naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Mesec festivala traje (5)...      Press: MaFest
  ...naravno, sledi 10. jubilarni MaFest!

Čini dobro, nadaj se dobru...

Pred nama je deseti MaFest i to je uistinu za rubriku “vjerovali ili ne”!

Naime, 2002. godina kao da je bila jučer, a prošlo je evo već 15 godina otad... Zašto 2002., pitate se? Pa, zato što je neslužbeni MaFest postojao puuuuno prije službenog MaFesta, a sve je počelo jednim sjajnim okupljanjem stripofila u Sarajevu upravo te 2002. godine, u vrijeme kad je strip na ovim prostorima bio ne underground nego deep underground klasičnog undergrounda, a nakon kojega su uslijedili uzvratni susreti u Makarskoj koji su u konačnici i kulminirali prvim službenim festivalom 2006. godine.

Sretni smo što je danas, točno 15 godina nakon tih prvih okupljanja, strip iz undergrounda prešao u mainstream te je postalo, čak i u nacionalnim medijima, sasvim normalno vidjeti tekstove, reportaže i filmove koji proizlaze ili se tiču svijeta stripa.

Tijekom tih 15 godina, od samih neslužbenih početaka pa sve dosad, upoznali smo zbilja jednu oooogromnu gomilu ljudi, a premda je ljudskom rodu inače u naravi da više pamti negativce i njihova (ne)djela, kod nas to nije slučaj. Naime, mi svu svoju pozornost, iako to katkad uistinu nije lako, pokušavamo usmjeriti prema pozitivcima, odnosno prema osobama koje su to svojim odnosom, djelima i požrtvovnošću i zaslužile. Takvim svojim stavom privukli smo k sebi ljude koji dijele ista načela poput nas, ljude s kojima smo postali sjajni prijatelji, a u konačnici je to dovelo do činjenice da ćemo ovu svoju petnaestogodišnju avanturu koju obilježavamo jubilarnim, 10. MaFestom, proslaviti izložbom originalnih crteža starih točno 80 godina... Originalnih crteža jednoga, neponovljivog, najvećeg - Andrije Maurovića! Ima li prikladnijeg i boljeg dara za rođendan(e)?

I stoga, činite dobro i nadajte se dobru... Jer ako činite zlo, sami znate što možete očekivati...

MaFestovci



Jubilarni deseti MaFest otvara se izložbom originalnih crteža velikog Andrije Maurovića iz 1937. godine za koje su mnogi bili uvjereni da su trajno izgubljeni jer se već desetljećima nije čulo za njih, a riječ je o kaiševima iz stripova “Gospodar Zlatnih bregova” i “Sablast Zelenih močvara”, tj. samom početku serijala o Starom Mačku. Scenarije za njih napisao je sjajni Franjo Martin Fuis (Fra Ma Fu), a najeminentniji povjesničari umjetnosti i strip kritičari smatraju ih neupitnim remek-djelima svjetskog značaja (inače, izvorno su bili objavljeni u zagrebačkim “Novostima”).

Otvaranje izložbe “Stari Mačak pod Biokovom” održat će se 25.5.2017. (četvrtak) u Gradskoj galeriji Antun Gojak u Makarskoj s početkom u 20 sati, a dotad ćemo još samo istaknuti kako je riječ o istinskoj nacionalnoj kulturnoj baštini te da originale koji će biti izloženi u Makarskoj hrvatska javnost dosad nikad nije imala prilike vidjeti, no sad će se - točno na 80. obljetnicu njihova nastanka - i to ispraviti.

Tijekom festivala, izložbu ćete moći pogledati u sljedećim terminima:
Petak (26.5.2017.): 10:00 - 20:00
Subota (27.5.2017.): 10:00 - 20:00
Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 15:00

Naravno, ulaz na ovu izložbu Andrije Maurovića - čudesnog velikana svjetskih razmjera te oca domaćeg stripa - kao uostalom i na sve ostale događaje na MaFestu, bit će besplatan!



MaFest program:

          ČETVRTAK, 25.5.2017.
20:00 - Otvaranje izložbe originalnih crteža Andrije Maurovića: “Stari Mačak pod Biokovom” - Gradska galerija Antun Gojak
22:00 - MaFest DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          PETAK, 26.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
09:30 - 11:30- Filip Andronik, Krešimir Biuk, Valentina Briški, Roberto Diso, Bane Kerac, Zlatko Milenković, Fran Strukan, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:30 - 13:30 - Dany, Sonja Gašperov, Dražen Kovačević, Darko Perović, Grzegorz Rosinski, Robert Bob Solanović, Turk, Milorad Vicanović Maza (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
13:30 - 15:30 - Jana Adamović, Štef Bartolić, Giuseppe Camuncoli, Niko Henrichon, Igor Kordej, Boro Pavlović, Goran Sudžuka, Boris Talijančić (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
15:30 - 17:30 - Doug Braithwaite, Goran Parlov, Frano Petruša, Esad Ribić, Valentin Secher, Matej Stić, Stevan Subić, Jill Thompson (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
17:30 - 19:30 - Alfio Buscaglia, Claudio Castellini, Pasquale Del Vecchio, R. M. Guéra, Marica Inoue, Emiliano Mammucari, Andrea Venturi, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica
19:30 - 20:00 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Valentin Sécher & Turk - Pivnica “Pivac” (riva)
20:00 - 20:45 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Sonja Gašperov, R. M. Guéra, Dražen Kovačević & Robert Bob Solanović - Pivnica “Pivac” (riva)
20:45 - 21:30 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Alfio Buscaglia, Giuseppe Camuncoli, Claudio Castellini, Marica Inoue & Emiliano Mammucari - Pivnica “Pivac” (riva)
          Party:
22:00 - MaFest koncert: "Troskot" & DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          SUBOTA, 27.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
09:30 - 11:30 - Filip Andronik, Dany, Bane Kerac, Boro Pavlović, Grzegorz Rosinski, Robert Bob Solanović, Boris Talijančić, Turk (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:30 - 13:30 - Krešimir Biuk, Alfio Buscaglia, Pasquale Del Vecchio, Roberto Diso, Sonja Gašperov, Marica Inoue, Darko Perović, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
13:30 - 15:30 - Štef Bartolić, Giuseppe Camuncoli, Niko Henrichon, Dražen Kovačević, Zlatko Milenković, Frano Petruša, Goran Sudžuka, Milorad Vicanović Maza (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
15:30 - 17:30 - Jana Adamović, Doug Braithwaite, Igor Kordej, Goran Parlov, Esad Ribić, Valentin Secher, Jill Thompson, Andrea Venturi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
17:30 - 19:30 - Charlie Adlard, Valentina Briški, R. M. Guéra, Emiliano Mammucari, Fran Strukan, Stevan Subić, Tihomir Tikulin Tico, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
19:30 - 20:15 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Charlie Adlard, Doug Braithwaite & Jill Thompson - Pivnica “Pivac” (riva)
20:15 - 21:15 - Dodjela nagrada povodom MaFestovog natječaja za osnovnoškolce s područja Makarske rivijere & Humanitarna aukcija originalnih crteža svih gostiju festivala - Pivnica “Pivac” (riva)
          Party:
21:30 - MaFest koncert: “Karakondžula” & DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          NEDJELJA, 28.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
10:00 - 11:45 - Filip Andronik, Alfio Buscaglia, Pasquale Del Vecchio, Sonja Gašperov, Marica Inoue, Darko Perović, Andrea Venturi, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:45 - 12:15 - Na kavi sa Zagorom - powered by Julius Meinl: Moreno Burattini - Pivnica “Pivac” (riva)
12:15 - 14:00 - Dany, Maja Duvnjak, Goran Parlov, Esad Ribić, Grzegorz Rosinski, Jill Thompson, Turk, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica
14:00 - 15:45 - Charlie Adlard, Krešimir Biuk, R. M. Guéra, Niko Henrichon, Bane Kerac, Robert Bob Solanović, Goran Sudžuka, Tihomir Tikulin Tico (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica

