naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Strip: Cane (248)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.07.2016.
Ljetne najave...         Press: Komikaze

1.) 29/07 - 02/08 Strip kolektiv KOMIKAZE predstavlja u AKC Nigdjezemska u Zadru izložbu FEMICOMIX serije koja afirmira snagu i potencijal ženskog autorskog izraza u suvremenom stripu. Na otvorenju ste pozvani na DIY radionicu beđeva a u 23h na koncert benda ŽEN!
INFO: komikaze.hr/wiki/29072016-komikaze-nigdjezemska-zadar/

2.) 30 - 31/07 Izložba FEMICOMIX na ALTCOM strip-festivalu/ Malmo, Švedska
INFO: komikaze.hr/wiki/izlozba-femicomix-svedska/

3.) 15/08 Izlazi novi KOMIKAZE WEBZIN BROJ 42!
Adresa: KOMIKAZE.HR

Komikaze program 2016 podržan je od Ministarstva kulture RH i Gradskog Ureda za kulturu, obrazovanje i sport – Zagreb.

Komikaze: komikaze.hr
Objavljeno: 29.07.2016.
Vnovič na sever!         Press: Stripburger
  Stripburger na festivalu AltCom 2016 
  mednarodni festival alternativnega in
  underground stripa 28-31. julij 2016,
  Malmö, Švedska !

Letos se ponovno potrjuje, da Stripburgerjeva ekipa nič ne dela z levo roko, temveč temeljito in dosledno. Letos je bila dvakrat v Belgiji, druga letošnja vrnitev pa je v daljno Švedsko. Dobro poučeni veste, da se je Stripburger letos že uspešno predstavil v Stockholmu, zdaj pa bosta urednika revije David Krančan in Bojan Albahari ponosno zastopala barve domače revije na festivalu AltCom v Malmu. Kot ime pove, gre za festival alternativnega in underground stripa, ki bo med 28. in 31. julijem potekal na več lokacijah v tem južnem švedskem mestu.

Letošnja tema festivala je po naključju 'delo', zato se je naša mednarodna stripovska antologija Workburger s spremno razstavo vred odlično vključila v koncept organizatorjev. Poleg Stripburgerja se bodo na festivalu predstavili tudi mnogi drugi, predvsem drznejši stripovski kolektivi, kot so hrvaški Komikaze z razstavo Femicomix, švedski Tusen serier, CBK in Wormgod, srbski Studiostrip, londonski Alternative Press, francoski Le Garage L  ter izbrani domači avtorji.

Stripburgerjeva otvoritev razstave Pozor, delo! se bo zgodila v udarnem terminu že prvi dan festivala, 28. julija, naslednji dan pa si bo švedsko občinstvo lahko ogledalo animirani omnibus Stripburger v gibanju in animirani slovenski vestern Wanted, ki sta pod režisersko taktirko Borisa Dolenca nastala po stripih iz revije. Za dobro mero bo dan zatem v nizu predstavitvenih pogovorov in delavnic potekala tudi predstavitev naše revije ter pogovor z urednikoma,  skupaj s švedskim založnikom Tusen Serier pa bomo promovirali tudi še svež švedski prevod stripa Fino kolo Tanje Komadine. Zadnja dva dni festivala bo, kot je že v navadi, potekal tudi stripovski sejem s pisano bero razstavljalcev, avtorjev in kolektivov.

Stripburger bo torej izdatno utrdil svojo prisotnost na skandinavskem polotoku, kjer ustvarijo veliko raznolikih stripov, in vzpostavil nove kontakte z obetavnimi stripovskimi avtorji. Še vedno z žarom raziskujemo, iščemo nova ustvarjalna žarišča in šnjofamo po mednarodni sceni, da bi vam približali najboljše svetovne stripe in njihove avtorje, ob tem pa radovednemu tujemu občestvu predstavljamo smetano domačih stripovskih dosežkov!

   PROGRAM:
   četrtek, 28. julij, Mitt Möllan, Malmö
17:00-23:00 // Odpretje razstave: Stripburger – Pozor, delo!
   petek , 29. julij, Panora, Malmö
15:00-18:00 // Filmski program: Stripburger v gibanju| Wanted (režija: Boris Dolenc)
   sobota, 30. julij, Moriskan, park Folkets, Malmö
16:00 // Stripburger: predstavitev revije in švedske izdaje stripa Fino kolo
   sobota, 30. julij & nedelja, 31. julij, park Folkets, Malmö
14:00-21:00 // Stripburgerjeva stojnica na stripovskem sejmu

Celoten program festivala je objavljen na: altcomfestival.se/

Mednarodno gostovanje revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS.
Objavljeno: 28.07.2016.
Horor, snovi i košmari ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...erotika, fetiši i psihodelija nad i pod
  zemljom - „Valentina 2: Trilogija Baba
  Jaga“ Gvida Krepaksa;
  
izdavač „Darkwood“, Beograd, 2015;

Gvido Krepaks (1933-2003), rođen u Milanu kao Gvido Krepas, arhitekta, dizajner i crtač ilustracijama za naslovne strane časopisa i ploče počeo je da crta stripove 1963.g. a 1965.g. sa nekoliko prijatelja osnivao strip magazin „Linus“, u kome će započeti objavljivanje svog najznačajnijeg dela, serijala „Valentina“. Mada je u prvoj epizodi „Neutron“ Valentina sporedni lik kasnije ona postaje junakinja niza epizoda koje se od 1968. pojavljuju i u formi albuma; za Krepaksovog života objavljeno je 27 albuma ovog serijala, na koje se nadovezuju albumi sa ilustracijama i skicama. Uz „Valentinu“ Krepaks je, stvorio desetak albuma sa avanturama drugih lepršavih i erotizovanih heroina. Takođe je iscrtao nekolike strip adaptacije književnih dela. Krepaks će ostati zapamćen po prepoznatljivom crtežu, specifičnom kadriranju i montaži tabli odnosno erotici koja ne prelazi u vulgarnost i sklonosti prema fantazmagorijskim, halucinantnim, somnambulnim sadržajima u skadu sa duhom hipi generacija 1960-tih.

Valentina Roseli je rođena 1942.g. u jeku II svetskog rata, u Milanu i odrasta u posleratnom svetu obnove „običnog života“, promene političkih sistema, rasta standarda i fascinacije popularnom kulturom. Ona se slabo ili nikako ne uklapa u sredinu i tek ljubav sa Filipom Rembrantom, brak i rođenje sina Matije donose delimično smirenje njenog nemirnog duha i fantazije. Valentina se bavi modnom fotografijom dok je Filip, koji je ranije bio maskirani Neutron, borac protiv zločina, sada intelektualac vezan za razne projekte.

„Trilogija Baba Jaga“ iz 1972. godine donela je Krepaksu popularnost i priznanja njegovog neuobičajenog pristupa i tretmana stripa koji je, za razliku od standardnog, potpuno razbarušen, neopterećen imperativima brze akcije i lako razumljivog crteža. Trilogiju, koja je u stvari tetralogija, čine celine „Baba Jaga“, „Plavobradi“, „Anet“ i do sada neobjavljeni „Mali kralj“. Baba Jaga je veštica poslata iz sveta u utrobi zemlje da potčini Valentinu koja će, po starom proročanstvu, začeti naslednika naroda podzemaljaca. Nakon što bezmalo udari autom Valentinu, Baga Jaga je poziva u svoju kuću; ma koliko se protivila Valentina odlazi i na poklon dobija lutku Anetu koja ima velike natprirodne moći. Valentinina nevoljna opsednutost vešticom razvija se u nizu bizanih erotsko-fetišističkih događaja i horor-psihodeličnih snova-košmara. Filip pomaže supruzi da se otrgne u obračunu, na kraju druge epizode, u kome Baba Jaga (žena neodređenih godina, ekscentričnog odevanja i ponašanja) propada kroz rupu u podu svoje kuće na smetlište. No, u delu „Anet“ veštica se vraća i otima malog Mateju a potom zaposeda i Valentininu svest i vodi je u podzemlje. Filip je prati do grada Toitatnama u kome počinje obred dobijanja vođe koji vidi i koji će žene iz kulta Aran Tuavana povesti u borbu protiv gvozdenih ljudi. Filip će prekinuti obred ali će Valentina, Matija i on pasti u ruke gvozdenih ljudi (koji podsećaju na robote). Gvozdeni žene koriste za oplodnju a Valentinu od te sudbine spasava Baba Jaga. Filip i Valentina primoraju Baba Jagu da im pokaže put na površinu gde nalaze lutke sa svojom odećom i odlaze u poznatu im realnost.

Nakon stripova sledi segment „Iza kulisa jednog stripa“ u kome Krepaksov sin Antonio i supruga Luiza objašnjavaju pojedine table odnosno njihovu „realnu podlogu“ što produbljuje uvid u umetnikovu inspiraciju i realizaciju dela.

Priča sa elementima fantazije, naučne fantastike i horora, prožeta fetišizovanom i pritajeno perverznom erotikom, sa mnoštvom citata bajki i filmova, insistiranjem na modnim detaljima, na neobičnim predmetima (iz XIX i ranog XX veka), ekstvaganciji i izveštačenoj afektaciji, dozvolila je Krepaksu da se razmahne i crtački i montažerski. Municiozni crteži iz neuobičajenih perspektiva, slike koje su na rubovima ostale nedovršene, niz malih kvadrata koji prate mimiku likova, table koje sadrže crtež koji se razvija u vremenu - sve to potvrđuje Krepaksa kao vanrednog stvaraoca i njegov netipični odnos prema mediju u kome stvara. Otuda „Valentina“ nije „lak“ strip i traži čitaoce otvorenih pogleda i shvatanja ali ih nagrađuje vanserijskim umetničkim doživljajima i senzacijama.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 27.07.2016.
Strip kreator – matica...      Press: Tome Trajkov
  ...sovremenog makedonskog stripa.

Preko finansijske pomoći Ministarstva za kulturu Republike Makedonije, Strip centar Makedonije (sa ofisom u Velesu) izdao je dva broja revije STRIP KREATOR (br. 23. i 24.). Ovaj časopis je nastavak ranijeg STRIP ARTA (IZDATO JE 18 BROJEVA) i uključujući “STRIP ALMANAH” (koji je specijalno izdanje STRIP KREATORA) pretpostavlja jedini strip časopis koji je uspeo da se izdaje u kontinuitetu.

Makedonski strip centar kao izdavač ove revije nastavlja tradiciju objavljivanja nagrađenih stripova sa prethodnog, 13. po redu Internacionalnog strip salona “VELES 2015”. Ali istovremeno, nastavlja i praksu afirmisanja makedonske strip scene, koja je sve brojnija i koju treba podržavati. U ova dva broja pojavljuju se imena kao: veteran Mile Topuz, onda Rade Dicoski, Mirko Bojadizevski, Nenad Stancev, Oliver Cvetkovski, sestre Ana i Jana Lazarevski, kao i deca Nikola Dimov i Dimitar Dimovski. Sa svojim tekstovima o ranijem časopisu MAK STRIP kao i o poznatom izdavaču Ervinu Rustemagiću javlja se i Aleksandar Stevanov, koji je pripremio i makedonske fontove u prevedenim stripovima.

