SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)
Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU
25.11.2014.
Piše: Stripburger

     ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU

     Stripburgerjevo kopanje po bolj ali manj zaprašenih skrinjah slovenskih književnih klasik poraja vedno nove in nove sadove. Za ustripljanje slovenskih pripovednih evergrinov smo tokrat izbrali Zverinice iz Rezije, zbirko slovenskih ljudskih pravljic, ki je zlezla pod kožo preštevilnim generacijam otrok in staršev. S teh zverinic iz gozda, ki so odlična metafora za povsem človeške pripetljaje in ki že desetletja navdušujejo vsakokrat novo generacijo otrok, smo spihali prah, jih preoblekli v stripovsko pripoved in posodobili.
     Te zverinice sicer živijo v gozdu, vendar se obnašajo kot ljudje in počnejo iste stvari: delajo, počivajo, se obiskujejo, se prevažajo z avtomobili in kuhajo izvrsten espresso. Zgodbe z lisico, volkom, zajcem in strašno grdino so tako obogatene, osvežene in prikazane iz malo drugačnega zornega kota. Dodali smo jim tudi še kako novo raven branja in jih tako otrokom skušali približati na nov, svež, avtorski in humoren način. Otroci bodo preko njih spoznavali naravo in značaj najprej naravnega, nato pa še v prenesenem pomenu tudi čisto človeškega sveta in značaja. V taki obliki predstavljajo iskren poklon slovenskemu ljudskemu slovstvu ter tradicionalni zakladnici pripovedništva, seveda pa tudi kakovostno, zabavno in poučno branje za sedanje in prihodnje generacije.

     V zbirki ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU so izšle 3 knjižice:
     David Krančan: GRDINA
     (po ljudski pripovedki Grdina pod kamnom)
     Andrej Štular: BEŽIMO, SVET SE PODIRA!
     (po ljudski pripovedki »Bežimo, svet se podira!«)
     Kaja Avberšek: LETEČA LISICA
     (po ljudskih pripovedkah Volk v Žbajánčičevi sobici in Lisica bi se rada naučila leteti)

     Zbirka Minimundus
     Izdajatelj: Stripburger / Forum Ljubljana
     3 knjižice, vsaka 36 strani, v barvah, 15 x 15 cm, trde platnice
     Izid: nov. 2014
     Cena posamezne knjižice: 6 eur
     Celotna zbirka je na voljo za 15 eur.

     
NAPOVEDUJEMO:
     Na 30. Slovenskem knjižnem sejmu bomo skupaj z ekipo Pripovedovalskega varieteja v okviru Foruma  za obiskovalce (drugo preddverje Cankarjevega doma) premierno uprizorili tudi dva stripovsko-pripovedovalska dogodka, v katerih bodo nastopile zverinice iz stripa:

     četrtek, 27. november, ob 11.30, Forum za obiskovalce
     GRDINA V STRIPU
     Rezijansko pravljico Grdina pod kamnom, ki jo je za strip priredil David Krančan, bosta v odrski obliki predstavila avtor in pripovedovalka Ana Duša.

     petek, 28. november, ob 11.30, Forum za obiskovalce
     BEŽIMO, SVET SE PODIRA!
     Rezijansko pravljico »Bežimo, svet se podira!«, ki jo je za strip priredil Andrej Štular, bosta v odrski obliki predstavila avtor in pripovedovalka Špela Frlic.

povratak na vrh

    ZA MLADE KOJI ZNAJU ŠTA ŽELE!
24.11.2014.
Press: Rosencrantz
     U vreme ekonomske krize, stripovi možda postaju luksuz... U želji da omogući svim ljubiteljima stripa da dođu do naših izdanja, od 21. do 30. novembra ROSENCRANTZ organizuje posebnu akciju - za svako kupljneno izdanje (sa 30% popusta!!!) svaki kupac dobija još jedno izdanje ROSENCRANTZ-a besplatno! Uz to je i poštarina besplatna. Pa, može li povoljnije?

     Akcija važi za sve mlađe od 30 godina, kao i za sve nezaposlene i penzionere!

     Poručite svoje izdanje putem emaila: info@rosencrantz.rs i dobićete podatke za uplatu.

     Više o ROSENCRANTZ-ovim izdanjima saznajte na www.rosencrantz.rs

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
24.11.2014.
Autor: Simon Vučković
    24-SATNO CRTANJE STRIPOVA 2014.
23.11.2014.
Piše: Strip vesti

ZAGREB / OSIJEK / SPLIT / PULA
SUBOTA 22. 11. I NEDJELJA 23. 11. 2014.
PETO JUBILARNO 24SATNO CRTANJE!

24-satno crtanje stripova, pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.

Obavezna adresa:
www.24satnocrtanjestripa.com

povratak na vrh

    BESNA KOBILA NEWS
23.11.2014.
Press: Besna kobila


     MEDIJI O KORPORATIVNOM PANDEMONIJU
     by Besna kobila

     Naše prvo domaće izdanje pobudilo je veliko interesovanje medija. Ovde možete naći, u vidu male hronološke arhive, sve ono što je do sada objavljeno (ili bar veći deo) o Korporativnom pandemonijumu:

      Tekst Branke Malenice:
     www.happynovisad.com/strip/korporativni-pande...

     Tekst Ivana Veljkovića:
     www.pokazivac.com/vasdemonje-konzumerizmat...

     Vest o nagradi ULUPUDS-a na Sajmu knjiga:
     www.seecult.org/vest/nagrade-ulupuds-na-59-saj...

     Tekst Slobodana Ivkova:
     www.besnakobila.co.rs/img/korporativni%20politi...

     Tekst Tatjane Mladenović:
     www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category...

     Snimak promocije na Šestom festivalu stripa u Pirotu
     www.youtube.com/watch?v=EI_n4OjH7w8

     Tekst Pavla Zelića
     urbanbug.net/magazin/vest/korporativni-pandemoni...

     Tekst Anice Tucakov
     www.danas.rs/danasrs/kultura/krila_korporativnog...

     Crtica Miše Stripa
     www.kupindo.com/Strip-revije-i-albumi/...Besnakobila-...

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
23.11.2014.
Priredio: Igor Marković

Prva tabla nagrađenog stripa „Ni na nebu, ni na zemlji”
(Reprodukcija iz knjige)

     KULTURA


     STRIP-LICE VELIKOG RATA

     Jedan od ključnih likova nagrađenog stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” je i Milunka Savić, koja raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću

     Crtež kao ozvučen batom koraka preko negostoljubive albanske zemlje, izmučena lica vojnika i dece, pa kompozicija čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba” kao slika iz Velikog rata, prvi su kadrovi stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” Dragane Stojiljković i Dražena Kovačevića, nagrađenog Gran prijem na nedavno održanom 12. Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u.

     Ovaj strip, pored još devet njih, nalazi se u prvoj knjizi jedinstvenog izdanja „Linije fronta, Prvi svetski rat 1914–1918”, koji je nastao u saradnji kuće „Sistem komiks” i Francuskog instituta u Beogradu, a povodom obeležavanja veka od početka Velikog rata.

     „Udruživanje srpskih i francuskih scenarista sa srpskim crtačima ostvareno je radi oživljavanja zajedničkog dela istorije naših naroda, kao i korišćenja njihovih umetničkih razlika i uticaja. Ovo izdanje ima za cilj da današnjoj omladini približi veliku tragediju koja je uzdrmala 20. vek i da podseti na to da su upravo Srbija i Francuska u njoj procentualno imale najviše žrtava”, u predgovoru je napisao Žan-Pjer Verne, istoričar i scenarista stripa „Prokleti rat” Žaka Tardija.

     Scenarista nagrađenog stripa Dragana Stojiljković i autor crteža Dražen Kovačević dobili su i priznanje i za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika na ovom Salonu, a Dražen Kovačević nagrađen je i za najbolji crtež. Ova ratna strip-epizoda pokazuje i sliku vojnika Nikole Panića, koji u skutima nosi plišanog zeca i fotografiju svoje kćeri, kao u Jejtsovoj pesmi: „Sve stvari neljupke i razbijene, sve stvari pohabane i stare... ne vređaju tvoju sliku koja cveta ružom, duboko u mom srcu.”

     Scenarista Dragana Stojiljković za naš list objašnjava svoj izbor motiva:
     – Želela sam da ratu dam lice. U školi smo o ratovima ponajviše učili kroz statistiku i brojke. A rat nikako nije tako bezličan. On je okrutan, uništava porodice i prijateljstva, nema grižu savesti, ne razmišlja o posledicama, život je za njega potrošni materijal. Tako da mi je bilo veoma važno da sve to prikažemo kroz ove četiri table. Gladnom, iznemoglom, smrznutom vojniku, koji nosi ime mog pradede učesnika Velikog rata, uspomena na kćerku je jedino što ga povezuje sa ovim svetom.

     Jedan od ključnih likova stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” je i nepravedno zapostavljena u našoj istoriji Milunka Savić, koja raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću.
     – Danas je možda normalno da se žena lati oružja, ali nekada je to bilo nezamislivo. Milunka Savić i ostale učesnice Prvog svetskog rata su dostojne da bulevare nazivamo po njima, a ne slepe uličice. O svakom kadru detaljno sam razmišljala želeći da izvučem maksimum sugestivnosti iz slika koje nose jak simbolički potencijal kao što je na primer Draženova i moja obrada čuvene slike „Seoba Srba” Paje Jovanovića – kaže Dragana Stojiljković.

     Zanimljivo je da je Dražen Kovačević, autor stripa koji je više angažovan na francuskom i belgijskom tržištu stripa, radi pored ostalog i na serijalu „Valkira”, ali ipak ističe da mu ovo priznanje beogradskog salona stripa znači mnogo, kao prvo srpsko priznanje.
     – Do sada sam dobio jedno priznanje u Francuskoj i to je bila prva nagrada izdavačke kuće „Glenat” za neafirmisane strip-autore. Dobili smo je Goran Skrobonja za scenario i ja za crtež i to za strip-album „Točak”, a dodeljena nam je na strip-festivalu u Angulemu 2000. godine – ističe Dražen Kovaćević.
     – Zahvaljujući Draganinom odličnom, inspirativnom scenariju, uspeo sam da uradim nešto što nisam radio do sada. Pokušao sam u našem stripu „Ni na nebu ni na zemlji” da se fokusiram na prikazivanje emotivnih stanja glavnih aktera. To često nije slučaj kod scenarija na kojima obično radim, jer se u njima sve podređuje priči, naraciji, a to ne ostavlja dovoljno prostora za likove i njihove lične probleme, tragedije, motive, unutrašnje sukobe. Za sve ono što ih pokreće. Kratka strip-forma je zahtevnija, ali ima prednost što daje mogućnost autorima, pre svega scenaristima, da se opredele za samo jedan segment priče. Konkretno u ovom slučaju, to je bila lična tragedija jednog srpskog vojnika u opštoj tragediji povlačenja preko Albanije – napominje Kovačević.