OSTALA DOGAĐANJA:
Izložba originalnih crteža Andrije Maurovića: “Stari Mačak pod Biokovom” - Gradska galerija Antun Gojak
Petak (26.5.2017.): 10:00 - 20:00 Subota (27.5.2017.): 10:00 - 20:00 • Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 15:00

Burza stripova - Hotel Meteor, kongresna dvorana:
Petak (26.5.2017.): 12:00 - 19:00 Subota (27.5.2017.): 11:00 - 19:00 • Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 14:00

Radionice s najmlađima - Predavač: Tihomir Tikulin Tico
Petak (26.5.2017.): Dječji vrtić “Pčelica” (9:00) • Dječji vrtić “Radost” (11:00)


Gomila sjajnih autora na 10. MaFestu
Osim 15 ovogodišnjih specijalnih gostiju, na ovaj jubilarni MaFest stiže još jedna prava gomila autora koji bi bez ikakvog problema mogli pojačati odnosno predvoditi bilo koju svjetsku strip-manifestaciju, a mi ćemo ovom prilikom spomenuti samo neke od njih (abecednim redom): Enrique Sanchez Abuli, Filip Andronik, Štef Bartolić, Krešimir Biuk, Moreno Burattini, Dany, Pasquale Del Vecchio, Roberto Diso, Niko Henrichon, Bane Kerac, Igor Kordej, Zlatko Milenković, Goran Parlov, Boro Pavlović, Darko Perović, Frano Petruša, Esad Ribić, Grzegorz Rosinski, Marko Stojanović, Goran Sudžuka, Boris Talijančić, Tihomir Tikulin Tico, Andrea Venturi, Milorad Vicanović Maza, Renato Vladimir Renky, Roberto Zaghi...

Čudesno!

Zvanična stranica festivala, sa mnogo više informacija je na sledećoj adresi:
www.mafest.com/

Objavljeno: 22.05.2017.
Strip: Montenegrini (394)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 22.05.2017.
Konkurs Salona stripa...      Press: SKC BGD
  ...u organizaciji beogradskog SKC-a..

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
28.09 – 01.10.2017. Srećna galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2017.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.

  • Rad može biti prethodno objavljivan.

•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017. koja se može preuzeti OVDE, na sajtu Strip vesti OVDE ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44

PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.
može se preuzeti i na sajtu Strip vesti OVDE!
Objavljeno: 21.05.2017.
Strip: Noćni sud (31)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 21.05.2017.
Strip: Cane (285)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.05.2017.
Stripburger na festivalu Gutter Fest...      Press: Stripburger
  19. – 20. maj 2017, Barcelona, Španija.

Stripburger se ponovno podaja na Iberski polotok. Tokrat bo gost barcelonskega festivala Gutter Fest, ki bo potekal med 19. in 20. majem, in je posvečen samostojnemu založništvu.

V Španiji, kot tudi drugje, trenutno močno razsaja samozaložniški in zinaški virus, ki sprošča kreativnost mnogih mladih avtorjev. Ti, naveličani čakanja na vrsto pri uveljavljenih publikacijah in založbah, sami ustanavljajo svoje, se samoorganizirajo in samoizdajajo. V tem kreativnem kotlu se skrivajo mnogi priboljški, pardon, obetavni mladi stripovski risarji. Kopica teh se s svojimi stripi predstavlja tudi v novi, 69. številki Stripburgerja, ki bo premiero doživela prav na barcelonskem dvodnevnem sejmu samozaložnikov in neodvisnega tiska, ki letos gosti preko 130 kolektivov iz celega sveta.

Lokalnemu občinstvu, ki je izredno naklonjeno grafičnim žanrom, se bomo predstavili še z razstavo plakatov Pozor, delo!, ki so nastali ob boku naše zadnje mednarodne stripovske antologije Workburger, in predstavili delovanje našega kolektiva in revije, ki letos beleži 25. obletnico. Poleg tega bomo na festivalu prikazali tudi animirani omnibus Stripburger v gibanju in animirani slovenski vestern Wanted, ki sta pod režisersko taktirko Borisa Dolenca nastala po stripih iz revije.

Tako kot vsak festival, bo tudi ta odlična priložnost za spoznavanje novih založniških partnerjev in nadobudnih ter obetavnih avtorjev. Na sceni že pošteno vre, zato kdor prej pride, prvi pobere smetano.

Dobrote španske neodvisne stripovske scene bodo z veliko žlico zajemali David Krančan, Bojan Albahari (člana uredništva Stripburgerja) in Martin Ramoveš (stripar).

STRIPBURGER NA POTI
Oslo Comics Expo, 9. - 10. 6. 2017, Oslo, Norveška
Crack!, 22. - 25. 6. 2017, Rim, Italija
Mednarodna gostovanja revije Stripburger prijazno podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

Objavljeno: 19.05.2017.
Moj Strip #29...      Press:
     
  Uvodnik

Rexy i Ironija pojavili su se već u prvom broju MojStripa, a zanimljivo je da se zajedno nisu pojavili - još od broja 16. Do danas, naravno.

Tu je i Mzungu Luka, čiji se autor nešto ulijenio u zadnje vrijeme, ali i dalje entuzijastično najavljuje da samo što nije nacrtao cijeli strip do kraja, poslije čega će mirno promatrati iz nekog hlada na Jadranu kako padaju visoke ocjene za davno nacrtane epizode.

Još jedan zabušant iz prošlog broja koji se vratio je Zalem, a Sonječka naprosto nije zabušantski tip, tako da nemamo ništa sarkastično primijetiti na njezin račun.
Sjajan broj, uživajte u njemu!

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 19.05.2017.
Strip Kreator...      Press: Tome Trajkov
  Novi izgled revije "Strip Kreator".

U izdanju Strip centra Makedonije sa kancelarijom u Velesu, a sa finansiskom podrškom Ministartsva za kulturu Republike Makedonije, izdati su 25.i 26. broj revije "STRIP KREATOR"

Ova revija ima neprocenljivi doprinos u razvoju i afirmaciji makedonskog stripa. Međutim, i ovaj časopis je podložan promenama u cilju njegove veće prihvatljivosti kod strip publike u Makedoniji i šire. Ono što daje specifičnost u ova dva broja, osim dizajna (zasluga Aleksandra Sevanova) svakako je i njihov sadrzaj.