Uostalom, vredi podsetiti da su internacionalni strip salon i ova revija mesto gde su brojni makedonski autori izdali svoje prve stripove, ostvarili prve kontakte sa autorima, izdavačima i festivalima iz drugoh država… prva iskustva i poticaji za njihov dalji rad u razvoju makedonske strip scene. Postoji neiskorišteni potencijal na makedonskoj strip sceni koji se, bez nikakvih uslovljavanja, treba podržati. Strip centar to i radu u kontinuitetu.

Objavljeno: 26.07.2016.
Strip: Montenegrini (365)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 25.07.2016.
Komikaze najava...         Press: Komikaze
  Strip izložba / Radionica / Koncert 
  AKC NIGDJEZEMSKA 
  29/07 – 02/08/2016 @ 20h, Zadar/HR!

INFO: ​
komikaze.hr/wiki/29072016-komikaze-nigdjezemska-zadar/

F​B ​NAJAVA:
www.facebook.com/events/154777081611936/

INFO: Femicomix
​izložba / komikaze.hr/wiki/femicomix

​Autorice: Nina Bunjevac, Amandine Meyer, Amanda Baeza, Bojana Bogavac, Ivana Pipal, Petra Brnardić, Petra Balekić, Ena Jurov, Dunja Janković, Lina Rica, Nele Broenner, Neja Tomšič, Petra Varl, Katie Woznicki, Agneizska Piksa, Anna Ehrlemark, Ivana Armanini
+
​K​oncert: Žen! / www.xzen.xyz
+ Beđomatik: ​radionica beđeva!
   / komikaze.hr/wiki/tag/bedomatik
+ Komikaze & Nikad bolje! pult
   (​stripovi, beđevi, plakati, majice, torbe)

Komikaze program podržan je od Ministarstva kulture RH
i Gradskog Ureda za kulturu, obrazovanje i sport Zagreb​
komikaze.hr

Objavljeno: 23.07.2016.
Strip: Cane (247)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.07.2016.
Privatni detektiv budućnosti, astronauti...      Autor: Ilija Bakić
  ...i nuklearne apokalipse ili vaseljena je
  baš mala – „The Long Tomorrow“ Moebiusa;
  
izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“, 2015;

„The Long Tomorrow“ je zbirka naučnofantastičnih stripova koje je nacrtao Mebijus (Žan Žiro, 1938-2012), velikan svekolike 9. umetnosti i autor koji je profilisao vizuelni izgled i doživljaj budućnosti u masovnoj kulturi kraja XX veka a čiji je uticaj i danas nezaobilazan. Kako u uvodnoj reči kaže, Mebijus je 1975.g. bio deo velike ekipe umetnika koju je okupio Alehandro Žodorovski s namerom da stvore filmsku adaptaciju naučnofantastičnog romana „Dina“ Frenka Herberta. Film je trebao da u svemu bude izuzetan iskorak iz dotadašnjih vizuelnih-scenarističkih-glumačkih-muzičkih obrazaca pa su na saradnju pozvani mnogi izuzetni autori, od Mebijusa, Gigera, Daglasa Trambala, Orsona Velsa do Mika Džegera, grupe Pink Flojd i, kao apsolutna zvezda, Salvador Dali. Uprkos intenzivnog rada i gotovo zaokruženog likovnog identiteta priče, film nikada nije stigao dalje od pripreme postavši tako najpoznatini nesnimljeni film u istoriji. U svoj toj kreativnoj gužvi Mebijus je, dok je iscrtao stotine i stotine skica, upoznao Dena O’Banona (1946-2009; autor scenarija za film „Alien“ iz 1979.g.) koji mu je pokazao svoje skice za strip na kome je radio. Mebijus je bio oduševljen pričom i zatražio pravo da je nacrta. Tako je nastao kratki strip „The Long Tomorrow“ o doživljajima marginalnog privatnog detektiva Klaba koga, u košmarnoj budućnosti u kojoj svi žive u mega-gradu, angažuje bogata klijentkinja za naizgled lak posao; kako to biva, stvari se komplikuju jer uopšte nisu onakve kakvima se čine. Klab je, naravno, prethodnica Džona Difula iz serijala o Inkalu dok je naslov stripa moguća parafraza naslova Čendlerovog romana „The Long Goodbay“ iz 1953.g; istini za volju postoji roman „The Long Tomorrow“ Li Braket iz 1955.g. ali je reč o „spej operi“ što je daleko od tematike Mebijusovog i O’Banonovog stripa. Ova je parodija na klasične tvrde krimiće vanredna pre svega po atmosferi i enterijerima: Mebijusov haotični-frustrirani-agresivni-medijski-reklamni grad-džungla budućnosti postaće likovni temelj kako za film „Blejd raner“ Ridlija Skota (1982) tako i kiberpank roman Vilijema Gibsona „Neuromanser“ iz 1984.g. odnosno uzor za mnoštvo drugih potonjih dela koja će ovaj lik budućnosti definisati kao ikonografski obrazac naučne fantastike ali i opšte kulture. U sličnom okruženju dirigovanih masovnih neuroza i pojedinačnih maničnih ispada razvija se i sledeći strip u albumu, priča bez reči „Rock City“.

„Svemirski“ segment albuma čine kratki stripovi koji su, u suštini, stilske vežbe na neke od prepoznatljivih i preteranim, neinventivnim trošenjem šablonizovanih žanrovskih tema koje u Mebijusovoj verziji bivaju revitalizovane i nadograđene zbog čega deluju sveže i ubedljivo. Tako se priča „Vaseljena je baš mala“, kako i naslov kaže, poigrava apsurdom beskraja svemira a „Riđobradi i mozak-pirat“ naopako okreće sukob astronauta i veštačke inteligencije uvodeći u zaplet i ličnost onoga ko je mozak programirao. „Artefakt“ je efektna minijatura o odnosu veliko-malo u razmerama planeta-živo biće.

Posle fantazmagorijskog horor sna pilota svemirskog broda u „Približavanju Kentauriju“ (po scenariju Filipa Drulea) sledi „Varijacija br. 4070 na „poznatu“ temu“, gorka groteska o vodniku koga, posle nuklearne apokalipse, izvode iz podzemnog bunkera i streljaju jer nije poslao atomske rakete na protivničku stranu i tako lišio Francusku zadovoljstva pravedne odmazde protiv agresora! To što je čitava planeta, i bez tih bombi, uništena ne menja odluku jer - dužnost je dužnost ma kako (be)smislena bila.

Mebijusov grafizam, u svemu osoben, danas je legendaran. Od dizajna mašina, svemirskih brodova, svakojakih arhitektura i pejzaža do odeće, obuće i šešira, od svakovrsnih ljudskih fizionomija do nezemaljskih kreatura, strip čitalac/gledalac neprestano, iz slike u sliku, susreće nešto novo i izuzetno u širokom rasponu od vilinskih lepota do mračnih ponora svemira i ljudskog uma. Kompozicija crteža i tabli prefinjena je iako deluje spontano i jednostavno.

I posle četiri decenije Mebijusove slike su uzbudljive i fascinantne a njegove priče vrcavo duhovite i intrigantne, pune citata i aluzija. Otuda, uvid u strip s kraja XX i početka XXI veka definitivno nije moguć niti potpun bez poznavanja Mebijusovog opusa.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 21.07.2016.
Strip: Montenegrini (364)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 18.07.2016.
Modesty Comics News...         Press: Modesty Comics
  ...Cardboard City (Karton siti)!

Postavili smo novu knjigu na www.modestycomics.com.

Radi se o knjizi Cardboard City (Karton siti) koju je napravio scenarista Željko Obrenović sa četvoricom crtača - Željko Vitorović, Nemanja Radovanović, Gašper Rus i Miroslav Slipčević.

Knjiga ima 136 kolornih strana i sadrži 7 priča dramskog žanra (jedna naučno-fantastična, 5 savremene i jedna istorijska). Ovo je veliki korak za ove mlade i talentovane autore, a mi imamo zadovoljstvo da smo ih prvi adekvatno predstavili svetskoj stripskoj sceni na engleskom jeziku. Knjiga treba uskoro da izađe i kao papirno izdanje na srpskom jeziku u izdanju kuće "Modesty stripovi".

Promocija se planira za "Salon stripa" u Beogradu krajem septembra 2016. godine.
Objavljeno: 16.07.2016.
Strip: Cane (246)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.07.2016.
Nagrada Andrija Maurović...         Press: Miran Stihović
  ...Željko Lordanić – laureat nagrade
  „Andrija Maurović“ za životno djelo

Željko Lordanić – Lord, šezdesetsedmogodišnji crtač stripova i scenarist iz Zagreba, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa.

Tu odluku donijelo je prosudbeno vijeće udruge za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa „Art 9“, u sastavu Nedeljko Dragić, Želimir Kosović, Raul Švarc, Veljko Krulčić i Roman Chiabudini.

Nakon što je diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1974. godine, Lordanić se profesionalno posvetio radu na stripu. Otad do danas nametnuo se kao nezaobilazno ime hrvatskog stripa, sinonim za dobar i zanimljiv strip, crtan s maksimalnom autentičnošću i likovnom preciznošću. Lordanić je autor stripova raznih žanrova i tema, a posebice se istaknuo vrhunskim realističkim stripovima iz nacionalne povijesti („Petar Krešimir IV“, „Ljubav u Zadru“, „Nove oluje“, „Izdajnik“, „Trpimirov graditelj“ i mnogim drugim), te adaptacijama književnih djela, kako domaćih („Zlatarevo zlato“, „Grička vještica“, „Tatari u Hrvatskoj“, „Vuci“, , „Seljačka buna“...), tako i stranih („Otok s blagom“, „Gulliverova putovanja“, „Morski vuk“).

Punih četvrt stoljeća stripovi Željka Lordanića – bogati detaljima u scenografiji i kostimografiji, s jasno definiranim likovima i njihovim karakterima, prijemčljivi čitateljima - bili su jedan od zaštitnih znakova dječjeg časopisa „Modra lasta“.

Lordanićevi stripovi proteklih godina i desetljeća objavljivani su još u Sloveniji, Njemačkoj, Italiji, Engleskoj i Srbiji.

Većinu stripova nacrtao je po svojim scenarijima, a pojedine stripove po predlošcima Rudija Aljinovića, Avenke Žurić, Ive Antića, Cirila Galea.

Inače, dosadašnji laureati nagrade „Andrija Maurović“, koja se od 2009. tradicionalno dodjeljuje, su   Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger i Rudi Aljinović. Specijalna priznanja dobili su Fadil Hadžić i Ivica Bednjanec (posthumno).

