naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Među oblačićima...      Press: System comics
  ...strip i književnost.

Dom omladine Beograda, Klub, 4. maj 2015. godine, 19h
Tribina "Među oblačićima - strip i književnost"

Gosti: Đorđe Milosavljević, filmski i strip scenarista
           Aleksa Gajić, strip autor i  reditelj

Često osporavan, tretiran kao klinačka razbibriga ili palp, strip  je godinama mukotrpno krčio put do konačnog imeno-vanja u "devetu umetnost". Od svojih početaka, strip je nosio oreol vizuelne knnjiževnosti. Danas, neki od najznačajnijih književnih i filmskih stvaralaca i muzičara crpe inspiraciju i energiju upravo iz stripa, koji se legitimno izučava na umetničkim školama.

Tribina "Među oblačićima - strip i književnost" je zamišljena, pre svega, kao debatni klub uz aktivno učešće publike.

Da li strip ima književnu vrednost? Kada "oblačići" postaju književnost? Na koji način se književno delo adaptira u strip? Kako su književni junaci i čuveni pisci postali strip junaci u "Ligi izuzetnih džentlmena" i "Družini Dardaneli"? Koja je razlika između američkog stripa, francuske grafičke novele i japanske mange i gde smo tu mi? Gde je veza stripa, filma i književnosti? Koji su stripovi inspirisali književna dela i obratno? Da li su Alan Ford, Zagor i Korto Malteze podizali čitalačku svest? Zašto je Umberto Eko strip zaluđenik? Da li je lakše probiti se u inostranstvu kao strip scenarista ili romanopisac?

Kultna strip figura, ne samo kod nas, već i u svetskim okvirima, autor prvog srpskog dugometražnog animiranog filma, Aleksa Gajić, govori o svojim počecima, uzorima i prenosi svoja iskustva o prožimanju teksta i crteža.

Filmski i strip scenarista i nagrađivani književnik, profesor Đorđe Milosavljević, već duže od četvrt veka se aktivno bavi stripom. Prvi je kod nas na predavanjima koje drži na Fakultetu dramskih umetnosti uveo seminar na kojem se izučava dramaturgija stripa.

Prisutni će biti u prilici da se upoznaju i sa najnovijim izdanjima naše i svetske strip produkcije izdavačke kuće System comics.

Objavljeno: 26.04.2015.
Vojnička čast legije stranaca      Autor: Ilija Bakić
  „Legionar“ Dina Batalje;
   izdavač Darkwood, Beograd 2015.

U FOKUSU

Dino Batalja (1923-1983) jedan je od cenjenih strip umetnika XX veka koji je za nepune četiri decenije aktivnog rada stvorio obiman i raznorodan opus. Svoju je strip avanturu započeo po okončanju II svetskog rata kao član „Venecijanske grupe“ uz Huga Prata i Alberta Ongara. Ipak, i pored početnih uspeha, on nije hteo da se 1948.g., kao njegove kolege, preseli u Argentinu kako bi sarađivao sa izdavačem Cezarom Civitom. Batalja se preselio u Milano i nastavio da crta stripove za različite naručioce i publikacije, sa vrlo promenjivim uspehom. Bitnu promenu ovog stanja donelo je prihvatanje ponuda da crta stripove po delima Šekspira, Poa, Lavkrafta, Hofmana, Mopasana. Ovi radovi su pročistili i profilisali njegov grafizam odnosno doneli mu široku popularnost i uvažavanje kritike.  Na najprestižnijem evropskom (i svetskom) strip festivalu u Angulemu, 1975. godine, nagrađen  je priznanjem „Najbolji strani umetnik“. Godinu dana pred iznenadnu smrt Batalja se vratio svojim strip korenima stvorivši novog junaka, netipičnog detektiva Kuka iz Skotland jarda koji početkom XX veka rešava bizarne krimi slučaje.

Strip album „Legionar“ pojavio se 1977.g. u znamenitoj ediciji „Un uomo un'avventura“ („Čovek u akciji/avanturi“) koja je donela tridesetak sjajnih priča iz pera i četkica najboljih italijanskih autora. Mada su prošle gotovo četiri decenije od originalnog objavljivanja „Legionara“ on i dalje pleni pažnju kako samom pričom tako i načinom na koji je ova realizovana, neprikosnoveno dokazujući da valjanost umetničkog dela ponajmanje zavisi od njegovog oblika/forme (ma koliko ona, kao recimo strip, bila prokazana kao trivijalna).

REČ KRITIKE

Kako samo ime nagoveštava ovaj se strip bavi Legijom stranaca odnosno epizodom iz njene istorije. Priča se dešava 1921.g. u Alžiru, odnosno Saharskoj pustinji i prati rivalstvo kapetana Dezea i legionara Moroa. Iako je pravilo da se ulaskom u Legiju stranaca prošlost ni jednog njenog pripadnika ne pominje, Moro podseća kapetana da je, tokom I svetskog rata, u bici kod Verdena, zbog njegovog kukavičluka on, Moro, sa nekolicinom vojnika, bio osuđen na strogi zatvor. Moro odbija da prihvati ponuđeno izmirenje pa se sukob oficira i vojnika zaoštrava ali biva prekinut kada jedinica dobija zadatak da proveri stanje u udaljenoj pustinjskoj tvrđavi. Četa uspeva da stigne na cilj ali biva opkoljena pobunjenicima. U nemilosrdnoj borbi legionari se bore do poslednjeg. Pokušaj kapetana Dezea da se preda potvrđuje Moroovu tezu da zec nikada neće postati lav ali mu osveta ne donosi nikakvo zadovoljenje tik pre nego će alžirski patrioti ući u tvrđavu. Priča o vojničkoj časti, hrabrosti i kukavičluku imponuje ali nije, ipak, nimalo sjajna jer ako su se rivali prethodno, u Velikom ratu, borili protiv agresora sada su upravo oni agresori koji su porobili i uništavaju druge narode; u takvoj raboti svakako nema nikakve časti pa ni vojničke. Otuda ova vinjeta pored sve muke i surovosti profesionalne službe u oružanim snagama i plaćeničkog ratovanja, nosi u sebi gorčinu učestvovanja u jednom nehumanom, nemoralnom činu.

Bataljin dokumentaristički crtež, mutnih linija i obrisa, oplemenjen tananim akvarelom, ponovo se, potpomognut i efektnom montažom tabli, pokazuje kao idealno sredstvo za dočaravanje atmosfere, te prikazivanje gotovo fantazmagorijskih pejzaža pustinje i nemilosrdnih scena bitaka i pogibija. „Legionar“ je još jedan biser koji je čitaocima podario vrhunski strip umetnik.

   („Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 26.04.2015.
Strip: Cane (187)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 25.04.2015.
Novi proljetni broj Komikaze...      Press: Komikaze
  ...webzina #38 je vani.

15.04.2015. Novi proljetni broj Komikaze webzina#38 / je zaplovio u međunarodnim vodama!/
15th April 2015 New spring Komikaze webzine#38 / started floating in the international waters!

~ komikaze.hr/issue/38

Premijerno u Komikazama Vam predstavljamo nove autore/ice: Đontra, Marko Malk, Vittorino Curci i kreativni dvojac Tibor Bolha – Alenka Pirman. Samo za Vas smo digitalizirali i dva tiskana izdanja koja su obilježila scenu nezavisnog stripa regije protekle godine. Riječ je o Wostokovom klasiku “Luna” koji objavljujemo u punoj verziji (na 97 stranica!) i 5 epizoda slovenskog strip albuma “V liftu” koji je nacrtao Tibor Bolha po hiperrealističnim dijalozima iz lifta multimedijalne autorice Alenke Pirman.
Premiered in Komikaze we present new authors: Đontra, Marko Malk, Vittorino Curci and creative duo Tibor Bolha – Alenka Pirman. Just for you we’ve digitized and translated two printed editions which marked the independent comics scene of the region for the last year. This is a classic Wostok’s “Luna” which has been published in the full version (97 pages!) and five episodes of Slovenian comic album “In the lift”: drawn by Tibor Bolha on the hyperrealistic dialogues from the elevator written by multimedia artist Alenka Pirman.

Autori/ce ovog broja su/ Author of this issue are:
– Hrvatska/Croatia: Đontra, Domagoj Krip, Dunja Janković, Lina Rica, Vančo Rebac
– Srbija/Serbia: Wostok, Grabowski, Sanja S
– Slovenija/Slovenia: Tibor Bolha/Alenka Pirman
– Portugal/Portugal: Amanda Baeza
– Italija/Italia: Vittorino Curci
– Engleska/GB: Marko Malk
– Francuska/France: Nils Bertho
– Belgija/Belgium: Valfret Asperatus

Prevod/Translation: Sanja S., Tibor Bolha, Đontra, Domagoj Krip

Program je podržan od Zaklade Kultura Nova, Ministarstva kulture RH i Gradskog ureda za kulturu, obrazovanje i šport – Zagreb/Program is support by Kultura Nova Foundation, Ministry of Culture of the Republic of Croatia and City of Zagreb

VIŠE INFORMACIJA OVDJE/ MORE INFORMATION HERE —-> http://komikaze.hr/issue/38
Objavljeno: 23.04.2015.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Mister No 54:

Priča o vojniku
piše: Michele Masiero
crtaju: Renzo Calegari

Dylan Dog 94:

Žderač kostiju
piše: Giovanni Di Gregorio
crta: Giampiero Casertano

cena 230 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Objavljeno: 23.04.2015.
Strip: Striptokok (8)      Autor: Davor Schunk

Striptokok je najpoželjnija i najzdravija bakterija ikada. Da su za nju znale i naše bi ju bake stavljale u kiselo mlijeko.

Redovno na: www.facebook.com/pages/Striptokok/422504007912589

Objavljeno: 22 .04.2015.
Program Strip.art.nice Buch...      Press: Strip.art.nica Buch

  ...za Noč knjige.

   Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art vas vabita na
   Noč stripov v četrtek 23. aprila 2015.

   Kraj dogodka: Murgle center,
   Cesta v mestni log 55,
Ljubljana

   Program:
18:00 – 20:00 bazar rabljenih stripov (udeležbo so potrdili Najdič Iztok, BuDi, Corto, Pureber Samo, Lavrič David…)
20:00 – 21:00 podpisujejo in rišejo vam Miki Muster, Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Iztok Sitar, Marko Kociper, Jakob Klemenčič, Matej De Cecco, David Kranjčan, Gašper Rus, Bernard Kolle…
21:00 – 22:00 koncert skupine Garo in Byx
19:00 – 22:00 piknik Strip.art.nice Buch
22:00 – 01:00 druženje in prepevanje domoljubnih pesmi

   Spodbude k nakupu:
– ob nakupu knjige Uputstvo za pripremanje – kuvanje hrane i izradu suvih improvizovanih obroka u ratu (10 €) – darilo: porcija JLA pasulja
– ob nakupu knjige založnika Buch (razen knjig Mikija Mustra) – darilo: porcija JLA pasulja + pivo
– ob nakupu stripov ostalih založnikov v znesku nad 50 € – darilo: porcija JLA pasulja + pivo

   Pravila pri podpisovanju – risanju:
– prednost imajo kupci, ki bojo kupili stripe ta dan v trgovini – v primeru vrste, so vedno prvi na vrsti
– avtor vsakemu nariše eno sliko, vse ostalo podpisuje
– Miki Muster ne riše, samo podpisuje

   Program ni dokončen in se bo dopolnjeval.
Objavljeno: 21.04.2015.
Iz štampe je izašao...      Piše: Branko Đukić

...šesti po redu časopis "STRIPOLIS".

Koncepcija koju smo do sada negovali nastavlja se. Ovaj broj donosi mnogo novih nepublikovanih stripova na ovim prostorima… Pomenućemo samo neka od imena koja participiraju. Eleonor Devis, dobitnica mnogih nagrada za svoj rad na stripu od kojih su najvažnijeone one od Društva američkih ilustratora, magazina Print i nagrada Ras Maning. Vilijem En, Belgijanac koji se svojim ekspresivnim crtežom predstavlja sa strip storijom pod nazivom „Saopštavač“. Soni Liev, crtač Marvela i Vertigo komiksa objavljuje strip pod nazivom „ Bezlični robot“. Uz njih tu su i Leoni Bishof, AkaB, Santiago Bou, Rade Marković, Đorđo Karpintieri, Mark Lizano, Filip Marsel... Naravno tu su i intervju sa domaćim autorom (ovaj put gost je Džimi Stepanof) kao i autorski teks koji je napisao Benoa Peters o „Obskurnim gradovima” koji je nazvao „Male mračne mitologije”.