     Izdanje „Linije fronta” pravi je „strip-dragulj”, jer pokazuje raznovrsnost stilova crteža i kolorita, kao i mnogoznačnost u pristupu ratnoj temi. U priči „Tain”, po scenariju Nenada Pejčića i autora crteža Igora Krstića, hleb koji majka vojniku daje pred odlazak u boj postaje daleko poznata amajlija. „Anđeo čuvar” Bruna Falbe i Alekse Gajića na mističan način povezuje srpskog vojnika i Francuskinju. Strip-epizoda „Hajdemo, deco otadžbine” Mirjane Mišlov i Aleksandra Zografa govori o ljudima kojima je zbog upotrebe savremenog naoružanja u Velikom ratu uništeno lice, zbog čega ih je društvo odbacilo, a dan slave im nikada nije došao. Flora Sends postala je i junakinja stripa Milenka Mišića i Milana Drče.

     Marina Vulićević

     
[objavljeno: Politika, Beograd, 15.11.2014.]

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
23.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    KOMIKAZE #13
22.11.2014.
Press: Komikaze


     NEW BOOK KOMIKAZE#13 IS OUT!

     new Komikaze print edition # 13 is out!All world in one small book!Komikaze opens gates between comics, graffiti & street art, experiment, abstraction and action!Check out many great authors from Crna Gora, Croatia, Japan, Peru, Argentina, Mexico City, Chile, Spain, Estonia, France, NY, USA, Germany and UK!

     * ORDER HERE: komikaze5001@gmail.com!
     *…coming soon also in: komikaze.hr/wiki/distribucija/
     * check out in catalog: komikaze.hr/wiki/katalog/
     * komikaze album # 13 is drawn by: leo quievreux /france\, amanda baeza /portugal\, amandine meyer /france\,      berliac /argentina-germany\, bernharda xilco (bruno tolić) /croatia-serbia\, bojana bogavac /monte negro\, rafael rodrigez pachiclon /mexico city\, nils kirigoute /france\, maik hasenbank /germany\, michelle stacks wickham /usa-slovakia\, nina ber /austria-ny\, carles G O’d (Carles Garcia O’Dowd) /spain\, chintis lundgren /estonia-croatia\, chiu kwong man /uk\, chrysope /france\, damir steinfl /croatia\, yves decamps /peru-belgia\, davor gromilović /serbia\, ena jurov /croatia\, katie woznicki /usa-serbia\, chintis lundgren /estonia-croatia\, harukichi /japan\, david peter kerr /uk\, alfret asperatus /france\, andy leuenberger /germany\, miro župa /croatia\, ivana armanini /croatia-slovenia\, wostok & sanja /serbia\

INFO ABOUT AUTHORS:
Amandine Meyer amendin.free.fr • France
Bojana Bogavac • www.behance.net/252248 • Focus: drawing, painting, illustration, digital collage• Born 1986. • School: Cetinje Fine Arts Faculty • Lives in Podgorica, Monte Negro.
Nils Kirigoute • www.nilsbertho.com • Focus: drawing, underground comics, punk, raw art, music, small press, Gallery Le Mat… • Born 1987. Lives in France.
Davor Gromilović • gromilovic.com • Born: 1985. • Focus: drawing, painting, video • Serbia
Harukichi • gosshie.blogspot.jp • Born: 1973 in Hokaido. Lives in Japan. • Focus: comics, composing, writting
Alfret Asperatus • Born: 1982. • Contact: FB • Lives in Belgium.
Chintis Lundgren • komikaze.hr/author/chintis-lundgren • Focus: animation, illustration, comics • Born: 1981 • From: Estonia. Lives in Pula, Croatia • School:  Estonian Art Academy • Web: www.chintislundgren.com
Damir Steinfl • komikaze.hr/author/damir-steinfl • Croatia, 1977. • Works on comics and illustrations for which he received awards. • Graduated from the Faculty of Economics. • Web: damirsteinfl.blogspot.com
Bernarda Xilco • aka Bruno Tolić • komikaze.hr/author/bernharda-xilko • From: Zagreb/Croatia-Zemun/Serbia • Drawer from Novo doba collective, part of Krekhaus duo and Turbo Comix. • Web: krekhaus.com, bernhardaxilko.tumblr.com/
Miro Župa • komikaze.hr/author/miro-zupa • Focus: haiku comics, sculpture • Born 1978 in Split, lives in Zagreb/ Croatia • Graduated at the Fine Arts Academy in Zagreb
Ena Jurov • komikaze.hr/author/ena-jurov • Born: 1988, Zadar/Croatia • Focus: Comics, Graphic Design, Visual Communication, Illustration Graduated: 2015(expected) MA Storytelling, Konstfack/Sweden; 2012 BA Visual communication design, School of Design, University of Zagreb; 2011 Illustration and Visual Storytelling Summer residency, School of Visual Arts, New York, NY • Web: www.enajurov.com
Amanda Baeza • komikaze.hr/author/amanda-baeza • Born: 1990. • Graduated: Lisbon Fine Arts Faculty • From: Chile and Portugal • Web: amanda-baeza.tumblr.com
Berliac • komikaze.hr/author/berliac • Born: 1982, Buenos Aires • From: Works and lives in Buenos Aires, Argentina • Web: www.berliac.com
Carles G.O’D • aka Carles Garcia O’Dowd • komikaze.hr/author/carles-g.od. • Born: 1988, Palma de Mallorca, Spain • Focus: travelling, drawer/illustrator/cartoonist/screenprinter • Web: www.carlesgod.com/
Chrysope • komikaze.hr/author/chrysope • Born: 1979. • From: France • School: Art History • Web: chrysopeillustration.ultra-book.com/portfolio
Michelle J. Wickham • komikaze.hr/author/michelle-j.-wickham • Born in Hartford CT • Nationality: US • School: University of Hartford – BA in Art History • Web: www.facebook.com/mwickhamart
Nina Ber • komikaze.hr/author/nina-ber • Born: 1983 • From: Austria. Lives and workes in New York.
Rafael Rodriguez Pachiclon • komikaze.hr/author/rafael-rodriguez-pachiclon • Born: 1979 • From: Mexico City • Web: www.tumblr.com/blog/elpachiclonwww.facebook.com/elpachiclon
Yves Decamps • komikaze.hr/author/yves-decamps • Born: 1976, Brussel • From: Currently living in Arequipa, Peru. • School: Photography at the SintLukas Higher Institute of Visual Arts Brussels (2002) • Web: yvesdecamps.tumblr.com
Leo Quievreux • komikaze.hr/author/l%C3%A9o-quievreux • Web: leoquievreux.tumblr.com, http://leoquievreux.net, • wikipedia: fr.wikipedia.org/wiki/L%C3%A9o_Qui%C3%A9vreux • Focus: design, music, graphic, comics • Born 1971. Lives in France.
Maik Hasenbank • komikaze.hr/author/maik-hasenbank • Born in Hanau, 1981. Lives and works in Berlin. • Web: maha81.carbonmade.com
Michelle Stacks Wickham • komikaze.hr/comic/michelle-j.-wickham/36 • Born and lives in Hartford CT, USA • School: University of Hartford – BA in Art History • Web: www.facebook.com/mwickhamart
Chiu Kwong Man • komikaze.hr/author/chiu-kwong-man • Born in Hong Kong 1966.  Live in  Birmingham. • He subversivly interpretates classic fairy tales through comics. • Web: www.myeyeisonfire.net
Katie Woznicki • komikaze.hr/author/katie-woznicki • Born: 1984. in America. Lives in Belgrade, Serbia. • She makes comics, hip-hop and other types of music. • Web: www.bittersweetpotatoes.blogspot.com
Andy Leuenberger • komikaze.hr/author/andy-leuenberger • Web: andyleuenberger.com • Focus: comics, illustration, graphic design • Born in Swiss. Lives in Berlin, Germany.
David Peter Kerr • komikaze.hr/author/david-peter-kerr • Web: www.davidpeterkerr.com • Comic artist from Glasgow, Scotland.
Wostok & Sanja • komikaze.hr/author/wostok-i-sanjawww.komikaze.hr/author/wostok • Danilo Milošev Wostok is one of the most important and influential figures on the Serbian underground comics scene and indeed one of the scene’s founders. He has been drawing and publishing comics since the mid-eighties. Sanja S. aka Sanja Stepanović Milošev comes from Sombor, Serbia and she usually works with Wostok. They are living together in Sombor, Serbia.
Ivana Armanini • www.komikaze.hr/author/ivana-armanini • Focus: comics, illustration, design, photography, small press, DIY, … • Founder and coordinator of Komikaze project, starting 2002. • Contact: komikaze5001@gmail.com • Web: ivanaarmanini.net • Lives in Zagreb/Croatia and Ljubljana/Slovenia

     www.komikaze.hr

povratak na vrh

    STRIP: CANE
22.11.2014.
Autor: Goran Milenković
    NAGRADA ANDRIJA MAUROVIĆ
20.11.2014.
Press: Art9


     OTO REISINGER
     dobitnik nagrade „Andrija Maurović“
     za 2014. godinu


     Piše: Miran Stihović

     Najveći živući karikaturista s ovih prostora - Oto Reisinger, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa.

     Radi se o nagradi koju tradicionalno, od 2009. godine, dodjeljuje udruga za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa „Art 9“ iz Zagreba, pod pokroviteljstvom Gradskog ureda za kulturu.

     87-godišnji Oto Reisinger u javnosti je s pravom ponajprije percipiran kao jedan od najvažnijih i najutjecajnijih hrvatskih karikaturista svih vremena, s međunarodnim ugledom, ali se u svojoj impozantnoj i svestranoj umjetničkoj karijeri (koja je započela 1942. godine u listu „Šilo“, dakle u kontinuitetu traje više od sedam desetljeća) bavio i drugim umjetničkim granama.

     U devetoj umjetnosti, Oto Reisinger je istina ostvario opus koji je kvantitativno bitno skromniji od njegovih generacijskih kolega (Walter Neugebauer, Bordo Dovniković, Vlado Delač, Jules Radilović ...), ali stripove koje je uradio svojom kakvoćom, ujednačenošću, humorom, dramaturškom ingenioznošću i scenarističkom duhovitošću, crtačkim majstorstvom, vizualnom prepoznatljivošću, ali i ugođajnoću kojom je savršeno oslikao „duh vremena“ zasigurno su jedan od vrhunaca hrvatskog stripa druge polovice XX stoljeća, ravnopravni najboljim europskim i svjetskim ostvarenjima svog žanra.

     Pogotovo se to odnosi na njegovo remek-djelo „Štefekove pustolovine“, serijal od pet epizoda objavljivan od 1964. do 1966. godine u „Plavom vjesniku“, dok je urednik bio Nenad Brixy.
  Strip Štefekove pustolovine. 
     Osim toga, ništa manje nije fundamentalan doprinos stripu kojeg je Oto Reisinger realizirao stvario na stranicama humorističkog tjednika „Kerempuh“ urednika Fadila Hadžića kada je u razdoblju tzv. „stripovske antihisterije“ (počev od 1946. pa do ranih 50-ih godina) sa svojim strip-gegovima kontinuirano komentirao aktualne društvene i političke događaje.
  Strip geg iz Kerempuha 1947. 
     Oto Reisinger okušao se je i u realističkom stripu - 1952. godine je po scenariju Nikše Fulgosija nacrtao povijesno-avanturistički strip „Propast Kamen – vrha“, koji je objavljen u listu „Petko“ (urednik Mladen Bjažić).
Podsjetimo se, dosadašnji laureati nagrade „Andrija Maurović“ su bili Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker i Nedeljko Dragić, dok su specijalna priznanja dobili Fadil Hadžić i Ivica Bednjanec (posmrtno).

povratak na vrh

    JESENSKO SVEŽI STRIPBURGER #64
19.11.2014.
Piše: Stripburger


     Zrela hruška pade sama z drevesa in tako je tudi z jesensko izdajo Stripburgerja, ki se je za vas medila že vse od zgodnje pomladi. Pripravili smo vam sočen in pester nabor nevsakdanjih stripovskih strani, pod katere se podpisuje kopica tujih avtorjev ter dvojica Slovencev.

