naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Komikaze #56...      Press: Ivana Armanini
  ...nove/new e-komikaze #56!

NOVI STRIP WEBZIN/ NEW COMIC WEBZINE # 56:

click click: https://komikaze.hr/issue/56 < • > info: https://komikaze.hr/comic-webzine-56/

• novo/new • svježe/fresh•suvremeno/contemporary • kućna dostava/home delivery • cijena: 0 kovanica/price: 0 coins • od 2002./since 2002 •

Objavljeno je 56. strip web izdanje na Komikaze.hr / 56th comic web edition has been published on Komikaze.hr.

> Klikni niže na ime/ link za strip & info / Click down on the name/ link for comic & info

Autori_ce/ Authors: Petra Divković / Stefan Hahn / Candice Purwin / hellisinmyhead / Elevator Teeth / Ivana Armanini / Ena Jurov / Rui Moura / Christopher Sperandio / Primož Krašna / Tribef Tribe / Gospoja DuferSmuc

Novi Komikaze webzin broj 56 sadrži 71 stranica suvremenog autorskog stripa 12 autora_ica (8 novih!) iz: Hrvatske, Srbije, Slovenije, Velike Britanije, Njemačke, Portugala, SAD (Kalifornija, Texas) i Argentine.
/ New Komikaze webzine number 56 contents 71 pages of the contemporary authorial comic made by 12 authors (8 new!) from: Croatia, Serbia, Slovenia, Great Britain, Germany, Portugal, USA (California, Texas) and Argentina.

INFO O AUTORIMA_CAMA

Petra Divković - komikaze.hr/author/petradivkovic/
(1998.) Živi u Zagrebu. Studentica Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu. Fokus: ilustracija, strip / (1998) Lives in Zagreb, Croatia. Student of Academy of Fine Arts in Zagreb. Focus: illustration, comics / Link: instagram.com/petra.divkovic

Stefan Hahn - komikaze.hr/author/stefan_hahn/
(1996.) Živi u Njemačkoj. Studirao na visokoj umjetničkoj školi u Kasselu. Fokus: strip, crtani film / (1996) Lives in Germany. Studied at the Kunsthochschule Kassel. Focus: Comic, Cartoon / Link: www.instagram.com/steff_hahn/

Rui Moura - komikaze.hr/author/ruimoura/
(1994.) Živi u Portugalu. Fokus: strip, ilustracija, plakat / (1994) Lives in Portugal. Focus: comic, illustration, poster /
Link: www.instagram.com/ruicough

Candice Purwin - komikaze.hr/issue_attachment/56-candice-purwin/
(1984., VB) Živi u Edinburghu, Škotska. Studirala je film, također u Edinburghu. Fokus: ilustracija, strip, animacija / (1984, GB) Lives in Edinburgh, Scotland. Studied film, also in Edinburgh. Focus: illustration, comics, animation / Link: www.candicepurwin.com

hellisinmyhead - komikaze.hr/author/hellisinmyhead/
(1988) Živi u Argentini. Fokus: crtanje, strip / (1988) Lives in Argentina. Focus: drawing, comics /
Link: www.instagram.com/hell.is.in.my.head

Elevator Teeth - komikaze.hr/author/elevatorteeth/
Enigmatična ilustratorica. Fokus: strip, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri; Koncept: "Za moj rad su riječi jednako važne slikama, oboje te mogu dovesti na neko mjesto, stvoriti neku atmosferu ili neku vrstu zbunjenosti. volim tu igru riječi, jednako kao i igru linija, oblika i ostalog u vizualnom kraljevstvu." / Enigmatic illustrator. Focus: comic, independent publishing, concert posters. Concept: “For my work, words are of equal importance to images, as both can help guide you into a certain place, or create a certain feeling, or a kind of confusion. And I like to play with words, in the same way that I play with lines, shapes, and so on in the visual Realm." / Link: elevatorteeth.com

Ena Jurov - komikaze.hr/author/enajurov/
(1988.) Živi u Zagrebu i Zadru, Hrvatska. Studirala je Vizualne komunikacije u Zagrebu i Stockholmu. Fokus: strip, dizajn, ilustracija / (1988) Lives in Zadar and Zagreb, Croatia. Studied visual communication in Zagreb and Stockholm. Focus: comics, design, illustration / Link: www.instagram.com/enajurov/

Primož Krašna - komikaze.hr/author/primoz.krasna/
(1976.) Živi u Sloveniji. Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu i bio učitelj likovne umjetnosti 18 g. Trenutno je savjetnik za likovnu umjetnost u slovenskom Zavodu za školstvo. Fokus: strip, slikarstvo, fotografija / (1976) Lives in Slovenia. He graduated from the Faculty of Education and worked as a teacher of fine arts for 18 y. Currently employed as a Senior Consultant for Art Education at the Slovenian National Education Institute. Focus: comics, painting, photography / Link: www.primozkrasna.com

Tribef Tribe - komikaze.hr/author/tribeftribe/
Strip je napravila anonimna grupa autora okupljena oko organizacije Tribef Tribe (Pleme F20) u Srbiji. / The comic was made by an anonymous group of authors gathered around the organization Tribef Tribe (Tribe F20) in Serbia. /
Link: www.facebook.com/bosiljka.brdar

Gospoja DuferŠmuc aka Jelena Šimunić - komikaze.hr/author/gospojadufersmuc/
Rođena 1979. u Hrvatskoj. Živi negdje na selu. Diplomirala kiparstvo u Ljubljani. Fokus: poezija / Born 1979 in Croatia. Lives somewhere rural. Graduated sculpture in Ljubljana. Focus: poetry / Link: www.facebook.com/gospoja.dufersmuc.9

Christopher Sperandio - komikaze.hr/author/christophersperandio/
Umjetnik i profesor umjetnosti na Sveučilištu Rice u Houstonu, Teksas. Njegov novi grafički roman je dostupan na: ArgleBargleBooks / Artist and Professor of Art at Rice University, in Houston, Texas. His new graphic novel is available on: ArgleBargleBooks / Link: www.instagram.com/pinko_joe

Ivana Armanini - komikaze.hr/author/ivanaarmanini/
Član je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. Škola: Srednja škola za primijenjenu umjetnost i dizajn & Akademija likovnih umjetnosti u Zagrebu, Hrvatska. Fokus: strip, diy, mikroizdavaštvo. Vodi Komikaze od 2002. / A member of the Croatian Freelance Artists Association. Graduated at School of applied arts & design and Academy of fine arts in Zagreb, Croatia. Focus: comics, diy, micro-publishing. She has led Komikaze since 2002. / Link: ivanaarmanini.net

Program Komikaze 2021. je podržan od Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske i Grada Zagreba. / Komikaze programme 2021 is supported by the Ministry of Culture and Media of the Republic of Croatia and the City of Zagreb.

Objavljeno: 16.04.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Rezultati strip konkursa, izložbe, nova izdanja.

Zaključil se je natečaj Živel strip! Živela animacija! 2021
Trenutne razmere so zaznamovale tudi naš vsakoletni mladinski natečaj. Precejšen del stripov in animacij se na različne načine ukvarja s problematiko epidemije koronavirusa. Nekatere zgodbe izhajajo iz literarnih predlog, v nekaterih kot glavni lik nastopa Beli zajec Gabrielle Giandelli, v drugih Pesta Gašperja Rusa, prejeli pa smo tudi številne stripe, ki so si jih v celoti zamislili ustvarjalci sami.
Kljub epidemiji in izobraževanju na daljavo so žirijo dela, ki so prispela na natečaj, navdušila tudi z različnimi pristopi k likovnem pripovedovanju zgodb. Med avtorji stripov in animacij smo zasledili tudi nekaj naših znancev, ki so z novimi deli pokazali razvoj svojega avtorskega izraza. Ugotavljamo, da je strip oz. animacija del njihovega mladostniškega ustvarjalnega vsakdanjika in da imajo potencial, da se s stripom ali animacijo ukvarjajo tudi profesionalno.

Na natečaj je letos prispelo 311 stripovskih del, ki jih je ustvarilo 272 učencev in 36 dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 26 osnovnih in 5 srednjih šol ter 36 posameznikov. 96 osnovnošolcev in 7 srednješolcev je ustvarilo 42 kratkih animiranih filmov.
Vsi udeleženci prejmejo čisto svež mini strip Prazgodovinska izmena, ki ga je prav v ta namen ustvaril 18-letni Vid Černivec, eden od nagrajencev lanskega natečaja.
SEZNAM NAGRAJENCEV 2021

VABLJENI K OGLEDU!
Razstava nagrajencev in udeležencev natečaja 2021
Galerija Kriva stena, Metelkova 6, Ljubljana
NA OGLED: od petka, 16. aprila 2021, od 16. ure dalje // do 2. 5. 2021
Zaključna razstava natečaja Živel strip! Živela animacija! bo tudi letos na ogled v naši priročni galeriji Kriva stena na stopnišču, ki vodi do uredništva revije Stripburger na Metelkovi 6 (zvonec Forum).
Ob torkih (10.00−14.00), četrtkih (16.00−20.00) in sobotah (11.00−15.00) vas bo pričakal eden od članov uredništva revije Stripburger. Po dogovoru so možni tudi ogledi v drugih terminih (kontakt: burger@mail.ljudmila.org).

Gabriella Giandelli in Gašper Rus: Tihi dialogi
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Meduza
, Koper
NA OGLED : le še do tega petka, 16. aprila 2021!
Več →

Stripovski prvenec o sodobnem mestnem vsakdanu dveh dinozavrov!
Vid Černivec je 18-letni srednješolec, ki rad riše, posluša glasbo in igra igrice. V okviru projekta Živel strip! Živela animacija!, ki k stripovskemu ustvarjanju spodbuja nadobudne mlajše avtorje, je ustvaril svoj prvi stripovski mini album.
Jure in Tilen živita v majhnem stanovanju in delata v restavraciji s hitro prehrano. Čeprav gre za dinozavra, pa imata veliko  skupnega z odraščajočimi najstniki, mladino in tudi marsikaterim odraslim, saj si življenje še dodatno otežujeta z neodgovornimi  odločitvami, kot sta igranje igric pozno v noč ali pa pozno vstajanje.
mini album, zbirka O, april 2021, format: A6, 24 čb str., 2 €
Več →

Mračna in pretresljiva, hipnotična in halucinantno lepa, večplastna in vizualno izpiljena zgodba o odraščanju in odtujenosti, ki nagovarja številne generacije!
Mojstrovina ameriškega striparja Charlesa Burnsa - odslej končno tudi v slovenščini!
»Pri Burnsu te najprej zadene likovna plat stripa, nato te razorožijo še njegove pripovedniške vrline in spretnost. Takšna kombinacija prvega in drugega je precej redka. Črna luknja ne velja zaman za enega od najboljših stripovskih romanov vseh časov.« – Bojan Albahari
zbirka Ambasada Strip #25, marec 2021, 380 čb str., 17 €, prevod: Bojan Albahari, spremna beseda: Gašper Rus
Več →

POSTANI NAŠ NAROČNIK!
Si strasten in reden bralec naših stripov ali pa bi to rad postal? Naroči se na Stripburger! Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z zajetnim popustom!
Izbiraš lahko med TREMI NAROČNIŠKI PAKETIpo zelo prijaznih cenah in BREZ STROŠKOV POŠTNINE:
DVOJNI STRIPBURGER 2021 (2 revijalni izdaji) = 10 €
• STRIBURGER DELUXE 2021
(7 publikacij) = 41 €  / –30 %
STRIPBURGER DELUXE SPECIAL 2021 (9 publikacij) = 67 € /  –35 %
Naročila in vse ostalo sprejemamo na: burger@mail.ljudmila.org.
Več →

KONČNO NA OGLED!
Andrej Štular: TRENUTNA RAZSTAVA
večmedijska razstava
Galerija Ivana Groharja
, Škofja Loka
NA OGLED: od torka, 13. aprila dalje // do 16. 5.

Galerije in muzeji so ta teden ponovno odprli svoja vrata! V škofjeloški Galeriji Ivana Groharja je trenutno na ogled Trenutna razstavavizualnega umetnika in Stripburgerjevega satelita Andreja Štularja, ki se predstavlja z izborom lutk, ilustracij, stripov, plakatov, slik in prostorskih inštalacij, nastalih v zadnjih desetih letih. Ob razstavi je nastal tudi kratek predstavitveni video - vabljeni k ogledu!
Privoščite si krepko dozo umetnosti - dokler se še da!

Več →

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 14.04.2021.
Razgovori o stripu... (42)      Autor: Predrag Đurić
Željko Mitrović je rođen 1955. godine u Uskoplju. Završio je Likovnu akademiju u Sarajevu i nakon toga radi kao profesor likovne kulture u rodnom gradu. Stripom počinje da se bavi na samom početku osamdesetih godina prošlog veka, zajedno sa pet godina mlađim bratom Ivicom. Zajedno su pisali scenario i crtali svoje stripove. Prve stripove objavljuju 1981. godine u YU stripu, SAZ-u i Zvitopercu.
Najpoznatiji strip braće Mitrović je Kamenko, koji je u periodu 1984-1986. godina izlazio u Dnevnikovim izdanjima. Posebno se istakao i strip Antar iz 1987. godine. Tri epizode ovog stripa objavljene su u Novom strip zabavniku, Malim novinama i Izvorima.
Za Male novine braća Mitrović nacrtala su sedam epizoda stripa Stel Starion prema scenariju Miodraga Milanovića, a za Dnevnik su, kao kompletni autori, stvorili tri epizode Velikog Bleka, od kojih su dve objavljene.
Željkov brat Ivica poginuo je u ratnom sukobu 1993. godine..
  Intervju: Željko Mitrović

Ko je Željko Mitrović?
Željko Mitrović je po struci profesor likovne kulture, ali je cijeli životni vijek proveo radeći u osnovnoj školi, gdje još uvijek radi i čeka zasluženu penziju. Trenutno sam zaposlen u OŠ „Uskoplje“ u Srednjoj Bosni. Tu vodim školu stripa i imam svoj tim koji poprilično uspijeva na natjecanjima širom bivše Juge.

Rođeni ste u Uskoplju. Kako je izgledalo detinjstvo u ovom gradu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka?
Rođen sam 1955. godine baš u gradu. Bila je zima, tako da se porođaj uradio bez, kako smo ih zvali, babica, jer se nije moglo doći do doma zdravlja. Za djetinjstvo me vežu divne uspomene, igre, druženja. I danas volim taj grad i zato i nisam nikad razmišljao o odlasku.