Objavljeno: 15.07.2016.
Leskovačke nagrade...         Press: Marko Stojanović
  ...XVIII BALKANSKA SMOTRA
  MLADIH STRIP AUTORA

Na 18. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 24-26. juna 2016. godine, u konkurenciji od rekordnih 2326 učesnika iz 42 zemlja sa prostora Evrope, Azije, Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike, žiri u sastavu: predsednik žirija Aleksandar Vačkov (strip crtač i teoretičar), Milorad Vicanović Maza (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Ivan Koritarev iz Sofije u Bugarskoj.
Diplome za istu kategoriju je dobili su Kristijan Darstar iz Brašova u Rumuniji i Todor Hristov iz Varne u Bugarskoj.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobila je Tanja Vukobrat iz Skoplja u Makedoniji.
Diplomu za istu kategoriju dobili su Rok Kleva Ivančić iz Ljubljane u Sloveniji i Darko Stojanović iz Beograda.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Danai Kristina Kaledoni iz Atine u Grčkoj.
Diplomu za istu kategoriju dobila je Mara Jovanović iz Podgorice u Crnoj Gori.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Darko Mrgan iz Banja Luke u Bosni i Hercegovini
Diplomu za istu kategoriju dobio je Luka Vidosavljević iz Leskovca.

Diplomu za najboljeg debitanta dobile su Mina Davić i Jovana Stanković iz Leskovca.

Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Jovan Stojanović iz Pariza u Francuskoj i Živojin Tamburić iz Londona u Engleskoj. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Miodrag Veličković Mivel za satiričan strip Toši Borkoviću iz Beograda.

Objavljeno: 14.07.2016.
Hrabri, pravedni i romantični princ...      Autor: Ilija Bakić
  ...kad mudra aleta pobeđuje divlje Pikte.
  „Princ Valijat, sedmi tom 1949-1950“
  Harolda Fostera;
  
izdavač Čarobna knjiga, Beograd 2016;

Harold Rudolf Foster, poznatiji kao Hal Foster (1892-1982) nesporni je klasik strip umetnosti a njegovo životno delo „Princ Valijant“ je remek-delo kako u okrilju 9. umetnosti tako i sveopšte kulture XX veka. Od 13. februara 1937. godine do povlačenja u penziju 1979. Foster je pisao i crtao priču o princu sa Severa, iz Tule, koji će vremenom postati vitez Kralja Artura odnosno jedan od vitezova Okruglog stola i u svojim avanturama, ratovima i putovanjima obići bezmalo čitav svet, od Evrope do Amerike i Afrike. Foster će, nakon što je, zbog artritisa, morao da traži zamenu, te „iskušao“ nekoliko crtača, odabrati Džona Marfija (1919-2004) kome će prvo crtati skice u olovci a onda od 1789. table u potpunosti prepustiti strip. Marfi je „Princa Valijanta“ crtao, najpre po sinovljevom scenariju, sve do 2004.g. da bi ga, par meseci pre svoje smrti, predao Gariju Ganiju, koji je po scenariju Marka Šulca, Valijantacrtao do 2012. godine kada olovku „preuzima“ Tomas Jejts (dok Šulc piše priče). „Princ Valijant“ i dalje izlazi u nedeljnim, kolorisanim tablama i premijerno ga objavljuje preko 300 američkih dnevnih novina.

„Princ Valijant“ je od svojih početaka bio izuzetno delo, i kao priča i kao likovno delo. Foster se nije opredelio za standardnu istorijsko-avanturističku priču u pogodbenom Srednjem veku već je pomno proučio epohu, od velikih događaja do svakodnevice, od načina ratovanja do odevanja i ishrane. Stoga su Valijantovi doživljaji uvek bili uverljivi i ubedljivi. Kao rezultat takvog Fosterovog proučavanja, s jedne strane, i restrikcija hartije zbog II svetskog rata, s druge, nastao je strip „Srednjevekovni zamak“ (integralno reizdat 1957.g.) koji se može smatrati pravom studijom ondašnjeg vremena, običaja i shvatanja. Za razliku od „običnih“ stripova Fosterov Valijant nije ostao u „večnom sadašnjem trenutku“ već je polako ali vidljivo sazrevao i stario; njegova životna priča podrazumeva i brak sa voljenom princezom Aletom, rođenje i odrastanje dece te vrlo aktivno učešće članova porodice u priči bilo „rame uz rame“ sa Valijantom bilo u samostalnim doživljajima. Ovo je, u vreme originalnog objaljivanja stripa, bio krajnje originalan strip koncep (a ni danas nije preterano često korišćen).

Zahvaljući opredeljenju da strip izlazi u nedeljnim brojevima novina, u punom koloru, najpre u kaiševima a potom, zbog povoljnih reakcija čitalaca, kao tabla preko čitave stranice, „Princ Valijant“ je dozvolio Fosteru da potpuno razvije svoj talenat. Njegov fascinantni realistički crtež, neopterećen strip balonima (sav tekst se nalazi ispod crteža), prepun detalja, jednako uspešno predstavlja lica i mimike kao i eksterijere, pejzaže i masovne scene. Fosterovo klasicističko koncipiranje prizora u potpunosti odgovara priči koja je na tragu slavnih srednjevekovnih epova i saga. Otuda je spoj reči i slike potpun i neraskidiv.

Sedmi tom reprezentativnog kolor izdanja sabranih Valijantovih doživljaja zatiče ga kao mladog supružnika i ponosnog oca sina-prvenca Arna, rođenog u Americi, koji će biti kršten u blistavom Kamelotu, pred dvorskom svitom sa Kraljem Arturom na čelu. No, viteške dužnosti brzo će ga odvojiti od porodice i poslati da ispita neobične događaje u dalekom zamku. Pošto razreši tamošnje nevolje Valijant će sa nekolicinom vitezova, kako ne bi sedeli besposleni i izazivali nevolje, biti poslat da obiđe zid koji su podigli Rimljani kao prepreku divljim Piktima. Ispostaviće se da tamo stvari ne stoje ni malo dobro jer su Pikti prešli zid i pljačkaju sela. Mala družina suprotstaviće se najezdi više lukavstvom nego snagom. Branitelji bi, ipak, bili nadjačani da se u toj divljini, u odsudnom trenutku bitke, nije pojavila Aleta, vođena ljubavlju prema mužu. Ona će nadmudriti Pikte a onda se posvetiti lečenju teško ranjenog Valijanta. Kako bi pospešila njegov oporavak ona ga vodi u rodnu mu Tulu kod oca, kralja Aguara. Prezdraveli vitez uputiće se u Rim kako bi ocu odatle doveo valjane poznavaoce hrišćanstva. Ali dok Valijanta nema, Tulu opseda vojska spremna da je osvoji. No, ma koliko neprijatelji moćni bili oni se ne mogu meriti sa Aletinom spretnošću i dovitljivošću koja će, na kraju, otkloniti opasnost. Za to vreme, Valijant putuje Evropom koja je, zbog propasti Rimskog carstva, u potpunom rasulu...

Ratovi i svakodnevni mir, plemeniti vitezovi i nemilosrdni varvari, živopisni, vragolasti Vikinzi, nespretni čarobnjaci, dečaci koji žele da postanu junaci, mudre žene i praznoglave siledžije, tragedije i smešne zgode sabrani su u veliku sagu o mitskom vremenu koja je neizostavna lektira svih ljubitelja i poštovalaca Umetnosti.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 13.07.2016.
Udruženje strip autora Crne Gore...      Autor: Simon Vučković
  ...Izložba u Kotoru

Udruženje strip autora Crne Gore iniciralo je tri izložbe stripa koje su realizovane u proteklih nekoliko dana. U Kotoru 4. jula, prva izložba stripa „Carevi mladić” Dragane Kuprešanin iz Beograda otvorena je uz projekciju istoimenog animiranog filma u galeriji Kulturnog centra „Nikola Đurković” u sklopu Kotorskog festivala pozorišta za djecu. Istoga dana druga izložba alternativnog stripa Dejana Bogojevića iz Valjeva je otvorena u Podgorici u Knjižari Matice srpske u sklopu Bogojevićeve književne večeri. Završna izložba Škole stripa koja je realizovana u saradnji s Američkim uglom u Podgorici otvorena je 7. jula u KIC-u Budo Tomović.


Izbor iz štampe:

Na talasima alternative

Izložba alternativnog stripa „Carevi mladić” Dragane Kuprešanin iz Beograda, otvorena je uz projekciju istoimenog animiranog filma u galeriji Kulturnog centra „Nikola Đurković”. Autorka je promovisala istoimenu priču Ivana Branisavljevića, a namjera joj je da se u septembru sa ovim radovima pojavi i na Strip festivalu u Herceg Novom, kao i na drugim međunarodnim festivalima.

Ovo je prvi put da smo organizovali izložbu stripautora iz inostranstva, a Dragana je jedna od uspješnijih mladih autora iz Srbije. Kao pripadnica mlađe generacije stvaralaca, ona „skače” iz jednog u drugi medij, te je napravila strip od svog animiranog filma. U narednom periodu mi od nje očekujemo još mnogo više na polju alternativnog stripa, kazao je stripcrtač Simon Vičković, predsjednik Udruženja stripautora Crne Gore, koji je u saradnji sa Kotorskim festivalom inicirao ovu postavku.

Otvaranje izložbe ispratio je i Laza Sredanović, doajen jugoslovenskog stripa, poznat po stripu „Dikan” koji je godinama izlazio u „Zabavniku“, a ovih godina doživljava svoj reprint.

„Carevi mladić” je trilogija koja je nastala u protekle dvije godine i sastoji se iz više segmenata: digitalne grafikeilustracije, stripa i animiranog filma. Nit koja ih povezuje je teza o metamedijima, odnosno, na koji način mediji mogu da preuzmu neke druge, njima prethodne ili pak aktuelne, kao njihove strukturalne dijelove. U tom smislu urađen je ovaj eksperimentalni kaiš stripa od devet segmenata, od kojih je svaki zasebno i digitalna grafika, koji pozicionirani u galeriju čine stripnarativ. Ideja mi je da strip prikažem na način da pređem okvire klasičnog medija kada je on štampan u obliku magazina, te je namijenjen za galerijska predstavljanja. U februaru je prikazan u Valjevu, što mi je veoma drago, s obzirom da su rijetke prilike da eksperimentalni strip bude javno prikazan u galerijama, to je više u nekim užim krugovima stripcrtača, kaže Kuprešanin za „Dan”. Sama tema nije u prvom planu, dodaje, ona je uzeta kao priča iz devet dijelova, ali suština ovog opusa je na koji način se gradi strip, ilustracija, animirani film, u kakvoj su uopšte relaciji svi ti mediji međusobno, bez želje da se cijeli opus da se štampa ili distribuira klasično masovno, već da se kroz galerijska izlaganja privuče neka druga publika. To ide uz autorkinu želju da se preispitaju mediji, umjesto da strip bude puka konzumacija, kao što je slučaj sa konvencionalnim stripom.

Strip autori danas posebno zbog digitalnih medija, krenuli su da oblikuju taj klasični, konvencionalni strip u određenom smjeru. Zbog različitih konvencija koje su u njemu zastupljene, malo prostora ostaje za eksperimentisanje i za njegov dalji razvoj. To je izuzetno važno, jer bez toga bi došlo do stagnacije, novo vrijeme zahtijeva nove forme. Kao što su različiti alternativni umjetnički pravci dvadesetih godina podstakli neka nova stremljenja u grafičkom dizajnu, u slikarstvu uopšte, dobro je da u okviru jednog medija postoje različite struje, u smislu konvencionalni „mejnstrim“ strip i eksperimentalni strip, da bi u toj korelaciji mogli da iznjedre neka nova rješenja, kaže umjetnica.