Nadamo se da našu vernu publiku, koje je sve više, i ovaj put nismo razočarali i da ćemo iz broja u broj sticati nove poklonike ovog časopisa.

O detaljima kao što su broj stranica, cena i kako i gde ga kupiti, saznaćete u sledećim "STRIP VESTIMA".

Za sada samo toliko.

Nastaviće se...
Objavljeno: 20.04.2015.
Strip: Montenegrini (319)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 20.04.2015.
Program Nifesta 2015...      Press: NiFest

  ...Međunarodni festival stripa, Niš.

          ČETVRTAK - 23. april
11:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 PRES-KONFERENCIJA POVODOM POČETKA 
          NIFESTA 2015

16:00 OTVARNjE GODIŠNjE IZLOŽBE UDRUŽENjA STRIPSKIH
          UMETNIKA SRBIJE I IZLOŽBE DIKAN ILI ZLATNO DOBA
          SRPSKOG STRIPA
          mesto dešavanja: Paviljon u tvrđavi
18:00 SVEČANO OTBAPANjE NIFESTA 2015
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 DIKAN ILI PRIČA O SRPSKOM ASTERIKSU
          učesnici: Lazo Sredanović, Zdravko Zupan,
          Zoran Stefanović

          mesto dešavanja: Niško sajmište

          PETAK - 24. april
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 ŠKOLSKE STRIPSKE RADIONICE
          mesto dešavanja: Osnovne škole u GO Pantelej
          i Niško sajmište

13:00 TRIBINA: 23 GODINE PRVE SRPSKE ŠKOLE STRIPA
          „ĐORĐE LOBAČEV"
          učesnik: Vladimir Vesović
          mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 OTVARANjE IZLOŽBE ZLATNI JUBILEJ ZDRAVKA ZUPANA
          mesto dešavanja: Galerija NKC-a
18:00 TRIBINA: KAPETAN NITRAT - SUPERHEROJ NA SRPSKI NAČIN
          učesnici: Aleksandar Sotirovski, Borislav Stanojević
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 STRIPOVANjE: ADAM VAJLD - NOVI BONELIJEV JUNAK I NjEGOVI AUTORI
          učesnici: Alesandro Nespolino, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Zoran Tucić, Siniša Radović
          mesto dešavanja: Niško sajmište
22:30 NIFESTOVA ROKENROL ŽURKA
          učesnici: Kramer, Language. 5eh. Violence, Treptači svemira, Gospodin Pinokio
          mesto dešavanja: Klub „Scena"

          SUBOTA - 25. april
10:00 - 21:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 OTBAPANjE IZLOŽBE MLADA LAVICA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:30 OTVORENA STRIPSKA RADIONICA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
16:00 STRIPOVANjE (prezentacije stripskih izdanja, edicija i izdavačkih kuća)
          mesto dešavanja: Niško sajmište
17:00 POTPISIVANjE KATALOGA NIFESTA 2015 OD STRANE AUTORA I DODELA FESTIVALSKIH PRIZNANjA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
18:00 TRIBINA: VELIKI RAT U SRPSKOM STRIPU
          mesto dešavanja: Niško sajmište
20:00 VEČE S VALTEROM VENTURIJEM I MARČELOM MANđANTINOM: ZAGOR NA OBALAMA VILINSKE REKE
          mesto dešavanja: Niško sajmište

          NEDELJA - 26. april
10:00 - 15:00 SAJAM STRIPSKIH IZDAVAČA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
11:00 DODELA DIPLOMA POLAZNICIMA ŠKOLE STRIPA
          mesto dešavanja: Niško sajmište
13:00 STRIPOVANjE (prezentacije strip izdanja, edicija i izdavačkih kuća)
          mesto dešavanja: Niško sajmište
Objavljeno: 19.04.2015.
Prvi savremeni strip detektiv      Autor: Ilija Bakić
 „Rip Kirbi - drugi tom 1948 - 1950“;
   Aleksa Rejmonda i Vorda Grina; izdavač Čarobna knjiga, 2014.

U FOKUSU

Drugi tom sabranih epizoda - avantura Ripa Kirbija, „prvog savremenog detektiva“, kako piše na prvoj strani reprezentativnog albuma, čini sedam epizoda objavljenih u periodu od polovine 1948. do polovine 1950. godine. Prva epizoda ovog stripa pojavila se 4. marta 1946.g. a „priče u slikama“ kontinurano su se nastavljale u dnevnim novinskim kaiševima. Crtež je bio delo Aleksa Rejmonda (1900-1956), proslavljenog autora „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ - oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934.g. odnosno „Tajnog agenta X-9“ koji je svoje avanture započeo dve nedelje kasnije, 22. januara 1934. (zbog nemogućnosti da uporedo radi na tri serijala Rejmond je naredne godine odustao od „Tajnog agenta“). Uprkos velikoj popularnosti Gordona i Džima, Rejmond se 1944.g. prijavio za službu u mornarici (crtao je ilustracije uglavnom za vojne časopise) iz koje je izašao posle nepune dve godine i suočio se sa situacijom mnogih demobilisanih vojnika - nemogućnošću da nađe posao; u njegovom slučaju izdavač „King Fičers“ je za tekuće serijale angažovao druge crtače. Rejmond je morao da osmisli novog strip junaka a kako je rat od njega stvorio realistu (umesto ranijeg fantaste) izbor je bio kriminalistički strip sa privatnim detektivom u glavnoj ulozi. Rip Kirbi se trebao razlikovati od dotadašnjih obrazaca - da ne bude ni prefinjeni, prevashodno dedukciji sklon detektiv ali ni robusni, „tvrdo kuvani“ detektiv spreman da probleme rešava pesnicama, revolverom i ne uvek zakonskim metodama. Kirbi je preuzeo po malo iz obe tradicije nadograđujući ih netipičnim izgledom kojim dominiraju naočare i specifičnim temama koje su zajedno kreirali Rejmond i scenarista Vord Grin. Tako je Rejmond priču „spustio na zemlju“, dodao joj bleštavošt velegrada i visokih društvenih krugova, precizan crtež i - pustio Kirbija u svet. Čitaoci su ga odmah prihvatili što je Rejmonda ponovo uzdiglo među najpopularnije strip stvaraoce svog vremena.

REČ KRITIKE

U trećoj godini izlaženja „Ripa Kirbija“ osnovne postavke priče iskristalisale su se i počele da nadograđuju. Duga epizoda (objavljivana gotovo 6 meseci) „Užas na Temzi“ ponovo zapliće svetove manekenki, glamura, bogatstva, snobizma i kapricioznosti sa smrtonosnim krugovima kriminala. Kirbi problem rešava i „sivim ćelijama“ i „običnom“ tučom.
„Bandarski rubini“ su igra nadmudrivanja i skrivanja na luksuznom brodu iz koje će, osim slave, Kirbiju ostati i bernandinac Major, statista u sledećim avanturama.
Epizoda „Kao muve na med“ baca Kirbijevu devojku, manekenku Hani, u naručje bogatog plejboja koji želi da se oženi njome. Kirbi uviđavno ostavlja Hani da sama odluči koga više voli ali ne uspeva da ostane hladnokrvan, posebno kad se ona nađe u smrtnoj opasnosti koju izaziva pohlepa prema velikom nasledstvu.
„Veselo leto s Pagan“ vraća na scenu staru poznanicu, Pagan Li, prestupnicu kojoj je Kirbi pomogao da izađe na „pravi put“ i postane holivudska zvezda Medlon. U ambicioznoj priči sa nekoliko paralelnih zapleta, kompromitujuća prošlost ponovo preti Pagan u liku bezočnog ucenjivača.
U „Maloj begunici“ sudaraju se bogatstvo i ljubavni gresi; ovog puta dete ljubavi pokušava da se odupre diktatu, pravilima i interesima (čuvanja) novca.
„Opasnost na snegu“ meša visoku modu, sjajne dragulje i dovitljive lopove dok u „Ljubavnoj tragediji“ Dezmond upada u zamku prevejanih prevaranata koji zloupotrebljavaju normalnu čovekovu želju da voli i bude voljen.
Rejmondov foto-realistični, detaljima bogat crtež besprekoran je kao i majstorsko senčenje prilagođeno crno-beloj novinskoj štampi. Montaža i kadriranje, iako ograničeni skromnim mogućnostima kaiševa, precizno prate tenzije priče. I ova knjiga potvrđuje da je „Rip Kirbi“ nesporno jedan od najboljih detektivskih stripova XX veka.

   („Dnevnik“, 2015)
Objavljeno: 19.04.2015.
Strip: Cane (186)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.04.2015.
Striptokok #1. Fanzin i promocija izdanja...      Press: Striptokok
  ...23. travnja pitke godina u knjižnici
  Savski gaj, Nehruov trg 46, Zagreb.

striptokok / noć stripa / noć knjige
Sudjeluju: Goran Sudžuka, Davor Schunk, Silvija Šesto, Robert Mlinarec.
Izložba stripova: Marko Dješka, Nenad Barinić, Igor Kordej, Zlatko Milenković, Roko Idžojtić, Iztok Sitar, Margareta Peršić, Bob Živković, Goran Sudžuka, Mislav Rotim, Saša Perić, Davor Schunk.
Moderatorica: Davorka Semenić Premec
Powered by Schunk

Odvajkada sam izbjegavao uvode. Pogotovo one u strip magazinima. Priznajem, pokušavao sam više puta pročitati neki uvod, tu uvodnu urednikovu riječ. I bilo je dobrih, smiješnih, zanimljivih.

Ali, iako uglavnom kratki, jedva sam čekao završiti s čitanjem uvoda pa napokon prijeći napravu stvar - strip! I tako... velim, nisam za uvode, uvodničke riječi urednika, a evo upravo vam pišem kakav takav uvod. Sve u želji da ćete ga ipak pročitati i s nestrpljenjem listati dalje. Bilo bi krajnje glupo da vam sada, u uvodu objašnjavam što je to Striptokok, jer ćete i sami shvatiti. Ipak, činjenice su prava pljuska, valjda pedagoška. Činjenice da je strip nepravedno zanemaren na ovim prostorima koliko god strip izdanja izlazilo bilo tiskano ili digitalno. Da, da, slijedi pitanje čemu onda još jedno, pa k tome fanzin? Ne samo zato jer je to dobro nego i zato što su fanzini jednako nepravedno zanemareni. Mogućnost objavljivanja više autora raznih profila, od amatera do vrsnih profesionalaca na jednom mjestu može biti dobar pokazatelj stanja stripa u nekom okružju.

Uostalom, u toj silnoj muci kreiranja fanzina, bez love samo s potporom dragih prijatelja autora, zabava je zagarantirana. Tješim se što je ovo prvi, rekao bih probni broj pa nije važno ako se potkrade grešKa. Zapravo volim greške, podsjećaju na ljudskost. A tek gnjavež kakav sam bio!? Te zovi ovog, te zovi onog... tko bi to istrpio? Ali moji dragi prijatelji jesu, štoviše s radošću su mi poslali sjajne table stripova. neću ih nabrajati jer ih čitate nadalje listajući ovaj fenomen par exellence. Spominjem uvodno tek samozatajnu a sjajnu personu, Želju Gašića, majstora, hobotnicu stripa. Ne crta taj nego piše svakojake riječi o stripu, uređuje, spaja i tješi.

Dakle, Striptokok, napoželjnija i najblagotvornija bakterijska kultura ikada!

Davor Schunk samohrani umjetnik

Više:
www.facebook.com/pages/Striptokok/...
www.facebook.com/events...

Davor Schunk Samohrani Umjetnik
www.facebook.com/schunkgraphicart...
Objavljeno: 16.04.2015.
Spomini in sanje Kristine B. ...      Press: Strip.art.nica Buch

  ...Skriti otroci 2. svetovne vojne.

