naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Strip: Noćni sud (60)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 21.01.2018.
Strip: Cane (314)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.01.2018.
Strip: Borovnica (67)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 18.01.2018.
Izložba i promocija strip albuma...      Press: SKC BGD
  ...TRINAESTA HORDA.

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelje na otvaranje izložbe strip tabli ALEKSE GAJIĆA iz najnovijeg albuma „DRAKO - TRINAESTA HORDA“, scenaristkinje Valeri Manžen (System Comics, Beograd, 2017), u sredu, 17.01.2018. u 19:00 časova i nakon toga na promociju istoimenog albuma u Velikoj Sali SKC-a u 19:30 časova. • Izložba traje do 27. januara 2018. godine • Radnim danima: 11:00 -18:00, subotom: 11:00 -15:0o

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD / SREĆNA GALERIJA
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA
izložba i promocija strip albumasreda, 17. 01. 2018.  

17. (19:00) –  27. 01. 2018.  Srećna galerija SKC Beograd
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA
Izložba strip tabli Alekse Gajića iz istoimenog izdanja (System Comics Beograd, 2017)
Autor postavke: Igor Marković, Beograd

17.01. 2018. 19: 30h, Velika Sala SKC Beograd
VALERI MANŽEN, ALEKSA GAJIĆ: DRAKO - TRINAESTA HORDA, promocija strip albuma (System Comics Beograd, 2017)
Učesnici diskusije: Aleksa Gajić, Igor Marković i domaći teoretičati stripa

Aleksa Gajić (Beograd, 1974.) je naš proslavljeni strip autor, ilustrator, reditelj i animator. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka Ćirića, sa, sada već čuvenim, kolor strip albumom Technotise. Od 1996. godine stalni je saradnik Politikinog Zabavnika, a od 2000. godine radi za izdavačku kuću Soleil iz Francuske, kao crtač serijala Bič Božiji (Le Fléau des Dieux) u kojem je  po scenariu Valeri Manžen objavio 6 kolor albuma, koji doživljavaju ogromnu popularnost u Francuskoj i Srbiji i bivaju prevođeni u SAD-u i u još šest zemalja sveta. U Srbiji je, osim ovih, objavio i album Technotise sa scenaristom Darkom Grkinićem, po čemu je kasnije uradio i režirao animirani film Tehnotajz: Edit i ja. Osim toga Gajić je autor i kratkometražnog animiranog filma Uspon i pad umetnosti. Objavio je takođe i kolekciju kratkih, formalno inovativnih, stripova: U šrafovima, Skrepbuk, Pljosnati strip. Ilustrovao je više knjiga i časopisa sarađujući sa mnogim izdavačima i dizajn studijima. Autor je manjeg broja muzičkih i ekonomsko propagandnih spotova. Značajne rezultate postigao je i baveći se grafičkim dizajnom (pamfleti, pozivnice, novinski oglasi i reklame, kalendari, plakati). Učesnik je više samostalnih i grupnih izložbi u našoj zemlji. Aleksa Gajić se smatra jednim od naših najeminentnijih umetnika uopšte i svakako najznačajnijih strip autora kod nas.

Plod ponovne saradnje sa francuskom scenaristkinjom Valeri Manžen je i novi album Drako –Trinaesta horda, kojeg je  Gajićev srpski izdavač System Comics, krajem 2017. godine, objavio za domaću čitalačku publiku.

„Pod vlašću vrhovnog Krakena, Zarkelha, Trinaesta horda zmajeva-ratnika pobedonosno uništava planetu Orkis, dodatno potvrđujući nadmoć carstva. Međutim, imperator Gankred IV i njegova ćerka otkrivaju mračno proročanstvo. Šta ako se moćni Kraken, budući imperatorov zet, pobuni protiv svoga vladara?

Proročište potvrđuje da treba brzo reagovati, pre povratka ovih odvažnih boraca na svojim moćnim zmajevima. Kakav god ishod bio...

Drako, mladi i hrabri ratnik-bazilik raduje se što se vraća kući da mlađoj braći ispriča podvige, da zadivi verenicu i ukaže čast svojim roditeljima. Potrebno je da iz Zarkelhovih ruku primi jaje budućeg zmaja tokom jedne svečane ceremonije…
Oni koji žive od vatre Zmaja, od vatre će i stradati!”

(iz pogovora francuskom izdanju, prevod Ivana Budisavljević)
Objavljeno: 15.01.2018.
Manuele Fior in miha ha...      Press: Stripburger
  ...Nenavadna srečanja //
  Živel strip! Živela animacija!.

Manuele Fior in miha ha: Nenavadna srečanja
Živel strip! Živela animacija! 18
stripovska razstava
Galerija Kresija, Ljubljana

ODPRTJE: sreda, 17. januar 2018, ob 19.00 // do 15. 2. 2018 

Vodstva: sobota, 3. februarja, ob 10.30 (za izven), torek, 6. februarja, ob 10.00 (za šole) in po dogovoru

Trinajsti mednarodni natečaj Živel strip! Živela animacija! tudi tokrat prinaša razstavo dveh avtorjev, katerih delo je namenjeno krepitvi ustvarjalnega navdiha mladih ljubiteljev stripa. Slovenski delež zastopa stripovski ustvarjalec miha ha: na razstavi v Galeriji Kresija bo predstavil originalne strani iz novoizdanega stripa Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš (Stripburger/Forum Ljubljana, 2017). Gre za stripovsko obdelavo istoimenske ljudske pripovedke o očetu in sinu ter njunemu oslu, ki ga peljeta naprodaj. Miha ha je zgodbo izrisal kot eno samo sliko; nazorna in jasna risba, začinjena s pravšnjo mero detajlov, omogoča berljivo in tekočo pripoved, ki mlajšim bralcem odkriva zimzelene modrosti ljudskega slovstva. Sodobno italijansko stripovsko produkcijo predstavlja Manuele Fior, avtor več nagrajenih albumov, ki bo v Ljubljani med drugim predstavil zgodbo dekleta Dore, ki je iztočnica natečaja. Nepredvidljiva mladenka premore poseben dar – bere misli drugih – in ta njena posebnost botruje številnim nenavadnim prigodam in situacijam (L'Intervista (Coconino Press, 2013). Roman v stripu zaznamuje klasičen stripovski pristop, ki pa mu ne manjka sodobne izrazne svežine. Ogledali si bomo izsek iz njegovega stripovskega opusa, strani iz v Angoulemu nagrajenega albuma Pet tisoč kilometrov na sekundo (Cinquemila chilometri al secondo, Coconino Press, 2009), iz Prekomorske rdečine (Rosso oltremare, Coconino Press, 2006) in ilustracije poezije, ki jih je objavljal v La Repubblici.

Miha Hančič (1986, Ljubljana), ki ustvarja pod psevdonimom miha ha, se je začel v tandemu s scenaristko Mašo Ogrizek v zadnjih letih vse bolj redno pojavljati v slovenski periodiki: ukvarja se predvsem s stripom za najmlajšo publiko in ga redno objavlja v revijah Galeb, Ciciban in Stripburger. Med drugim je leta 2016 prejel znak zlata hruška za ilustracije v knjigi Moje ime je Skywalker. Manuele Fior (1975, Cesena) se je po diplomi iz arhitekture, ki jo je leta 2000 prejel v Benetkah, odpravil v Berlin, kjer je nekaj let deloval kot risar, ilustrator in arhitekt. Pri stripovskem ustvarjanju pogosto sodeluje z bratom Danielom, scenaristom; doslej se je podpisal pod vrsto stripovskih albumov, za katere je prejel več nagrad stripovskih festivalov, svoje ilustracije pa redno objavlja v revijah in časnikih, kot so denimo New Yorker, Le Monde, Vanity Fair, La Repubblica, in drugi. Trenutno živi in deluje v Parizu.  

Razstava je del 10. ljubljanskega festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri, ki bo potekal od 20. januarja do 8. februarja 2018.

Stripburgerjeva poetična delavnica stripa
Živel strip! Živela animacija! 18
mentorja: David Krančan in Anja Golob // www.stripburger.org
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
sob. in ned., 3. in 4. februar 2018, 10.00−14.00

Pestremu dogajanju v okviru 10. festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri se Stripburgerjeva ekipa pridružuje še z brezplačno delavnico, katere rdeča nit je poezija v stripu. Prvi dan delavnice bo posvečen verzom in rimam: udeleženci bodo pod budnim očesom pesnice, kritičarke, dramaturginje in urednice Anje Golob ter seveda s pomočjo prostega navdiha ustvarili krajšo pesem s poljubno tematiko. Drugi dan delavnice bo namenjen razdelavi in analizi pesniške oblike in vsebine z namenom pretvorbe v ustrezno stripovsko pripoved, čemur bo sledila izdelava stripa pod vodstvom stripavtorja Davida Krančana. Poleg praktičnih nalog pesnjenja in risanja se bodo udeleženci na delavnici seznanili tudi z raziskovanjem oblikovnih zakonitosti obeh umetniških zvrsti, kar jim bo vsekakor v spodbudo pri nadaljnjem ustvarjanju. Na delavnici ustvarjene pesmi v stripu bodo tudi javno predstavljene v Trubarjevi hiši literature. Udeleženci se bodo spoznali tudi z načini koncipiranja in postavljanja razstav. Odprtje razstave bo v nedeljo, 4. feb., ob 14.00. // [do 17. 2.] 

Delavnica poteka dva dni po štiri ure na dan. Namenjena je udeležencem, starejšim od deset let. Število udeležencev je omejeno. Prijave obvezne.

Prijave in dodatne informacije:  core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556 (Katerina)

o mentorjih: David Krančan (1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Je dolgoletni član uredništva revije Stripburger. Z Andražem Poličem sta leta 2008 ustvarila haiku strip album Na prvem tiru. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Izdal je več samostojnih stripovskih publikacij, med njimi večkrat nagrajeni Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). S prepoznavnim avtorskim pečatom se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem. Anja Golob (1976) je uveljavljena slovenska pesnica, kritičarka in dramaturginja. Študirala je filozofijo in primerjalno književnost. Med drugim je pisala gledališke kritike, delovala kot dramaturginja in se ljubiteljsko ukvarjala tudi s fotografijo. Izdala je tri samostojne pesniške zbirke: V roki (2010), Vesa v zgibi (2013) in Didaskalije k dihanju (2016). Zadnji dve zbirki sta bili ovenčani z ugledno Jenkovo nagrado.

Delavnica je del 10. ljubljanskega festivala kulturno-umetnostne vzgoje Bobri, ki bo potekal od 20. januarja do 8. februarja 2018.

Objavljeno: 15.01.2018.
Strip izložba //Expo BD...      Press: Institut français
  ..."Crna zemlja"/''La Terre Noire''
  de Guy Maestracci.

Ponedeljak 15.01.2018. 19:30 h, Institut français de Serbie, NOVI SAD; Nikole Pašića, 21000 Novi Sad, Serbia

Nakon dugogodišnje karijere u svetu reklama u Francuskoj, Gi Maestraći se doselio u Novi Sad, gde i danas živi. Objavljivanje njegovog stripa „Crna zemlja” jeste prilika da predstavimo publici deo njegovog crtačkog opusa.

CRNA ZEMLJA
Pre 30 000 godina, u Evropi su živele dve različite grupe praistorijskih ljudi, koje danas nazivamo Kromanjoncima i Neandertealcima. U potrazi za hranom, pratili su krda životinja. Prostranstva su bila nepregledna, Zemlja slabo naseljena, a razmene sporadične. Susret između ove dve različite, a opet tako bliske grupe, ispričan je iz ugla Na’tija, mladog Kromanjonca od petnaestak godina, kojeg, nakon što se izdvojio od svog plemena, usvajaju Neandertealci.

U ovoj priči nema ničeg natrpirodnog, nikakvih dinosaurusa, čudovišta ili vanzemaljaca. Magija je deo svakodnevnog sveta: netaknuta priroda nastanjena čudesnim divljim životinjama i bes nesavladanih prirodnih elemenata, od života Pračoveka čine jednu veliku avanturu.

Pođite stopama Na’tija i zaronite u prošlost, u susret našim precima!

Objavljeno: 14.01.2018.
Strip: Noćni sud (59)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 14.01.2018.
Strip: Cane (313)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.01.2018.
Moj Strip #37...      Press: MojStrip
      
  Uvodnik

Sretna 2018!

Svačega imamo u prvom broju ove godine: što serijala, što samostojećih priča. Bogatstvo jedno sadržaja. Vjerojatno najopsežniji broj od kultnog #33, iako nam se ne da brojati stranice. Da je izašao na papiru - bio bi debeli broj. To je sigurno.

Frano je poslao predivno nacrtanu draškalicu za svoj novi projekt i ostavio nam relativno malo vremena da odlučimo hoćemo li savijati nepisano pravilo da ne započinjemo što znamo da nećemo vidjeti završeno na našim stranicama, ali... savršeno funkcionira kao kratka priča, već smo bogznakoliko stripova započeli, a nećemo ih završiti i - što je najvažnije - tako je lijep (i lud) strip da ga žudimo podijeliti s internetskim svijetom!

Živjeli! (u Indiji ili drugdje).

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 11.01.2018.
Strip: Borovnica (66)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 11.01.2018.
Nove godine...      Autor: Zlatko Milenković
  ...i novogodišnja urednikovanja.

Postaje već tradicija da sve kasnije čestitam Novu godinu i napišem koju uredničku reč... Mrsko mi je da ponavljam fraze, a obično nemam šta novo za reći, pa i urednikovanje kasni... A sijaset praznika, svi i sve po vojvođanskom maniru, su ubitačni kako za zdravlje, tako i za slobodno vreme... i kada se sve to skupi na gomilu, ja čestitam Novu godinu, 10. januara/siječnja... Pa...

Šta reći o prethodnoj godini? Bila je solidna, izdavači rade uhodanim tempom, nije bilo ni nekog velikog uzleta, ni pada. A kakvo nam je tržište, po tom merilu izdanja ima mnogo - da ne kažem previše. Nikada nije previše ali, da, kupuje se samo šta se može i bez čega se ne može. Mnogo manje nego što se želi. Barem je izbor velik. Festivala ima, čak im i raste broj... "Internet" malo zabušava, koriste se socijalne mreže, ali i dalje ima malo hrabrog ulaženja u izrade sajtova/blogova koji bi redovnije donosili priloge - stripove. Svetla tačka našeg stripskog interneta je projekat MojStrip, po meni najzanimljivija i najubedljivija pojava na ovim prostorima. I zato ga izdavajam kao najvažniji događaj kod nas. Uz sve padove i uzlete - po broju objavljenih strana na mesečnom nivou - oni guraju svoju priču i dalje, trideset sedmi mesec zaredom. Znaju pojedini brojevi da budu baš obimni, a reč je isključivo o domaćim autorima. Bilo bi mi još draže da se pojavi više autora iz regiona, što nije krivnja redakcije već "sramežljivosti" autora koji se ne uključuju u projekat...

...sramežljivi su i autori tekstova, kada sam već krenuo priču tim putOm. Mogle bi i Strip vesti da imaju više priloga. Ako ne tekstova, kritika i recenzija, barem da izdavači aktivnije koriste stranicu za oglašavanje svojih novih izdanja i slično. Nije da su Strip vesti u krizi, ali moram da kukam i podsećam da je vama potrebno da SVesti idu dalje, da je vama potrebna reklama... iskoristite potencijale Strip vesti.

Inače, da podsetim, Strip vesti su ušle u dvadesetu godinu postojanja, sa stabilnom i brojnom publikom. Ne mogu reći tačan broj poseta jer varira - a i posetioce prebrojavaju free servisi pa imaju nekada čudne i nelogične cifre - ali sigurno je na dnevnom nivou posećenost veća od prosečnog tiraža domaćeg strip izdanja, koje se prodaje godinama - dakle tiraž je odličan, prodaja još bolja...:) Dovoljno je reći da je, za manje od nedelju dana, katalog sa Salona stripa u beogradskom SKCu preuzet 5.317 puta!!! Pa, mislite, vredi li vam reklama sa takvim tiražem?!!...;)

Kako god, Strip vesti idu dalje, možda mi se ostvari i plan/želja da malo pišem, krčkam u glavi malu kolumnicu, ali to nekom drugom prilikom... važnije je da Vi pišete, da Strip vesti budu raznovrsnije i bolje... dakle... standardno upućujem poziv da svojim prilozima pomognete da Strip vesti budu bolje i zanimljivije!

S poštovanjem,

Zlatko Milenković
Objavljeno: 10.01.2018.
Strip: Noćni sud (58)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 31.12.2017.
Strip: Cane (312)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.12.2017.
Strip revija Večernjeg lista br. 52...     Press: Stripforum
  ...prosinac/decembar 2017.

• DUKE: Onaj koji ubija • Scenarij: Yves H. · Crtež i kolor: Hermann
  Hoće li sudjelovanje u potjeri za razbojnicima natjerati Dukea na kršenje zavjeta?
• NOSTALGIJA • Autor: Paul Gillon
  Ostavljen na astrosmetlištu, jedan robot sanja o povratku kući
• PRIVADO: Ispod nule • Autor: Alfonso Font
  Ubojica je isplanirao savršen zločin u kojem će mu pomoći oštra newyorška zima.
• STRIP JUNACI NA KAUČU DR. PLIŠKA: Balle & Bull • Autor: Dirick
  Velika dilema: odabrati kompleks Petra Pana ili Snoopyja?
• SAGA • Autor: Julio Radilović – Jules prema ideji Krešimira Zimonića
  Djevojka, strašna neman, leteći spasitelj i jedan crtaći blok ostavljen na plaži.
• SUNCE DJEVER I NEVA NEVIČICA • Autor: Igor Vilagoš · Scenarij: Davor Špišić prema bajci Ivane Brlić-Mažuranić
  Stripom po omiljenoj bajci Ivane Brlić-Mažuranić ispraćamo 2017. godinu…
• TATICA • Autor: Nob
  …no, ne prije priče za laku noć…
• PEANUTS • Autor: Charles Schulz
  Pilotski as iz Prvog svjetskog rata ponovo je oboren iza neprijateljskih crt.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 29.12.2017.
Prisjećanje na Zdenka Svirčića (1924. – 2016.)...      Autor: Veljko Krulčić
Zdenko Svirčić na fotografiji iz 1984. godine
  ...i njegov doprinos stripu.

U posljednjem tjednu došašća višesatno druženje s nekolicinom strastvenih zagrebačkih stripofila i kolekcionara, dakle s ljudima koji istinski vole strip i koji pažljivo  prate sve ono što se u njemu zbiva, druženje na kojem su se teme izmjenivale višestruko brže nego nove “runde” pića, po sistemu “riječ po riječ, rečenica po rečenica” dovelo me do skoro, pa iznenađujućeg otkrića – nitko od mojih sugovornika nije bio upoznat s podatkom da nas je godinu dana ranije, upravo negdje u ovo vrijeme, napustio jedan od nezaobilaznih autora iz povijesti hrvatskog klasičnog stripa 50-ih i 60-ih godina prošlog stoljeća Zdenko Svirčić!?

Preminuo je 23. prosinca 2016. u Zagrebu, a pokopan je šest dana kasnije na Mirogoju. Nepunih mjesec dana ranije navršio je 92 godine. Rođen je u znaku strijelca 26. studenog 1924. u Splitu, gdje je proveo dane djetinjstva i mladosti. Za vrijeme Drugoga svjetskoga rata priključio se partizanima.  U Zagreb je došao 1946. i upisao Likovnu akademiju, na kojoj je upoznao buduću usprugu i na kojoj će već četiri godine kasnije diplomirati kiparstvo u klasi prof. Frane Kršinića.

Doista, odlazak Zdenka Svirčića “u bolja sjećanja” medijski je ostao nezabilježen (o njemu nije izvijestila ni nacionalna novinska agencija HINA, niti npr. “Strip revija Večernjeg lista” – koja nekim preminulim stripašima zna posvetiti i po nekoliko svojih stranica), neovisno od činjenice da se radi o primjenjenom umjetniku koji je ne samo sa svojim stripovima (koji mu, istina, predstavljaju tek manji dio stvaralaštva), nego još više sa svojim ilustracijama obilježio zagrebačko novinarstvo i nakladništvo druge polovice XX stoljeća. Štoviše, u toj disciplini primjenjene umjetnosti Svirčiću pripada jedno od najviših mjesta – vidjeti, primjerice,  njegove ilustracije za “Arenu”, “Plavi vjesnik”, “ZOV”, “Globus”  (iz devedesetih godina) itd, itd.

Ili npr. za knjigu “Gusari jadranskog moraIve Košutića, koja je doživjela više izdanja I bila prevedena na slovenski jezik  (reklamiralo se “bogato ilustrirano izdanje”), odnosno za monografiju “Heroine Jugoslavije”.

Podsjetimo se, stoga, telegrafski strip-stvaralaštva Zdenka Svirčića, koji je isključivo crtao žanrovske stripove u realističkoj maniri, prilagođene objavljivanju u nastavcima, a čiji su scenaristi bila tri velemajstora profesije: Marcel Čukli, Zvonimir Furtinger i Rudi Aljinović.

Svoj debitantski strip ratne tematike (“Zasjeda na Mediteranu”) objavio je 1954. u “Miki stripu”, kojeg je uređivao upravo scenarist Svirčićevog stripa Marcel Čukli.

Ratne tematike je bio i slijedeće umjetnikovo ostvarenje, kojim će se nakon skoro jednog desetljeća vratiti stripu – “Obruč”, opet po Čuklijevom scenarističkom predlošku, za list “Naša smotra”.

"Roški buntovnici" - povijesni strip Zdenka Svirčića čija se radnja odvija početkom XVI. stoljeća

Godine 1963. Zdenko Svirčić započinje suradnju s “Plavim vjesnikom” za kojeg će nacrtati dva stripa – “Gusari na Atlantiku” i “U ledenoj pustinji”, oba po scenariju Zvonimira Furtingera, njegovog velikog prijatelja, s kojim je znao satima sjediti i pričati u Furtačevom stanu u najužem centru Zagreba.

Godine 1966. beogradski list “Strip magazin” objavio je dva stripa Zdenka Svirčića – “Počelo je na Čukur-česmi” i “Roški buntovnici”, čiji je scenarist bio Rudi Aljinović.

Sjajna Svirčićeva ilustracija, jedna u nizu,
za tiražni tjednik "Arena" 60-ih godina

Isti tandem je realizirao još jedan zajednički strip “Pobuna okovanih”, koji je isto bio naručen od strane redakcije “Strip magazina”, ali strip nije tiskan jer je list u međuvremenu ugašen. Originali su, međutim, po svemu sudeći nepovratno izgubljeni.