Naime, pored zapažene tradicije da u ovoj reviji budu zastupljeni nagrađeni i bolji makedonski i drugi stripovi sa zadnjeg 14. Internacionalnog strip salona "VELES 2017", pažnju privlače i tekstualne hronike, (opet Aleksandra Stevanova) o ženskom stripu u Makedoniji, kao i ranijeg makedonskog časopisa "ILUSTROVANI ZABAVNIK".

Sa ciljem afirmisanja i reaktiviranja makedonskih strip autora, zastupljen je Jordanco Davidovski-profesor iz Kumanova koji je samo jedan od onih nedovoljno afirmisanih crtača koji mogu mnogo da obogate makedonsku strip scenu.

Spisak zastupljenih makedonskih autora dopunjuju: Vane Tajkov (kao scenarista), Mirko Bojadzievski, Marija Stojanovska, Aleksandar Stevanov (kao scenarsta i crtač), Oliver Cvetkovski, Nenad Stancev i doajeni Tode Blazeski i Dime Ivanov-Dimano.

Autori iz drugih zemalja su: Srđan Nikolic- Peka, Anja Tanović, Admir Hadži Murtezić, Navid Bulbulija, Miloš Petrić, Jelena Vučić, Srđan Jerković, David Trajković, Denis Vojda, Sebastijan Scrobol, Mara Jovanović, Sabahudin Muranović -Muran, Nenad Pejčić, Igor Krstić, Mislav Tomasinjak, Danijel Kuzman, Milan Mladić, Marko Stojanović, Velibor Stanojević i Stefan Krunić.

Tradiciionalno revija "STRIP KREATOR" može se nabaviti kod izdavača kao i u striparnici "BUNKER" Skoplje.

 

Objavljeno: 19.05.2017.
Topuz, besplatan strip font...      Press: Aleksandar Stevanov
  „Топуз“, македонски стриповски фонт.

Неодамна, на мрежното место „Дафонт“ (www.dafont.com/topuz.font), објавен беше бесплатниот македонски фонт „Топуз“, дело на дизајнерот Александар Стеванов, изработен со поддршка од Министерството за култура на Република Македонија во програмата за остварување на националниот интерес во културата за 2017 година. Покрај латинична, „Топуз“ има и кирилска поддршка и со своите над 350 глифи може да се користи за пишување на текстови на македонски јазик, како и на јазиците на малцинствата кои што живеат во Македонија, меѓу кои турски, албански и српски.

„Топуз“, како што впрочем открива и неговото име, е базиран на ракописот на доајенот на македонскиот стрип Миле Топуз,  а неговото создавање претставува своевиден омаж на овој највозрасен македонски стрип-автор. Воедно, создавањето на фонтот е во насока на збогатување на оскудната понуда на македонски кирилски фонтови соодветни за употреба на стрип, односно истиот има и применлива вредност.

Фонтовите на кои Стеванов се потпишува како дизајнер досега биле користени во повеќе домашни стрип-изданија, меѓу кои албумите „Војдан“ и „Чуварите на вечната светлина“, обата во издание на „Стрип квадрат“ од Скопје, како и во неколку броја на стрип-магазинот „Креатор“ во издание на Стрип центар на Македонија - Велес. За потсетување, во 2015 година Стеванов го освои третото место на уругвајскиот натпревар за изработка на фонтови „Типо тајп аворд“.

Фонтот може да се преземе од овде:
www.dafont.com/topuz.font

Objavljeno: 19.05.2017.
Otvoreni poziv za strip autore...      Press: Tome Trajkov
  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2017.

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 sličica. Ukoliko je strip u koloru, preporučujemo da ga šaljete regularnom poštom ili dostaviti lično

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim  prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti (putem izložbi, promocija, revije "Strip creator". Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 15 og Internacionalnog salona stripa VELES 2017 (sredinom oktobra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podatke i godinu kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade-
  • Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU ,diploma.
  • Druga nagrada, diploma.
  • Treca nagrada, diploma.
  • Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  • Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  • Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
  • Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2017. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
    Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com
Objavljeno:19.05.2017.
Ko drugome jamu štrumpfuje - ...      Autor: Ilija Bakić
  ...sam će u nju štrumpfnuti - „Štrumpfovi
  9: Totalno drukčiji od drugih; Mašina za
  lepo vreme“ Pejoa i Delporta;
  
izdavač Čarobna knjiga“, 2016.;

Mali plavi narod koji živi u srcu šume, poznat pod imenom Štrumpfovi, iznad svega voli uređen život, svakodnevicu koju ispunjava sakupljanje šumskih plodova i priprema zimnice, večno građenje mosta preko reke, proslave raznim povodima a sve to uz redovne, manje ili veće, smicalice i šale. U rutinu spada druženje sa divljim životinjama i pticama kao i skrivanje ili nadmudrivanje vešca Gargamela i njegovog mačka Azraela odnosno drugih neprijatelja. Svaki od mališana koji liče „kao jaje jajetu“ vrlo je zadovoljan svojim mestom u zajednici - naravno, osim Mrguda, koji ne voli ništa i nikoga. Ipak, kako to mora da bude, uvek se zadesi neko kome nije sve potaman - setimo se Astroštrumpfa koji je želeo da odleti na druge planete. I taman su Štrumpfovi, na čelu sa Velikim Štrumpfom, uspeli da ispune životnu želju Astroštrumpfa (album br. 8) kad eto novog nezadovoljnika i nesretnika koji je „Totalno drukčiji od drugih“ a namera mu je da krene na put oko sveta. Pokušaji ostalih Štrumpfova da ga oraspolože i uključe u svoje aktivnosti ne uspevaju i putnik odlazi sa svojim zavežljajem iz sela. I odmah mu se na licu razlije osmeh! No, jedno je sanjati o avanturama a drugo biti u njima - šuma je noću puna pretećih, nepoznatih zvukova, od kiše nema zaklona, puta nema... Avanturista vrlo brzo zaključuje da „Ova velika pustolovina i nije baš bajna stvar!“ Ipak, ponos ga tera dalje - pravo u Gargamelove šake! Od tada se događaji zahuktavaju: Gargamel upada u selo Strumpfova, dobija anđeoski serum privremene dobrote, „plavci“ jure da spasu putnika i bivaju zarobljeni ali se na kraju svi ponovo vrate u selu. A potencijalni veliki pustolov zaključuje da je shvatio da „jednom Štrumpfu nigde ne može biti bolje nego među svojima!“ U čast ove spoznaje organizuje se novo veselje jer je Štrumpf totalno drukčiji od drugih „opet postao Štrumpf kao i svi ostali.“ Ili, kako bi razvojni psiholozi rekli svojim stručnim jezikom - jedinka je uspešno socijalizovana i postala funkcionalni deo zajednice! Pejoa i Delport su ovu ozbiljnu temu ispričali na svoj veseli način, izbegavajući velike reči a ipak otkrivajući velike istine.