Trenutno je konvencionalni strip u fazi domainacije, zato što naši autori rade uveliko za francusko tržište, kaže autorka.

Izložba će u Kotoru biti otvorena do 12. jula.

M.D.P.

Izvor trećeg poetskog toka

Pisac, u najširem značenju te riječi, kritičar, slikar i strip crtač iz Valjeva, Dejan Bogojević predstavio se podgoričkoj publici u knjižari Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori. U tome su mu pomogli Milorad Durutović i Miljan Nikolić.
Ističući da Bogojević nije autor jednog čitanja, što pogotovo važi za njegovu poeziju koja je čas apstraktna, čas hermetična, ispunjena paradoksima i složenim simbolima, Durutović kaže:

Tumačenju Bogojevićeve poezije često ne možemo pristupiti na konvencionalan, niti školski način. Njeno suštinsko razumijevanje valja tražiti između Istoka i Zapada, odnosno između istočnjačke sintentičnosti, stremljenja ka cjelovitim vizijama svijeta, intuitivnosti, odnosno, zapadnjačke analitičnosti, induktivnosti, intelektualnosti. U skladu s tim, fragmentarnost i disperzivnost forme kod Bogojevića nekad se smantizuje u skladu s dezintegrisanom slikom svijeta, dok, s druge strane, u svim tim fragmentima možemo prepoznati, zapravo, polifonu cjelinu, smisao­nu cjelovitost teksta, a samim tim kosmosa i čovjeka – navodi Durutović.

Podsjećajući publiku da se, najjednostavnije, srpska književnost druge polovine 20. vijeka dijeli na dva toka, od­nosno eruditivnu i estradnu, Miljan Nikolić zapitao se gdje svrstati poeziju Dejana Bogojevića. Po njemu, odgovor je negdje između. Jer, kaže Nikolić, Bogojević na određen način negira klasičnu umjetnost i tradiciju, podsjećajući i na dadaiste, pa tako i eruditnost. A opet, dodaje Nikolić, ovo nije pjesnik koji bi se mogao svrstati u estradne.

Bogojević svojim iskustvom i pjesničkom riznicom, bez sumnje upućuje na kreativnu snagu i zaista, tu naglašenu eruditnost, datu u mnoštvu izvora polaznih rukavaca svog glavnog pjesničkog toka – kaže Nikolić, dodajući da je ovaj, Bogojevićev, „tok različit prevashodno po erupitvnosti svoje snage, svojim odnosom prema svijetu literature i vanliterarnih pojava“.

Na kraju, publici se obratio i Bogojević koji je govorio o svom pjesništvu, radu na antologijama, svojim stripovima, slikarstvu, i naravno izdavaštvu. S obzirom na činjenicu da je samostalno ili koautorski dosad objavio 50 knjiga, ne čudi kada Bogojević kaže „ne dijelim njkiževnost na žanrove“.

Ž.J.

Specifičan strip

Izložbu stripova Dejana Bogojevića, koja će u Matici srpskoj biti otvorena do 14. jula, publici je približio slikar Nikola Toko Banović, ističući da ovaj autor na strip sceni obitava već dvije decenije.

Svojim stripovima Dejan je u književnosti. On je prvenstveno pisac. To je bazična tačka od koje polazi njegov rad. Prepoznatljive likovne forme služe u funkciji ilustracije teksta, podupiru i ukazuju na literarni iskaz. Jednom viđeni, njegovi stripovi ne mogu nikoga ostaviti ravnodušnim – rekao je Banović, naglašavajući da je Bogojević ima prepoznatljiv, autentičan stil.

(„Dan“, Podgorica 2016)
Objavljeno: 13.07.2016.
Strip: Montenegrini (363)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 11.07.2016.
Modesty Comics News...         Press: Modesty Comics
  ..."ERROR DATA" Željka Paheka

Nedavnoje objavljena elektronska knjiga kratkih priča, na engleskom jeziku, ERROR DATA, našeg proslavljenog autora Željka Paheka, na 102 strane u crno/belom i koloru, sa predgovorom filmskog i stripskog kriticara Tomislava Čegira na www.modestycomics.com
www.modestycomics.com/ebooks-2-2/error-data/

In these nine stories Pahek easily examines genre patterns, runs them through the focal point of his distinctive style and perspective, and reflects them through the prism of a wide range of historical, social and cultural experiences and contexts. The question is not his comprehensive knowledge of the history of human societies and their natural hinterland, followed by science and technology as well as the artistic traditions of various types, but that becomes a trigger of almost philosophical, and certainly humorous, questioning the current state of civilization and also its possible directions of further existence.
(
Tomiclav Čegir, movie and comics critic,from the introduction to this book)

First 20 pages: 160517_Pahek_Error Data_ebook_first20.pdf
Adobe Acrobat document [8.1 MB]
Objavljeno: 10.07.2016.
Post Scriptum (170)      Autor: Zoran Đukanović
U esejima pokušavam da proničem u vrednosti i specifičnosti
dela koje je preda mnom.
  Čovek koji piše predgovore - 5
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

15. Koje stripove čitaš u zadnje vrijeme? I da li možeš izdvojiti nekog od domaćih ili, kako po novome volimo reći, regionalnih novijih autora koje smatraš izuzetno potentnima i darovitima?

Za mene apsolutno ne postoji nikakva razlika između takozvane apstraktne i takozvane realističke umetnosti. Najdraži slikari su mi Pieter Bruegel, Paul Klee i Johanes Vermeer. Namerno tako „šaram“ u redosledu njihovih imena. Za mene takođe ne postoji nikakva provalija između nenarativne „Hermetične garaže“ ili „Bernarda Panasonika“ Zorana Janjetova i narativnog „Lancea“ Warrena Tuftsa. Dakle, čitam u punom rasponu stripske istorije. Mange ne čitam, za sada. Recimo, Žika Tamburić me tera da malo više zaronim u britansku stripsku produkciju, i u pravu je, tu ima izuzetnih dela. Trenutno čitam Seana Gordona Murphyja, sve što radi, sviđa mi se taj čudesni spoj stilizacije i klasičnosti. Pratim šta R. M. Guera iliti Rajko radi i kako razbija po različitim žanrovima, a uželeo sam se i da vidim i stripove po njegovim scenarijima, što znam da mora da dočeka svoj red u njegovom prezauzetom rasporedu.  Recimo, vraćam se fascinantnoj evoluciji crtačkog rukopisa Chrisa Bachaloa u „Shade, the Changing Man“, rukopisa koji je nakon drugog rada na „Death“ Neila Gaimana otišao u jednom za mene potpuno neželjenom, sladunjavom pravcu. Lynda Barry „What It Is“, stripovi Chestera Browna, filigranski rad Genea Ha u meni dragom „Top 10“, malo temeljnije otkrivam crtački genij Roya Cranea, vraćam se „Lanceu“ i divim se ne samo crtačkom nego i scenarističkom talentu Warrena Tuftsa... „Cerebus“ Davea Sima je suludo grandiozan opus koji sam samo liznuo, ne i zagrizao. Nemam još petlje da ga zagrizem, ogroman je. Ja sam jako spor čitač (close reading...), a čitam književnost, pratim film, čitam esejistiku, teorijsku i referencijalnu literaturu o raznim medijima... Tako da se uopšte ne uzbuđujem ako nešto još nisam pročitao. Nebesa će se strpiti, ili neće.

Produkcija u regiji. Nedavno sam pisao predgovor za knjigu „Balkanske stripske veze“ izdatu na engleskom s autorima iz regiona. Naravno da ti neću reći imena svojih favorita. To bi bilo nepošteno čak i prema njima, a posebno prema onima koje bih slučajno propustio. Ljudi na FB dobro znaju šta lajkam, šta šerujem. Baš sam sa Gerom i Miljenkom Horvatićem pričao o jednom od njih, sad kada sam bio na CRŠ u Zagrebu. Da sad te talentovane ljude trpam u listu nije fer. O takvim stvarima se piše i iznose argumenti, pa kad ko dođe na red. Da tebe i njih „utešim“. Posle svih ovih godina još nisam završio veliki esej o „Kenu Parkeru“ koji povremeno, s velikim pauzama, pišem poslednje dve decenije. Kao što rekoh, dok čitam, pravim zapise - beleške i fragmenti blude po maglinama mog kompjutera i papirnim fajlovima. Vraćajući se sa CRŠ, u vozilu GEA Toursa koje me je prebacivalo iz Zagreba u Beograd, napisao sam kratku belešku o jednom mladom talentu. Verovatno ću je uskoro objaviti u „Strip vestima“.

16. Ti si možda najzahvalnija osoba koja može dati validnu dijagnozu budućnosti stripa. Da li smatraš da vrijeme stripa kao devete umjetnosti polako prolazi i što misliš o sve većoj konzumaciji stripa u elektroničkom obliku?

Vizuelna naracija postoji od pećinskih crteža pa ćemo, i kad se vratimo u pećine, verovatno nastaviti s vuzuelnim pripovedanjem. To je kao da se brineš hoće li ogovaranje kao socijalno-psihološki fenomen nestati. Ne brini, neće, pogledaj Facebook.


Žiriranje u Vidicima 1984. - Slobodan Ivkov, ja, Zdravko Zupan i Moma Rajin.

Pratim „sukob na stripskoj digitalno/analognoj levici“. U ovom trenutku, umesto da savlađuju prepreke u proizvođenju zajedničkog jezika kojim interpretiraju stripsku stvarnost, umesto da pregovaraju, teže zdravom kompromisu i pronalaženju win-win situacije, izdavači i forumi za skeniranje se uzajamno percepiraju uglavnom kao neprijatelji. Ima dosta jakih argumenata i besmislica sa obe strane. Ako ostavimo u stranu zapenušanost i uzajamna optuživanja učesnika, hod stripa ka digitalizaciji je neumitan, što ne znači da će nestati štampani stripovi i knjige stripa. Pre će nestati štampa nego knjige. Štampa je potrošno dobro. Knjiga je kulturni artefakt. Može se štampati i on demand. Marketrpint je nekada bio stripski gigant s vrhunskim izdanjima u koja sam bio zaljubljen. Dočekao je nespreman epohu u kojoj su privatni izdavači preuzeli vodeću ulogu. Ne bih želeo da se tako što dogodi privatnim izdavačima kad nastupi prevlast elektronskog stripa.

Venecija je grad vode i odblesaka kao i Amsterdam...

Stripove podjedanko čitam i štampane i digitalno. Za pomnu analizu posebno je korisno zumiranje skenova u visokoj rezoluciji na velikim ekranima, ulaženje u detalj. U većini slučajeva kad pišem bogato prilažem vizuelni materijal, brižljivu selekciju prizora i sekvenci sa komentarima ispod njih koji ilustruju ili dodatno tumače tvrdnje iz teksta. To smatram integralnim delom svojih eseja. Za te svrhe koristim dostupne skenove na webu ili stripove sam skeniram.