Inače, kompletan strip-opus Zdenka Svirčića objavljen je u samostalnoj knjizi – u izdanju udruge “Strip forum” (Zagreb), urednik Mladen Novaković, 2013. godine. U istoj knjizi tiskan je i intervju kojeg je povjesničar Zdravko Zupan ranih 80-ih vodio sa Svirčićem, kada je i objavljen u “Yu stripu”. Izgleda da je to jedini razgovor za novine na temu stripa kojeg je za života dao naš veliki umjetnik.

Prije navedene knjige, koju je inače Ministarstvo kulture RH u mandate ministrice dr Andreje Zlatar Violić  odbilo sufinancirati, navedimo kako je Zdenko Svirčić bio zastupljen u monografiji “Hrvatski poslijeratni stripVeljka Krulčića (“Istarska naklada”, Pula, 1984.), a zatim i u monografiji “Hrvatski antifašistički strip” (“Strip forum”, 2014.).

Predstavljen je i u kapitalnom leksikonu “Stripovi koje smo voleli” Zdravka Zupana, Zorana Stefanovića i Živojina Tamburića (“Omnibusstrip”, Beograd, 2011).

O Zdenku Svirčiću se nešto baš i nije pisalo, a ako se i pisalo, u pravilu se radilo o usputnom spominjanju.

Najbolji i najprecizniji opis Svirčića dao je Nenad Brixy, u svom testamentarnom tekstu “Tko to tamo crta u Plavcu?”, koji je objavljen kao pogovor u već spomenutoj monografiji “Hrvatski poslijeratni strip”:
„... Evo, opet sam skoro zaboravio Zdenka Svirčića. Možda je i vama manje poznat. ,,Svirac“ je i sam kriv što ga se ponekad zaboravlja ili ga se spominje na kraju spiska. Skroman, nenametljiv, tiho je ulazio u prostorije uredništva, bez riječi ostavljao crteže na uredničkom stolu i nestajao. Proslavio se ilustracijama na posljednjim stranicama ,,Arene“, ali su i njegovi stripovi bili na zavidnoj razini. Možda nije bio dovoljno ambiciozan?...“

I na kraju je zaključio:
Drago mi je što se i on pojavljuje u ovoj knjizi. “Svirac” je to zaslužio!”

Objavljeno: 29.12.2017.
Svemirska potera za detetom ljubavi...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Saga, prvi tom“
  Brajana K. Vona i Fione Stejpls;
  izdavač „Čarobna knjiga“, 2017.

Savremena popularna kultura temelji svoje postojanje na mešavini nekoliko sastojaka: atraktivnosti sadržaja, korespondenciji sa određenim segmentima masa potencijalnih potrošača i njihovim (pretpostavljenim i sugerisanim) željama i, konačno, agresivnoj reklami. Na žalost vlasnika kompanija koje se bave proizvodnjom masovne zabave jedinstveni recept za pravu mešavinu sastojaka - ne postoji. Otuda na svetskoj sceni istovremeno postoje izuzetno popularni i traženi proizvodi, oni koji su umereno uspešni i (bez)brojni koji su „promašene investicije“. Tvorevina - knjiga, film, strip, muzika, kompjuterska igrica - može ostati nezapažena iako su se u fazi pripreme za izlazak na tržište sve „kockice“ lepo složile odnosno iako je njena tema uzbudljiva/akciona/romantična i u skladu sa modnim trendovima koji se trenutno dopadaju konzumentima, iako je u njenu promociju uloženo mnogo novca. Publiku, naravno, ne interesuje analitika kreatora već krajnji rezultat koji joj se, ko zna zašto, dopada ili ne. Strip „Saga“ stiže, zahvaljujuće vrednoj „Čarobnoj knjizi“, pred ovdašnje ljubitelje „priča u slikama“ sa oreolom jednog od najpopularnijih i najnagrađivanijih serijala današnjica - ovo današnjica upravo to i znači jer je strip startovao marta 2012. godine i još uvek traje (za sada u 48 poglavlja na već više od 1000 stranica!). „Saga“ je u SAD osvojila nacionalne godišnje strukovne nagrade „Ajzner“ i „Harvi“ za strip serijal 2013, 2014. i 2015. godine kao i nagrade za najbolji scenario, najbolji crtež, najbolje kolorisanje, najbolje naslovne strane; „Saga“ je 2013. dobija i žanrovsku nagradu „Hugo“ za najbolju naučnofantastičnu priču. Scenarista Brajan K. Von (1976) jedno je od „čuda od deteta“ američke strip scene koji iza sebe, pre „Sage“, ima uspešne serijale „Y poslednji čovek“, „Eks mašina“, „Ponos Bagdada“ a poznat je i kao scenarista tri sezone popularne TV serije „Izgubljeni“; „Saga“ je njegov izlet u svetove izvan korporacijskog stripa.

Osnovni zaplet priče prepoznatljiv je: momak i devojka se, uprkos zabranama, zaljubljuju, stupaju u brak i rađa im se čedo ljubavi. Ovim postupkom par se zamerio svojim gospodarima i mora bekstvom da spasava sebe i bebu. Vonova verzija stare priče kaže da dve rase, sa planeta Pristanište i Venac, „od kako je sveta i veka“ međusobno ratuju širom svemira besomučno uništavajući planete i domoroce. Vojnik Marko sa Venca, koji na glavi ima ovnovske rogove i uši i pripada rasi koja praktikuje magiju, biva zarobljen. Njegova tamničarka Alana sa Pristaništa, koja na leđima ima krila a njena rasa se oslanja na tehnologiju, uprkos razlikama zaljubljuje se u njega. Njihova devojčica Hejzel rađa se na planeti Rascep - scenom rođenja započinje „Saga“ - i nosi karakteristike oba roditelja (zametke krila i roščiće). Begunci pokušavaju da dođu do Šume raketa kako bi sa jednom takvom pobegli u duboki Svemir. Usput naleću na svakojake prepreke, čudovišta i bizarne pomagače - duhove u ratu ubijene dece domorodaca. Jedan od duhova, devojčica Izabela (koja je poginula u eksploziji mine koja joj je otkinula noge), pristaje da ih vodi, pod uslovom da se poveže sa dušom živog domoroca, bebe Hejzel, što će joj omogućiti beg sa Rascepa. U međuvremenu suprotstavljene vojske angažuju specijalce da eliminišu neposlušni par: slobodne strelce, Uhoditeljku (mnogooku devojku-bubu) i čoveka pod imenom Volja koga prati Lažimačka (koja zna kad neko laže); na drugoj strani je Princ Robot IV (čije ljudsko telo krasi glava u obliku monitora). Begunci će, uz mnogo muka i poneku bračnu trzavicu oko nepoznate prošlosti, stići do drveta-rakete i otisnuti se prema planeti Spokoj (i drugom tomu) praćeni tragačima ali i novopristiglim likovima.

U prvih šest poglavlja „Sage“ koja čine ovu knjigu, Von je postavio žanrovske temelje serijala: reč je o mešavini naučnofantastične „spejs opere“ sa prepoznatljivom ikonografijom epske fantastike. Egzotika svemirskih „širina“ sa bezbroj planeta i svakovrsnim žiteljima, romansa i akcija višestruko su prepleteni, s dobrim osećajem za „tajming“ raspoređivanja tenzija i s merom u pristupu (znači bez sociološko-filozofskih izleta ili stilskih egzibicija). I crtež je u istoj ravni: jednostavan ali doteran, dinamičan, vešto izrežiran i komponovan u table. Ono što je, čini se, začin koji je „Sagi“ doneo prednost nad drugim delima tekuće produkcije je preovlađujući ton aktuelnog fenomena-žanra poznatog kao „young adult fiction“ (u našoj verziji pomenuti bi bili „stariji maloletnici - mlađi punoletnici“) koji se poslednjih godina kristalizovao i postao izuzetno popularan - u romanesknim i filmskim serijalima kakvi su „Sumrak“ ili „Igre gladi“. Dela ovog usmerenja bave se dogodovštinama junaka koji su stariji od tinejdžera ali još nisu zakoračili u puno zrelost - serijal o Hariju Poteru primer je veze ali i razlike između literature za ove dve ciljne grupe. Naravno, glavni konzumenti takvih sadržaja upravo su mladi u uzrastu koji imaju i junaci takvih dela.

Rečju, u svom uvodnom tomu „Saga“ se otkriva kao precizno profilisan strip na zanatski visokom nivou koji svakako ima dovoljno potencijala da se razvije u atraktivan serijal.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 29.12.2017.
Šesta godišnja izložba...     Press: USUS
  ...Udruženja stripskih umetnika Srbije!

Glavni sezonski događaj za profesionalni strip u Srbiji — Šesta godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije — otvara se u petak 29. decembra u galeriji Dečjeg kulturnog centra u Beogradu, a sa pratećim sadržajima trajaće tokom čitavog januara 2018. godine.

Izložbu će u 19:30 časova otvoriti Rade Tovladijac, predsednik upravnog odbora USUS, dr Irina Antanasijević, profesor univerziteta u Srbiji i Rusiji, i Lidija Seničar, urednica likovnog programa DKC. Ovogodišnji propagandni materijal izložbe svojom junakinjom Rubinom ukrasio je Dragan Lazarević (de Lazare), ugledno ime franko–belgijskog i srpskog stripa.

Na izložbi će biti predstavlјeni radovi preko 250 likovnih umetnika i scenarista iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalјa širom sveta gde žive članovi udruženja. Izlažu se digitalni otisci stripskih tabli, ilustracija i koncept arta koji prikazuju veliki žanrovski dijapazon naših umetnika — od satiričnog, preko realističkog, do avangardnog stripa ali i drugih oblika vizuelnog pripovedanja.

Kao i svake godine, uz velikane i doajene stripa kao što su Brana Nikolić, Nikola Maslovara, Dušan Relјić, Askanio Popović, Radič Mijatović ili Božidar Milojković, USUS izlaže i radove novih imena naše umetnosti. Tako će ove godine publici biti predstavlјeni novi članovi Udruženja, među kojima su i Selena Danilović, Iva Atoski, Goran Katić, Goran Rakić, Milosav Ostojić, Gordana Dramićanin i drugi.

Gostujuće izložbe su obezbeđene saradnjom sa Međunarodnim festivalom stripa u Valјevu u organizaciji NVO „Akteri“ i lokalnom samoupravom Valјeva, po stručnom izboru Dejana Bogojevića. Prateći sadržaji u januaru su i obeležavanje važnih stripskih jubileja, od kojih se izdvajaju oni vezani za značajnog evropskog  scenaristu i pisca Branka Vidića (1904–1967) i njegovog „Dubrovačkog gusara“, kao i Andrea Frankena (1924–1997) i stripa „Gaša Šeprtlјa“ koji je nedavno dobio svoje sabrano srpsko izdanje.

USUS ima redovnu stručnu saradnju sa Dečjim kulturnim centrom u Beogradu koji je referentna međunarodna ustanova za dečji i omladinski strip, organizator međunarodnog konkursa za strip kaiš, ali i sedište dve ugledne likovne škole koje vode Mileta Miloradović i Vladimir Vesović.

USUS u 2017. godini

USUS je iniciran 2008, kao obnova Udruženja strip autora Srbije (1986-1992). Ima preko 300 članova i među najvećim je profesionalnim udruženjima ove vrste u Evropi. Svoje projekte radi u saradnji sa ustanovama u zemlјi i svetu. Osim Radeta Tovladijca, članovi Upravnog odbora su i ugledni međunarodni stvaraoci Lazo Sredanović, Vladimir Krstić — Laci, Dragan Lazarević i Dragana Kuprešanin.

Pedagoški program Udruženja sprovodi se već 25 godina u Školi stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“, sada u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, pod vođstvom pedagoga Vladimira Vesovića, kao i preko škola i kurseva u desetak gradova Srbije i regiona.

Udruženje stripskih umetnika Srbije je i tokom 2017. godine imalo brojne izlagačke, pedagoške i izdavačke delatnosti, uklјučujući i osnivanje nove programske jedinice — Centra za umetnost stripa u Beogradu koji je, pod koordinacijom Zorana Stefanovića, učestvovao u stotinak programa u desetak gradova Srbije. Posebno je bilo zapaženo predstavlјanje nacrta nacionalne strategije za strip u Srbiji.

Prvi svoje vrste u našoj kulturi, Centar za umetnost stripa redovno organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlјi i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama. Najširoj publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo.

Dečji kulturni centar u Beogradu
www.dkcb.rs
Udruženja stripskih umetnika Srbije
www.usus.org.rs
Objavljeno: 28.12.2017.
Krstevski u Japanu...     Press:
  ...Меѓународна презентација!

КРСТЕВСКИ ВО НАЈДОБРИТЕ НА МАНГА ФЕСТИВАЛ ВО ЈАПОНИЈА
„The Best cartoons of Nippon”

На меѓународниот фестивал „The Best cartoons of Nippon” во Саитама Јапонија. Каде учествуваат претходно селектирани 92 уметници од над 32 земји: Франција, Британија, Италија, Чешка, Германија...

Од Македонија единствен претставник е визуелниот уметник Златко Крстевски, изложува две дела на тема „Одороки” Крстевски покрај сликарство и современиот стрип промотор е на новата манга и хумористична култура неколку години наназад на овој фестивал, кеде се учествува со оригинални дела. Делата се изложени во „Cartoon Art Museum” во Саитама, публикувани се во специјален албум „The Best Cartoons of Nippon” - проследен со биографски референци двојазично.

www.plazanorth.jp
www.gallery-museum.mk
Objavljeno: 28.12.2017.
Strip: Borovnica (65)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 28.12.2017.
Razgovori o stripu... (34)      Autor: Predrag Đurić
Slavko Pejak je rođen 21. decembra 1952. godine u Bečeju. Oženjen je i otac dvoje dece (sina i ćerke).
Osnovnu školu je pohađao u Bačkom Petrovcu i Novom Sadu, a gimnaziju i Višu pedagošku školu – likovni smer u Novom Sadu, gde i živi od 1965. godine.
Od 1975. godine radio je u Dnevniku, prvo na poslu korektora, a od 1983. i strip-crtača.
Uradio je devet epizoda licencnog stripa Veliki Blek, od kojih je šest objavljeno, osam epizoda Luna kralja ponoći kao i tri epizode horor stripa za nemačkog izdavača Gešpenštner Gešihten.
Ranih sedamdesetih bavio se i muzikom, svirajući bas u grupi Saguaro.
Osamdesetih godina radio kao portretista na moru (Poreč, Vrsar, Biograd, Primošten). Trenutno radi kao dizajner.
  Intervju: Slavko Pejak

Ko je Slavko Pejak?
Crtač stripa u prošlom milenijumu, potencijalni penzioner.

Detinjstvo ste proveli u Bačkom Petrovcu?
Da. Igrom slučaja. Ja sam, inače, rođen u Bečeju. Moji roditelji su bili prosvetni radnici, otac profesor srpskog, a mati nastavnik geografije i biologije. U ono posleratno vreme rasporedili su ih u Bečej. Tu sam se rodio, ali kad sam imao tri godine, roditelji su dobili premeštaj u Bački Petrovac. Otac je u gimnaziji predavao srpski, a mati je dobila mesto upravnika internata. Taj internat je bio veoma zanimljivo mesto. Tu sam postao svestan sebe. Sećam se tog trenutka – sedeo sam na stepenicama i odjednom kao da sam se ja uselio u to svoje telo! Sećam se tih svoj misli – ja sedim na stepenicama!
Internat je bio mešovitog tipa, u kojem su stanovali školarci sa strane, koji su pohađali gimnaziju. To je meni ispalo bogomdano mesto. Tu sam se sreo i sa muzikom, koju nisam imao prilike ranije da čujem, kao što je Čabi Čeker, Čak Beri i Bitlsi... Nio je to kraj 1950-ih, početak 1960-ih. Međutim, 1966. godine prešao sam u Novi Sad, pošto su moji tu počeli da prave kuću. Tu sam bio upisan u školu Vasa Stajić, koju je pohađao i Bane Kerac. Bilo mi je vrlo zanimljivo njega videti – on sedi u školskoj klupi i crta strip u svesku! I to mnogo dobro, za moje tadašnje pojmove. I ja sam tad pokušavao da crtam, ali to nije bilo ni približno onom što je radio Bane. Počeli smo da se družimo, posećujemo. On je crtao, a ja sam gledao. Iskreno rečeno, nisam ni pokušavao. A Bane je bio čarobnjak! Sećam se, on je jednom preda mnom nacrtao pet tabli stripa i istuširao! Neki konkurs za strip je bio u pitanju i ja sam imao neku koncepciju i to ja pokažem Banetu. On je to uzeo, namrštio se i rekao: „Vidi ovako...“. I uzme pet tabli stripa i iscrta ih komplet! To bi danas 'ladno moglo da se objavi! Ja to imam negde... Bio je to neki maskirani vitez... Bilo je to mnogo dobro, onako ad hok urađeno. U to vreme počeli smo zajedno i da sviramo, imali smo bend. On je u Medicinskoj školi nekako izdejstvovao da se kupe instrumenti i da on bude taj koji će određivati ko će tu svirati. I mi tu napravimo bend... Nismo bili neki muzičari, ali smo održavali igranke subotom, s vremena na vreme, tu i tamo... Čak smo i održali par koncerata, u Kisaču, Bačkom Petrovcu... U Petrovcu im se nije baš svidelo, pa su nas čak i jurili... motorima smo bežali, ali je sve dobro prošlo, bez žrtava!

U tokom detinjstva u Bačkom Petrovcu da li ste imali prilike da dođete u kontakt sa stripom?
Da, u komšiluku u Kulpinskoj ulici, družio sam se sa vršnjakom Pavelom Dorčom. U njihovoj kući prvi put sam se susreo sa stripom. Naime, neposredno posle rata u njihovoj porodici živeo je Vilijam Bauderer, koji je bio strastveni ljubitelj stripa i kolekcionar i koji je skupljao i koričio gotovo sve što se pre rata i neposredno posle rata objavljivalo. To je za mene bilo veliko zadovoljstvo prelistavati. Nešto što nisam do tada video! Ukoričeni strip! Tu je bio Mandrak, Flaš Gordon, Princ Valijant! To me je oborilo s nogu! Tu sam, u stvari, otkrio čaroliju stripa! Onda sam posle u kioscima nailazio na Kekec, Plavi vjesnik, Strip- reviju... Sve sam to počeo da skupljam. Bilo je dosta fanova stripa u to vreme. Dešavalo se da zakasnim, da ne kupim nešto – a tačno se znalo koji dan šta izlazi, pa se to rasproda. Onda sam jurio da se sa nekim trampim. Uglavnom smo mi menjali te stripove, čitali ih, družili se. E, tu sam ja i počeo ponešto da crtam – nešto od toga sam i sačuvao. To je period kad sam imao devet-deset godina. Naravno, nisam znao da je za crtanje potreban određeni alat, format... Posle sam to sve video kod Baneta.
U gimnaziji se nisam bavio stripom. Kontakt sa Banetom sam održavao samo preko muzike, a ja sam dospeo u neke druge vode, pogotovo kad sam upisao Pedagošku i zanosio se da ću postati slikar. Međutim, nisam postao ni slikar, nekako sam se više usmerio na dizajn, više silom prilika, jer se od nečeg živeti mora. Da se nisu desile devedesete, verovatno bih uradio više. Početkom devedesetih se ukazala prilika da se rade tinejdžerski horori preko Ervina Rustemagića. Uradio sam nekoliko epizoda, ali je izdavač imao finansijskih problema, pa je to stalo. I  to je bilo to kada je strip u pitanju. Onda sam počeo da preživljavam držeći videoteku...

Kad ste završili Višu pedagošku, Bane se vratio iz Beograda...
Družili smo se intenzivno. Bane je crtao, crtao je svašta, nekoliko stripova uporedo. Ja tu energiju nisam imao, a nije mi ni padalo napamet da ulažem toliko vremena u šta nisam previše verovao. Mislim da se Bane 1980. godine zaposlio u Dnevniku, a ja sam već od 1975. godine radio u korekturi u štampariji. Onda mi je Bane stalno kroz druženje napominjao da je krajnje vreme da i ja nešto počnem da radim u stripu. Ali, sve je ostalo na priči, dok nisu počeli da se zapošljavaju crtači. Bane je onda izvršio malo jači pritisak na mene i sve je krenulo...

Pratio sam Stripoteku i druga Marketprintova izdanja. Nastavio sam da budem strip- kolekcionar. Od Dnevnikovih izdanja izdvojio bih jedino Otkrića sveta u stripu, kao jedino vredno pažnje. Jednostavno sam navikao na neke standarde... Iskreno rečeno i Bleka kad sam video, nisam bio preterano oduševljen. Ipak, shvatio sam to kao posao i radio koliko sam morao. Više sam to shvatao kao radnu obavezu, nego što sam to voleo da radim.

Kako je tekla Vaš strip-karijera?
Može se reći da sam dosta kasno krenuo sa stripom. Radio sam u Dnevniku korekturu. Tu sam sam uspeo nekako da se uglavim. Znao sam da se pokreće strip, da je krenuo Blek. Zahvaljujući mom kumu Banetu Kercu, sa kojim se znam još od osnovne škole – on je uspeo tu da me ubaci. Znači, nisam ja nešto zaslužan... Krenuli smo i ja sam uradio par probnih tabli. To je nekako prošlo. Uradio sam celu epizodu Bleka. Posle toga je raspisan konkurs.
Inače, prvi je primljen u Pan art studio Branko Plavšić, zatim Bane Kerac, Miša Mijatović, pa ja. Marinko Lebović je primljen u međuvremenu kao ilustrator. Radio je kao ilustrator, mada je radio i strip. Posle Bleka došlo je do tumbanja. Bane i Plavša prešli su u Marketprint, a Miša, Marinko i ja smo krenuli da radimo Luna, ali opet po Banetovoj viziji. Bane je osmislio celu koncepciju, od likova do kostima – napravio je kompletno novu postavku u odnosu na ono što je Mitar Milošević osmislio. Mitrov Lun je više ličio na Džejmsa Bonda, dok je Banetov Lun bio kostimirani heroj. Koliko je to bilo uspešno – pa, jeste, dobro se to prodavalo. Mislim da, kad je serijal krenuo, tiraž je bio barem 50.000, jer kad je Lun ugašen posle 30. broja, rekli su: „Pa, šta je to 30.000, to nije ništa – to ćemo mi ugasiti“. A Blek – on je išao u 100‒150.000 primeraka.