Druga priča u ovom albumu, koji je deveti deo sabranih dogodovština Štrumpfova (u izdanju beogradske „Čarobne knjige“), pod naslovom „Mašina za lepo vreme“ bavi se intrigantnom temom tehnološkog razvoja i nezrelosti društva da njene mogućnosti valjano iskoristi. Elem, iznerviran lošim vremenom koje ga ometa u planiranim radovima, majstor Kuckalo reši da zasuče rukave i napravi mašinu kojom će kontrolisati vreme. Zamišljeno - učinjeno i, uz pomoć šišarke koja je ključna stvar, vetrokaza i ruže „za vetrove“, meha i maslačka kojima se „seje vetar“, pirea od graška za maglu, kantice za zalivanje cveća, novca (jer vreme je novac), belanaca ulupanih u sneg, parčeta ogledala za led, lastinog gnezda za jesen, naočara za sunce i još ponečega na vrhu brda niče kućica-mašina za lepo vreme. Ovo dostignuće je toliko veličanstveno da Veliki Štrumpf čestita Kuckalu a onda, pošto je vreme namešteno da bude lepo, svi odlaze na izlet - čak i Mrgud koji ne voli izlete. Kefalo ipak nosi i kišobran uz objašnjenje (u stilu Grunfa iz stripa „Alan Ford“): „Bolje kišobran u ruci nego kapuljača na grani a oprez je, osim toga, majka suvoće!“ Međutim, ne odlaze baš svi - Štrumpf baštovan mora da zaliva svoje biljke a pesnik Škrabalo namerava da napiše odu suncu. Dok nosi teške kofe sa vodom baštovan se doseti da mu mašina može pomoći pa je namesti na kišu. Škrabalu to zasmeta u inspiraciji pa namesti vreme na još sunčanije. Baštovan vrati vreme na kišu, Škrabalo na pasju vrućinu i - njih dvojica se potuku a mašina se pokvari pa se smenjuju sneg i žega, led i proleće (što zbunjuje laste koje ne znaju da li im je vreme da se sele ili ne). U opštem haosu stihija uništava most, vreme divlja i jedino što se može učini jeste da se mašina uništi. Kad se to desi Štrumpfovi se vraćaju kući jer ih čeka mnogo posla i silne popravke. A pouka? Pošto priča mora da ima pouku za nju se, dok Veliki Štrumpf odlazi s izrazom lica „šta sam ja bogu kriv da me ovaj kinji“, pobrinuo Kefalo koji infantilno-ingeniozno-Grunfovski kaže: „... treba prihvatiti vreme onakvo kakvo jeste (...) kad nemaš ono što bi želeo da imaš, treba da voliš ono što imaš, a to ti je, opet, živi dokaz da ko vetar seje, buru će žeti, kao i da svako treba da se proštrumpfne prema  guberu, jer ko drugome jamu štrumpfuje, sam će u nju štrumpfnuti, što znamo iz lični iskustava, a i inače...“

Pejoa i Delport, kao talentovani, vešti i uvežban tim, u ovim epizodama grade priču na osetljivoj razmeđi zabave i podučavanja. Humor, dopadljiv zaplet i sjajan, pročišćen crtež pomešani su, nenametljivo ali efektno i funkcionalno, sa sasvim ozbiljnim lekcijama koje se moraju naučiti u detinjstvu ali i redovno obnavljati u odraslim godinama.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 18.05.2017.
Strip: Borovnica (37)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 18.05.2017.
Mesec festivala počinje (4)...      Press: Centar Peb
  ...i nastavlja se u Somboru...

„2. Somborski internacionalni strip fest“
od 19. do 21. maja 2017. godine

       Petak, 19. maj 2017. god.

  • 18,30 sati – otvaranje festivala i izložba francuskog stripa „Legenda o Isu“, scenariste Žan-Lik Istina i crtača Dejana Nenadova; koktel za goste i posetioce (Mala galerija Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor).

       Subota, 20. maj. 2017. god.

  • od 13,00 do 16,00 sati – „ulično crtanje sa gostima“ – ulica Kralјa Petra 1. /glavna ulica/(bašta kafea „Des Arts“)
  • od 15,00 do 17,00 sati – „Mala škola stripa“, radionicu vodi Vladimir Vesović (Omladinski klub Grada Sombora – ul. Venac Radomira Putnika br. 2 /bivši Dom omladine/).
  • od 17,30 do 18,00 sati – predstavlјanje izdavačke kuće „Strahor“ i promocija stripa „Kosingas Red zmaja“, gosti autori (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).
  • od 18,00 do 18,30 sati – predstavlјanje strip magazina „EON“ i Udruženja likovnih stvaralaca Šapca (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).
  • od 18,40 do 19,40 sati – Tribina na temu „Savremeni trenutak u domaćem stripu“, učesnici Dejan Nenadov, Sibin Slavković, Vladimir Vesović, Miša Radič-Mijatović, Predrag „Peka“ Ivanović, Bane Kerac (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).

       Nedelјa, 21. maj 2016. god.

  • od 10,00 do 16,00 sati – „Sajam stripova“, gosti festivala, izdavači, udruženja, kolekcionari... (zgrada Kulturnog centra „Laza Kostić“, ul. Venac Radomira Putnika br. 2 /bivši Dom omladine/).
  • od 17,00 do 18,00 sati – Izložba radova sa likovnog konkursa „Moj strip“ i proglašenje pobednika na konkursu (sala Dečijeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor).
  • 18,00 sati – zatvaranje „2. Somborskog internacionalnog strip festa“

Na festivalu će Komiko premijerno predstaviti novog Sudiju Dreda: Dete pravde. Takođe će moći da se nabave - po sajamskim cenama - izdanja Veselog Četvrtka koja izlaze na kioske i u striparnice tek sledeće nedelje!!!

Napomena:
• Organizator festivala je Centar PEB, Klub lјubitelјa stripova Sombor, u saradnji sa Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ Sombor i Kulturnim centrom „Laza Kostić“ Sombor, a podržan je od strane Grada Sombora.
• Izložba stripa „Legenda o Isu“ realizovana je zahvalјujući saradnji sa Francuskim institutom u Novom Sadu.

Objavljeno: 17.05.2017.
Betmen, Ivo Kušanić i Đorđe Lobačev...      Press: USUS
  ...Centar za umetnost stripa, najave programa 17. i 18. maj.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 17. MAJ
17:00- 17:45 Svi naši Šišmiši: Betmen u Srbalјa (Dom omladine Beograda)
18:00- 18:45 Dan Ive Kušanića (DOB)

   ČETVRTAK, 18. MAJ
17:00-18:45 Zabavnik pre Zabavnika i Dan Đorđa Lobačeva - GOSTUJE DIMITRIJE LOBAČEV, Sankt Peterburg, Rusija (DOB)


   SREDA, 17. MAJ

TRIBINA: "SVI NAŠI ŠIŠMIŠI: BETMEN U SRBALjA"
sreda, 17. maj 2017. u 17:00
DOB//Glavni hol • Program Centra za umetnost stripa

Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku. Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolјe odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

NOVI BETMENI
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku „Povratak mračnog viteza“, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavlјen je i nastavak „Odmazda mračnog viteza“ Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.
Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče „Ubistveni vic“ Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim „Godina prva“ Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i „Gotika“ Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.
Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovlјević. Tu su i „Vampir“ čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns, Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavlјeni su i „Duga noć veštica“, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovlјević; zatim „Kult“ koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i „Ludnica Arkam: ozbilјna kuća na ozbilјnoj zemlјi“ istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavlјivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavlјene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O BETMENU
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišlјenih likova današnjice. Prvi put je objavlјen u maju 1939. u „Detektivskim stripovima“ (Detective Comics). Nјegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih lјudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimlјeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.