17. I da, otkud ti u Amsterdamu? (i da, aj, ako ti nije bed ispričaj onu priču s izgnanstvom iz Iraka il Irana, šta si mi pričao u Makarskoj J)

Knjigu „Thomas Mann ili Philip K. Dick“ završio sam 1988. godine s citatom Zorana Janjetova: "Život je kengur i ko zna kuda će sutra odskakutati." 1991. moj život je odskakutao u Amsterdam. Mislio sam da će mi biti tranzitna stanica do država engleskog govornog područja, ali moja turistička  poseta pretvorila se u dvadesetogodišnju. Tu sam bio jedan od osnivača mirovne organizacije MiZaMir. U ovom gradu je začeta moja kći Irena koja je rođena u Beogradu, gde i sada živi. Holandski sam isprva učio na holandskim izdanjima „Corta Maltesea“. Znao sam da je prevod kvalitetan, a sve sam to već pročitao više puta na maternjem jeziku, pa je bilo dobro za početi. U Amsterdamu sam ostavio cigarete posle dvedeset osam godina žestokog pušačkog staža. Tu sam ostvario svoj detinji san da po ceo dan vozim bicikl. Tu sam doživeo najveće ljubavi u svom životu. Znaju o tom delu mene nešto malo Žika Tamburić i Alem Ćurin. Ženska bića su potpuno fascinantna. Žene sa kojima sam živeo bitno su označile moje bolje upoznavanje ljudskog roda. Sve žene se u različite i svi muškarci su različiti. Tu su stereotipi potpuna glupost. Upoznavati to bogatstvo svetova  je jedino uporedivo s upoznavanjem različitih stripskih, književnih, filmskih i muzičkih svetova. Ima jedna sjajna knjiga „Pohvala ljubavi“ filozofa Alaina Badioua. Prva četiri poglavlja te knjige su obavezna literatura o životu. Ljubav nas vodi u predele temeljnog iskustva o tome šta je različitost, i zapravo, u ideju da možemo iskusiti svet iz perspektive različitosti.

Amsterdam je grad vode, kao i Venecija. Amsterdam je prelep, ne tako veliki grad. Venecija je još lepša i za mene je sveto mesto koje sam više puta hodočastio. Naravno, ne samo zbog Pratta. (osmeh)

Cveće, ljubav, seks, a ne rat.

Pitaš me o mojim putovanjima po Bliskom Istoku? Kao medija program koordinator u Press Now imao sam ulogu lekara opšte prakse koji ima komandnu reč nad specijalistima. Mislim kao lekar opšte prakse koji bi bio istovremeno menadžer i koordinator svih specijalstičkih intervencija. Jednom sam putovao u Bagdad. Devet puta sam putovao po severu Iraka. Od toga sam se šest puta trovao, ne zato što imam osetljiv stomak nego zato što su takvi uslovi.  Moje iskustvo tamo gde sam putovao je da ti više preti opasnost da umreš od kolere nego da ti glava bude odsečena. Ušli smo jednom, greškom vozača, u Kirkuk u kome se pucalo. Moja najbolja biznis konsultantkinja Gordana Svirac, danas draga prijateljica koja s porodicom živi u Torontu, malešna i sićušna gotovo se prepolovila jer nije htela potpuno mirno da odleži dva dana stomačnog trovanja, simultane dijareje i povraćanja, pa se agonija uz gubitak tečnosti i kilaže produžila na tri-četiri dana. U Sulejmaniji sam jednom boravio na 52 stepna, što nije bilo baš peporučljivo za mene koji sam pre toga preživeo najagresivniji rak kože, melanom. Bob Marley nije bio te sreće. Fascinantno je kad te vozač koji ne zna engleski vozi širinom severnog Iraka, na postajama gde se Kurdi mole, stojeći a ne sedeći, uzima se ledena voda koja se ugreje pre no što stigneš da je popiješ. 

Dva najbizarnija događaja nije bilo odsecanje moje glave nego jedan udarac u brdo kolima u mraku koji je padao, pošto smo skrenuli s puta. Kola su stala i ni makac. Vozač Kurd, Sudanka koja zna arapski i ja sa svojim neupotrebljivim engleskim. Iz mraka izranja vitka, visoka figura muškarca s najdužim puškomitraljezom koji sam video u životu. Da li je gotovo s nama? Onda čovek u tom mraku odloži mitraljez i pomogao nam je da poguramo kola. Šćeo sam ga izljubit.

Druga bizarija bila je još frkovitija. Jedan vozač, totalni blesan, viši za glavu od mojih 180 cm, koji naravno ne zna strane jezike, kreće da me vozi preko pola širine severa Iraka. Odjednom, skrene sa puta. Ja se uzortam. Ćutim ja. Ćuti on, što me još više zabrinjava. Stigne uskoro u jedno selo. Opet mučnina, šta će sada da se desi. Hoće li me otmičari tretirati kao bankomat, ili kao ideološkog neprijatelja ne znam već koje vrste, pa slati video s mojom porukom i onda videti oće li otsecati ili naplatiti moju bedno neprofitabilnu glavu zaposledika nevladinog sektora od države Holandije koja je protestanski štedljiva. Maglovito pokušavam da se prisetim sledećeg pasaža:

“Smrt prokletom Vizantincu!”, uzvikuju crni stražari.
Corto: “Hej... čekajte momci! Ja nisam prokleti Vizantinac. Vi se varate...”
Raspućin kao duh iz lampe: “Pokvareni Vizantinac ili spletkaroš Venecijanac, nama je to jedno isto i tebi nema spasa...”
Corto suočen sa pretećim kopljima: “Ali... Postoji samo jedan način da se izvučem... Evo... budim se i napuštam ovaj ludi san...”


Tintin u Iraku.

U tom trenu vraća se visoki kreten s jednom debeljucom. Sedaju u kola i on mi pokazuje prsten na njenoj ruci. Kapiram, zaručnica. Spojio je poslovno s privatnim. Onda uzima nešto ogromno stakleno kuglasto i pšššš po njoj, pa po sebi, onda se isceri pa pšššš po meni. Parfem. „Let’s fly united“, rekoh sebi u bradu parafrazirajući erotsku parodiju „Supermena“. Opasnost i paranoja su prošle, glupost mamlaza je ostala. Ne samo što smo zbog tog skretanja zakasnili da stignemo u Dahuk pre noći nego se onda on izgubio u gradu koji nije poznavao noću, pa smo lutali još dva sata. Onda je pokušao da me istovari pre samog hotela što sam naravno odbio spreman da ja sad njemu odrubim glavu. Ipak smo se rastali dugim rukovanjem i obraćanjem hadži (što je ili znak poštovanja ili znak da neko hoće da te demagoški izvaćari i prevari). Kurdi su inače, ako se izostave ovakvi mamlazi, veoma skroman, unekoliko samozatajan mentalitet, za razliku od Iranaca. Iranski mentalitet upoznao sam pak bivajući posuđen (outsourced) od strane Press Now na godinu i po dana kao interim direktor internet i satelitske radio stanice Zamaneh u Amsterdamu.

Specifičnost Kurdistana u Iraku je čarobni izostanak mentalnog koncepta dizajna i još više koncepta održavanja. Odeća može da bude lepa, ali je u zagasitim, gotovo sivim bojama. Hteo sam da naručim da se tamo sašiju za mene u zelenkasto maslinastoj boji one spuštene više-pantalone-nego-dimlije, ali nikad nije bilo dovoljno vremena, ostajao sam maksimalno dve nedelje, a posla preko glave. Kakva odeća, takva je i arhitektura. Takav je i pejsaš. Što se tiče održavanja, taj mentalni koncept ne postoji. Otvori se hotel sa pet zvezdica, poveći soliter. Od tog trenutka sve propada, ništa se ne popravlja, ne održava. Za pet godina taj hotel je ruina. Kompjutere, koje sam doneo kao donaciju nedeljniku na čijem razvoju sam radio, nikada niko da čisti od prašine, za tri godine oni su neprepoznatljiva starina. Taj mentalitet prožme i strance. Čitav grad je pokriven debelim slojem prašine, uključujući i gradsko zelenilo, oskudno drveće ili uboge parkiće. Niko ne pere kola. Skupi automobili na ogromnim točkovima su pokriveni prst debelom prašinom. I kod stranaca. Valjda se u početku koprcaju, pa na kraju i oni odustanu.

Holanđanin sam 105% - foro Iris Zorić.

18. Jednom si rekao da se osjećaš poput glavnog junaka iz „Bedema Samarisa“, prvog djela iz serijala „Opskurni gradovi“, koji odlazi iz svog grada na službeni put, a kad se vrati tog grada ni njegovog života u tom gradu više nema. On je stranac i u svom gradu i svugdje drugdje na svijetu. Da li se zaista osjećaš strancem?

To nije otuđenje (isprva i te kako jeste), pre je odrastanje. Kada zriš kao ličnost, počinješ da shvataš da je koncept zavičaja utopija toplog ognjišta, pelena i surogat mame koja te nuna u krilu. Teško mi je bilo da se uživim da su mi, bilo Milošević, bilo Tuđman, mama. Možda sad Aleksandar Vučić, ili možda Josipović, a? Koliko se neko uopšte može osećati doma ili pak strancem u „sopstvenoj“ zemlji tranzicione pljačke i korupcije? Ja sam počeo da se osećam strancem u Beogradu početkom devedesetih kad sam video neke moje elegantne kolege pesnike s lulom à la Rip Kirby u ustima kako šutiraju automobile samo zato što su sa slovenačkom registracijom (idilični period bojkota slovenačke robe koji su čak i neki nacionalisti već zaboravili, treba ih razumeti, eh toliko je drugih vrsta straha od „drugoga“ u međuvremenu našim svestima protutnjalo...). Tada sam rekao zbogom. Odoh ća.

Za pet minuta u vozu iz Beograda za Podgoricu, dok sam jeo sendvič, odlučio sam da odem zauvek. Proveo sam petnaestak dana u staroj turskoj kući (moj predak ju je dobio od crnogorskog kralja za čojstvo, junaštvo i „đenocid“, ubistvo turskog bega kome je ogromna kamena kuća pripadala) u selu Miločani kraj Nikšića. Tu sam napisao moj oproštajni esej „Vatre u Mattottiju“ i 11. 8. 1991. se našao u Amsterdamu o kome nisam znao gotovo ništa. Nisam bio integrisan ni u vlastitoj zemlji, zašto bi se sada nužno integrisao u sistem holandske idile? Integrisao sam se, naravno, ali samo kao građanin, ne kao novopečeni holandski patriota!

(kraj)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr,
a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 10.07.2016.
Strip: Cane (245)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.07.2016.
Strip na IGF-u ...         Press:
  ...Novi Sad, Spens, 8. - 10. 7. 2016.

Stripovi na IGF-u

Poseban deo International Gaming Festivala (IGF) biće posvećen umetnosti stripa. Svi posetioci moći će da uživaju u izložbama stripova i zanimljivim radionicama. Izlagači će biti izdavačke kuće Darkwood, System Comics, Komiko, Besna kobila, Makondo, Modesty stripovi, Orfelin, Klub obožavalaca stripa, Forba B, kao i kreativna radionica Edge Design.