Krenuo sam s tim Blekom... Nije to bilo neko moje remek-delo. Više sam to otaljavao. Još odmalena bio sam veliki zaljubljenik u strip i nisam verovao da ću se ja jednog dana time i baviti. Završio sam inače gimnaziju i Višu pedagošku školu  ‒ likovni smer i nekako sam se već bio šaltovao da ću biti slikar ili nastavnik... Bane me povukao, stalno je crtao i napredovao. On je živeo za strip. Stvarno je bio fanatik stripa i postigao je zaista puno. Vredno je radio i verovao je u to. A ja sam se našao nekako zatečen u tome. No, nekako je to krenulo. E, onda sam ja počeo tu nekako da šaram... Bilo je to povoljno vreme. Odlazio sam na more, pošto mi nismo imali neko fiksno radno vreme, nego smo dobili scenario za epizodu i radili kod kuće, pa kad bi završili – predavali bi epizodu. I tako smo na šest meseci radili po jednu epizodu. E, onda sam ja otkrio more – da tu mogu da se rade portreti. Onda ja odem u junu na more, u Poreč, Vrsar... i ostanem do septembra. A onda se vratim kući i žurim da uradim što više Bleka, da onda sledeće godine mogu ponovo na more. Voleo sam ja da radim strip, ali nekako kao da se nisam našao u tome. Moglo je to bolje i drugačije. Uklapao sam se u zahteve i stil kojim je trebalo da radim, ali ipak je to bilo daleko od nečega što je dobro...

Kako je izgledao rad u Dnevniku?
Pa, to je nešto što se meni nije sviđalo. Za Sretena Draškovića mislim da je bio čovek na mestu. S njim nisam mnogo kontaktirao. Lazar Lukajić mi je bio neposredno nadređeni i on je stalno imao nekih primedbi kako se i šta se radi. On je voleo da se meša u sve, ali nije bio pravi čovek za tu stvar. On je bio marksista, koga su stavili da uređuje strip. Šteta je za Dnevnik što je Bane otišao tako brzo, a otišao je jer je procenio da u Marketprintu može mnogo više da postigne, jer bi u Dnevniku verovatno ostao na Bleku. Nekih pravih ideja nije bilo, već su se nekritički preuzimali Bonelijevi stripovi. Bilo je tu stvarno velikih gluposti, posebno onih dodataka nakon Bleka, nekih sačuvaj bože stripova! Zahvaljujući Bonelijevom sistemu, taj strip je vrlo dobro prodavan, ne zato što su naši bili sposobni, nego zato što su preuzeli nešto što ide, što se prodaje. U Forumu su ljudi razmišljali, poznavali strip i imali planove. Žao mi je što nisam ništa objavio u Spunku – imao sam nameru, ali nikad  nije došlo do realizacije. Inače, mi crtači smo se mnogo dobro slagali, prvo zato što nismo bili konkurencija jedni drugima. Ljudi su bili vrlo tolerantni, vrlo pozitivni, bilo je mnogo druženja.
Početak Luna je bio vrlo interesantan. Bane je postavio plot, onda sam ja to iscrtavao, Miša Mijatović je tuširao, a Marinko je radio automobile i oružja. Dok Marinko nije preuzeo na sebe crtanje tehničkih detalja, naš pištolj je bio isti i kod hajduka i kod kauboja. Automobili pogotovo – bitno da imaju četiri točka i šajbnu. A kod Marinka se tačno znalo i koji je model i koja je godina proizvodnje. To je bila srećna okolnost i mislim da je ta prva epizoda Luna uopšte bila i najbolje nacrtana. Svako od nas je dao nešto i to se sklopilo. Već sledeće epizode – vidi se da to nije bilo tako dobro, ali je prolazilo kod čitalaca. Tiraži su bili solidni i išlo je po inerciji. Onda se tu još desila neka intervencija sa strane, politička. Došao je novi direktor Vlada, koji je sve uradio da se to naše preduzeće upropasti što više. Napravio je neko spajanje sa Radničkim univerzitetom. Uvalili su nam nekih tridesetak ljudi, na konto toga da se mi proširimo na jedan sprat. Za to uopšte nije bilo nikakvog razloga, jer je u Dnevniku bilo dovoljno mesta. Ali, eto, nas su dislocirali. Tu smo bili jedno vreme, ali su nas onda raspustili kućama i ja sam vrlo retko dolazio u firmu, dva-tri puta godišnje ili kad nešto zapne. U principu smo bili pušteni da radimo kod kuće, jer je to bilo jeftinije. Meni je to odgovaralo, osećao sam se kao slobodnjak.

U vreme kada se Redakcija raspadala, pozvala me je sekretarica Olgica Kulišić da pokupim neke od svojih tabli. Uzeo sam jednu od neobjavljenih epizoda Bleka Lažni traper. Još dve moje epizode su bile tamo ostale, ali Olgica nije mogla da mi kaže gde su se one nalazile. Tada se u redakciji nalazila kolekcija cele Zlatne serije i Lunovog magnus stripa. Uzeo sam samo hrpu stripova koliko sam mogao da ponesem i razdelio klincima, koji su se tad našli oko mene. Nisam mogao da pretpostavim da će ta kolekcija jednog dana da vredi čitavo malo bogatstvo.
Svega nekih dve nedelje kasnije, zgrada Radničkog univerziteta, u kojem se nalazila Redakcija zabavnih izdanja je izgorela, a s njom i gomila dokumentacije, gomila originala, naslovnica...

Jedan ste od retkih novosadskih autora koji nije radio Tarzana?
Da, nisam imao prilike, jer sam bio okupiran Blekom i Lunom.

Kako je tekla Vaša muzička karijera?
Bane i ja smo se intenzivno družili 1967-68. i slušali muziku – Bitlse, Stonse, Kridense... Ja sam imao očevu  gitaru i polako krenuo da sviram. Kao duet, nazvali smo se Iksre.j Mada, grupu u pravom smislu smo osnovali kad je Bane krenuo u Medicinsku školu. Pridružio nam se jedan moj rođak Brana, gitarista, ali se on vrlo kratko zadržao, jer je otišao u vojsku. Onda je došao Stevan Korovljev, koji je danas vodeći gitarista u jednoj grupi u Adelaidi. On je bio zaista dobar gitarista. Zahvaljujući njemu smo mogli i da držimo koncerte. Znao je da „skida stvari“ i jako dobro je svirao solo gitaru, pevao je. Pevao je i Bane, a ja sam svirao bas. Bane još uvek čuva demo snimke. Zvali smo se Saguaro. Sećam se prve igranke na kojoj smo svirali u Medicinskoj školi. Ta prva trema, to je bilo jako zanimljivo! Stajali smo na improvizovanoj bini – Stevan i ja smo svirali gitare, a Bane bubnjeve. Noge su mi se odsekle! Nije to ni zvučalo tako loše... Steva je posle otišao u grupu Proces, a zatim i u Australiju...

Kako ste doživeli  raspad Jugoslavije?
Mislim da je to bio kraj, ali zaista kraj svega dobrog što je do tada bilo. Država uništena, narod prevaren, izmanipulisan... Prvo sam bio u šoku, kao i svi mi. Nisam mogao da verujem da će doći do rata... Na poslu su rekli da više ne moramo da dolazimo... 1991. smo još radili, a 1993. smo raspušteni i do 1996. smo bili na plaćenom odsustvu. Ja sam otvorio videoteku i od toga živeo, kao i Toza Obradović. Onda 1997. godine su krenule mnoge televizije, kompjuteri i to je ugušio video-produkciju. Kad se završilo plaćeno odsustvo, bio sam raspoređen u Štampariju, gde sam radio na mestu dizajnera u pripremi za štampu. Zapravo, uglavnom sam skenirao fotografije, čistio ih... Plata je bila nikakva, pa sam lovio tu i tamo poslove... Onda sam imao porodičnu dramu – supruga mi je obolela od kancera... Trenutno radim kao dizajner u jednom privatnom studiju, a razmišljam i o povratku stripu. Možda za početak nešto kraće...

Koliko danas pratite strip, posebno domaći?
Uglavnom ga i ne vidim! Ranije je strip bio u prvom planu. Vidim tu i tamo hrvatska izdanja. Ponekad pročitam da je neko od naših mladih autora uspeo u Francuskoj, Holandiji, Americi. Ono što je meni zanimljivo jeste to da se strip uvek probijao kad je nastala neka kriza, ali se to kod nas nije desilo. Biće da su za to zaslužni neki drugi mediji.

Kako biste uporedili Novi Sad iz vremena kad ste se u njega doselili i Novi Sad danas?
Novi Sad je tad bio jedna divna varošica, vrlo fina i prijatna za život, u kojoj sam se vrlo dobro osećao. Danas mi je Novi Sad prevelik, previše je novih ružnih zgrada, neki je haos u Novom Sadu, nekako mi je postao bezbojan...mada mi je još uvek suđeno da živim u njemu.

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2013)
Objavljeno: 27.12.2017.
Promocija u Leskovcu...     Press:
  ...Petak, 22. decembar 2017.godine u 18 sati!


    Čitaonica Narodne biblioteke "Radoje Domanović"

   Petak, 22. decembar 2017.godine u 18 sati

   Predstavlјa

   Zaječarski strip; 20 godina Leskovačke škole stripa
   Stripovanje
i 15 godina Strip Presinga
   Marka Stojanovića

   Učestvuju:
   Miloš Petković, Dejan N. Kostić i Nikola Milićević

Objavljeno: 21.12.2017.
Klopku za Štrumpfove ili ...      Autor: Ilija Bakić
  ..vrlo opasno obrazovanje i vršnjačko
  nasilje;
„Štrumpfovi 10: Štrumpf šegrt;
  Klopka za Štrumpfove“ Pejoa;
  izdavač „Čarobna knjiga“, 2017.

Serija strip albuma u kojima se sakupljene zgode i nezgode Štrumpfova, malog, plavog šumskog naroda nastavlja se, u izdanju vredne „Čarobne knjige“, desetim tomom koji sadrži dva stripa-epizode plus par „Štrumpfastičnih šala“. Pojoa, kao kompletni autor (dakle bez dosadašnjeg redovnog saradnika-scenariste Delporta) neumorno prati šta se dešava među 100 Štrumpfova, u njihovom selu i šumi računajući tu i glavnog neprijatelja jednoobraznih plavaca u belim „špilhoznama“ i sa belim kapicama (osim Velikog Štrumpfa koji je u crvenom). Elem, u čak 32 strane dugoj priči „Štrumpf šegrt“, kao i svaki vredni i posvećeni alhemičar-mag-naučnik Veliki Štrumpf radi dugo u noć i, sledeći uputstva iz knjige, spravlja čudotvorne napitke. Ono što on ne zna jeste da jedan „mali“ Štrumpf želi da nauči taj zanat. Pošto ne uspeva da tačno zapamti recept koji čuje prisluškujući pod prozorom (što će, naravno, izazvati eksploziju) „mali“ pošteno priznaje svom idolu šta želi ali ga ovaj odbija jer je - premlad. Naravno, ovaj pristup je pogrešan (kako li se Velikom Štrumpfu omakao taj nepedagoški propust?) pa „mali šegrt“ na svaki način pokušava da se domogne željene knjige sa tajnim receptima i, ne libeći se kriminalnih radnji, provali u laboratoriju Velikog Štrumpfa ali biva uhvaćen. No, tu njegovim mukama nije kraj – ostali Štrumpfovi reše da ga ismevaju pa mu poture lažni recept koji neće doneti željeni rezultat. Poniženi šegrt se odlučuje na očajnički hrabar i opasan poduhvat - upad u Gargamelovu kuću i krađu njegove knjige recepata. Prerani povratak vešca tera šegrta da iscepa list knjige i samo s njim pobegne. Problem je što na toj stranici ne piše čemu napitak služi. Pošto ne uspe da bilo koga ubedi da proba tečnost (ne mareći za njihovu dobrobit) šegrt je ispija sam i postaje - ružni gušter. Pokušaji Velikog Štrumpfa da ga vrati na staro ne uspevaju pa očajni šegrt ponovo odlazi Gargamelu „na rupu“ i upada u klopku. Požrtvovanost šegrta budi savet ostalih i oni mu pritiču u pomoć, spasavaju ga i vraćaju u pravi oblik. Na kraju su svi Štrumpfovi ponešto naučili iz ove avanture a to bi trebali i čitaoci, oni mali i oni malo odrasliji. Jer, obrazovanje traži strpljenje i opreznost od učenika ali i uviđavnost učitelja. S druge strane, ultimativne zabrane mogu imati suprotan efekat i „razdražiti“ odbijenog. Pejo je anticipirao ono što se ovde moderno zove „dualno školstvo“ a nekada je bilo „jedinstvo teorije i prakse“. Takođe je  jasno i precizno odslikao funkcionisanje „terora većine“ i „vršnjačkog nasilja“ koji imaju pogubne posledice na žrtvu, od njenog poniženja do navođenja na beg iz neprijateljske sredine sa fatalnim ishodom. Fenomen nasilja okruženja nije novijeg datuma a metode njegovog minimalizovanja svakako podrazumevaju i takozvano „senzibilisanje“ odnosno razvijanje svesti o pogrešnosti terora grupe nad jedinkom. Pejo vrlo delikatno otkriva mehanizme nasilja i njegove posledice a nudi i moguće rešenje u vidu homogenizovanja grupe. Naravno, prednost stripa je što nije naglašeno deklamatoran i deduktivan za razliku od rutinskih politikantskih referata ili senzacionalističkih vesti u medijima.

„Klopku za Štrumpfove“ na samo 8 strana postavlja - a ko bi drugi - Gargamel vešto koristeći vrline, mane i slabosti svakog od Štrumpfova: preteranu radoznalost, mrgodnost, obožavanje lepote, deklarativnu mudrost, sklonost prežderavanju, slabost „na ženski šarm“, spremnost na „neslane šale“ pa, konačno, i brzopletu želju da se pomogne onima u nevolji. Očito je da se sve osobine, i dobre i loše, ako neko ima zle namere mogu iskoristiti protiv potencijalne žrtve. Gagamelova je namera da Štrumpfove pretvori u svoje robove (sa sve bukagijama na njihovim nogama) što mu i uspeva, barem za kratko i za malo, jer Veliki Štrumpf beži iz klopke a onda krene u akciju spasavanja. Njegov „lek“ za Gargamela isti je kao i onaj koji je veštac primenio - korišćenje slabosti za postizanje cilja - što znači korišćenje Gargamelove ljubavi prema zlatu koja ga odvodi u zatvoreni kovčeg. Tako svako dobija ono što je želeo ali ne i kako bi želeo - baš tako veli i poslovica „Pazite šta želite jer vam se može ostvariti.“

Pejo lako i lepršavo, zahvaljujući svom talentu, pripovedačkoj i crtačkoj veštini, gradi priče na osetljivoj razmeđi između bezbrižne zabave i seriozne pouke. Šale, avanture, infantilnost uz poneku ne baš prijatnu scenu zapleteni su, nenametljivo a efikasno i efektno, u strip koji svakako zaslužuje pažnju.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 21.12.2017.
Strip: Borovnica (64)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 21.12.2017.
Promocija stripa „Mangelos Vol 1“...     Press: Komikaze
  ...Ivane Armanini i Marka Goluba
  i izložba u stalnom postavu MSU-a!

Promocija stripa „Mangelos Vol 1“
Ivane Armanini i Marka Goluba
i izložba u stalnom postavu MSU-a
MSU, Zbirke u pokretu, petak, 22.12.2017. u 13 sati 
Trajanje izložbe: 22.12.2017.-28.1.2018.

Muzej suvremene umjetnosti obilježit će tridesetu godišnjicu smrti Dimitrija Bašičevića Mangelosa promocijom stripa Mangelos Vol 1, nastalog u suradnji strip autorice Ivane Armanini i likovnog kritičara i kustosa, Marka Goluba. Osnovna narativna struktura stripa zasnovana je na nekoliko izvornih Mangelosovih tekstova – Manifestu manifestah, Šidskom manifestu, Bitci za plemenitost (iz nostories) i intervjuu koji je s njim 1982. vodio Mladen Stilinović – no unutar te inicijalno postavljene strukture autori su ugradili i brojne druge biografske i umjetničke reference u kojima se isprepliću stvarnost i fikcija, teorija i umjetnička praksa, dokumentarna građa, interpretacija i mašta. Strip u tom smislu ne funkcionira kao konvencionalna biografska forma, ne prepričava život i umjetnički rad Dimitrija Bašičevića Mangelosa, ne objašnjava ga niti ga oponaša, nego ulazi u dijalog s njim, prihvaćajući sve njegove kontradikcije i rekreirajući od njegovih fragmenata jedan autentičan imaginarni univerzum.

Album u formi prologa otvara prva epizoda, koja u cjelovitoj verziji donosi Manifest manifestah, poetsko teorijski tekst u kojemu se izjavljuje dolazak mašinske civilizacije i početak jedne nove paradigme mišljenja, a zaključuje ga kratka, poetsko nihilistička forma iz serije nostories, Bitka za plemenitost. Između te dvije kratke epizode razvija se Bašičevićeva biografija, ispričana kroz strukturu Šidskog manifesta, te kroz njegov intervju s Mladenom Stilinovićem, koji, uz Mangelosov govor sada prisutan u dokumentarnoj formi, ukazuje i na njegov odnos s generacijom umjetnika stasalom sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Ta se generacija umjetnika formirala u kontekstu Centra za film, fotogafiju i televiziju koji je Bašičević vodio pri Galeriji suvremene umjetnosti.

U stalnom postavu Zbirke u pokretu dijelovi albuma Mangelos Vol 1 postavljaju se uz njegova izvorne radove u sekciji Projekt i sudbina - pokraj radova protokonceptualne grupe Gorgona, čiji je Bašičević bio član, te uz cjelinu koja se bavi EXATom 51, čiji je rad Bašičević kao mladi kritičar podržavao. Stripovskim su sekvencama pridruženi katalozi, pozivnice, plakati i građa iz knjižnice MSU te iz Dokumentacijskog i informacijskog odjela i Arhiva Tošo Dabac. Izložena građa nastoji barem djelomično ukazati i na njegovu kustosku aktivnost - koja se u kasnijem razdoblju nerijetko isprepliće sa umjetničkom - te na sudjelovanje u neformalnim umjetničkim organizacijama poputRadne zajednice umjetnika Podroom. Kroz jezik stripa koji je na granici biografskog te uz pomoć efemerne građe i dokumenata što svjedoče o dijelu njegove kritičarske i kustoske biografije, izložbom se želimo prisjetiti Mangelosa ne samo kao umjetnika i kritičara, već i kao dugogodišnjeg kulturnog radnika koji je ostavio izniman, još uvijek nedovoljno vidljiv trag u Muzeju suvremene umjetnosti, instituciji u kojoj je radio i na likovnoj sceni koju je stvarao.

Dimitrije Bašičević Mangelos (Šid, 14.3. 1921. – Zagreb, 18.12.1987.) bio je likovni kritičar, kustos, pjesnik i vizualni umjetnik. Kao mladi kritičar bio je veliki pobornik apstraktne umjetnosti u Jugoslaviji. Među osnivačima je Galerije primitivne umjetnosti (danas Muzej naivne umjetnosti) koju je vodio od 1962. do 1964. Kao kustos Galerija grada Zagreba te Galerije suvremene umjetnosti (danas Muzeja suvremene umjetnosti) vodio je Galeriju Benko Horvat te, do umirovljenja 1981., Centar za film, fotografiju i televiziju.

Strip i izložba ostvareni su uz podršku Grada Zagreba, Ministarstva kulture Republike Hrvatske i Artmentor Fondacije Lucerne.

Zahvale: Ivana Bašičević Anić, Nada Beroš, Branka Stipančić, Darko Šimičić

Kustosi izložbe: Jasna Jakšić, Tihomir Milovac
Objavljeno: 20.12.2017.
Fijuk sajam...     Press: Fijuk
  ...22.12.2017, CUK Imago!

Pravo vreme da drage ljude oko sebe obradujete novogodišnjim poklonima je Fijuk sajam malih i samostalnih izdavača i izlagača, koji će se održati u petak, 22. decembra 2017. od 17h pa do duboko u noć, u već dobro poznatim prostorijama CUK Imaga, u samom centru grada (Dečanska 14)

Tokom prodajnog dela Sajma (17-23h) štampari iz Fijuk prodavnice su za posetioce pripremili sito-štampu uživo, pa ako želite da nosite petokraku u crvenoj boji ponesite omiljeni komad odeće na kome ćete ovaj motiv i štampati. I nikako nemojte propustiti da posetite izložbu plakata „iz titanskih vremena [...] kada je grafičko obeležavanje važnih datuma bilo isto toliko važno kao prošli događaji koji su se slavili”. Naziv izložbe je „Kroz vasionu, polja i breg” a rezultat je dugogodišnjeg sakupljanja plakata jednog nastavnika likovne kulture jedne beogradske škole. Kolekcija je dalje prenošena i poklanjana dok nije došla do Gorana Stojčetovića (Art Brut Serbia). Sada čini deo arhiva AKC Matrijaršija.

Od 23h sledi muzički program. Prvi nastupa bend „Hotel Makedonija” čiji članovi sebe opisuju na sledeći način: „Sviraju utvare i aveti davno izginule tajne muzičke družine koja je nastupala u banket-sali kupleraja beogradskog Hotela Makedonija”. Nakon njih na scenu stupa prekaljeni, da ne kažemo majstor skreča, Skreč Majstor Ljuban, čije ste mikseve mogli da čujete u kultnom filmu "Turbotronik". Njegovi kolaži su smeli i zabavni, a ovaj put obećava treš ekstazu u ponom gasu kroz masu, i žurku do jutra.

Učesnici sajma: Besna kobila / Komiko / Modesty stripovi # Burevesnik # Studenti FMK # Amanita Dodola # Goran Stojčetović # Kabinet 913 # Krajnji program / Kombinat # Belgrade Raw # Dirty Gvero / SKCNS # Anarhija / Blok 45 & Bubašvaba pres # KIZ Baraba / CLS # Sirius Production # LOM # Deve # Beogradski Graffitti # Kosmogina # Profesor Srđan sa fotografijama # Asterijan # Boris Stanić # Studiostrip # Bukefal # Silesija # Samoobjavljen # Miloš Petrović (Naša Kuća) # Aleksandar Denić # Vuk Palibrk # Re Shish Janjić # Shlitz Comics # Pazl svet Srbija # Mubareć # Omča # Marko Malk # Confusion Specialist # Midži koji žvrlja # Jana Vuković # Dunja Đorđević, Quince # Crna kuhinja / Utopia # Novo doba # Fijuk ### Cyberpunk Accessories # 22nd Design Marijana # Lavirint art # Kamenochi # Bundevica # Duja: keramika # ToBiTiVolela printovi # Ceramic Studio br. 2 # Made by A # Nittka šalovi/pončo #

Ivent na Fb: www.facebook.com/events/150762598898689/?active_tab=about
Objavljeno: 20.12.2017.
Promocija knjige...     Press: Komiko
  ...111 Recipes for an Extremely
  Happy Life!