TRIBINA: "DAN IVE KUŠANIĆA"
sreda, 17. maj 2017. u 18:00
DOB//Glavni hol • Program Centra za umetnost stripa

Osim biografije i sećanja na život Ive Kušanića, vrhunskog jugoslovenskog karikaturiste, ilustratora i crtača stripova, u programu će biti predstavlјena i kolorna monografija „Kušanić — Stripske majstorije Ive Kušanića“, u izdanju londonsko-beogradske izdavačke kuće „Modesti stripovi“.

U ovoj opčinjavajućoj knjizi objavlјeno je 14 stripova, urađenih u periodu od 1939. do 1986. godine. Knjiga je nastala posle mukotrpnog čišćenja skeniranih stranica iz novina i magazina, ponekad sa skidanjem razlivene štamparske boje da bi se došlo do originalnog crteža. Ona sadrži i predgovore stripskog istoričara i priređivača ove knjige Zdravka Zupana, kao i pisca i stripskog kritičara Vase Pavkovića.

Knjiga je dobila dva važna kritičarska priznanja: uvrštena je u najbolјe stripove 2015. godine u Srbiji po izboru kritičara NIN-a Slobodana Ivkova i kritičara „Dnevnika“ Ilije Bakića.

„Izvanredan crtač, ispolјio je nesvakidašnje umeće, svojstveno starim majstorima stripa, da se uživi u likove koje je crtao i mimikom lica, gestom i pokretom tela prikaže njihova osećanja.“ — Zdravko Zupan, stripski autor, urednik i istoričar (iz predgovora)

„Bacajući još jedan pogled na stripsko stvaralaštvo Ive Kušanića, mogu reći samo da sam impresioniran kako njegovim žanrovskim bogatstvom, tako i pojedinačnom i ukupnom vrednošću stripova koje je darovao našoj kulturi.“ — Vasa Pavković, pisac i stripski kritičar (iz predgovora)

 


   ČETVRTAK, 18. MAJ

TRIBINA: "DAN ĐORĐA LOBAČEVA — U ČAST GOSTOVANјA
GOSPODINA DIMITRIJA JURJEVIĆA LOBAČEVA"

Četvrtak 18. MAJ 2017. u 17:00
Dom omladine Beograda//Glavni hol

Program Centra za umetnost stripa - u saradnji Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i Udruženja stripskih umetnika Srbije
Specijalni gost: Dimitrije Jurjević Lobačev, Sankt Peterburg. Program vode prof. dr Irina Antanasijević i Zoran Stefanović.

U Beogradu 18. maja gostuje gospodin Dimitrije Jurjević Lobačev, žitelј Sankt Peterburga, Rusija. On je rođen 1936. u Beogradu kao sin jednog od pionira i najznačajnijih autora u istoriji srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa Jurija Pavlovića Lobačeva (1909—2002), u Srbiji poznatog kao Đorđe Lobačev. Među Đorđeve najpoznatije stripove spadaju „Ženidba cara Dušana“, „Propast grada Pirlitora“, „Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“, „Baron Minhauzen“, „Čarobnjak iz Oza“ i „Pepelјuga“. Autor je prvog modernog stripa objavlјenog u SSSR, „Uragan dolazi u ponoć“ 1966. godine. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.
O Đorđu Lobačevu
Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul. Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u „Panorami“ i „Stripu“, a zatim i drugim listovima: „Mika Miš“, „Mikijevo carstvo“, „Politika“ i „Politikin Zabavnik“.
Kao jedan od autora tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavlјivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu „Aventures“ (1939), a zatim u Bugarskoj i drugim zemlјama.
Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa „Duga“, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao novopečeni sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.
Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu „Kada se Volga ulivala u Savu“, a novopazovski „Bonart“ bio je 21. veku izdavač njegovih stripova i slikovnica.
Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana i drugi motivi srpskog folklora.
Đorđe Lobačev je preminuo u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

Objavljeno: 15.05.2017.
Strip: Montenegrini (393)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 15.05.2017.
Strip tribina Matka Vladanovića: Zograf...      Press: Booksa
  ..Utorak, 16.05.2017 u 19:00h.

Aleksandar Zograf, pravim imenom Saša Rakezić, ušao je u četvrto desetljeće bavljenja stripom i srodnim djelatnostima. Od '86. pa do danas objavljivao je stripove gdje god i kad god je stigao, a dobar dio njih dobacio je izvan granica Srbije - izvorišta svih njegovih muka, veselja, komentara, kritika i neuroza. U tih trideset i nešto godina neumornog prakticiranja i promoviranja 'autorskog stripa' postao je jedna od legendi strip-scene, a njegova poetika na granici novinarstva i poezije ostavila je traga u više naraštaja srpskih strip-autora.

Stripovi su mu objavljivani u SAD-u, Francuskoj, Grčkoj, Švedskoj, Italiji, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj pa čak i u Hrvatskoj (Tušta i tma, VBZ 2005.). "Tušta i tma" okupljala je Zografove strip-kolumne nastale u tjedniku Vreme, a dvanaest godina kasnije vratio se na mjesto zločina i u knjizi "Mala otkrića" donio strip-priče o kojima kaže:

„Kada sam započeo da radim na stripovima za nedeljnik Vreme, a bilo je to 2003. godine, nisam imao pojma kuda sve to vodi. Zapravo, nisam ni imao vremena da razmišljam, jednostavno sam svo raspoloživo vreme provodio koncipirajući nove priče prema temama koje su me tog momenta zaokupljale, i zatim sve to ucrtavao u table svojih stripova, i tako svake sedmice unedogled. Iako je svaka storija bila celina za sebe, ispostavilo se da je postojao krug tema koje sam obrađivao – opisi mesta gde sam putovao, članci i fotografije koje sam pronašao na buvljim pijacama... Jedno od najvećih zadovoljstava za koje znam je radost otkrića...".

Tribinu uređuje i vodi Matko Vladanovic

klub.booksa.hr

Cijela najava: klub.booksa.hr/strip-tease-matka-vladanovica-zograf
Aleksandar Zograf: www.aleksandarzograf.com/
Objavljeno: 14.05.2017.
Strip: Noćni sud (30)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 14.05.2017.
Izložba crteža...      Press: ULUV
  ...Branko Đukić.

Crtež koji sam tretirao kao svoj, a preslikao ga sa nekog drugog crteža indigo papirom, likovna je tehnika kojom sam se služio od najranijeg detinjstva. Skupe stranice i visok kvalitet štampe enciklopedija o istoriji umetnosti sa kojima sam dolazio u kontakt, suviše složene i premalo dinamične reprodukcije iz njih, verovatno su elementi koji su mi sputavali slobodu i uživanje prilikom rada. Stripovi i ostala dnevna i jeftina roto štampana izdanja sedamdesetih godina prošlog veka  bili su predmet mojih prvih eksperimenata.

40 godina kasnije, vratio sam se kopiranju kojem sam pribegavao kada sam bio dete. Junaci iz stripova, filmova, gole tete i mnogi drugi slični „palp“ motivi nosili su me sve ove godine…

Nemoguće je ne spomenuti F.B. komunikaciju koja je odigrala važnu ulogu u stvaranju ovakve vrste crteža. Nešto što bi pre 40 godina izgledalo kao naučna fantastika sada je postala stvarnost koju sam uvek priželjkivao.