     Pred kratkim nas je z v Ljubljani obiskal hrvaški velemojster stripa Danijel Žeželj, kar smo kar se da urno izkoristili in z njim opravili že dolgo načrtovani intervju. V družbi Stripburgerjevih intervjuvancev se je tokrat znašel še tako rekoč naš hišni avtor z zavidljivo stripovsko kilometrino – Marko Kociper.

     Glas iz daljave vas bo spomnil še na nočni program radijskih stripov. Naj vas odmev pomladanske številke, ki je nastala v sodelovanju z Radijem Študent, kratkočasi v bližajočih se temnih zimskih večerih.

     Svoje gostovanje v naših jesensko obarvanih logih z enostranskim stripom napoveduje ugleden risar iz daljne Japonske! Akinori Oishi, letošnji rezidenčni umetnik Animateke, bo svoje stripovsko doživetje Ljubljane predstavil v naslednji številki. 

     Sodelujoči avtorji: Danijel Žeželj (Hrvaška/ZDA), Alex Potts (Velika Britanija),Hurk (Velika Britanija), Boris Stanić (Srbija), Marko Kociper (Slovenija), Vuk Palibrk (Srbija), Flora Kam (Francija), Matej Stupica (Slovenija), kolektiv Lamelos– Aleks Deurloo, Boris Peeters, Jeroen Funke in Sam Peeters (Nizozemska),Amina Bouajila (Francija), Anna Krztoń (Poljska), Paul O’Connell (Velika Britanija), Malin Biller (Švedska), Joseph Pentangelo (ZDA), Akinori Oishi(Japonska), Dāvis Ozols (Latvija); pisci recenzij: Matej Kocjan – Koco, Špela Oberstar in Gašper Rus.

     Udobno se namestite, naravnajte se na pravo frekvenco in naj vam stripi v vsej svoji pestrosti in izrazni moči spregovorijo sami! Jesen je barvita, čeprav je Stripburger še vedno pretežno črno-bel.

     Distribucija ::: Buča knjigotrštvo.
     Na voljo v vseh stripu prijaznih knjigarnah.

     Spremljajte nas na :::www.stripburger.org

povratak na vrh

    IZLOŽBA: BRANKO ĐUKIĆ
17.11.2014.
Press: SKC Bgd


Branko Đukić
Rođen 22.06.1966. godine u Zrenjaninu.

Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Slobodana Roksandića.

Važnije kolektivne izložbe:
1992. „Međunarodno zlatno pero Beograda“ Muzej 25 maj, Beograd
1994. Izložba crteža, galerija F.L.U. Beograd
1995. VIII Bijenale jugoslovenskog studentskog crteža, Dom kulture, Beograd
1995. Bijenale akvarela, Narodni muzej, Zrenjanin
1996. Zrenjaninski likovni salon, Savremena galerija, Zrenjanin
1997. Izložba novoprimljenih članova U.L.U.S.-a, Galerija U.L.U.S. Beograd
1997. III beogradski bijenale crteža i male plastike, Paviljon Cvijeta Zuzorić“, Beograd
1998. Karlovački salon mladih umetnika, Sremski Karlovci
1998. Zrenjaninski likovni salon, Savremena galerija, Zrenjanin
2000. Forma, M.S.U. Novi Sad
2002. Forma, M.S.U. Novi Sad
2002. Izložba asamblaža i kolaža, Mala galerija U.L.U.P.U.D.U.S-a Beograd
2004. „Međunarodno zlatno pero Beograda“, galerija „Progres“, Beograd
2005. VII beogradski bijenale crteža i male plastike, paviljon Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2006. 38. majska izložba U.L.U.P.U.D.U.S.-a Beograd
2007. „Međunarodno zlatno pero Beograda“, galerija „Progres“, Beograd
2007. VIII beogradski bijenale crteža i male plastike, Paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. 40. majska izložba U.L.U.P.U.D.U.S.-a Beograd
2008. Umetnost u Vojvodini danas, Novi Sad, Zrenjanin, Sombor, Subotica...
2011. Prolećni salon U.L.U.S.-a, Beograd, Paviljon „Cvijeta Zuzorić“
2012. Izložba „Slikari Srbije“ Paviljon „Cvijeta Zuzorić“
2013. Trijenale proširenih medija Paviljon „Cvijeta Zuzorić“

Samostalne izložbe:
1996. Izložba crteža, galerija doma kulture „Studentski Grad“, Beograd
2000. Izložba crteža, Savremena galerija, Zrenjanin
2004. Izložba crteža, galerija Narodnog muzeja, Kikinda
2004. Izložba crteža, galerija „Progres“, Beograd
2007. Izložba crteža, galerija zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd
2008. Izložba crteža, galerija U.L.U.V.-a, Novi Sad
2009. Izložba crteža, galerija „Vladimir Maržik“ Kraljevo
2009. Izložba crteža, galerija „ Dvorište“ Pančevo
2009. Izložba crteža, galerija „Laza Kostić“ Sombor
2011. Izložba crteža, galerija „Kulturnog centra“ Kikinda
2014. Izložba crteža, galerija „Hepi“- Studentskog Kulturnog centra, Beograd

Nagrade:
Nagrada za crtež na osmom bijenalu jugoslovenskog studentskog crteža, Dom kulture, Beograd


povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
17.11.2014.
Autor: Simon Vučković
    POST SCRIPTUM (146)
16.11.2014.
Piše: Zoran Đukanović


     ŽIČARA U BARCELONI, FESOVI U ISTAMBULU - 2
     Vittorio Giardino, interview

     Neki autori stripa imaju opsesiju prikazivanja odeće, neki su opsednuti prikazivanjem automobila i vozila, neki prikazivanjem interijera, soba, neki pak arhitekture... Međutim, kod vas se oseća opsesija čitavim kontekstom vaših priča. Otkud ova „totalnost“?
     U mojim “povijesnim” stripovima želim biti što precizniji moguće, kako bih poštovao stvarnost i kako bih dao točnu ideju epohe u kojoj se radnja zbiva.

     Kada i kako se razvio u vama dubinski interes za istorijski kontekst vaših pripovesti? Da li je postojao trenutak inicijacije?
     Još od mladosti povijest me uvijek jako zanimala, čak još i prije nego što sam postao crtač stripova.

     Istorija i kontekst da, ali ispovedni, autobiografski pristup ne. Jednom ste rekli da ste uvek nastojali da izbegnete autobiografiju?  Zašto?
     Srećom, moj život je bio jako miran i mislim da nije zanimljiv drugima.

     To vas, s druge strane nije sprečilo da kažete kako je još Flaubert istakao da autor, duboko ispod površine, unosi puno sebe u svoje delo?
     Naravno, uvijek utkam sebe dok pravim likove. Svaka priča koju pričam je također i ispovijest, ali uvijek neprepoznatljiva i izmijenjena. Ponekad moji prijatelji prepoznaju neke situacije koje sam zaista doživio ili kod nekih likova se mogu prepoznati osobe koje sam u stvarnom životu upoznao, ali to mogu prepoznati zaista oni bliski prijatelji, nitko drugi. Uostalom, to nije bitno.

     U jednom interviewu ste rekli, žene su opasne. Zašto?
     Žene su opasne jer su jako važne u životu jednog muškarca, barem su za mene. Mnoge izbore u životu koje sam napravio ovisile su o ženi, zato žena, ako to želi, može upropastiti muškarca. Naravno, istina je i da se može dogoditi i suprotno.


     Kažete, mi ne posedujemo istinu, niti je poseduju moji karakteri. Da li je to vaš poetički pristup u vašim delima?
     Ne bih znao. Jednostavno konstatiram neku činjeničnu situaciju, ali nisam ni to siguran.

     U strip noaru 'Sam Pezzo' koristili ste drugačiji stripski jezik – s puno chiaroscoro efekata, crno-belih odnosa kakve je obilato koristio José Muñoz u serijalu ‘Alacku Sinner’. Koji su bili razlozi da ga kasnije napustite?
     U “Sam Pezzu” koristio sam crno-bijelu tehniku (i poprilično tamnu) jer je to noir strip. Dakle, boja mi se činila neprikladnom, to je bio prvi strip kojeg sam nacrtao kao profesionalac. Počeo sam s crno-bijelom tehnikom, a kasnije, kad mi se pružila prilika, prešao sam na boje.

     Odbijate da je na vaš vlastiti stil „čiste linije“ uticao bilo ko od belgijske škole (Herge, E. P. Jacobs, Jacques Martin...), ukazujući da su na evropsko slikarstvo i na medij stripa jak uticaj izvršili japanska ilustracija i slikarstvo?
     Iskreno, bilo je utjecaja Hergéa i drugih, ali možda su snažniji utjecaj imali Gauguin, Van Gogh (malo ljudi zna njihove crteže) i Hokusai.

     Jednom ste rekli, ja nisam izabrao svoj stil, on je došao sam? Kako?
     U potpunosti sam samouk, nisam pohađao nikakvu umjetničku akademiju i baš možda zbog toga crtam ono što vidim i kako vidim, jednostavno. Mnoge stvari mog “stila” ovise i od oruđa kojeg koristim. Kada bih koristio masnu olovku, krajnji rezultat bi bio drugačiji. Do sada sam skoro (uvijek) koristio tintu, pero i kist. U budućnosti tko zna... Naravno, uvijek sam crtao sa strašću. Od četvrte godine pa sve do sada, a imam šezdesetšest godina, crtam s jednakom strašću.

     Da li uvek kolorišete sami svoje stripove? Reklo bi se da redovno koristite akvarel? Da li ikada koristite četkicu ili je vaše carstvo crtačkog izraza vezano isključivo za pero?
     Da, ja bojam svoje stranice. Do sada skoro uvijek akvarelom, jako mi se sviđa zbog svoje brzine i ležernosti. Ne znam, pak, i ne želim naučiti koristiti kompjutersko kolorisanje. Naravno, ima impresivnih efekata koji se dobijaju na ovaj način, ali ja volim “zanat”.

     Koja od nagrada za doprinos stripu vam je bila najdraža - Yellow Kid, Alfred, Harwey Award, St. Michel...?
     Sve nagrade su važne, samo da zbog njih ne umislite da ste dobri. Riskirate na ovaj način da se uobrazite, ali u mom poslu nikada ne završava proces učenja.
     Realističan, detaljan, precizan... kojim izrazom bi ste vi najrađe opisali vaš rad?
     Ovo je pitanje za nekog kritičara. Osobno se nadam da sam pošteno odradio svoj posao. Da, htio bih da moj posao bude pošten.

     Vaš proces izrade stripa je dugotrajan i istraživački. Šta vam je najveće zadovoljstvo, a šta najveći teret pri radu na stripu?
     Volim sve faze stvaranja: istraživanje, dokumentaciju, scenografiju, skice, crteže i bojanje. Sve mi se sviđa. Ono što mi se najmanje sviđa je, kada je priča zavšena, diskutirati s izdavačima oko objavljivanja.