U četvrtak, 21.12. od19h u Galeriji Polet biće održana promocija knjige Milete Poštića, u izdanju "Komika", novosadske izdavačke kuće.

    "Napokon! Ne verujem očima na vise načina! Odavno sam prestao da se nadam da ću pred očima imati umetnički artefakt koji u mom sistemu funkcioniše na svim bitnim poljima. Da je moćan po formi, lud po sadržini, da je i art i pop, a da nije ni art ni pop, niti ista između, da odbija da se svrsta, da sebe ne shvata ozbiljno, da me ničemu ne uči i nema nikakvu poruku, da mi čačka čakre za koje ni ne znam da postoje (nikakve čakre, inače, ne postoje)... da dolazi ni iz čega i nikud ne ide! Ključna reč: blesavost, visoka doza, dostojna divljenja Grete Fahrenheit.
    Klanjam se Miletinoj crtačkoj virtuoznosti, hranim se njegovom blesavošću!
    Ispraznite mozak i učinite sebi uslugu: postupite po ovim receptima i trazite ih jos. Treba vam ova knjiga."

    Zoran Janjetov

    Mileta Poštić rođen je u Novom Sadu 1970. Srednju školu i fakultet završio je u SAD-u, crtanje i animaciju na Univerzitetu Južne Karoline, a master na Universitetu Portsmaut u Engleskoj. Pohađao je radionice iz karakter animacije kod vrhunskih animatora iz vodećih svetskih studija u školi Gobelins u Parizu 2014, i Anomalija u Češkoj 2015.
    Predavao je animaciju na 7 univerziteta na 4 kontinenata u 6 zemalja: SAD, Velika Britanija, Južna Koreja, Južna Afrika, Tajland i Srbija. Osnovao je prvu katedru za Animaciju u Srbiji i okolini 2003. na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu 2003. Vodio je radionice iz Animacije u Art Centru, Središče i Kud Mreži, Ljubljani u Sloveniji 2006. i 2007., i u Jermeniji u prestižnom Tumo centru 2015.
    Učestvovao je na više konferencija iz animacije i međunarodnih festivala, a izlagao je svoje radove samostalno u Čikagu, Berlinu, Seulu, Johanesburgu, Antverpenu, Sent Galenu i Beogradu. Mileta Poštić je radio i vodio više studija za animaciju i animirao komercijalne radove za brojne poznate klijente, korporacije, ministarstva, vladine i nevladine organizacije i institucije. Član je više međunarodnih filmskih ogranizacija i član je upravnog odbora Filmskog Centra Srbije od 2016.

    Očekujemo vas!
Objavljeno: 19.12.2017.
Komikaze #46...     Press: Komikaze
  ...novo e-izdanje/ new webzine!

15/08/2017 KOMIKAZE WEBZINE # 46!
link: komikaze.hr/issue/46/ - info: komikaze.hr/komikaze-webzine-46/

novo izdanje donosi 59 stranica stripova od 12 autora/ica iz 5 zemalja (hrvatska, portugal, belgija, sjedinjene američke države, argentina i italija) od kojih je petero po prvi puta objavljeno u komikaze mreži!
/ new issue  brings 59 pages of comics made by 12 authors from 5 countries (croatia, portugal, belgium, usa, argentina and italy), with 5 new authors published for the first time at the komikaze network!

autori/ authors: bloodworld, juliette bensimon-marchina, serena schinaia, biljana stamenkovska šipuš, muriel bellini, ena jurov, hana tintor, ivana armanini, marko vojnic gin, kevin barry, bruno borghes & vinko barić.
/ komikaze program 2017 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture rh/ komikaze programme 2017 is supported by the municipality of zagreb and the ministry of culture of the republic of croatia

15 godina/ years - 5000 stranica/ pages - 267 autora/ authors - free entry

#comic #alternative #alternativecomic #komikaze #femicomix #webzine#electro #museum #free #entry
Objavljeno: 19.12.2017.
Treća godišnja izložba...     Press: SKC BGD
  ...SKC-ove škole stripa i ilustracije!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC)
SREĆNA GALERIJA

Srećna Galerija Studentskog kulturnog centra Beograd ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelјe na otvaranje TREĆE GODIŠNJE IZLOŽBE SKCOVE BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA,  u petak, 22. 12. 2017. u 19:00 časova.

Autor postavke: Marija Šavija, magistar višemedijskih umetnosti i moderator nastavnog programa Škole

Izložba traje do 13. januara 2018. godine

RADNO VREME GALERIJE:
Radnim danima: 11:00 -18:00, subotom: 11:00 -15:00

Kroz SKC-ovu besplatnu školu stripa i ilustracije je tokom protekle tri godine prošlo gotovo tri stotine polaznika – dece uzrasta od 7 do 15 godina. Ova činjenica ukazuje na veliku zainteresovanost mladih naraštaja i njihovih roditelјa za devetu umetnost. Stoga, ne treba da čudi što Skcova besplatna škola stripa i ilustracije predstavlјa jedan od najvažnijih aspekata godišnjeg programa Srećne galerije, prevashodno usmeren na afirmaciju, popularizaciju i edukaciju iz domena strip umetnosti. Polaznici Škole na časovima uče osnove crtanja, geometriju, kompoziciju prostora, formu, ritam, kontrast, harmoniju, ravnotežu, na način prilagođen njihovom uzrastu. Deci se pristupa individualno u skladu sa njihovim ličnim interesovanjima i sklonostima. Podstiču se da sami osmišlјavaju priče u formi stripa, te da svoje prve radove stvaraju kako na zadate teme tako i po slobodnom scenariu. Samim tim, kroz ovakav nastavni plan deca razvijaju od motoričkih sposobnosti do vizuelnog opažanja, mišlјenja, percepcije i drugih važnih karakteristika, isuviše često zapostavlјenih u preovlađujućem formalnom i tehničkom pristupu crtanju. Na taj način, kroz povratak klasičnom pristupu kreiranja ilustracije i stripa, što je i primetan svetski trend, oni stiču adekvatne osnove za bolјe razumevanje i shvatanje drugih umetničkih medija, umetnosti u celini.

Ovakav rad pomaže individualnom razvoju dece, omogućavajući im da iskažu svoje osobenosti i lične karakteristike.

Mnogi polaznici Škole su se već afirmisali na takmičenjima, poput međunarodnog konkursa SKC-ovog Salona stripa. Nјihovi radovi izlagani su na izložbama Salona, a najkreativniji i najdarovitiji među njenim polaznicima su na ovoj manifestaciji međunoradnog karaktera dobijali i nagrade. Ova izložba, tradicionalnog karaktera, predstavlјa presek rada škole kroz izbor radova njenih najbolјih polaznika nastalih tokom 2017. godine.  Ona, takođe, uklјučuje i stripove nastale na časovima a koji predstavlјaju odgovor na teme, poput, „Jedan dva i tri“, „Moj tata je super heroj“, „Zvukovi tišine“ i druge. Za ovu izložbu su stručno selektovani radovi iz ukupnog godišnjeg korpusa, svih prijavlјenih polaznika, urađenih u toku 2017. godine na nastavnim časovima, da bi od užeg izbora najuspelijih radova bilo odabrano 67 najbolјih radova od 41 polaznika. Na izložbi učestvuju sledeći mladi autori: Adam Grbić, Aleksandar Babić, Aleksandra Davinić, Andrej Bošnjaković, Andrej Tasev, Anđela Vidojević, Anđela Tasić, Bogdan Krajišnik, Vukašin Bernar, Danko Vasić, Daria Vidojević, Denis Krajačić, Dragica Bukarica, Dunja Rački, Jovan Đorđević, Katarina Perović, Kristina Babić, Kruna Pantić, Lazar Kovačević, Lazar Lužnjanin, Leda Starčević, Lena Živković, Leon Juri Godler, Magdalena Karamatović, Marija Karalejić, Matija Uzelac, Miloš Lužnjanin, Mina Mićić, Nađa Jovanović, Nikola Jovanović, Nikola Laćarak, Pavle Ljubić, Petar Berberović, Petar Bozar, Petar Milojević, Sara Babić, Sofia Nenezić, Srdan Nikolić, Stefan Jovanović, Stefan Nikolić, Uroš Andrić.

S poštovanjem,

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD
Kralјa Milana 48, 11000 Beograd
srecnagalerija@skc.rs
www.skc.rs
Objavljeno: 18.12.2017.
Strip: Montenegrini (412)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 18.12.2017.
16 godina strip magazina EON...     Press: EON
  ...16 brojeva iz Šapca!

Zarad podsećanja, napominjemo da je još 2002. godine, dakle tačnije pre 16 godina ugledao svetlo dana prvi broj Eon-a. Želja nam je bila da strip, kao jedna od najplodonosnijih umetničkih disciplina u Srpskoj kulturi, zaživi i u našem Šapcu. U proteklom periodu pokušali smo da Vam u najboljoj tradiciji svojih istorijskih iskustava na autentičan način predstavimo strip i značaj devete umetnosti.

Čast nam je da u ovom jubilarnom broju objavimo radove sledećih autora; iz Novog Sada Dejana Nenadova, Petra Meseldžije, Dušana Vukojeva, Sibina Slavkovića, Svetozara Obradovića Toze, Pavela Koze, Branislava Kerca, Branka Plavšića, Vladimira Tadića, Dejana Đokovića Dekare, Stevana Brajdića, Marinka Lebovića, Miodraga Ivanovića Mikice. Iz Beograda: Dragana Lazarevića -   de Lazare, i Dragane Kuprešanin. Iz Smedereva: Dragiše Krčmarevića Gileta. Iz Leskovca Marka Stojanovića, Ivana Stojanovića Fikija, i Jovana Ukropine. Iz Gornjeg Milanovca: Milana Miletića i Nikole Maslovare Maslija. Iz Niša: Svetozara Živkovića Sveživa, Zaviše Živkovića, Dejana Živkovića, i Branimira Savića Bate. Iz Sremske Mitrovice: Dejana Kovačevića.

Na kraju posebnu zahvalnost, iskazujemo Draganu Lazareviću - de Lazare, na ilustraciji za naslovnu stranu i Dejanu Nenadovu na ilustraciji za poslednju stranu EON-a.

Do novog viđenja u novom broju.
Svetlan Obradović -Zmaj
Objavljeno: 17.12.2017.
Strip: Noćni sud (57)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 17.12.2017.
Strip: Cane (311)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.12.2017.
Međunarodni strip konkurs – Kaiš...     Press: USUS
  ...i prateći sadržaji

Dečji kulturni centar Beograd
Takovska 8, 11000 Beograd

Međunarodni strip konkurs – Kaiš
i prateći sadržaji
15–27. decembar 2017.

15. decembar, petak u 19 časova, Otvaranje izložbe nagrađenih radova Međunarodnog strip konkurs za kaiš i dodela nagrada — Galerija DKCB

Preuzmite Katalog (PDF) i Saopštenje za medije

Prisutni će nakon svečanog otvaranja imati priliku da razgovaraju sa reditelјkom animiranog filma Marijom Milanović Lazarevski i da pogledaju njena višestruko nagrađivana ostvarenja

16. decembar, subota
u 11 časova, Mileta Miloradović,
karikaturista „Kako nastaje karikatura?" praktično-teorijska radionica

22. decembar, petak
u 14 časova
, praktično-teorijska radionica sa Vladimirom Vesovićem, poznatim strip autorom „Sve tajne stripa"

27. decembar, sreda
u 13 časova -
Predavanje "Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život"  —  Zoran Stefanović, pisac i istoričar pop kulture. „Daj čoveku (stripsku) masku i pokazaće svoje pravo lice"
u 19 časova – Predavanje „Tajna Beogradskog kruga 1 — skriveno poreklo i današnje svetsko nasleđe Zlatnog doba srpskog i jugoslovenskog stripa 1935-1941" — Zoran Stefanović. Jedna od uzbudlјih neispričanih priča iz istorije svetskog stripa. Šta bi moglo da povezuje freske iz naših manastira, američkog Malog  Nema i današnje japanske mange i anime?

Projekat je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Stručni saradnici na projektu su Udruženje stripskih umetnika Srbije i Centar za umetnost stripa, Beograd.

Lidija Seničar, istoričar umetnosti
Urednik likovnih programa
www.dkcb.rs
Objavljeno: 15.12.2017.
Izbor iz štampe...     Priredila: Irena Jukić Pranjić
  ...Multimedijalna strip-opera
  u spomen Željku Zorici Šišu

Multimedijalnom predstavom "Ljubavni slučaj Fahrije P.", koja je nazvana i strip-operom, kolege i suradnici prisjetili su se velikog kreativca, multimedijalnog umjetnika i sudionika Kugla Glumišta, scenografa, kreatora lutaka, dramskih tekstova, grafičkog dizajnera Željka Zorice Šiša koji je preminuo prije četiri godine.

U zagrebačkom Teatru ITD i Kinu SC-a 17 je umjetnika iz različitih medija izvelo strip-operu, a njihove je izričaje i naraštaje uskladio voditelj autorskog tima Zlatko Burić Kićo: Mi smo povezani ili prijašnjim radovima ili odnosom sa Šišom pa smo radili bez čvrstog koncepta, kroz zajedničke diskusije…

Projekt istražuje umjetnost samodokumentacije i arhiv Željka Zorice Šiša koji je bio član Kugla Glumišta, osnivač nekoliko nezavisnih kazališnih skupina te je napisao autobiografiju u trećem licu. Svi pamte njegove instalacije i kontrolirane hepeninge. Moram priznati da je ovo bio najluđi i najkaotičniji proces u kojem sam u posljednje vrijeme sudjelovala; jednostavno nas je toliko puno i svi dolazimo iz različitih područja,  objašnjava članica autorskog tima Hrvojka Begović, a njezin kolega Sven Jakir dodaje:  Nismo ulazili Šišu u glavu, nego smo ono što je ostavio interpretirali na neki nama poznat način; više smo išli pokazati što to kroz nas govori.

Okupivši umjetnike povezane labavim žanrovskim i estetičkim vezama "Ljubavni slučaj Fahrije P." izvrstan je hommage Željku Zorici Šišu, koji je svojim djelovanjem uvijek prelazio granice i u tom međuprostoru stvarao svoj jedinstven rukopis.

Autor: Maroje Vučićević / V.M.

[Objavljeno: HRT Magazin, 14. 12. 2017]
Objavljeno: 15.12.2017.
Tajne čudnovatog potpalublja: ...      Autor: Ilija Bakić
  ...Svet za sebe;
  „Reduktor“ Kristofa Blena;
  izdavač „Darkwood“, 2016.

Mora, brodovi i mornari, putovanja nepreglednim pučinama trajne su teme Umetnosti. Čini se da, ma koliko je o ovim temama rečeno, napisano, naslikano, snimljeno, uvek ima prostora za nove avanture. Francuski strip umetnik Kristof Blen (1970) jedan je od stvaralaca koji su vezani za svetove u centru kojih su mora/okeani. O tome piše/crta iz ličnog iskustva jer je, kako saznajemo iz pogovora ovog albuma, vojni rok služio u mornarici a svoje „upečatljive uspomene“ iz mornarskom života opisao u knjizi „Sveske jednog mornara“ objavljenoj 1994. godine (godinu dana posle služenja vojske). Fascinacije onim što je video, iskusio i doživeo - vojne brodove koji su ogromni, složeni mehanizmi, strogu disciplinu i specifičnu izolovanost koja čini da je brod svet za sebe - temelji su i albuma „Reduktor“ iz 1999. godine. Blen je i nadalje zatočenik mora što je potvrdio i neobičnom serijom „Isak pirat“ (1999-2005), o slikaru koji odlazi na brod i postaje pirat, koja je već dostupna domaćim čitaocima zahvaljujući agilnom „Darkwoodu“.

Priča „Reduktora“ započinje ispred Mornaričkog nastavnog centra na čijim stepenicama mornar Žorž Gilber, student okeanografije, očekujuće premeštaj dok mu dosađuje mornar iz kantine. Žorž biva raspoređen za kormilara na brodu zlokobnog imena „Ratobornik“ ukotvljenom u lucu Brest. Žorž upoznaje šaroliku posadu ogromnog broda, od mornara sa kojima deli spavaonu, preko manje ili više sposobnih oficira i živopisnog doktora-kozera do uštogljenog kapetana. Među kolegama-saborcima, naizgled tvrdim-prekaljenim momcima, izdvajaju se Nordiz, zabušant i muvator koji poznaje sve i svakoga i Luj Blino, pisac koji se prijavio u mornaricu kako bi pronašao priče za svoje knjige. Osim obrazovanja Blino i Gilber dele i vrlo neprijatnu muku - pošto brod isplovi obojica pate od konstantne morske bolesti što na njih navlači bes pretpostavljenih. Rutina plovidbe podrazumeva smene na brodskoj pasareli, vežbe spasavanja ljudi iz mora, kartanje i svađe u spavaoni, požar u kuhinji... Kad brod dobije zadatak da pronađe nepoznatu podmornicu koja je negde u teritorijalnim vodama nervoza među posadom raste, svako ima svoju verziju događaja, od pomirljivih do one o neminovnosti rata, a neslaganja u mišljenjima se rešavaju svađama i tučama. Nordiz bolesnim, izmučenim drugovima nudi, mada je to zabranjeno, da ih odvede ispod palube, među mašine jer se tamo ljuljanje broda manje oseća. Blino i Gilber pristaju i trojka ulazi u svet mraka i paklene vreline, beskrajnih hodnika, zlokobnih crvenih senki i čudovišnih, bučnih mašina. Gospodari podzemlja su mehaničari koji se ponašaju kao sekta posebnih, odabranih ljudi (koji ponekad liče na đavole).

Uskoro Nordiz, simpatično ali svima dosadno spadalo, poziva kormilare da ponovo siđu ispod palube kako bi im pokazao nešto izuzetno. Oni nevoljno kreću, opremaju se lampama kod elektičara i tri sata silaze u utrobu broda sve dok ne dođu do prostorije koju zauzima reduktor brzine, fantastični sklop zupčanika napravljenih izuzetno precizno pošto pokretljivost broda zavisi od njih. Oduševljen čuđenjem kolega Nordiz skače po nauljenim zupčanicima. Njegovo glupiranje fascinira pisca koji hoće da zapiše sve što vidi, vadi zarezač da naoštri olovku ali ovaj pada u reduktor! Brod staje. Sluteći da može biti optužena za sabotažu i streljana, prestrašena trojka pokušava da se vrati na palubu ali se gubi u lavirintu hodnika. Na površini komandant naređuje potragu za osumnjičenima što će izazvati i trzavice između raznih rodova koji služe na brodu. Pometnja povećava i bujanje novih glasina o podmornici koja, navodno, kruži oko broda...

Izgubljeni, na ivici živaca begunci lako padaju u vatru i međusobne obračune. Norviz beži od drugova, izlazi na palubu i baca se u more. Pisca hvata brodska policija a kormilara sakrivaju mehaničari. Gonjem grižom savesti pisac beži iz pritvora i silazi u reduktor da ispravi svoju grešku ali ostaje zaglavljen. Kormilara odvode u pritvor gde, izgubivši osećaj za vreme, čeka osudu ili oslobođenje. Kada mu saopšte da je slobodan on, zbunjen, u luci ugleda „Ratobornika“ i od mornara-prolaznika saznaje priču o nekom mornaru koji je izvučen iz reduktora tako što je ovaj potpuno demontiran. Sada se i brod rasklapa. Ali kraja toj priči nema jer sagovornici moraju da jure za poslednjim autobusom.

„Reduktor“ je uverljivo i ubedljivo delo sjajne atmosfere sa mnoštvom dopadljivih a životnih likova, vešto skicirnim odnosima u grupi, sa vrcavim dijalozima, začudnim zapletom i izuzetnim ukrasima kao što su fantazmagorijski snovi, bizarni doživljaji  (o pretrazi sadržaja utrobe mrtvog kita) i šizofrene anegdote (posebno ona o sudbini psa u podmornici). Brenov karikaturalno-primitivni likovni manir potpuno odgovara priči dok povremeni crteži većih dimenzija kao i vanredno ekspresivni kolorit uveravaju znatiželjnog čitaoca-gledaoca da pred sobom ima rad sofisticiranog crtača stiliste. Sveukupno gledano, ovo je delo na tragu najboljeg „autorskog stripa“ i „grafičkih novela“ - koji baštine formu 9. umetnosti ali ne poštuju obrasce klasičnog, sindikalno-korporacijskog stripa.

Rečju, Blenov „Reduktor“ je realistično-fantastična, gorko-humorna pripovest koja zaslužuje punu čitalačku pažnju, uvažavanje i divljenje.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 15.12.2017.
15 godina niškog časopisa...     Autor: Ivan Veljković
  ...„Strip Pressing“

Najdugovečniji godišnji časopis posvećen domaćem stripu koji i dalje redovno izlazi, niški „Strip Pressing“, proslavlja petnaest godina kontinuiranog izlaženja. U septembru ove godine izašla je monografija sa naslovom „15 godina Strip Pressinga“ u ime komemoracije ovog dugogodišnjeg prisustva u svetu devete umetnosti.

Na 60 pretežno crno-belih strana ova monografija donosi jedanaest tekstualnih priloga o časopisu i vanrednim publikacijama, odnosno specijalnim izdanjima u vidu tri strip-albuma – „Maks Debris: Ispovest pravog krivotvoritelja“, „Pali anđeo: Postelja od gloga“ i „Extra Gedža: Tatko na superheroji“.  Autori tekstova su eminentna imena na polju strip teorije i kritike iz zemlje i regiona, a redom su Predrag Ikonić (Bosna i Hercegovina), Tasos Zaferiadis (Grčka), Milutin Pavićević (Crna Gora), Mladen Novaković (Hrvatska), Nikola Temkov (Makedonija), Iztok Sitar (Slovenija), Aleksandar Vačkov (Bugarska), Zoran Đukanović, Marian Miresku (Rumunija), Zlatibor Stanković i Pavle Zelić. Svaki tekst je praćen sadržajima i uvodnicima svakog dosadašnjeg broja „Strip Pressinga“, kao i naslovnicama pojedinačnih brojeva i strip albuma. Pet strana odlaze na novinske i internet članke koji su pisali o časopisu i albumima, a jedna strana, tačnije poslednja korica, donosi fotografije sa promocija iz različitih godina izlaženja. Fotografije autora tekstova su na unutrašnjoj korici, a fotografije saradnika časopisa na narednoj, trećoj strani.

Urednik i priređivač izdanja, kao i glavni i odgovorni urednik „Strip Pressinga“ od prvog broja, je Marko Stojanović. Izdavač je Studentski informativno-izdavački centar iz Niša, a pokrovitelji Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Sekretarijat za kulturu i informisanje grada Niša. Sam časopis izlazi od 2001. godine i specijalno je izdanje niškog akademskog lista „Pressing“ koji je u štampi od 1991. godine. Zanimljiv podatak je taj da monografija ima tačno isti broj
strana kao i prvi broj „Strip Pressinga“.