Kada ste i kako zavoleli strip?
Vrlo rano sam naučio čitati i ćirilicu i latinicu tako da sam počeo čitati Politikin zabavnik i Plavi vjesnik. Ljudi su vidjeli Zabavnik, ali nisu vidjeli ko ga čita, jer nisam imao živaca čekati da dođem kući i vidim nastavak stripa, a bio sam toliko mali da su mi virile samo noge.

Koje stripove ste u detinjstvu najradije čitali?
Kao mali nisam imao svog junaka, čitao sam sve što je u to vrijeme izlazilo i to sam strpljivo slagao i sakupljao. Bilo je to vrijeme kada vas je svaki junak stripa privlačio na svoj način.

Kada ste počeli da se bavite stripom?
Već prije upisa na Likovnu akademiju Ivica i ja radili smo neke probne radove normalno čisto amaterski. Kad sam došao na akademiju tamo se pojavio jedan običan čovjek Ervin Rustemagić. Pokazalo se da on ipak nije bio običan. Upisao je akademiju i iste godine se i ispisao. Iz razgovora sam saznao da on već zastupa neke crtače stripa i tada sam vidio originale Julesa, Hermana i Ljubomira Filipovskog. Inače, to je bila i prva izložba stripa u BiH na Skenderiji. Bio je to događaj kad vam Jules u katalog nacrta Šolmsa i Votsona, a Herman Bernard Prinsa i Filipovski svoj crtež. Prvi vikend kad sam došao kući poslije te izložbe rekao sam Ivici da idemo crtati stripove, ali sada ozbiljno.

Koliko je Vaš brat Ivica značajan za Vaše bavljenje stripom?
Odmah da naglasim da ni ja, a ni Ivica nikada nismo došli u neku situaciju da svađom riješavamo pitanje toga što crtati. Za nas obojicu strip je kao prvo bio zabava, pa ako uspijemo. Ivica je bio pokretač svega, jer ja sam već imao posao i malo sam se ponekad previše opuštao, on je znao da može uspjeti u stripu i zato je bio motorna snaga našeg tima. Išao je u Novi Sad, u Ljubljanu kod Cirila Galea, itd. Meni je bilo dovoljno da crtam, a da on ostvaruje kontakte i to je savršeno funkcionisalo.

Kako ste Ivica i Vi stvarali stripove? Ko je pisao scenario, a ko je crtao, ko je tuširao…?
Ovo mi je najteže pitanje pošto ni on ni ja, kad bi danas stali pred bilo koju tablu koju smo uradili, ne bi znali sa sigurnošću reći ja sam ovo, ti si ovo. Znači, stvarno je naš rad bio timski, ako bi on vidio da nisam nešto tuširao, završio bi to. Isto važi i za mene.

Kako je teklo Vaše dalje školovanje?
Vrlo kratko, ja sam završio Likovnu akademiju, a Ivica je upisao Likovnu akademiju i poslije dvije godine je napustio, da bi u Ljubljani završio tadašnji modni dizajn i zaposlio se u trgovačkoj firmi „Bratstvo“. Tu je radio kao aranžer izloga, tako da smo odjednom obojica dobili dosta slobodnog vremena.

Prve stripove ste Ivica i Vi objavili u YU stripu 1981. godine. Kako se sećate tog perioda?
Ta sjećanja su još uvijek svježa. Divno je kad prvi put vidite vaš trud objavljen na stranicama popularne strip-revije. To je bio signal da krenemo još upornije jer smo shvatili da u svijetu stripa ima mjesta i za nas.

Iste godine ste u sarajevskom SAZ-u objavili kaiš stripa Bohemi. Da li se sećate ovog stripa?
Vjerovali ili ne, ta dva lika ja još uvijek crtam kad sjedim sam kod kuće, onaj bucmasti mali - to je slika i prilika mog pokojnog tate, a drugi tip - to je moj stric, isto pokojni, Petar. Obojica su volili čašicu, ali, kao što ste vidjeli u kaišu, ne baš previše. Dovoljno za geg. Imali smo završenu cijelu epizodu stripa, ali je, nažalost, izgorjela.

Da li je u to vreme bilo i drugih pokušaja da objavite neki strip?
U to vrijeme došlo je do suradnje sa gospodinom Cirilom Galeom iz Ljubljane, pa smo uz njegovu pomoć  u reviji Zvitorepec objavili kratki strip od dvije table, normalno geg, a onda smo uradili malo ozbiljniji, ali dječiji strip, gdje je glavni junak bila djevojčica koja zaluta u šumi. Tu sam priču poslije iskoristio da uradim svoju prvu slikovnicu, ali poslije rata. Za Galea smo radili i veliki broj ilustracija, tako da je i naše samopouzdanje raslo.
Preko Galea smo za zagrebački Naš strip poslali tablu stripa u koloru, ali nije prošla, jer je to, navodno, bila šala u četiri slike. Mi mislimo da je razlog bio što je to bila erotska šala u četiri slike.

Kako je došlo do saradnje sa novosadskim Dnevnikom?
Vrlo lako. Ivica je pokupio sve po kući što smo do tada crtali i krenuo na put. Da napomenem, mi u Novom Sadu imamo bliže rođake, tako da to nije bio neki put grlom u jagode, imao je gdje noćiti, a to mu je bilo najvažnije. Stripovi su odgovarali kvalitetom i to je bilo to.

Da li ste u to vreme odlazili u Novi Sad? Da li ste se sretali i družili sa drugim autorima stripa?
Kao što sam rekao, za te stvari je bio zadužen Ivica i on bi mi poslije pričao s kim se sve susreo i o čemu su pričali. Mene je škola blokirala, tako da sam mogao samo sa fotografija vidjeti ko je bio sa njim.

Strip koji je u to vreme privukao najviše pažnje bio je Kamenko. Kako je uopšte nastao ovaj strip?
Ovo je bio prvi strip gdje smo puno skicirali i razgovarali. Prvo je Kamenko bio kao Švarceneger i onda smo mu malo pomalo dodali stomak. Shvatili smo da radimo šaljivi, a ne ozbiljni strip. Kada je to bilo gotovo, dali smo mu modernu frizuru, želeći da se što više razlikujemo od sličnih junaka. Dok smo radili Kamenka (da više ne napominjem: opet zajedno), rekli smo da nećemo ni pogledati kako je rađen bilo koji sličan strip. Radićemo po svom i čak ćemo izmišljati svoje životinje. To se pokazalo kao dobar potez. Imamo originalne praistorijske ljude, imamo originalne praistorijske životinje i na posao. Prva tabla je bio umor, a onda je krenulo kad je objavljena. Htio sam da uradimo jednu dužu epizodu, ali se Ivica držao one svoje: tabla stripa – kvalitetna.

Sledi strip Antar, po kome ste verovatno i najpoznatiji. Kako je došlo do ideje za ovaj strip? Kakve su bile ambicije i zašto se stalo na trećoj epizodi?
Antar je u našim glavama davno nastao, no mi nismo bili dovoljno kvalitetni da ga tad nacrtamo. Sada je bio trenutak da ga pokušamo odraditi. Prva epizoda je bila proba, kao i film: čekate reakciju onih koji čitaju strip, a Strip zabavnik ga još stavio na početnu stranicu. Nije nam bilo svejedno. Ivica je odnio drugu epizodu i tamo je shvatio da smo nešto dobro napravili. Iz razgovora sa kolegama shvatio je da smo opet napravili nešto drugačije za ono doba. Uradili smo tri epizode, četvrta je bila do pola urađena, a onda je došao poziv od našeg prijatelja iz Sarajeva Ahmeta Muminovića, nažalost pokojnog, da objavi Antara u Zabavniku Malih novina, što smo i prihvatili. Uvjet je bio da u bojama uradimo naslovnu stranicu Antara.

U Lunovom magnus stripu objavljene su dve epizode Velikog Bleka koje ste radili Ivica i Vi. Koliko ste bili zadovoljni radom na ovom stripu?
Rad na Velikom Bleku je bio posebno iskustvo. Opet smo dugo razgovarali o raznim verzijama tog strip-junaka. Dugo smo razmišljali kako i onda je rješenje samo došlo: Branislav Kerac, njegov Blek je bio ono što smo smatrali YU Blekom. Prvih nekoliko tabli bile su mučenje. Tih dana nam je navratio opet stari prijatelj, već pominjani Ahmet Muminović, i poslije razgovora sa njim, kada smo vidjeli njegove originale Bleka, sve je došlo na svoje mjesto. Išli smo jednu tablu dnevno, bez obzira bila laka ili teška. Nismo gledali koliko je sati, a znali smo ostajati budni do četiri ujutro, i poslije toga na posao u školu, pa opet Blek. To je prešlo u naviku, tako da smo uskoro počeli osjećati zadovoljstvo brzinom, ali i kvalitetom. Danas su mi to najdraža sječanja na prijeratno vrijeme.

Obe epizode objavljene su kada je rat u Bosni i Hercegovini već počeo. Kada ste saznali da su ovi stripovi objavljeni i kada ste prvi put videli te dve epizode Velikog Bleka?
Nažalost, Ivica je pokojni i on nije vidio ni jednu epizodu Bleka koji smo crtali, a ja, vjerovali ili ne, obe epizode sam vidio prije nekih šest godina. Nisam ni znao da su izišle misleći ,da su u ratu zalutale tko zna gdje.

Da li je bilo i drugih epizoda Velikog Bleka koje ste uradili, a nisu objavljene?
Uradili smo tri epizode Velikog Bleka i ta treća je tko zna gdje završila, zato neću puno o njoj.

Sarađivali ste i sa Miodragom Milanovićem na stripu Stel Starion, koji je izlazio u Malim novinama. O kakvom stripu se radilo i kako je došlo do saradnje?
Povezao nas je opet legendarni Ahmet preko Malih novina. Prva epizoda Stela Stariona je već bila izišla i gospodin Milanović nije bio zadovoljan crtežom, pa smo mi Stela preuzeli od druge epizode kao probu. On je bio zadovoljan i krenuli smo dalje. Stel je naučno-fantastični strip o avanturama Stela Stariona u svemiru, gdje spašava svoju voljenu Ednu, sa prijateljom Hubusom sa planeta Kolhida. Došli smo do zadnjih deset tabli i trebao je izići album, no rat je sve zaustavio.

Koji još stripovi su nastali tokom osamdesetih godina?
Uradii smo još dosta toga, ali to nije stiglo do redakcija, jer je nestalo u požaru kada nam je stan gorio.

Kako ste doživeli raspad Jugoslavije i početak rata?
Teško. Ali o tome drugi put.

Da li ste nakon rata nastavili da se bavite stripom? Da li se danas bavite stripom?
Poslije rata uradio sam zadnju epizodu Antara koja povezuje ostale, ali sam to uradio previše ozbiljnim stilom, tako da se tom epizodom baš ne ponosim. Isto tako uradio sam u pauzi između dva posla slikovnicu po stripu davno objavljenom u Zvitorepcu.

Koji autori su najviše uticali na Vaš rad?
Nemam autora kojeg preferiram. Shvatio sam da se od mnogo njih može učiti tako da nemam autora koji je baš bio uzor u pravom smislu te riječi.

Koliko danas pratite strip? Da li postoje neki stripovi sa kojima ste se sreli poslednjih godina koji su na Vas ostavili poseban utisak?
Stripove nisam prestao čitati, ali mi smo mala sredina da bi do nas stigli stripovi onih pravih autora za koje bih mogao reći da su ostavili na mene dojam.

Koliko pratite domaću i regionalnu strip-scenu?
Vrlo malo, pogotovo poslije gašenja Stripoteke.

Vaš moto?
Talenat postoji, ali bez puno rada gubi se.

Objavljeno: 11.04.2021.
Strip: Noćni sud (175)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 11.04.2021.
Strip: Cane (431)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 10.04.2021.
Hrabro i argumentovano na strani stripa...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Stripske kritike: prvih 15 godina“
  Živojina Tamburića;
 
  izdavač „Modesty stripovi“, 2020.

   Seriozno i kontinuirano praćenje, analiziranje i proučavanje stripa na ovdašnjim je kulturnim prostorima i nadalje retka, bezmalo incidentna, pojava. Čak i ako se uzme u obzir doza konzervativizma koju nosi svaka akademska kritička aktivnost, čini se da je u slučaju 9. umetnosti i taj konzervativizam dobio svoj konzervativizam (kao što su u legendarnom filmu „Brazil“ komplikacije izvesne gospođe dobile svoje - komplikacije). Otuda je studiozno bavljenje stripom i nadalje zabran entuzijastičkih pojedinaca koji su, pak, u svom radu pokazali zavidan profesionalizam bilo u praćenju i kritičarskom sagledavanju tekuće produkcije bilo u proučavanju istorije stripa ili u sintetičkom promišljanju stripa kao fenomena i umetničke forme. Spisak autora koji su se ogledali u ovakvom delovanju impozantan je (pomenimo tek nekolicinu iz „starije garde“ Žika Bogdanović, Bogdan Tirnanić, Ranko Munitić, Zdravko Zupan, Bane Miltojević, Zoran Đukanović, Vasa Pavković, Slobodan Ivkov...). Svako novo delo koje se kritički bavi stripom i dalje je svojevrsna senzacija, potvrda fanatičnog entuzijazma i tvrdoglavosti ali i dokaz da strip još nije izgubljen u navali neoliberalnog konzumerizma i digitalno-virtuelnog senzacionalizma. U taj izuzetni niz knjiga nedavno se ravnopravno svrstao i naslov „Stripske kritike: prvih 15 godina“ Živojina Tamburića (1957) objavljen u izdanju renomirane kuće „Modesty stripovi“.

