naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Strip kolonija...      Press: Srboljub Nikić
Strip kolonija u Raški održaće se po peti put.

Ove godine je lokacija promenjena. Učesnici će biti smešteni u blizini Semeteškog jezera na Kopaoniku. Ponovno održavanje kolonije svedoči da se urbana kultura ukorenila u ruralnom okruženju.

Učestvuju strip škole iz Vranja, Leskovca, Beograda i Raške, pojačani gostima iz Makedonije i Crne Gore. Organizatori su Kancelarija za mlade opštine Raška I Klub likovnih umetnika Raška škola.

Novost je da će stripovi nastali po idejama sa kolonije biti objavljeni u godišnjem almanahu stripa Ras comic.

Kontakt ovde

Objavljeno: 25.08.2016.
7. izdanje festivala "Novo Doba": ...      Press: Novo Doba
  ...SVE NAJBOLJE!
  Novom Dobu treba vaša pomoć!

Dragi saradnici, prijatelji i svi zainteresovani,

Udruženje Turbo Comix vas sa uzbuđenjem obaveštava da uskoro počinje Novo Doba! U septembru će se održati sedmo izdanje festivala Novo Doba. Ali ovog puta ne možemo ga organizivati bez vaše pomoći.
Zbog toga smo rešili da započnemo kampanju za prikupljanje sredstava koja bi pomogla našem festivalu da realizuje predstojeći, očekuje se, najbolji program do sad.
www.indiegogo.com/projects/novo-doba-festival-no7... 
U narednih 20 dana sve vaše donacije će omogućiti da još jednom realizujemo najbolji festival alternativnog, nesvrstanog, psiho-revolucionarnog stripa u istočnoj evropi (pa i šire).
Hvala vam unapred na razumevanju. Jer Novo Doba dolazi!
www.youtube.com/watch?v=LlNJtYfVWmA

Novom Dobu treba vaša podrška!

Počujte prijatelji, poštovaocii i mecene! Novom Dobu, najboljem festivalu alternativnog, nesvrstanog, psihorevoluci-onarnog stripa Istočne Evrope, a i šire, treba vaša pomoć.

Novo Doba je era koja dolazi. To je samoorganizovani, neizbežni organizam koji menja živote, izrastao iz Beograda, Zemuna i Pančeva, kao i domaće postjugoslovenske scene stripa novog talasa. To je mesto susreta umetnika, izdavača, poznavalaca i radoznalih gomila gladnih grafičkih ekstaza. To je nezamenjiva karika u svetskoj mreži festivala malih izdavača. U stvari, to je mnogo više od festivala, možda pre jaslice novih vizija i odašiljač čudnih frekvencija. Ovog septembra planiramo sedmo izdanje festivala. Ali ovog puta ne možemo bez vas.

Ne bismo ni tražili vašu pomoć da nije bilo iznenadnih i neočekivanih okolnosti koje su nas ove godine ostavile bez institucionalnog finansiranja. Mi, organizatori, naravno ulažemo sve naše vreme i vredan rad da bi se festival realizovao i bio besplatan. Ali potreban nam je novac kojim bi se platili putni troškovi i smeštaj za naše goste, ali i za štampanje kataloga festivala koji prikazuje najbolje radove nekih od najinteresantnijih svetskih umetnika. Ako nam sada pomognete dobićete ne samo našu večnu zahvalnost, već ćete biti nagradjeni i retkim delicijama koje novac ne može kupiti (osim vašeg novca, ovaj put). Upravljate budućnošću pomažući nam da ostanemo nezavisni, divlji i idealistični.

Program ovogodišnjeg festivala je najambiciozniji do sad. U šest dana, od dvadesetog do dvadeset i petog septembra, bićemo domaćini šest odvojenih izložbi, postavljenih na pažljivo odabranim lokacijama. Krećemo se kroz grad uvek istražujući nova mesta i nove partnerske institucije i anti-institucije. Među ovogodišnjim gostima su i po dobru i zlu poznati umetnici kao što su Wostok (Srbija), Igor Hofbauer (Hrvatska), Craoman (Francuska), Pakito Bolino (Francuska) i Attila Stark (Mađarska). Ove izložbe biće propraćene ludački bučnim koncertima iz ćelija podzemlja. Kako je Novo Doba samoorganizovano, naše ambicije ne prestaju da rastu. Svake godine se širimo kao gladni pokret, raskršće na kome se eksperimentalni umetnici, izdavači, štampari, muzičari, čitači, grupiji i lutalice sreću. Mi smo večni volonteri ovog festivala.

Sedmo izdanje Novog doba predstaviće se podnaslovom „Sve najbolje“. To je samo izraz, uobičajeni način da okončate svađe i prepirke, uljudan način da se pozdravite, kada pozdrav znači nikad više, da spustite tenziju, da očistite sto od prljavog posuđa i napravite mesta za dezert – ali ne pomerajte se! Neka to batler uradi, plaćen je za to, vi se samo opustite i pustite svoj um da zatvara stara poglavlja, završava unutrašnje debate i tirade, neka padne zavesa, a vi kontemplirajte njen uzbudljivi dizajn.

„Sve najbolje“ znači da vam je dopušteno da izađete iz začaranog kruga i anticipirate nov početak. Savršen izraz da se pozdravimo od ovog rđavog perioda i pročistimo put za dolazak parade koja slavi novi, Novo Doba, festival na kome smo svi obučeni u crteže i muziku da bismo učestvovali u nečem boljem, luđem, udobnijem, mnogo mnogo pufnastijem.

Objavljeno: 24.08.2016.
Komični kragujevački dani 2016. ...      Autor: Danijel Kuzmić
Stripofilski putopis u malom... Kako je zagrebačka četvorka stripova.com pohodila susjedski kragujevački strip festival. Ovo je njihova priča.

Što drugo reći nego - za jednog stripofila, strip festivali prava su meka za stjecanje i obnavljanje stripovskih prijateljstava i širenje strip kulture i entuzijazma. Potegnuti kojih 500-tinjak kilometara nama entuzijastima i zaljubljenicima potonjeg očito nije problem, probijati se kroz vrućinu asfalta, vrevu gradova i prometne zamke ljubaznih policajaca. Auto kao prijevozno sredstvo isplati se tek kad ga se uporabi ekipno, da se podijele troškovi puta i prometne kazne, a i da se pretrpe i prekrate razgovorom (o stripu, sportu i ženama) zamorni kilometri autoceste i čekanja u redu na granici. Odredište - Kragujevac ComicCon 2016., gradić u središtu srpske Šumadije. Stigosmo, doživjesmo i vratismo se natrag, rekao bi Cezar u nama.

Već je tradicionalno na ovim prostorima na festival dovesti nekoga iz staffa talijanskog Bonellija, tako da ni ove godine nije bilo izuzetaka. Ove godine najavljeno je čak 5 izvanrednih stranih (Bonelli) gostiju, no zlosretna sudba i crni oblaci nesreće nadvili se ove godine nad strane goste. Pa je tako došla samo jedna petina, takoreći bolja petina gostiju – Paola Barbato, svima omiljena scenaristica na Dylanu Dogu! Sjećate se? – "San razuma", "Sjeme ludila", "Xabaras", "Nekropolis" i mnogih drugih uspješnica. To je bila prilika da se također prigodno proslavi i 30 godina Dylana Doga, a tko bi to mogao bolje odraditi nego žena koji se već godinama hrva s njegovim strahovima i boljkama. Ali to nije sve od gostiju, tu su Zoran Đukanović, Igor Kordej, Pavle Zelić, Zoran Stefanović i drugi važni, manje važni i nevažni iz stripofilskog miljea. Naravno da sam propustio u tekstu mnogo toga što se desilo na festivalu, ovo će biti samo moj subjektivni doživljaj. Ajmo to sada malo vidjeti dan za danom…

PETAK! Iliti dan dolaska i pasjih vrućina
Mjesto radnje: Kragujevac centar, Đački trg, šator u bijelom nasred trga prepun stripovskog puka. Uz nemalo logističko-tehničkih problema program počinje više-manje na vrijeme, pa dan otvaraju gosti iz Hrvatske laganom pričicom o stripovskoj situaciji u domovini. Slijedi i izdavač Komiko koji predstavlja svoja nova izdanja, primjerice „Skim“ autorica Mariko i Džilijan Tamaki, te „ Didije Komes Omnibus II“. Berza stripa bila je u punom zamahu, rulja se počela stvarati te su stvoreni svi uvjeti za dobrodošlicu i svečano otvaranje konferencije – organizator Nebojša Vezović i svečani gost iz Holandije Zoran Đukanović uz nekoliko su riječi predstavili festival i važnost festivala za stripovski milje generalno!