Objavljeno: 14.12.2017.
Strip: Borovnica (63)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 14.12.2017.
Stripburger: Vendetta!...     Press: Stripburger
  ...Salon Vendetta, 16.–17. dec. 2017,
  Marseille, Francija.

Maščevanje je sladko, zato Stripburger praznovanje svojega 25. rojstnega dne nadaljuje na festivalu oz. Salonu Vendetta. Stripburger bo tam razkril izbor svojih grafičnih poslastic in drugih tiskovin iz obdobja 25  let delovanja na stripovskem področju. Poleg tiskovin bosta na ogled še animirana filma Borisa Dolenca,Stripburger v gibanju in Wanted, ki sta nastala po stripih prvotno objavljenih v reviji Stripburger. Stripburger bo z gostom, risarjem in ustvarjalcem fanzinov, Leonom Zuodarjem, sodeloval tudi na sejmu.

Salon Vendetta, ki bo potekal 16. in 17. decembra 2017 v Friche Belle de Mai, v Marseillesu, kjer domujejo tudi Le Dernier Cri, organizatorji dogodka, je namenjen predstavljanju in povezovanju sodobnih ustvarjalcev avtorskega stripa, grafičnih kolektivov, založnikov in producentov, aktivnih na evropski neodvisni stripovski sceni. 5. edicija festivala obsega sejem stripovskih publikacij in tiskovin, razstave, delavnice, projekcije in koncerte. Fokus salona je razstava Viva Revolución Gráfica!, ki predstavlja dela mehiških in kolumbijskih umetnikov.

Le Dernier Cri je kolektiv za kulturno in umetniško produkcijo, ki domuje v Marseillu in od leta 1993 aktivno soustvarja  stripovsko, umetniško in kulturno sceno v Franciji, več več kot 20 letih kontinuiranega in obsežnega dela pa si je pridobil kultni status na evropski neodvisni stripovski sceni. Deluje kot založnik knjig ter umetniških tiskovin, organizator in producent različnih projektov na področju sodobnega stripa in grafične umetnosti. V Ljubljani so se kot producenti predstavili s projektom Hopital Brut, Pakito Bolino, motor ekipe, je kot avtor sodeloval pri projektih Sekira v medu in Pozor, delo, kot avtorsko-producentska skupina pa so razstavljali v okviru projekta Stripburgerjevih 18 svinjsko dobrih.

Objavljeno: 13.12.2017.
Dobitnik nagrade Andrija Maurović...     Press: Tea Grgurić
  ...NINOSLAV KUNC.

Nagrada za životno djelo na području hrvatskog stripa „Andrija Maurović“ u 2017. odlazi u ruke NINOSLAVU KUNCU

Ninoslav Kunc ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa, koju dodjeljuje udruga za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa „Art 9“ iz Zagreba.

Ninoslav Kunc (r. 1957. u Zagrebu) je stripove počeo objavljivati još kao devetnaestogodišnjak u tada tek pokrenutom omladinskom listu „Polet“, a otad do danas se tom profesijom u kontinuitetu bavi, ostvarivši u minula četiri desetljeća jedinstveni opus u stripu, opus koji je u crtačkom i vizualnom izričaju, te u scenarističkoj ingenioznosti i humornim karakterom toliko prepoznatljiv, odnosno originalan da je teško i zamisliti da će imati svog ili svoje nastavljače.

Na početku svog bavljenja stripom Ninoslav Kunc je bio član danas kultne grupe „Novi kvadrat“, a iz tog vremena potječe i njegov najpoznatiji strip-lik Sjena, koji će kasnije doživjeti brojne dramarurške inovacije, među kojima je najvažnija serija u kojoj će se Sjena na početku 90-ih godina prošlog stoljeća za vrijeme rata priključiti obrani domovine i pretvoriti se u antiratni strip.

Neovisno od svoje izvrsnosti, Sjena je, međutim, tek djelić bogatog opusa.


Ninoslava Kunca, u kojem se prožimaju i humor i angažiranost i empatija, a kojeg su čitatelji mogli pratiti na stranicama omladinskog tiska („Polet“, „Studentski list“, „Laus“, „Pitanja“, „Mladost“, „Mladina“), dječjeg tiska („Modra lasta“, „Smib“, „Matka“), strip-revija, političkih tjednika („Danas“, „Slavonski magazin“)...

Odluku da Kunc dobije 2017. nagradu „Andrija Maurović“ je donio stručni žiri Udruge „Art 9“ u sastavu Nedeljko Dragić, Željko Lordanić, Tihomir Mraović, Veljko Krulčić i Raul Švarc.

Nagrada „Andrija Maurović“ se, podsjetimo se, tradicionalno dodjeljuje od 2009. godine, u međuvremenu je prerasla u najvažniju nagradu u hrvatskom stripu, a njeni dosadašnji dobitnici su bili: Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović i prošle godine Željko Lordanić.

Specijalna priznanja „Andrija Maurović“ dobili su Fadil Hadžić i (posmrtno) Ivica Bednjanec.

Objavljeno: 12.12.2017.
Prvi valjevski strip festival...     Press: USUS
  ...i rezultati strip konkursa.

U okviru PRVOG VALjEVSKOG STRIP FESTIVALA organizovane su tri izložbe u Centu za kulturu. Izložba dečjeg stripa, Strip izložba „OLIMPIJATORI“ Milivoja Kostića, i centralna, međunarodna strip izložba „Kroz mećavu“ u kojoj je učestvovalo 80 autora iz 14 zemalja.

Organizator STRIP FESTIVALA je Udruženje „Akteri“ iz Valjeva čiji je predsednik Snežana Jakoljević Čkojić. UO Udruženja „Akteri“, izabrao je žiri i umetnički savet, kao i umetničkog direktora Festivala.

Umetnički savet / žiri čine: Snežana Jakovljević Čkojić, Milivoj Kostić (predsednik), Radomir Ilić, Dejan Bogojević i Filip Stanković. Za umetničkog direktora izabran je Dejan Bogojević.

Festival je otvorio Zoran Stefanović, upravnik Centa za umetnost stripa iz Beograda.

Dečije stvaralaštvo je tajna koju ne možemo u potpunosti odgonetnuti

Strip kao deveta umetnost zasniva se na pripovedanju u povezanim slikama, najčešće praćenih rečima. Fantastične avanture, super junaci, romantične, komične, mračne priče, večite borbe dobra i zla su nemirnim duhovima širom sveta bile i ostale omiljeno štivo.

Deca su imala težak zadatak, da spoje vizuelnu i pisanu umetnost. Uprkos tome njihovi radovi su prava umetnička dela. Puna kreativnosti, mašte. Fleke boja, linije, dijalozi, mimika likova – kakvi svetovi, trebalo bi mi odrasli od njih da učimo.

Nagrađeni radovi su se izdvojili svojom originalnošću, kao i savladavanjem likovnih elemenata, od minimalističkih rešenja do bogatog kolorita, preko interesantnih kadrova i neverovatnih crteža.

Albert Ajnštajn je jednom rekao “Mašta je važnija od znanja”. Mašta otvara vrata mogućnostima. To je mesto gde se rađaju dečja kreativnost, genijalnost i razmišljanje iz drugačije perspektive. Pustimo da nas mašta najmlađih odvede u čarobne svetove.

Tamara Pantić, akademski slikar, selektor izložbe

NAGRADA ZA DEČJI STRIP
• Nikola Nastić, OŠ „Milovan Glišić“, Valjevska Kamenica
• Konstantin Jovanović, OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović“, Valjevo
• Nikolina Marinković, OŠ „Milan Rakić“, Mionica
• Ognjen Bogdanović, OŠ „Milan Rakić“, Mionica
• Marija Pajić i Sanja Marinković, OŠ „Prota Mateja Nenadović“, Brankovina

Od pristiglih radova, svojim kvalitetom istakli su se sledeci stripovi/autori:

DOBITNICI NAGRADE FESTIVALA
• Jelena Vučić (Srbija) – “Kroz mećavu” – nagrada festivala
• Zdravko Jandrić (Hrvatska), crtež i Niles Maxwell (Nemačka), scenario – “The Wen”– nagrada festivala
• Sebastian Oaches Gabriel (Rumunija) –“Padurea zmeilor / Šuma zmajeva”– nagrada festival

DOBITNICI POSEBNIH PRIZNANjA
• Marko Stojanović (Srbija), Dražen Kovačević (Srbija) – “Borba” – posebno priznanje za visok nivo crteža i scenarija
• Srđan Nikolić Peka (Srbija) – “Iz crnog sunca”- posebno priznanje za upečatljiv, precizan crtež u domenu klasičnog stripa
• Senka Milutinović (Srbija), Marko Šerer (Srbija) – “Blue choice”, – posebno priznanje za ilustrativnost
• Vladimir Brajović (Crna Gora) – “Bodo Neurotiko” – posebno priznanje za geg strip
• Mladen Oljača (Srbija) – „Bureaucracy” – posebno priznanje za satiru u stripu
• Mara Jovanović (Crna Gora) – posebno priznanje za najbolji kratki strip
• Dušan Reljić (Srbija) – “Aligator Ale” – posebno priznanje za strip za sve uzraste
• Jooel Coodwin (Kanada) – “Strippp” – posebno priznanje za eksperiment u stripu
• Dragana Kuprešanin (Srbija) – “Salate na čekanju” – posebno priznanje za specifičan strip jezik

AUTORI: Andronik Filip, Konjević Nataša, Mavrić Senad, Mladić Milan, Perić Saša, Šabanadžović Vedad, Šljivo Husein (Bosna i Hercegovina); Biro Jozef (Mađarska); Bogojević Danijela, Bogojević Dejan, Božić Jovanka, Cakić Luka, Cvetković Dušan, Cvitičanin Nenad, Čučak Rajko, Durman Dušan, Đukić Branko, Inđić Marko, Ivanović Anđela, Katanić Stefan, Kostić Milivoj, Kovačević Dražen, Krstić Igor, Krunić Stefan, Kuprešanin Dragana, Kuzman Daniel, Kuzmanov Vladimir, Lazarević Dragan, Lukić Natalija, Malešević Biljana, Mali Slavko, Mijatović Radič, Milojković Božidar, Milutinović Senka, Nastić Stefan, Nikolić Miroslav, Nikolić Srđan, Oljača Mladen, Padejski Danijela, Pejčić Nenad, Reljić Dušan, Serafimović Marko, Stanković Filip, Stanković Nina, Stojanović Marko, Straka Franja Šerer Marko, Trajković Goran, Trindić Mateja, Ukropina Jovan, Urošević Uroš, Urukalo Vanja, Vučić Jelena, Zelić Pavle, Zograf Aleksandar (Srbija); Brajović Vladimir, Čelanović Tihomir, Jovanović Mara, Lagator Luka, Miždalo Ozren, Usanović Andrea, Vešović Andrijana, Vico Lana, Vučković Simon, Zulić Mirko (Crna Gora); Brkić Dražen, Jandrić Zdravko (Hrvatska); Kodvin Džoel (Kanada); Guzman Fernando (Urugvaj); Harukići (Japan); Krstevski Goran, Krstevski Zlatko, Stevanov Aleksandar (Makedonija); Maksvel Najls (Nemačka); Oake Sebastian Gabriel, Šerban Angel (Rumunija); Rodrigez David (Portugal); Štucin Jože (Slovenija); Valev Emilijan, Valev Stanimir (Bugarska).

Izložba strip table, “Olimpijatori”, autor: Milivoj Kostić
Strip je objavljivan u časopisu “Sport” tokom olimpijske 2008. godine, u tiražu od oko 25.000 kopija. Obuhvatio je sve olimpijske sportove koji su bili zastupljeni na OI u Kini. Izašlo je 18 epizoda.
Uoči jubileja 100 godina Olimpijskog komiteta Srbije, organizovane su posebne radionice pod nazivom “Olimpijske sobe” koje su gostovale u svim mestima odakle su ponikli naši prvi olimpijski predstavnici.
Sve “Olimpijske sobe” pratila je i izložba stripa “Olimpijatori”.
Autor projekta bio je glumac Marko Stojanović, a radionice i izložbu otvarao je Vlade Divac, tadašnji predsednik OKS.
Po epizodi stripa “Rvanje” urađen je prvi video strip (comic movie) u Srbiji i bio je u zvaničnoj selekciji 1. Beogradskog međunarodnog festivala sportskog filma (FICTS, 2009).
The Olympiators, odštampani strip na forexu, sa prevodom na engles

Objavljeno: 11.12.2017.
Međunarodni strip konkurs Kaiš 2017....     Press: USUS
  ...rezultati konkursa.

Dečji kulturni centar Beograd već peti put organizuje strip konkurs u formi kaiša, za decu i mlade (od 5 do 19 godina). Izabrana je kratka forma stripa, jer smo smatrali da je to najbolji način da učesnici pokažu svoje umeće. Ove godine smo želeli da konkurs dobije međunarodni karakter, kako bi ovdašnja deca i mladi dobili uvid u stvaralaštvo njihovih vršnjaka u svetu.

Cilj konkursa je da motiviše decu i mlade na polju stvralaštva „devete umetnosti“ i da poveže sve one likovne pedagoge koji u svojim radionicama otkrivaju deci i mladima tajne stripa; da srednjoškolcima i studentima omogući da se povežu sa eminentnim stip autorima kako bi što kretivnije savladali tajne devete umetnosti.

Poseban značaj projekta (izložba, strip radionice, predavanja) je isticanje stripa kao medija koji pomaže adolescentima da se kroz vizuelno-satiričnu formu suoče sa odrastanjem i prevaziđu krizne godine (akutne i razvojno-psihološke probleme u procesu samorealizacije ličnosti).

Na ovogodišnji strip konkurs kaiš stiglo je 568 rada. Stručni žiri je imao dosta težak zadatak da oceni pristigle radove i da dodeli nagrade i pohvale u četiri starosne kategorije. Stručni žiri činili su:
• Mileta Miloradović, karikaturista i likovni pedagog
• Vladimir Vesović, strip autor, ilustrator, scenarista i pedagog
• Zoran Stefanović, pisac i istoričar pop kulture

Dodela nagrada i pohvala biće 15. decembra 2017. u 19 časova u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd 
na svečanom otvaranju izložbe nagrađenih i odabranih radova
Sve posetioce očekuje gost iznenađenja iz sveta „devete umetnosti“!

     PRVA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast 5 i 6 godina
     I NAGRADA
Mihailo Jovančević, 6 godina;
individualni učesnik; Nova Pazova, Srbija
     II NAGRADA
Katarina Maletić, 5 godina;
PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija; Vaspitači: Spomenka Kozarov, Marina Luburić; Likovni pedagog: Jelena Tišma
     III NAGRADA
Vasilija Milovanović, 6 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     INDIVIDUALNE POHVALE
Dimitrije Janković, 5 godina;
PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija
Vaspitač: Ljubica Stevin; Likovni pedagog: Jelena Tišma
Dunja Terek, 5 godina; PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad, Srbija; Vaspitači: Spomenka Kozarov, Marina Luburić; }Likovni pedagog: Jelena Tišma
Uroš Marković, 5 godina; individualni učesnik; Beograd, Srbija
     POHVALE ZA KOLEKCIJU
„Brush Castle de Studio“;
Hong Kong, Kina; Pohvaljeni: Yat Chung Chen, Hei Yee Chioe Lam, Yung Yandy Wong, Kam Shing, Choi, Cheuk Kiu Lee, Long Tung Tori Kan, Ka Ming Cheung, Justin Wong, Ava Lo, Tony Si, Lo Tus Ho, Yee Fei Wong; Likovni pedagozi: Cho Kwok Ting, Ho Wai Kei, Vicky Mo Lai Sze, Kwan Yung Yee, Lee Yuen Suet
PU „Nata Veljković“; Vrtić u selu Čitluk; Kruševac, Srbija; Grupni radovi pripremno-mešovite grupe predškolaca; Pohvaljeni: Lazar Božidarević, Jovan Miletić, Filip Milenković, Marko Milojević, Jana Janković, Pavle Arsić, Helena Božidarević, Viktor Bogosavljević, Anđelija Denić, Pavle Ivanović, Jovana Jović, Jelena Jović, David Karajović, Aleksa Kostić, Jovan Knežević, Nikola Karimanović, Veljko Lakić, Milan Lončar, Sara Nikolić, Pavle Pešić, Nađa Savković, Una Tomić, Đorđe Trajković, Novak Crnoglavac, Vukašin Momčilović, Andriana Karahusić; Vaspitač: Biljana Đorđević

     DRUGA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 7 do 10 godina
     I NAGRADA
Lara Rakić, 10 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“  Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     II NAGRADA
Luka Nedeljković, 8 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     III NAGRADA
Marko Višić, 8 godina;
Družina „San-san = sunčev zrak“  Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
     INDIVIDUALNE POHVALE
Zara Pavlović, 10 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
Rastko Tripković, 9 godina; Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     POHVALA ZA KOLEKCIJU
OŠ „Drinka Pavlović“ Beograd
, Srbija; Učitelj: Merima Jovanović; Pohvaljeni učenici od 9 godina: Nika Romić, Sofija Radović, Jelena Maričić

     TREĆA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 11 do 14 godina
     I NAGRADA
Una Ivanović, 11 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     II NAGRADA
Ognjen Stojanović, 11 godina;
individualni učesnik; Beograd, Srbija
     III NAGRADA
Pavle Simić, 13 godina;
Atelje „KABUPA“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Katarina Bulajić Pavlović
     INDIVIDUALNE POHVALE
Filip Stojković, 14 godina;
Obrazovno-kreativni centar RESTART; Velika Plana, Srbija; Likovni pedagog: Snežana Grozdanović
Milica Jovanović, 13 godina; OŠ „Branko Ćopić“ Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Nataša Ivanović
Stevan Pantić, 11 godina; OŠ „Đura Jakšić“ Kikinda, Srbija; Likovni pedagog: Biljana Nadomački

     ČETVRTA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 15 do 19 godina
     I NAGRADA
Katarina Babarogić, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda
     II NAGRADA
Isidora Sara Stojanović, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda
     III NAGRADA
Senka Milutinović, 18 godina;
Idividualni učesnik; Beograd, Srbija
     INDIVIDUALNE POHVALE
Milica Štiklica, 17 godina;
Ekonomsko trgovinska škola; Zrenjanin, Srbija; Likovni pedagog: Branko Đukić
Ana Svorcan, 18 godina; Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”; Beograd, Srbija; Likovni pedagog: Gorana Škondrić Tekelerović
     POHVALA ZA KONCEPT
Lora Abci, 18 godina;
Škola za dizajn, Beograd; Likovni pedagog: Marija Popivoda

Čestitamo dobitnicima i zahvaljujemo svima koji su učestvovali na strip konkursu! Tokom trajanja izložbe biće upriličen bogat prateći program! Dođite da se družimo, naučimo nešto novo i uživamo u misteriji devete umetnosti!
Za sve informacije stoji Vam na raspolaganju:
• Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB
lidija.senicar@dkcb.rs   +381 60 167 33 45

www.dkcb.rs
Objavljeno: 11.12.2017.
Strip: Montenegrini (411)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 11.12.2017.
Dilan Dog #128...      Press: Veseli četvrtak
  – Duboki svemir (Dylan Dog #337)

Roberto Recchioni (scenario),
Nicola Mari (crtež),
Angelo Stano (naslovna strana)

Nalazimo se na stanici UK-Bekam, svemirskom graničnom isturenom položaju carstva Albion. Godina je 2427. Dilan Dog je umro u dvadeset prvom veku.

Zahvaljujući svojoj superiornosti, carstvo Albion osvojilo je vasionu... ali i dalje postoje stvari koje izmiču njihovoj kontroli. Stvari koje ne razumeju. Kao što su duhovi, na primer. Nakon mnogih bezuspešnih istraživanja, njihovi naučnici prihvatili su činjenično stanje: suočeni su s nečim što ne mogu da shvate niti da klasifikuju... Za hvatanje ukoštac s tim problemom bio je potreban stručnjak iz oblasti paranormalnog i okultnog... A, vidite, njihova je kultura odavno prestala da neguje praznoverje. Zato su pomno prionuli na pregledanje istorijskih arhiva i tako pronašli obilje materijala o izvesnom istraživaču noćnih mora, koji je živeo početkom dvadeset prvog veka...

Objavljeno: 10.12.2017.
Strip: Noćni sud (56)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 10.12.2017.
Strip i...     Press: Dom omladine
  ...religija.

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije
pozivaju vas na 16. tribinu
iz ciklusa "SRED ČETKICA, BAJONETA":

"JUBILEJ 80 GODINA POSTOJANJA CENZURE
STRIPOVA U SRBIJI!!!" (1937-2017)


sreda, 13. decembar 2017. u 19:00
Dom omladine Beograda
/ Tribinska sala
Makedonska 22, I sprat

Moderator: Slobodan Ivkov, umetnik i istoričar umetnosti.

Za mnoga likovna ostvarenja sa religioznom tematikom koja su, u najmanju ruku vekovima, oblikovana u sekvencama prizora (freske, ikone, iluminacije...), slobodno se može konstatovati kako su svojevrsni prastripovi.

No, ovakvo tradicionalno prisutno baratanje vizuelnom naracijom, u odnosu sveštenstva i crkvenih institucija prema vernicima ipak nije bilo, a ni danas još uvek nije podjednako prihvaćeno od strane svih konfesija. Neke su u ovom pogledu i otvorenije i preduzimljivije.

I pored verovatno vremenski dužeg, svestranijeg, raznovrsnijeg i teritorijalno šire rasporostranjenog ovakvog likovnog pripovedanja i registrovanja stvarnih ili tematski sugerisanih likova, ličnosti i događaja iz religioznih narativa, pravoslavna crkva je kasnila za katoličkom i protestantskom crkvom sa svojom širom primenom modernih tehnika, pripovedačkih i likovnih izraza, a pogotovo za kanalima distribucije takvih specijalizovanih pripovesti i izdanja.

Ove dve druge crkve, kao i različite sekte ili kultovi, su i kod nas, pa i u celoj bivšoj SFRJ, veoma rano razumeli važnost savremenicima prihvatljivog dijaloga sa postojećim vernicima i u propagandnim poslovima oko pridobijanja novih, prvenstveno mlađih sledbenika.

Različite verzije Biblije samo su najočigledniji primeri, ali leci i drugi propagandni materijali nekih manje poznatih verskih zajednica sve su prisutniji u Srbiji.