Vabimo vas na predstavitev knjige s podpisovanjem (risanjem),
ki bo v četrtek, 16. aprila, ob 19:00 uri.
Gosta bosta avtorja dr. Blaž Vurnik in Zoran Smiljanić.
Več o stripu: www.stripi.si/category/drobtinice/

Spomini in sanje Kristine B. Ljubljana 1941–1945

Skriti otroci 2. svetovne vojne Izmišljena zgodba dr. Blaža Vurnika v stripu Zorana Smiljanića govori o odraščanju v okupirani Ljubljani
Vojne ne prizanašajo nikomur, niti najmlajšim ne. Kakšna so bila najstniška leta Kristine B. v okupirani Ljubljani med drugo svetovno vojno, ta sedemdeset let po njej v stripu dr. Blaža Vurnika in znanega ustvarjalca stripov Zorana Smiljanića pripoveduje svojemu vnuku, ki mora za domačo nalogo napisati, kako so mladi njegovih let v mestu živeli nekoč.

Saša Bojc Ilustracije Zoran Smiljanić/Arhiv MGML

»Zgodba Kristine B. je popolnoma izmišljena. Junakinja, ki ji je vojna vzela štiri najstniška leta, ni nikoli obstajala, se pa njena zgodba ves čas prepleta z znanimi zgodovinskimi dogodki in dejstvi, tako s pomembnejšimi kot bolj postranskimi. Kristina med drugim opazuje, kako podirajo spomenik kralju Aleksandru, kako italijanska vojska prihaja v Ljubljano, priča je aretaciji ženske, ki jo odpeljejo v zapor, pripoveduje, kako so njenega očeta odpeljali v koncentracijsko taborišče Gonars ...« na kratko pojasnjuje soavtor stripa dr. Blaž Vurnik, kustos za novejšo zgodovino v Muzeju in galerijah mesta Ljubljane (MGML). Poudarja, da je Kristina neobremenjen pripovedovalec, ki ne deli sodb ne o »enih« ne o »drugih«, v pogovoru z vnukom na nekatera vprašanja sama išče odgovore, na druga pa niti noče odgovoriti. Njeno preteklost in sedanjost povezuje Šmarna gora, ki so jo Ljubljančani med vojno lahko le opazovali, saj je bil to že svet na drugi strani bodeče žice, ki je mesto, predvsem pa njene prebivalce držala pod strogim nadzorom med 23. februarjem 1942 in 9. majem 1945.
Strip Spomini in sanje Kristine B. Ljubljana 1941–1945 ni namenjen samo otrokom, četudi avtorja v ciljno skupino bralcev uvrščata najširšo javnost, na razstavi v Galeriji Vžigalica, ki bo na ogled do 17. maja, pa se dopolnjuje še z muzejskimi predmeti tistega časa: čevljem z lesenim podplatom, propagandnimi plakati, ki jih je Kristina B. »lahko videla na ulici«, kipom glave italijanskega kralja Viktorja Emanuela III., ki je stal v današnji predsedniški palači ... Nekaj od razstavljenih predmetov je Smiljanić vključil tudi v stripovsko pripoved, vsi pa so predstavljeni v katalogu na zadnjih straneh njene tiskane izdaje.

Več dogodkov
Vurnik je scenarij za strip zasnoval že pred leti, potem pa je v predalu čakal na pravo priložnost. Ta se je ponudila po tem, ko je zavod MGML predlani prijavil evropski projekt Skriti otroci 2. svetovne vojne. Projekt je delno financiran iz programa Evropa za državljane, Evropski spomin, osredotočenega na raziskovanje totalitarnih režimov med drugo svetovno vojno in po njej. Do zaključka 31. julija letos – torej v letu, ko mineva 70 let od konca druge svetovne vojne – se bo poleg aktualne razstave in stripa, ki je preveden tudi v angleščino, zvrstilo še nekaj dogodkov. Namen projekta je namreč zbrati dokumente, fotografije, pričevanja in drugo gradivo, povezano z usodami skritih otrok.
Jutri se začne dvodnevna mednarodna konferenca, na kateri bo 17 strokovnjakov, med njimi tudi šest slovenskih (poleg dr. Blaža Vurnika še dr. Kornelija Ajlec, dr. Deborah Rogoznica, Katarina Jurjavčič, dr. Jože Dežman in dr. Tomaž Erzar), predstavilo različne vidike otroštva med drugo svetovno vojno in po njej, pred kratkim pa je začela delovati tudi spletna stran www.skritiotroci.si, na kateri so objavljene zgodbe tako imenovanih ilegalčkov, o katerih v sodelovanju s Televizijo Slovenija nastaja tudi dokumentarni film.
Leta 2004 je pri Založbi Sophia v dveh delih izšla knjiga Ilegalčki, Vojna Ljubljana 1941–1945 (uredili sta jo Milena Štrajnar in Tanja Velagić), v kateri so zbrane pripovedi 124 otrok partizanov in aktivistov Osvobodilne fronte. Ko so ti zaradi nevarnosti morali zapustiti Ljubljano, so jih poslali v taborišča ali jih celo ubili, za njihove otroke, ki niso imeli sorodnikov ali pa ti niso mogli poskrbeti zanje in so zato ostali sami, pa je poskrbela Slovenska narodna pomoč (SNP), organizacija OF, katere nosilka je bila najprej Ada Krivic, po njeni aretaciji pa Ana Ziherl, ki ji je pri delu pomagalo več aktivistk OF. »Na seznamih je bilo 184 otrok partizanov, ilegalcev, taboriščnikov, ustreljenih talcev ..., za katere je poskrbela SNP. Zgodbe večine so bile objavljene v knjigi, še približno petdeset zgodb, ki jih je Ada Krivic prav tako zbrala v začetku 80. let, pa iz različnih razlogov v njej niso objavili. Ko smo začeli projekt Skriti otroci, sem s pomočjo Tanje Velagić navezal stik z nekdanjimi ilegalčki, katerih zgodbe so sicer popisane v knjigi, vendar so jih predstavili njihovi skrbniki ali starši. Stik smo navezali s približno 25 sogovorniki, za zdaj pa smo na spletni strani objavili enajst njihovih zgodb,« pojasnjuje sogovornik.
Zgodba o ilegalčkih, za katere je poskrbela organizacija odporniškega gibanja, slovi kot edinstvena v okupirani Evropi. Kot dodaja zgodovinar dr. Blaž Vurnik, je iskal podobne oblike pomoči po Evropi, a je (res) naletel le na podatke o organizacijah, ki so skrbele za namestitev in oskrbo judovskih otrok po okupirani Evropi: v Franciji, Belgiji … »Glede na to, da so se odporu večinoma pridruževali mladi ljudje, tudi tisti, ki so že imeli otroke, je bilo logično, da je nekdo moral poskrbeti zanje. Toda o tem, kako so ta problem reševali drugod po okupirani Evropi, kjer so se pojavila različna odporniška gibanja, nisem našel podatkov. Je pa res, da je bilo verjetno laže skriti, denimo, otroka iz Lyona kje na podeželju kot otroka iz Ljubljane, ki je bila veliko manjša in obdana z bodečo žico ter tako precej laže obvladljiva za nadzor na mikroravni.«

Šele v zadnjem času v ospredju tudi otroci
Opomnil je, da je šele v zadnjem času izšlo več knjig, bilo izdanih več raziskav o otrocih med vojno in po njej ter so bili posneti dokumentarni filmi, tudi pri nas, med drugim filma Otroci s Petrička inBanditen-kinder: Slovenskemu narodu ukradeni otroci, izšla pa je tudi knjiga Metke in Borisa GombačaTrpljenje otrok v vojni: Sedemdeset let po zaprtju italijanskih taborišč. Del aktualnega raziskovanja med- in povojnega otroštva je po mnenju dr. Blaža Vurnika tudi jutrišnja konferenca Otroci in druga svetovna vojna v Mestnem muzeju Ljubljana. Na njej bo svojo življenjsko zgodbo predstavil Arne Øland iz Danske, sin pripadnika nemškega SS in domačinke, ki je v 90. letih iskal očeta, potem pa ugotovil, da je bil ta tedaj že dve leti pokojni. Øland se je zelo zavzel za otroke (nekdanjih) nemških vojakov, ustanovil društvo ter dosegel celo zakonodajne spremembe v njihovo prid. Evropa se namreč 10. maja 1945 še zdaleč ni zbudila v povsem nov svet.

Spremljevalni dogodki
Prihodnjo sredo, 15. aprila, in v četrtek, 14. maja, ob 17. uri, bo po razstavi vodil dr. Blaž Vurnik, projektu pa se pridružuje tudi Slovenska kinoteka s filmskim programom, začenši 14. aprila s filmomLjubezen (Rajko Ranfl, 1984). Sledil bo pogovor z obema avtorjema stripa. V času spremljevalnega filmskega programa bodo razstavljeni tudi medvojni filmski plakati.

Okupacija je Ljubljančanom poleg omejenega gibanja prinesla še strog okupacijski režim, ki je vključeval tudi najbolj radikalne načine discipliniranja podjarmljenega prebivalstva, kar je zaznamovalo zlasti mnoge otroke. Stripovsko zgodbo dr. Blaža Vurnika in Zorana Smiljanića tudi z muzejskimi predmeti nadgrajuje razstava v Galeriji Vžigalica, na ogled do 17. maja. Prave Kristine B. nikoli ni bilo. Njena zgodba združuje doživljanja otrok v Ljubljani med letoma 1941 in 1945.
Objavljeno: 15.04.2015.
Strip: Striptokok (7)      Autor: Davor Schunk

Striptokok je najpoželjnija i najzdravija bakterija ikada. Da su za nju znale i naše bi ju bake stavljale u kiselo mlijeko.

Redovno na: www.facebook.com/pages/Striptokok/422504007912589

Objavljeno: 15.04.2015.
Alan Ford - Priče Broja Jedan #3      Press: Color Press Group

U prodaji je treći broj “Priča Broja Jedan”!

Čuvena Homerova epopeja o "Ilijadi" i "Odiseji" je na svim kioscima od srede 15. aprila!

Ko je i zašto vodio Trojanski rat, ko je Jelena Trojanska (u narodu znana kao Lepa Jelena), odakle potiče izraz Ahilova peta i zašto ne treba verovati Grcima ni kada darove nose, saznajte u trećem broju "Priča Broja Jedan"!

Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Magnus

Cena na kioscima:
250 dinara

Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

Objavljeno: 14.04.2015.
Intervju...      Press: Strip vesti

  ...Onirik - Vanja Urukalo.

U štampi se pojavio strip album "Metanoja" koji je objavila izdavačka kuća "Bratstvo Duša" iz Zagreba iza koje stoji kultna pojava umetničke scene Zdenko Franjić. Autor strip albuma je Onirik, pod svetovnim imenom poznatiji kao Vanja Urukalo. Svi koji su zainteresovani za više informacija povodom izlaska ovog izdanja i nabavke istog mogu se obratiti na e-mail adresu franticz@gmail.com, a zainteresovani iz Srbije na
onirik.metanoja@gmail.com.

U nastavku sledi razgovor sa autorom ovih stripova koji otkriva motive i razloge koji su ga nagnali da se upusti u stvaralačku groznicu koja je iznedrila ova dela objedinjena u strip albumu "Metanoja".

Tvoji stari, već poznati stripovi kao što su AstraLevel, Omaž, Vapaj izgubljene Anime i Pačvork Poglavlja koje smo do sada mogli videti u raznim časopisima i revijama autorskog stripa su najzad osvanuli kompletirani u štampanom obliku, i to u strip albumu Metanoja?
- Ovo je najbolje rešenje, jer umućkani sa stripovima drugih autora, kako to već biva u strip revijama, nisu proizvodili efekte koje mogu da pruže kao kada sakupljeni hronološkim redom na jednom mestu, u jednom albumu, upravo to čine i mnogo snažnije dejstvuju vibrirajući na frekvenciji zaokruženog izdanja.