Posetioci će svakog dana od 14 do 18 časova moći da učestvuju u radionici stripa koju će držati naši eminentni majstori 9. umetnosti Dejan Nenadov, Ivica Stevanović i Aleksa Gajić. Nakon 18 časova svi zainteresovani moći će da prisustvuju predstavljanju aktuelne produkcije, izdavača, autora i projekata.

Osim toga, na festivalu će biti pušten i film „Edit i ja” Alekse Gajića. Svake večeri od 19 časova biće organizovano druženje s umetnicima, predstavljanje njihovog rada i potpisivanje izdanja i crtanje za publiku.

U petak će gosti festivala biti Pavle Zelić i Dragan Paunović koji će predstaviti svoj novi album „Družina Dardaneli”.

U subotu će posetioci imati priliku da se druže sa Ivicom Stevanovićem, dok će u nedelju gost biti Đorđe Milović.

Šta je IGF - happynovisad.com/international-gaming-festival-u-novom-sadu.11949.htm
Objavljeno: 08.07.2016.
Priznanje za Tome Trajkova      Press: SCM
  Томе Трајков - овогодинешен добитник
  на признанието „Љупчо Филипов“

Велешанецот Томе Трајков-проект координатор во Стрип центар на Македонија е добитник на овогодинешното Признание за развој и афирмација на македонскиот стрип , наречено според прерано починатиот бард на македонската стрип сцена Љупчо Филипов.

Доделувањето на ова признание е составен дел од активностите во склоп на Меѓународниот стрип салон ,што се одржува секоја година во средината на октомври во Велес. Стрип центарот на Македонија - Велес како организатор на целокупната манифестација, ова признание го наменува за заслужни домашни дејци за развојот и афирмацијата на 9-та уметност кај нас. Досегашни добитници на ова признание се: Миле Топуз-стрип автор, Диме Иванов Димано - стрип автор, Александар Сотировски – стрип автор, Ване Трајков - промотер, поранешната групација „Тајфа Арт“ - тогаш млади автори и подоцнежни основачи на нови стрип асоцијации, Томислав Османли - стрип хроничар и сценарист, Дарко Марковиќ, Киро Донев - директор на МЛАД БОРЕЦ, редакцијата „Детска радост“, Оливер Ромевски-стрип сценарист и промотер, Стрип книжарницата „Бункер“и „ОСТЕН“ - Галерија и списание.

Во образложението се нагласува дека воопшто не претставувало пречка податокот дека Македонскиот стрип центар доделува признание на човек од својот персонал. Напротив, Томе Трајков со неговата повеке од децениско ангажирање во СЦМ оствари големи резултати во интерес на македонската стрип сцена, како што се:

- создавањето на стрип мостови помегу македонската и околните стрип сцени, преку постојан контакт со странски и други донатори.Интернационалните проекти како нпр. „Балкански стрип мост“ (малку е познато дека овде„ се роди“ стрип херојот Ајвармен), потоа на два пати добиените признанија од страна на косовската стрип сцена, како и повикот да биде член на жирито на првиот воопшто организиран стрип настан во Албанија... се само еден показател за заслугите на Трајков. Преку негово залагање македонската стрип сцена имаше можност да се сретне и со светски познати стрип автори како: Џамал Ајгл од ДЦ Комикс, Мауро Лоренти (еден од цртачите кои го цртаат Загор), Кан Такахама од Јапонија, легендарниот издавач Ервин Рустемагиќ, белгиската стрип сцена и многу други.

- ширење на 9тата уметност низ разни градови, освен Велес и Скопје како главен град, СЦМ организира стрип изложби и во други градови,  драстично е зголемен бројот на македонски стрип автори кои испраќаат свои стрипови на конкурсите во Македонија и пошироко.

- јакнење на комуникацијата со институциите со акцент на подобро место на стрипот во донесувањето и практичната имплементација на Стратегијата за култура на Република Македонија, што доведе до доста зголемен број на финансирани стрип проекти.

- започнување на процесот на примена на стрипот во социјалната сфера што е реализирано преку проекти од интеретничка и друга сфера,овие искуства и можности веке се превземаат од страна на некои младински организации.

Objavljeno: 07.07.2016.
Kapetan Amerika - The Best of Marvel      Press: Čarobna knjiga

Dobre priče pamte se dugo,
velike priče se nikad ne zaboravljaju.
Najveće priče menjaju sve!
THE BEST OF MARVEL #4.

„Jedna od najvećih i najboljih ikada
ispričanih priča o Kapetanu Americi.“
– Ain’t It Cool News!
THE BEST OF MARVEL  #5.

 

Na letećem startu
7. do 11. jula
po ceni od 940 dinara,

na sajtu „Čarobne knjige“,
u knjižari „Bulevar Books“,
kao i u striparnicama
„Darkwood“ i „Alan Ford“

POŽURITE PO
SVOJ PRIMERAK
ILI PORUČITE
NA SAJTU!
Jedna od najboljih
priča iz Marvelovog
univerzuma
osamdesetih!

www.carobnaknjiga.rs/strip

Objavljeno: 07.07.2016.
Tamna noć naše realnosti...      Autor: Ilija Bakić
  ...Grafički roman „Decembarska noć“
  Srboljuba Nikića;
  
izdavač „Biblioteka Deveti korak“, Raška 2016;

Treći grafički roman Srboljuba Nikića (1971), apartne pojave na domaćoj strip sceni, nastavak je poetskih i vrednosno-tematskih traganja započetih „Žigom petokrake“ (2013) i nastavljenih delom „Srce nije meso“ (2014). Ako se posle „Žiga...“, koji je bio prijatno iznenađenje zbog direktnog nadovezivanja na „zlatna vremena“ srpskog strip andergraunda 1990-tih, postavljalo pitanje hoće li autor nastaviti tim putem, posle „Srca...“ tih dilema nema što „Decembarska noć“ u potpunosti potvrđuje. U ovoj noveli Nikić je istovremeno i prepoznatljiv ali i nov, intrigantan i provokativan; alternativni, andergraund koreni, kako u crtačkom segmentu tako i u načinu vizuelnog kreiranja, kadriranja i montaže materijala te  subverzivnost stavova prema stvarnosti, nadograđeni su složenom, serioznom pričom koja je po svim elementima sasvim romaneskna, bez stripovskih prilagođavanja i pojednostavljivanja.

U pet poglavlja „Decembarske noći“ Nikić ispreda bolno aktuelnu priču o majci i bebi koje su izbegle iz Sirije i stigle u Srbiju, domovnu supruga-oca, u kojoj nisu prihvaćene, o Slavici, vlasnici naizgled običnog „bircuza“ koja za novac prebacuje nevoljnike preko granice dok joj kod kuće sedi autistični sin, o njenoj koleginici Emiliji koju otac alkoholičar podvodi kako bi zaradila novac za lečenje majke bolesne od raka (koji otac propije), o posrnulom svešteniku koji je najpre redovna pa onda jedina mušterija nesrećne prostitutke, o skitnici koji „izigrava“ Deda-Mraza i okončava život skokom s mosta, o izigranom policijskom inspektoru i korumpiranom šefu policije, o ambicioznim političarima, o povodljivim masama... Prizori nevesele svakodnevice, ljudi izgubljenih u svojim promašenim životima, ispraznog sjaja onih koji su se obogatili otimačinama od nejakih, plastičnih sponzoruša, manipulisanja masama spleteni su, gustim tkanjem, u stvarnost-klopku koja guta, pre ili kasnije, sve pred sobom. Otuda nema ni postojanih vrednosti kao što se decidirano ne može reči koji je lik dobar ili loš jer su njihove obrazine varljive: da li je vlasnica kafane samislosna jer pomaže izbeglicama ili je lopov koji koristi tuđu nesreću da se obogati? Da li je sveštenik koji posećuje prostitutku nemoralan ili, naprotiv, visoko moralan jer joj pomaže da opstane?

Sa raznim ispovestima, monolozima i dijalozima u (strip) realnost se mešaju bizarne vizije, višeznačni snovi i delovi stripa koji je Emilija crtala i oni su ne samo ventil za oslobađanje od teskobe i spoznaju sopstvenog mesta u svetu već i specifična obznana posebne nad-stvarnosti u kojoj sva dešavanja, ipak, imaju kakav-takav smisao. Tako su fantazam, ludizam i apsurd, kao mogući eskapistički odmak, pomešani sa vizurama božanskog/pripovedačkog sveznanja koje daruje utehu makar i u činjenici da nijedan život nije besmislen. U finalu ovog grafičkog romana autor će pomenute principe (fantazam, apsurd, ludizam, eskapizam), u formi bizarne, mračne, moralno nihilističke reklame, uvesti u tekuću strip realnost čime, možda, sugeriše nastupanje poslednjeg stadijuma raspada svih društvenih vrednosti. Utisak kobnog završetka ne uspevaju da, u „Appendixu“ odagnaju ni relativno povoljne zabeleške o daljim sudbinama junaka ove priče.

Nikić je i u „Decembarskoj noći“ ostao veran „primitivističkom“ grafizmu koji ne priznaje nijedan od učenih crtačkih principa tako da sve što je u ovom romanu nacrtano samo manje ili više liči na fizionomije, tela, enterije i ekserijere, srazmere i perspektive. Tehnika laviranog tuša prevashodno podupire crtež dajući mu dubinu a samo ponegde je korektiv crteža. Ipak, kada iscrtava snove a posebno Emilijin strip i pomenutu reklamu, autor vidno menja stil/tehnike crtanja kako bi apostrofirao njihov odmah od svakodnevnog. U svakom slučaju, kao i u prethodnim Nikićevim delima, čitalac će, ako u početku i ima rezerve prema crtežu, vrlo brzo, kako čitanje odmiče, prestati da crtež i priču vidi kao posebne celine već će ih doživljavati kao kompletno/kompleksno delo što, svakako, svedoči o njegovoj valjanosti.

Rečju, „Decembarska noć“ Srboljuba Nikića samosvojna je umetnička tvorevina, dosledna u svojim stilskim karakteristikama te intelektualno i emotivno uzbudljiva, provokativna i, zašto da ne - poučna.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 06.07.2016.
Vodič kroz svet stripa #14      Autor: Andrija Mihajlović
   Stazama ludila – Alan Mur i Betmen

Osvrt na “tačku preseka” coveka cija je važnost za razvoj stripa teško dostižna i jednog od najpopularnijih strip-junaka...

Evolucija stripa je veoma interesantna tema. S jedne strane, starost preteča stripa, poput praistorijskih pećinskih crteža ili zidnih slika iz Starog Egipta, merimo milenijumima. S druge, od proboja stripa u novinsku štampu, u obliku u kom ga danas znamo, proteklo je tek nešto više od jednog veka, a njegov razvoj se u međuvremenu odvijao prilično brzo. Podsetimo se, zato, podele na Zlatno, Srebrno, Bronzano i Moderno doba stripa, od kojih ovo poslednje još uvek traje.