Na red su uskoro još došli i Marko Somborac i specijalni gost iz Holandije - Čovek koji piše predgovore, dame i gospodo - Zoran Đukanović! A za sam kraj umjesto pojave lične i personalne Klaudija Kjaverotija i Lole Airaghi mogli smo saznati sve o serijalu Morgan Lost koji u Srbiji objavljuje Forma B, izdavača i urednika Ilije Mirovića i Predraga Ročenovića. Mnoštvo je priča kolalo festivalom, zašto se pobogu nije pojavio obećani Kjaveroti; čovjek koji je uobličio najveće strahove u desecima horror epizoda Dylana Doga, Brendona i Morgana Losta, a boji se letenja avionom! Što je dokaz koliko su umjetnici/autori zasebna sorta i koliko je terapijsko pisanje o svojim demonima… (Očito baš i nije). No o odsutnima samo najbolje. Baš smo se na povratku kući pitali kako bi to izgledalo da se voziš 7 sati s Kjaverotijem u autu, bi li poželjeli još nakon toga, ili bi od straha pobjegli negdje putem ostavljajući ga samog s autom na autoputu u stranoj zemlji? Možda bi to bio dobar predložak za neki scenarij Dylana Doga! ;)

Za sve one prisutne na festivalu kojima tijekom dana nije bilo dosta uzbuđenja mogli su u kasnonoćnim satima bez pritiska pohoditi kragujevački ogranak beogradskog Beer festa, uz Orthodox Celts i YU-muziku. I našem društvu. Moram priznati da nam se ove godine baš poklopilo!

SUBOTA! Iliti dan nakon burnog petka
Nakon popodnevnog doručka, domaće kafe i litre vode protiv dehidracije, moglo se konačno krenuti na samo poprište dane manifestacije. Bio je to odličan dan koji je prošao uz najmanje tehničkih problema i zastoja, struja i mikrofoni dostupni su bili odmah na početku i program je neometano mogao započeti. Skupila se primjetna gomila ljudi i tada veliki šator konačno je postao premalen za sve one koji su htjeli prisustvovati tribinama. Mogli ste čuti što ima novoga o hercegnovskom festivalu za one koji razmišljaju potegnuti još istočnije. Glavni urednik Veselog Četvrtka Dušan Mladenović predstavio je nove serijale i stripove kojima se bave i kojima će se baviti u tjednima koji dolaze. To je naravno nova edicija „Veliki Tex“, a prvi koji će razbiti led bit će nenadmašni Tex velikog Magnuse „Dolina terora“. Pričalo se i o kolornom „Dragonero Zagor – Pustolovina u Darkvudu“ izdanju, uspješnosti Ambrosinijevog „Napoleona“, te „Planeti mrtvih“. Vazda nasmijan i raspričani glavni urednik rado je odgovarao na sva pitanja znatiželjnika, a materijala za priču bome nije nedostajalo. Nakon tri produžetaka potonje tribine, moglo se konačno i krenuti dalje… ;)

Scenarist Pavle Zelić i izdavač Igor Marković (System Comics) pričali su o serijalu „Družina Dardaneli“ povodom izlaska drugog albuma „Zločin na Svetskoj izložbi“, o povijesti serijala kao i o njegovoj uspješnosti i dobroj prođi na tržištu. Prvi broj doživio je i drugo tvrdoukoričeno izdanje. Oba stripa mogla su se nabaviti na licu mjestu, a autor je bio i više nego voljan napraviti posvetu! Za sve obožavatelje Igora Kordeja ovo je bila prava prilika da se još bolje upoznaju s njim. Za intimnije druženje bilo je potrebno otići prije ili kasnije na terasu Caffea Costa te poželjeti crtež. Uz njega je bila i njegova bolja polovica koja je također crtala. Tu je bio i mali bebač Kordej. Prava obiteljska idila.

Paola Barbato je potpisivala svoje radove te u međuvremenu pregledavala portfolije raznijeh wannabe bonellijaca. A najveće iznenađenje festivala je bila crtačko nadahnuće Paoline male kćerkice. Nadarenost za sve stripovsko očito je u barem još jednom članu obitelji Barbato. Koncepcija crtanja i potpisivanja je više ko prvi njegova djevojka, pa je za to trebalo stajati u redu. Što sam malkice prevazišao s vremenom, tako da odoh ja na druženje sa stripašima i rakijom koju je naš nesebični kolega forumaš Anto obezbjedio.

Vrhunac večeri je dakako bila tzv. Rođendanska tribina - 30. rođendan Dylana Doga! Pod šatorom skupila se horda znatiželjnika, nastupali su - Paola Barbato, glavni urednik edicije DD za Srbiju Dušan Mladenović i moderator Pavle Zelić (uz malu pomoć vjernog prevoditelja). Kako je Dylan Dog bio zvijezda tribine, pričalo se samo o njemu. Zašto ga vole čitati žene, zašto se Dylan zaljubi u svaku koju sretne, bi li Barbato htjela postati urednica i koliko se slaže se time što je Recchioni urednik, čime je ona doprinijela Dylanu pišući svoje priče, njezin odnos s Picattom, i mnoge druge stvari koje nijesam zapamtio. No rado ću pogledati video-clip kad ga Komikonci postave online! Uglavnom, Barbato je bila politički korektna, no tko zna kakve sve igre odvijaju ispod stolova, iza zastora. Jer i scenaristi/crtači su ljudi, podložni svim onim strastima i manama kao i mi obični ljudi. Za neke sočne detalje koji nisu za publiku morat ću osobno priupitati Duleta… Kad popusti, hehe…

NEDJELJA! Iliti dan za čilanje!
Noć je bila duga, a dan je bio vruć. Treći dan festivala. Nedjelja. Doručak u podne u bašti restorana Lovac. Očito su sve prijespomenute vremenske neprilike osjetili i drugi tako da je atmosfera u šatoru bila sva usporena, a i osjetilo se odsustvo prolaznika i znatiželjnika. Pitalo smo se kako će posljednji festivalski dan proći budući da program kreće tek u kasno-popodnevnim satima kad se većina rulje razbježi svojim kućama. A uostalom delegacija iz Hrvatske također je morala krenuti na kući na dalek put na vrijeme.
Rezultati konkursa za najbolju ilustraciju i proglašenje pobjednika odradilo se na vrijeme. Sjetimo se, bila su tri natječaja, za najbolju ilustraciju Dylana Doga, Morgana Losta i treća kategorija kratki strip Kragujevački pobednik 2016. (za plaketu Banka Plavšića). Postavio sam link u prošloj rečenici za cijeli portfolio radova, pa bacite pogled!

Mogu samo navesti što sam sve propustio, a s druge strane nadam se da je Komikon snimao sve ove tribine kao što je to bio slučaj prijašnja dva dana. Zoran Stefanović o Stripu o savjetodavnom radu s djecom kao i spaljivanju knjiga i cenzuri. Sabahudin Muranović predstavljao je svoj strip, kao i izdavač Besna Kobila, a za kraj tu je bila i tribina o neminovnom liku i djelu Galliena Ferrija, i o izdanjima izdavača Darkwood, o hororu i fantastici u američkom stripu.

Drago mi je što je strip još jednom bio glavna tema festivala. On nas tako nježno dodiruje, veže i spaja, nadražuje naše stripokusne pupoljke. Festivali su najbrži način kako nadahnuti strip entuzijasta da se ponovno primi stripa, da ga inspirira ili spoji stripofile raznih zemalja. Tribine o stripu, crtanja, stripska druženja s autorima i forumašima, šopingiranje stripova, rješavanje tekućih pitanja ili debata o utjecaju Burattinija i Bosellija na Zagorovu renesansu u devedesetima; sve se to radi na festivalima i bude vam dobro. Možda ComicCon nije tako velik ili razvikan kao neki hrvatski festivali, no moram priznati da mi je drag upravo zbog nekog osobnijeg pristupa i opuštenije atmosfere. O sitnim boljkama nećemo, jer generalno je bilo zaista – za pet! Ako nas put opet nanese, vidimo se sljedeće godine!

P. S. Tekst podliježe sarkazmu, eventualnim izmjenama i muljanju od strane dotičnog tekstopisca. U ljubavi, ratu i reportažama sa strip festivala sve je dozvoljeno!
P. P. S. Slike su iz osobnog repertoara osim onih koje su sa dozvolom preuzete sa stranice ComicCona. Fala im!

Više fotografija na stripovi.com, gde je tekst premijerno i objavljen, ima tome skoro dva meseca…
Objavljeno: 23.08.2016.
Strip: Montenegrini (368)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 22.08.2016.
Modesty stripovi...         Press: Modesty stripovi
  ...Karton siti!