Za tebe se slobodno može reći da si rodonačelnik novog pravca u stripu koji bi se mogao nazvati Psihobijentalni strip?
- Jeste, ovaj izraz ili čak pojam nije postojao do sada kad je strip u pitanju.
Psihobijental nije samo u tematskom smislu, već prevashodno u načinu pripovedanja.
Ovo je narativnost toka svesti ili toka stanja, ali u jednom smislu rolerkostovanja arhipelazima sopstvene psihe, gde se doživljene vizije ostavljaju u sirovom obliku i tako materijalizuju na papir, naravno, sa manjim ili većim odstupanjima ili distorzijama karakterističnim za transponovanje ovakvih sadržaja.
Nisam želeo da obrađujem i pripitomljavam intenzivna stanja u neke prihvaćene forme narativnosti. Mislim da je dovoljno što sam već crtao poprilično jasno, bez neke naročite likovnosti koja bi koketirala sa apstrakcijom i maglovitošću, a posebno što te jasne konture nevinog stila crtanja bolje dočaravaju personifikacije stanja i emocija koje predstavljaju likove u ovim stripovima.
Da je crtež bio čudan kao i naracija, ne bi bilo dobro, jer bi previše odudaralo od prihvaćenog načina čovekove percepcije stvari, pa bi mu na svim nivoima ovo delovalo kao isuviše udaljeno i hladno, a ja ne želim po svaku cenu da budem originalni toplovodni proka pronalazač, nego da, ipak, kroz vlastitu introspektivnu iskrenost korespondiram sa arhetipovima koji se odnose na sve nas; u ovom slučaju reč je arhetipskim impulsima dublje zakopanim u psihi, pa samim tim i izazovnijim i mističnijim.
Obično se naracija u stripu tretira kroz formu književne vrste romana, a postoje i oni koji gaje poetski stil pripovedanja. U alternativnom stripu (posebno andergraund) imamo uz ovo i začine psihodeličnog, rastrzanog pripovedačkog mucanja, ali to su uglavnom neke kraće forme, dok se najviše insistira na dekonstrukciji crteža i akcentovanju, uglavnom u vizuelnom smislu,  vrste razlika u odnosu na glavnotokovski, klasičan strip.
U ovim mojim delima najviše postoji tendencija obraćanja desnoj hemisferi recipijentovog mozga, manje kroz način i stil crtanja, a više kroz narativnost koja najpre nalikuje muzici - i to pogotovo onim progresiv - psihodelik - kosmik rok albumima kakve su nekad stvarali Steve Hackett, Yes, Popol Vuh, Goblin, Mike Oldfield, Jean Michel Jarre, Gong, Tangerine Dream i Pink Floyd, pa se tako i kod mene mešaju nežnost i brutalnost, sa nepredvidivim ritmičkim prelazima. To je naročito vidljivo u najdužem delu ovog albuma - Pačvork Poglavljima, gde ta poglavlja kao da predstavljaju pesme koje ostaju nedovršene, naglo se prekidaju, ukidaju neke događaje sklanjajući ih od očiju čitalaca; kao da delovi stripa bivaju oteti od vanzemaljaca ili pak isečeni makazama kakvog pomahnitalog montažera inficiranog manijom dugih rezova,pa ostaju temporalne rupe u iluzornoj linearnosti vremena, ipak čineći deo jedne kompaktne, zaokružene celine, makar bile one spojene delikatnim, eteričnim,jedva primetnim sponama.
Pa eto, možda je zato izdavač "Bratstvo Duša" iza koje stoji poznata i kultna muzička faca Zdenko Franjić; vizionar i intuitivac čije predikcije su se neretko odlikovale izuzetnom uspešnošću. Ovog puta je izdavač prvog čistog psihobijentalnog stripa koji uporno i vredno promoviše (uz svoja druga izdanja) na stalnim putešestvijama i gostovanjima raznim festivalima i kulturnim manifestacijama.

Teme kojima se baviš u svojim stripovima su smrt, teška psihička stanja, snažni emocionalni izlivi, ali sa druge strane je i trascendiranje svega ovoga kroz transformaciju ličnosti usled nedaća koje su je zadesile, a potom i njeno oduhovljenje?
- Bavim se onim što savremena umetnost prezire i smatra pretencioznim, pa i zastarelim,a to su večne i esencijalne teme.
Ja nisam odabarao ove teme kojima se bavim, već su to one učinile sa mnom,odvukavši me u dubine htonskog, istinskog užasa kao dvadeset i kusur godišnjaka kada je i nastao prvi strip iz ovog ciklusa - AstraLevel.
Rečenica koja odzvanja AstraLevelom je - "Opasnost je duboko ukorenjena u najudaljenijim delovima moga bića... odakle li dolazi?" - pita se glavni lik bivajući preplavljen pretećom, plutonovskom energijom koja ga mrvi u kovitlacu kardinalne agonije... anksioznosti koja potresa svaki delić njegovih neurona, intenzivirajući strah do tog stepena, da čak smrt samoubistvom nije nikakvo rešenje, jer se agonija ludila nastavlja i nakon ovozemaljskog života - kroz večnost... potpuna bezizlaznost ophrvana nepodnošljivim bolom monstruoznog približavanja psihoze u poslednjem vapaju gašenja vrišteće i zapomagajuće lucidnosti.
Ipak, nakon ovoga dolaze stripovi koji donose nadu ranjenom biću u isceljenje i oporavak, ali kroz duhovna čišćenja koja takođe nisu uvek prijatna i ponovo suočavaju sa demonima, post-traumatskim deponijama sećanja, talozima lične istorije. Ovaj ciklus stripova ne prati samo kroz tematsku prizmu genezu stanja likova, nego i načinom pristupanja, onim KAKO, pa imamo autorov put od preozbiljnog fatalizma i tragičnosti do (kako odmiču stranice) pojačavanja humorne i autoironične komponente. Ne treba isključiti činjenicu da tokom celog albuma postoji koktel ambivalencije čiji sastojci su tragična preozbiljnost  pomešana sa humorom uz blage primese kempa.

U tvojim stripovima likovi su čudno odeveni i neobično izgledaju, kao da dolaze ili su zalutali iz daleke prošlosti, a tumaraju nekim seoskim, ravničarskim predelima sa trošnim kućama, ogradama. U sve to proplivavaju neke snoviđajne, mistične i fantazmagorične slike. Otkuda dolazi inspiracija za takvu ubeđenost u plastifikaciju ovakvog unutrašnjeg sveta?
- Ja se ne služim maštom bez pokrića ili nekom psihodeličarskom pozom, jer mi tada sve ovo ne bi imalo smisla. Sav moj rad ima debelo pokriće u doživljenim emocijama, vizijama, a idejna domaštavanja svrhovito služe samo u definisanju vizuelnih rešenja. Što se tiče otmenih odeždi, ovde imamo kao neke viktorijanski odevene likove sa dugim plaštevima i čipkastim kragnama, a što se tiče pop-kulturalnog stila, najviše im se može pripisati gotika. Mislim da nije u pitanju istorijski period ili određeni pravac koji bih ja, navodno, simpatisao - već je to jasnija ilustracija tj. direktniji simbolički prikaz stanja u kojima se ovi likovi nalaze.
Dakle, ja njihov stil ne vezujem za istoričnost određene epohe ili bavljenje time, već više za neki romantičarski fatalizam, neki grubošću i prozaičnošću ukinuti svet koji postoji samo još u dušama preosetljivih, istančanih osoba, izolovanih aristokrata u metafizičkom i emotivnom smislu, koji su usinkretizovani sa soc-realističnim predelima ravničarske polu-seoske arhitekture, koja kao da predstavlja paučinu unutar kolektivne duše, naročito onih generacija koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Naravno, ove kuće i dvorišta se i danas mogu videti u našem okruženju, jos starije i trošnije nego onda, što pojačava auru psiholoških, arhivskih albuma uspomena smeštenih u kolektivnom sećanju celih generacija. Ovo je dovedeno do paroksizma u ostvarenju "Omaž" gde se ranjeno biće sklanja u nostalgične izvore svoga postojanja, regresira se u ikonografiju sentimenta detinjstva; koliko prijatnu, toliko i depresivnu retrogradnost.

Na kraju, kako ovaj proces stvaranja utiče na tebe, koliko te iscrpljuje, a koliko poboljšava?
-Ako su prvi stripovi iz ovog ciklusa bili autopatografski manifesti, osvešćivanje pretećeg, potisnutog materijala iz paklene podsvesti - beleženje procesa katarze usled upliva metafizičkih, duhovnih snaga u medijumski, nikad ranjivije i osetljivije biće, otpuštanje gustih, mračnih energija straha, gde se čak tuga, žalost i bes doživljavaju kao blagoslov u odnosu na blokirajuću, nemilosrdnu teskobu, onda je onaj kreativniji i lepši impuls procesa stvaranja neponovljivi osećaj vanvremenskog, šestočulnog iskustva koje uvodi u još nedovoljno opevane avanture mističnih stanja, čiji promplasaji nagoveštavaju bezobalnost istinske renesanse dodira sa jedinstvom celokupne kreacije; krajnjom integracijom pojedinca i kosmičke svesti.
Metanoja je potpuni preobražaj ličnosti, posle koga nema povratka na staro - jer svaki pokušaj biva kratkog daha, žigosan kao glup i nezreo.
U mom kreativnom procesu svaki pokušaj intelektualne metafore je nadglasan snagom nesvesnog dela psihe, koji kanališući više Ja šalje poruku koju tek nakon nekog vremena mogu da razumem i kodiram, pripremajući me za lekcije i pojave koje tek treba osvestiti.
Naravno, i drugi mogu da se nađu u ovim stripovima, jer simboli kolektivno nesvesnog podcrtani arhetipskim impulsima poseduju energetski potencijal, koji racio ne može možda odmah da uvidi, ali tajanstveni deo ličnosti neumitno prepoznaje ovu energiju.

Objavljeno: 13.04.2015.
Strip: Montenegrini (318)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 13.04.2015.
Nagrade i izložba konkursa...      Press: Stripburger
  ...Živel strip! Živela Animacija!

Živel strip! Živela Animacija! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine. Organizirata ga italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. Natečaj, katerega namen je spodbujanje stripovske ustvarjalnosti in branja, je v zadnjih letih posegel tudi na polje animiranega filma ter se za letošnjo edicijo preimenoval iz Živel strip! v Živel strip! Živela Animacija! Skozi natečaj vsako leto predstavimo slovenskega in italijanskega avtorja s področja stripa in/ali animacije. Letos ob deseti izdaji v Sloveniji, pa smo v navdih ponudili dela kar štirih avtorjev: stripavtorja mlajše generacije Davida Krančana in mednarodno priznane avtorice animiranih filmov Špele Čadež, italijanske animatorke Magde Guidi ter eminence italijanskega avtorskega stripa in karikature Renata Calligara. Njihova dela so bila predstavljena tudi na razstavah v Pordenonu in Celju. 

Na natečaj je letos prispelo rekordno število del: 564 stripovskih del je ustvarilo 608 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 42 osnovnih in 8 srednjih šol ter 8 posameznikov. 85 avtorjev je ustvarilo 25 animacij, sodelovalo je 5 osnovnih šol in 1 srednja šola, prejeli pa smo tudi 3 prijave posameznikov. Na natečaju je sodelovalo tudi 200 učencev in dijakov iz Furlanije-Julijske krajine.

Žirija v sestavi: David Krančan (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka) in  Paola Bristot (predsednica združenja Vivacomix) se je sestala 29. marca 2015 in izbrala nagrajence ter se zopet odločila, da bo podelila tudi (posebna) priznanja.