Ova podela se odnosi na superherojski strip, koji se odvojio od avanturističkog, svog starijeg brata, dominantnog u Zlatnom dobu (tridesete i četrdesete XX veka). Supermen i Betmen osmišljeni su krajem tridesetih i do danas ostaju najpopularniji junaci/serijali DC-ja. Međutim, najvažniji Marvelovi junaci (Fantastična Četvorka, Osvetnici, Spajdermen) pojaviće se tek šezdesetih, u Srebrnom dobu, obeleženom eksplozijom mašte i kreativnosti Stena Lija, Džeka Kirbija i Stiva Ditka, ali koji se u tom periodu bave prilično bezazlenim temama iz današnjeg ugla, sputani ozgloglašenim Zakonom o stripu (The Comics Code) iz 1954. godine, aktom kojim je kontrolisan njihov sadržaj. Tome je prethodilo objavljivanje knjige američkog psihijatra, Frederika Vertama, “Zavođenje nevinih”, u kojoj osuđuje uticaj stripa na američku omladinu (recimo, Vertam je odnos Betmena i Robina smatrao promovisanjem homoseksualnosti), jer je njihov sadržaj, pored ostalog, povezivao s porastom maloletne delinkvencije.

Takav vid cenzure je, s druge strane, uticao na procvat underground (nezavisnog, autorskog) stripa, ali imainstream strip-autori ipak vremenom počinju da probijaju nametnute granice, što je bio uvod u Bronzano doba i “sazrevanje” superherojskog stripa. Teme poput socijalne, rasne i polne nejednakosti, alkoholizma i narkomanije, ali i mnogih događaja koji su prodrmali stvarni svet (poput Votergejt afere u “Kapetanu Americi”), dobijaju svoje mesto u stripovima. Tako se, početkom sedamdesetih, Sten Li pozabavio zavisnošću Harija Ozborna, cimera Pitera Parkera, koji se potom obračunao s dilerima droge, dok je Deni O’Nil kroz zajedničke avanture Zelenog Fenjera i Zelene Strele (“Green Lantern/Green Arrow”) isticao aktuelne političko-društvene teme u SAD, poput rasizma, siromaštva, korupcije i zaštite životne sredine, a vrhunac je bio trenutak u kome je predstavio pomoćnika Olivera Kvina, Spidija, kao heroinskog zavisnika. Ovakve promene nisu zaobišle ni “Betmena”, čemu je opet kumovao O'Nil. On je Džokera, godinama portretisanog kao običnog lakrdijaša, vratio korenima iz Zlatnog doba, prikazavši ga kao brutalnog ubicu kakvim ga i danas znamo. (“Betmen” #251 iz 1973. godine, gde se Džoker sveti nekadašnjim članovima bande, bio je ključan.) Stripovi nastali sredinom osamdesetih i kasnije pripadaju Modernom dobu, ali najbolje je reći kako se ovi periodi stvaralačkih stremljenja preklapaju (najpre Srebrno i Bronzano, a potom Bronzano i Moderno doba), jer se radilo o postepenim i višegodišnjim promenama, čija su kulminacija “Povratak Mračnog Viteza” Frenka Milera i “Nadzirači” Alana Mura. Oba stripa/grafička romana pojavila su se 1986. i uz njih uglavnom stoji atribut revolucionarni, što je slučaj i sa imenima ove dvojice autora.(Glede nezavisne scene, uz rame sa ova dva naslova je Špigelmanov “Maus”.)

Gotovo svaki Murov rad je vredan pomena, ali nekoliko ih u tome prednjači. Prvi, svakako “Nadzirači” (“Watchmen”), “Građanin Kejn” devete umetnosti, čija je narativna kompleksnost i nakon tri decenije od izlaska izazov drugim scenaristima. Drugi je “V kao vendetta”, vanvremena priča o totalitarnim režimima i otporu prema njima, koja, kako godine odmiču, postaje sve aktuelnija. I ne možemo, a da ne spomenemo “Iz pakla”, Murovo viđenje zločina Džeka Trboseka i oštru kritiku viktorijanskog doba. Od serijala objavljenih kod nas, tu su “Stvorenje iz močvare” i “Liga izuzetnih džentlmena”, dok je tema ovog teksta jedina priča o Betmenu koju je napisao; ali kakva! Slično, napisao je samo jednu priču i o Supermenu, ali je njihova važnost izuzetna. Naime, “Šta se dogodilo Čoveku sutrašnjice?” označava kraj jedne ere “Supermena” i poetike Srebrnog doba, dok “Betmen: Ubistveni vic” (“Batman: The Killing Joke”, Phoenix Press, 2011. i Mentor, 2003.) predstavlja jednu od najvažnijih karika Betmen kanona (zbog uloge Barbare Gordon, nekadašnje Bet-devojke, koja kasnije postaje Proročica), premda je, zbog specifičnosti koje ćemo ovde izdvojiti, možete čitati i  samostalno.

U “Vicu”, Mur pripoveda o tome kako nas jedan, samo jedan loš dan, može promeniti za čitav život. Presudan trenutak, u kom je ostao bez roditelja, promenio je tok života dečaka Brusa Vejna, ali i život neimenovanog mladića, koji je želeo da uspe kao komičar i obezbedi egzistenciju svojoj porodici, a postao najgori kriminalac koji je hodao Gotamom; i Džoker veruje da su on i Betmen dve strane istog novčića. Ranjavanjem Barbare Gordon, bratanice Džima Gordona (koju je usvojio po smrti njenih roditelja), i njegovim potonjim zarobljavanjem i mučenjem, s ciljem da trajno pomuti razum vremešnog borca za pravdu, Džoker će pokušati da dokaže kako je svaki pokušaj borbe za lepšu sutrašnjicu osuđen na propast, te kako je jedini pravi izlaz – u ludilu.

“Vic” je, zanimljivo, nastajao u vreme kada je Mur pisao “Nadzirače”, pa je prisutna izvesna sličnost. No, ovo delo ne svrstava među svoja omiljena (obično znatno duža i kompleksnija), jer je, kako sâm kaže, bio okupiran ovim drugim. “Watchmen” se pojavio dve godine pre, znatno kraćeg, “The Killing Joke”, a razlog leži u sporosti crtača Brajana Bolanda. Dalje, tvrdi kako su Džoker i Betmen samo junaci iz sveta stripa i da bi ih kao takve trebalo posmatrati, kao plod fikcije, i po njemu ovde nema “nečeg više”, iako brojni kritičari često ističu suprotno. Mur se u “Ubistvenom vicu” obraća pojedincu, a ne čitavom društvu, dočim psihološki aspekt dominira nad socijalnim, karakterističnim za neke druge Murove radove, čime prikazuje vrlo zanimljiv pogled na svet, podsećajući nas koliko se često nalazimo na ivici ponora. Jedno pitanje, koje ostaje otvoreno, postavljeno je svakom čitaocu, a potpisnik ovih redova godinama ne može da se otme utisku kako “Vic” ipak nudi “nešto više” i poziva na razmišljanje, jer pitanje je: šta nakon što čujemo vic? (Setimo se kraja “Nadzirača”, gde Mur veli “nothing ever ends”, a možemo povući izvesne paralele između Komedijaša i Džokera, takođe.)


Tabla koja prikazuje stradanje Barbare Gordon; možda i jedina tabla nekog stripa koja stoji uz rame s pogibijom Gven Stejsi.

Džoker je, znamo, lud. Šta se tačno pre toga dešavalo, ne seća se najbolje, ali ostanimo pri tome da su stvari išle baš tokom koji je predstavljen u stripu. Jedan prelomni, tragični događaj ga je učinio takvim – bizarno slučajna smrt trudne supruge, što ga je odvelo pravo u ludilo. To ne znači da je bilo koji njegov zločin opravdan, već da stvari u životu najčešće nisu crne ili bele; što, evo, može biti sjajno prikazano i kroz medij kakav je strip. Otuda “Vic” ubrajamo u red naslova koji bitno iskaču iz šablona, jer nude friški osvrt na večitu (na šta ukazuju identični početni i završni kvadrati stripa) borbu Dobra i Zla, produbljuju je, potom relativizuju, a na kraju oplemenjuju. Radi se o priči o Betmenu o kojoj se i dan-danas svako malo pojavi nova vest, tumačenje ili analiza; rečju, evergreen i jedan od najboljih primera spomenutog “sazrevanja” superherojskog stripa. (Osvrnimo se još na fenomen “Žene u frižiderima”, na koji je 1999. godine pažnju skrenula Gejl Simon, zbog nepravednog položaja u kome su se strip-heroine poput Barbare Gordon dugo nalazile.)

Drugu polovinu “Vica” čini virtuozni crtež Brajana Bolanda. Gotovo četvrtina, od inače svega četrdeset šest tabli stripa, realizovana je bez ili s minimumom teksta. Dileme kroz koje prolazi depresivni momak, koji će postati Džoker, isprva njegova nesigurnost, a kasnije uživanje u mučenju i ubijanju drugih, patnja Džima Gordona, Betmenova nastojanja da ostane priseban i dr. detalji su maestralno prikazani. “Ubistveni vic” je mahnita vizuelna vožnja, tokom koje se krećemo od tragedije do komedije apsurda, jer ćemo se na kraju nasmejati; možda ne svako, ali većina čitalaca, verujem, da, i to gorko. Godinama po objavljivanju “Vica”, Murov kolega, ništa manje kontroverzni scenarista, Grant Morison – i sâm autor jednog od najvažnijih poglavlja u dugoj istoriji “Betmena” – pokrenuo je raspravu na internetu svojim tumačenjem njegovog kraja, jer smatra kako je Betmen ubio Džokera.

Baš je Murov i Bolandov Džoker poslužio kao inspiracija za filmsku ulogu Džeku Nikolsonu, a potom i Hitu Ledžeru, a ove godine će se pojaviti i animirani film. Dok Alan Mur ne pridaje značaj “Vicu”, za Bolanda je ovaj strip nešto najbolje što je nacrtao, premda je originalni kolor Džona Higinsa dugo umanjivao njegovo zadovoljstvo konačnim izgledom, pa je, za dvadesetogodišnjicu objavljivanja, on sâm ponovo obojio strip. Boland, inače, godinama ne crta stripove, već isključivo naslovne strane. (“Vic” je tek delić bogate karijere Alana Mura i naslov iz kog se samo naslućuju njegove grandiozne ideje. No, kao takav, može biti odličan putokaz ljudima koji ulaze u svet stripa, naročito ako je to slučaj nakon pogledanih filmova o Betmenu; bilo Bartonovih, bilo Nolanovih.)


[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 15.05.2016]
Objavljeno: 05.07.2016.
Strip: Montenegrini (362)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 04.07.2016.
Post Scriptum (169)      Autor: Zoran Đukanović
Amsterdam, 1992.
  Čovek koji piše predgovore - 4
 
 Interview (razgovor vodio: Saša Čobanov)

12. Kako objašnjavaš pomalo paradoksalnu situaciju, da je strip, barem u Hrvatskoj i dalje na neki način na aparatima, da je publika koja ga čita, uglavnom publika od 30-50 godina, da se o stripu sramežljivo piše, a prati ga se gotovo pa ekscesno, a s druge strane, izdanja je, i to onih vrhunskih kao nikad prije? Neporeciva je činjenica, da je ponajprije zahvaljujući Marku Šunjiću i Fibri, a i ostalim izdavačima poput Bookglobea ili Strip-Agenta, katalog devete umjetnosti sve respektabilniji, pun globalnih klasika koji su svoj utjecaj duboko protegnuli kroz pop kulturu i suvremenu umjetnost. Ponuda je u vidljivoj diskrepanciji s potražnjom.