Naša izdavacka kuća "Modesty stripovi" je izdala novu knjigu grafičkih priča Karton siti - scenarista Željko Obrenović, crtači priča Željko Vitorović, Nemanja Radovanović, Gašper Rus i Miroslav Slipčević. To je edicija Novi horizonti #8, 136 strana, format B5, kolor, tvrdi uvez, šiveno, naslovnica Dejan Sedlan i Željko Vitorović.

Očigledan trud svih uključenih, iako nedvosmislen i na prvo čitanje, u punoj meri može se spoznati tek dubljom analizom, a Karton Siti tako nešto svakako zaslužuje, i to poverenje i ulaganje višestruko nagrađuje."
Pavle Zelić, pisac, stripski scenarista i kritičar (Peščana hronika, Družina Dardaneli)

Sve ove priče su intimne i lične, pa opet iskazuju i univerzalne istine o prirodi ljudskog soja. Prepune su očitih koincidencija, ali sa sigurnošću mogu da kažem da je svaki primer sinhroniciteta tvoren sa ogromnom svrhom.
Dejvid Hajn, pisac i stripski scenarista (Strange Embrace, Silent War, The Bulletproof Coffin, X-Men, Daredevil)

Knjiga se može kupiti direktno od nas, po promotivnoj ceni od 1000 din (cena u knjžarama biće 1500 din), pri čemu mi plaćamo poštarinu.

web: www.modestystripovi.com
Objavljeno: 21.08.2016.
Strip: Cane (249)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.08.2016.
Komikaze #42         Press: Komikaze

15/08/2016 komikaze webzin br 42

Komikaze webzin broj 42 je izašao 15. kolovoza/ Komikaze webzine No 42 is out from 15th August:
LINK: komikaze.hr/issue/42/
INFO: komikaze.hr/wiki/webzin-br-42/
FACEBOOK

Novi broj donosi radove 11 autora/ica od kojih je čak 7 novo u Komikaze mreži/ Webzine brings works of 11 authors among them 7 new in the Komikaze network:Tifani Rubi, Erika Rati, Mao, Paatrice Marchand, Joao Sobral, Matthias Elthrop, Goran Stojčetović, Asterian, Vančo Rebac, Marko Malk & Ivana Armanin.

Komikaze program 2016 je podržan od Grada Zagreba i Ministarstva kulture RH/ Komikaze programme 2016 is supported by the Municipality of Zagreb and the Ministry of Culture of the Republic of Croatia.

Mao • komikaze.hr/comic/mao/42
Born: 1984 in Lisbon, Portugal • Focus: mutants, posthumanism, evolution • Graduated: Microbial, Genetic Biology and Molecular Biology
Web: spectacularmao.tumblr.com

Joao Sobralkomikaze.hr/comic/joao-sobral/42
Born: 1991 in Porto, Portugal/ Lives in Glasgow, UK • Focus: graphic design, photography, drawing, illustration, comics and music • Graduated: Faculty of Fine Arts, Porto
Web: www.joaosobral.pt

Tifani Rubikomikaze.hr/comic/tifani-rubi/42
Born: 1984 in Belgrade/ Lives in Rijeka and Berlin, Cro/De • Focus: street art, silkprint, illustration • Graduated: Academy of Applied Arts in Rijeka, Croatia
Web: vokitoki.blogspot.si

Goran Stojčetovićkomikaze.hr/comic/goran-stojcetovic/42
Born: 1975 in Pristina/ Lives in Belgrade, Serbia • Focus: Art Brut • School: Academy of Fine Arts and Design – Pristina
Web: artbrut-inside.org

Erika Rattikomikaze.hr/comic/erika-ratti/42
Born: Paris suburbs in an italian family/ Lives in Bruxelles, Belgium • Focus: exprimental music and narration • Graduated: Narration, ERG (Ecole de Recherche Graphique), Bruxelles
Web: eratti.blogspot.si/

Paatrice Marchandkomikaze.hr/comic/paatrice-marchand/42
/ HSH crew • Born: 1980 in France • Focus: drawing, street art, zines
Web: paatrice.canalblog.com/

Mattias Elftorpkomikaze.hr/comic/mattias-elftorp/42
/ Wormgod art collective, AltCom festival • Born: 1978/ Lives in Malmö, Sweden • Focus: illustration, comics, text, graphic design and cyberpunk • Graduated: Solvik School, Malmö
Web: www.elftorp.com

Asteriankomikaze.hr/comic/asterian/42komikaze.hr/author/asterian
Born: 1985 in Belgrade, Serbia • Focus: comics, graphic design • Graduated: Studied Graphic Design, Belgrade

Vančo Rebackomikaze.hr/comic/vanco-rebac/42komikaze.hr/author/vanco-rebac
Born: 1978 in Zagreb/ Lives on island Hvar, Cro • Focus: comics, painting, illustration • Graduated: Academy of Fine Arts in Zagreb, Croatia

Marko Malkwww.komikaze.hr/comic/marko-malk/42komikaze.hr/author/marko-malk
Born: 1982/ Lives in Belgrade and London, RS/UK • Focus: comics • Graduated: University of the Arts, London

Ivana Armaniniwww.komikaze.hr/comic/ivana-armanini/42komikaze.hr/author/ivana-armanini
Focus: comics, illustrations/ leads Komikaze project since 2002. • School: Academy of Fine Arts in Zagreb, Croatia • Lives in Zagreb and Ljubljana, Cro/Slo
Web: ivanaarmanini.net

Komikaze: komikaze.hr
Objavljeno: 19.08.2016.
Magijski strip realizam...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili strip sa stazama što se račvaju;
  „Kolekcionar“ Serđa Topija;
  
izdavač Darkwood, Beograd, 2015;

U stripu, kao i u svakoj drugoj Umetnosti, postoje stvaraoci za koje je odmah pošto se vidi njihov rad zna da su istinski Umetnici. Serđo Topi (1932-2012) upravo je takva pojava iako je on nedvosmisleno tvrdio da je strip „proces (...) sličniji zanatstvu nego umetnosti“ jer je strip autor ograničen mnogim zahtevima (od broja stranica, scenarija, priprema za štampu, zahteva da crtež bude realistički uverljiv) dok je umetnik slobodan i može da uradi sve što želi. Uprkos takvom stavu Topijev rad je dokaz da nijedno ograničenje neće sprečiti talentovanog autora da - stvori Umetnost. Čak i u naizgled neinteresantnim stripovima koji su se bavili nekim istorijskim događajem Topi je umeo da se nametne svojim crtežom koji svakako nije bio ni rutinski ni neinventivan. U dužim stripovima, čak tri albuma je uradio za  antologijsku serije „Čovek u akciji/avanturi“ (nacrtao je i po jednu epizodu serijala „Nik Rajder“ i „Julija“), Topi majstorski spaja priču i sliku stvarajuću ubedljivu atmosferu (utemeljenu i na njegovom vanrednom poznavanju istorijske faktografije). Jedan od vrhunaca Topijevog stripa je album „Sharaz-de“ koji je njegova interpretacija pojedinih priča iz klasične knjige „Hiljadu i jedna noć“. Drugi vrhunac je album „Kolekcionar“ u kome je sakupljeno pet avantura njegovog jedinog „serijskog junaka“ nastalih u rasponu od 1984. do 2006. godine.

Kolekcionar je bizarna ličnost i pojava, ingeniozni sakupljač egzotičnih artefakata, nadljudski sposoban i vešt, neumoljiv u ostvarenju svojih namera. Njegov neodljivi smeh na rubu usana oivičen brkovima, elegantno odelo i šešir pojavljuju se na raznim tačkama zemaljske kugle u decenijama koje prethode dolasku XX veka. Dok traga po bespućima Divljeg zapada za kamuletom od crvenog kamena, negde u Africi za obeliskom iz zemlje Punt, u Evropi i Aziji za mitskom suzom nemilosrdnog Timura Lenka, prati trag Muirdegovog žezla od Irske do Novog Zelanda i, konačno, na visovima Tibeta dobija Padmasumbinu orglicu, Kolekcionar susreće raznolike ljudske kreature, primitivne i prizemne ali i jednu opaku suparnicu Baronicu fon Branceti, zapada u smrtonosne klopke i pojavljuje se na sasvim neočekivanim mestima. Istini za volju, on nije bez „pedigrea“, njegovo krv je plava a poreklo teK delimično obznanjeno. Fantastične moći i događaji uronjeni su u egzotično i ezoterijsko-mistično jer Kolekcionar je samo jednom nogom u svetu koji je svima vidljiv. Onaj drugi oslonac je u tajanstvenim istorijama, čudnovatim predmetima koji su bili u rukama izuzetnih ljudi, u svetu koji nije moguće objasniti principima uzorka-posledice. Spoj ali, češće, sudar realnog i ne-realnog (nadrealnog) temelj je svih priča o Kolekcionaru u kojima su česti prekidi-rezovi nakon kojih se mešto dešavanja-pozornica vremenski pomera napred i seli na neko drugo mesto, pustinju, džunglu, planine, stepe... Time se začudnost priče dodatno potcrtava a čitalac zavodi u novi hodnik lavirinta priče sa Borhesovskim stazama koje se račvaju.