NAGRAJENCI

STRIP
GLAVNE NAGRADE - knjižni kupon za 200 eur in delavnica izdelave stripovske majice
1. Ana Štular: Bojevnica, OŠ Simona Jenka, Kranj, 2. r, mentor: Andrej Štular
2. Ožbej Šilc: Pekel, OŠ Simona Jenka, Kranj, 7. r, mentor: Zmago Puhar, 14 str.
3. Julija Meško: Pilotka in njeno letalo – preoblikovalo, SŠOM, Maribor, 3 l., mentor: Denis Fras
4. Pietro Terenzani, Samuel Lahey: Teke teke, Scuole Media Valussi, 1. a, mentorica: Fulvia Spizzo
5. Alessio Rizzo: Il fu King Kong, Liceo artistico E. Galvani, 5 e, Pordenone, mentor: Edi Zanet

PRIZNANJE – delavnica izdelave stripovske majice (9.9.2015) in 3 knjižice Zverinice iz Rezije v stripu
1. Uršula Krkoč: Premalo prstov, OŠ Danila Lokarja, Ajdovščina, 2. r., mentorica: Anuša Blaško
2. Stela Balut: Pri kosilu, OŠ Danila Lokarja, Ajdovščina, 1. r., mentorica: Anuša Blaško
3. Nika Škrlj: Grdina in snežakov nos, OŠ Antona Žnideršiča, Ilirska Bistrica, 6. r., mentorica: Helena Pirih Rosa

Nagrajenci, prosim, javite velikosti svojih majic.

POSEBNO Priznanje – stripovske izdaje iz Stripburgerjevega programa
1. Barbara Švigelj: Če bi …, srednja šola, 3. letnik – celoletna naročnina na Stripburgerjeve izdaje
2. Samo Fučka: Na jug, OŠ Dobravlje, 9. R., mentorica: Sonja Makuc - izbor 5 izdaj Stripburgerja

ANIMACIJE
NAGRAJENCI in Nagrade
1. Nik Potočnik: Riba, SŠ, 2. letnik, prod.: Ciril Murnik, JSKD & KUD Marnie film
Prva nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka.
2. OŠ Danile Kumar (Karin Barašin & Voranc Bricelj & Julija Cerar & Terra Ferro Seliškar & Krištof David Komelj & Hana Marc & Filip Merzel & Mija Štupica & Neža Zamuda), 3. r., Ljubljana: Kvaršarček,   mentorica: Tanja Jankovič
Druga nagrada je DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2015 v Ljubljani.
3. OŠ Vodice (Tina Debevc & Eva Rozman & Klavdija Podgoršek & Urška Gubanec & Urša Lončar & Alenka Letnar): Opica, 9. r., mentorja: Darinka Klopčič & Peter Gaber
Tretja nagrada je DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2015 v Ljubljani.

Zaključni del projekta je razstava del udeležencev in podelitev nagrad, ki bo potekala v petek, 24. aprila 2015, ob 17. uri v Trubarjevi hiša literature v Ljubljani. Odprtju razstave se bo s pripovedovalskim performansom s pripovedko Grdina pridružil Pripovedovalski Variete. Razstava bo na ogled do 15. maja

Vsak udeleženec natečaja prejme čisto sveži mini prvenec Skrivnost stare trdnjave Lovra Smrekarja, lanskoletnega nagrajenca natečaja, in listanko japonskega mojstra likov Akinorija Oishija ali drugo publikacijo iz založniškega  programa revije Stripburger. Rog Lab šestim udeležencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 9. maja 2015. Ostale nagrade prispevajo revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta in RogLab.

Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/

_________
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana, Viva Comix, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta v sodelovanju z revijami: Ciciban, Cicido in PIL. Koproducenti: Trubarjeva hiša literature, RogLab
Program Foruma Ljubljana sofinancirata Mestna občina Ljubljana in Ministrstvo za kulturo.
Objavljeno: 11.04.2015.
Strip: Cane (185)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.04.2015.
Novo na kioscima      Press: Strip vesti
Stripoteka 1124
mart, 2015. godine

Torgal
"Kris de Valnor"

scenario: Jean Van Hamme
crtež: Rosinski

Spirit: Pobednik
autor: Will Eisner

Redov Bili
autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne
Stripoteku možete kupiti u digitalnoj formi. Dostupno je 
više od 100 brojeva 
na adresi: www.novinarnica.net/stripoteka
Android aplikaciju za vaše mobilne telefone i tabletne računare
možete preuzeti na adresi: play.google.com/store...
 
Zagor 94:

Mumija sa Anda


scenario:
Jacopo Rauch / Moreno Burattini


crtež:
Domenico &
Stefano Di Vitto / Giuseppe Prisco


Cena:
230 dinara
Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com


Objavljeno: 10.04.2015.
Press konferencija...      Press: Drugi ugao
  ...STRIPITI comiXconnection 2015.

   Poziv na press konferenciju
   Najava STRIPITI comiXconnection 2015,
   trećeg festivala stripa u Sarajevu

Udruženje “Drugi ugao” iz Sarajeva, u saradnji s Umjetničkom galerijom BiH i Goethe Institutom iz Sarajeva, vas poziva na press konferenciju koja će se održati u Umjetničkoj galeriji BiH 10. aprila u 12.00 sati.

Na press konferenciji ćete dobiti više informacija o manifestaciji STRIPITI comiXconnection 2015, koju će svi građani i posjetitelji Sarajeva moći posjetiti u julu ove godine na više lokacija u gradu uključujući Umjetničku galeriju BiH, prostorije Goethe instituta BiH te Art kina Kriterion.

STRIPITI festival je festival strip umjetnosti koji se ove godine treći put održava Sarajevu. U sklopu istog održati će se i izložba regionalnih strip autora pod nazivom comiXconnection www.comixconnection.eu.

Govornici na konferenciji će posebno istaći značaj izložbe za bh. i regionalni razvoj devete umjetnosti, kao i predstaviti glavne goste ovogodišnjeg STRIPITI Festa Ulija Oesterlea (Njemačka) i Ivanu Pipal (Hrvatska).

Govornici će biti:
Jelena Vukmanović, referentkinja projekta comiXconnection za Srbiju;
Maja Abdomerović, kustosica za programe i PR Umjetničke galerije BiH;
Emir Pašanović, potpredsjednik udruženja „Drugi ugao“.

Više informacija o aktivnostima za vrijeme festivala zainteresirani će moći pronaći na web stranici Udruženja www.drugiugao.org, na Facebook stranici www.facebook.com/2ugao ili putem e-maila na drugiugao@gmail.com.

Molimo vas da potvrdite svoj dolazak na press konferenciju na našu email adresu ili na kontakt brojeve ispod.

Kontakt: Udruženje Drugi ugao
Emir Pašanović: 062 694 731 • Filip Andronik: 062 692 478
Objavljeno: 08.04.2015.
Promocija strip albuma...      Press: Crna ovca
  ..."Metanoja" (Onirik - Vanja Urukalo).

Ovo je poziv sve ljubitelje mašte, snova, umetnosti, pop kulture, spiritualnosti i humora da dana 10.aprila u 20 h dođu u "Crnu Ovcu" na promociju strip albuma "Metanoja".

Stripovi koji sačinjavaju ovaj album su "AstraLevel", "Omaž", "Vapaj izgubljene Anime" i "Pačvork Poglavlja". Izdavač je "Bratstvo Duša" iz Zagreba, a autor stripova je Onirik - Vanja Urukalo.

Pored predstavljanja samog izdanja, događaj će biti začinjen pričom o temama koje se pojavljuju u ovim delima - simbolima kolektivno nesvesnog, arhetipskim slikama koje iz nesvesnog dela ličnosti na-viru u svesni i dovode do preobražaja celokupnosti bića, sublimirajući psihodeliju u čistije oblike spiritualnosti. Takođe, osim spomenutog, ovo će biti i osvrt na stripove, kultne filmove, umetnička dela i sve one stvari koje su uticale na odrastanje mnogih generacija i njihovih snažnih uticaja na formiranje i sazrevanje osetljivijih pojedinaca.

Inače,"Crna Ovca" se nalazi u pasažu pored "Pariskog Magazina"(strogi centar). Kada uđete u pasaž popnete se stepenicama na sprat i samo produžite do kraja...
Objavljeno: 07.04.2015.
Strip: Striptokok (6)      Autor: Davor Schunk

Striptokok je najpoželjnija i najzdravija bakterija ikada. da su za nju znale i naše bi ju bake stavljale u kiselo mlijeko

Redovno na: www.facebook.com/pages/Striptokok/422504007912589

Objavljeno: 07.04.2015.
NiFest 2015...      Autor: Zoran Nikolić
  ...godina druga.

Drugi po redu Međunarodni Festival Stripa NiFest, počinje  23. aprila u Nišu i trajaće do 26. Aprila.

Organizator ovog festivala, udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić, obezbedilo je gostovanje nekih od najpopularnijih kako italijanskih strip autora: Alesandra Nespolina, Valtera Venturija, Marčela Manđatinia, tako i desetak najvećih imena domaćeg stripa, među kojima su: Lazo Sredanović, Darko Perović, Vladimir  Krstić – Laci, Zdravko Zupan, Mikica Ivanović, Zoran Tucić, Zoran Stefanovič, Vlada Vesović, Siniša Radović, kao i Aleksandar Sotirovski iz makedoniije...

Četvorodnevno trajanje festivala biće obeleženo obiljem kvalitetnih programa, predavanja, tribina, izložbi, zatim sajmom stripa, strip prezentacijama, a za najmlađe je organizovana škola stripa.

U okviru pratećeg programa u klubu scena nastupiće neki od najpopularnijih niških rock bendova.

www.nifest.org.rs

Za sve programe NiFesta ulaz je slobodan.
Objavljeno: 06.04.2015.
Strip: Montenegrini (317)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 06.04.2015.
Gozba se ...      Autor: Đorđe Milović
  ...nastavlja.

U Platonovoj GOZBI kaže se da su reči tek senka ideje,dok je crtež senka senke same ideje. S obzirom na to kao i na sve ono što se potom i povodom toga dogodilo nije i ne bi trebalo da bude čudno što je pomenuti citat zadobio toliko zapaženo mesto u životu čoveka i kulture iz koje je ponikao. U tom ključu čitano, strip je , kako izgleda, dobio taman ono mesto koje su mu još stari grci dodelili, nametnuli.

Jer reč je tu o nametanju, proizvoljnosti-da je tako,dovoljno je ponovo pročitati taj gorepomenuti odlomak iz GOZBE, pa da se uvidi da se to gledište nigde dalje ne obrazlaže ili pojašnjava ili dokazuje.

Gozba se nastavlja.

Do dana današnjeg.

Postavivši tako nekritički stvari i ne sumnjajući u njih (na početku beše reč...), nije ni čudo što su danas svi (ili gotovo svi) mahom vizuelno nepismeni. A da je CRTEŽ KOREN SVETA, nikom od tih na ili po rečima, umnim, obrazovanim, kulturnim dušebrižnicima, poslanicima, prosvetiteljima, izgleda nije ni na kraj pameti. Jer ako smo svi vizuelno nepismeni, onda smo primarno nepismeni-apsolutno.

Ali gozba se nastavlja. u novom svetu, potpuno tehnološkom.

Kada bismo znali da gledamo, sve bi bilo baš onako kao što vidimo.

Suprotno Kopernikanskom modelu tumačenja sveta, pa time i istine.Videli bismo, na primer, na šta nam liče gradovi,pa bi smo ih pre zvali tamnicama, ili kavezima ili kaznionicama ili ludnicama. Videli bi smo na šta nam liče ulice, pa bismo ih zvali bespućima, ili lavirintima; videli bismo kako nam se oblače deca, posebno devojčice i devojke, pa bismo pomislili da rade u javnim kućama (zbog „Pokradenog pamćenja“,* zaboravilo se da su, sve do juče, tako mogle da se oblače samo “izvesne žene“...); videli bi smo na šta nam liče tv kanali i šta kroz njih protiče; videli bi smo sveopštu krađu prostora sveprisutnom najezdom motorizovanih građana; videli bi smo da kultura nije „dom“ a ni puka informacija o njoj, nije čak ni knjižara a ni pozorište...; videli bi smo da je kultura postala supermarket preko puta; ili informativno-zabavna predstava na vašoj internet stranici ili sajtu; videli bi smo da su škole tu da nam pomognu da postanemo dobro obrazovani zupčanik. Podoban. Poslušan. Jer novac se uvek dobija za poslušnost; videli bismo našta nam liči zastava ili grb; videli bi smo kako se hranimo ili šta pijemo; videli bi smo mnogo toga čak i kako je vreme slobode ostalo za nama. Kako svi postaju (postadoše?) najamnici.