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

Objavljeno: 09.12.2017.
Strip: Cane (310)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.12.2017.
Moj Strip #36...      Press: MojStrip
      
  Uvodnik

Vaš izvršni urednik počesto strepi zadnjih dana svakog mjeseca kako će morati umjesto novog broja staviti natpis "Nema novih stripova".

Ovoga mjeseca nije bilo baš tako jer je Sonječka svoj poslala odavna, ali s druge strane - nikad dosad se toliko autora nije samoinicijativno javilo da neće stići nacrtati novi strip. (Obično šute i nadaju se da bahati izvršni neće biti tako bezobrazan da ih nazove i pita imaju li štogod nova.)

Zato siroti izvršni mora pisati iznova svoj uvodnik u kojem je naricao zbog jako malo novih stripova i neizvjesne budućnosti čitavog projekta. Jer kad u broju imate ninje, slikare, narkomane i dvadesetak stranica privatnog istražitelja... hej! imate sve što trebate za uspjeh na tržištu VHS kazeta kasnih osamdesetih!

Nema boljeg...

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 08.12.2017.
Između toplih mora...      Autor: Ilija Bakić
  ...i ledenih pustinja;
  “Flaš Gordon i Džim iz džungle 4,
  1939-1941” Aleksa Rejmonda;
  izdavači „Čarobna knjiga“, 2016.

Strip karijera Aleksa Rejmonda (1900-1956) započela je silovito: čak dva serijala -„Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ - imala su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, krenule su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta; ipak, zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je već sledeće godine predat na „staranje“ drugim autorima. Rejmond je nastavio rad na „Flašu“ i „Džimu“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta. Po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore.

Objavljivanje stripova na jednoj stranici „tražilo“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak; tako je Rejmond iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u skučenim prostorima. Prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao je sa promenom novinskog formata zbog koga je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje ume da „poremeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. Trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“ nastavljen je dok „Džimu“ nije ostao samo jedan kaiš dok je „Flaš“ dobio dva velika kaiša. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena: nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Četvrti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 11.3.1939. do 5.1.1941.g. Stripovima prethode zanimljivi tekstovi o autorima na koje se Rejmond ugledao - pre svega ilustratore braću Klark - i o saradnji sa Ostinom Brigsom.

U ovom tomu pustolov “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli nastavlja svoje avanture po egzotičnoj južnoj Aziji u društvu fatalne crnke Lil (nekada znane kao Šangaj Lil, predvodnice bande kriminalaca) i vernog sluge urođenika Kolu. Uvod u novu Džimovu avanturu najčešće podrazumeva da neko traži njegovu pomoć i to uvek u nevreme: dok Džim i Lil uživaju u večeri u ekskluzivnom restoranu ili ga nego budi iz sna u luksuznom hotelu u gluvo doba noći. Tako se dešava da očajni muž plantažer moli Džima da pronađe njegovu ženu koja se “dala na urođeništvo”; Džim, pak, tvrdi da je žena podlegla “ludilu džungle”. Pošto se potraga uspešno okonča Džima angažuje bogati plantažer da raskrinka “nevaljalog” belca koji buni urođenike. Problem će biti rešen ali se Džimov ljubavni život komplikuje pošto vesela plavuša Kiti “baca oko” na njega pa ljubomorna Lil odlučuje da napusti Džima. Stvari se komplikuju kad Džim i Kiti dožive brodolom i dospeju na pusto ostrvo! Odatle će ih spasiti podmornica jedne od zemalja koja je u ratu - 1940.g. II svetski rat je već besneo u dobrom delu sveta iako su SAD još bile neutralne. Džim će, kao i mnogi strip junaci, krenuti u rat - država ga angažuje da spreči sabotažu u Panamskom kanalu (kraj ove avanture biće u sledećem tomu). Tako je Džim, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi!

Za to vreme, u svom univerzumu, na planeti Mong, Flaš Gordon, borac protiv tiranije, požrtvovana Dejl i mudri profesor Zarkov odlaze u neistražene predele večnog leda - veoma je zanimljivo na istoj stranici razgledati prizore plaža na toplim morima - u “Džimu iz džungle” - i snežnih pustinja - u “Flašu Gordonu”. Elem, pošto skrši još jednu raketu Flaš i njegova družina (sa njima je i princ Ronal, zaljubljen u Dejl) bore se za opstanak dok ih (u providnom termoizolacionom odelu) ne spase prelepa kraljica Frija iz zemlje Frigije. U narednih godinu dana čitaoci su pratili nadmetanje Frije i Dejl za Flašovu naklonost, pokušaje tradicionalista da spreče kraljičinu udaju za stranca, ekspedicije u nepoznato, borbe sa svakojakim čudovištima kao i džinovskim divljacima koji žive u pećinama. Čista radost istraživanja nepoznatog meša se sa ljubavnim mukama i jadima zbog kojih će Flaš naporno raditi (jer mu je to lakše nego da razume žensku ćud) ali i par puta biti smrznut i vraćen među žive; cena jednog oživljavanja biće i da se Dejl odrekne Flaša što će Frija pokušati da iskoristi želeći da se uda za Flaša makar i po cenu da se odrekne prestola! I taman kad se intrige, zavere i podmetanja razjašnjavaju na scenu stupa tajni agent Minga Nemilosrdnog koji otima Dejl i odvodi je u prestonicu Monga. Flaš i Zarkov hrle da je oslobode i tako se vraćaju svom primarnom zadatku - svrgavanju tirana. Na svom putu Flaš će sresti mnogo istomišljenika, od drumskih lopova do pripadnika esnafa Elektiričara, i sa tom vojskom krenuti u novu revolucionarno-oslobodilačku kampanju borbe protiv Minga. Uprkos vojnim operacijama Dejl neće biti mirna jer devojke jednostavno ne mogu da ostave Flaša na miru pa nasrću ne mareći za njene suze! Rat, ljubav i ljubomora konstantno pršte na strip stranicama Flašovog životopisa.

Znatiželjni čitalac i posle više od 70 godina može uživati u elegantnim crtačkim bravurama “barokne fantastike” odnosno ovozemaljskim i svemirskim vratolomnim pustolovinama koje vrve od prepoznatljivih situacija i originalnih, novouspostavljenih obrazaca koje su rado “eksploatisali” mnogi autori stasali posle Aleksa Rejmonda.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 08.12.2017.
Drugi mostarski strip vikend...     Press: Mostrip
  ...9. i 10. prosinca/decembra 2017.

     Osvrt na Prvi mostarski strip vikend

     Ideja vodilja koja je prethodila realizaciji i provođenju za javnost otvorenog druženja, rodila se na jednom od višegodišnjih druženja strip ljubitelja i entuzijasta, sada već članova strip udruge MOSTRIP, iz Mostara.

     Prvi Mostarski Strip Vikend je bila prva manifestacija ovakvog karaktera na području Mostara i Hercegovine. Cilj ovog druženja i manifestacije je promocija i popularizacija strip kulture, s naglaskom na mlađu generaciju. U tome smo, sudeći po posjeti prošlogodišnjeg festivala te reakcijama javnosti i medija, u velikoj mjeri i uspjeli. Naročito smo ponosni na veliki broj mladih posjetitelja i djece koje je festival privukao. Uspjeli smo predstaviti strip kao vrlo interesantan, šaren, ekspresivan medij i granu umjetnosti, te koristeći pozitivna sredstva zanemariti neopravdane predodžbe društva o stripu kao šundu ili marginalnoj literaturi. Manifestacija je bila otvorenog, neprofitabilnog karaktera s naglaskom na interakciju posjetilaca i gostiju preko tribina, predavanja, predstavljanja izdanja domaćih izdavača, te izložbe originalnih radova.

     Gosti Prvog mostarskog strip vikenda bili su:
     Milorad Vicanović – Maza
     Renato Vladimir – Renky
     Enis Čišić
     Dražen Kovačević

     Kao najzanimljiviji dio ove prošlogodišnje manifestacije, istakli bismo predstavljanje domaćih strip autora, njihovih radova, te direktnu interakciju posjetitelja sa autorima kroz crtanje i potpisivanje posveta. Svi zainteresirani posjetitelji su tako sa festivala otišli sa crtežom ili posvetom gostujućih autora. Svi gosti Prvog mostarskog strip vikenda su također izradili, samo za tu prigodu, plakat sa motivom Mostara. To je jedna velika promocija za grad Mostar i izuzetno smo ponosni na to.

     Udruga Klub MOSTRIP je donirala i veliki broj besplatnih stripova za najmlađe posjetitelje. Nadamo da smo tim darovima uspjeli animirati najmlađe i promovirati strip kao devetu umjetnost.

     Na kraju manifestacije upriličili smo i tombolu sa zaista vrijednim poklonima, u vidu stripova i majica festivala,  za posjetitelje.

     Drugi mostarski strip vikend

     Drugi mostarski strip vikend će biti opsežniji od prošlogodišnje premijerne manifestacije. Truditi ćemo se svake godine dodavati neke novine u program manifestacije ili ju barem zadržati na istom nivou. Najznačajnija novina na festivalu ove godine će biti izložba radova polaznika strip radionica udruge Klub MoStrip. Više o radionicama pročitajte u nastavku časopisa.

     Kao i prošle godine na vikendu će biti postavljena izložba radova gostujućih autora, već spomenuta izložba radova polaznika radionica (osnovnoškoliskih i srednjoškolskih), izložba maketara, nezaobilazno crtanje i potpisivanje gostujućih autora za posjetitelje manifeatacije, tribine, nagrađivanje najsretnijih posjetitelja manifestacije i još dosta ostalih zanimljivih stvari.

     Od tribina bi izdvojili onu o Gallienu Ferriju, idejnom tvorcu Zagora, jednom od najpopularnijih strip junaka kod nas, koju će održati gosti iz Italije.

     Gosti Drugog mostarskog strip vikenda

     • MORENO BURATTINI (Milano/Italija) – glavni urednik i scenarist Zagora, jednog od najpopularnijih strip junaka na našim prostorima, u talijanskoj nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore. Osim scenarija i modernizacije Zagorovog lika, gdje uvodi dosta novina i svježine u serijal, radio je za različite fanzine, kao koautor nekoliko knjiga o Zagoru, pokretač i suradnik nekoliko edicija te autor biografije Guido Nolitta - Sergio Bonelli sono io. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na polju scenarija.

     • WALTER VENTURI (Rim/Italija) – Crtač na serijalima Tex, Zagor, Brad Barron i Veliki Belconi u nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore (SBE). Odlikuje ga čist i detaljan crtež. Prije dolaska u SBE radio je na nizu različitih projekta te je tvorac nekoliko strip junaka.

     • JOEVITO NUCCIO (Sambuca di Sicilia /Italija) - Crtač na serijalu Zagor u nakladničkoj kući Sergio Bonelli Editore (SBE). Odlikuje ga detaljan crtež, nalik crtežu idejnog tvorca Zagora Gallienu Ferriju. Objavi je relativno malo epizoda Zagora, upravo iz razloga detaljnog crteža i drugog posla, ali je svaka pravo malo umjetničko djelo.

     • BRANISLAV BANE KERAC (Novi Sad/Srbija) – Jedan od najplodonosnijih strip autora sa ovih područja. Trenutno radi u SBE na serijalu Zagor. Izdavao je u mnoštvu prijeratnih strip revija, edicija i časopisa. Tvorac je superheroine Cat Claw koja je jako dobro prihvaćena i u svijetu. Starijoj publici je najpoznatiji po radu na Tarzanu, Bleku i Kobri. Odlikuje ga prepoznatljiv i čist crtež.

     • DARKO PEROVIĆ (Beograd/Srbija) – Strip crtač osebujnog, prepoznatljivog stila. Radio je sa nekim od napoznatijih strip scenarista i izdavao za različite nakladničke kuće iz Španjolske, Italije i Francuke. Trenutno radi za SBE na serijalu Magični Vjetar.
BORIS TALIJANČIĆ (Split/Hrvatska) – Hrvatski strip autor kojega odlikuje jako detaljan crtež. U karijeri je radio kao ilustrator, karikaturist i strip crtač. Osnivač je Comic Stripa i autor nekoliko domaćih strip izdanja. Najpoznatiji je po serijalu Hammerfall koji je uradio za izdavača Dupius.

     • MIDHAT MIDO KAPETANOVIĆ (Sarajevo/BiH) – Domaći autor koji se profesionalno bavi koncept artom, medijskom predprodukci-jom i vizualnim marketingom. U karijeri je radio na različitim projektima iz sfere filam, kazališta i kompjuterskih igara. Na Mostarskom strip vikendu će se predstaviti sa svojim novim projektom iz svijeta stripa.

     • STEVAN SUBIĆ (Zrenjanin/Srbija) – Strip autor, ilustrator i grafički dizajner. Odlikuje ga težak i „prljav“, jako prepoznatljiv, crtež. Objavljivao je u različitim časopisima u Srbiji i Italiji, a trenutno radi za talijanski SBE i francuski Delcourt. Dobitnik je brojnih međunarodnih strip nagrada.

     • MILORAD VICANOVIĆ MAZA (Laktaši/BiH) – Prošlogodišnji gost kojeg smo morali zovnuti opet. Radi na mnogobrojnim domaćim i stranim projektima. Odlikuje ga čist i detaljan crtež te nevjerojatna brzina crtanja. Najpoznatiji projekt mu je serijal Wunderwaffen za francuskog izdavača Soleil. Osim u Francuskoj i BiH, radovi su mu izlaze i u Nizozemskoj, Njemačkoj i Japanu.

     • ENIS ČIŠIĆ (Sarajevo/BiH) – Još jedan prošlogodišnji gost. Strip crtač, ilustrator i grafički dizajner. Od mnogobrojnih radova i angažmana ističe se suradnja sa američkom nakladničkom kućom MARVEL. Odlikuje ga moderan, stiliziran, crtež. Voditelj je ovogodišnje radionice za srednjoškolce koju je organizirao MoStrip u suradnji sa Američkim kutkom Mostar.

     • RENATO VLADIMIR RENKY (Gradac/Hrvatska) – Prošlogodišnji gost i voditelj ovogodišnjih radionica za osnovnoškolce u organizaciji MoStripa i Narodne knjižnice HNŽ Mostar. Strip crtač i ilustrator sa višegodišnjim iskustvom u održanju strip radionica i tribina na temu stripa. Pisac je i mnogobrojnih predgovora u domaćim strip izdanjima.

     PROGRAM

     Subota 9.12.2017.

10:00 – 19:00
• Izložba radova gostujućih autora
• Izložba radova Galliena Ferrija (table i naslovnice Zagora)
• Izložba radova polaznika strip radionica udruge MoStrip
• Maketarska izložba
• Info pult udruge MoStrip sa promo materijalima festivala
• Burza stripa

12:00 – 12:30
• Svečano otvaranje 2. mostarskog strip vikenda, predstavljanje festivala i udruge Klub MoStrip, zahvala gostima, sponzorima i medijskim pokroviteljima
• Predstavljanje gostiju 2. mostarskog strip vikenda (Moreno Burattini, Walter Venturi, Joevito Nuccio, Darko Perović, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić, Stevan Subić, Milorad Vicanović Maza, Renato Vladimir Renky i Enis Čišić)

12:30 – 14:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora za publiku (Walter Venturi, Darko Perović, Renato Vladimir Renky, Stevan Subić i Enis Čišić)

14:30 – 15:30
• Tribina: Sve o Zagoru (Moreno Burattini, Joevito Nuccio, Bane Kerac)

15:30 – 17:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Joevito Nuccio, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić, Milorad Vicanović Maza)

17:30 – 18:30
• Tribina i predstavljanje izdanja Adam Wild, Neretljanski ratnik, Medvjeđa Carica, Osvrt na strip radionice udruge MoStrip (Boris Talijančić, Darko Perović, Midhat Mido Kapetanović, Renato Vladimir Renky, Dalibor Nikolić Dala)

18:30 – 19:00
• Uručivanje nagrada najboljim polaznicima strip radionica udruge MoStrip

     Nedjelja 10.12.2017.

10:00 – 18:00
• Izložba radova gostujućih autora
• Izložba radova Galliena Ferrija (table i naslovnice Zagora)
• Izložba radova polaznika strip radionica udruge MoStrip
• Maketarska izložba
• Info pult udruge MoStrip sa promo materijalima festivala
• Burza stripa

11:30 – 13:30
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Walter Venturi, Milorad Vicanović Maza, Bane Kerac, Midhat Mido Kapetanović, Boris Talijančić)

13:30 – 14:00
• Tribina i predstavljanje izdanja Le Storie, WunderWaffen, YU Tarzan, YU Blek (Stevan Subić, Enis Čišić, Milorad Vicanović Maza, Bane Kerac)

14:00 – 16:00
• Crtanje i potpisivanje gostujućih autora (Joevito Nuccio, Darko Perović, Renato Vladimir Renky, Stevan Subić, Enis Čišić)

16:00 – 17:00
• Tribina: Idejni tvorac Zagora Gallieno Ferri i budućnost Zagora (Moreno Burattini, Walter Venturi, Joevito Nuccio)

17:00 – 18:00
• Izvlačenje nagrada za posjetitelje festivala + crtanje i potpisivanje

Objavljeno: 07.12.2017.
Strip: Borovnica (62)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 07.12.2017.
20 godina leskovačke škole...     Autor: Ivan Veljković
  ...stripa „Nikola Mitrović Kokan“

Pod izdavaštvom Marka Stojanovića i Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ izašla je monografija „20 Godina Leskovačke škole stripa“.  Izdanje je uredio i priredio Stojanović a finansijski podržao grad Leskovac.

Monografija na svojih 112 strana sadrži stripove i ilustracije svih polaznika i predavača leskovačke strip škole „Nikola Mitrović Kokan“ od samih njenih početaka do danas. Pokriva tekstualno i biografski 108 autora, odnosno šest generacija od Kokana pa na ovamo koji su pohađali školu, bilo da su u pitanju crtači, scenaristi, teoretičari ili ilustratori. U sklopu monografije su 28 tekstualnih priloga od 18 autora. Sa najviše tekstova je prisutan Marko Stojanović (devet, od toga četiri koautorska), pa Aleksandar Teokarević (četiri, sva četiri koautorska sa Stojanovićem), te Ivan Veljković (tri), Nikola Milićević (dva), a sa po jednim tekstom učestvuju Rade Tovladijac (uvodna reč), Stefan Marković, Boris Lazić, Pavle Zelić, Dalibor Đorđević, Predrag Stanković, Zlatibor Stanković, Borislav Stanojević, Zoran Tucić, Velibor Petković, Milan Jovanović, Zoran Stefanović, Marian Miresku i Pjer „Makio“ Furnije. Takođe su objavljeni i kompletni stripovi autora od najmanje jedne table, među kojima su Marko i Nadica Stojanović, Saša Stanojković, Marko Serafimović, Dejan i Maja Stanković, Ivan Stojanović Fiki, Milisav Banković, Ivan Stojanović, Denis Dupanović, Danko Dikić, Nikola Matković, Aleksandar Nikolić, Srđan Nikolić Peka, Aleksandar Anđelković, Marko Nikolić, Andrijana Cvetković, Stefan Stojković, Jovana Stanković, Mina Davić, Aleksandar Teokarević, Nebojša Stojković i Konstantinos Sklavenitis.

Naslovnu stranu su ilustrovali Danko Dikić i Ivan Stojanović Fiki, a dizajnirali Marko Serafimović i Nikola Marković. U svojstvu stručnog konsultanta učestvovao je i Zoran Stefanović u ime Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Stojanović je prethodno uređivao monografije „Leskovački strip 1950-2010“ i „Zaječarski strip“, kao i strip izdanja „Best of Bocko“ i „Kiki Rot“, oba vezana za radove izvornih predavača leskovačke škole stripa.

Objavljeno: 06.12.2017.
Стрип во Штип - Strip u Štipu...     Press: Oroslavje
  ...6. декември во 18.00 часот, изложбата насловена „Стрип во Штип“!

На 6 декември во 18.00 часот, во просториите на Националната установа – Универзитетска библиотека „Гоце Делчев“ – Штип, отворена ќе биде изложбата насловена „Стрип во Штип“. Станува збор за прва самостојна изложба на дела од деветтата уметност реализирани по текстови на штипскиот сценарист Александар Стеванов, кој годинава, пред неполни два месеца, се закити со признанието за развој и афирмација на стрипот во Македонија „Љупчо Филипов“. Илустратори на изложените десетина стрипа, односно педесетина стрип-табли, од кои дел и наградувани, се уметниците Весна Ничевска, Дарко Богданов, Елиза де Соуза, Стефан Коцевски, Кирси Салонен, Јована Велинова, Анастасија Великанова, Мирко Бојаџијевски, Наташа Коњевиќ и Катерина Николовска – Тери. Штипската публика ќе има можност да ја погледне изложбата и во текот на наредните десетина дена, колку што истата ќе биде поставена.

Objavljeno: 05.12.2017.
Naučni skup Časopisi za decu...     Press: Žarko Milićević
  ...jugoslovensko nasleđe 1918–1991

   U Biblioteci Instituta za književnost i umetnost 7. i 8. decembra 2017. godine održaće se naučni skup Časopisi za decu: jugoslovensko nasleđe 1918–1991. Povezujući proučavaoce književnosti za decu i istraživače periodike, različitih generacija i iz više sredina, skup će rezimirati dosadašnje i pokrenuti mnoge nove teme vezane za ovaj važan kulturnoistorijski korpus.
   Skup uređuju dr Tijana Tropin i dr Stanislava Barać, a zajednički organizuju projekti Uloga srpske periodike u formiranju književnih, kulturnih i nacionalnih obrazaca i Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru Instituta za književnost i umetnost. Program skupa sa apstraktima izlaganja i biografijama učesnika možete preuzeti ispod.

   Preuzmite PDF sa detaljnim informacijama: Program, apstrakti, biografije

         7. decembar 2017.
16:40–17:00 dr Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost, Beograd):
Tarzan u stripu


   Predrag Todorović (Institut za književnost i umetnost, Beograd)
   Tarzan u stripu
   Naš rad je pokušaj trasiranja neverovatnog širenja uticaja lika Tarzana na mlade generacije u nekadašnjoj Jugoslaviji, u ovom slučaju uz pomoć stripa, proglašenog za „devetu umetnost“. Otkako je Edgar Rajs Barouz objavio 1912. prvi roman o Tarzanu Tarzan of the Apes (Tarzan među majmunima), ovaj prvi književni super junak dvadesetog veka, postao je kulturna ikona. Zahvalјujući Barouzovoj proniclјivosti i osećaju za biznis, Tarzan će ubrzo, uz pomoć filma, stripa, crtanog filma, slikovnica i suvenira postati robna marka koja opstaje duže od veka. U preko dvadeset romana i na desetine kratkih priča o Tarzanu Barouz je pothranjivao maštu čitalačke publike tokom decenija posle objavlјivanja prve knjige. Prvi film snimlјen je već 1927. a prvi strip se pojavio 1929. Među mnogobrojnim crtačima izdvajaju se dvojica: Hal Foster i Bern Hogart. U svetu objavlјivanje stripa o Tarzanu traje neprekidno, sve do dana današnjeg. U Jugoslaviji objavlјivanje stripa o Tarzanu počelo je tokom šezdesetih godina i trajalo dugi niz godina. U preko stotinu svezaka mogli smo pratiti crtane avanture ovog junaka. Tako se i u nas Tarzan pretvorio u pop ikonu, koja još uvek traje svoj život u stripu u današnjoj Srbiji.