Knjiga koju znatiželjni čitalac ima u rukama proistekla je iz pera/tastature nekoga ko je prešao dugi i radosni otkrivački put od oduševljenog ljubitelja „priča u slikama“, preko usputnih stanica velikog zaljubljenika i kolekcionara, do serioznog znalca i izdavača. Od polazišta na taj „strip put“ - u dečačko doba - do dostizanja cilja - kritičke spoznaje i analize - mnoštvo čitalaca i gledalaca stripova napušta to usmerenje i odlazi u tzv. „ozbiljni života“, najčešće zaboravljajući uzbuđenja, oduševljenja i saznanja koja su im strip sveske donosile; kao po pravilu, deo onih koji su bili vatreni stripoljupci u zrelim godinama postaje najvatreniji zagovornik njihove štetnosti. Tamburić je, pak, iskoračio iz „neme većine“ čitalaca stripa koji od njega traže samo puku zabavu i razbibrigu, i stao na stranu suprotnu onoj koja se bori protiv stripa, bilo da su u pitanju službeni društveni dušebrižnici (koji su 1970-tih u socijalističkoj Jugoslaviji za stripove uveli i poseban namet - porez na šund), akademski kritičari-čistunci ili samo „zabrinuti“ roditelji (koji su ili odrasli ljubitelji ovog „zabranjenog (đačkog) voća“ ili jedva da išta znaju o stripu i zato su odlučno protiv njega). U tekstovima ove knjige autor proklamuje svoje ideje o visokoj umetničkoj i saznajnoj vrednosti stripova i iznosi dokaze u korist svojih tvrdnji. Zahvaljujući tome, svaki čitalac, a posebno onaj mlađi, upoznaće se sa osnovnim istorijskim činjenicama o nastanku i razvoju 9. umetnosti, kako u svetu tako i na ovdašnjim prostorima. Tamburić tu istoriju boji i sopstvenim detinjim i mladalačkim iskustvima i fascinacijama što tekstovima daje dobrodošlu intimističku notu koja samo povećava uverljivost i utemeljenost njegovih stavova.

Osnovna pitanja kojima se segmenti „Stripskih kritika“ bave u rasponu su od znalačkih, instruktivnih pregleda i panorama (npr. engleske ili balkanske strip scene), preko sintetičkih i analitičkih tekstova o opusima pojedinih autora ili o njihovim albumima/serijalima autora sa naših (nekadašnjih i sadašnjih) prostora (Maurović, Bednjanec, Kordej, Oljača, Kerac, Wostok...) i nespornih veličina evropskog i engleskog stripa (Berardi/Milaco, Prat, Prado, Munjoz, Talbot...) do razmatranja teorijskih pitanja (sa praktičnim posledicama) kakva su da li su stripovi dobri za decu ili koje su bitne odlike stripovskog pripovedanja. Ono što, uz obilje informacija i podataka, imponuje jesu Tamburićevo duboko i strasno doživljavanje strip priča te vispreni, precizni zaključci i stavovi o njima, izrečeni jasno i bez mistifikacija a to je definitivno posledica širokog poznavanja predmetne teme i njenog dubokog promišljanja, za šta su sposobne samo kompletne autorativne stvaralačke ličnosti.

Rečju, knjiga „Stripske kritike: prvih 15 godina“ definitivno svrstava Živojina Tamburića u krug ovdašnjih relevantnih strip kritičara i teoretičara; istovremeno, ova knjiga će biti nezaobilazno štivo kako za ambicioznije i radoznalije ljubitelje stripa željne punijeg uvida u 9. umetnost tako i za sve one koji nameravaju da se bave iole ozbiljnijim proučavanjem „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 09.04.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Stripburger 2021, sveže iz tiskarne i Andrej Štular.

Sveže iz tiskarne! CHARLES BURNS: ČRNA LUKNJA

Letošnjo založniško sezono otvarjamo s prevodom enega najbolj branih stripov našega časa, ki je že zdavnaj postal stripovska klasika.
ČRNA LUKNJA, monumentalna stripovska mojstrovina, ki jo je kultni ameriški stripar CHARLES BURNS ustvarjal kar 10 let, je mračna in grozljivo groteskna, hipnotična in halucinantno lepa, večplastna in vizualno izpiljena zgodba o odraščanju in prehodu iz  brezskrbne mladosti v nič manj »kruti« svet odraslih.
Strip, ki obsega skoraj 400 strani, je v slovenščino prevedel Bojan Albahari, spremno besedo pa je prispeval Gašper Rus.

O STRIPU:
Predmestje Seattla, sredina sedemdesetih let prejšnjega stoletja. Že takoj na začetku izvemo, da najstniki tam zbolevajo za neko čudno boleznijo, ki se prenaša s spolnimi odnosi. Bolezen se kaže na najrazličnejše načine – od grozljivo grotesknih do tistih bolj subtilnih, ki jih je možno prikriti – a ko jo stakneš, je to to. Poti nazaj ni več. In potem se začnejo umori …
Zgodba, ki se bere kot napeta grozljivka, nas kaj hitro posrka v svoj mračen, a bogat pripovedni svet, hkrati pa se med branjem nenehno razkriva tudi njena večplastnost, s katero presega žanrske okvire.
Zbirka Ambasada Strip #25, 380 čb str., 17 € •Prevedel: Bojan Albahari • Spremna beseda: Gašper Rus
Več →

O AVTORJU:
CHARLES BURNS (1955), uspešen in nadvse vpliven ameriški stripovski avtor, je nase prvič opozoril sredi osemdesetih s stripi za kultno revijo RAW.
Ustvaril je več odmevnih stripovskih albumov in s svojim edinstvenim likovnim pripovednim slogom navdihnil nove generacije striparjev, odobravanje pa je požel tudi med kritiško srenjo.
Za svoje delo prejel praktično vse najpomembnejše stripovske nagrade, med drugih Eisnerjevo, Ignatzevo in Harveyjevo nagrado.
Idealno domače branje v času »lockdowna« in tudi sicer!
Že na voljo v naši spletni striparni!
Kupi!

STRIPBURGER 2021:
PROGRAM IZDAJ IN NAROČNIŠKI PAKETI

S stripi se lahko celo sredi epidemije odpravite na potovanje v bližnje in daljne kraje, v preteklost in prihodnjost, zato smo tudi v letu 2021 pripravili cel paket zanimivega stripovskega branja.
Podajte se v nova stripovska prostranstva in prelistajte naš
KATALOG IZDAJ 2021
STRIPBURGER 2021:
• Stripburger #77 & #78
(revijalni izdaji)
Charles Burns: Črna luknja (prevod klasike svetovnega stripa)
Vid Černivec: Prazgodovinska izmena(mini prvenec)
Andrej Štular: Ostri ritmi(zbirka vizualnih interpretacij poezije Srečka Kosovela)
Janez in Martin Ramoveš: Kontrabantarji (poetični poljanski vestern)
Kaja Avberšek: Knjiga z jajčki (stripovska kuharica in še mnogo več)
+ POSEBNI IZDAJI 2021:
• Blaž Vurnik & Zoran Smiljanić:
Jože Plečnik 1872–1957
(stripovska biografija velikana slovenske arhitekture; v sodelovanju z MGML)
Tardi/Vautrin: Krik ljudstva  - I. del
(prevod zgodovinskega stripa ob 150-letnici pariške komune; v sodelovanju z ZRC SAZU)

POSTANI NAŠ NAROČNIK!

Si strasten in reden bralec naših stripov ali pa bi to rad postal? Naroči se na Stripburger! Lahko se naročiš samo na revijo ali cel paket letošnjih izdaj – z zajetnim popustom!
Izbiraš lahko med TREMI NAROČNIŠKI PAKETIpo zelo prijaznih cenah in BREZ STROŠKOV POŠTNINE:
DVOJNI STRIPBURGER 2021 (2 revijalni izdaji) = 10 €
• STRIBURGER DELUXE 2021
(7 publikacij) = 41 €  / –30 %
STRIPBURGER DELUXE SPECIAL 2021 (9 publikacij) = 67 € /  –35 %
Naročila in vse ostalo sprejemamo na: burger@mail.ljudmila.org.
Več →

Andrej Štular: TRENUTNA RAZSTAVA
večmedijska razstava
Galerija Ivana Groharja, Škofja Loka
NA OGLED: predvidoma od 13. aprila dalje

Če ne bi bilo tako, kot je, bi vas danes povabili v Škofjo Loko na ogled Trenutne razstavestriparja in vizualnega umetnika Andreja Štularja, ki se v Galeriji Ivana Groharja predstavlja z izborom lutk, ilustracij, stripov, plakatov, slik in prostorskih inštalacij, nastalih v zadnjih desetih letih.
Razstava že stoji, a v skladu s trenutnimi ukrepi bo Galerija Ivana Groharja zaprta do 12. aprila 2021. Razstava bo predvidoma na ogled od 13. aprila 2021 dalje. 
Več →


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 08.04.2021.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...571. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 322 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 571.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/571

Objavljeno: 05.04.2021.
Žika Bogdanović (1932-2021)...      Press: Izbor iz štampe - Nova S
  ...Preminuo stripolog i filmolog
  Žika Bogdanović!

Živislav Žika Bogdanović, istaknuti teoretičar umetnosti, stripolog i nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je juče u Beogradu u 89. godini, potvrđeno je portalu Nova.rs u Kinoteci.

Bogdanović, istoričar i teoretičar umetnosti, filolog, filmolog, stripolog, novinar, prevodilac, izdavač i književnik, rođen je u Beogradu 1932. godine.

Tokom višedecenijske karijere bavio se novinarstvom, kao reporter u agenciji Tanjug, bio je i filmski kritičar “Borbe”, za NIN je pisao televizijske kritike, da bi kasnije u ovom nedeljniku bio i urednik Kulturne rubrike.

Na Radio Beogradu bio je urednik i voditelj serijala “Svet džeza”, a takođe je bio i direktor Jugoslovenske kinoteke, kao i izdavačkog zavoda Jugoslavija.

Bogdanović je bio osnivač i glavni urednik zadužbine “Ateneum”, osnivač i urednik mnogih književnih edicija “Kentaur”, “Plava ptica”, “Zenit”, “Polaris”, a za svoj kritičarski rad još 1962. godine ovenčan je nagradom za filmsku kritiku “Beograd film”.

Žika Bogdanović bio je jedna od ključnih figura za ovdašnju strip scenu, s obzirom da je još 1974. godine pokrenuo jedan od najznačajnijih časopisa o teoriji i istoriji stripa “Pegaz”.

Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija među kojima se izdvajaju one iz oblasti stripa: “Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, “Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi”, “Umetnost i jezik stripa”, “Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934-1941”.

Bavio se i prevođenjem. Na naš jezik preveo je dela Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka…

Za rad na polju strip teorije dobio je nagrade “Andrija Maurović”, “Maksim” i povelju Vitez od duha i humora.

Objavljeno: Nova S, Beograd, Autor: Jelena Koprivica, 04. Apr. 2021.

Objavljeno: 04.04.2021.
Letter from London #35...      Autor: Žika Strip
  ...Izbor domaćih stripova iz 2020.

   Već desetak godina pišem početkom godine izbor stripova iz Srbije za vebsajt Pola Graveta (Paul Gravett) i rubriku Internacionalne perspektive. Gravet je ugledni engleski stripski kritičar, istoričar, kustos izložbi i direktor festivala u Londonu, i čast je biti deo internacionalne ekipe koja piše za njega o stripovima iz zemalja sa svih strana sveta.

   Imao sam takođe čast da pisem izbor stripova sa područja bivše Jugoslavije za Gravetovu knjigu 1001 strip koji morate da pročitate pre nego što umrete (1001 Comics You Must Read Before You Die, „Cassell Illustrated“, 2011). Originalno sam bio ponudio za ovu antologiju 30 stripova sa ex-YU područja. Ipak, Gravet je, zbog limitiranog broja stripova iz celog sveta, na kraju uvrstio samo šest stripova, po njegovom ko­načnom izboru.

   Tako se zbog mog malog doprinosa, kao i značajnog rada drugih, može čuti o našim stripovima u svetu, a naše izdavaštvo sve istrajnije objavljuje i domaće autore. Mislim da je naša stripska umetnička produkcija, sa tridesetak autora koji rade za strane izdavače i tridesetak autora koji objavljuju u zemlji, sa preko 200 objavljenih stripskih knjiga godišnje od strane oko 20 izdavača, značajna oblast umetničkog i ekonomskog delovanja i brend Srbije, i potrebno je još samo da Ministarstvo kulture to sagleda i poboljša svoj odnos prema stripu.

   Moj izbor domaćih stripova je naravno subjektivan, tako da sam ovaj izbor za Graveta ponavljao kod nas samo na specijalizovanom sajtu „Strip vesti“ i ovo je moj prvi pokušaj da sa ovim izborom ukažem širokoj Politikinoj publici na bogatstvo domaćih stripskih autora.

   Reprinti iz naše stripske baštine:
   Lijanko, Mijatovića i Vukojeva, „Forma B”, je popularna srpska verzija humorističkog Tarzana, objavljivanog u periodu 1982-88; Legija nepromočivih, od Željka Paheka, “Forma B”, je zbirka priča naučne fantastike, sa neuobičajenim humorom za ovaj žanr; Švindleri, Milosavljevića i Milutinovića, „System Comics”, su sakupljene priče iz perioda 1992-94, koje pokazuju vitalnost srpske stripske scene tokom rata u Jugoslaviji.

   Nastavljeni serijali:
   Vekovnici Inegral 1, od scenariste Marka Stojanovića i grupe crtača, „Marko Stojanović”, je saga o Marku Kraljeviću i kinezu Čenu, sa dodatkom raznih bića iz mitologije i literature, pri čemu je ovo prvi integral serijala, sa ponovo urađenom prvom knjigom; Linije fronta 9, sa više autora, „System Comics”, su kratke priče iz Prvog svetskog rata.

   More je bilo mirno • Tanja Stupar Trifunović, scenario, i Tatjana Vidojević, crtež • „Besna kobila”
   Ovo je eligična i dirljiva priča o uspomenama, osećanjima, patnjama i kajanjima, ispričana od strane ženskog pripovedača. Puno toga se dešava iza ovih prividno mirnih i misaonih crteža, a u vezi sa delikatnom glavnom junakinjom. To je pre svega tužna ljubavna priča, ali takođe i razmišljanja o ocu, o prošlosti i sadašnjosti. To je takođe i impresivan, zajednički rad dveju dama, Tanje Trifunović (1977), pisca, i Tatjane Vidojević (1979), umetnice.

   Medjugroblje • Zoran Penevski, scenario, i Zvonimir Vidić, crtež • „Modesty stripovi”
   Zoran Penevski, iskusni i nagrađivani pisac i scenarista, i Zvonimir Vidić, vajar, čiji je ovo prvi grafički roman, su hrabri i originalni. Mi smo uvučeni u kompleksnu priču o mladom vajaru, njegovim dilemama o umetnosti, ženama i životu samom. Svaki prizor je obojen uljanim bojama i okruženi ovim slikarskim platnima imamo osećaj da su autori, bez ikakve rezerve, otvorili najintimnije delove svoje duše upravo za nas.   