Pošto je strip oduvek pre bio posledica svega, nije ni malo čudno što je istorija stripa, uglavnom, pretežno, istorija dobro plaćenih crtača - najamnika. Posebno onih američkih. U medjuvremenu, mnogim se srpskim i hrvatskim autorima želja sanjana jos od detinjstva ostvarila - postadoše vešte ruke za gazde. Najamnici.

Kako je čudno, zar ne, što se o svemu ovome mora pisati, to jest – ostavljati, sastavljati slovo po slovo na papiru ili monitoru, da bi uopste neko sve ovo koliko-toliko pojmio, registrovao bar.

MOŽDA ZATO ŠTO SE GOZBA NASTAVLJA

* “Pokradeno pamćenje“, delo Manfreda Ostena.
Objavljeno: 05.04.2015.
Strip: Cane (184)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 04.04.2015.
13. Međunarodni salon stripa      Press: SKC Beograd
  24 – 27. 09. 2015. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD



KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2015.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2015.

Adresa za slanje radova:
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2015. koja se može preuzeti OVDE ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
  (radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti
   pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

Nagrade:
• GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 eura)
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
• Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
• Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
• Nagrada za najbolji  crtež 
• Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
  Takmičari do 15 godina starosti:
• MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
• Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
• Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
• Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora

• Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije: www.salonstripaskc.rswww.facebook.com/comicsfest
e-mail: srecnagalerija@skc.rs • tel: 011/ 360 20 44

Podsećamo:
PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA
2015. možete preuzeti OVDE
Objavljeno: 02.04.2015.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak


Zagor knjiga 25:

Kolekcionarsko izdanje

Dylan Dog
Super Book 31:

Maska demona • Utvare
130 strana - 230 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Objavljeno: 02.04.2015.
Bernard Kolle      Press: Strip.art.nica Buch
  Otvoritev razstave z razgovorom in podpisovanjem:

Knjižnica Prežihov Voranc Ljubljana
Sreda, 01.04.2015, ob 19:00 uri.

Bernard Kolle, rojen leta 1966 v Slavonski Požegi, je edini slovenski risar, ki živi samo od risanja stripov. Sodi v vrh slovenskih striparskih prvoligašev. Risal je za nemški Bastei, ameriški Dark Horse, zadnja leta pa riše za francozki Glenat. V slovenščini smo lahko brali njegov serial Diamanti, na razstavi pa si boste lahko ogledali dela iz najnovejših stripov Titanik in
Antarktika.

Mestna knjižnica Ljubljana in Strip.art.nica Buch
Objavljeno: 31.03.2015.
Slovanska pustovanja      Press: Stripburger
  Saša Kerkoš: Kurentove dnevne refleksije

Na razstavi Slovanska pustovanja, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
Odprtje: sreda, 1. april 2015, ob 18.00

Razstava Kurentove dnevne refleksije avtorice Saše Kerkoš je spremljevalna razstava potujoče razstave Slovanska pustovanja, ki jo prirejata Forum slovanskih kultur in Slovenski etnografski muzej.

Kurentove dnevne refleksije (orig. Kurent's daily reflections) so vizualni dnevniški zapisi, ki s stiliziranim in minimalističnim likovnim besednjakom razkrivajo razmišljanja sodobnega Kurenta o aktualnem stanju slovenske družbe. Avtorica je obudila tradicionalni lik iz slovenske ljudske kulture in ga prestavila v sodobno okolje, v katerem kurent s humorno noto in nemalo ironije razkriva lokalne kulturno-politične specifike. Kurent glasno in energično razmišlja o svobodi, nacionalnih simbolih in umetnosti, kot tudi o splošnih vrednotah in spodrsljajih sodobne slovenske družbe.

Projekt, ki se razvija v sodelovanju z revijo Stripburger, bo v knjižni obliki izšel naslednje leto, avtorica pa v okviru projekta Živel strip! Živela animacija! za naslednje leto načrtuje tudi vrsto večmedijskih razstavnih projektov. Kurent bo objavljen tudi v grafični zbirki Limited Edit111ons.

Kurentova razmišljanja in poglede na sodobni svet boste lahko obiskovalci razstave snovali in zapisovali tudi sami.

Razstava bo na ogled do 23. aprila 2015.
Objavljeno: 30.03.2015.
Strip: Montenegrini (316)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 30.03.2015.
Izbor iz štampe      Priredio: Mladen Oljača
  Oktobar u Beogradu
  vrh sezone Gradimira Smuđe.

U Francuskoj i Belgiji strip je ravnopravan štampanoj knjizi, kaže nekadašnji “Dnevnikov” ilustrator čija će dvotomna istorija slikarstva imati našu promociju na Sajmu knjiga, Liniju umetnosti Smuđa najesen donosi u Beograd uz samostalnu izložbu autora u isto vreme u Francuskom kulturnom centru.

Rano proleće u Toskani se smatra najlepšim na severnoj Zemlјinoj polulopti, ali Gradimir Smuđa, međunarona marka i faca među slikarima – kartonistima, nema vremena da posmatra prve pupolјke, rode i laste. Poslednji vikend je proveo u Belgiji na međunarodnom festivalu, gde je crtao posvete kupcima svog dvotomnog impozantnog dela – stripovane istorije slikarstva. U francuskom original “Au fil de l,Art”, odnosno “Linija umetnosti”, kako ga je preveo Smuđa, a koje je načinio u saradnji sa ćerkom Ivanom, režiserkom i rok – muzičarkom, vođom benda “Smuđas”. “Linija” je prikaz razvoja likovne umetnosti od onih čuvenih crteža praistorijskih u pećini Lasko, do slikara modernista. Stripovana, kolorisana, raskošna i sjajna, te veoma dobro primlјena svugde gde je prikazana, prevashodno u Francuskoj i Belgiji.

- Stvari stoje ovako: u Francuskoj i Belgiji postoji razvijeno tržište za distribuciju stripa. Ustvari, u zemlјama francuskog govornog područja strip je literatura ravnopravna štampanoj knjizi i deca ga čitaju paralelno sa “bukvarima” - kazuje Smuđa, pošto je pristao da za čitaoce “Dnevnika” ispriča šta radi i šta je radio poslednjih godina. - Vikendom se organizuju festivali stripa, veoma posećeni i od publike i od autora. Tako se stvara pravi ambijent i dobra prodaja. Svaki autor koji prihvati poziv, dužan je da na festivalu radi posvete čitaocima, kupcima. Jednostavnim crtežom, ali i akvarelom, raznim tehnikama. Naradio sam se prilično takvih stvari u poslednjih 13 godina, a od januara sam kroz ruke propustio bar tri hilјade knjiga. Moda se brzo širi, pa sam posvete crtao i na španskom, holandskom, nemačkom, polјskom, mađarskom, portugalskom, kakva je, već, želјa kupca i novog mog čitaoca.
Dvotomna “ Linija umetnosti” je tek najsvežije  kapitalno Smuđino delo, a kod nas će premijero biti pokazano u oktobru, na beogradskom Sajmu knjiga. Istovremeno će autor imati i samostalnu izložbu radova u Francuskom kulturnom centru, a još pre oktobra, trebalo bi da krene i novi Smuđin strip u “Politikinom zabavniku”. Tako će naredna jesen kod nas biti sva u znaku Gradimira Smuđe i njegove ćerke Ivane, za koju tvrdi da je mega zvezda u Milanu, daleko poznatija od svog oca. Mlađa Ines je zauzeta masters studijama dizajna u Londonu.

Mlađe čitaoce “Dnevnika” obaveštavamo, a starije kratko podsećamo  na karijeru nekadašnjeg “Dnevnikovog” ilustratora Gradimira Smuđe. Počeo je kao dečak, karikaturama i portretima sportista. Dok je studirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu (na prijemnom “tek” drugi u klasi) nijedan nedelјni broj našeg lista nije prošao bez njegove mamutske ilustracije gradskog života protekle nedelјe, a kasnije se javlјao i sa političkom karikaturom. Kada je diplomirao, dobio već nekoliko nagrada - pet, šest na konkursu za “Pjera” (prva 1985) -  Smuđa je sakupio svoju već brojnu familiju, te sa suprugom Zoricom (devojačko Penić) poznatom košarkašicom novosadske Vojvodine, te devojčicama Ivanom i Ines – napustio zemlјu. U punoj stvaralačkoj snazi. Niko ga nije zaustavlјao ni pitao zašto, a i da jeste čuo bi njegovu čuvenu rečenicu: ko razume shvatiće! Bilo je to 1994. godine. Prvih nekoliko meseci živeli su u Švajcarskoj, potom šest godina kao podstanari u Vijaređu (Italija) gde su se udobnije skrasili kupovinom kuće u gradiću Luka (Luče) 1999. Tek kada su prestali da budu “vlasništvo” jednog galeriste. Deca su rasla, Smule je besomučno radio, a Zorica se o svima brinula. Probao je sve - karikaturu, plakat, sve vrste ilustracija, dezena za tekstil, modne detalјe i, naravno,  slike. Imao je niz samostalnih i kolektivnih izložbi u Lucernu (čak pet), Bazelu i drugim gradovima, išao na festivale i radio za časopise. U Bodrigeri je 1996. godine dobio “Zlatnu palmu” koju su mu uručili Karolј Seleš i Mordilo, zajedno. Tek od 2000. se bavi isklјučivo stripom. Postao je baš poznat i cenjen uspehom na najvećem strip festival u Angulemu projektima “Vinsent i Van Gog” i “Bordel muza”, kasnije nazvan “Kabare”, o životu Tuluz Lotreka i slikama  Mulen Ruža. Veoma je hvalјena njegova mini knjiga sa stotinu portreta Boba Dilana, veličine kutije šibice.  Za izdavačku kuću “Delkort” (Delcourt) načinio je šest knjiga, te još tušta i tma drugih ilustracija i slika.

Ko ne poznaje Gradimira Smuđu, mogao bi pomisliti da je to baš bogat učinak, bez obzira na priličan broj godina, ali ko ga zna, zna i da je Smule radio danonoćno jer ga niko nikada nije video da sedi i gleda u prazno. Uvek je pred sobom imao papir i plajvaz, uvek je crtao i - pričao. Nije isklјučeno da sada crta i sa dve ruke, a ne samo levom, jer znamo da i to ume, ali nam je to retko pokazivao.

Da ne bismo dobili – komplekse!

Pavle Malešev

[Kompletan tekst sa likovnim prilozima možete pročitati
na sajtu Dnevnika, gde je izvorno objavljen 23.03.2015
]
Objavljeno: 28.03.2015.
Strip: Cane (183)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 28.03.2015.
MaFest deveti put...      Press: Strip vesti

Približava se 9. Makarski festival stripa. Organizatori već uveliko, na svojoj web stranici, predstavljaju specijalne goste MaFesta...
O prvih devet već imate detaljne informacije. Na istom mestu možete naći sve potrebna informacije o ovoj izuzetnoj manifestaciji.


Nove vesti pratite na zvaničnoj stranici MaFesta: www.mafest.com

Objavljeno: 26.03.2015.
Strip konkurs:      Press: Rosencrantz
  Konkurs za strip autore i publiciste.

U želji da podstakne strip autore na rad, kao i da omogući objavljivanje do sada neobjavljenih stripova, izdavačka kuća ROSENCRANTZ raspisuje konkurs za strip. Uslovi konkursa su sledeći:
- konkurs traje do 30. aprila 2015. godine;
- na konkursu se može učestvovati sa stripom koji do sada nije objavljen na području bivše Jugoslavije; broj stripova nije ograničen;
- strip može biti crno-beli ili u boji i ne sme imati više od četiri strane; strip treba da predstavlja zaokruženu priču;
- pravo učešća imaju svi afirmisani i neafirmisani autori, koji su saglasni da strip bude objavljen u nekom od izdanja ROSENCRANTZ-a;
- strip treba da bude BCHS jeziku ili na engleskom;
- teme stripa i žanr su slobodni, pod uslovom da ne propagiraju nacionalnu, versku, rasnu ili bilo kakvu drugu isključivost i govor mržnje.

Stripove treba poslati kao JPG ili pdf fajlove na adresu info@rosencrantz.rs ili dobre fotokopije poštom na adresu:
ROSENCRANTZ d.o.o. Sime Šolaje 2/c, 21473 Maglić, AP Vojvodina, Srbija. Poslat materijal se ne vraća.