         8. decembar 2017.
15:20–15:40 dr Tijana Tropin (Institut za književnost i umetnost, Beograd): Pipci i rakete: razvoj naučnofantastične ilustracije u srpskoj periodici za decu i omladinu jugoslovenskog perioda, na primeru Politikinog zabavnika

   Tijana Tropin (Institut za književnost i umetnost, Beograd)
   Pipci i rakete: razvoj naučnofantastične ilustracije u srpskoj periodici za decu i omladinu jugoslovenskog perioda,
   na primeru
Politikinog zabavnika
   Ovaj rad će pokušati da istraži načine na koje se tradicija naučnofantastične ilustracije u dečjoj i omladinskoj periodici razvijala i bogatila tokom vremena. Zbog izobilјa materijala, analiza je ograničena na nekoliko godišta Politikinog zabavnika, konkretno 1961, 1971, 1981. i 1991. godinu, sa fokusom na ilustracije rađene za rubriku naučnofantastične priče. Godina 1961. odabrana je kao granična budući da su zbog prvog čovekovog leta u kosmos upravo od tog datuma tekstovi futurističkog i naučnofantastičnog karaktera postali daleko zastuplјeniji u brojevima Zabavnika. Pokušaćemo da registrujemo promene u formatu i stilu ilustracije, njenom pozicioniranju u odnosu na tekst, lični pečat pojedinih ilustratora od Božidara Veselinovića do Dobrosava Boba Živkovića, kao i veze između novinske ilustracije i drugih umetničkih formata kojima su se pojedini autori bavili (pre svega strip, ali i ilustracija knjiga i klasično slikarstvo). Ilustratori Politikinog zabavnika su svojim raznorodnim opusima formirali naučnofantastični imaginarijum više čitalačkih generacija, ali su ilustracije rađene za ovaj časopis svakako imale najširi krug publike i trenutnu recepciju.

Objavljeno: 05.12.2017.
Mister Mačak u Oroslavju...     Press: Oroslavje
  ...Promocija strip albuma
  "Mister Mačak - Postanak"!

"Mister Mačak u Oroslavju"

Promocija strip albuma "Mister Mačak - Postanak" te ugodno druženje s vrhunskim hrvatskim strip autorima Robertom Solanovićem, Goranom Sudžukom, Franom Strukanom i Valentinom Briški u Gradskoj knjižnici Oroslavje u petak 8. prosinca od 19 sati. Nakon predstavljanja i stripovskih razgovora autori će za publiku potpisivati albume i stripove, a vrlo vjerojatno i nešto nacrtati za uspomenu. Dobrodošli!

Ljubitelji stripa iz Hrvatskog zagorja zaista nemaju nikakvu ispriku da se ne pojave. Netko se nedavno žalio kako u Zagrebu ima svašta, a u Splitu skoro pa ništa. A kako je onda u Zagorju? Sto puta manje od Splita. Bilo bi lijepo da dođete, pa da nam cijenjeni autori možda dođu i neki drugi put.

Za one koji bi došli, a nisu još bili u Oroslavju, malo prometnih činjenica. Ako je netko zainteresiran doći iz Zagreba, prvo treba reći da nije daleko. Iz zapadnih dijelova grada (Podsused, Gajnice, Vrapče) ili onih iz kojih je moguće brzo izaći na autoput (tipa Lanište) do Oroslavja ima tridesetak minuta vožnje, ovisno o gustoći prometa i cesti koju izaberete, a ima ih tri-četiri. Ako možda netko od stripovskih prijatelja iz Slovenije ima volje doći, onda mu od graničnog područja (Bistrica ob Sotli ili Rogatec) treba pedesetak minuta. Celje je na nekih sat i pol.

 

Objavljeno: 04.12.2017.
Strip: Montenegrini (410)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 04.12.2017.
Post Scriptum (185)      Autor: Zoran Đukanović
  Časopis kao agens širenja stripske kulture -
  Strip Pressing

Strip periodika danas

Strip Pressing, s podnaslovom magazin za devetu umetnost, pojavio se 2001. godine, a izdavač je SIIC (Studentsko informativno-izdavački centar), Niš. Publikacija je nastala u pejsažu u kome je, za razliku od bujajuće epohe iz druge polovine dvadesetog veka (magazini, revije, časopisi i strip u dnevnim i, znatno ređe, nedeljnim novinama), hronično nedostajala strip periodika, koja jednako manjka i sada, deceniju i po kasnije. Ovaj nedostatak oseća se danas još više zato što je izvesnija, reklo bi se nepovratna, udaljenost od pola veka dominacije šarenih stripova u nastavcima. Prvi broj Strip Pressinga je imao šezdeset četiri stranice magazinskog formata. Broj stranica će se tokom izlaženja povećavati. Od četvrtog broja popeće se na sedamdesetak; osmi broj je osamdeset stranica; od devetog do petnaestog doseći će maksimum od sto stranica (s izuzetkom broja četrnaest koji se privremeno vraća na osamdeset).

Petnaest godina kontinuiteta prilika je za osvrtanje se na postignuto. U proseku, objavljivan je jedan broj godišnje. U pogledu učestalosti, ovaj časopis može se smatrati godišnjakom. Rezultat je timskog rada, ali spiritus movens čitavog projekta je nesumnjivo Marko Stojanović, urednik i pokretač svih akcija vezanih za časopis. Po rečima samog Stojanovića, u prvih pet brojeva Dejan Stojiljković je imao dosta aktivnu uređivačku ulogu, pomažući Stojanoviću da magazin koncepcijski uobliči i tehnički uhoda. Kompjutersku pripremu za prva dva broja radio je Miloš Milojević, a od tada Vladimir Vukašinović. Isprva je likovni urednik bio Andrija Milojković, da bi od trećeg broja tu ulogu preuzeo Zlatibor Stanković i oblikovao časopis u potonjim brojevima.

Objavljivanje u Strip Pressingu se ne honoriše. No, to nije neka posebnija specifičnost ovog časopisa nego zajednička karakteristika čitavog mnoštva projekata koji se zasnivaju na uzajamnom entuzijazmu svih uključenih strana u ekonomski oskudnim vremenima, sa ograničenom čitalačkom publikom i načinom distribucije. Primerci Strip Pressinga su besplatni, a troškovi štampe supsidirani kroz SIIC koga kao studentsku organizacija finansira Ministarstvo prosvete i od Saveta za kulturu grada Niša.  Ogroman uloženi rad oko prikupljanja materijala, stvaranja mreže saradnika, štampe, distribucije, ostvarivanja kontinuiteta jasno ukazuje na uzajamnost interesa, uloženih energija i vremena tokom šestine veka postojanja časopisa. I tu sve infantilne i jednostrane predstave da li se tu „neko“ koristi dok „neko“ radi bez nadoknade otpadaju. Uloženi rad, vreme i kreativnost učinile su ovaj projekt korisnim za sve stakehoders (aktere, sudionike, uključene – dakle one kojima je stalo i u interesu) i održivim u smislu mogućnosti da se kontinuirano nastavi sa izlaženjem. I tu su na okupu svi „oni“ koji inače sačinjavaju proizvodni ciklus života stripa: izdavač, urednik, crtači, scenaristi, grafički urednik, kritičari, novinari i čitaoci, često u višestrukim ulogama.

Strip Pressing je pronašao svoju nišu u medijskom pejsažu. Nije ciljao i, reklo bi se s dosta sigurnosti, nije ni mogao ostavariti eventualni tržišni cilj, finansijsku održivost kroz kombinaciju supsidija na lokalnom i državnom nivou, plus finansiranje kroz potragu za oglašivačima i prodaju.

Šta bi bila differentia specifica, specifična razlika koja karakteriše Strip Pressing, po čemu se njegovo postojanje i delovanje razlikuje od ostalih izdanja na strip sceni? Razlika svojstvena isključivo jednom predmetu ili pojavi, obeležje po kome se razlikuje od ostalih koji idu u isti pojmovni red? Šta je njegova dodatna vrednost sagledavana iz perspektive različitih kategorija čitalaca i stripske kulture u Srbiji i regionu? Ona se, delimično, mogu doživeti kao retorička pitanja ako fokusiramo svest na kardinalni izostanak strip perodike. U tekstu koji sledi pokušaću da pokažem da ih ne tretiram kao retorička.

Da li postoji strip scena?

Drugo, pomalo sholastičko pitanje je da li postoji strip scena? Mnogi su u svojoj rezigniranosti objavili: strip scena ne postoji! Sa ovom deklamacijom, patosom objave, se uopšte ne slažem. Naravno da postoji, ali je „krnja“ jer ne postoji jedan od ključnih elemenata - kontinuirana domaća produkcija koja se honoriše, od koje se može živeti i na taj način razvijati kao autor u zemlji u kojoj se živi. Gotovo i najpovršnija poređenja sa „zlatnim dobom“ iz osamdesetih pokazuju, međutim, da strip scena nikada, baš nikada nije bila harmonična. Uvek je nešto nedostajalo. Dinamika promena u stripskom pejsažu je donosila neke bitne pretpostavke za razvoj stripske kulture, dok su isto tako neke druge isčezavale. Nikada nije bilo više izdavača i izdanja nego što ih ima danas. Ne treba se zavaravati, u pomenutoj dinamici to, kao i sve drugo, može biti samo privremena faza. U prvoj polovini osamdesetih godina moglo se samo sanjati o albumima koji donose kompletno stripsko delo u dostojnoj štamparskoj reprodukciji. A kada su albumi počeli da osvajaju svoje mesto na stripskoj sceni, upravo je galopirala kriza strip revija. Strip nije bio ni blizu sadašnjem respektibilnom statusu kulturnog artefakta, bio je segment masovne kulture za čiji se legitimitet moralo dugotrajno boriti argumentima, što je rezultiralo karijerom potpisnika ovih redova. Prodor domaćih crtača na svetsko tržište bio je nesravnjivo manji nego što je danas. Situacija nikada nije bila harmonična, stabilna niti statična. U tome se i sastoji dinamika stripskog razvoja, koja uključuje plime i oseke, regresije i progresije.

Namera ovog teksta nije da u faktografskom i statističkom smislu da potpun pregled materijala objavljenih u magazinu, mada će povremeno neka od navođenja biti iscrpna. Čitaocu koji je opremljen navikom i sposobnošću da radvaja činjenice od vrednosnih sudova neće biti teško da tokom čitanja razdvaja ova dva sloja. Neke stvari je moguće meriti čisto kvantitativno, a ukupno dejstvo merljivo je i vrednosno, po onome što ostaje najupečatljivije nakon čitanja.

Specifična razlika

Da se vratim na specifičnu razliku, ono što po mom uverenju karakteriše Strip Pressing. To je podjednaka pažnja posvećena tekstu kao obliku stripske kulture i samim stripovima. Za razliku od časopisa posvećenih kulturi stripa s primarnim naglaskom na tekstualno, kao što su Pegaz i posebno Kvadrat, Strip Pressing se trudio da izgradi ravnotežu između objavljivanja stripova i razmišljanja o stripu. Još nešto je karakteristično za sva tri časopisa, bez obzira na široki izgrađeni saradnički krug, rezultat su pre svega fokusiranog i sistematskog napora jednog čoveka, Pegaz Žike Bogdanovića, Kvadrat Vjekoslava Đaniša, a Strip Pressing Marka Stojanovića.

Kada sam se prihvatio obaveze da napišem tekst o petnaestogodišnjici, dogovor je bio da stavim naglasak na tekstualni aspekt. Ovo ne znači da je prvobitni dogovor odredio pristup nego sam se odlučio za takav pristup na osnovu uvida koje sam posedovao pre nego što sam počeo rad na tekstu. Prava je šteta da Zdravko Zupan nije bio u mogućnosti da takođe napiše tekst za istu priliku iz vlastite perspektive istoričara. Razlog da se ne prihvati te obaveze je upravo obimnost posla koja bi ga čekala, s obzirom na skrupuloznost i minucioznost metoda koju Zdravko primenjuje.

Vizuelni sadržaji

Stoga ću početi prvo od stripova, tačnije od vizuelnog sadržaja. Prva i osnovna karakteristika stripova koje je objavio Strip Pressing je impozantna širina obuhvata - generacijski, kvalitetom koji se kreće od početničkog do majstorskog, geografsko pokrivanje gotovo čitavom područja bivše Jugoslavije, a zatim širenje saradničke mreže na Balkansku regiju, Rumuniju i Bugarsku, što zaista predstavlja zanimljiv iskorak. Među poznatim, etabliranim autorskim imenima zrele generacije našli su se tu Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Vladimir Krstić Laci, Tomaž Lavrič, Dejan Nenadov, Darko Perović, Adrian Barbu, Dragan Bosnić, Vlada Vesović...

Najzanimljivije je, naravno, pratiti generaciju koja dolazi zatim, bilo da je već internacionalno afirmisana, bilo da čini korake u tom pravcu in real time – Dražen Kovačević, Aleksa Gajić, Goran Sudžuka, Milan Jovanović, Dalibor Talajić, Toni Fejzula, Leonid Leo Pilipović, Tihomir Čelanović, Stevan Subić, Siniša Banović, Jovan Ukropina, Srđan Nikolić – Peka, Milorad Vicanović – Maza... Majstor networkinga Marko Stojanović povezao je projekt Strip Pressing sa Vekovnicima,  stripskim serijalom za koji piše scenarije okupivši šezdesetak autora iz, kako piše u Wikipediji, osam zemalja Jugoistočne Evrope, što je još jedan argument u prilog tvrdnji da strip scena postoji. Otud dvostruka motivacija za mnoge saradnike Strip Pressinga. U magazinu najobilnije su bili zastupljeni Zoran Tanev s devedesetak tabli po scenariju Olivera Romelskog, Toni Radev sa sedamdeset šest sa različitim scenaristima, kao i Vladimir Brajović i Nebojša Pejić sa po četrdesetak. Besmisleno je i nemoguće za svrhe ovog teksta pomenuti sva imena crtača i scenarista. Nasumično ostali u „memoriji pamćenja“ su Maksim Šimić, Filip Andronik, Iztok Sitar, Tihomir Tikulin – Tico, Robert Bob Solanović i Boban Savić – Geto, svakako ne po njihovoj proporcionalnoj zastupljenosti nego iz jednostavnog razloga kvaliteta, a i već postojeće senzibilisanosti za njihov rad od strane potpisnika ovih redova. Žena crtača, nažalost, ima izuzetno malo, ako se nisam prevario, jedino su prisutne Bojana Dimitrovski i Danijela Radosavljević.

To je letimični pregled što se tiče crno-belog stripa koji se izražava u tablama. Strip u boji, po prirodi tehničkih mogućnosti magazina, je kratke forme, jedna do maksimalno dve table. Za to je korišćena zadnja korica i, eventualno njena unutrašnja strana. Tu je briljirao, po svom običaju, Rajko Milošević Gera. U kolornom nastupu pridružili su mu se Aleksa Gajić, Milenko Tunjić, Jovan Ukropina, Milisav Banković, Nebojša Cvetković, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo i Emir Durmišević.

Strip Pressing nije zanemario ni kratku formu kaiševa. Osvrćući se bez podrobnog prelistavanja, u sećanju ostaju kaiševi Tihomira Tikulina – Tice i Tihomira Čelanovića...

Od vizuelnog materijala tu su i crno-bele ilustracije. U tom domenu se vrednosno ističu Rajko Milošević Gera, Dragan Bosnić, Dražen Kovačević, Siniša Banović, Jovan Ukropina, Dušan Cvetković... Kako neki autori zriju tokom petnaestogodišnje časopisne istorije...! U radu Dražena Kovačevića to je evolutivni put koji će doživeti svoj krešendo van stranica magazina, u opčinjavajuće laviranom albumu Valkira i vizuelnoj perfekciji kondenzovanoj u kratkom stripu Ni na nebu ni na zemlji. Ovo rečeno za Kovačevića važi za čitavu grupu crtača: Jovanovića, Subića, Banovića, Ukropinu, Fejzulu... Što bi rekao Tito, „dok imamo ovakvu omladinu...“, i tako to...

Posebna pažnja je posvećena kolornim naslovnim stranama. Ne mali broj njih poseduju silovitost, što smatram odličnim nastupom u formiranju vizuelnog identiteta. Još prvih godina, dok nisam čitao Strip Pressing, već ga tek viđao po webu, naslovnice su prvo što me je privuklo magazinu. Sjajni coveri Dražena Kovačevića, Gere, Miroljuba Milutinovića – Brade, Tonija Fejzule, Alekse Gajića, Vladimira Krstića Lacija, Miloša Nicića, Nebojše Pejića... zaista praktično većine autora koji su bili angažovani u ove svrhe.

Tekstualni sadržaji

Tekstovi u Strip Pressingu mogu se podeliti na tri glavne grupe, kratke kritičke prikaze, duže obrade neke teme i intervjue. Počeću od recenzija uglavnom kraćih od pola časopisne stranice. Zanimljivo je da ovaj žanr postaje zastupljen negde od sedmog broja. Najviše ih je napisao Pavle Zelić, pet prikaza, Aleksandar Mičić četiri, Nikola Temkov i Dalibor Đorđević po tri, Dejan Stojiljković, Saša Stojanović, Uroš Smiljanić, Predrag Stanković i Aleksandar Teokarević po dve, od poznatijih imena po jednu Boris Lazić, Marko Stojanović, Predrag Ž. Vajagić, Dragan Predić... Naravno, granica između kratkih recenzija i tematskih tekstova počinje da se gubi, pošto se neki od prikaza prostiru na više od jedne časopisne stranice. U ovom segmentu pojavljuje se i izvestan konflikt interesa između uredničke uloge i objekta recenzije pošto jedan broj prikaza govori o stripovima kojima je scenarista Marko Stojanović.

Najzastupljeniji autori tematskih i kritičko-analitičkih tekstova su Uroš Smiljanić s osam tekstova od kojih su neki izrazitog kvaliteta, Dejan Stojiljković, Goran Marković, Boris Lazić, Toma Neverov, Marko Stojanović, Pavle Zelić, Zdravko Zupan, Zoran Stefanović, Dušan Banjanin, Zlatibor Stanković, Nikola Miličević i još gotovo desetak autora. I jedno žensko ime među autorima tekstiova – Danijela Petković. Strip Pressing donosi često i po dva analitička teksta po broju.

O stranih tema koje su obrađene tu su Dilan Dog, Helblejzer, Alan Ford, 100 Bullets, Hogar Strašni, Spajdermen, Sten Li, Sendmen, Transmetropolitan, Princ Valijant, Tintin, Frenk Belami, Sin City, Torpedo, Ratnici sa Akbara, Korto Malteze, Akira, The Walking Dead, Deadpool, Black Jack, Planetary, ĐoĐo, The Sixth Gun, Vagabond, Krcko – Mašero, Wolverine... Pišem ih na način kako su objavljene, neke u originalu, neke u transkripciji ili transliteraciji.

Od domaćih tema, tu su Max Debris Toni Radeva (scenario: Đorđe Milosavljević, Marko Stojanović), Bane Kerac - Kethetn (Cat Clow) i Kobra, Rajko Miložević Gera – Scalped, Egostriper Alema Ćurina, Dikan, Družina Dardaneli, Vekovnici, Bocko Miodraga Veličkovića, Branko Plavšić (in memoriam), Ivica Bednjanec (in memoriam), Miodrag Miša Marković (in memoriam), Južni Darkwood, Strip revija...

Intervjui

I sada dolazimo do najekstenzivnijeg tekstualnog segmenta magazina – intervjua. Ono što je tu fascinantno je nihov broj i – kvalitet. Marko Stojanović je uradio većinu intervjua. Objavljeno je oko četrdeset pet intervjua ili u proseku tri po broju. Oni zauzimaju sto osamdeset pet magazinskih stranica, odnosno u proseku dvadeset četiri po broju. Najduži iznose deset stranica, a prosečna dužina intervjua je četiri stranice.

Od intervjuisanih stranih autora, tu su Voren Elis (prevod), Majk Minjola (prevod, komplilacija), Brajen Bolend (razgovarao Bojan M. Đukić), Ticijano Sklavi (prevod), Piter Snejbjerg (razgovarao Marko Stojanović), Stefano Andreući (izuzetno kvalitetni ragovor vodio je Zlatibor Stanković). Podkategorija su intervjui sa scenaristima. Među njima su Džejson Eron (razgovarao Marko Stojanović), Endi Digl (razgovarao Marko Stojanović), Mark Milar (prevod), Robert Kirkman (prevod) i Roberto Rekjoni (razgovarao Zlatibor Stanković). Najčešće zahvaljujući Draganu Prediću urađeni su intervjui s nizom rumunskih autora (Adrian Barbu, Marian Miresku, Aleksanru Čubotariu, Viorel Pirligras i Aleksandru Talamba Tamba), a Marjan Milanov i Zlatibor Stanković su uradili intervju s bugarskim autorom Borisom Klisurskim.

U domenu intervjua još jače počinje da se gubi granica šta je strano, a šta domaće... Zgodna reč domaći donekle ublažava klasifikacijski problem, a pod njim podrazumevam sve one koji su rođeni, formirali se u regionu ili koji su se, kao Met Holingsvort, odomaćili. O Geri ili o meni koji živimo van zemlje skoro četvrt veka - on u Barseloni, ja u Amsterdamu - prepuštam vama da zaključujete koliko smo domaći. Sa Rajkom Miloševićem Gerom objavljena su čak tri intervjua na dvadesetak stranica. Najduži od ova tri vodio je Bojan M. Đukić, a ostala dva Marko Stojanović. Tu je takođe krajnje interesantan long size razgovor s Draženom Kovačevićem. Ragovori s Vladimirom Krstićem Lacijem, Goranom Suždukom i Daliborom Talajićem ništa manje ne zaostaju po zanimljivosti i inspirativnom razgovoru. Nešto kraćeg obima su dva intervua s Aleksom Gajićem, zatim s Igorom Kordejem, Darkom Perovićem, Metom Holingsvortom, Tihomirom Čelanovićem, Aleksandrom Sotirovskim, Markom Đurđevićem, Leonidom Leom Pilipovićem, Miroljubom Milutinovićem – Bradom, Zoranom Stojiljkovićem – Kizom, Tonijem Radevim, Nebojšom Pejićem, Vladimirom Brajovićem i Bobanom Savićem – Getom. Među tim nešto kraćim intervjuima posebno odskaču po zanimljivosti Stojanovićevi razgovori sa Stevanom Subićem (počevši od sjajnog naslova Vreme stoji, a prostor se krivi kako ja poželim) i Tonijem Fejzulom. Kao poslastica dolaze intervjui sa scenaristima Zoranom Stefanovićem i Miljenkom Horvatićem, kao i razgovor Živojina Tamburića s Vjekom Đanišem, urednikom i izdavačem sjajnog časopisa Kvadrat i istoimene bibiloteke albuma.