Svojevrsni „magijski realizam“ pripovedanja urasta u izvanredni crno-beli crtež koji je visoko stilizovan, odbija da ostane u okvirima kadra, pretapa se i spaja. Upečatljive su Topijeve stene i planine, kore drveća ali i bore na ljudskim licima, mnoštvo detalja i povremene apstraktne kompozicije. Dovoljno je videti tek nekoliko stranica da bi se shvatilo da je Topijev crtež plod čiste likovnosti a ne one koja je primenjena-prilagođena strip mediju. On odbija da bude jednostavan-rudimentaran da bi potencirao brzinu akcije i da ne bi „opteretio“ čitaoca koju „juri“ od početka prema kraju stripa željan lake i zavodljive akcije. Topi nudi zabavu ali ne instantnu-jednokratnu već onu u kojoj se uživa u svakom crtežu i replici i koja se pamti dugo jer je na čitaoca-gledaoca ostavila dubok utisak. Čini se da je tajna Topijevog često potenciranog „unikatnog stila“ u tome što medij stripa tretira kao izazovnu i relevantnu formu u kojoj se mogu stvarati vrhunska dela. „Kolekcionar“ je jedno od takvih remek-dela strip umetnosti koje je reper i ljubiteljima i ambicioznim stvaraocima prema kome će sameravati svoje doživljaje odnosno svoja dela.

Ovdašnjima stripoljupcima ostaje nada da će „Darkwood“, u vrhunskoj opremi, sa čistim, jasnim otiskom i pratećom galerijom kolornih ilustracija, objaviti još neki album ovog nama nezasluženo nedovoljno poznatog strip velemajstora.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 18.08.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

BIBLIOTEKA OBOJENI PROGRAM #09: DILAN DOG
SER BOUN – ODELA PO MERI
Autor: Ausonia
GRIC GRIC • Autor: Marco GALLI
KLAUSTROFOBIJA • Autor: Aka B

ZAGOR SPECIJAL #28:
Petočlana banda
Scenario: Roberto Altariva
Crtež: Alesandro Chiarolla
162 strane - 380 dinara

NAPOLEON #003:
Ludi Bakaran
Scenario: Carlo Ambrosini
Crtež: Giulio Camagni
270 dinara


DILAN DOG #111:
Begunica
Scenario: Giovanni Di Gregorio
Crtež: Maurizio DI Vincenzo
270 dinara

BIBLIOTEKA TEKS, knjiga 7:
Podli napad, Crni kojot, Stari Pauni Bil,
Mesa Verde, Smrt vreba iz mraka
Scenario: Gianluigi Bonelli
Crtež: Aurelio Galleppini &
Francesco Gamba

ZAGOR #111:
Sudnji dan
Scenario: Moreno Burattini
Crtež: Gianni Sedioli & Marco Verni
270 dinara


ZAGOR ODABRANE PRICE #35:
Ukleta zemlja
Scenario: Marcello Toninelli
Crtež: Gallieno Ferri
480 dinara

MARTI MISTERIJA #37:
Krajičkom oka
Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Nando & Denisio Esposito
160 strana - 380 dinara

DILAN DOG #110:
Povratnici
Scenario: Giancarlo Marzano
Crtež: Roberto Rinaldi
270 dinara


ZAGOR #110:
Proročanstvo
Scenario: Moreno Burattini
Crtež: Gianni Sedioli & Marco Verni
270 dinara

TEX WILLER #51:
Blokirani put
Scenario: Claudio Nizzi
Crtež: José Ortiz
270 dinara

MISTER NO #59:
Oteta devojka
Scenario: Luigi Mignacco
Crtež: Oliviero Gramaccioni
270 dinara


BIBLIOTEKA OBOJENI PROGRAM #08:
DRAGONERO & ZAGOR
Pustolovina u Darkvudu
Scenario: Stefano Vietti
Crtež: Walter Venturi

DILAN DOG #109:
Urbane legende
Scenario: Giovanni Di Gregorio
Crtež: Ugolino Cossu
270 dinara

Izdavač je
Veseli četvrtak

iz Beograda.

Sva pitanja i sugestije
možete uputiti na:
facebook.com/veselicetvrtak
twitter.com/veseli_cetvrtak
instagram.com/veselicetvrtak



Video marterijali sa više
informacija o našim izdanjima:
Obojeni program 8:
www.youtube.com/watch?...
Teks knjiga 7:
www.youtube.com/watch?...
Obojeni program 9:
www.youtube.com/watch?...
Objavljeno: 17.08.2016.
Alan Ford - Kolorno izdanje #3      Press: Alan Ford CPG


Od 15. avgusta na svim kioscima!

Fordovci, novi broj kolornog izdanja je stigao!

U ovom broju i tekst našeg saradnika Andrije Mihajlovića "Zašto nam je potreban Alan Ford?"!

Tekst: Max Bunker
Crtež: Magnus

Cena na kioscima:
250 dinara

Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

Objavljeno: 16.08.2016.
Strip: Montenegrini (367)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 15.08.2016.
Otvaranje izložbe...      Press: CEKIT
  ...ZAJEČARSKI STRIP!

Centar za kulturu i turizam grada Zaječara, CEKIT:

U okviru jubilarne, 50. Zaječarske gitarijade 11. Avgusta 2016. U 17h u Radul-Begovom konaku biće održana izložba Zaječarski strip, koja najavljuje izlazak istoimene monografije.

Na izložbi će biti zastupljeni radovi trideset jednog zaječarskog autora, iz svih četiri generacija strip stvaralaca u Zaječaru, poput Jovana Stojanovića, Mileta Cvetkovića, Stanislava Spalajkovića, Aleksandra Blatnika, Dragana Stokića Rajačkog, Dragaane Stanković, Bojana Vukića, Vladimira Tadića, Darka Nikolića, Đorđa Krajinovića i drugih.

U postavci će takođe biti zastupljena i dokumentacija koja se tiče zaječarskih strip izdanja, salona stripa u Zaječaru iz devedesetih, Zaječarske škole stripa Dragana Stokića Rajačkog te novinskih stripova iz zaječarskog časopisa “Timok” sa gotovo sedamdesetogodišnjom tradicijom. 

Sem selektora izložbe „Zaječarski strip“ i autor istoimene monografije, scenariste i teoretičara Marka Stojanovića, na otvaranju će govoriti i Jovan Stojanović, jedan od najstarijih srpskih strip crtača i dobitni ovogodišnje nagrade „Nikola Mitrović Kokan“ za doprinos srpskom stripu na 18. Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu.

 

 

Objavljeno: 10.08.2016.
Izložba niškog stripa!!!      Press: Dušan Cvetković
Objavljeno: 05.08.2016.
Promocija...      Autor: Biljana Gajski
  ...Strip epoha 02, Kikinda!

Drugi broj časopisa Strip epoha promovisan je u Kulturnom centru Kikinda,. Izdanje pod nazivom "Zvezdano doba" sa temom naučna fantastika, čitaocima nudi stripove i tekstove koje su više od šest meseci spremali polaznici i prijatelji Strip radionice Epika iz Kikinde.

Časopis promoviše radove polaznika Strip radionice i uz njih donosi nekoliko zanimljivih tekstova, pa su se publici na promociji obratili urednik časopisa i predavač u Strip radionici Vladislav Gajskimr Vladimir Krstić koji je pisao tekst o umetnosti u naučnoj fantastici, Miroslav Brandić sa pričom o naučnoj fantastici u rok muzici. Igor Kovačević je pojasnio prisutnima svoj tekst o korenima naučne fantastike, Dejan Popović o rubrici koju vodi, "Zaboravljeni" i o Enciklopediji robota i androida,  a Milivoj Kostić o prvom štampanom 3D anamorfnom stripu koji je uradio za ovaj časopis. Na godišnjem skupu street art stvaralaca, Blumberg Festu u Nemačkoj, potvrdjeno je da je ovaj strip po svojoj realizaciji, jedinstven u štampanim medijima.

O svojim radovima,  interesovanjima i planovima govorili su polaznici radionice Marko Jesić, Miloš Srbljin, Zorana Vlajnić i Marina Stefanović.

Za časopis je o prilikama u strip umetnosti govorio Aleksa Gajić, a objavljeni su radovi najmlađih polaznika.