     Zašto je vernost detalju toliko važna u vašim stripovima? Kada se postavite u ulogu čitaoca vašeg stripa, šte vam je najvažnije da postignete u njegovoj svesti?
     Gledam detalje u stvarnom životu, čak i ako to ne želim, oni mi “govore”. Kad uđete u neku kuću i razgledavate, možete mnogo toga zaključiti o onima koji žive u njoj, a da ih prije uopće niste ni upoznali. Zbog toga stavljam puno detalja na stranicama, možda čak i previše. Vjerujem da ih čitatelji, iako ih možda ne uočavaju na diraktan način, ipak vide, a da to svjesno ni ne primjećuju.

     Pomenuli ste jednom da stvarate stripove toliko ambiciozno da ih mogu čitati i za tristo godina. Da li biste se složili s mišljenjem da je vaše najbolje delo „Mađarska rapsodija“, koje neki kritičari svrstavaju u vrhunce evropskog stripa u deceniji osamdesetih?
     Ne bih znao reći koje je najbolje. Sva su djela moja djeca i ne želim praviti razlike. A što se tiče ambicioznosti, da, ambiciozan sam. Malo ću bolje objasniti. Mogu se stvarati stripovi (ali i romani, filmovi, glazba itd.) zbog slave i bogatstva. Ja to zovem “raditi zbog slave”. To me ne zanima previše. Mogu se stvarati stipovi kako bi se ispričale priče  koje bi bile zanimljive nekim budućim generacijama, stripovi koji postaju “klasici”. Ja to zovem: “raditi za besmrtnost”. Ne znam da li ću uspjeti, ali to je moja ambicija.
     Veliku pažnju posvećujete gradovima koji su poprišta radnje u vašim stripovima. Koji grad najviše uživate da prikazujete?
     Ne postoji samo jedan grad koji bih izabrao. U mojim pričama prisutni su gradovi koji su pobudili u meni neke emocije, prije nego što sam započeo crtati strip. Ako bih baš morao nabrajati onda bih mogao pomenuti Pariz, Barcelonu, Veneciju, Istambul, Prag, Budimpešu, Lisabon, Trst, Krakov, Tel Aviv, Solun... ali bojim se da bi popis bio zaista dugačak.

     Kažete da racionalna konstrukcija dolazi ipak tek kasnije, a da je uvek prva u stvari emocija? Kratko vreme za emociju i veoma dugo za analizu te emocije? Opišite nam malo tu prvu emocionalnu varnicu u vama?
     Mislim da nisam sposoban za to. Emocije mogu doći od bilo čega, od putovanja, životnog iskustva, knjige, filma ili pak glazbe. Točno je da te emocija obuzme odjednom i neočekivano, može biti intenzivna ali jako kratka, dok sâm tijek kako bi se napravila priča traje puno duže.


     Neki stripovi su vam prvo izlazili u nastavcima u strip magazinima, pa tek onda u albumu. Istovremeno, imali ste privilegiju da kreirate vaše priče na način kako to radi romanopisac, radeći na grafičkom romanu i nudeći ga izdavaču tek kada ga završite. Kako gledate na serijalnost, da li je ona neodvojivo svojstvo stripskog medija?
     Kroz povijest najuspješniji stipovi su bili oni u nastavcima i glavni lik je bio poznatiji od samog djela. To se može dogoditi i u književnosti (na primjer komesar Maigret), ali u stripu se to češće dešava. Mislim da taj izlazak stripova u nastavcima nije sam po sebi ni pozitivan ni negativan, ima stripova u nastavcima koji su prava remek-djela i grafičkih romana koji su užasni.

     Nalazite li vremena da sami čitate stripove, klasične ili savremene, svejedno? Šta za vas predstavlja hedonizam čitanja stripa?
     Čitam stripove, ali nemam baš vremena niti mogućnosti da pročitam sve što se izdaje. Toliko ih ima! Često ponovno pročitam neki klasik, uvijek nas može nečemu poučiti.

     Koje druge obilike kulture najviše volite da konzumirate? Film, književnost, teatar, muziku...? 
     Ne mogu odgovoriti jer i se sviđaju sve izražajne forme. Možda mi se sviđaju više književnost i film od ostalih, ali kada sam bio student okušao sam se i u kazalištu pa...

     Rekli ste nešto što mi se čini jako važnim i zanimljivim – ja nisam ilustrator nego autor stripa koji radi ilustracije, to isto ste rekli da važi za Andre Juillarda. Možete li malo pojasniti?
     Kada nešto crtam uvijek nastojim i ispričati nešto. Čak i u mojim pojedinačnim crtežima može se predosjetiti priča. Jasno je da narativna dimenzija dominira nad maštom. Zbog toga se ne osjećam kao ilustrator. Volim izmišljati priče, tako da imam ipak manje vremena za ilustracije.

     Vaš serijal ‘Little Ego’ takođe ima svoju vernu publiku, čak neku vrstu „kulta”. Kažete da ste ga radili u predasima  između istorijskih serijala, kao relaksaciju između teških tema?
     Baš tako. Bilo je jako lagano i jako zanimljivo. Crtati ženske figure mi daje posebno zadovoljstvo. Već duže vrijeme želim nastaviti priču o Ego, znam da me ona čeka. Imam već poprilično napisanih priča. Nadam se da ću jednoga dana naći vremena.
     Koliki je uopčte udeo ilustratorskog rada u vašoj karijeri? Dve-tri godine ste radili ilustracije za Vogue, s druge strane radili ste ilustracije za decu...
     Radio sam za Vogue i za druge modne časopise, ali (skoro) nikada nisam radio ilustracije za djecu osim prije puno godina za časopis “Je bouquine”. Radim dosta ilustracija, za oglase, kataloge ili samo za sebe (izdao sam šest knjiga “osobnih” ilustracija), ali moj najzahtjevniji rad ostaje strip. Uostalom, na svakoj stranici mog stripa ima 7-8 vinjeta, dakle u jednoj priči od 100 strana ima 7-800 različitih crteža.

     Kakvo je vaše iskustvo sa izdavačima, jednom ste pomenuli da je Sergio Bonelli imao ekstremno korektan stav prema autorima?
     Općenito nemam neko mišljenje, treba to gledati individualno. Ima jako dobrih izdavača i onih manje, kao i u svim profesijama. Često se autori i izdavači osjećaju kao dvije suprotstavljene strane, jedni protiv drugih. Ja pak mislim da bi trebali biti saveznici, i jedna i druga strana žele da se knjige prodaju. Ako prodaja ide dobro autoru onda ide dobro i izdavaču, i obratno. Obojica su potrebna kako bi se ponudila mogućnost čitanja onome tko to želi.


     (CRŠ, „16. Crtani Romani Šou“, katalog,
     25-27. listopada /oktobra 2013, Zagreb)

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
16.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    U RALJAMA ELEKTRONSKOG EKRANA
15.11.2014.
Piše: Branislav Miltojević

     Digitalne slike: Promenljivo platno

     STRIP U RALJAMA ELEKTRONSKOG EKRANA

     Proces opšte minijaturizacije i virtuelizacije menja stare medije a promoviše nove - ekranske, pogodne za kompatibilno prikazivanje hibridizovanih sadržaja. Kompjuter je radikalno preobrazio ekransku sliku koja polako nestaje, bledi, razlaže se na mnoštvo individualnih fragmenata, posebnih prizora/prozorčića u interfejsu. Dakle, trebalo bi uvek praviti razliku između okvira tradicionalnog ekrana/slike i kompjuterskih prozorčića koji u osnovi ukidaju celokupni “poredak okvira i zamenjuju ga poretkom superimponiranja i prepokrivanja“. Sa stripskim infinte canvasom, koje „slobodno” prevodimo kao “beskonačno platno“ nestaje klasična stripska stranica, a s njom i frontalna ekranska (pravougaona) površina, te ukidaju se3 formatske razlike u razmerama i, ono što je najbitnije - digitalne slike i ekran počinju da iščezavaju, da se pretvaraju u tečnu magmu, osetljivu membranu. Naime, stari, konvencionalni tip stripa zamenjen je animiranom panoramom koja nema klasičan okvir već se produžava do beskonačnosti, uranja u beskonačno (crtačko) platno, u veliki prozor ili ti „infinite canvas“ - kako ga krsti teoretičar digitalnog stripa Scott McCloud. Nas podseća na kinematografsko promenljivo platno - nastalo kao rezultat ofanzive malih, ali i velikih, širokih sineastičkih ekrana kojim se težilo obaranju teze o nepromenjivosti proporcija klasičnog, prikazivačkog kino-okvira. Svaka epizoda interaktivnog digitalnog stripa podređena je, na primer, mehanizmu horizontalnog skrolovanja koji pokreće Macromedia Flash engin i omogućava čitaocima, odnosno gledaocima - da diktiraju brzinu odvijanja priče sa jasno naznačenim mestima gde je potrebno intervenisati/kliknuti - da bi se priča nastavila.
Da li je budućnost stripa u razvoju u „beskonačnog platna”?! (lr-comic.com/300)
     Za sada je prikazivački ekran i za digitalna izdanja “literature u slikama” ograničen američkim standardnim stripskim ekranom - “zapremine” od 17 × 26 cm (6 ⅝ × 10 ¼ - inča), što iznosi 12.2 - inča na dijagonali (klasični iPad ekran je na primer samo manji za 10 inča po dijagonali).

     To je stripski standard! Od veličine ekrana i tehničkih karakteristika (telefonske) aplikacije (in)direktno zavisi i forma i sadržaj ponuđenog rada/stripa. Stripska fabula (mora) da se ispriča/napravi u 25 frejmova, ili manje, a broj skeniranih frejmova, u krajnjem slučaju, direktno je uslovljen metodom isporuke itd.

     Međutim, proizvođači maltene (svako)dnevno prave velike pomake kad je reč o ekranima, naročito kod mobilnih aparata čiji je osnovni cilj da današnjem čoveku omoguće potpuno uživanje u džepnom bekstvu u drugi svet. S druge strane, šta god proizvođači informatičke tehnologije (IT) koristili, izrada ekrana ostala je oblast „brisanog prostora“ koji koriste mnoge kompanije kao vanrednu razvojnu šansu, kako bi se, barem za trenutak, razlikovale od konkurentskih firmi. I dobro rade taj nimalo lak i zahvalan posao. Rezolucije se maltene svakodnevno uvećavaju, jasnoća slike postaje kristalna, a „propusna moć“ nekih od (novih) ekrana je, naprosto zapanjujuća. Jer i ortodoksni stripofili koji imaju (životnu) naviku da svuda sa sobom nose e-uređaje, veliku pažnju posvećuju dimenzijama samog gedžeta, ali i ekrana. Za obične smrtnike možda se veličina ekrana čini manje važnom, ali posledice se kad-tad osete naročito kod „teških“ zavisnika od informatičke tehnologije

     Ali, da se više ne zavlačimo u visokosofisticiranu elektronsku zabran, koja, ne samo što se menja iz dana u dan, već je relativno razuđena/nepoznata oblast za nas tehnološke diletante i početnike koji osnove kompjuterske i tehnologije mobilnih uređaja savladavaju iz školskih udžbenika i domaćih/inostranih IT (novinskih) beležaka (za sada je najbolji „Svet kompjutera”!).
Scott McCloudjeglavni “krivac” za promociju koncepta “beskonačnog platna” (vidi: www.scottmccloud.com)
     Kako bi smo što lakše izašli iz ovog IT lavirinta, postavićemo u ovom momentu jedino logično i ispravno pitanje: Kako onda izabrati pravi ekran za čitanje stripova?