Ovoga puta iz virtuelnog prostora preko 1000 radova biće predstavljeno u realnom prostoru galerije.

Pozivam sve vas koji ste godinama pratili moje stvaralaštvo preko F.B.-a da dođete na otvaranje izložbe 15. Maja u 19.00 h. da se upoznamo i lično

Mr. Branko Đukić
Objavljeno: 13.05.2017.
Strip: Cane (284)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.05.2017.
Marvelapokalipsa...      Autor: Ilija Bakić
  ...i ostareli Žderavac - „Starac Logan“
  Marka Milara i Stiva Maknivena;
  
izdavač Čarobna knjiga“, 2016.;

Među fenomene popularne kulture koji su se „protegli“ kroz XX vek i uspešno preskočili Milenijumsku stepenicu, neminovno se mora ubrojati strip, koji je priznat kao 9. umetnost, a u njegovom okrilju kao segment koji, uprkos svemu, traje/opstaje nikako se ne sme „preskočiti“ „Marvelov univerzum“ ili, preciznije „Marvelovi (paralelni) univerzumi“. I dok su brojni kvalitetni stripovi okončali aktivan život i, čak, barem što se najšire publike tiče, potonuli u zaborav, „Marvel“ je i danas itekako živ i zdrav i profitabilno perspektivan. Naravno, ovim se ne implicira da je profitabilno ono što je umetnički slabo ali se ni finansijska strana korporativne (sindikalne) strip rabote ne sme zanemariti posebno u Marvelovom slučaju jer je upravo zarada (a ne promenjivi kvalitet) ono što je ovaj univerzum održalo u životu. Kao i svaki industrijski proizvod „Marvel“ svoju robu proizvodi po svim načelima masovne proizvodnje: podela procesa na jednostavne operacije što dozvoljava laku zamenu najamne radne snage, kontinuirana serijska proizvodnja, planiranje razvoja i redovno postojanje „Plana B“ ako jedan model robe ne osvoji tržište. Konačno, stripovi koje „Marvel“ objavljuje imaju svoju „ciljnu grupu“ - dečake između 9 i 16 godina - kojoj se servira prilagođena i profilisana ponuda - super heroji. Redovna smena generacija omogućila je „vrbovanje“ novih konzumenata istovremeno dozvoljavajući da se „stara roba“ ponovo prodaje bilo direktnim reprintovanjem bilo manjim ili većim recikliranjem koje je, kako su decenije prolazile, postalo neminovno zbog promena „duha vremena“. Vođe „Marvela“, i sam legendarni Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma, ove su činjenice brzo shvatile te su, u skladu sa njima, transformisale svoje super heroje sprečavajući njihovo zastarevanje i trošenje  - naravno, nije ovaj recept uspevao u slučaju svakog heroja (jer najamnici angažovani za „fejs lifting“ nisu bili dovoljno talentovani za ove operacije) ali je tada bivao aktiviran „Plan B“ koji bi „uspavao“ heroja do nekih drugih, boljih prilika (čitaj, smene generacija).

Zahvaljući pomenutim postupcima „Marvelov univerzum“ je prerastao u šizofreni multiverzum jer su serijali starili, razgranavali se i preplitali toliko da više niko nije mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja. Poneki autori su pokušavali da spoje, makar i labavo, sve životne linije svojih pulena ali se to, pre ili kasnije (najčešće pre), pokazalo kao zaludna rabota. Opravdanja nedoslednosti u stilu „gubitak razuma-pamćenja“, „privremeni poremećaj i dezorijentisanost ličnosti“ izlizala bi se a da ne „pokriju“ svakovrsna krividanja u avanturama. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor za sve nedoslednosti što je pojačano verzijama herojskih životopisa za filmove, TV serije i kompjuterske igrice.

Sve ove metamorfoze nisu zaobišle ni Vulverina (iliti, po naški, Žderavca) iako je on relativno novi lik u „Marvel“ ergeli-menažeriji koji se originalno se pojavio (tek) 1974. g. kao gost u serijalu „Neverovatnog Hulka“. Potom je postao član „Iks-ljudi“ da bi, konačno, kao atraktivna pojava, 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od prethodnih inkarnacija. Živeći malo kao „timski čovek“ a malo kao „solista“, Vulverin (u civilnom, normalnom životu Logan), sa prepoznatljivom frizurom i bakenbardima, kratkog fitilja i eksplozivnih akcija, uzalud izbegava nevolje jer one naleću na njega. Zahvaljući svojim mutantskim moćima (sposobnost zaceljivanja rana, posebno ojačane kosti, osetljiva čula, dugovečnost), snazi i sečivima koja mu, kad zaželi, izbijaju iz nadlanica i seku sve pred sobom, Vulverin krči svoj put kroz urbane džungle Amerike i Dalekog Istoka. U modi „očovečenja“ super heroja koja je zahvatila „Marvel univerzum“, Vulverin je prolazio sa manje ili više promena ostajući namćorasti osobenjak, usamljenik (čak i kad je u grupi) sklon samomarginalizovanju - kako je i u filmskom hitu „Logan“. Duga strip epizoda „Starac Logan“ (u 7 svezaka objavljenih 2008-2009; kod nas objavljeno 2016.g. u knjizi iz serije „The Best of The Marvel - Kolekcija najboljih Marvelovih priča svih vremena!“ u izdanju „Čarobne knjige“) po scenariju Marka Milara koju je nacrtao Stiv Makniven, drastično radikalizuje priču o Vulverinu, zatvara jedna krug i započinje novi.

Elem, svi super zločinci Marvelovog sveta ujedinili su se i u velikoj akciji uništili skoro sve super heroje a onda podelili SAD na mnoštvo poseda kojima neograničeno vladaju. Pola veka kasnije, na teritoriji koju poseduje Hulkova banda, živi ostareli Logan sa suprugom i dvoje dece. Pošto nema novca da plati zakupninu farme banditi ga prebijaju i prete da će ga još gore kazniti ako ne plati dug. Logan se ne brani, odbija da prizna da je Vulverin (zarekao se da nikome neće nauditi). Još neoporavljenog Logana posećuje još jedan preživeli super heroj, Oko Sokolovo, koji je od glaukoma oslepeo, i nudi dobro plaćen posao – prebacivanje misteriozne pošiljke u Novi Vavilon, na drugom kraju Amerike. Nevoljno Logan prihvata i tako počinje 3000 milja duga avantura kroz razrušenu i spaljenu zemlju, ostatke civilizacije, pored leševa i kostura super heroja koje neki obožavaju a drugi ignorišu, pored hordi dinosaurusa ali i Krtičara, vrste koja potkopava gradove. Usput će Oko Sokolovo pokušati da spase ćerku Ašli (iz trećeg braka sa najmlađom ćerkom Pitara Parkera - Spajdermana!) koja je uhvaćena u pokušaju da smakne surovog Kingpina. I dok Kingpin organizuje javno smaknuće Derdevila i Panišera (poješće ih dinosaurusi) Oko Sokolovi i Logan (koji ne želi da se bori) kreću u akciju oslobađanja i - uspevaju. Ali, Ašli nije htela da ljude oslobodi terora već da ona zasedne na Kingpinov tron! Starci nastavljaju put (usput otkrivamo Vulverinovu strašnu tajnu) sve do Novog Vavilona a tamo upadaju u zamku jer njihova veza nisu borci za osnivanje novog Super tima nego agenti vrhovnog zločinca Lobanje. U konačnom obračunu Oko Sokolovo gine a Logan postaje Vulverin, pobeđuju Lobanju i, u oklopu Ajron mena, odlazi-odleće kući. Ali njegova porodica je pobijena. Vulverin će se osvetiti i pobiti Hulkovu porodicu, osim bebe sa kojom odlazi - da promeni svet!