Posle promocije,  posetioci su mogli da pogledaju izložbu radova polaznika i prijatelja Strip radionice i da se zabave igrajući, za ovu priliku spremljenu, društvenu igru Kosmose ne ljuti se ili PC igrice sa temama iz naučne fantastike.  Ljubitelji Transformers-a su uživali u izložbi ovih figurica. Torta je bila u stilu Gigerovog Alien-a.

Ekipa koja uređuje i radi na časopisu već je najavila temu sledećeg broja, a to su ratnici kroz vreme. Pored  tema prva dva broja, epsku i naučnu fantasitku, na kojima su se već pokazali u najboljem svetlu, otvara se još jedna na kojoj će polaznici kikindske strip radionice brusiti svoj talenat.

Objavljeno: 04.08.2016.
Egzotične avanture i...      Autor: Ilija Bakić
  ...barokna fantastika - “Flaš Gordon i Džim
  iz džungle 3, 1937-1939” Aleksa Rejmonda;
  
izdavač Čarobna knjiga, Beograd, 2015;

Strip prvenci-blizanci Aleksa Rejmonda (1900-1956) „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g. i kontinuirano su se pojavljivali u novinskom nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata u koloru, najpre sa tri kaiša „Džima iz džungle“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod da bi se, posle niza promena, format ustalio u dva kaiša „Džima“, na jednoj trećini stranice, i dva kaiša „Flaša“ na preostale dve trećine strane; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početka do njegovog odlaska u rat 1944.g. kada je prekinuo da ih crta i više im se nije vratio. Kako je Rejmond, iz nedelje u nedelju usavršavao crtež, to su mu početni formati sa mnogo malih slika bili sve skučeniji; prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu dozvoljavajući crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“: broj kaiševa u oba stripa se smanjuje a prostor za „Flaša“ dodatno povećava jer je ovaj fantastični strip bio izuzetno popularan i tražen (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!). Otuda je Rejmond temeljnije radio na „Flašu“ a neke od uspešnih novina „prebacivao“ i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije ili pejzaži pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Treći tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 6.6.1937. do 5.3.1939.g. Kako je to neminovno u retrospektivnim izdanjima stripova koji izlaze kontinuirano veoma je teško uklopiti kompletne avanture u zadati broj strana (u slučaju dva stripa to je dvostruko teže) tako da se dešavanja naprasno prekidaju u jednom tomu i nastavljaju u sledećem (da biste ih ispratili valja kupiti i sledeći tom). “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli, lovac-istraživač koji “operiše” po južnoj Aziji, najpre će dovršiti borbu sa samozvanim lokalnim moćnikom Butanom, usput spajajući oca sa davno izgubljenim sinom. I dok taj doživljaj privodi kraju stiže mu pismo sa molbom bogatog oca koji bi da pronađe ćerku odbeglu sa siromašnim mužem u potragu za drevnim blagom. Džim ne može da odoli izazovu a ni njegova pratilja Lil De Vrij, mada bi ona radije da se Džim skrasi (s njom u naručju). Stvari dodatno komplikuje pretnja Maharadže od Ibora da niko ne traga za draguljima Džingis-kana. I stvari će se, u pustim predelima, među divljim plemenima i pride sa misterioznim maharadžinim pomoćnikom zvanim Tihi (sa sve maskom na očima), zakomplikovati - naravno do srećnog kraja. Usred tog zamešateljstva (intervenisaće i kolonijalna vojska) Rejmond menja organizaciju stripa smanjujući broj kvadrata sa pet na četiri što donosi preglednije slike i veću dinamiku. Odmah potom počinje epizoda naslova “Duh javansko mora” u kojoj se Džim i Lil bore protiv tajanstvenih pirata. Potom su Džim i Lil krenuli na odmor, u lov na tigrove, kad im stiže poziv američke vlade da stanu na put amerikancu Karnaku (sa sve maskom na očima) koji na paguanskim ostrvima radi protiv interesa svoje zemlje. Kako će oni to uraditi videćemo u sledećem tomu…

Na donjem delu stranice, na planeti Mong, Flaš, Dejl i Zarkov nastavljaju borbu protiv tiranina Minga Nemilosrdnog. Izdajnik otkriva Mingu da se Flaš krije u šumskom kraljevstvu i Ming objavljuje rat kralju Barinu. Flaš pokušava da spreči razaranje ali biva zarobljen i odveden u prestonicu. Dejl i Zarkov hrle da ga oslobode, nalaze organizaciju pobunjenika i planiraju akciju ali Flaš je već - javno pogubljen! Međutim, to je samo varka i Flaš, zdrav i oran, diže ustanak i, u dvoboju mačevima, zarobljava Minga. Ali, lepa pobunjenica Sonja, koja nije uspela da zavede Flaša, oslobađa Minga jer joj obećava da će se njome oženiti. Ming to i ispuni ali odmah naredi da Sonju smaknu. Potom guši pobunu pa se Flaš i njegova družina posle mnogo muka vraćaju kod Barina koji je, u međuvremenu, dobio sina i pustio kosu uprkos Mingovom naređenju da svi brijaju glave (da Ming ne bi imao kompleks što je ćelav). Ming će, potom, organizovati otmicu svog unuka Alana jer želi da ga vaspita u vojničkom duhu. Flaš spasava bebu a onda sa Dejl (za koju sumnja da ga više ne voli), Zarkovom i princom Ronalom odlazi u - nepoznato!

Rejmondova “barokna fantastika” u “Flašu Gordonu” potpuno je razvijena i razrađena, kroz visoku stilizaciju arhitekture, svakovrsne mašinerije (od svemirskih brodova, automobila do tenkova), ekstravagantne damske toalete, kitnjaste vojne uniforme, i kao takva će postati jedan od prepoznatljivih žanrovskih obrazaca.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 03.08.2016.
Vodič kroz svet stripa #15      Autor: Andrija Mihajlović
   Važnost mesta radnje u stripovima – Svet duhova

“Neprohodnim stazama/Išlo se u novo sutra...“ –“Moj svet“, S vremena na vreme

Svet duhova“ (“Ghost World“), isprva serijalizovan tokom devedesetih prošlog veka, a potom objavljen kao grafički roman (Fantagraphics, 1997.; srpsko izdanje – Komiko, 2012.), predstavlja jedan od naslova koji su svojevrstan etalon za ekspanziju nezavisne produkcije stripova u prvoj deceniji XXI veka, što je trend koji ne jenjava ni u tekućoj. Mnogo je onih koji ne vole ovo delo, ali je još više onih koji ga vole i na internetu možete pronaći brojne, pri tom izuzetno burne rasprave, kakve se retko vode oko nekog stripa. Radi se ocoming of age priči, a baš ta činjenica je ono na šta se kritičari i recenzenti uglavnom osvrću, analizirajući sâme likove, odnosno karakterne osobine dveju glavnih protagonistkinja. No, pored osnovne narativne niti, ovde ćemo pokušati da pružimo unekoliko drugačiji osvrt i odgovor na pitanje: koliko je važno mesto u kome se odvija radnja nekog stripa, jer “Svet duhova“ Danijela Klouvsa za to nudi odličnu osnovu i pokazuje još jedan aspekt stripa, kao umetnosti i medija, po kome se gotovo ne razlikuje od književnosti ili filma.

Podjednako važan deo priče, pored (načina) razmišljanja i dilema s kojima se maturantkinje Inid i Beki suočavaju odrastajući, predstavlja sredina u kojoj se njihovo sazrevanje odvija. Ta i takva sredina je, omeđena i učaurena, ono što čini “Svet duhova” bliskim mladima širom sveta; ustaljena svakodnevica, kakva je prisutna u svim zemljama, iako većina nas, onda kada razmišlja o inostranim destinacijama koje bismo posetili, najčešće nema u vidu mala mesta ili periferije velikih gradova (podsetimo senesvakidašnjeg stripa “Sve uz kafu” Pola Madone, koji se godinama bavio baš takvim mestima). Inid i Beki su završile srednju školu u neimenovanom američkom gradiću i pred njima je nekoliko letnjih nedelja, tokom kojih bi trebalo da odluče šta dalje, u okruženju koje ih mnogo čime sputava i ograničava. No, umesto da se bave sobom, one ogovaraju koga stignu, sklone su grubim šalama i kvaziekscentričnom ponašanju, time produbljujući svoju otuđenost, a ni ne sluteći koliko će brzo sazreti i spoznati da život bez razbijenih iluzija, izgubljenih prijatelja i preživelih sećanja na iste i nije život.