     Odgovor, ističu svi stručnjaci, nije nimalo lak. Različiti eksperti nude različite odgovore. Ali, uskoro će i taj faktor razlike nestati. Svi predviđaju, a ta se proročanstva već uveliko ostvaruju,  kako će novi i najbolji gedžeti (i telefoni) biti „supermenski brzi” kako bi mogli, bez čekanja, u trenu oka da otvarimo bilo koju (stripsku) aplikaciju, što sve, izgleda, zbunjuje i samo proizvođače koji prosto ne znaju šta više da rade sa celom tom umnogostručenom snagom.

     Uostalom, kako je pre gotovo pola veka primetio Marshall McLuhan, prvi teoretičar filozofije medija i čovek koji je predvideo internet i WWW tri decenije pre oficijelnog otkrića: “Današnja tehnologija i sredine koje iz njih proizilaze uzajamno se smenjuju takvom brzinom da zahvaljujući jednoj sredini postajemo svesni naredne. Tehnologije počinju da vrše funkciju umetnosti po tome što u nama bude svest o psihičkim i društvenim posledicama tehnologije”.

povratak na vrh

    PRAISTORIJSKI LJUDI, TRAPERI I INDIJANCI
15.11.2014.
Piše: Ilija Bakić


     PRAISTORIJSKI LJUDI, TRAPERI I INDIJANCI
     „Krampi/Kreker Kid“
     Petra Masledžije i Dušana Vukojeva
;
     izdavač Rosencrantz; 2014.

     U FOKUSU

     U svom poštovanja i hvale vrednom naporu da sakupi i pred nove generacije čitalaca iznese dela domaćih strip stvaralaca izdavačka kuća „Rosencrantz“ je objavila drugi album tandema Petar Masledžija (1965), crtež, i Dušan Vukojev (1948), scenario. Posle albuma „Esmeralda i druge priče“ izašlog 2012. godine, publici se sada predstavljaju dva serijala - „Krampi“ zajednički rad Masledžije i Vukojeva nastao u periodu 1981. - 1982. godina i, kao premijeru, njihov do sada nikada objavljeni „Kreker Kid“ čije su dve epizode nastajale 1982. i 1983. godine.

     U predgovoru albuma Sibin Slavković se priseća početka 1980-tih i pozitivne, kreativne atmosfere u „Stripoteci“, kada su se mladi talenti, među kojima je bio i Masledžija, u redakciji prihvatani, negovani, savetovani i usmeravani odnosno od starijih i iskusnijih strip kolega upućivani u tajne 9. umetnosti. Ovakva stručna, uz koju je išla i skromna ali dobrodošla, finansijska podrška bila je zalog razvoja domaćeg stripa, način da se organizovano i planski strip scena stvara i razvija. Taj zadatak koji je trebalo ispunjavati ne tek par godina već barem jednu deceniju mogao je rezultirati jakom strip produkcijom i brojnim izgrađenim autorima. Na žalost, raspad države uništio je i domaći strip. Sve što se potom dešavalo bila je zasluga entuzijazma autora i zaljubljenika dok je mnoštvo autora odustalo od stripa. Dvadesetpet godina kasnije rezultati tadašnjih napora na žalost i dalje nisu sistematizovani a neki su, kakav je slučaj sa „Kreker Kidom“, sticajem svakojakih okolnosti, tek sada ugledali svetlo dana (mada, svakako, i dalje ima stripova koji čame u nekim fijokama).

     REČ KRITIKE

     „Krampi“ je započeo kao geg strip u jednom a nastavio se i u dva kaiša (što su forme iz dnevnih novina), da bi se razvio u strip od jedne table (poznat u novinskom stripu kao „nedeljna tabla“ objavljivana nedeljom ali je kasnije „prešao“ i u strip magazine). Krampi je čovek iz kamenog doba koji, sam ili sa drugarima slikovitih imena Kameni ili Džambo, upada u razne nevolje i pokušava da se iskobelja iz njih ne uvek najuspešnije i najspretnije. Deo zapleta vezan je za pronalazak točka kao bitnog činioca buduće civilizacije. Humorni odmak rezultat je nesklada između junaka (što je svevremeni problem) odnosno činjenice da je čitav svet sasvim nov, neistražen (a već pomalo pokvaren). Vukojev je uspešno razgranao priču  uvodeći nove likove  a Masledžijina ruka je svakim kaišom bivala sve sigurnija.
     „Kreker Kid“ je smešten u vreme osvajanja američkog zapada, pre nego je postao divlji. Glavni junak likom podseća na Velikog Bleka, luta divljinom i sreće probleme: u epizodi „Plavi maslačak“ bori se protiv nasrtljivih Indijanaca ali i samouverene devojke-udavače koja je navikla da bude kako ona hoće i nikako drugačije; u „Zmajevoj planini“ Kreker i stari traper Bendžo, rešavaju tajnu zlata koje čuva zmaj. Serijal je prevashodno humoristički intoniran, sa vrcavim dijalozima, i varira standarde vestern žanra uspevajući da, uprkos poprilično rabljenoj ikonografiji, ostane svež i dopadljiv. U tome mu svesrdno pomaže Masledžijin karikaturalan crtež („realističkiji“ nego u „Krampiju“) i dinamične table odnosno njihova razigrana montaža. Rečju „Krampi“ i „Kreker Kid“ su zanatski vrlo korektni radovi koji su imali potencijal da prerastu u releventna dela domaćeg stripa ali, na žalost, sve je ostalo na početnim naznakama.

     („Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: CANE
15.11.2014.
Autor: Goran Milenković
    RADIONICA I IZLOŽBA
14.11.2014.
Press



povratak na vrh

    VOJDAN - PROMOCIJA
14.11.2014.
Press: Nikola Temkov

     Издавачката куќа СТРИП КВАДРАТ ве поканува во ПЕТОК, 14-ти Ноември, во 20 часот, во Кафе ЛИ, да дојдете на промоцијата на нивните најнови три изданија, стрип албумот ВОЈДАН, и сликовниците БЕСМРТНАТА ВОДА и ЈУНАКОТ ОД МЕЧКИН КАМЕН. 
     ВОЈДАН е стрип албум на нашиот истакнат стрип автор Диме Иванов - ДИМАНО, всушност три стрип приказни спакувани во едно тврдо укоричено издание кое ретко се сретнува на нашите простори. Приказните се една своевидна епопеја, ги следат патешествијата на јунакот Војдан во Македонија, и тоа во периодот после битката на Беласица, па се до востанието на Петар Делјан. Стрип албумот на повеќе од 130 страници изобилува со прекрасни пејсажи, битки, љубов, одмазда и смрт, многу умешно спакувани во една голема приказна, приказна која се случува токму на овие наши простори во почетокот и средината на 11 век.

     БЕСМРТНАТА ВОДА е сликовница на авторите Владимир Гавровски, Смиле Цветановски, и Тони Анастасовски, всушност поучна приказна, во која го следиме патешествието на Наумче кој, откако ќе разбере дека сите сустештва се смртни нема да ја прифати краткотрајноста на животот и си дава збор дека ќе ја пронајде бесмртната вода и ќе им даде вечен живот на своите родители. На дванаесет прекрасно илустрирани илустрации од Смиле Цветановски и колорирани од Тони Анастасовски, авторот на текстот Владимир Гавровски на исто толку страници текст ни создава една оригинална бајка, преполна со елементи од македонскиот фолклор.

     ЈУНАКОТ ОД МЕЧКИН КАМЕН е третиот наслов од Едицијата “Револуционери”, со текст на Никола Темков и илустрации од Диме Иванов - Димано. Тоа е сликовница во која на интересен начин е опишан животот на еден од нашите најистакнати војводи и директен учесник во Илинденското востание, Питу Гули. Ќе го запознаете Питу преку приказните за неговото детство, семен живот, но особено за неговото учество во Илинденското востание и битката на Мечкин Камен. На десетина илустрации и исто толку страници текст, покрај Питу Гули во сликовницата ќе се појават и низа познати историски личности од тој период, како Никола Карев, Даме Груев итн.

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
13.11.2014.
Press: Veseli četvrtak





Teks #44:
Nameštaljka u Klondajku
piše: Mauro Boselli
crta: Miguel Angel Repetto

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP PROMOCIJA!!!
12.11.2014.
Press: Crna ovca

     STRIP PROMOCIJA!!!

     VELIKI BLEK INTEGRAL 1 i 2

     Pozivamo vas da u četvratak 13 novembra sa početkom u 20 časova prisustvujete promociji knjige Veliki Blek integral 1 i 2.
     Tom prilikom biće prisutni autori Bane Kerac, Sibin Slavković i Sreten Drašković. Ovo je sjajna prilika za one malo starije da se prisete i obnove obaveznu lektiru a za malo mlađe da vide kako se to nekad radilo i upoznaju autore.
     Biće prodaja integrala po povoljnoj promotivnoj ceni od 35 pezosa.

     Dobrodošli

     Mesto . Klub Crna Ovca Kralja Aleksandra 10 Novi Sad
     Vreme Četvrtak 13 novembar sa početkom u 20 časova

povratak na vrh

    INTERLIBER: LIBELLUS
11.11.2014.
Press: Libellus

     Izdavačka kuća Libellus, kao što smo i najavili, imat će svoj štand i na ovogodišnjem Interliberu koji će se u Zagrebu održati od 11. do 16.11.2014., a moći ćete nas pronaći u paviljonu 6 - štand 2b (od glavnog ulaza drugi štand desno), odnosno na istom mjestu kao i prošlih godina!

     Noviteti!!!
     Naravno, tim povodom pripremili smo za vas posebne ponude i akcije, a evo o čemu je riječ:

     POPUSTI 15% i 35%
     I ove godine pripremili smo uistinu posebne popuste na većinu naših izdanja. Kupovinom do pet (5) knjiga ostvarujete popust od 15%, a kupovinom šest (6) ili više knjiga ostvarujete popust od čak 35% na ukupan iznos!!! Skoro 300 naših knjiga nalazi se u ovoj ponudi a dio naslova ograničen je malim količinama jer su pred rasprodajom (količine se mogu provjeriti na našoj web stranici). Točan popis izdanja za koje vrijedi ova akcija možete pronaći ovdje... Popis - Popust 35%!
     Ovaj popust vrijedi isključivo za naslove iz navedenog popisa!

     POPUST 20%
     Kao što već znate, svaka naša nova knjiga ima popust od 20% na regularnu cijenu tijekom prva dva mjeseca prodaje.
     Nakon isteka te akcije svaka knjiga prodaje se isključivo po normalnim cijenama bez mogućnosti bilo kakvih drugih akcija i popusta.
     Stoga sugeriramo da bacite pogled na ovaj popis izdanja u kojem možete pronaći sve naslove za koje još i tijekom Interlibera vrijedi popust od 20%. Popis - Popust 20%!
     U ovom popisu nalaze se i najavljena, nova izdanja koja će se tek pojaviti u vrijeme trajanja Interlibera i koja će se do 16.11. moći nabaviti isključivo na našem štandu.
     Naravno, tu je i najavljena posebna ponuda za komplet Thorgalovih integrala (1-4) po cijeni od 650,00 kn!