Zašto su intervjui važni?

Metod kojim je Marko Stojanović vodio intervjue zasniva se na dopisivanju mejlom. „Slanje prve ture pitanja, i u zavisnosti od odgovora postavljanje podpitanja i novih pitanja, kako bi razgovor bio što životniji i dinamičniji“, po rečima samog Stojanovića. To je i omogućilo da se u pitanjima koja slede povremeno vrati na detalj iz odgovora koji mu je prethodio, da se ostvari interaktivnost ili povratna sprega, iskazano tehničkim jezikom.

Povratna sprega se, međutim, ne završava na unutrašnjoj strukturi intervjua. Stojanović se uređivački trudi da dovodi, kada god je u prilici, intervjue u sinergiju sa stripovima, da segmente dovodi u artikulisane parove rubrika. Otud, recimo, intervju sa Brajenom Bolendom prati njegov strip, jedna stranica iz sjajne knjige „Bolandovi stripovi“ (deceniju kasnije ju je objavio Makondo). Intervju s Kordejem propraćen je stripom Tarzan itd.

Našavši se u višestrukim ulogama u Strip Pressingu, kao urednik, scenarista, na par mesta crtač, kritičar, autor maratonskih intervjua, Stojanović se trudio da napravi produktivne sinergije iz tih ukrštanja. Većinu njih ne smatram konfliktom interesa, osim onog već pomenutog. Naprotiv, urednička uloga ključno je profitirala od Stojanovićevog scenarističkog identiteta i pune svesti koliko je scenaristički aspekt stripske kulture zanemaren i podrazumevan, a u kritikama najčešće sveden na prepričavanje događaja iz priče. Pomenutu seriju intervjua sa stranim i domaćim scenaristima smatram bitnim doprinosom ne samo ovoj branši profesije u mediju nego atrikulaciom njenog mesta u kulturi stripa. Kad kolege iz branše intervjuišu jedni druge, to smatram dodatnim izazovom da se dogodi plodan razgovor, kao što je to bio slučaj kad urednik i izdavač Živojin Tamburić intervjuiše urednika i izdavača Vjeku Đaniša.

Većina Stojanovićevih sagovornika savršeno shvata, a to najbolji intervjui potvrđuju, da razgovori nisu tek zanimljivost uz strip, pa čak ni zanimljivost koja dodaje nešto kolorita uz autorovu ličnost nego važan oblik širenja i artikulacije stripske kulture. Nije pri tome važno da li intervju ima formu ćaskanja ili ne, bitno je da li se tokom razgovora dodiruju neka od pitanja relevantnih za medij stripa, a tih pitanja ima mnoštvo, od kojih su neka ključna za trenutak medijskog razvoja stripa u kome sagovornici razgovaraju. Marko Stojanović, Vjeko Đaniš, ponekad potpisnik ovih redova... nema puno ljudi koji su spremni da se upuste u rad na dugačkim intervjuima, pošto oni jesu zahtevan oblik novinarstva.

Zaviriti u radionicu autora stripa kroz druženje, saradnju, kroz dugotrajne spontane razgovore pruža dragocene uvide u kreativni proces.... Kada to nije mogiće, „druga najbolja stvar“ su intervjui, koji i jesu posebna vrsta sistematski strukturisanog razgovora. Presudno je važno je da iza njih ostaje zabeležen trag kome se moguće vraćati, a ne tek sećanje. Odmah po nastanku, oni postaju veoma koristan izvor - kako za pisanje kritičkih analiza, tako i zadovoljavanja čitalačkog interesa šire publike, koji ne jenjava nužno s protokom vremena, a često i raste. Stvaralački postupak je velika tajna i kada taj postupak pokušava da verbalizuje, autor prelazi u drugi medij, dakle i u drugu vrstu uloge. Čin verbalne artikulacije postaje ne više izražavanje crtanjem nego mišljenje o vlastitom stripu, vlastitom postupku, mišljenje o razlikovanju svoga pristupa u odnosu na druge, prepoznavanje svojih uzora i učitelja, kao i pozicioniranje vlastitog mesta u stripskom pejsažu, pa sve do razmišljanja o mediju kao takvom.

Koliko god da zavisi od sposobnosti artikulacije sagovornika, kvalitetan rezultat ovih maratonskih razgovora ne bi bio moguć da nije sistematskog napora Marka Stojanovića da te razgovore pripremi, poznavanjem njihovih karijera i problema koji ih opsedaju da pomogne da se autori otvore i, konačno, strukturom pitanja usmeri razgovor u pravcima koji dodiruju i neke suštinske teme. Prvobitna namera mi je bila da višestruko „preorem“ sve intervjue, da uz pisanje izdvajam stavove sagovornika, zaključke koje smatram posebno važnim, a koji imaju opštije važenje od čisto lične autorske priče. Morao sam da odustanem od ove ideje jer ih je toliko da bi to udvostručilo dužinu ovog teksta, i produžilo vreme potrebno za njegov nastanak.  Odustao sam, a u slučaju da niste čitali ovu seriju impresivnih razgovora, potražite izašle brojeve, uverite se,  oni su verujem najvredniji argument širenja stripske kulture koji je pružio Strip Pressing.

Strukturalne dileme

S obzirom na učestalost izlaženja koja Strip Pressing u ovih petnaest godina definiše kao godišnjak i sadržaja koji je u njemu, pojavio se jedan identitetski problem koji nisam mogao da ignorišem. Strip Pressing se opirao da bude godišnjak, i postoji čitav niz tragova o tome na nivou dizajna, strukturisanja sadržaja, a o tome ponajviše govore one dve stranice koje donose pregled sadržaja, a koje su se pokazale često informacijski manjkave.

Nedovoljno je osmišljena podela pregleda sadržaja u dve odvojene grupe, stripove i tekstove koja otud narušava hronološki pregled stranica. Taj problem uopšte nije dizajnerski, koliko je konceptulne prirode. Izvesna ambivalencija u opredeljenju između časopisa definisanije strukture i „fanzinskog splina“ nije donela ovom značajnom projektu dodatnu vrednost. Mada je bilo pokušaja da pojedini brojevi u pogledu pregleda sadržaja izgledaju inovativnije, to je pre svega doprinelo otežavanju čitalačke prohodnosti kroz časopis. Stara lekcija iz dizajna – on je primenjena umetnost; onog momenta kad u njemu pretegne poništavanje korisničke svrhe (ergonomije) tada se dizajn počinje da okreće protiv vlastite namene. Koliko god dizanersko prikazivanje sadržaja namerno htelo da bude razbarušeno i da se slobodno menja u izgledu iz broja u broj, u ergonomsko-čitalačkom smislu to postaje jedan od iritantnijih i konfuznijih aspekata časopisa koji pokušava sistematski da prati stripsku kulturu i učestvuje u njenom kreiranju.

Da to nije pitanje ukusa nego sistemski izvor grešaka, pokazuje činjenica da su se na stranicama koje donose pregled sadržaja povremeno gubili vitalni podaci o ilustratoru na zadnjoj korici ili autoru stripa „unutar“ intervjua (Betmen, Leonida Lea Pilipovića; Tarzan Igora Kordeja...), pogrešno su ili nedosledno ispisivana imena autora iz okolnih balkanskih zemalja. Takođe, u pregledu sadržaja uopšte ne postoje imena recenzenata niti tema recenzija, koje se protežu ponekad i na punih pet stranica časopisa, kao što je slučaj u poslednja tri broja, što dakle postaje uređivačka praksa i standard. Istovremeno, imena autora svakog pojedinačnog kaiša stripa su minicuozno navedena u svakom pregledu sadržaja. Trud, autorsko umeće i relavancija ove dve delatnosti time bivaju nespretno dovedeni u disproporciju. Ne postoji opravdanje za ovakvu nehajnost. Nesrećan oblik sinergije je i montaža stripova unutar intervjua. Ovo šteti ukupnoj percepciji magazina, otežava čitanje intervjua i bitno šteti svakoj stripskoj tabli. Što je primereno fanzinu koji se služi buntovnom anarhičnošću i estetikom subverzivnosti, nije „srećan brak“ za strip reviju, časopis, godišnjak kome alternativnost nije izbor. No, ko je isprva uopšte mogao znati da će se ovaj časopis izboriti za petnaest godina sistematskog izlaženja? Budimo zahvalni da se to dogodilo.

Uređivanje strip revije ili časopisa pomalo je nalik pripovedanju u nastavcima. Zašto pripovedanju? Zato što mi, dok uređujemo, selektujemo, pozivamo saradnike, slažemo mozaik koji želi da zadobije smisao i ispriča jednu konzistentnu vrstu priče. Uređivačka politika, što je druga reč za uređivački koncept i sprovođenje tog koncepta u delo, jeste, ako je dobra, uvek i uređivačka poetika.

Strip Pressing doprineo je oživljavanju komunikacijske zajednice vezane za strip u Srbiji i u šire shvaćenom regionu. Njegovo dejstvo je ograničeno činjenicom da je godišnjak, kao i tiražom. No, ako imamo svest o transformaciji ciljnih grupa medija stripa, nekada masovnog medija vezanog za, ali i ograničenog na domen uličnog kioska - a ta svest nam je neophodna da bismo uopšte prosuđivali ovaj segment kulture - ovaj magazin je postao aktivnim svedokom stasanja generacije strip autora i njihove sposobnosti da artikulišu svoj rad kao vitalan i legitiman oblik kulture.

(Objavljeno u monografiji 15 godina Strip Pressinga, 2017)
Objavljeno: 03.12.2017.
Strip: Noćni sud (55)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 03.12.2017.
Strip: Cane (309)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.12.2017.
STRIPBURGER #70...     Press: Stripburger
  ...Stati, obstati inu stripovati: že 25 let!

NASLOVNICA ::: Caroline Sury (Francija)
UVODNIK ::: Boris Baćić (Slovenija)
INTERVJUJA ::: Katerina Mirović (Slovenija), Caroline Sury (Francija)
REFLEKSIJE ::: Domen Finžgar, Igor Prassel (Slovenija), Darko Macan (Hrvaška)
STRIPI ::: Matthias Lehmann, Caroline Sury (Francija), Marcel Ruijters (Nizozemska), Max Andersson (Švedska), Danijel Žeželj (Hrvaška), Aleksandar Zograf, Wostok (Srbija), Peter Kuper (ZDA), Akinori Oishi (Japonska), Kaja Avberšek, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan - Koco, Tanja Komadina, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Lele, Izar Lunaček, Gašper Rus, Romeo Štrakl, Andrej Štular (Slovenija)
POSTER ::: Miguel Carneiro (Portugalska), Caroline Sury (Francija)
RECENZIJA::: Bojan Albahari (Tomaž Lavrič: Tolpa mladega Ješue, 1. del: Čarodej)
RAZGLEDNICA ::: Olmo Omerzu (Češka)
ZADNJICA ::: Ciril Horjak (Slovenija)

Ta dobre zgodaj pobira, pravi ljudska modrost. Očitno smo pri Stripburgerju totalno zanič, saj nam že okroglih 25 let uspeva tlačiti zemljo in nadlegovati spodobno bralsko občinstvo z žleht stripi z vseh vetrov.

Res je, revija je ugledala luč dneva pred točno četrt stoletja, kar pomeni zavidljivo število let nenehne stripovske produkcije, nebroj razstav, nešteto delavnic in drugih dogodkov, da stripovskih izdaj niti ne preštevamo. Stripburger tako ponosno in pokončno vstopa v svoje zrelo obdobje. Kot nalašč v tem letu izhaja tudi okrogla 70. številka revije, zato smo jo posvetili obeležitvi naše 25. obletnice. Nekatere nekdanje urednike revije (in ni jih bilo malo) – pa še koga – smo povabili, da nam na papir izlijejo svoje misli ob tem jubileju. Prejeli smo krasne tekste, ki ne samo, da prinašajo mnenja  »botrov« revije, ampak krasno odražajo tudi značaje svojih avtorjev: dve muhi na en mah!

Tokratna intervjuja sta posvečena dvema pomembnima (so)ustvarjalkama stripovskih scen pri nas in v Franciji. Caroline Sury, nekdanja gonilna sila slavne marsejske brutartovske grafične mašinerije Le Dernier Cri, letos gostuje v Ljubljani s svojo razstavo kot gostja Animateke in kot tuja intervjuvanka v tej številki Stripburgerja. Spoznajte eklektično risarsko šamanko tudi skozi njene besede! Drugi, domači intervju ni mogel biti s kom drugim kot z »visoko svečenico slovenskega stripa« in osebo, brez katere si Stripburgerja danes enostavno ne moremo zamisliti, našo prvo, glavno in poglavitno urednico Katerino Mirović. Ta je v intervjuju razkrila marsikaj zanimivega: od samih začetkov kolektiva in revije do obskurnih, a toliko bolj pestrih anekdot. Branje za hahljanje!

To pa seveda še ni vse. Poleg jubilejnih  tekstov vas v reviji čaka tudi redna bera vrhunskega stripovja izpod peresa in čopiča pisane vrste čudakov, ki rišejo stripe in ki jih s ponosom štejemo med naše dobre stare prijatelje: Marcel Ruijters, Matthias Lehmann, Max Andersson, Danijel Žeželj, Aleksandar Zograf in drugi. Saj ni res, pa je: najštevilčnejša  je tokrat domača striparska zasedba (od A do Š), na kar smo še posebej ponosni!

In ker dandanes nostalgična retromanija ne kaže nobenih znakov utrujenosti, smo v jubilejni Stripburger vključili tudi prav posebno darilo v »wannabe« retro maniri: ne spreglejte obojestranskega posterja v sredici revije!
Mi bomo ob koncu leta še posebej visoko dvigali kupice in se iz vsega srca veselili Stripburgerjeve 25. obletnice. Lepo vabljeni, da se nam pridružite! Prva in najboljša priložnost za to bo že ta petek, 1. decembra, ob 20. uri na odprtju razstave Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst v Galeriji Alkatraz na nam domači Metelkovi!

Izdajatelj: Forum LjubljanaNovember 2017, A4-, 96 strani (11 barvnih strani) +  poster (38 x 54 cm), natisnjeno v Sloveniji. Uredniška ekipa: Bojan Albahari, Kaja Avberšek, Ana Bogataj, Domen Finžgar, David Krančan, Katerina Mirović, Tanja SkaleVabimo vas k nakupu v naši spletni trgovini. • Na voljo tudi v vseh stripu prijaznih knjigarnah. Distribucija: Buča knjigotrštvo. • Letna naročnina na Stripburger:  9 izdaj (2 revijalni in 7 posebnih), 33 eur

Za naročila in dodatne infomacije pišite na: burger@mail.ljudmila.org.
Izdaje revije Stripburger sofinancira
Javna agencija za knjigo RS (JAK).
Objavljeno: 01.12.2017.
Sport, turizam i mračni poslovi...      Autor: Ilija Bakić
  ...u kalifatu i oko njega;
  
„Iznogud Kalifov odmor“ Gosinija
  i Tabarija; izdavači „Čarobna knjiga“ i
  „Darkwood“, 2016.

Na ovim prostorima jedan od „standarda“ za humoristički strip, uz „Asteriksa“, „Taličnog Toma“, „Alana Forda“, „Hogara“, svakako je i „Iznogud“. Strip, koji traje duže od pola veka, uspeo je da iz jedne generacije stripofila „pređe“ u sledeće, dokazujući da dobar strip nije roba za jednokratnu upotrebu već ima kvalitete koji izdržavaju i najteži test - protek vremena. Serijal je započeo 25.01.1962. godine u časopisu „Rekor“, pod naslovom „Avanture kalifa Haruna al Prašida“. Četiri godine kasnije, 1966.g, objavljen je prvi album ovog serijala pod naslovom „Veliki vezir Iznogud“. Od 1968. do 1973.g. Iznogud se pojavljuje u prestižnom magazinu „Pilot“ zajedno sa legendarnim junacima Asteriksom i Taličnim Tomom. Sledeće tri godine, od 1974. do 1977.g, u „Žurnal di Dimanšu“ Iznogud komentariše vesti; stripovi su sakupljeni u dva albuma pod naslovom „Gnusni Iznogud komentariše vesti“. Iznenadna smrt genijalnog scenariste Renea Gosinija (1926-1977), kreatora „Umpah Paha“, „Taličnog Toma“, „Asteriksa“ i „Iznoguda“, ne prekida serijal: 1978.g. je objavljen poslednji zajednički album „Želim da postanem kalif umesto kalifa“ a Žan Tabari (1930) nadalje crta i piše priče o Iznogudu - sveukupno 14 albuma - uvek potpisujući kao autora i svog prijatelja Gosinija. Nakon Tabarijeve smrti 2011.g. serijal nastavlja Tabarijev sin Nikola u saradnji sa nizom scenarista. Strip „Iznogud“ i dalje izlazi a doživeo je i dve ekranizacije: kao crtana serija (1995) i bioskopski film (2005). Čitaoci socijalističke Jugoslavije pratili su „Iznoguda“ u više izdanja, od „Politikinog zabavnika“ iz ranih 1970-tih preko „Stripoteke“, „Eks almanaha“ i drugih.

Serijal je crtan prvenstveno za časopise pa su njegove epizode su kratke, od 8 do 20 strana; posle određenog vremena epizode su sabirane u album, bogato opremljen i štampan na kvalitetnom papiru. Namera „Darkwood“-a i „Čarobne knjige“ je da objavljuju albume po redosledu originalnog pojavljivanja.

Sećajući se početaka serijala Gosini je pričao kako je veliki vezir nastao slučajno: dok je pisao scenario za strip „Nikolica“ u epizodi koja se dešava u kampu u prirodi učitelj deci priča o veziru koji je žarko želeo da postane kalif umesto kalifa. Kada je Gosiniju i Tabariju iz redakcije „Rekora“ predloženo da pokrenu novi serijal došli su na ideju da parodiraju „Hiljadu i jednu noć“ ali iz specifične vizure zločestog i upornog vezira. Gosini je odlučio da se prepusti zadovoljstvima osmišljavanja najotrcanijih štosova i igara reči na tu temu. Naravno, Gosini je preskroman jer su mnogi autori pokušavali da „dobace“ do takvih štosova i igara rečima ali su neslavno propadali jer samo majstorska dela mogu biti jednostavna i lepršava.

Svaka epizoda stripa je celina za sebe i počinje iz standardizovane postavke - u bogatom srednjevekovnom Bagdadu stoluje debeljuškasti dobričina (naivčina), kalif Harum al Prašid (u originalu Harun al Pusah); njegova „desna ruka“ je veliki vezir Iznogud koji ima žarku želju da „postane kalif umesto kalifa“ i traži sve moguće i nemoguće načine da to ostvari. Iznogud (na engleskom „nije dobar“) je prvi negativac, u francusko-belgijskoj strip školi, koji je postao junak stripa. Njegova ambicija, zloba i beskrupuloznost nemaju granica; večno gladan moći on ne bira sredstva da postigne svoj cilj u čemu mu, ne uvek sa potrebnim entuzijaznom (jer često izvlači deblji kraj), pomaže sluga Dil el Tant. I dok je slugi jasno da zla rabota nema uspeha Iznogud, zaslepljen planovima o moći i slavi, neprestano smišlja podlosti i zavere. Vezirova zloba utiče i na njegov izgled - od sitnog, suvog tela do dugog, šiljatog nosa i isto takve brade - i histerično-kolerično ponašanje. Njegov nesvesni protivnik je, pak, sav okrugao i mek, na prvi pogled dobroćudan do infantilnosti; i Dil el Tant je trbušast jer i u njemu ima neke dobrote.

Treći tom Iznogudovih nevaljalstava donosi četiri nova pokušaja da se eliminiše kalif. Vezirov repertoar podlosti neiscrpan je: pošto odmor krije mnoge opasnosti - davljenje, sunčanicu, ajkule, vrtloge - on, u priči „Letnji odmor ili More, nemoj da te brige more! Pođi na more!“ ubeđuje svog gospodara da odu na more kao obični turisti. Naravno, svi njegovi planovi neslavno propadaju jer „ko drugom jamu kopa - sam u nju pada“ što u ovom slučaju znači da sam mora da zatrpa rupe pred nezgodnim čuvarem plaže. Sledeći genijalni plan, u „Sportovima u kalifatu“, bazira se na pričama putnika Ali Čamprija koji tvrdi da postoji nešto što se zove sneg što je „hladno i klizavo, ljudi lome kosti ili se smrznu“. Ove preporuke su dovoljne da Iznogud, uz malu pomoć proteranog meteorologa, u pustinji stvori raj za zimske sportove, da tamo dovede kalifa i - izvuče deblji kraj. Ni pokušaj slanja kalifa na jedrenje u brodu baksuznog kapetana Mare al Maler, koji je imao već 27 brodoloma, neće ispasti kako je zamišljeno ali će putnici videti nekoliko ostrva sa živopisnim domorocima-ljudožderima, kiklopom i pticom Rok. Konačno, u „Gazbutanovom balonu“ vezir će se okrenuti sredstvima iz uvoza - napitku od koga se postaje buba mokrica. Samo, kako da natera kalifa da popije pun balon eliksira? Potrebna je višestruka domišljatost. Ali, poslednja, fatalna kap neće završiti u grlu kalifa već onesvešćenog... pogodite sami.

„Iznogud“ je vragolast i veseo strip, urnebesan do apsurda. Tabari majstorski crta pokrete junaka, izraze lica, mimiku koja potcrtava replike. Poneki crtež je na prvi pogled „gust“ ali će pažljivi gledalac u njemu otkriti mnoštvo sjajnih detalja. Gosinijev scenario je, pak, ingeniozno remek-delo vođenja priče, gradnje i dizanja tenzija uz mnoštvo finih detalja, iščašenih replika i paralelnih dešavanja koji se svi stiču u finalnim scenama kulminacije (što se neretko dešava bukvalno u poslednjoj sličici)!

Rečju, „Iznogud“ funkcioniše bez ikakvih zastoja ili praznog hoda, čitaoce lako uvlači u svoj svet i može ih nasmejati do suza.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 01.12.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.