Klouvs kroz svoje delo dočarava/približava čitaocima mesto koje može biti Kruševac, Smederevo ili Zrenjanin isto koliko i Denton u Teksasu, Hamilton u Ohaju ili Kenoša u Viskonsinu (Kenoša je kul, imaju festival stripa tamo!), uhvativši onaj, nama dobro poznat, konstantinovićevski duh palanke, dok Inid može biti neka Jelena, a Beki recimo Milica. Naime, predstavio je jednu univerzalno rigidnu, konzervativnu, varošku sredinu i život u njoj na način da je, istovremeno, odgovarajuća pozornica za dramu koja se tamo (ne) odvija, ali i pokazatelj toga šta sve određeno mesto ili grad mogu u jednom stripu predstavljati. Iako postoje priče za koje uopšte nije važno gde su smeštene, veliki je broj onih za koje je to od izuzetnog značaja, posebno kada autori žele da, kroz priču, predstave specifičnosti određenog podneblja i njegovih žitelja, bilo da se radi o književnosti, filmu ili stripu. No, ograničinimo se ipak na stripove, zanemarujući za trenutak one kosmičkih ili epskih razmera, te fokusirajući se na dela koja su down to earth.

Mesto radnje može biti izmišljeno, ali bazirano na nekom stvarnom mestu, i na taj način indirektno prepoznatljivo, s jedne strane, baš kao Klouvsov tragikomični, a na momente i groteskni svet duhova, na malo poznatim delovima Los Anđelesa i San Franciska. Takve su, recimo, čuvene Eržeove države Sildavija i Bordurija, s balkanskim nasleđem, odnosno San Teodoras, prema južnoameričkim državama koje su bile pod diktaturama. S druge, autori se često trude da što direktnije i verodostojnije približe određeni deo sveta čitaocima – na koji možda drugačije ne bi ni obratili pažnju – koristeći se, maltene uobičajeno, foto-referencama; podsetimo se ovde nekolicine stripova čija se radnja odvija na Bliskom istoku, o kojima je bilo reči u Vodiču kroz svet stripa. Još jedan zanimljiv naslov, koji čitaocima može približiti ovu ideju, jeste “Komšiluk” (“Local”, Oni Press, 2008.) Brajana Vuda, čija protagonistkinja, Megan Mekinan, dvanaest godina svog života (dvanaest poglavlja stripa) provodi u isto toliko gradova širom Severne Amerike. Vud, poput Klouvsa, namerno zaobilazi megalopolise i posvećuje pažnju životu u manjim gradovima.

Mesto u kom se odvija radnja “Sveta duhova” gotovo je arhetipsko, poznato iz američkih filmova, jer smo nebrojeno puta videli slične restorane, kafiće, prodavnice, zgrade, ulice; bili tamo, na neki način, pa mu ime i nije potrebno, pri čemu i te kako ima autobiografskih elemenata, jer Klouvs voli “local spots” (u prilog tome ide i sledeća činjenica: Inidino ime na engleskom, Enid Coleslaw, anagram je od Daniel Clowes). Pošto se takva mesta mogu videti u mnogim gradovima, odnosno njihovim delovima, predgrađima, autor, zahvaljujući tom nizu referenci, kojima nas na ono što smo (već) videli, upućuje u podjednakoj meri kao na ono što ćemo (tek) videti (kroz Inidine planove o koledžu i Bekinu želju da ode s njom, prati je), uspeva da progovori većini razumljivim jezikom. Jer, šta je drugo – iako propraćeno druženjem, žurkama, izlascima, prvim ljubavima i, što da ne, pokojim pijanstvom – pred očima jednom maturantu, nego upravo ta raskrsnica: ono što je video i ono što će videti, u smislu ono što tek želi da vidi. Naime, setite se dilema koje su vas, verovatno više nego ikada kasnije, u životu mučile, kada je trebalo odabrati fakultet koji ćete upisati ili doneti odluku hoćete li uopšte ići na fakultet ili se odmah zaposliti… Da li u svom ili u nekom drugom gradu, a posebno ako su fakultet ili posao jedina šansa da napustite malo rodno mesto?

U palanačkim sredinama, uvek su “na tapetu” oni koji na bilo koji način odudaraju od većine, razlikuju se od “duhova” koji ih nastanjuju, bio to način razmišljanja, ponašanja ili oblačenja (u vezi sa ovim poslednjim, pogledajte kako je “Svet duhova”  inspirisao Radmilu Radojković, autorku bloga Rahat bahat lokum tvornica). Otuda, Inid stalno menja garderobu i frizuru,  iako joj to, ruku na srce, nije potrebno da bi se razlikovala. I Klouvs tu činjenicu koristi da do kraja čitaocima približi svoju viziju svet(ov)a duhova, kao i moguća rešenja: prilagođavanje u vidu utapanja u sredinu ili njeno napuštanje, što pred mladima stoji kao mogućnost. Po njemu, to nije potraga za identitetom koja se završava predstavom o tome ko i šta jesmo, nego time ko i šta nismo. Tek nakon toga počinje druga, ona prava potraga.

Stoga, sintagma svet duhova označava još i stanje u kome se čovek trenutno nalazi, sve dok ne napravi određen izbor,  krijući se iza naizgled nonšalantnog ignorisanja stvarnosti, koju Klouvs znalački ogoljava. Autor ujedno uspešno ismeva pomenute izbore, ističući svojevrsnu životnu ironiju: ljudi biraju određenu soluciju makar samo zato što ne znaju da li je ona druga bolja. Otuda – namerno ili ne, tek – ostavlja čitaoce zamišljene nad pitanjem: šta ako je, u stvari, čitav svet jedan ogroman svet duhova? (Prema ovom grafičkom romanu snimljen je odličan film, u režiji Terija Zvigofa, stripofilima poznatog po dokumentarcu “Kramb”, posvećenom životu i delu ove stripske legende. Zanimljivo, sâm Klouvs je radio i na filmu, kao koscenarista, zajedno sa Zvigofom. Pored toga što je priča dobrano proširena, pa i uverljivija, najveća razlika ogleda se u potpuno suprotnom vizuelnom rešenju, iako je poruka ostala ista. Naime, naspram turobnog plavog duotona u stripu, film pršti od jarkih boja, jer su autori, prema Klouvsovim rečima, želeli da prikažu “moderno doba u kome sve isprva izgleda veselo i raznobojno”, ali je “ispod površine, sve tmurno, zastrašujuće i ružno.” Preporuka.

[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 15.06.2016]
Objavljeno: 02.08.2016.
Strip: Montenegrini (366)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 01.08.2016.
Međunarodni strip konkurs!!!      Press: SKC Beograd
  14. MEĐUNARODNI SALON STRIPA

29. 09 – 02. 10. 2016. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2016.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2016.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐU-NARODNOG SALONA STRIPA 2016. koja se može preuzeti OVDE (na sajtu Strip vesti OVDE) ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
Objavljeno: 31.07.2016.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press:Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2016!

   Propozicije
- Pravo ucesca imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;
- Duzina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se salje elektronskim putem).Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 slicica
Ukoliko je strip u koloru, preporucujemo da ga saljete regularnom postom ili dostaviti licno
- Pristigli stripovi nece biti vraceni. Samim prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti
Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbedjivanje puta, smestaja i ishrane tokom 14 og Internacionalnog salona stripa VELES 2016 (sredinom oktobra)
- Tema je slobodna. Svaki autor (crtac, tus, kolor) moze ucestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za vise stripova
Svaki autor I deo deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je sta uradio
- Zajedno sa stripovima treba poslati i licnu biografiju, fotografiju, kontakt podaci i godina kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija nece biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi bice uzeti u konkurenciju za nagrade-
• Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU, diploma.
• Druga nagrada, diploma.
• Treca nagrada, diploma.
• Nagrada za najbolje scenario, diploma.
• Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
• Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
• Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2016.godine. Oni mogu da se salju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
Ul VASIL GJORGOV br 78, 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

Objavljeno: 31.07.2016.
Strip: Cane (248)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.07.2016.
Ljetne najave...         Press: Komikaze

1.) 29/07 - 02/08 Strip kolektiv KOMIKAZE predstavlja u AKC Nigdjezemska u Zadru izložbu FEMICOMIX serije koja afirmira snagu i potencijal ženskog autorskog izraza u suvremenom stripu. Na otvorenju ste pozvani na DIY radionicu beđeva a u 23h na koncert benda ŽEN!
INFO: komikaze.hr/wiki/29072016-komikaze-nigdjezemska-zadar/

2.) 30 - 31/07 Izložba FEMICOMIX na ALTCOM strip-festivalu/ Malmo, Švedska
INFO: komikaze.hr/wiki/izlozba-femicomix-svedska/

3.) 15/08 Izlazi novi KOMIKAZE WEBZIN BROJ 42!
Adresa: KOMIKAZE.HR

Komikaze program 2016 podržan je od Ministarstva kulture RH i Gradskog Ureda za kulturu, obrazovanje i sport – Zagreb.