   Prokleto igraliste • Aleksandar Petrikanović • „Besna kobila”
   Ovaj strip ide stopama veoma neobičnih stripova kao što su Frenk (Frank, Jim Woodring) i Zipi (Zippy the Pinhead, Bill Griffit), od strane umetnika koji iskazuje u svom prvom grafičkom romanu potpuno formirani crtački izraz i determinisanu naraciju. Priče su o Čarobnjaku, mističnom biću, koji živi u fantastičkom okruženju gde su ljudska bića zakačena uzicom za nevidljivo nebo iznad njih. Dogadjanju su nadrealna, ali sa jasnim referencama prema našem svetu i ljudskim stanjima.   

   Orudje delanja • Biljana Djurdjević • „Besna kobila”
   Ova knjiga, horizontalne orijentacije, izvanredno je oslikana od strane poznate srpske slikarke Biljane Đurđević (1973). Čak i srpsko Ministarstvo kulture, koje minimalno podržava stripove, nije moglo da odoli a da ne podrži delimično finansijski ovu knjigu. Đurđević, u ovoj vizuelno očaravajućoj knjizi, analizira poziciju čoveka u modernom društvu, indoktriniranog medijima i ograničenog željom za sticanjem i trošenjem. Ova knjiga je krik za individualno protiv kolektivnog, za ljudske vrednosti protiv proizvodnje i potrošnje.   

   Technotise: Edit i ja • Aleksa Gajić • „System Comics”
   Poznati stripski umetnik i ilustrator Aleksa Gajić (1974), počeo je sa stripovima kao što su Technotise, napisan od strane Darka Grkinića, i Bič božji, francuske scenaristkinje Valeri Manzan (Valérie Mangin). Gajić je nastavio sa terapeutskim ilustracijama, crtežima iz svoje mašte, koji su mu pomagali da sačuva sopstvenu prisebnost. Godine 2009, režirao je i animirao prvi dugometražni film u Srbiji - Technotise: Edit i ja. Deset godina kasnije, na nagovor prijatelja, Gajić i njegov tim odlučili su da naprave grafički roman sa sekvencama iz crtanog filma. Ovo je uspešno ostvareno u ovoj knjizi, o Edit i njjenim prijateljima u Beogradu u nekoj bliskoj budućnosti. Tu ima puno osećanja i situacija koje razumemo i koje su veoma slične našem sadašnjem životu, ali otvara se i problem odnosa prema robotima ili veštačkoj inteligenicji (AI - Artificial Intelligence), čije socijalne i moralne probleme tek počinjemo da osećamo u sadašnjosti.

   Zelenbaba • Vladimir Pajić • „Makondo”
   Ako smo već pomenuli terapeutsko stvaranje, onda je ova knjiga upravo terapija koja nam je potrebna u ovim kompleksnim vremenima. Ove dve priče talentovanog Pajića (1989), koncept umetnika, ilustratora i sada vizuelnog pripovedača, donose nam crtež lepe linije sa zdravim humorom, pričom u stihovima (prva priča), narodnim praznoverjima i misterijama, neobičnim karakterima, i, iznad svega, raspoloženi i pozitivni stav prema životu, Bogu i Đavolu.  

   Gorski vijenac • Geza Šetet i Miodrag - Mikica Ivanović, crtež, P P Njegoš, poema • „Forma B”
   Ovo je uspešna adaptacija, u formi sekvencijalne umetnosti, poeme vladara, vladike, filozofa i pesnika Petra II Petrovića Njegoša iz Crne Gore. Knjiga je prvi put objavljena 1847. i kompletno je napisana u desetercu. Priča je bazirana na navodno istorijskom događaju sa početka 18. veka - masovne egzekucije Crnogoraca koji su prešli u muslimansku veru. Međutim, poema je mnogo više od toga. To je traktat o politici i ideologiji, o borbi za slobodu, pravdi i dostojanstvu. Poema nije više u obaveznoj školskoj lektiri ni u Srbiji ni u Crnoj Gori, delom zbog starinskog jezika (jedna od prvih knjiga koja je koristila jezik Vuka Karadžića), a delom iz političkih razloga. Tako da je ovaj monumentalni napor autora, ali i celog tima „Forme B”, retka prilika za nove generacije da sagledaju ovu peomu, u formi vizuelne naracije, i nauče po nešto o istoriji, tradicionalnim moralnim vrednostima, narodnim mudrostima i poslovicama.

Živojin Tamburić
London, mart 2021.

[Tekst je objavljen kod Gravetta, na engleskom, i u Politikinom kulturnom dodatku od 6. marta 2021]
Objavljeno: 04.04.2021.
Strip: Noćni sud (174)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 04.04.2021.
Novi Balon...      Press: Miodrag Milanović
  ...petobroj 12-16!

Balon 12-16 (petobroj), format 17x24cm, ofset štampa, plastificirane korice, na 320+ stranica donosi stripove Kralj Petar Prvi, prva knjiga (Bam i de Lazaro), 24 sata Mocarta (Pavasović/Milanović), Franjo Kluz, album epizoda Na krilima Poteza (Peternelj/Milanović) Smrtonosno priviđenje (Pavasović),Veliki Blek, epizoda Došljaci (Filipov/Milanović), Nikolino, epizoda Gusarsko blago (A.Muminović), Larami, epizoda Obračun (Miletić/Milanović) + Dostavljači i Galaksija za početnike.

Objavljeno: 31.03.2021.
Mebijus ili ingeniozne vizije budućnosti...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Metalne hronike - Haos” i “The Long
  Tomorrow - Slepa citadela” Mebijusa;
 
  izdavač “Čarobna knjiga” 2021.

   Agilna “Čarobna knjiga” obradovala je brojne stripoljupce sa čak dva albuma legendarnog Mebijusa: “Metalne hronike - Haos” i “The Long Tomorrow - Slepa citadela”, upravo objavljena u biblioteci “Stari kontinent” u tvrdom povezu i punom koloru. U svetovima naučne fantastike, stripa, ilustracija i filma ime Mebijusa  (iliti Žana Žiroa, 1938-2012) sinonim je za čistu, nepatvorenu ingenioznost. Sve vezano za njega čudesno je i fascinantno, počev od egzotične biografije do gotovo šizofrene podele (ali i spoja) na Žiroa, crtača (kasnije i scenariste) kultnog vestern stripa “Bluberi”, i subverzivno razbarušenog Mebijusa, dve različite a autoritativne pojave koje su, svaka na svojoj “teritoriji”, stvorile relevantan i nezaobilazan opus koji je etalon kvaliteta kako za čitaoca tako i stvaraoce. Samostalno ili u saradnji sa drugim autorima, među kojima je, opet, najpoznatiji i najznačajniji Alehandro Žodorovski, Mebijus je uspeo da stvori/iscrta nadahnuti, inventivni vizuelni portret/profil budućnosti koji se raširio u sve horizonte popularne kulture s kraja XX veka i u prvim decenijama XXI veka i, u svesti nekoliko generacija, postao model za “lik stvari koje će doći”. Svaka analiza naučnofantastičnih stripova i filmova, ilustracija i reklamnih plakata iz ovog perioda uverljivo će dokazati navedene teze. Mebijusova verzija budućnosti prepuna je čudesne tehnologije (u skladu sa Klarkovim zakonom po kome se razvijena tehnologija ne razlikuje od magije) ali i slobodne, čiste i nedirnute prirode, mračnih tonova kao i vilinske lepote, mnogo haotičnosti i još više infantilnosti. Prepoznatljivi su njegovi impozantni svemirski brodovi kao i ogromni gradovi na bezbroj nivoa, njegovi astronauti hodaju pored božanstva i pretećih ili bezazlenih alijena, ljudske kreature uokolo šetkaju sa smešnim kapama i šeširima. Trivijalno i ezoterično, svakodnevno i krucijalno mešaju se jednako uspešno kao i sofisticirane filozofske aluzije sa gegovima. Pogled na bilo koji Mebijusov samostalni crtež ili kvadrat neke strip table otkriva njegov unikatni osećaj za sliku, za kompoziciju, celinu i detalj. Sve pomenuto vidljivo je u drugom tomu Mebijusovih radova, naslovljenom sa “Metalne hronike - Haos”, koji sadrži mnoštvo samostalnih crteža i slika (namenjenih časopisima, koricama knjiga i njihovom ilustrovanju ili reklamnim kampanjama) kao i brojne skice iz Mebijusovih radnih beležnica i svezaka. Sav ovde skupljeni material svedoči o razvoju umetnikovih veština crtanja ali i gradnje slike, eksperimentima sa senčenjem i upotrebom crtica i tačaka te o korišćenju žanrovske ikonografije i njenom razvoju i transformisanju. Konačno, ilustracije su dokaz Mebijusove izuzetne sposobnosti da u samo jednom kvadratu stvori atmosferu i ispriča/sugeriše situaciju/priču. Njegov osećaj za narativnost kao i za začudno ostavlja znatiželjne posmatrače bez daha posebno kada pored gotove slike stoji haotično našarana skica. “Metalne hronike – Haos” daruju dragoceni uvid u stvaralački radionicu i sam proces nastajanja izuzetnog dela.

   Treći tom Mebijusovih dela „The Long Tomorrow – Slepa citadela“ sadrži danas već klasične prevratničke naučnofantastične stripove. Mebijus je 1975.g. bio deo ekipe koju je okupio Žodorovski s namerom da stvori filmsku adaptaciju naučnofantastičnog romana „Dina“ Frenka Herberta. Film je trebao da bude iskorak iz vizuelnih-scenarističkih-glumačkih-muzičkih obrazaca, na saradnju su pozvani izuzetni autori, od Mebijusa, Gigera, Orsona Velsa do Mika Džegera, grupe Pink Flojd i - Salvadora Dalija. U svoj toj kreativnoj gužvi Mebijus je upoznao Dena O’Banona (1946-2009; autor scenarija za film „Alien“ iz 1979.g.) koji mu je pokazao skice za strip na kome je radio. Mebijus je, oduševljen pričom, zatražio pravo da je nacrta. Tako je nastao strip „The Long Tomorrow“ o marginalnom detektivu koga, u košmarnom mega-gradu, angažuje bogata klijentkinja za laki posao koji se, kako to biva, zakomplikuju. Ova parodija na tvrde krimiće, svojevrsna priprema za smotanog detektiva Džona Difula iz ciklusa o Inkalu, pleni atmosferom, enterijerima i haotičnom radnjom. Mebijusov frustrirani-agresivni-medijski grad-džungla budućnosti biće likovni temelj za film „Blejd raner“ Ridlija Skota (1982) i kiberpank roman Vilijema Gibsona „Neuromanser“ (1984). U sličnom okruženju dirigovanih masovnih neuroza razvija se i sledeći strip u albumu, priča bez reči „Rock City“. Naredni „svemirski“ i apokaliptički stripovi stilske su vežbe na prepoznatljive, neinventivnim trošenjem šablonizovane žanrovske teme koje Mebijus revitalizuje i nadograđuje potvrđujući da je vispreni pripovedač koji vešto koristi žanr, opštu kulturu i nadrealistički humor i apsurd.

   Bezmalo pola veka od stvaranja Mebijusove slike jednako su uzbudljive i fascinantne a priče vrcavo duhovite i intrigantne, pune citata i aluzija. Njegovo delo definitivno je nezaobilazni reper globalne kulture kraja XX i početka XXI veka.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 02.04.2021.
Tko je bio Walter Neugebauer i kako smo surađivali,...      Autor: Veljko KRULČIĆ
  ...a povodom stote godišnjice njegova rođenja.

   Prije koji dan navršilo se 100 godina od rođenja Waltera Neugebauera, klasika devete umjetnosti. Dogodilo se to 28. ožujka 1921. u Tuzli, u Bosni i Hercegovini.

   Tri godine kasnije obitelj Neugebauer (mama, tata – fotograf po profesiji i skoro četiri godine stariji brat Norbert, od milja zvan Nobika) se seli u Zagreb, koji će postati „njihov“ grad.

   Walter Neugebauer preminuo je pak 1. lipnja 1992. u Munchenu, u Njemačkoj (u kojem je proveo posljednjih 34 godine) od srčanih problema. Neki će dodati „i od tuge za Nobikom“, koji je u bolja sjećanja otišao tri tjedna ranije - 6. svibnja.

   Kada nas je napustio, Walter Neugebauer  tek je bio navršio 71 godinu. Formalno je bio u mirovini, ali imao je puno planova i ideja koje je namjeravao realizirati.

   Takav je bio cijeli svoj život, koji je bio intenzivan i kreativnošću ispunjen, kao rijetko kojem drugom primjenjenom umjetniku.

   Jednostavno i telegramski rečeno, WALTER NEUGEBAUER  je znameniti crtač stripova (i urednik izdanja), zasigurno jedan od najvažnijih stripaša s ovih prostora (s „istaknutim“ mjestom i važnom ulogom u međunarodnim okvirima), među pionirima je i stripa i crtanog filma u Hrvatskoj i nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je profesionalac od „glave do pete“, brz i – dobar crtač!

   U svom „zagrebačkom razdoblju“, od 1935. kada je kao „dečko u kratkim hlačama“ debitirao kao strip-crtač na stranicama tjednika „Oko“ (i uprihodio svoj prvi profesionalni honorar) do svog preseljenja u Munchen (gdje je najprije radio kao glavni kreativac u kompaniji  Rolfa Kauke, tada jedne od vodećih na Starom kontinentu; a od ranih 70-ih u vlastitom studiju), nakon što je odradio posao glavnog animatora u crtanom filmu „Bušo – hrabri izvidnik“ (produkcija „Zagreb film“, redatelj – Nobika, kojeg domaća kritika nije dobro primila), WALTER NEUGEBAUER je de facto cijelu tu svoju karijeru ostvario u simbiozi s  bratom Norbertom, scenaristom i tekstopiscem/stihotvorcem u stripovima, a u slučaju crtanih filmova i – njihovim redateljem.

   Walter Neugebauer podjednako je bio uspješan u karikaturalnim i realističkim stripovima, a njegova stripografija iznimno je bogata i raznolika. Broji više od sto potpisanih naslova, te desetine i desetine stripova rađenih za Rolf Kauku produkciju koje nije smio autorski atribuirati.

   Nažalost, njegova stripografija nije do kraja obrađena i sistematizirana.

   Ako trebam izabrati svoje favorite, onda je to opus iz NDH-aškog „Zabavnika“ (kolorirane strip-bajke „Patuljak Nosko", „Gladni kralj" i „Mali Muk", te „Tarzanovim stopama“, „Rođak iz kamenog doba“), te genijalne crno-bijele adaptacije književnih djela „Prvi ljudi na mjesecu“ i „40.000 milja pod morem“ iz sredine 50-ih godina.