Najbolji stripovi biće nagrađeni kompletima ili pojedinačnim izdanjima ROSENCRANTZ-a i objavljeni  u nekom od izdanja ROSENCRANTZ-a. Autorima čiji stripovi budu objavljeni pripašće honorar u skladu sa politikom izdavačke kuće ROSENCRANTZ.

ROSENCRATZ poziva i strip publiciste i sve ostale zainteresovane da učestvuju sa svojim tekstualnim prilozima, koji do sada nisu bili objavljeni na BCHS jeziku, od kojih će najbolji biti nagrađeni i objavljeni u nekom od izdanja ROSENCRANTZ-a, uz odgovarajući honorar. Radove, ne duže od četiri strane A4 formata, dvostrukog proreda i kucane fontom Times New Roman 12 pt, uz margine od 2,5 cm treba poslati kao .doc ili .docx fajl na email adresu info@rosencrantz.rs, zaključno sa 30. aprilom 2015. godine.
Tekstovi trebaju da se odnose na jednu od sledećih tema:
- istorija stripa u AP Vojvodini;
- strip autori sa područja AP Vojvodine;
- kritički osvrt na strip izdanja objavljena od strane izdavača sa područja AP Vojvodine;
- druge teme koje se odnose na strip umetnost, kulturu i izdavaštvo na području AP Vojvodine.

Za sve dodatne informacije obratiti se na email adresu info@rosencrantz.rs
Objavljeno: 25.03.2015.
Strip: Striptokok (5)      Autor: Davor Schunk

Striptokok je najpoželjnija i najzdravija bakterija ikada. da su za nju znale i naše bi ju bake stavljale u kiselo mlijeko

Redovno na: www.facebook.com/pages/Striptokok/422504007912589

Objavljeno: 25.03.2015.
Dani frankofonije...      Press: USUS
  Strip u Narodnoj biblioteci Srbije

24.03.2015. u 13.00 h
Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije
Ulaz je slobodan

U Narodnoj biblioteci Srbije, 24. marta, održava se nekoliko programa posvećenih umetnosti stripa sagledanog iz vizure srpsko-francuskih odnosa, a u okviru Dana frankofonije 2015. godine.

Tom prilikom, u 13.00 Zdravko Zupan i Zoran Stefanović održaće predavanje „Srpski strip u Francuskoj“, a u 14.00 Slobodan Ivkov i Pavle Zelić govoriće na temu „Francuski strip u Srbiji“.

Ljubitelјi stripa biće u prilici da pogledaju i izložbu posvećenu frankofonim stripovima i grafičkim novelama u Srbiji i upoznaju se sa delom izuzetno bogate kolekcije stripova Narodne biblioteke Srbije, jedine nacionalne biblioteke u regionu koja poseduje zasebnu kolekciju stripova. Na izložbi će biti prikazani radovi preko 30 autora frankofonog stripa kao što su Erže, Šarlije, Mebijus i drugi.

Koncept izložbe i odabir građe osmislio je Ljubomir Branković, a likovno rešenje uradio je Milan Milosavlјević.

Program je realizovan u saradnji sa Francuskim institutom u Beoradu i Udruženjem stripskih umetnika Srbije.

Dobro došli u Narodnu biblioteku Srbije!
Objavljeno: 23.03.2015.
Strip: Montenegrini (315)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 23.03.2015.
Strip kao...      Autor: Đorđe Milović
  ...nevidljivo zbivanje.

Lav Nikolajevič Tolstoj je svojevremeno rekao da umetnost ne treba da se objašnjava. "Nemoguće je - kaže on - tumačiti dela umetnika. Kada bi se rečima moglo objasniti ono što je umetnik hteo da kaže, on bi to rekao rečima. A on je to rekao pomoću svoje umetnosti, zato što se na drugi način nije moglo prikazati to osećanje koje je doživeo. Tumačenja umetničkih dela rečima dokazuje samo da onaj koji to čini, nije sposoban da se zarazi umetnošću".

Da se razumemo - ja sam prvi koji stoji na stanovištu da umetničko delo, u ovom slučaju, strip, treba da govori samo po sebi i da je svako tumačenje nerazumevanje samog fenomena umetosti (ma šta ona značila u ovom vremenu), pa i samog stripa.

Danas svako tumačenje pre zavodi na stranputicu nego što nas navodi da vidimo i razumemo samo delo. Ali... postoji tu jedan paradoks, a on se nalazi u prostoj činjenici da pristalice takvih pogleda ne uvažavaju, zaboravljaju, da je sva naša današnja kultura utemeljena na, starogrčkom i grčko - latinskom judeo - hrišćanskom nasleđu. Svi oblici znanja od tada se prenose, putem reči, pisane ili izgovorene. Ali pre svega pisane. Naročito sa pojavom prve štamparske prese.

Ono što je za drevna vremena bio sakralni subjekt, od tada se zauzdava u korice knjige. Mudraci, sveci, slobodni strelci izgleda da su izumrli, a na njihovo mesto stupa knjiga. I tako do dana današnjeg.

Naravno, krajem devetnaestog veka, sa dolaskom (pobedom) tzv. industrijske revolucije, nastupa era u kojoj će novi izumi, kao što su radio, fotografija i film, polako preuzimati pažnju masovnijeg auditorijuma, i time otvoriti poglavlje u kojem će knjiga igrati sve manje važnu ulogu u životu ljudi. Razume se, tu je i štampa - a strip je u njoj zauzimao prilično vidno mesto, mada ne i časno i ugledno. Odmah je tretiran kao zabavni dodatak na poslednjim stranama.

To što je izvesni švajcarski strip autor Rudolf Tepfer (po mišljenju mnogih prvi strip koji je neko nacrtao u istoriji, pripisuje se njemu) još krajem devetnaestog veka, kažu, teoretisao o stripu, nije bitno uticalo na dalji razvoj događaja. Naime, već i samo ime comix (stripovi!) govori dosta o ulozi i mestu koje su mu dodelili, pre svih, tadašnji američki novinski magnati i urednici u tamošnjim redakcijama. Usput govoreći, u čuvenom filmu građanin kejn, Orsona Velsa, snimljenog 1941. u kojem je glavni junak trebalo da bude glumačka parodija samog novinskog magnata Viljema Hersta, strip se, rečju, nigde, koliko se sećam, ne pominje. Što je, priznaćete, prilično čudno. Posebno u svetlu činjenice da je strip, to jest - comix - bio onaj masovni i popularni oblik zabave koji je pomenutom magnatu donosio milione. Zamislite da neko zarađuje na automobilima ili žvakaćim gumama a u filmu o tome nigde ni reči.

Kako ja razumem, sve je to prilično nebulozno, ili možda previše avangardno? Možda, jednostavno, nisam dovoljno učen ili dovoljno obavešten da shvatim o čemu je ovde zapravo reč? Možda je tako. Neka bude. Pa ipak, dozvolite mi da iznesem jednu (po mom ubeđenju) smelu tezu u obliku pitanja, sasvim maleckog pitanja: Da li je sa istorijom stripa (to jest comix-a) zapravo započela gotovo nikom primetna istorija nevidljivog zbivanja? Jer, eto, kažu, da je posle pomenutog Tepfera, prvi tekst o stripu napisan tek 1924. godine u Američkim dnevnim novinama,* a povodom stripa „Luda mačka“ (Crazy Cat), DŽordža Herimena.

Dakle, može li ono što je a priori dobilo ulogu zabavnog dodatka, nazvanog comix, a prodaje novine u milionskom tiražu, biti ipak nekim čudom fenomen nevidljivog zbivanja? Slepila?

Jer, kao što znamo, odavno je knjiga i reč preuzela uloga žreca umnosti, učenosti, i saznanja. Knjiga, naravno, ima i zabavnu funkciju, ali je delom zadržala oreol ozbiljnosti, koji joj je vekovima pripisivan. Iako je jasno da je prva knjiga, biblija, bila i ostala najpopularnija i najprodavanija, niko (ili gotovo niko) ne izvodi zaključak da je knjiga (književnost), fenomen pop kulture (ili čak masovne). Sveto pismo je, bez sumnje, pisano tako da bude pristupačno svima ili gotovo svima. Slično kao i kasnije čuvene knjiške tvorevine, kao što je, na primer, Servantesov Don Kihot ili Rableov Gargantua i Pantagruel, i mnoga druga.

Nasuprot tome, strip se, ma koji strip, bilo kog atuora (a i izgleda i do dana današnjeg), uvek vidi kao pop (ili čak medij masovne kulture).

Da bi smo razumeli kako su nastala takva viđenja, morali bi da razumemo vreme u kojem su književna forma odnosno strip nastali. Znamo da je Isus kad je ulazio u Jerusalim u krpama i na magarcu bio ismejan. Znamo da ugled i strahopoštovanje nije stekao lako. I šta mislite, da li bi on u očima miliona bio to što danas jeste da je samo živeo, činio čuda, vaskrsao, i da niko do dana danšnjeg nije sve njegove žitije sabrao u jednu knjigu?

Da li bi smo stvarno mogli da znamo kako se živi, recimo, u Americi ako bi smo gledali američke filmove? Ili, ako hoćete, čitajući američke romanopisce, i to one najbolje? Ili, da li bi istorija tog kontinenta napisanih od strane najrenomiranijih istoričara, bila dovoljna da znamo šta je to društvo zaista bilo i šta danas zaista jeste?

Ja tu vidim problem, koji nije ni malo nov, a reč je o sumnji u samu reč. Kada je Sokrat rekao da pismo slabi pamćenje, rekao je takođe, da ono zaglupljuje, jer sećanje je u vezi sa znanjem. Ako nije i samo znanje.

Ako pismo slabi pamćenje, onda nas uistinu ne poučava, ne uvodi u neko znanje, već upravo suprotno, zavodi nekim tobožnjim znanjem, i samim tim sputava nas u saznanju istine.

Da je tako, vidi se naročito danas, kada je ne samo zaboravljena Sokratova sentenca, već i sam Sokrat, niko, naime, ozbiljno ne drži danas do Sokrata, on je tek informacija na internetu, a nije li to postao i pre interneta? I da li mislite da bi postao tako važna informacija za neke korisnike interneta, da nije slučajno bilo nekog po imenu Platon?

Mi sve što znamo (!) o Sokratu znamo posredstvom Platona. A, on je, razume se, pisao.

Ili da uzmemo drugi primer, svima poznat. Dakle, svakom se, verujem, desilo da je doživeo nešto što će možda postati najvažniji i najuzbudljiviji događaj u životu, a što, kada pokuša da se nekom prepriča, postaje odmah problem. Jer, čini se, da sve te reči, ma koliko jezički bile skladno poslagane, ma i od najveštijih među retoričarima, ne odgovaraju onom doživljenom. Šta je reč, šta može reč, zašto pišem, samo su neka od uobičajenih pitanja, kojima umni ljudi, filosofi, pisci, teoretičari… ne izražavaju samo sumnju u reč već time iskazuju i svoje razočaranje. Kao da se osećaju odavno prevarenim, kao da ih je neko namerno ili slučajno uhvatio u klopku, koja im sad liči na tamnicu iz koje bi nekako da uteknu i postanu neki obični ljudi koji se bave poljoprivredom ili stočarstvom ili pastiri, gde bi onda mogli da se izležavaju na cvetnoj livadi do mile volje i ne razmišljaju ama baš ni o čemu.

Sokrat je, po mom sudu, bio u pravu. I ne samo on, nije on jedino staro sumnjalo. Nije jedini koji nije hteo da se prilagodi, adaptira, na nova vremena i, samim tim, nove izume.

Lao Ce, na primer, nije bio za to da narod treba da se opismeni, obrazuje. Smatrao je da treba da ostane to što jeste; veran zemlji, jer će se uvođenjem novih izuma, ostvariti uslovi za nastanak haosa u(na) zemlji.

Mudraci, sveci i svi kasniji “slobodni strelci”, ne samo da nisu bili skloni da prihvate pisanu reč već i bilo koji novi izum. Primera radi, kada je jednog dana neko izumeo točak, verovatno je tu bio i neko drugi koji se tome protivio, iako je imao uvaženu ulogu među saplemenicima i bio glas koji se pomno sluša, bio je nadglasan odlukom većine, i od tada je počela neka druga priča. Nazvaću je, ovom prilikom, pričom o progresu.