Komikaze: komikaze.hr
Objavljeno: 29.07.2016.
Vnovič na sever!         Press: Stripburger
  Stripburger na festivalu AltCom 2016 
  mednarodni festival alternativnega in
  underground stripa 28-31. julij 2016,
  Malmö, Švedska !

Letos se ponovno potrjuje, da Stripburgerjeva ekipa nič ne dela z levo roko, temveč temeljito in dosledno. Letos je bila dvakrat v Belgiji, druga letošnja vrnitev pa je v daljno Švedsko. Dobro poučeni veste, da se je Stripburger letos že uspešno predstavil v Stockholmu, zdaj pa bosta urednika revije David Krančan in Bojan Albahari ponosno zastopala barve domače revije na festivalu AltCom v Malmu. Kot ime pove, gre za festival alternativnega in underground stripa, ki bo med 28. in 31. julijem potekal na več lokacijah v tem južnem švedskem mestu.

Letošnja tema festivala je po naključju 'delo', zato se je naša mednarodna stripovska antologija Workburger s spremno razstavo vred odlično vključila v koncept organizatorjev. Poleg Stripburgerja se bodo na festivalu predstavili tudi mnogi drugi, predvsem drznejši stripovski kolektivi, kot so hrvaški Komikaze z razstavo Femicomix, švedski Tusen serier, CBK in Wormgod, srbski Studiostrip, londonski Alternative Press, francoski Le Garage L  ter izbrani domači avtorji.

Stripburgerjeva otvoritev razstave Pozor, delo! se bo zgodila v udarnem terminu že prvi dan festivala, 28. julija, naslednji dan pa si bo švedsko občinstvo lahko ogledalo animirani omnibus Stripburger v gibanju in animirani slovenski vestern Wanted, ki sta pod režisersko taktirko Borisa Dolenca nastala po stripih iz revije. Za dobro mero bo dan zatem v nizu predstavitvenih pogovorov in delavnic potekala tudi predstavitev naše revije ter pogovor z urednikoma,  skupaj s švedskim založnikom Tusen Serier pa bomo promovirali tudi še svež švedski prevod stripa Fino kolo Tanje Komadine. Zadnja dva dni festivala bo, kot je že v navadi, potekal tudi stripovski sejem s pisano bero razstavljalcev, avtorjev in kolektivov.

Stripburger bo torej izdatno utrdil svojo prisotnost na skandinavskem polotoku, kjer ustvarijo veliko raznolikih stripov, in vzpostavil nove kontakte z obetavnimi stripovskimi avtorji. Še vedno z žarom raziskujemo, iščemo nova ustvarjalna žarišča in šnjofamo po mednarodni sceni, da bi vam približali najboljše svetovne stripe in njihove avtorje, ob tem pa radovednemu tujemu občestvu predstavljamo smetano domačih stripovskih dosežkov!

   PROGRAM:
   četrtek, 28. julij, Mitt Möllan, Malmö
17:00-23:00 // Odpretje razstave: Stripburger – Pozor, delo!
   petek , 29. julij, Panora, Malmö
15:00-18:00 // Filmski program: Stripburger v gibanju| Wanted (režija: Boris Dolenc)
   sobota, 30. julij, Moriskan, park Folkets, Malmö
16:00 // Stripburger: predstavitev revije in švedske izdaje stripa Fino kolo
   sobota, 30. julij & nedelja, 31. julij, park Folkets, Malmö
14:00-21:00 // Stripburgerjeva stojnica na stripovskem sejmu

Celoten program festivala je objavljen na: altcomfestival.se/

Mednarodno gostovanje revije Stripburger sofinancira Javna agencija za knjigo RS.
Objavljeno: 28.07.2016.
Horor, snovi i košmari ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...erotika, fetiši i psihodelija nad i pod
  zemljom - „Valentina 2: Trilogija Baba
  Jaga“ Gvida Krepaksa;
  
izdavač „Darkwood“, Beograd, 2015;

Gvido Krepaks (1933-2003), rođen u Milanu kao Gvido Krepas, arhitekta, dizajner i crtač ilustracijama za naslovne strane časopisa i ploče počeo je da crta stripove 1963.g. a 1965.g. sa nekoliko prijatelja osnivao strip magazin „Linus“, u kome će započeti objavljivanje svog najznačajnijeg dela, serijala „Valentina“. Mada je u prvoj epizodi „Neutron“ Valentina sporedni lik kasnije ona postaje junakinja niza epizoda koje se od 1968. pojavljuju i u formi albuma; za Krepaksovog života objavljeno je 27 albuma ovog serijala, na koje se nadovezuju albumi sa ilustracijama i skicama. Uz „Valentinu“ Krepaks je, stvorio desetak albuma sa avanturama drugih lepršavih i erotizovanih heroina. Takođe je iscrtao nekolike strip adaptacije književnih dela. Krepaks će ostati zapamćen po prepoznatljivom crtežu, specifičnom kadriranju i montaži tabli odnosno erotici koja ne prelazi u vulgarnost i sklonosti prema fantazmagorijskim, halucinantnim, somnambulnim sadržajima u skadu sa duhom hipi generacija 1960-tih.

Valentina Roseli je rođena 1942.g. u jeku II svetskog rata, u Milanu i odrasta u posleratnom svetu obnove „običnog života“, promene političkih sistema, rasta standarda i fascinacije popularnom kulturom. Ona se slabo ili nikako ne uklapa u sredinu i tek ljubav sa Filipom Rembrantom, brak i rođenje sina Matije donose delimično smirenje njenog nemirnog duha i fantazije. Valentina se bavi modnom fotografijom dok je Filip, koji je ranije bio maskirani Neutron, borac protiv zločina, sada intelektualac vezan za razne projekte.

„Trilogija Baba Jaga“ iz 1972. godine donela je Krepaksu popularnost i priznanja njegovog neuobičajenog pristupa i tretmana stripa koji je, za razliku od standardnog, potpuno razbarušen, neopterećen imperativima brze akcije i lako razumljivog crteža. Trilogiju, koja je u stvari tetralogija, čine celine „Baba Jaga“, „Plavobradi“, „Anet“ i do sada neobjavljeni „Mali kralj“. Baba Jaga je veštica poslata iz sveta u utrobi zemlje da potčini Valentinu koja će, po starom proročanstvu, začeti naslednika naroda podzemaljaca. Nakon što bezmalo udari autom Valentinu, Baga Jaga je poziva u svoju kuću; ma koliko se protivila Valentina odlazi i na poklon dobija lutku Anetu koja ima velike natprirodne moći. Valentinina nevoljna opsednutost vešticom razvija se u nizu bizanih erotsko-fetišističkih događaja i horor-psihodeličnih snova-košmara. Filip pomaže supruzi da se otrgne u obračunu, na kraju druge epizode, u kome Baba Jaga (žena neodređenih godina, ekscentričnog odevanja i ponašanja) propada kroz rupu u podu svoje kuće na smetlište. No, u delu „Anet“ veštica se vraća i otima malog Mateju a potom zaposeda i Valentininu svest i vodi je u podzemlje. Filip je prati do grada Toitatnama u kome počinje obred dobijanja vođe koji vidi i koji će žene iz kulta Aran Tuavana povesti u borbu protiv gvozdenih ljudi. Filip će prekinuti obred ali će Valentina, Matija i on pasti u ruke gvozdenih ljudi (koji podsećaju na robote). Gvozdeni žene koriste za oplodnju a Valentinu od te sudbine spasava Baba Jaga. Filip i Valentina primoraju Baba Jagu da im pokaže put na površinu gde nalaze lutke sa svojom odećom i odlaze u poznatu im realnost.

Nakon stripova sledi segment „Iza kulisa jednog stripa“ u kome Krepaksov sin Antonio i supruga Luiza objašnjavaju pojedine table odnosno njihovu „realnu podlogu“ što produbljuje uvid u umetnikovu inspiraciju i realizaciju dela.

Priča sa elementima fantazije, naučne fantastike i horora, prožeta fetišizovanom i pritajeno perverznom erotikom, sa mnoštvom citata bajki i filmova, insistiranjem na modnim detaljima, na neobičnim predmetima (iz XIX i ranog XX veka), ekstvaganciji i izveštačenoj afektaciji, dozvolila je Krepaksu da se razmahne i crtački i montažerski. Municiozni crteži iz neuobičajenih perspektiva, slike koje su na rubovima ostale nedovršene, niz malih kvadrata koji prate mimiku likova, table koje sadrže crtež koji se razvija u vremenu - sve to potvrđuje Krepaksa kao vanrednog stvaraoca i njegov netipični odnos prema mediju u kome stvara. Otuda „Valentina“ nije „lak“ strip i traži čitaoce otvorenih pogleda i shvatanja ali ih nagrađuje vanserijskim umetničkim doživljajima i senzacijama.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 27.07.2016.
Strip kreator – matica...      Press: Tome Trajkov
  ...sovremenog makedonskog stripa.