Kultura je uvek na aparatima. Kroz sve epohe, ona je uvek opstajala zahvaljujući potpori i ometanju koje mogu da postoje u vrlo različitim oblicima - mecenatstvu, vladarskoj milosti, supsidijama, stipendijama, fondovima, nagradama, tržištu, kupovini originala, izdavačima, distributerima, oglašavanju, marketingu, isposništvu autora, alternativnim kanalima, samizdatu, fanzinima, tehničkim sredstvima reprodukcije, pirateriji, digitalizaciji... Svi ovi elementi su u dinamičkom odnosu. Neke stvari su naravno paradoksalne. No, kako bismo tek zakukali da tih paradoksa nema? Sa stanovišta kulture je od enormnog značaja da su kapitalna svetska dela stripa uopšte objavljena, makar u malom tiražu od petstotinak primeraka. Neko će ih kupiti, neko pročitati u biblioteci, neko čitati skenirane, neko u originalu. Jel bi moglo bolje? Hiljadu puta. Jel bi moglo gore? Hiljadu puta. Nikad to ne treba zaboraviti. Sada se na pojavu integrala gleda kao na normalnu stvar. Nijedan kulturni artefakt koji se proizvede nije normalna stvar. Znam periode cvetanja i stravičnih suša. Tek kada epoha prođe možemo biti sigurni kojoj od ove dve vrste je pripadala.

13. Da li možeš živjeti od svojeg pisanja o stripu i za koga sve pišeš?

Ha, ha, ha, zagrcnuh se. Naravno da ne. Da ti dam mali istorijat honorara. Od prvog većeg teksta u „Studentu“ mogao sam da otputujem u inostranstvo na nedelju dana. U NIN-u, tada najboljem i najuglednijem nedeljniku u SFRJ s isprva triražom od 300.000 primeraka imao sam kritičarsku kolumnu šest godina. Isprva se od honorara mogao iznajmljivati stan u Beogradu. Na kraju tog perioda, honorar nije bio dovoljan za mesečne troškove za cigarete.

Zoran i Igor Kordej osamdesetih.

Domaći autori žive recimo u Hrvatskoj ili Srbiji i objavljuju po svetu. U smislu kursnih razlika, to je dosta konforna pozicija. Ne mali broj njih ne bi bio u stanju da se finansijski održi ako bi živeli tamo gde objavljuju. Ja imam mnogo genijalniju finansijsku konstrukciju: živim u bogatoj zemlji, a objavljujem najčešće u zemljama tranzicije u ciklusu kriznog kapitalizma i recesije. Da li mogu živeti samo od svog pisanja? Naravno da ne.

Sa kim sve sarađujem? Pišem za najrazličitije izdavače diljem regije. Na taj način obezbeđujem svoju nezavisnost. Nijedan izdavač ne traži od mene ekskluzivno pisanje samo za njega. Razvijam saradnju na osnovu prioriteta tema i izdavačkih planova raznih izdavača i takođe mojih prioriteta o čemu bih želeo da pišem. Imam čitave liste i o njima diskutujem s izdavačima. Povremeno doprinesem odluci da neko delo ugleda svetlo dana. Izgleda dosta složen proces, što delimično i jeste, ali uspevamo da se razumemo i da sarađujemo u najboljem zajedničkom interesu. Dogovori se nekad uspostavljaju u rasponu i više od godinu dana, što je neophodno da bi se stvorila racionalna distribucija radnog opterećenja za mene i mojih multiplih rokova.

14. Znam da si dobar ili da si barem bio dobar s mnoštvom, danas već kultnih, posebice domaćih autora. Da li te poznanstvo s njima ometa u objektivnosti pristupa kritičkoj dužnosti pri ocjenjivanju i tumačenju nekog njihovog rada te da li ti se ikada dogodilo da je neka takva činjenica otupila tvoju kritičarsku oštricu? Da li si pravi kritičar uopće smije dozvoliti da mu iz ovog ili onog razloga kritička objektivnost bude ometana? Da li si možda ikada imao sukob s nekim autorom zbog negativne kritike?

Jesam, blizak sam s mnogim autorima i često prisutan dok dela nastaju. Ulaženje u stvaralačke radionice ulazi u domen moga pristupa. I to se ne ograničava na domen stripa. Prijatelji koji su radili doktorate neretko su delili sa mnom svoje dileme oko pristupa i metoda. Thomas Spijkerboer, uvaženi profesor imigracionog prava na univerzitetu u Amsterdamu, moj prijatelj još od osnivanja mirovne organizacije u Amsterdamu, me je, kada je branio doktorat, u ime našeg duhovnog prijateljtsva pozvao da budem paranimf, ceremonijalni asistent u odbrani doktorata, pa je zbog toga morao da iznajmljuje frak za mene da bi se ispoštovao protokol. U svojoj knjizi „Prekoračivanje granica“ pominje da sam ga uveo u svetove Hannah Arendt, Susan Sontag i Thomasa Manna. Prijatelji pisci takođe su mi poveravali svoje rukopise u trenucima finalne artikulacije, Dubravka Ugrešić i Vladimir Pištalo među njima. Naravno da se stepen i intenzitet te razmene i druženja jako razlikuje od slučaja do slučaja. S Radovanom Devlićem znao sam provoditi noći u Zagrebu razgovarajući o stripu i istoriji.

Staro prijateljstvo.

U domenu stripa najviše sam se u kreativnom pogledu družio i razmenjivao sa Nenadom Mikalačkim Đangom. Moje prethodno druženje s Igorom Kordejem, kada su Igor i Đango počeli kreativno da sarađuju, potom je preraslo u druženje utroje. Đango, Igor i ja znali smo da zabrijemo do jutra rešavajući neke scene u „Jeseni“, gde sam tvrdio da je neophodno razbiti neka vizuelno narativna zagušenja koja sam nazivao klaustrofobičnim, omogućiti da scena prodiše, predlažući vrlo konkretna rešenja koja su usvajana. Đangu je bila savršeno jasna moja uloga. U tom stepenu je imao poverenja u mene da je prešao s pera na rad s četkicom na moj nagovor. Nije to bila neka moja doktrina već uviđanje da je njegovom crtačkom rukopisu to potrebno da bi napravio napredak u tom trenutku. Nije se pokajao i video je rezultate smesta. Takođe mnoštvo mojih sugestija u operacionalizaciji layouta njegovih strip scenarija oberučke je prihvatio. Bili smo na istoj talasanoj dužini i delimičnio delili zajednički žargon. Ja sam od Đanga takođe mnogo štošta usvojio, na primer da sve više posvećujem pažnju vizuelnoj analizi u pisanju. Da treba pomno da studiram teorije vizuelne percepcije. S druge strane, mom prijatelju Igoru nikada nije bio dovoljno shvatljiva ne moja nego uopšte uloga strip kritike ili, pak, ta moja uloga vrača-savetnika. Bili smo godinama prijatelji. Gorljivo smo divanili o stripu. No u njegovoj predstavi stvari su bile jednostavne, pa kad vidim da toliko poznaješ strip, zašto ga ne crtaš? Najviši kompiment koji je jednom kritičaru mogao da izgovori bio je: Ti Zorane pišeš upravo ono što si godinama ranije govorio. Već tada si to znao i imao formirano mišljenje! Poklanjao mi je originale bez da ih ja ikada zatražim. U tom smislu, u trenucima inspiracije, Igor je potpuno nesebično biće. Jako mi je bilo važno da „Stranac“ u celini vidi svetlo dana. Organizovao sam premijeru „Stranca“ na eksperimentalan način – originalne table, sve, kompletan strip sam izložio u galeriji u SKC-u u Beogradu 1986 pod nazivom „Strip koji ne postoji – Stranac Igora Kordeja“.

Nakon izložbe, pošto smo Zdravko Zupan i ja pomagali Momi Rajinu u uređivanju „YU strip magazina“, izvršio sam napor ubeđivanja Mome da je „Stranac“ izuzetno vredno delo. Začudo, Moma se isprva opirao, da bi potom popustio. Nakon uspešne izložbe i potom premijernog objavljivanja „Stranca“ u strip reviji, Igor mi je rekao: ti si se za objavljivanje ovog stripa lavovski borio, više nego ja, i izborio, originali su tvoji. Mnogo je nakon toga još zajedničke vode proteklo. Moje učešće i učešće moje tadašnje supruge u nagovoru Igora i Đanga da promene izdavača, pređu iz Les Humanoïdes Associés u Dargaud, da bi se postigao znatno viši honorar za „Jesen“. Pre toga, zakazao sam sastanak između Enkija Bilala, koji je snimao film u Beogradu i nas trojice, Igora, Đanga i mene. Enki je potvrdio moje uverenje da strip ima nesumnjivu vrednost i da bi se mogao za veći novac prodati od onoga što su nudili Humanoïdes. Na kraju je Gani Jakupi s obzirom da živi u  Parizu, preuzeo finalizaciju ovog transfera i dalju saradnju s Dargaud.


Žiri 3. Salona u Vinkovcima 1986. - Bane Kerac, Vasa Pavković i ja.

Igora i mene razdvojili su ratovi, možda mu je na početku ratova bilo nelagodno što je glavna kritička evaluacija njegovog rada dolazila iz Beograda, bez obzira što ja nisam više bio u Beogradu? Ako je to u tom periodu bio razlog, to mogu da shvatim i prihvatim. Dugo nismo bili u kontaktu, Igor je mislio da sam ja prestao da se bavim stripom ili mu je to možda neko sugerisao. Nismo jedan drugog kontaktirali godinama. Nesuglasica je nastupila godinama kasnije kada je Igor u hrvatskom izdanju izostavio posvetu koju su mi Đango i on ispisali na početku francuskog izdanja „Jeseni“: „Autori se zahvaljuju Zoranu Đukanoviću na kreativnoj pomoći“. U mojoj kolumni u „Strip vestima“ naravno da sam prokomentarisao ovaj gest, govoreći o varljivosti sećanja. Igor nikada nije, bilo meni direktno, bilo u javnosti, pokušao da opravda razloge za to izostavljanje. Ni sa Igorom niti sa bilo kim drugim autorom nisam imao sukob zbog negativne kritike. Zanimljivo je da je reakcija mnogih bila, to je lepo što pišeš, ali ko zna da li je to baš tako kako ti tvrdiš, kada su u pitanju tekstovi o drugim autorima, da bi kasnije suočeni s zaranjanjem u njihov rad, i analizom koja bi nastala, rekli, uh jebote, ko da si mi zavirio u dušu... Čudne su te stvari, kritika, analiza, veštičarenje...

(nastaviće se)

(intervju se prvo u kraćem obliku pojavio u online magazinu Planb.hr,
a potom u celini na Stripovi.com  4.12.2013)
Objavljeno: 03.07.2016.
Strip: Cane (244)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.07.2016.
Međunarodni strip konkurs!!!      Press: SKC Beograd
  14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
Objavljeno: 28.06.2016.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press:Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 28.06.2016.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.