   Naposlijetku, tu je i „Snjeguljica“ – najbolji, najduhovitiji i najzabavniji pornografski (ili erotski, kako vam drago) strip „all time“. Zajedno su Norbert i Walter imali svega 42 godine kada je stvorena „Snjeguljica“! Sam Walter je tu svoju verziju klasične bajke, odnosno Disneyevog filma okarakterizirao (u intervjuu kojeg je dao Darku Zubčeviću, Ranku Munitiću i Hrvoju Turkoviću za časopis „Film“ na festivalu animacije 1978. u Zagrebu) kao „veselu stvar na pornografski način“.

   Da nije bilo WALTERA NEUGEBAUERA vjerojatno ne bi ni bilo „Velikog mitinga“ (1951.), koji je u vrijeme nastanka izazvao svojevrsnu „senzaciju“ u kulturi, pa i politici toga vremena, a zapravo je prerastao u „kamen temeljac“ animacije na ovim prostorima,  znači i za „zagrebačku školu“, za Vukotića, Kristla, Mimicu, Kostelca, Dovnikovića i ostale prvake, za nagradu Oscar, etc, etc…

   Nema dileme da sama umjetnost, pa i karijera Waltera Neugebauera zavrijeđuje akademske katedre, studije, knjige, monografije…  

   Jedna od niza stvari, a koja me posebno fascinira vezana za njegovo „djelo“ - odnosi se na Walterov  entuzijam – dva lista je još prije punoljetnosti na ovaj ili na onaj način pokrenuo i uređi­vao: „Veseli vandrokaš" (1938-1939) i „Novi vandrokaš" (1940), a tu je i „Zabavnik" (1941, 1943-1945) – ponajbolji strip-list u sveukupnoj povijesti strip-izdavaštva na ovim prostorima.

   Prvi susret s Neugebauerovim stripovima kao suvremenik imao sam u ZOV-u. Naravno, odmah sam se u njih i „zaljubio“. Neću spominjati svoju „potragu“ koja je uslijedila i za drugim njegovim stripovima, pa sam se recimo „razočarao“ kada sam u „Strip reviji“ iz ranih 60-ih naišao na niz njegovih crno-bijelih stripova!

   WALTERA NEUGEBAUERA upoznao sam 1984. kada sam za „Istarsku nakladu“ pripremao monografiju „Hrvatski poslijeratni strip“. Iako je bio triput stariji od mene (tada sam tek bio navršio 21. godinu), iz prve me je „osvojio“ svojom vitalnošću, energijom,  sijasetom novih ideja, stalno je bio u pokretu, u akciji... I da ne zaboravim, Walter Neugebauer je bio izrazito „dobronamjeran“. Imam dojam da mi je „na slijepo“ vjerovao, jer se potrudio specijalno za moju monografiju u Munchenu napraviti nove „papir-kopije“ stripa „Prvi ljudi na mjesecu“ kojim sam ga odlučio predstaviti.

   Kada sam s Darkom Glavanom pripremao retrospektivnu izložbu „Strip u Hrvatskoj 1867. – 1985.“ (prvu tog opsega i cjelovitosti i prvu u nekom od tzv. „elitnih“ galerijskih prostora) u Muzejskom prostoru Zagreb početkom 1986., Walter se potrudio osigurati svoje originale, od kojih je dio njih imao u svojoj kući u Zagrebu, a drugi dio u svom studiju u Njemačkoj, u gradiću Geretsriedu.

   Usput da spomenem kako je Walter Neugebauer u svojoj „arhivi“ imao i originalne table stripova još nekih svojih kolega (Andrije Maurovića, Ferda Bisa…) iz razdoblja prije rata i iz vremena NDH, tj. lista „Zabavnik“, te je i njih ponudio za posudbu za izlaganje na izložbi.

   U svibnju 1986. trebao je („na svoj trošak“, kako je sam rekao) doći na dva dana u Pariz na otvaranje izložbe „Jugoslavenski strip 1866. – 1986.“, prve takve vrste na našim prostorima, ali je zbog prekonoćne narudžbe za jedan propagandni crtić morao otkazati.

   Na poziv Zdravka Zupana, umjetničkog direktora, i Milana Obajdina (ispred organizatora), Walterov sin Robert i ja napravili smo „Izložbu stripa braće Neugebauer“ na trećem Salonu jugoslavenskog stripa u studenom 1986. godine u Vinkovcima.

   Neposredan povod – Grand Prix.

   Zbog sudjelovanja na Salonu, gdje je bio istinska „zvijezda“, Neugebauer je došao iz Munchena. Nažalost bez brata Norberta (koji je živio u Offenbachu).  Spominjem to stoga što su Grand Prix dobili oba brata, Walter i Norbert.

   Odluku da upravo braći Neugebauer pripadne nagrada za životno djelo donio je stručni žiri Salona u sastavu Vasa Pavković, Robert Emil Tanay, Zoran Đukanović i Branislav Kerac, s obrazloženjem da su u „svojim najznačajnijim djelima ostvarili teško dostižan sklad scenarističke i crtače komponente stripa“.

   U Vinkovcima smo tv-redatelj Đorđe Janjatović i ja napravili 15-minutni prilog za emisiju TV Zagreb o Walteru Neugebaueru, a uspio sam „nagovoriti“ njegova prijatelja i profesionalnog suputnika iz „Duga filma“ i humorističkog lista „Kerempuh“ (dakle, iz razdoblja pedesetih godina) oskarovca Duška Vukotića da dođe u Vinkovce i da u ime Salona uruči laureatu nagradu za životno djelo na području stripa...

   Za katalog Salona napisao sam prikaz karijere braće Neugebauer.

   U prvom broju strip-magazina „Oscar“ (izdavač „Čvor“ iz Bjelovara, 1987.), koga sam uređivao, objavio sam manje poznati, ali crtački izniman Neugebauerov strip „Neznanac iz svemira“ iz 1954. premijerno objavljivan u „Globusu“.

   U to vrijeme bio sam započeo pripremati i monografiju „Neugebauer“ za „Istarsku nakladu“ iz Pule, dobar dio materijala sam bio i spremio, osigurao sam bio i izdavačke recenzije Fadila Hadžića i Vukotića (koje su u socijalizmu bile „neophodne“), ali na kraju je taj projekt ostao – nerealiziran.

   Razlog - Robert Neugebauer je „inzistirao“ da „Istarska naklada“ prije monografije tiska „Winnetoua“ u koloru, ali problem je nastao jer su se direktorica gdja Elda Čerina i Robert „razišli“ u nakladi u kojoj se je album trebao tiskati!

   Neovisno od toga, „ponosan“ sam što stojim iza prve knjige stripa Waltera Neugebauera (nažalost – posthumne) objavljene u Hrvatskoj.  Riječ je o knjizi „Miškecove zgode i nezgode“ koju je nakladnik „Azur Journal“ (vlasnik Josip Zebić, glavni i odgovorni urednik Marijan Grakalić) objavio krajem 1992. godine, čime je započet novi bibliotečni niz „Zagreb u stripu“. Ja sam se u ovom projektu našao u svojakoj funkciji -  priređivača i urednika. Po izlasku knjige, uspio sam organizirati da se promocija „Miškeca“ održi u prostoru Društva hrvatskih književnika na Jelačićevom trgu.

   Kao kuriozitet mogu spomenuti da je na ovoj knjizi kao grafički oblikovatelj strip-izdanja „debitirala“ Melina Mikulić, a da je jedan od suradnika (kao autor teksta o „junaku“ Neugebauerovog stripa koji je 1938. Izlazio u „Mickey stripu“) bio i Rudi Aljinović, veliki Walterov prijatelj.

   Spomenuti ću da su u proteklih pola stoljeća pojedini stripovi Waltera Neugebauera reprizirani u „ZOV“-u, „Spunku“, „Našem stripu“, spomenutom „Oscaru“, „Plavom zabavniku“, „Plavom vjesniku“ (kojeg je uređivao Ivo Miličević), „Boomu“, „Strip reviji“, „Strip reviji Večernjeg lista“…

   Inače, gotovo da nije za vjerovati, ali WALTER NEUGEBAUER (niti njegov brat) još uvijek nije dobio svoju ulicu u Zagrebu.

   Najviše što mu se njegova domovina dosad „odužila“ na svemu što je dao i čemu je pridonio je - retrospektiva u Galeriji Klovićevi dvori od 30. siječnja do 3. ožujka 2013., koja je obuhvatila umjetnikov  rad  na stripu, animaciji, karikaturi, ilustraciji, dizajnu... Autor koncepcije izložbe je bio Frano Dulibić, a kao kustosi još su surađivali Branka Hlevnjak, Koraljka Jurčec Kos, Daniel Rafaelić i Iva Sudec Andreis.

   Izložbu je pratio reprezentativan i bogato opremljeni katalog na 112 stranica, trajan dokument na „lik i djelo“ Waltera Neugebauera, bez obzira na niz faktografskih pogrešaka i izostavljanja više važnih sastavnica njegova života i stvaralaštva. Npr. preskočena  je „rubrika“ u kojoj su se trebali predstaviti njegove knjige stripova.

   Među njima je i album „Čudotvorni mačak i drugi stripovi“ kojeg  je udruga „Strip forum“ objavila 2012. godine…

Objavljeno: 01.04.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Drakula i Betmen: Zlo doba!

Betmen: Zlo doba
TREĆI TOM SNAJDEROVOG I KAPULOVOG SERIJALA (THE NEW 52)! „BETMEN: ZLO DOBA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara! Format 15,8 x 24 cm • Povez Tvrd • Broj strana 200 • Štampa Kolor • Serijal DC GOLD • Junak Betmen

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Betmen%20Zlo%20doba.pdf

ON JE MRAČNI VITEZ, A SVAKI VITEZ MNOGE BITKE MORA IZVOJEVATI.



Svaki dan donosi nove opasnosti, a svaka noć – nove košmare. Stari prijatelji i saborci padaju, a na njihovo mesto dolaze novi. Stari neprijatelji vraćaju se s većim moćima i užarenijom mržnjom no pre. A borba Mračnog Viteza za dušu Gotama ne jenjava. Put će ga nanositi od zatvora Blekgejt, pa sve do ludnice Arkam. Boriće se protiv Glinenog i Crvene Kacige. Vinuće se u nebo sa Supermenom i oplakivati palog Robina. Nadahnuće nove vojnike u ratu protiv zla – i prisetiće se početka sopstvenog vojnog roka za vreme haotične Godine Nulte.

Ali Mračni Vitez mora da opstane. Da uteruje strah. Da uliva nadu. Da pokaže silama dobra i silama zla da je Betmen nešto više od čoveka. Betmen je ideja. A ideje su večne...

„BETMEN: ZLO DOBA“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.200 dinara, od srede 31. marta, do nedelje 4. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

Drakula - strip
GOTSKO REMEK-DELO MRAČNE, VEČNE LEPOTE! „DRAKULA“ strip na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!
Format 20,8 x 29,7 cm • Povez Tvrd • Broj strana 208 • Štampa Kolor • Serijal STARI KONTINENT

PRELISTAJTE OVO IZDANJE: https://carobnaknjiga.rs/chest/odlomak/_Drakula.pdf

Priča o besmrtnom vampiru i sama je postala besmrtna. Znamo je iz folklora i mitova, iz slavnog romana Brema Stokera i brojnih filmskih adaptacija, ali nikad nam je nije dosta. Francuski autor Žorž Bes nudi svoju viziju popularne legende, trudeći se, pritom, da ostane što verniji Stokerovom originalu.

Čuven po izuzetnom crtačkom umeću, on bira crno-belu tehniku kako bi dodatno istakao snagu svoje linije i delu dao prikladnu atmosferu jeze i užasa, prateći priču o Džonatanu Harkeru, Mini, profesoru Van Helsingu i drugima koji su se, sticajem raznih okolnosti, susreli sa dijaboličnim stvorenjem, nosferatuom, poznatim kao Vlad III Cepeš, to jest grof Drakula.

Besov Drakula predstavlja delo virtuoza, u kom se jasno vidi da je njegov autor jedan od najboljih stripskih umetnika današnjice.

„DRAKULA“ strip na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.200 dinara, od srede 31. marta, do nedelje 4. aprila 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

Objavljeno: 31.03.2021.
Cilus izložbi: Strip i ilustracija...      Press: SKC BGD
  ...Grafičke poeme - Strip u proširenim
  likovnim formama!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD (SKC) –
SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

MAGDALENA MIOČINOVIĆ ANDRIĆ

GRAFIČKE POEME - STRIP U PROŠIRENIM
LIKOVNIM FORMAMA

1 - 10. APRIL 2021.
Srećna galerija SKC Beograd
(pon-pet: 11:00-18:00, sub: 11.00-15.00)

Magdalena Miočinović Andrić je rođena 1972. godine u Beogradu. Tokom studija filozofije (1991/95) započinje svoj umetnički rad učestvujući u pozorišnim radionicama trupe KUD – NIKUD. Radi na scenografiji, izradi plakata i osmišljavanju kreativnih radionica. Godine 1998. upisuje vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirala u julu 2003. Tokom studija dva puta je nagrađivana godišnjom nagradom fakulteta za skulpturu u materijalu - za skulpturu u drvetu i skulpturu u metalu.

U domenu stripa, dobitnica je i Nagrade prijatelja Salona - izdavačke kuće Besna kobila na  17. međunarodnom salonu stripa SKC Beograd, 2019. godine.

Član je ULUS-a od februara 2004. i ULUPUDS-a od 2012. godine. U statusu je samostalnog umetnika, od 2006. godine.

Do sada je učestvovala na više od 40 grupnih izložbi, četiri međunarodna vajarska simpozijuma i imala dvadeset dve samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu. Učesnik je više umetničkih kolonija, simpozijuma i festivala. Autor je četiri skulpture u javnom prostoru a, do sada, jedanaest njenih radova se nalazi u privatnim i javnim kolekcuijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Sloveniji, Austriji i SAD-u.

Živi i radi u Beogradu.

Izložbu Magdalene Miočinović Andrić GRAFIČKE POEME - STRIP U PROŠIRENIM LIKOVNIM FORMAMA, kao virtuelnu postavku u formi foto albuma, možete pogledati  i na: magdalenamiocinovicandric.weebly.com/galerija.html

Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 1. aprila od 11.00 časova.

U galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (propisana fizička distanca i zaštitna maska).

Objavljeno: 30.03.2021.
Strip konkurs...      Press: LKC
  ...Balkanske smotre mladih strip autora!

Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po dvadeset treći put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 25. do 27. juna  2021. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja i Narodne Biblioteke "Radoje Domanović" u Leskovcu.

Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu. O dobitnicima ovih nagrada odlučivaće tročlani međunarodni žiri. Pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, što je i poželjno u cilju pružanja primera mlađim kolegama, ali ne mogu ući u konkurenciju za dodelu nagrada). Za nagrade mogu konkurisati samo strip autori sa prostora Balkana, ali izlagati mogu autori iz čitavog sveta (na  Balkanskoj smotri 2020. učestovalo je, na primer, 2839 autora iz 73 zemlja sa 6 kontinenata).

U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu Word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
Miloš Cvetković
Kozaračka 48
16000 Leskovac

najkasnije do 1. maja 2020. godine. Poželjno je slati kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu:
balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Blog festivala:
balkanskasmotra.blogspot.co
Objavljeno: 24.03.2021.
Međunarodna afirmacija...      Press: Vizant
  ...Крстевски помеђу најдобрите манга уметници!

Култура
Међународна афирмација

КРСТЕВСКИ ПОМЕЂУ НАЈДОБРИТЕ МАНГА УМЕТНИЦИ

Македонскиот визуелен уметник Златко Крстевски е застапен со две оригинални дела работени на тема „Иновација” техника лавиран туш во боја во новата публикувана међународна антологија „The Best Cartoons of NIPPON” на 112 страници со биографски референци се селектирани 120 уметници од 30 земји. Делата беа изложени во рамките на интернационалниот фестивал на современ стрип и карикатура во Саитама Сити Јапонија кој се одржуваше во „The Saitama Municipal Cartoon Art Museum” крајот на минатата година и е поместен поради пандемијата. Во уводната порака на градоначалникот Хајато Шимицу - Градот Саитама е дом на Ракутен Китазава таткото на модерната манга уметност, каде е поместен и самиот Музеј. И радост е да се погледаат иновациите од целиот свет креирани од уметниците во делата...

Во 2018 беше откупено едно дело од Крстевски за колекција во Музејот. Паралелно се занимава со сликарство. Дела му се најдуваат во колекции во музеи: Лвов Украина Полска, Италија, Музеј на Убави уметности Монастир Тунис, Сохо Галерија САД, Франција, Екатеринбург, Русија...

- Неколку години учествувам на оваа реномирана изложба, каде се прашаат оригинали потпишани од авторот - уметникот. Оваа година поради ситуација беше и подолг патот на испрашање на делата, и нивната промоција, како експресна достава на публикацијата . Во Македонија за чудо културата е „Политички терор” и служи како маркетиншка алатка за остварување на субкултурните проектни цели. Културното наследство е еден вид на ентропија и деструкција во рацете на државни заводи, институти, институции... Со самото уништивање се бришат и границите на Националниот Културен Идентитет, јазикот исконското „словенството” на една нација - изјавува Крстевски.

web strane Manga Museum
www.city.saitama.jp/004/005/002/003/001/
matcha-jp.com/en/3013
Objavljeno: 20.03.2021.
Strip: Cane (430)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.03.2021.
Čistota pustinje kao vrhunski ideal lepote...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Korto Malteze Etiopljani“ Hugo Prat; 
  izdavač „Darkwood“ 2020.

   Albumom „Etiopljani“ izdavačka kuća “Darkwood” nastavlja objavljivanje sabranih avantura Korta Maltezea poteklih iz pera Huga Prata (1927-1995), na ćirilici, u tvrdom povezu i u punom koloru. „Etiopljani“ su originalno nastali 1972-73. godine i čine ih četiri epizode od po 20 tabli; album se u par izdanja pojavio i pod naslovom „Korto u Africi“. U imaginarnoj Kortovoj biografiji „Etiopljani“ opisuju njegove doživljaje na rogu Afrike približno u 1918. godini. Situacija je, kao i njegovim prethodnim ratnim avanturama, krajnje haotična jer velike sile na tom ogromnom, pustom tlu koje je izvan delovanja glavnine njihovih vojnih snaga, pokušavaju da za svoje interese iskoriste netrpeljivosti i sukobe starosedelaca, postupajući po sveprisutnoj staroj mudrosti „zavadi pa vladaj“. U početnom segmentu „U ime Alaha milostivog i samilosnog“ Korto jaše sa bizarnim „El Oksfordom“ koji ga je najmio za kapetanski posao odvoženja broda do Zanzibara i koji tvrdi da, iako je studirao u Oksfordu, Londonu, Njujorku i Parizu najviše voli pustinju „zato što je čista“. Nadmudrivanju ove dvojice pridružiće se i ekscentrični mistik Kuš, ratnik i verski fanatik koji radi samo ono što hoće. Kuš se, inače, pojavljuje i u Pratovom stripu „Pustinjske škorpije“ kao borac u II svetskom ratu i pominje svoje poznanstvo sa Kortom. Sada, na izmaku I svetskog rata, trojka ima zadatak da, u tvrđavi usred pustinje, iz zarobljeništva spasu malog princa koga je zarobio njegov stric. Plan (koji se tako može nazvati samo uz mnogo dobre volje) brzo izmiče kontroli a oslobodioce u bezizlaznoj situaciji spasava samo čudo. Na kraju epizode Korto i Kuš odlaze među peščane dine i dalje razmenjujući zajedljive primedbe. Njihov put ukrstiće se ponovo u još jednoj tvrđavi kojom komanduje britanski kapetan koji je kukavica pred jakima i osion prema onima koji ne mogu da mu se suprotstave. Popustljivost prema sledbenicima fanatičnog Ludog Mulana ne može ga spasiti od napada, zarobljavanja i užasne smrti spaljivanjem - koja je primer kako će biti kažnjeni svi koji žele da gospodare starosedeocima. Korto milosrdno ubija kapetana hicem iz puška a Kuš uspeva da mornara sakrije od progonitelja. U pozadini ove priče je i ona o irskim pobunjenicima u kojoj je zavidni brat, da bi spasao sebe, izdao ciljeve borbe i ubio brata heroja.

U nastavku drugovanja Kuš vodi Korta do svog rodnog sela, koje je izvan ratnih nevolja ali je na granici sukoba zbog otmice jedne devojke. Pridošlice nameravaju da spreče krvoproliće između Danakila i Abisinaca, što ih posle članova porodica vodi do ludog belca Stenlija koji tvrdi da je pronašao zlato ali i impozantne pojave šamana Šamaela, „sina đavola i smrti“, istetoviranog lica sa očima bez zenica. Što se situacija više usložnjava to Korto lakše gubi tlo realnosti pod nogama sve dok ne bude zatrpan lavinom kamenja; kad se izvuče ispod nje on, na optužbe Šamaela, buntovno odgovara da se uplašio smrti i pobegao i da će pobeći kad god želi jer on – nije heroj! Ipak, Korto uspeva da razreši sukob i dok Šamael proglašava da je „plemeniti buntovnik“, Kuš ga pita kuda će dalje u ovoj zemlji punoj tajanstvenih stvari. Odgovor je filozofski kontradiktoran – „ne znam Kuš, daleko.“ No, sledeća avantura će ga vratiti u rat koji su zapadnjaci doneli u Afriku. Mada ne želi da se svrsta ni na jednu stranu jer tvrdi da je civil, Korto odlučuje da osveti smrt jednog časnog nemačkog oficira i upotrebljenog pa odbačenog/ubijenog čoveka-leoparda. U vatrenom obračunu sa špijunima Korto upada u tamu i sreće leoparda koji mu pripoveda o stvarnosti u kojoj ljudi-leopardi dele pravdu. Kad se probudi Korto otkriva da je u bolnici, da je bio u višednevnoj komi i da je za njega ostavljen paket u kome se nalazi – leopardova šapa. Objašnjenje kaže da je to znak da će biti ubijen ali Korto zna da drži dokaz da je postao deo tog časnog društva.

Od svoje desete do šesnaeste godine Prat je živeo u Etiopiji i tamo stekao mnoge prijatelje od kojih su neki ratovali protiv Italije. Upoznavanje drugačijih kultura i poštovanje njihovih razlika postali su deo Pratovog svetonazora koji deli i njegov „alter ego“ Korto. On se čudi drugačijim svetovima ali ih ne osuđuje ili omalovažava niti pokušava da im nametne obrasce Zapadnog sveta. Otuda Kortovo odbijanje da se pokorava bilo kojoj nacionalnoj zastavi i politici jer im pretpostavlja arhetipske slojeve Pravde. Zato Korto beži od uloge junaka bez straha i mane odnosno od „suvog“ realističnog pogleda na svet. Iz tih razloga je on i dalje atraktivan i izazovan (anti)heroj uronjen u iskustva postmodernističkog eklekticizma koji nesputano meša faktorafiju i fikciju (u ovom albumu pominju se i Rembo kao trgovac oružjem i Lorens od Arabije). Po ovom maniru Prat je blizak Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju (za razliku od pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu). Osim poigravanja realizmom i fantastikom Prat majstorski „barata“ i minimalističkim crtežom koji je visoko stilizovan sa povremenim upilivima poetske apstrakcije (kakve su npr. scene sa lavinom kamenja i štitovima od zebrine kože) koja oduzima dah znatiželjnim ljubiteljima „priča u slikama“.

Rečju, „Etiopljani“ su nesporno remek-delo 9. umetnosti ali i svekolike umetnosti XX veka i zaslužuju punu pažnju i duboku posvećenost.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 19.03.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Živel strip, živel marec! // pogovor, razstave in druge novice iz sveta stripa.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21: Gašper Rus

pogovor z avtorjem
spletna premiera: DANES ob 19.00
Video bo na ogled na FB strani Stripburger Comix in YT kanalu Strip Core TV
Ob razstavi Tihi dialogi, ki je trenutno na ogled v koprski Galeriji Meduza, smo se pogovarjali z Gašperjem Rusom o njegovem stripovskem ustvarjanju. Vabljeni k ogledu!
Več →

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 21
nagradni natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
POZOR! ROK ZA ODDAJO DEL SE POČASI IZTEKA!
Stripe in animacije nam lahko pošljete še vse do srede, 24. marca 2021.

Vabljeni tudi k ogledu razstav, na katerih svoje delo podrobneje predstavljata oba sodelujoča umetnika letošnjega natečaja Živel strip! Živela animacija! - Gašper Rus in italijanska ilustratorka in striparka  Gabriella Giandelli.
Gabriella Giandelli in Gašper Rus: Tihi dialogi
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Meduza, Koper
NA OGLED: do 16. 4.

Gabriella Giandelli: Bestiarij
• ulična razstava na TAM-TAM plakatnih panojih, Ljubljana • NA OGLED: do 22. 3.
Gabriella Giandelli: Stripi in ilustracije • razstava • Italijanski inštitut za kulturo, Ljubljana • NA OGLED: do 30. 8.

STRIPBURGER NA FESTIVALU V STRASBOURGU
Če so lansko leto zaznamovale številne odpovedi vrste mednarodnih stripovskih festivalov, se letošnjo pomlad stripovsko dogajanje seli na splet. Stripburger se tokrat deloma fizično, v večji meri pa virtualno predstavlja v enem od središč sodobne evropske stripovske scene – francoskem Strasbourgu, kjer se bo prihodnji teden odvil festival Central Vapeur.
Predčasno odprtje Stripburgerjeve razstave v izložbi priznane umetniške šole LISAA je že nakazalo nove smernice stripa v Franciji. »TO! To je tisto, kar si želim početi, ko končam študij,« je izjavil eden od študentov vizualne umetnosti, ko je videl razstavo.
TO! Take rabimo!
Več o programu Stripburgerja na tokratni spletni oz. hibridni ediciji festivala Central Vapeur 10.1 →

Napovedujemo: AMBASADA STRIP 2021
V Stripburgerjevi zbirki Ambasada Strip, namenjeni prevodom del tujih sodobnih stripovskih klasikov, bosta v letošnjem letu našli zatočiše dve vrhunski stripovski mojstrovini!

Večkrat nagrajeno stripovsko klasiko izpod peresa enega od najpomembnejših striparjev sodobnega časa - Charlesa Burnsa, ki je že zdavnaj postala kultna, boste od sedaj lahko brali tudi v slovenščini!
Zgodba o čudni bolezni, za katero zbolevajo samo najstniki, se bere kot napeta grozljivka, ki nas kaj hitro posrka v svoj mračen, a bogat pripovedni svet, hkrati pa se med branjem nenehno razkriva tudi njena večplastnost, s katero presega žanrske okvire.
Le redkokateremu delu uspe tako dobro prikazati stiske najstništva, kot to zmore Črna luknja!
Charles Burns: Črna luknja • Ambasada Strip #25, 380 čb str., • 17 €
prevod: Bojan Albahari • spremna beseda: Gašper Rus
Izide 30. marca 2021!

18. marca obeležujemo obletnico pariške komune - pred točno 150 leti so ljudske množice prevzele oblast v mestu.
V sodelovanju z Založbo ZRC bomo to pomembno obletnico obeležili s prevodom monumentalnega dela Krik ljudstva, ki ga je po adaptaciji istoimenskega romana francoskega romanopisca in filmskega ustvarjalca Jeana Vautrina ustvaril priznani stripovski mojster Jacques Tardi.
Strip odpira dragocen razmislek o zgodovinskem pomenu (in mitu) pariške komune pa tudi današnjih družbeno-ekonomskih neenakostih in možnostih upora proti krivicam in nevzdržnosti trenutnega sistema.
Tardi & Vautrin: Krik ljudstvaAmbasada Strip #26, prevod: Suzana KoncutIzide septembra 2021!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 18.03.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Ostrvo paukova 1 i 2!

NOVA IZDANJA U EDICIJI THE BEST OF SPAJDERMEN: OSTRVO PAUKOVA 1 I 2

SVAKO MOŽE BITI SPAJEDERMEN! VELIKA JABUKA POSTAJE OSTRVO PAUKOVA!
„OSTRVO PAUKOVA 1“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1140 dinara!
PORUČITE ODMAHPrelistajete ovo izdanje.