„Starac Logan“ potpuno razbija dotadašnju mitologiju „Marvelovih univerzuma“, pušta da „loši momci“ pobede, da svetom zavlada haos. Marvelapokalipsa dozvoljava mešanje svakovrsnih elemenata-epizoda spojenih velikom pričom. Groteksnost super junaka (i dobrih i loših) dovedena je do apsurda a odatle, posle finalnog, krvavog dvoboja na dnu i zgarištu, počinje novi uspon dobrih super momaka. Milar slobodno barata obrascima, preuređuje ih u novu celinu a Makniven sve pretvara u spektakularne, vrtoglavo dinamične slike ravne Holivudskom spektaklu. U konačnom sagledavanju „Starac Logan“ je nezaobilazno štivo kako za stare obožavaoce „Marvela“ tako i one nove koji će naslediti stari svet i graditi ga po svojim željama.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 12.05.2017.
Strip: Borovnica (36)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 12.05.2017.
Mesec festivala počinje (3)...      Press: USUS
  ...Medijana Nifest 2017“ - bogatiji nego ikad.

Po četvrti put Nišlije i gosti ekskluzivno uživaju na međunarodnom festivalu stripa od 11. do 14. maja • Izložbe međunarodnog značaja: evropski dometi umetničke porodice Krstić Laci iz Niša i Tucićev „Treći argument“ po Paviću • Ceremonija  dodeljivanja francuske „Zlatne muze“ Vladimiru Krstiću • Ekskluzivno: autori „Dilana Doga“ i „Zagora“ iz Italije • Srpska premijera filma o Kosovu i Metohiji autora iz Francuske • Predstavljanje Centra za umetnost stripa i nove nacionalne strategije za strip u Srbiji • Ilustrovana trilogija o Nemanjićima • Dragan de Lazare predstavlja „Kiseline crne boje“ • Obeležavanje evropskih i srpskih jubileja • Prezentacije najvažnijih izdanja • Sajam izdavača • Otvoreni časovi škole stripa • Koncerti i žurke

U četvrtak, 11. maja, u Nišu po četvrti put počinje međunarodni stripski i kulturni festival, sada proširenog naziva „Medijana Nifest“, jer se održava uz pokroviteljstvo Gradske opštine Medijana.
Koordinatori festivala su Zoran Nikolić i Srđan Savić, organizator je i ove godine Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“, tehnički organizator JKP „Tržnica“ Niš, a stručni partneri Udruženje stripskih umetnika Srbije i dvadesetak ustanova iz naše zemlje i Evrope.
I ove godine je ulaz na sve programe besplatan, a proširen je ekskluzivnim događajima, nekim i od evropskog značaja.

Od jubileja Dilana Doga, preko Pavića do francuskog filma o Kosovu
Prvi festivalski program će biti u četvrtak u 14:00 časova, kada se u galeriji Niškog kulturnog centra otvara autorska izložba međunarodno značajnog stripara Zorana Tucića, naslovljena „Projekat Treći argument“ po antologijskom albumu rađenom po prozi Milorada Pavića i scenariju Zorana Stefanovića. Svetsku premijeru je ovaj strip imao 1995. štampanjem u Nišu. U međuvremenu ga je čitala publika širom sveta, a najnovije izdanje je upravo objavljeno u Francuskoj. Niški ljubitelji kulture su prvi koji posle 22 godine vide nove Tucićeve radove na istu temu — opstanak evropske civilizacije i čovečanstva u neizvesnom odmeravanju Istoka i Zapada. Izložbu prati iscrpan katalog u boji.
Svečano otvaranje „Medijana Nifesta 2017“ održaće se isti dan na Niškom sajmištu, mestu gde će se odigrati veći deo dešavanja na festivalu. Manifestacija obeležava važne jubileje evropskog stripa: 70 godina Taličnog Toma, pola veka Korta Maltezea, ali i trideset godina Dilana Doga u Srbiji, gde učestvuje lično i crtač Danijele Kaluri.
Iz Italije i kuće „Serđo Boneli editore“ stiže još jedan gost omiljen kod čitalaca — Marčelo Manđantini, crtač kultnog Zagora, ljubimca mnogih naraštaja na Balkanu.
Klub Vojske Srbije organizovaće premijeru filma „Kosovo: hrišćanstvo u opasnosti“, čiji je autor čuveni francuski novinar, publicista, televizijski i filmski radnik, ali i stripski scenarista Ivon Bertorelo sa kolegom Edijem Vikenom. Dokumentarac je urađen u francuskoj produkciji, na francuskom jeziku, i uvrstio je svedočenja i stranih analitičara i žitelja Kosmeta. Film stavlja akcenat na važnost pravoslavne hrišćanske tradicije u srpskoj pokrajini, ali i upozorava da je hrišćanstvo u opasnosti na Kosovu i Metohiji, a time i u Evropi. Na tribini ovim povodom učestvuju autor Bertorelo i filmolog Srđan Savić. Trejler filma: https://vimeo.com/208456702

Centar za umetnost stripa i nova nacionalna strategija za strip
Dom omladine Beograda sa partnerima predstaviće se sa tri programa koje moderiše Dragoljub Stojković sa uglednim gostima iz Niša i Beograda. U pitanju su „Stripski fanzini u Srbiji“, „Politikin Zabavnik – juče, danas, uvek“, ali i putujuća tribina od velike kulturne važnosti pod nazivom „Nacionalna strategija za strip i novi Centar za umetnost stripa“.
Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u jugoistočnoj Evropi. U Domu omladine Beograda i putem gostovanja Centar organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, vezane pre svega za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