     LIBELLUS KOLEKCIJA
     I naša Libellus kolekcija bit će u posebnoj ponudi. Po dvije različite knjige bit će skupa u jednom paketu i koštat će 49,00 kn.
     Na ovaj način četiri knjige iz ove edicije moći će se dobiti za samo 98,00 kn!

     VAŽNA NAPOMENA:
     Nažalost, zbog količinske brojnosti naših izdanja jasno je da nećemo biti u mogućnosti izložiti sve svoje stripove koji se nalaze u ovim ponudama te stoga ako želite biti sigurni da ćete na štandu pronaći upravo ono što vam treba savjetujemo vam da napravite prednarudžbe kako bismo mi to mogli pripremiti i Vašu rezervaciju pravovremeno donijeti na štand.

     Rezervirati se može na e-mail: info@libellus.hr

     Najljepše vas molimo da u mailu napišete svoje ime i prezime, broj mobilnog telefona i dan kad želite pokupiti izdanja. Rezervacije vrijede od danas pa najkasnije do 15.11.2014.
Naravno, rezervirati se treba barem jedan dan prije nego što želite pokupiti izdanja.


     EXTRA PONUDA
     I ove ćemo godine po cijenama od 19.90, 29.90, 39.90, 49.90 itd. kuna ponuditi manju količinu stripova koji zbog ovoga ili onoga razloga ne zadovoljavaju naše kriterije da budu pušteni u redovnu prodaju (ili su ispali nekome pa su natučeni, ili su krivo uvezani, ili im nedostaje kolorni list itd.). Uglavnom, riječ je o stripovima koji u sebi sadrže apsolutno sve stranice, no imaju neki (manji ili veći) fizički nedostatak. Takvih stripova nema puno, a o kojima je točno riječ moći ćete vidjeti na našemu štandu. Kao i uvijek dosad, i ovaj put ćemo ta izdanja rasporediti na način da će svaki dan biti nešto u ponudi tako da se svaki dan isplati "zaviriti" u kutije s tim stripovima.
Rezervacija i prednarudžba oštećenih izdanja nije moguća te se ista mogu samo osobno izabrati na štandu.

     Naravno, sve ove ponude dostupne su isključivo na našem štandu u vrijeme trajanja Interlibera.

     Ako sve bude kako planiramo ove godine na našem standu moći će se plaćati i karticama (Maestro, Visa i Mastercard).

     I za kraj, da izbjegnemo bilo kakve zabune, evo i popis izdanja koja ne ulaze ni u jednu od navedenih akcija... Popis - Izdanja bez popusta!

     Vidimo se!

povratak na vrh

    INTERLIBER: FIBRA
11.11.2014.
Press: Fibra

     FIBRA NA INTERLIBERU 2014.

     Noviteti!!!

     Fibra će i ove godine biti prisutna na zagrebačkom sajmu knjiga, Interliberu, koji će se održati od 11. do 16.11.2014. Možete nas pronaći na istom mjestu kao i zadnja dva Interlibera, u paviljonu broj 5 na štandu 5d od 10 do 19 sati, a petkom i subotom od 10 do 21 sati. Kao i svake godine, i ovaj put imamo prigodne popuste za sve naše čitatelje. Imajući u vidu posebno tešku gospodarsku situaciju u kojoj se svi skupa nalazimo, ove smo godine pripremili nekoliko modela popusta i akcija:

     POPUSTI:
     - popust od 20% ostvaruje se kupnjom bilo kojeg izdanja iz našeg kataloga
     - popust od 25% ostvaruje se kupnjom 10 ili više različitih izdanja iz našeg kataloga
     - popust od 30% ostvaruje se kupnjom 20 ili više različitih izdanja iz našeg kataloga

     POSEBNA AKCIJA:
     Pripremili smo posebnu akciju s primamljivim popustima za neka komplete i starija izdanja. Popis svih naslova sa sajamskim cijenama možete pronaći na sljedećem linku: www.fibra.hr/interliber2014.pdf

     Stripove na akciji je moguće kombinirati sa stripovima koji nisu na akciji kako bi se ostvario popust na količinu (npr. moguće je odabrati 5 stripova na posebnoj akciji i 5 stripova koji nisu i onda na tih 5 koji nisu na posebnoj akciji ostvariti popust od 25%), uz iznimku Rat-mana koji se ne može kombinirati u nikakvih drugim kombinacijama.

     Posebna akcija traje do isteka zaliha, preporučamo da naručite stripove koji vas zanimaju bar dan ranije, tako da vas čekaju spremni na sajmu.

     Nadamo da ćete u našem katalogu pronaći nešto za sebe i radujemo se vašem dolasku!

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
11.11.2014.
Autor: Simon Vučković
    STRIP.ART.NICA NEWS
10.11.2014.
Piše: Strip.art.nica Buch

     Spoštovani!

     Vabimo vas na naslednje dogodke:
     - Ponedeljek, 10. november, ob 19:00 – Knjižnica Prežihov Voranc
     Otvoritev razstave originalnih tabel stripov Marjana Amaliettija in predstavitev njegovega stripa Pet očetov Neninega otroka. Pogovor z avtorjevim sinom, Petrom Amaliettijem, bo vodil Aleksander Buh.
     - Sreda, 12. november, ob 19:00 – Strip.art.nica Buch
     Ponovitev predstavitve stripa Pet očetov Neninega otroka.
     - Četrtek, 13. november, ob 19:00 – Strip.art.nica Buch
     Miki Muster podpisuje 11. knjigo iz Zbirke Miki Muster.
     - Petek, 14, november, ob 19:00 – Strip.art.nica Buch
     Tomaž Lavrič predstavlja in podpisuje strip album Bosanske basni.

      Se vidimo!

     Aleksander Buh
     www.stripi.si
     Marjan Amalietti - Pet očetov Neninega otroka
     Prva dva Amaliettijeva črno-bela stripa Kora & Dora in Pet očetov Neninega otroka ter barvna, razširjena predelava Pet očetov Neninega otroka v našem prvem Strip albumu izvrstno prikazujejo avtorjev razvoj kot scenarista in risarja stripov. Leta 1987 je za črno-beli strip Pet očeva Neninog deteta prejel dve največji jugoslovanski nagradi za strip v Beogradu in Zagrebu, malo pred smrtjo leta 1988 pa Plaketo Andrije Maurovića, kar je bilo tedaj najvišje jugoslovansko priznanje.
     Cena: 25 eur

     Miki Muster - Zbirka Miki Muster 11
     V 11. knjigi so objavljene tri ponovljene zgodbe, ki jih je avtor zrisal nanovo v celoti, ker so bili originali izgubljeni. Dodana je še kompletna avtorjeva bibliografija.
     Cena: 25 eur

     Tomaž Lavrič - Bosanske basni
     Na Jadranskem morju se z letalonosilke dvigne lovec in poleti na rutinski opazovalni let nad gorečim Balkanom. A z višin ne vidi, kaj se v resnici dogaja spodaj – ne vidi malih ljudi, ki so se znašli v vojnem vrtincu. Stotin zgodb, krvavih basni. Zveri, mrhovinarjev, splašenih čred. Krvolokov in žrtev. Po večini žrtev.
     Stripovski album Bosanske basni je bil preveden in izdan tudi v Franciji, Italiji, Španiji in na Hrvaškem. Prejel je Grand prix za album leta v švicarskem Sierru in Srebrnega leva  - Prix du Lion v Bruslju. Zastopan je v La Bedetheque ideale francoskega Muzeja stripa in v britanski enciklopediji 1001 Comics.
     Cena: 16 eur

povratak na vrh

    MRAK • HUMOR • TIŠINA
09.11.2014.
Piše: Darko Bogdanov


     На 7 ноември 2014 година во „Кафе Ли“ во Скопје се одржа промоција на стрип албумот „Мрак Хумор Тишина“, заеднички проект на сценаристот Јордан Коцевски и цртачот Дарко Богданов. Станува збор за своевидна антологија во која на 68 страници се вклучени кратките стрипови кои тие двајца ги имаат создадено во нивната досегашна петгодишна соработка. Стриповите може да се поделат во три тематски циклуси, како што кажува и самиот наслов на албумот.

     Покрај нивните стрипови, во албумот исто така се вклучени и неколку стрипови кои секој од нив ги има работено и со други автори. Автори гости со свој удел во албумот се цртачите Андреј Манев, Весна Ничевска и Игор Јовчевски, колористот Стефан Коцевски и сценаристот Александар Стеванов.

     Издавачи на албумот се самите автори, а промоцијата во Скопје е прва од неколкуте планирани. По неа ќе следуваат промоции и во други градови во Македонија.




     Sedmog novembra ove godine, u „Kafe Li’’ u Skoplju je održana promocija strip albuma „Mrak Humor Tišina’’, zajednički projekat scenariste Jordana Kocevskog i crtača Darka Bogdanovog. Reč je o strip antologiji koja na 68 strana donosi kratke strip priče koje su autori zajednički uradili u proteklih pet godina. Priče mogu da se podele u tri tematske celine, što može da se zaključi i po nazivu samog izdanja.

     Pored njihovih stripova, u albumu je takođe objavljeno i nekoliko priča koje su obojica radili sa drugim autorima. Autori gosti u albumu su crtači Andrej Manev, Vesna Ničevska i Igor Jovčevski, kolorist Stefan Kocevski, i scenarista Aleksandar Stevanov.

     Izdavači albuma su sami autori, a promocija u Skoplju je prva od nekoliko planiranih. Nakon Skoplja slede promocije i u drugih gradova u Makedoniji.

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (145)
09.11.2014.
Piše: Zoran Đukanović

     ŽIČARA U BARCELONI, FESOVI U ISTAMBULU
     Vittorio Giardino

     Sa Vittoriom Giardinom sretali smo se tek povremeno, „na kašičicu“ u domaćim strip revijama, no bilo je više nego vreme je da počnemo da se upoznajemo sa njim kroz albume. Fibra je objavila integral „No pasaran“ s junakom Maxom Fridmanom, jedan od tri najvažnija serijala u Giardinovom opusu. „Sam Pezzo“, „Max Fridman“ i „Jonas Fink“ obeležavaju njegovu evoluciju od hard boiled žanra ka istorijski složenim pričama. Prvi serijal je smešten u sedamdesete godine prošlog veka, drugi u kraj tridesetih, a treći u pedesete. „Sam Pezzo“, strip noir, detektivski serijal, rađen je u crno-beloj tehnici, a više je crn nego beo, pomalo nalikujući chiroscuru „Alacka Sinnera“, ali mnogo je kruće realističke crtačke stilizacije koja nema nameru da „razara“ svoju grafičku formu. Štaviše, Giradino će nakon „Sama Pezza“ otići jasno u suprotnom smeru od poigravanja s tamom – u „čistu liniju“.
     Prvi album o Maxu Fridmanu, „Mađarska rapsodija“ (90 stranica), korak je od sedam milja u Giardinovoj karijeri. Neki „Rapsodiju“ smatraju jednim od najboljih evropskih stripova osamdesetih koji je smesta prerastao u instant klasik. Ovim grafičkim romanom ulazi u fazu kompleksnijeg pripovedanja, bez ograničavanja dužine, što je inače bilo karakteristično za avanture Sama Pezza. „Mađarska rapsodija“ je objavljena 1982. i ste godine osvojila nagradu Yellow Kid (Lucca). Serijal o o Maxu Fridmanu smešten je u Evropu poznih tridesetih koja se spopliće ka Drugom svetskom ratu. Chiroscuro je napušten u korist boje - reč je o jasnom i definitivnom prelasku na „čistu liniju“. Giardino od tada sam koloriše svoje stripove tehnikom akvarela. Drugi deo serijala, „Kapija Orijenta“ (62 stranica) izlazi 1986. „No pasaran“ je završno i najobimnije delo unutar ove serije (prostire se na 162 stranice).  Posvećen je Španskom građanskom ratu,  a  objavljivan je postupno, u rasponu od desetak godina, u tri knjige: 1999. (54 str.), 2002. (46 str.) i 2008. godine (62 str.).