Život Pitera Parkera je sulud, a postaće još luđi kada milion Njujorčana dobije moći kakve je imao samo on. Odjednom svi bacaju mreže po ostrvu, pa čak i njegova devojka, a čekajte tek da upoznate Dž. Džonu Džejmsona, spektakularnog spajder-gradonačelnika! Reklo bi se da Piter više nije tako poseban. ALI uz veliku moć ide i velika odgovornost, a to izgleda nije deo paketa supermoći koje su Njujorčani dobili.

Može li Spajdi da odigra ulogu superheroja i spase svet i ovog puta?  
„OSTRVO PAUKOVA 1“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1140 dinara, od srede, 10. marta, do nedelje, 14. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1250 dinara, a u ostalim knjižarama 1699 dinara.

NJUJORK POSTAJE PAUKOLIKI PAKAO!
„OSTRVO PAUKOVA 2“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1070 dinara!
PORUČITE ODMAHPrelistajete ovo izdanje

Razmere spajder-zaraze veće su nego što je Pit mogao i da pretpostavi. Nakon što je čitav grad zadobio moći Spajdermena, Njujork je stavljen pod karantin, jer je katastrofa prešla na novi nivo – svi zaraženi počeli su da MUTIRAJU! Spajdi više nije siguran šta da radi i oseća se nemoćnim da spreči haos. Da li će vakcina biti ta koja će spasti grad, ili možda Osvetnici, ili čak možda Venom? Ili će Spajdija ipak neko podsetiti šta ga to zapravo čini posebnim?

„OSTRVO PAUKOVA 2“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1070 dinara, od srede, 10. marta, do nedelje, 14. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1200 dinara, a u ostalim knjižarama 1599 dinara.

Objavljeno: 11.03.2021.
Razgovori o stripu... (41)      Autor: Predrag Đurić
Miodrag Milanović je rođen 22.9.1956. u Sarajevu, gde je i dplomirao 1980. na Filozofskom fakultetu, Odsek za opštu, komparativnu književnost i scenske umetnosti. Još kao gimnazijalac objavljuje stripove u Našim danima i Večernjim novinama, da bi kasnije radio u Malim novinama. Za ovaj list uradio je devet epizoda strip Stel Starion, dve sa Bojanom M. Đukićem, a ostale sa braćom Ivicom i Željkom Mitrovićem. U to vreme bio je jedan od osnivača i član grupe SarSt.
Sa Dečjim novinama počinje saradnju 1980. godine (Franjo Kluz i Klint sa Jelkom Peterneljem, Barba Plima sa Nikolom Maslovaromi Slavišom Ćirovićem), a 1983. i sa Dnevnikom (Izvidnik Rod sa Peterneljem, El Vertigo sa Stevom Maslekom, Larami sa Milanom Miletićem, Nikolino sa Ahmetom Muminovićem, Veliki Blek i Lun kralj ponoći sa različitim crtačima). Časopis Strip star pokreće 1989. a Balon 1993. godine. Pod pseudonimom Earl Fenton pisao je vesterne, a pod pseudonimom Doraothy Mitchum ljubavne romane. U periodu 1995-2001. godina bio je urednik rubrika u časopisu Galaksija (1995-2001). Od 2008. godine je urednik u izdavačkoj kući Vandalija, piše za Treće oko i Politikin zabavnik, a 2021. je ponovo pokrenuo Balon. Dobitnik je nagrade Milan Đ. Milićević, kao i nagrade Udruženja za negovanje slobodarskih tradicija balkanskih i I svetskog rata Karađorđe za knjigu Srpski stari vek.
  Intervju: Miodrag Milanović

Ko je Miodrag Milanović?
Veliki radnik.

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Ničeg posebno, možda što sam odbio učlanjene u Titove pionir,e  pa su zbog toga moji roditelji imali grdnih problema, a ja sam se branio kako ne poznajem Tita da bih bio njegov pionir. Ipak, na silu su me učlanili i tom prilikom mi je učiteljica rekla da od mene ništa biti neće.

Koje stripove ste čitali u detinjstvu i ranoj mladosti? Koji autori i stripovi su na Vas ostavili najsnažniji utisak?
Čitao sam uglavnom američke autore i one iz francusko-belgijske škole. Najveći utisak je na mene ostavio Popaj od Segara, Musialov Bim i Bum kao i Bluberi, Talični Tom.

Da li ste čitali stripove Lunovog magnus stripa i Zlatne serije? Kako su Vam se tada dopadali stripovi o Velikom Bleku?
Nisam čitao te stripove, možda ponekog Martija Misteriju i Dilana Doga. Veliki Blek nikakav utisak na mene nije ostavio, nisam voleo Bonelijeve stripove jer su svi bili na isti kalup, bez mašte, ponekad banalni.

Diplomirali ste na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1979. godine. Kako je Sarajevo tada izgledalo, kakve su se mogućnosti pružale mladom čoveku i umetniku?
Sarajevo je bilo vrlo dinamičan grad, ja sam još u gimnazijskih danima počeo da objavljujem kratke stripove od jednog kaiša u omladinskom listu Naši dani i sarajevskim Večernjim novinama. Imali smo i grupu SarSt (sarajevski strip) po uzoru na zagrebački Novi kvadrat i Beogradski krug 2, a Naši dani su nam otvorili stranice gde smo objavljivali.

Možete li reći nekoliko reči o grupi SarSt?
Grupa SarSt je osnovana 1975, a činili smo je Tonči Bender, Tonči Kulić, Midhat Ajanović i ja. Posle su nam se još neki pridružili. Objavljivali smo stripove kratkih formi u omladinskim novinama Naši dani, neki od njih su objavljivani i u beogradskoj Mladosti. Družili smo se, a svima je bila zajednička ljubav prema stripu. Neku dugu karijeru u toj branši ostvario sam samo ja.
SarSt je 1988. organizovao prvu izložbu BiH autora stripa a u februaru 1992. i VI salon jugosloveskog stripa u Kamernom teatru. Odazvali su se strip-crtači iz cele ondašnje Jugoslavije, plakat je napravio Krešimir Zimonjić, salon je imao sponzore, trajao je šest dana, a izložbu je videlo 80.000 Sarajlija. Posle smo osnovali i udruženje BiH autora stripa USABiH, ali sve je to rat oduvao. Glavni organizator je bio Tonči Bender koji je 1993. poginuo. Bio je karikaturista, strip-crtač i urednik u Zadrugaru.

Kada ste počeli da se bavite pisanjem i kada ste napisali prvi scenario? Gde i kada ste objavili prvi strip?
Prvi strip Petko, u jednom kaišu, počeo sam objavljivati 1975. u Našim danima. Kasnije sam počeo pisati scenarije na nagovor Tončija Kulića, koji je takođe bio član grupe SarSt. Kulić je kreirao još jednog junaka, super-muvu Zumića i ponudio mi pisanje scenarija. Serijal, gegove od jednog kaiša otkupile su Dečje novine, koje su me kasnije angažovale na drugim serijalima.

Sarađivali ste sa Malim novinama. Možete li reći nekoliko reči o ovom listu i saradnji s njim?
Male novine su bile list za učenike osnovnih škola u BiH, imale su ogroman tiraž baziran na školskim pretplatama, objavljivali su stidljivo stripove, ali tek sa dolaskom Maje Topalovca za glavnog urednika i uz podršku tehničkog urednika Ahmeta Muminović,a otvorio se širok prostor za domaće autore. U Malim novinama sam vršio producentski posao, a objavljivali smo oko 300 strana stripa godišnje, odreda dela domaćih autora, posebno crtana za Male novine.

U to vreme Sarajevo je bilo na putu da postane jedan od centara jugoslovenskog stripa. Koliko ste Vi toga bili svesti i uključeni, da li ste poznavali i družili se sa drugim sarajevskim autorima stripa i urednicima?
Pored Malih novina, stripove je objavljivao Ervin Rustemagić u reviji Oslobođenja Strip art, nažalost on nije imao sluha za domaće autore. Bio je i jedan privatni izdavač Ahmet Hrapović, ali njegova izdanja bi prestajala da izlaze nakon 1-2 objavljena broja. Pred rat ja sam pokrenuo reviju domaćeg stripa Strip star, izašlo je sedam brojeva, a onda je rat sve prekinuo.

Strip koji Vas je afirmisao širom Jugoslavije bio je Franjo Kluz. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i kako ste stupili u saradnju sa Jelkom Peterneljem? Kako je tekla saradnja?
Na saradnju sa Dečjim novinama pozvao me je Dragan Marjanović, jedan od urednika. Dobio sam materijale o Franji Kluzu, uradio probni scenario i sklopili smo ugovor na 12 epizoda. Marjanović je angažovao kao crtača Jelka Peternelja, sa kojim ću raditi kasnije još par serijala. Serijal će kasnije Dečje Novine plasirati u Indiju, Bangladeš i Poljsku. Franjo Kluz je poginuo u 12-oj epizodi i tako se serijal okončao. Tad me je zvao Marjanke (nadimak Dragana Marjanovića) i kaže, uh, pa ti ubi Kluza. Odgovaram, pa bilo je dogovoreno 12 epizoda, on dodaje, ama, nisi trebao da ga ubijaš nego da napravimo još 12 epizoda, traže ga u inostranstvu, al’ sad je gotovo, uh, što ti ne reko’ da ga ne ubijaš, al’ sad je kasno…

Kako je došlo do uspostavljanja saradnje sa novosadskim Dnevnikom?
Ja sam bio u vojsci, u Ljubljani, komanda 9-te armijske oblasti, kad me je tamo pozvao Dušan Stanojev, urednik. Dogovorena je saradnja na Lunu, kralju ponoći. Ja sam okončao služenje vojnog roka aprila 1983. i u maju sam već krenuo sa pisanjem scenarija.

Ova saradnja je obeležila osamdesete godine. Kako je saradnja tekla? Da li ste dolazili u Novi Sad? Da li ste sarađivali Sa Sretenom Draškovićem i Dušanom Stanojevim?
Za Luna kralja ponoći sam napisao 15 epizoda, posle sam pisao scenarija za Miletićevog Laramija, Peterneljevog Izvidnika Roda i El Vertiga, koga je crtao Stevo Maslek. Pisao sam scenarija i za Velikog Bleka. Na dogovore sam dolazio u Novi Sad, tu su bili urednici Drašković i Stanojev, sa njima je sve dogovarano.

Lun kralj ponoći i Veliki Blek su bila dva serijala na kojima ste bilo veoma angažovani. Kako se danas sećate rada na ovim serijalima? Da li znate za neke epizode koje su ostale neobjavljene?
Po mojim scenarijima nacrtano je tridesetak epizoda Luna kralja ponoći i Velikog Bleka. Voleo sam da pišem scenarija za njih, oba glavna i prateći junaci su mi bili simpatični. Brzo sam pisao scenarija, za jednog Bleka mi je bilo dovoljno pet dana, a svaki dan sam smišljao zaplet ili pisao po bar 8 sati. Počinjao bih ujutro u 8 i radio do 14 sati, uveče od 18 do 20, 22 sata, zavisi. Znam za epizodu, poslednju objavljenu koju je nacrtao Miša Mijatović, objavilo ju je udruženje stripadžija iz Banja Luke i italijanski izdavač Bleka. Za nju sam ponovo pisao scenario, jer je originalni bio izgubljen. Gledao sam Mišine crteže i smislio dobru priču, kako veli Gabrijel Ferero, izdavač italijanskog Bleka. Ostalo je neobjavljeno, po mom sećanju, 4,5 epizoda. Ne znam šta je sa njima, ponovo bi ih objavio u Balonu, a ni Ferero ne bi imao ništa protiv da ih objavi u Italiji, mada se Blek već više godina ne crta.

Da li ste se poznavali i družili sa drugim autorima okupljenim oko Pan art studija?
Znao sam sve autore ali se nismo družili jer sam ja živeo u Sarajevu. Ipak sve sam ih upoznao, ostvarili smo drugarske kontakte, najbliži sam bio sa pokojnim Brankom Plavšićem, danas sa Mišom Mijatovićem.

Da li ste se tokom osamdesetih bavili i nečim drugim osim pisanja scenarija za Dnevnik?
Pored Dnevnika, scenarija sam pisao i za stripove objavljivane u Malim novinama. Pri tome mislim na Divljeg Bila (crtež Miletić), Stel Starion (Bojan Đukić pa braća Mitrović), Asovi neba (Stevo Maslek) i kraći stripovi koje su realizovali Dubravko Mataković, Tonči Bender, Jelko Petrnelj i Ljubomir Filipov. Uglavnom sam bio scenarista stripova, a pisao sam i pozorišne kritike, s obzirom na to da sam bio i teatrolog.

Zanimljivo je da nikad niste sarađivali sa Forumom i sa Dečjim novinama na serijalima Tarzan i Nindža koji su okupili brojne autore?
Ne. Sa Dečjim novinama sam realizovao, pored Franje Kluza i Zumića, par epizoda vesterna Klint, nekih 100-ak tabli koje je crtao Jelko Peternelj i objavljeni su u inostranstvu, tu je serijal Kapetan Plima (Maslovara, Ćirović) od 20 epizoda i Pilotski podvizi, koji su prekršteni u Asove neba i objavljeni u Malim novinama i Strip staru.

Posebno intenzivno ste sarađivali sa Stevom Maslekom. Kako je došlo do saradnje i kako je ta saradnja tekla? Kako je nastao El Vertigo, a zatim i Marni i ostali serijali?
Sa Stevom Maslekom me je u Dnevniku upoznao Sreten Drašković, crtao je po mojim scenarijima Luna kralja ponoći. Posle smo realizovali El Vertiga, Asove neba i Paralelne linije, kratke priče po uzoru na Zonu sumraka, nekih 40-ak epizoda po 8 tabli. Objavljivane su u Strip staru, Balonu, Galaksiji i Parabelumu, u makedonskom Strip artu. Sa Stevom sam objavio u kragujevačkim Pogledima prvu album epizodu serijala Đeneral Draža, Aprilski rat. Serijal Marni nastao je na Peterneljov predlog i realizovano je šest epizoda, svaka na 16 tabloa stripa. Posle se Peternelj angažovao na Izvidniku Rodu, za koje sam pisao scenarije, a objavljivani su u Švedskoj i drugim zemljama Skandinavije, pa je Jelko radio uglavnom Roda. Mene je angažovao Dnevnik, jer je Jelko tražio scenaristu koji brzo piše, serijal se tražio i on je, razumljivo, hteo da dobro zaradi na njemu. Tada sam, jednom prilikom, za 16 dana napisao 16 epizoda, Stanojev se u Dnevniku krstio kako sam to brzo uradio, a Jelko je bio izuzetno zadovoljan jer nije trpeo da čeka na scenario, moralo je u rezervi biti bar dva-tri.