I ta priča, evo vidite i sami, traje do dana današnjeg.

Čak i posle kraja. Kraja istorije. Posle kraja svih velikih priča (metanaracija) o izbavljenju iz velikog mraka primitivizma, srednjevekovnog i svakog drugog slepila ili zatucanosti.

Ne znam ko je ono davno rekao da na jedno književno delo dođe oko stotinu kritičara (da li još uvek?). Ne znam kako ih je izbrojao ali svi znamo da ih je bilo i da ih još ima mnogo. Sigurno mnogo više i sa glavama punih reči, pročitanih knjiga, nego što je to i danas slučaj sa bilo kojim strip ostvarenjem.

Nesrazmera je takva da kada bi, recimo, sam bog uzeo strip autora a potom našao izdavača da mu objavi strip, taj strip ne bi bio primećen ni od jednog od stotinu ili hiljadu ili milion kritičara. Pogotovo istoričara umetnosti. I ne samo od njih već i od gotovo svih ostalih koji tvrde da su slobodnomisleci subjekti, da imaju lični integritet, indentitet čak.

A zašto taj strip neće biti primećen? Jednostavno - zato što je strip - nevidljivo zbivanje.

* Videti PEGAZ, broj 6.
Objavljeno: 22.03.2015.
Strip: Cane (182)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 21.03.2015.
Stripnjak news...      Press: Stripnjak Comics
  Aleksander Ćurić - Sjeme neznano

Art-knjižica? Ilustrirana priča? Prost, prostoran ili prosto proširen strip? Kako god vas htjelo, užitak je čitati ovo djelo!

Stripnjak (BiH) u svojoj Minicomics ediciji predstavlja uradak Seed Unknown od Aleksandera Ćurića. To "Sjeme nepoznato" o kojem je riječ u ovoj Ćurićevoj knjižici, nije samo strašno biće iz noćne more već oslikava našu svakodnevicu, strahove i potpuno uronuće čovjeka u ispolirani užas modernog doba. To je užas koji se može funkcionalno odnositi na mnoge individualne paranoje ali je prije svega oblik kritike današnjeg liberalnog društva predanog besmislenoj ugodnosti življenja. Bili poljoprivrednik ili web dizajner ili pak bilo ko od nas, to "sjeme" raste "in your front yard".

Seed Unknown je napisan s brutalnom poetskom strašću i direktnošću jednog eseja te ilustriran noćnomorskim grafikama s prikazima iskrivljenih kreatura. Ovo je inače treće izdanje posebne Stripnjakove Minicomics edicije gdje se predstavljaju kraći radovi stripova i poetskih grafika u printanom i digitalnom obliku.

Aleksander Ćurić rođen 1983. godine. Završio srednju umjetničku školu u Šapcu a zatim upisao Andragogiju na Filozofkom fakultetu u Beogradu.

Stripom se bavi od malih nogu a profesionalno skoro deceniju. Na 5. Međunarodnom salonu stripa osvojio je specijalnu nagradu žirija za inovaciju u strip umjetnosti, za rad koji je nazvao Prostornim stripom. Izlagao na više kolektivnih i  samostalnih izložbi, od kojih su dvije najznačajnije u Galeriji SKC-a, pod nazivom „Servis za dinamiku prostora“ i „Izložba eksperimentalnog stripa“ u Kulturnom pogonu KST-a.

Aleksander Ćurić "Seed Unknown"
Stripnjak minicomic #3
Mart 2015. Tiraž: 50, jezik engleski
A5, 20 stranica crno-bijelo, naslovnica u boji, heftani uvez
Digitalna verzija je dostupna u PDF i CBR formatu

Ovo i ostala Stripnjak izdanja možete pronaći na:
www.stripnjak.com
/

Aleksander Ćurić  SPATIAL COMICS
Njegov muzički projekt: SLKOIL.

Objavljeno: 20.03.2015.
Stripburger u Linzu...      Press: Stripburger
  Stripburger na festivalu Nextcomics!

Festival Nextcomics, ki poteka v avstrijskem Linzu in Steyrju se je pričel danes s kar 5 dogodki na štirih lokacijah. Festival bo letos med 19. in 27. marcem potekal na več kot 20. lokacijah. Gostil bo avtorje iz Nemčije, Italije, Nizozemske, Kanade, Španije, Hrvaške, ZDA..., program pa bo poleg stripovskih razstav prikazal tudi street art, animirane filme, potekala bodo tudi branja, risanje v živo, pogovori, predavanja in sejem.

Stripburger bo ta vikend sodeloval na sejmu, 27. marca pa bosta zastopnika Stripburgerja, tokrat člana uredništva revije in soavtorja razstave, David Krančan in Bojan Albahari, odprla razstavo Pozor, delo! v Kultunem centru Röda v Steyrju. Na dan odprtja bo na ogled tudi animirani film Stripburger v gibanju v režiji Borisa Dolenca in v produkciji Foruma Ljubljana. Film je zasnovan na stripih osmih avtorjev, ki so bili predhodno objavljeni v reviji Stripburger.

Na rzastavi sodeluje preko 50 avotrjev, med njimi slovenski Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Matej Stupica in Andrej Štular.

Razstava bo na ogled do 4. aprila 2015.

Objavljeno: 20.03.2015.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Zagor 93:

Pacifik!
piše: Jacopo Rauch
crtaju: Domenico & Stefano Di Vitto

Dylan Dog 93:

Savršeni zločin
piše: Luigi Mignacco
crta: Bruno Brindisi

cena 230 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Objavljeno: 20.03.2015.
Strip: Striptokok (4)      Autor: Davor Schunk

Striptokok je najpoželjnija i najzdravija bakterija ikada. da su za nju znale i naše bi ju bake stavljale u kiselo mlijeko

Redovno na: www.facebook.com/pages/Striptokok/422504007912589

Objavljeno: 18.03.2015.
Strip subverzija      Autor: Ilija Bakić
  „Arzak“ Moebiusa;
   izdavači „Darkwood“ i „Čarobna knjiga“ Beograd, 2014.

U FOKUSU

Mebijus je druga, po vremenu pojavljivanja mlađa, od dve ličnosti strip umetnika Žana Žiroa (1938-2012). Naime, Žiro je, posle „šegrtovanja“ kod velikog strip autora Žižea, 1963. godine izašao na veliku strip scenu prvim albumom iz serijala o poručniku Bluberiju; od „Ford Navaja“ Žiro će do kraja života iscrtati 28 albuma ovog stripa koji je vestern žanr izdigao iz trivijalnog-zabavnog štiva za jednokratnu upotrebu dokazujući da u njemu itekako ima potencijala ukoliko ga rade pravi umetnici. Na krilima uspeha Žiro je 1963-1964. objavio nekoliko kratkih naučnofantastičnih stipova potpisujući ih kao Mebijus. Posle pune decenije Mebijus je počeo da se ponovo oglašava a 1974.g. pojavio se njegov album „Kita mahnita“. Sledeće godine pojavljuje se „Arzak“ u kome Mebijus raskriljuje svoju imaginaciju koja će sledećih decenija oduševljavati kako ljubitelje stripa tako i one koji su bili rezervisani prema dometima 9. umetnosti. Žiro i Mebijus postojaće i stvarati uporedo (mada je Žiro u jednom periodu hteo da ih objedini i stvori treću umetničku personu ali je na kraju odustao od te namere) kao dve sasvim različite pojave, jedna u domenu klasičnog stripa a druga kao njena suprotnost, razbarušena i sklona eksperimentu.

Mebijus je deo preokreta koji je izdigao strip iz okrilja klasičnog promišljanja „gurnuvši“ ga u svetove drugačijeg senzibiliteta i zahteva. Nekolicina autora okupljenih oko kuće „Les Humanoides Associes“ i magazina „Metal Hurlant“ (koji su sami pokrenuli) tražila je, početkom 1970-tih, prostor za razvoj svojih talenata bez obaziranja na dotašanju praksu i pravila. Rezultati tih traganja jesu neuobičajena dela koja su pomerila granice samog strip medija prema potpunim umetničkim slobodama. Celokupni Mebijusov opus potvrda je opravdanosti traganja za  novim izrazima.

REČ KRITIKE

Album „Arzak“ otvara kratki strip „Skretnica“ koji, iako zapravo nema veze sa Arzakom, predstavlja prvu pojavu pravog Mebijusa, maestralnog crtača i nelinearnog, fantastici i onostranom naklonjenog scenariste. Nakon jedne strip vragolije počinje prva avantura Arzaka „poslednjeg Peteroratnika“ koji na svojoj praistoriskoj ptici krstari predelima kojima dominiraju kosturi ogromnih stvorova i artefakti nepoznatih civilizacija u egzotičnoj budućnosti bez poznatih nam kulturoloških oznaka i obrazaca a u kojoj životi ljudi i raznih drugih vrsta traju po ne uvek jasnim pravilima i principima. Od šest storija tri se odvijaju „nemo“, bez reči, u jednoj je izgovoreno samo ime „Arzak“ a u poslednje dve sporadično ima dijaloga i pripovedačevih konstatacija koje nisu uvek „u vezi“ sa dešavanjima. Mebijus se, dakle, gotovo u potpunosti odrekao pomoći teksta i oslonio na svoju crtačku sposobnost da vodi i zaokruži priču. S druge strane, Mebijus nije uvek voljan da priča bude konzistentna niti da nešto u potpunosti ispriča već se zadovoljava naznakama mogućeg ishoda ili sasvim nepovezanim asocijacijama koje provociraju čitaoca da ih odgoneta i domišlja „izazvan“ briljantnim crtačkim bravurama ili tek svedenim, rudimentarnim skicama. Otuda je „Arzak“ neobično, subverzivno delo strip umetnosti koje slobodno barata raznim nivoima značenja i naznaka kao i čistom radošću nestašnog tragalačkog stvaranja. Mada neopterećeno imperativima uzročnosti i doslednosti ono uspeva da uspostavi sopstvenu logiku i da je se drži ili je, po volji autora, izneverava. Rečju, „Arzak“ je štivo za sladokusce voljne da iskušavaju granice stripa kao umetničke forme. Iako su prošle četiri decenije od originalnog pojavljivanja „Arzak“ je i dalje svež i zavodljiv.

   („Dnevnik“, 2015)

Objavljeno: 17.03.2015.
Novitet iz Komika...      Press: Komiko
  Bokser Rajnharda Klajsta!

Poštovani čitaoci, sa velikim zadovoljstvom predstavljamo četvrtu knjigu naše biblioteke Meridijani - grafički roman BOKSER nema-čkog umetnika Rajnharda Klajsta. Rajnhard Klajst je nesigurna životna sećanja Hercka Hafta preoblikovao u napet grafički roman i to na više nivoa: od traumatičnih događaja iz koncentracionih logora, preko dramatičnog bega i nemira posleratnog perioda sve do novog početka u SAD, gde će se Haft kao profesionalni bokser boriti protiv legendranog Rokija Marćana. Grafički roman „Bokser“, u najboljoj tradiciji Spigelmanovog „Mausa“, oslikava portret jednog preživelog u vremenu van svih normi.

“Klajstov roman smešten je u savršen vizuelni pejsaž. Sa sigurnošću se može reći da je ovo kandidat za grafički roman godine.” - Publishers Weekly

“Klajstov ekspresivni Kleist’s crtež četkicom daje snažan prikaz Haftove zastrašujuće priče.” – Booklist

“Dinamičan grafički roman o mračnom istorijskom trenutku.” - Shelf Awareness

“Likovi su crtani energičnim i lakim potezom kom se toliko divimo u delu Vila Ajznera.” - Library Journal

Tehnički podaci:
Rajnhard Klajst: BOKSER
Biblioteka Meridijani, knjiga 4
Strana: 200 • Format: B5
Štampa: crno-belo • Povez: meki (s klapnama)
Prevod s nemačkog: Marina Popov
Tiraž: 1000 primaraka • Cena: 1100 din

Objavljeno: 16.03.2015.
Strip: Montenegrini (314)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 16.03.2015.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.