     Albumi o je Maxu Fridmanu prodati su u osamnaest zemalja, što stvara Giardinu privilegovanu poziciju da radi albume na način kako to rade romanopisci, kada završi da ode kod izdavača i prezentuje završeno delo, bez da ispunjava zahteve stizanja unutar zadatih rokova. Naravno da to ne bi bilo moguće samo na osnovu prodaje u Italiji. Štaviše, u nekim periodima karijere bio je poznatiji drugde u svetu no u samoj Italiji: u Francuskoj, Americi, Belgiji, Holandiji, Španiji...


     Treći serijal „Jonas Fink“ (u Americi preveden kao „Jevrejin u komunističkom Pragu“), takođe je fokusiran na istorijsku naraciju. Tema je odrastanje jevrejskog dečaka/mladića u staljinističkom okruženju Praga pedesetih. Giardino serijal započinje devedesetih godina. Izašla su tri albuma. Za ovu seriju u Angoulemu je osvojio nagradu Alfred za najbolji strani strip 1995. i kasnije nagradu Harvey u San Diegu 1999. godine.

     Jedan pojedinačni album svakako je vredan pomena, „Smrtonosni odmori“ (1991), osam kraćih priča, sjajno crtanih, kraći Giardinov povratak žanru kriminalističke misterije. Otuđenost i osećaj dekadentnosti prodiru kroz pore godišnjih odmora ljudi koji se možda i nisu našli na pravom mestu u pravom trenutku?

     „Little Ego“ je serijal na drugoj, onoj „lakšoj“, istorijom neopterećenoj strani njegovog opusa, mada poklonici sexi stripova upravo prema ovoj Giradinovoj seriji gaje mali kult sledbeništva. Devedesetih godina Glamour International je lansirao „Little Ego“ kao sexi strip za elitne konzumente stripa. Prodaja ovog stripa je, međutim, nadmašila svaka očekivanja. Uz „Little Ego“, u srodnu kategoriju ide i „Eva Miranda“, soap opera po scenariju Giovannija Barbierija, strip koji je nažalost loše prošao na tržištu, pa nije nikad prerastao u serijal.

     Giardino je u strip ušao dosta kasno, s nekih trideset dve godine, napustivši 1978. godine unosnu karijeru elektroinžinjera, nakon deset godina provedenih u toj profesiji. I zaista, ima nešto u preciznosti njegovih priča što podseća na inžinjera. Giardino je jednom rekao: „dizajnirati elektromotor i kreirati priču je vrlo slično“. Međutim, shvatio je da nije moguće biti inžinjer danju, a autor noću. Odlučio je da zakorači u neizvesnost stvaralačkog rada u stripu i tu zauvek ostao ne požalivši ni časa.

     Gotovo manijakalna preciznost i pažnja posvećena detalju, u crtačkom i u scenarističkom pogledu, učinila je Giardina slavnim i poštovanim i van stripskih krugova (on, recimo, mora da zna da li je žičara radila u Barceloni i tokom građanskog rata, a priznaje da je jedan istambulski profesor primetio grešku u drugom albumu o Maxu Fridmanu, „Kapija Orijenta“, koji je smešten u 1938. godinu:  u to vreme fesovi su bili zabranjeni Ataturkovim dekretom), ali i poznatim po poslovičnoj autorskoj sporosti: fanovi (i izdavači) moraju godinama da čekaju na nastavke njegovih serijala. Ovaj filigranski pristup stvaranju stripa i zadržavanje u stilizacijskim okvirima realizma, po njemu samom, ima još jedan mogući koren: „moguće je da on proizlazi iz moje nemogućnosti da izostavljam ili pojednostavljujem“.



     Giardina privlače delimično zaboravljene tragedije, istorijske zagonetke, želja da, onda kada su arhivski izvori dostupni za istraživanje, zaroni u njih. U neku ruku, to je rekreiranje istorijskog konteksta za svrhe priče koju on želi da nam ispriča perom, tušem i akvarelom. Neka vrsta stripske meditacije o istoriji. Sam autor u ovom domenu ističe jedan fundamentalan uticaj, „Corta Maltesea“ Huga Pratta, i to posebno, njegovog remek-dela „Corto Maltese u Sibiru“, kako ga Giaradino s pravom naziva. Reč je o neraskidivom preplitanju velikih istorijskih događaja s individualnim pričama imaginarnih karaktera. Otud i potreba da se život imaginarnog lika „rekonstruiše“ tokom pripremnih radnji za izradu stripa s istom pažnjom s kojom se upoznaje istorijski kontekst u koji ga autor smešta.

     Neke stvari se u Giardinovim pričama ne događaju eksplicitno nego pre kroz potmulu pretnju, kroz nagoveštaj... Postoji u njegovom pristupu određena distanca, uzdržanost da se zaroni u vrtoglavost akcije, mada je u  stripu „Sam Pezzo“ odlično pokazao da i to i te kako ume. Reč je očigledno o psihološkoj inklinaciji da u kasnijim serijalima svojim mirnijim i mnogo promišljenijim stripskim jezikom istražuje psihološki diskretnije nijanse, da se bavi sugestijama i naznakama umesto naglašenog čina.

     U portretisanju Giardinovih karaktera bledi kontrast između dobrog i lošeg. Za veliku izložbu „Peta istina“, priređenu u Bologni njemu u čast jednom je rekao, da je njen naslov od njega zavisio, nazvao bi je „Gomila laži“. Giardinove priče ne sugerišu da mi posedujemo istinu, niti da je poseduju njegovi karakteri. U njima se prepliću mnogostruke istine. Zašto ga oprečne interpretacije istorije i stimulišu u radu. U pripremnim istraživanjima za „No pasaran“' čitao je knjige kakva je 'History of the Spanish Civil War' Hugh Thomasa, (detaljna, objektivna, veoma pragmatična i prepuna činjenica) i, s druge strane, marksističke interpretacije ili pak knjige autora kao što su George Orwell i Arthur Koestler.

     George Orwell, John Dos Passos, Arthur Koestler, Ernest Hemingway, William Fokner, Andre Malraux, Graham Greene, John le Carre, Joseph Conrad, Rudyard Kipling... puno književnih imena... Mnogi su književni uticaji u Giardinovim stripovima, nekad direktnije stilom, nekad atmosferom, nekad samo temama... Istovremeno, ponekad se zaboravljaju filmski uticaji na njegove stripove: Orson Welles ('The Lady from Shanghai'), Michael Curtiz ('Casablanca'), Alfred Hitchcock... No, Giardino i sam podeseća na uticaj italijanskog neorealizma, doduše poznog, ne onog proleterskog nego buržoaskog, kakvog nalazimo u Viscontijevom filmu „Senso“.
     U poslednje vreme bio je zauzet saradnjom na monografiji o vlastiom junaku Maxu Fridmanu. Takva monografska knjiga s podnaslovom „fragmenti biografije“, po rečima Giardina, mu omogućava nešto što ne pruža forma stripskog albuma, da kroz nestripski medij „dopriča“ mnoge niti iz života svog junaka, za šta bi mu inače bilo potrebno mnogo albuma za koje sumnja da bi stigao da ih uradi, s obzirom na svoju poslovičnu temeljnost i sporost.

     (CRŠ, „16. Crtani Romani Šou“, katalog,
      25-27. listopada /oktobra 2013, Zagreb)


povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
09.11.2014.
Pres: Marketprint





STRIPOTEKA 1119
oktobar, 2014.godine


Valerijan
"Kroz nesigurna vremena"
scenario: Christin
crtež: Mézières


Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
09.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    MODESTY COMICS (5)
08.11.2014.
Piše: Žika Tamburić


     Na Internet portalu www.modestycomics.com predstavlja-mo uglavnom stripske autore iz regiona i to na engleskom jeziku, kao i njihove knjige koje se mogu kupiti u elektronskom (PDF) ili papirnom izdanju, na engleskom ili srpskom jeziku.

     17. Zuzuko
           Zdravko Zupan   
     Noble and kind comic pages from the world of small animals by Zdravko Zupan. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

    (Plemenite i osećajne priče iz sveta malih životinja od Zdravka Zupana.)





     18.The Story of One Bad
           (Priča o jednom lošem pacovu)
,
           Bryan Talbot
     An emotional story with beautiful real locations’ drawings from Bryan Talbot about one young girl and her struggle to overcome the domestic abuse, with an important influence from the life and work of Beatrix Potter (1866-1943), English illustrator and conservationist. Available to buy as an e-book (PDF) and paper book in Serbian.

     (Emotivna priča sa divnim crtežima Brajana Talbota sa stvarnih lokacija, o jednoj devojčici i njenom naporu da prevaziđe doživljeno nasilje u porodici, sa značajnim uticajem života i rada Beatris Poter (1866-1943), engleske ilustratorke i borca za očuvanje prirode)






     19.Bad Boy,
          
Mladen Oljača
     It is a collection of beautifully drawn black humoured stories, from Mladen Oljača, a peaceful man from Pannonia Valley, provoked by the harsh reality when one country was disintegrated. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH and e-book and paper book in Serbian.

     (Ovo je kolekcija sjajno nacrtanih crno-humornih priča Mladena Oljače, mirnog čoveka iz Panonske doline, isprovociranog grubom realnošću kada se jedna zemlja raspadala.)






     20. Feed the Beast (Nahrani zver),
            
Matjaž Bertoncelj
     These Bertoncelj's short stories are his intimate and emotional reaction to the insensitive world around him, portrayed through powerful black and white images and enigmatic narrative. Available to buy as an e-book (PDF) in ENGLISH.

     (Ove kratke priče Matjaža Bertoncelja su njegova intimna i emotivna reakcija na ogrubeli svet oko njega, prikazana snažnim crno-belim slikama i zagonetnim pripovedanjem.)




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
08.11.2014.
Press: Veseli četvrtak


Biblioteka NISTER NO,
knjiga 7


Mister No #52:
Ukradeni pajper
piše: Luigi Mignacco
crta: Oliviero Gramaccioni
230 dinara

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
08.11.2014.
Autor: Goran Milenković
    DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO
07.11.2014.
Piše: Stripburger


     DANES: OFENZIVA IZ ARHIVA I.
     razstava posterjev in grafik ter drugih tiskovin
     IRIU, Ljubljana // ODPRTJE: pet., 7. nov., ob 20.00 //
     Izbor del bo tudi naprodaj!

     JUTRI: VEČČUTNO VODENJE PO RAZSTAVI
     DANIJELA ŽEŽLJA: SONČNO MESTO

 
     v mesecu novembru bo ekipa Zavoda Ustvarjalna Pisarna SOdelujem izvajala veččutna vodstva po razstavi Sončno mesto umetnika Danijela Žežlja v Galeriji Kresija (Stritarjeva ulica 6, Ljubljana).