Preko finansijske pomoći Ministarstva za kulturu Republike Makedonije, Strip centar Makedonije (sa ofisom u Velesu) izdao je dva broja revije STRIP KREATOR (br. 23. i 24.). Ovaj časopis je nastavak ranijeg STRIP ARTA (IZDATO JE 18 BROJEVA) i uključujući “STRIP ALMANAH” (koji je specijalno izdanje STRIP KREATORA) pretpostavlja jedini strip časopis koji je uspeo da se izdaje u kontinuitetu.

Makedonski strip centar kao izdavač ove revije nastavlja tradiciju objavljivanja nagrađenih stripova sa prethodnog, 13. po redu Internacionalnog strip salona “VELES 2015”. Ali istovremeno, nastavlja i praksu afirmisanja makedonske strip scene, koja je sve brojnija i koju treba podržavati. U ova dva broja pojavljuju se imena kao: veteran Mile Topuz, onda Rade Dicoski, Mirko Bojadizevski, Nenad Stancev, Oliver Cvetkovski, sestre Ana i Jana Lazarevski, kao i deca Nikola Dimov i Dimitar Dimovski. Sa svojim tekstovima o ranijem časopisu MAK STRIP kao i o poznatom izdavaču Ervinu Rustemagiću javlja se i Aleksandar Stevanov, koji je pripremio i makedonske fontove u prevedenim stripovima.

Uostalom, vredi podsetiti da su internacionalni strip salon i ova revija mesto gde su brojni makedonski autori izdali svoje prve stripove, ostvarili prve kontakte sa autorima, izdavačima i festivalima iz drugoh država… prva iskustva i poticaji za njihov dalji rad u razvoju makedonske strip scene. Postoji neiskorišteni potencijal na makedonskoj strip sceni koji se, bez nikakvih uslovljavanja, treba podržati. Strip centar to i radu u kontinuitetu.

Objavljeno: 26.07.2016.
Strip: Montenegrini (365)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 25.07.2016.
Komikaze najava...         Press: Komikaze
  Strip izložba / Radionica / Koncert 
  AKC NIGDJEZEMSKA 
  29/07 – 02/08/2016 @ 20h, Zadar/HR!

INFO: ​
komikaze.hr/wiki/29072016-komikaze-nigdjezemska-zadar/

F​B ​NAJAVA:
www.facebook.com/events/154777081611936/

INFO: Femicomix
​izložba / komikaze.hr/wiki/femicomix

​Autorice: Nina Bunjevac, Amandine Meyer, Amanda Baeza, Bojana Bogavac, Ivana Pipal, Petra Brnardić, Petra Balekić, Ena Jurov, Dunja Janković, Lina Rica, Nele Broenner, Neja Tomšič, Petra Varl, Katie Woznicki, Agneizska Piksa, Anna Ehrlemark, Ivana Armanini
+
​K​oncert: Žen! / www.xzen.xyz
+ Beđomatik: ​radionica beđeva!
   / komikaze.hr/wiki/tag/bedomatik
+ Komikaze & Nikad bolje! pult
   (​stripovi, beđevi, plakati, majice, torbe)

Komikaze program podržan je od Ministarstva kulture RH
i Gradskog Ureda za kulturu, obrazovanje i sport Zagreb​
komikaze.hr

Objavljeno: 23.07.2016.
Strip: Cane (247)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.07.2016.
Privatni detektiv budućnosti, astronauti...      Autor: Ilija Bakić
  ...i nuklearne apokalipse ili vaseljena je
  baš mala – „The Long Tomorrow“ Moebiusa;
  
izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“, 2015;

„The Long Tomorrow“ je zbirka naučnofantastičnih stripova koje je nacrtao Mebijus (Žan Žiro, 1938-2012), velikan svekolike 9. umetnosti i autor koji je profilisao vizuelni izgled i doživljaj budućnosti u masovnoj kulturi kraja XX veka a čiji je uticaj i danas nezaobilazan. Kako u uvodnoj reči kaže, Mebijus je 1975.g. bio deo velike ekipe umetnika koju je okupio Alehandro Žodorovski s namerom da stvore filmsku adaptaciju naučnofantastičnog romana „Dina“ Frenka Herberta. Film je trebao da u svemu bude izuzetan iskorak iz dotadašnjih vizuelnih-scenarističkih-glumačkih-muzičkih obrazaca pa su na saradnju pozvani mnogi izuzetni autori, od Mebijusa, Gigera, Daglasa Trambala, Orsona Velsa do Mika Džegera, grupe Pink Flojd i, kao apsolutna zvezda, Salvador Dali. Uprkos intenzivnog rada i gotovo zaokruženog likovnog identiteta priče, film nikada nije stigao dalje od pripreme postavši tako najpoznatini nesnimljeni film u istoriji. U svoj toj kreativnoj gužvi Mebijus je, dok je iscrtao stotine i stotine skica, upoznao Dena O’Banona (1946-2009; autor scenarija za film „Alien“ iz 1979.g.) koji mu je pokazao svoje skice za strip na kome je radio. Mebijus je bio oduševljen pričom i zatražio pravo da je nacrta. Tako je nastao kratki strip „The Long Tomorrow“ o doživljajima marginalnog privatnog detektiva Klaba koga, u košmarnoj budućnosti u kojoj svi žive u mega-gradu, angažuje bogata klijentkinja za naizgled lak posao; kako to biva, stvari se komplikuju jer uopšte nisu onakve kakvima se čine. Klab je, naravno, prethodnica Džona Difula iz serijala o Inkalu dok je naslov stripa moguća parafraza naslova Čendlerovog romana „The Long Goodbay“ iz 1953.g; istini za volju postoji roman „The Long Tomorrow“ Li Braket iz 1955.g. ali je reč o „spej operi“ što je daleko od tematike Mebijusovog i O’Banonovog stripa. Ova je parodija na klasične tvrde krimiće vanredna pre svega po atmosferi i enterijerima: Mebijusov haotični-frustrirani-agresivni-medijski-reklamni grad-džungla budućnosti postaće likovni temelj kako za film „Blejd raner“ Ridlija Skota (1982) tako i kiberpank roman Vilijema Gibsona „Neuromanser“ iz 1984.g. odnosno uzor za mnoštvo drugih potonjih dela koja će ovaj lik budućnosti definisati kao ikonografski obrazac naučne fantastike ali i opšte kulture. U sličnom okruženju dirigovanih masovnih neuroza i pojedinačnih maničnih ispada razvija se i sledeći strip u albumu, priča bez reči „Rock City“.

„Svemirski“ segment albuma čine kratki stripovi koji su, u suštini, stilske vežbe na neke od prepoznatljivih i preteranim, neinventivnim trošenjem šablonizovanih žanrovskih tema koje u Mebijusovoj verziji bivaju revitalizovane i nadograđene zbog čega deluju sveže i ubedljivo. Tako se priča „Vaseljena je baš mala“, kako i naslov kaže, poigrava apsurdom beskraja svemira a „Riđobradi i mozak-pirat“ naopako okreće sukob astronauta i veštačke inteligencije uvodeći u zaplet i ličnost onoga ko je mozak programirao. „Artefakt“ je efektna minijatura o odnosu veliko-malo u razmerama planeta-živo biće.

Posle fantazmagorijskog horor sna pilota svemirskog broda u „Približavanju Kentauriju“ (po scenariju Filipa Drulea) sledi „Varijacija br. 4070 na „poznatu“ temu“, gorka groteska o vodniku koga, posle nuklearne apokalipse, izvode iz podzemnog bunkera i streljaju jer nije poslao atomske rakete na protivničku stranu i tako lišio Francusku zadovoljstva pravedne odmazde protiv agresora! To što je čitava planeta, i bez tih bombi, uništena ne menja odluku jer - dužnost je dužnost ma kako (be)smislena bila.

Mebijusov grafizam, u svemu osoben, danas je legendaran. Od dizajna mašina, svemirskih brodova, svakojakih arhitektura i pejzaža do odeće, obuće i šešira, od svakovrsnih ljudskih fizionomija do nezemaljskih kreatura, strip čitalac/gledalac neprestano, iz slike u sliku, susreće nešto novo i izuzetno u širokom rasponu od vilinskih lepota do mračnih ponora svemira i ljudskog uma. Kompozicija crteža i tabli prefinjena je iako deluje spontano i jednostavno.

I posle četiri decenije Mebijusove slike su uzbudljive i fascinantne a njegove priče vrcavo duhovite i intrigantne, pune citata i aluzija. Otuda, uvid u strip s kraja XX i početka XXI veka definitivno nije moguć niti potpun bez poznavanja Mebijusovog opusa.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 21.07.2016.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.