Još jedan od serijala po kome ste poznati je Larami. Kako je tekla saradnja sa Milanom Miletićem?
I u slučaju Laramija angažovan sam od strane Dnevnika, tj. Sretena Draškovića da pišem scenarija, svaka epizoda je imala 32 tabloa. Zanimljivo, Larami se prvo prevodio na nemački i u Nemačkoj je paralelno objavljivan, bio je jako popularan kod tamnošnjih ljubitelja vesterna.

Dosta se sarađivali i sa Nikolom Maslovarom. Možete li nešto reći o stripu Velika potera? Kako je nastao Barba Plima i kako je tekao rad na ovom stripu?
Barba Plima je nastao u Dečjim Novinama na inicijativu Dragana Marjanovića. Pored YU stripa, objavljivan je u Mapet bebama, Strip staru i Balonu. Maslovari je u crtanju pomagao Slaviša Ćirović. Velika Potera, dečji strip, objavljivale su Male Novine, ali je rat omeo izdavanje. Na žalost, ni Maslovara ni ja nemamo tabloe tog stripa nastalog po delu nemačkog pisca Otfrida Projslera Der rauber hotzenplotz, od čijeg izdavača je dobijena saglasnost da se prebaci u formu stripa.

Strip star je pokrenut u Sarajevu 1989. godine. Koja je bila Vaša uloga?
S obzirom na to da se oko Malih Novina okupio veliki broj crtača, rodila se ideja da se formira Strip star enterprises, odnosno Strip star comics group, koja bi producirala i objavljivala stripove u Malim novinama i još jednoj reviji, Strip staru. Sve je izvrsno krenulo, Strip star se štampao u Oslobođenju, distribuiran je u celoj Jugoslaviji, uspostavljeni su kontakti sa jednim italijanskim i kanadskim izdavačem, a onda je zakucao građanski rat i sve je propalo. Ja sam vodio produkciju i bio glavni urednik revije, izašlo je svega sedam brojeva. Znam da mi je jedan italijanski izdavač pisao da spašavam glavu i stripove, jer će Sarajevo goreti u ratnom požaru, ali eto, nisam mu verovao. U to vreme sam upoznao i Huga Prata, koji mi je dao dozvolu da objavljujem stripove iz revije Sgt. Kirk. Razmenjivali smo pisma i tek kasnije sam shvatio sa kakvom strip veličinom sam prijateljevao.

Kad je došlo do prekida saradnje sa Dnevnikom?
Sa Dnevnikom je saradnju prekinuo rat. Oni su posle ugasili strip izdavaštvo.

Iz Sarajeva odlazite 1992. godine. Kako ste se snašli narednih godina?
Moja porodica je iz Srbije, otišao sam na naše imanje pokraj Užica, gde su se ranije sklonile moja majka, sestra i njen sin. Pre nego što sam pokrenuo Balon, radio sam kao transportni radnik (ko zna koliko sam šlepera utovario i istovario) i dizajner kancelarijskog materijala. Posle toga došlo je do rada u Galaksiji, gde sam objavio dosta stripova, iako je to magazin za popularizaciju nauke, saradnji sa Novostima i Politikinim zabavnikom i, na kraju, otisnuo sam se u izdavačke vode sa Vandalijom.

Možete li se ukratko osvrnuti na časopise Balon i Mali balon?
Balon objavljuje serijale domaćih majstora stripa, sad izlazi kao petobroj na 332 strane, on je, u neku ruku, nastavak sarajevskog Strip stara.

Sledi više od dve i po decenije pauze kada je strip u pitanju. Čime ste se bavili sve ovo vreme?
Napisao sam par scenarija za strip, a bavio sam se izdavaštvom i publicistikom.

Da li ste pokušavali da se vratite u svet stripa?
Nisam pokušavao ali, evo, na početku 2021 sam se vratio, novi Balon se čitaocima dopada, željni su magazina koji štampaju stripove raznovrsne tematike.

Da li je nekada bilo pokušaja da sarađujete sa stranim izdavačima?
Izdavačke kuće za koje sam pisao scenarije su imale odličnu saradnju sa inostranim izdavačima. Serijali za koje sam pisao scenarija objavljivani su u svim evropskim zemljama plus Indija i Bangladeš. Naime, na sajmu knjiga u Bombaju su učestvovale i Dečje Novine, Marjanke je išao i tamo su dogovorili prodaju stripova.

Koliko pratite domaću strip-scenu i kako biste je okarakterisali?
Domaća strip-scena je izuzetno živa ali nedostaju revije i magazini, sve se svodi na albume.

Koliko pratite suvremeni strip, uključujući i domaći? Šta je ono što Vam se poslednjih godina posebno svidelo?
Od autora bih izdvojio one što se bave tzv. underground stripom i Božidara Milojkovića. Nemam neke planove sem da Balon poživi uprkos svim izazovima.

Vaš moto?
Moj moto je Sic transit gloria mundi, tako prolazi slava sveta – Balon čini bolje.

Objavljeno: 07.03.2021.
Strip: Noćni sud (173)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 07.03.2021.
Strip: Cane (429)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.03.2021.
Izložba - Autor "TUPKA"...      Dobacio: Veljko Krulčić
  ...kao dizajner i ilustrator 1969. – 1991.

NEDELJKO DRAGIĆ: Dizajn i ilustracija 1969. – 1991.
(26.2. – 19.3.2021.)

NEDELJKO DRAGIĆ: Dizajn i ilustracija 1969. – 1991.
HDD galerija
Boškovićeva 18, Zagreb
26.2. – 19.3.2021.

Autor i kustos izložbe: Marko Golub
Asistentica kustosa: Ora Mušćet
Stručni savjetnik i suradnik: Veljko Krulčić
Grafički dizajn: Sara Pavleković Preis
Hvala: Nedeljku Dragiću i Veljku Krulčiću na srčanoj pomoći i ustupanju građe, te Zagreb filmu na ustupanju dijela reklamnih filmova.
Organizacija: Hrvatsko dizajnersko društvo / HDD galerija
Voditelj galerije: Marko Golub, asistentica voditelja: Ora Mušćet
Sponzori tiska: Arskopija, Cerovski print boutique
Izložba i program HDD galerije financirani su sredstvima Ministarstva kulture i medija RH, Gradskog ureda za kulturu Grada Zagreba i Zaklade Kultura nova.
Hrvatsko dizajnersko društvo / HDD Galerija
Boškovićeva 18, Zagreb 10000
radno vrijeme: pon – pet, 12 – 19h
www.dizajn.hr

Od petka 26. veljače do 19. ožujka u HDD galeriji pogledajte izložbu koja po prvi put na jednom mjestu okuplja najvažnije radove istaknutog hrvatskog filmskog i likovnog umjetnika NEDELJKA DRAGIĆA u području grafičkog dizajna i ilustracije, prije svega plakate za kazalište i različite kulturne i turističke manifestacije i institucije, naslovnice knjiga, iznimno uspješne i popularne maskote, oblikovanje časopisa, reklamne filmove za domaće i strane naručitelje itd. Prvi dan izložbe, u petak 26.2. izložbu možete posjetiti od 15:00 do 20:00 sati, a nakon toga sve dane od ponedjeljka do petka od 12 do 19 sati, zaključno do 19. ožujka. Kustos izložbe je Marko Golub, stručni suradnik Veljko Krulčić.
 
Zbog epidemioloških pravila kojih se držimo, za izložbu Nedeljko Dragić: Dizajn i ilustracija 1969 – 1991. neće biti formalnog otvorenja, maske i distanca su obavezni, a maksimalan broj posjetitelja u galeriji u isto vrijeme je deset. Tijekom trajanja izložbe bit će održan i videorazgovor s Nedeljkom Dragićem te nekoliko stručnih vodstava o kojima ćemo vas naknadno obavijestiti.

Iz teksta Marka Goluba:
“Nedeljko Dragić (1936.) istaknuta je umjetnička figura u našoj sredini, prije svega kao autor niza internacionalno višestruko nagrađivanih animiranih filmova (pobjednik festivala u Annecyu, Oberhausenu, nominiran za Oscara za film Tup-Tup), jedan od najznačajnijih predstavnika tzv. zagrebačke škole animiranog filma, potom kao karikaturist, strip autor (Tupko) i ilustrator, no njegov rad u kontekstu grafičkog dizajna ostao je pomalo u sjeni drugih, prije svega filmskih uspjeha. To je gotovo pa uobičajen slučaj s mnogim polivalentnim autorima poput Dragića, te je u neku ruku blizak situacijama koje smo imali priređujući posljednjih godina izložbe dizajna Gorana Trbuljaka, Sanje Iveković ili Dalibora Martinisa, gdje je također u neku ruku trebalo pokazivati kako dizajn za njih nije bio samo usputna fusnota, nego ozbiljna i kontinuirana profesionalna aktivnost čiji trag nije bio nezapažen.

Kod Nedeljka Dragića, štoviše, uz minimum znanja to uopće nije teško pokazati, na ruku mu ide i nasljeđe popularne kulture nekadašnje Jugoslavije. Primjerice, Zagi, službena maskota Univerzijade održane u Zagrebu 1987., apsolutno sveprisutna figura tog vremena, njegovo je djelo. Likovi s kutije žvakaćih guma Tin i Tina iz 1980-ih godina, također Dragić. Još jednu maskotu, Vučka Zimskih OI u Sarajevu iz 1984. vrlo ste vjerojatno vidjeli i u Dragićevoj crtačkoj interpretaciji dizajna Jože Trobeca.

Neki od najtiražnijih naslova najpoznatijeg dječjeg nakladničkog niza ikad objavljivanog u Hrvatskoj, Biblioteke Vjeverica izdavačke kuće Mladost, pamte se upravo po Dragićevim naslovnicama i unutarnjim ilustracijama (Lažeš, Melita i Strašni kauboj Ivana Kušana, Mama, volim te i Tata, ti si lud Williama Saroyana itd.). Ili sa sasvim praktične strane, reklamni animirani filmovi koje je Dragić za domaće i internacionalne naručitelje kontinuirano radio od 1964. do 2000-ih godina brojčano daleko nadmašuju njegovu kanonsku umjetničku filmografiju te su mu, osim toga, u cijelom tom periodu predstavljali najznačajniji izvor prihoda.

Dragić je i dizajner brojnih plakata za Satiričko kazalište Jazavac (danas Kerempuh) i Komediju iz zadnje četvrtine 20. stoljeća, bio je i likovni urednik najdugovječnijeg filmskog časopisa u Hrvatskoj, Filmska kultura, autor niza turističkih plakata Zagreba, kao i mnogih važnih kulturnih, filmskih i turističkih događanja, uključujući i ugledne međunarodne manifestacije poput Međunarodnog festivala kratkometražnog filma u Oberhausenu (1984.) i Filmskog festivala u Sydneyu (1973.), špica za televizijske emisije (Nedjeljno popodne, 3,2,1 kreni) i filmske festivale (Pulski filmski festival), reklamnih oglasa itd.

Gledajući sve to na okupu, uz neizbježan proces selekcije usmjeren na to da dizajnersku i ilustratorsku priču o Nedeljku Dragiću ispričamo u skromnom prostoru Galerije Hrvatskog dizajnerskog društva, nema nikakve dvojbe da je riječ respektabilnom dizajnerskom opusu koji je u nekim svojim segmentima izravno isprepleten s drugim, ranije spomenutim Dragićevim umjetničkim aktivnostima. (…)”

Objavljeno: 05.03.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Mebijus kolekcija 2 i 3!

PUTOVANJE U MAŠTU JEDNOG OD NAJSLAVNIJIH STRIP UMETNIKA, KOJI JE DUBOKO PROMENIO ESTETIKU I NARATIV NAUČNE FANTASTIKE! „MEBIJUS KOLEKCIJA 2 i 3“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1540 dinara za drugi i 1070 dinara za treći tom!

Kolekcija Mebijusovih radova, od najranijih do onih poznih, od ilustracija, slika, kratkih priča, skica, ličnih beležaka i reklama, pa do značajnih dužih dela. Zbirka koja će nas sprovesti kroz spektakularnu raznolikost opusa jednog od najslavnijih strip umetnika, a onima koji ga ne poznaju pružiti mogućnost da otkriju njegov talenat, humor i genijalnost. Deset njegovih dela sakupljeno je u pet tomova, složenih u tematske celine, a sve to propraćeno je tekstovima najvećih poznavalaca Mebijusovog rada, koji pažljivo dešifruju poruke jednog od najvećih autora devete umetnosti.

A znate li šta je najbolje od svega? Nećemo vas ostaviti dugo da čekate na kompletiranje kolekcije i zato – prvi, četvrti i peti tom stižu do leta! Kako tako usred srede, i da li ste zaboravili da brojite, pitate se vi? Pa, istina je da su nam slova bliža od brojeva, ali ovog puta smo samo malo rešili da pomešamo karte – jer ništa ne može biti „obično“ kad je Mebijus u pitanju, zar ne?

Prelistajte ova izdanja:
Mebijus kolekcija 2, Mebijus kolekcija 3

„MEBIJUS KOLEKCIJA 2 i 3“ na Letećem je startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu po ceni od 1.540 dinara za drugi i 1.070 za treći tom, od srede, 3. marta, do nedelje, 7. marta. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.700 dinara, dok će puna cena u knjižarama biti 2.299 za drugi, a za treći 1.200 na sajtu i 1.599 dinara u ostalim knjižarama.

Poručite odmah:
https://carobnaknjiga.rs/mebijus-kolekcija-2
https://carobnaknjiga.rs/mebijus-kolekcija-3

Objavljeno: 03.03.2021.
Internacionalni strip konkurs "Veles 2021"...      Press: SCM
  ...Otvoreni poziv za strip autore
  za 19. Internacionalni strip
  salon VELES 2021!

Propozicije:
-Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta, nezavisno od pola i uzrasta;
-Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude sa najmanje 5 sličica;
-Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti;
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom Internacionalnog salona stripa VELES 2021;
-Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova;
Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio;
-Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade;
-Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade:
· Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
· Druga nagrada, diploma.
· Treca nagrada, diploma.
· Nagrada za najbolje scenario, diploma.
· Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
· Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
· Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20. septembar 2021. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com
Objavljeno: 02.03.2021.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...570c. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj ide u tri nastavka, a ovaj treći donosi 35 strana stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 570c.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/570c

Objavljeno: 01.03.2021.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.