     Po umetnikovi domišljiji bodo udeležence vodili na različne načine. Izhajali bodo iz Žežljevega otvoritvenega performansa, se poigrali s sluhom, igro barv in gibom. Na tej povezavi najdete video posnetek performansa.

     Izvedli bodo dve veččutni vodstvi odprtega tipa, prvo bo v soboto, 8. novembra, ob 10. uri, drugo pa včetrtek, 13. novembra, ob 18. uri. Vodstva bodo izvajali tudi za šolske otroke in mladino (torek, 11. novembra, ob 10. uri) ter za zaprto skupino MOL (četrtek, 13. novembra ob 15. uri). V primeru nadaljnjega povpraševanja bomo po 17. novembru razpisali tudi nove termine vodstev.

     Veččutno vodstvo je zasnovano na način, da obiskovalci ob spoznavanju umetniških del in pri dojemanju razstavnih eksponatov uporabijo vsa čutila: sluh, vid, vonj, okus, tip. Namenjeno je širšemu občinstvu.

     V kolikor se vodstva želite udeležiti ali posneti gradivo za potrebe morebitne reportaže, vas prosimo, da se pred tem najavite na telefonsko številko 040 363 961 (Ana Čefarin).

povratak na vrh

    UZNEMIRUJUĆE, POTRESNO DELO
07.11.2014.
Piše: Ilija Bakić


     „Priča o jednom lošem pacovu“ Brajana Talbota;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2014.

     U FOKUSU

     Brajan Talbot
(1952) je strip autor bogatog i šarolikog opusa, od andergraund stripova, onih o super junacima kakvi su Sudija Dred ili Betmen te proslavljenog „Sendmena“ (1991-1993). Njegove grafičke novele privlačile su značajnu čitalačku odnosno kritičarsku pažnju i dobile više prestižnih nagrada; „Avanture Lutera Artrajta“, stvarane od 1978. do 1989, jedna su od prvih britanskih grafičkih novela za kojima su sledile „Priča jednog lošeg pacova“ (1995), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), serijal „Grendvil“ (2009-2012), „Ćerke“ (2012; izdanje „Omnibusa“ 2013). U Talbotu su spojene naizgled nespojive krajnosti komercijalnog, alternativnog i umetničkog stripa. Svaka od ovih kategorija ima svoja pravila i karakteristike, mogućnosti, domete i ograničenja. Suprotnosti komercijalnog i umetničkog podrazumevaju se dok je alternativni strip onaj neukrotivi faktor čiji rezultati su potpuno neizvesni odnosno problematični. Otuda se strip stvaraoci najčešće drže jedne forme i ne zalaze u ostale. Talbot se pokazao i kao vešt zanatlija i kao razbarušeni alternativac i kao precizan i dubok, višesmilen umetnik. Njemu, što je takođe retko, nisu strani ni fantastičko-žanrovski miljei niti pretežno realistički prosede. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.


     REČ KRITIKE

     Višestruko nagrađena „Priča o jednom lošem pacovu“ spojila je nekoliko tematskih linija koje se prepliću kako u samoj radnji tako i na značenjskim nivoima. Osnovni zaplet prati bekstvo mlade devojke Helen Poter od patološke porodice u kojoj je ona bila žrtva očevog seksualnom maltretiranja odnosno majčine otvorene nezainteresovanosti i netrpeljivosti. Dete je, doživljavajući sebe kao prljavo, loše biće, sa jedinim bliskim bićem, pacovom, pobeglo od kuće uletevši u neprijateljsko okruženje grada koji nema milosti prema slabima i nezaštićenima. Čak i kada dođe u kontakt sa blagonaklonim ljudima Helen, opterećena svojim iskustvima, nije u stanju da prihvati normalnu ljudsku bliskost i beži dalje. Ni dešavanja na putu nisu manje dramatična i tek će u raskošnoj prirodi, među pitomim ljudima Helen uspeti da nađe svoj privremeni mir. Njeno ozdravljenje i zaceljenje kao ličnosti  nastaviće se spoznajom problema, kroz čitanje knjiga, te konačnim suočenjem sa roditeljima i odvajanjem od njih. Posle katarze Helen je preporođena i može krenuti u novi, normalni život.

     Kao i u „Ćerkama“ stvarni život je neraskidivo vezan za literaturu pa Helen ide putem svoje omiljene spisateljice Helen Beatriks Poter (1866-1943) koja je kao dete takođe imala probleme sa uklapanjen u okruženje.

     Bez uticaja Prirode, dobrih ljudi i životinja, te Književnosti nema zdrave ličnosti koja uživa u lepotama življenja i ponaša se odgovorno prema sebi i drugima. „Priča o jednom lošem pacovu“ hrabro ukazuje na prećutkivana zlostavljanja dece u roditeljskom domu ali i na „normalnu“ netrpeljivost i zlobu običnih ljudi te redovni izostanak elementarne empatije za živo biće kraj nas. Da li za to kriva stresna civilizacija ili su koreni ovog zla dublji Talbot ostavlja čitaocu da odgovori prema sopstvenoj savesti.

     Znalački predgovor „Omnibusovom“ izdanju napisao je Zoran Penevski.


     (Objavljeno: „Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    OFENZIVA IZ ARHIVA
06.11.2014.
Press: Stripburger

     OFENZIVA IZ ARHIVA
     PETEK, 7. NOV., OB 20.00, IRIU, Resljeva 20, Ljubljana

     Ofenziva iz arhiva razkriva izbor tiskovin iz težkega papirnate arhiva revije Stripburger.

     Za jutri smo v KOŽevi enoti Kolodvor napovedovali razstavo sitotisk plakatov iz projekta Pozor, delo!, ki pa je zaradi poplavljenega prostora ne bo. Plakati bodo na ogled od 1. dec. v Kino Šiška.

     V naslednjem tednu pa bomo sitotisk poslastice, ki so nastale v sodelovanju z grafičnim studiem MGLC,MJC Lillebonne (Nancy), tipoRenesansa, Le Dernier Cri …, na ogled postavili v IRIU. Plakati so tudi naprodaj.


povratak na vrh

    ČASTNI NAGRAJENEC KOMIKSFESTA!
06.11.2014.
Piše: Stripburger



     STRIPBURGER
     ČASTNI NAGRAJENEC KOMIKSFESTA!


     Na mednarodnem stripovskem festivalu KomiksFEST!, ki je potekal med 29. oktobrom do 2. novembrom v Pragi, je Stripburger prejel častno nagrado Muriel za izjemne dosežke in poseben doprinos k razvoju neodvisnega oz. avtorskega stripa ter podporo pri uveljavljanju čeških avtorjev.

     Revija Stripburger že več kot dve desetletji spodbuja razvoj stripovske kulture in produkcije s kontinuirano založniško dejavnostjo, razstavami, delavnicami, natečaji in drugimi stripovskimi projekti tako v domačih logih kot znotraj mednarodne stripovske scene.

     Juhej in strumno naprej!


     Spremljajte nas na :::
    
 www.stripburger.org




povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
06.11.2014.
Press

     STRIP U TUZLI JE ŽIV I DOBRO SE DRŽI

     U sklopu "A fasta" večeras (26.10) u 19:30 na šetalištu Slanja Banja, bit će upriličena izložba strip radova Saše Perića. Saša Perić je multidisciplinarni umjetnik iz Lukavca, sudjelovao je na brojnim festivalima, upriličen u nekoliko zbirki, a sa Sašom smo razgovarali o stripu kao "sedmoj" umjetnosti i šta to večeras tuzlanska publika može očekivati...

     Razgovarala: Selma Kešetović

     Zašto baš strip kao forma?
     Od ranog djetinjstva volim da crtam, a u isto vrijeme se razvila ljubav i prema fotografiji i filmu. Mislim da se tu strip našao kao nekakva spona između tih medija.

     Kako je došlo do suradnje i Vašeg pojavljivanja na “A festu”?
     Dobio sam poziv od osobe iz organizacije koja je od ranije upoznata s mojim radom i pristao sam na ovu mini-izložbu. Na istom festivalu učestvujem kao koautor filma “Bazen”, koji sam radio zajedno sa Davorinom Đuranovićem, umjetnikom iz Lukavca, koji se bavi raznim vrstama umjetnosti. Da spomenem i da je muziku za taj film uradio odličan bend Vodovi, takođe iz Lukavca.

     U kojem periodu su nastajali stripovi koje ćemo imati prilike da vidimo na “A festu”? Koji je njihov koncept?
     U periodu od 1994 do 2013. na raznim stranama svijeta, u raznim situacijama.
Ne postoji generalni koncept, nego svaka priča ima svoj. Mislim da priče nisu povezane.

     Koliko je strip vještina crtanja, a koliko vještina pričanja priče? Koliko, pak, simbolizma?
     I jedno i drugo, a ja lično volim nekako pola/pola, odnosno da crtež ima dušu, da nije sterilan, da je živ, jer ipak je to vizuelni medij, a ako je živ, onda je priča već tu.
Simbolizam ne bi trebao biti iznuđen i nazor, nego da se sam od sebe rodi, ako ima potrebe za tim. Ako ne, nikom ništa. (smijeh) Ovo je moje mišljenje za sve vrste umjetnosti. Mislim da većina domaće, pa i balkanske umjetnosti pati od “simbolizma po svaku cijenu”, pa to često pređe u usiljenost. Pogotovo u filmu.

     Koliko strip nailazi na afirmaciju među čitateljima/cama? Postoji li danas više ljubitelja/ca ovog vida umjetnost?
     U svijetu je popularan, kod nas slabo. Danas su neke stvari popularnije, sutra neke druge itd.

     Postoji li neka jača strip scena u Tuzli? Tko su vaše kolege/ce koji/e cijenite?
     Sjećam se da je u toku rata postojala ekipa iz Tuzle koja je izdavala tada jedini strip magazin u BiH, “Comic Roll”, ali se to ugasilo nakon nekoliko brojeva. Trenutno ne znam nikoga da se bavi stripom, ali vjerovatno postoje autori. Od domaćih, Enes Čišić je odličan, Nina Bunjevac iz Kanade (porijeklom iz ex-Yu) radi fantastične priče, onda španac Joan Cornellà, koji ima jedan sasvim svjež pristup priči, a od starijih Jim Woodring, Charles Burns, Geof Darrow itd.

     Ne bavite se samo stripom nego i drugim vidovima vizualnih izričaja. Kako strip korespondira sa ostalim formama? Nadopunjuju li se?
     Da, bavim se likovnom umjetnošću, videom, fotografijom a i muzikom, a živim od grafičkog dizajna. Sve se to nadopunjuje, samo nekad nema dovoljno vremena da se sve stigne. Da je dan barem 36 sati. (smijeh)

     Šta tuzlanska publika može očekivati od izložbe?
     Jedan mali broj radova, ovo je ustvari kao mini-izložba, a nadam se da ću uskoro biti u prilici da napravim jednu veću izložbu ili retrospektivu.

     Planiram izdavanje zbirke svojih radova, sa ilustracijama, crtežima, grafikama, stripovima itd., pa bih volio da napravim izložbu povodom promocije te zbirke.

     [Objavljeno: Kameleon, BiH, 29. Oktobar 2014]

povratak na vrh