Evropsko nasleđe umetničke porodice Krstić i dodeljivanje francuske „Zlatne muze“ Vladimiru Krstiću Laciju
Jedan od središnjih događaja festivala „Medijana Nifest 2017“ je grupa programa u petak 12. maja, vezanih za umetničku porodicu Krstić iz Niša — svetski poznatog Vladimira Krstića Lacija i njegove kćeri, takođe ugledne likovne umetnice, Tamaru Krstić Laci i Anitu Milić.
Prvo će se na Niškom sajmištu ponoviti program kojim je u aprilu otvoren beogradski Centar za umetnost stripa — tribina „Šerlok Holms, od Dojla do Lacija“. Na njoj će učestvovati Krstić kao autor stripskog Šerloka Holmsa i Zoran Stefanović, autor studioznog pogovora za sabranog Holmsa na srpskom u izdanju „Makonda“ (ostala dva autora su David Albahari i Vasa Pavković). Oni će govoriti o doprinosu koji umetnici iz Srbije i regiona daju svetskoj šerlokijani već pun vek. Vrhunac toga su stripovi koje za francusko tržište u 21. stoleću crta jedan od najboljih crtača realističke stilizacije u Evropi, Vladimir Krstić Laci. U izvođenju ovog Nišlije, a po scenariju Silvana Kordurijea, dobijene su ezoterijske i mističke priče o Šerloku Holmsu i londonskim vampirima, odnosno o detektivu i Lavkraftovom Nekronomikonu, koje danas čita publika mnogih zemalja.
Zatim će se u Oficirskom domu otvoriti prva niška izložba ove vrste „Nasleđe: Umetnička porodica Krstić – intermedijalna umetnička igra“, koja donosi opčinjavajući presek rada ovo troje niških umetnika u slikarstvu, grafici, stripu, likovnom oblikovanju, skulpturi, dizajnu enterijera i drugim likovnim oblastima. Izložbu prati obiman katalog na 44 strane, u koloru, na srpskom i francuskom jeziku.
Po rečima Zorana Stefanovića: „Umetnost u dobu Preporoda i Čovečnosti moraće da vrati životu onu energiju i smisao koje je dobila da čuva.  Ako promislimo i proučimo, shvatićemo da ova nova renesansa, zadivljujuće oličena u delima Lacijevih, govori uvek istim filozofskim i ideološkim jezikom, bez obzira na to da li je reč o figuralnosti ili apstrakciji, pripovesti ili predmetu, zabavi ili upotrebljivosti. (...) To višedimenzionalno poimanje vidimo u Vladimirovim likovnim pripovedanjima koja, osim glavne radnje tuđeg scenarija, uvek pričaju i lično lacijevski Monomit o Čoveku (što bi mogao biti predmet zasebnih istraživanja mudrijeg naučenjaka)... To vidimo u Tamarinom slikarstvu i crtežu koji sublimišu ono najbolje i najvažnije što nas unutrašnjim okom i viđenjem u umu opseda... To vidimo u Anitinom geometrizovanom i skulpturalnom dizajnu koji zaziva mentalni mir neolitske umetnosti Lepenskog vira ili danas omiljenog svedenog izraza Dalekog istoka.“
U Oficirskom domu će u nastavku programa biti i ceremonija uručivanja francuske nagrade „Zlatna muza“ Vladimiru Krstiću Laciju kao najboljem autoru San-Remija za 2017. godinu na osnovu glasanja publike. U ceremoniji će učestvovati Loran Katr, direktor festivala u San-Remiju, i predstavnici opština San-Remi i Šalon sir Son, francuske pokrajine Burgonje.

Desetine programa za sve uzraste: Od Nemanjića do školaraca
Posebna pažnja na „Medijana Nifestu 2017“  biće data obeležavanju 40 godina jedne od najbitnijih evropskih stripskih grupa „Beogradski krug 2“, ali i četvrt veka Škole stripa „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom Vladimira Vesovića.
Ugledni francusko-srpski autor i prethodni dobitnik „Zlatne muze“ Dragan Lazarević (de Lazare), „moderni klasik“ po rečima evropske publike, predstaviće ekskluzivno svoj najnoviji album „Kiseline crne boje“, nedavno objavljen u Francuskoj, rađen sa Božidarem Milojkovićem BAM-om i Lazarom Odanovićem. Tokom ove godine očekuje se i srpsko izdanje ovog urnebesnog stripa crnog humora. Poseban gost će biti doajen jugoslovenskog stripa Radič Mijatović Miša, novosadski autor „Mike Muštikle“, „Velikog Bleka“, „Kosma“, „Lijanka“ i drugih kultnih stripova.
Ljubitelji srpske tradicije biće obradovani otvaranjem izložbe ilustracija Dragana Paunovića „Nemanjići u ilustraciji i reči“ u Klubu Vojske Srbije, što će se produžiti u književno veče „Trilogija o Stefanu Nemanji“, gde će ovaj likovni umetnik učestvovati sa piscima Vladimirom Kecmanovićem i Dejanom Stojiljkovićem, predstavljajući zajednički serijal knjiga. „Small Cafe“ će biti domaćin još jedne izložbe — ilustracija za animaciju muzičkog spota „Bluz mrtvog čoveka“, nastalog plodotvornom saradnjom Well Bee-ja (Velibora Stanojevića) i grupe „Dexter“, kao i koncerta grupa „Dexter“ i „Revolutio Band“.
Tribinu „Niške stripske paralele na razmeđi stoleća: od manifestacije Dani stripa u Nišu iz 1997. godine do ere Nifesta“ održaće Zoran Nikolić, organizator Dana stripa 1997. i osnivač Nifesta, i Srđan Savić, osnivač Nifesta.
Izuzetno aktivna Raška škola stripa biće predstavljena gostovanjem Srboljuba Nikića, kada će biti i ekskluzivno promovisan njegov novi grafički roman „Prozor“, rađen sa likovnim umetnikom Goranom Trajkovićem. Iz Makedonije nam stiže stripska zvezda u usponu Jovan Sekuloski.
Predstavljaju se i edicije „Srpski naučnici u slici i reči“ izdavačke kuće „Makondo“ iz Beograda (u saradnji sa Centrom za promociju nauke i NVO „Srpski legat“), dela koja je napisao Nikola Veselinović, a ilustrovali Aleksa Gajić, David Vartabedijan i Dragutin Vukelić, kao i dvadeset brojeva „Zlatnog doba srpskog stripa“ izdavačke kuće „Komiko“ iz Novog Sada, edicije koju uređuje Vuk Marković.
Već tradicionalni Sajam stripskih izdavača sa izdanjima iz Srbije i regiona održava se na Niškom sajmištu sva četiri dana. Održaće se i školske stripske radionice u osnovnim školama u GO Medijana i na Niškom sajmištu. U subotu se na Sajmištu dodeljuju festivalska priznanja, a ugledni gosti potpisuju kataloge i druga izdanja.

Poslednjeg dana, u nedelju 14. maja, dodeljuju se diplome polaznicima škole stripa, a festival „Medijana Nifest 2017“ završava se u klubu „Blek Stejdž“, gde se održava Nifestova rokenrol žurka.

Objavljeno: 11.05.2017.
Razgovor o "Odravnjivanju"...      Press: CPN
  ...O doktoratu u stripu u KCB-u

Razgovor o prvom doktoratu u formi stripa održaće se u KCB-u u četvrtak, 11. maja, u 19 časova

Centar za promociju nauke i Kulturni centar Beograda organizuju u četvrtak, 11. maja, u 19 časova, razgovor o nesvakidašnjem izdanju „Odravnjivanje” Nika Suzenisa, prvom odbranjenom i objavljenom doktoratu u formi stripa. Ovaj razgovor odvijaće se u okviru izložbe Art+Science,koja je otovrena za posetioce u KCB-u i Galeriji nauke i tehnike SANU do 25. maja.

Inspirisan satiričnom knjigom „Ravanija“ Edvina Abota iz 1884. godine, u kojoj je svet ravna ploča u kojem žive dvodimenzionalni likovi, Nik Suzenis u „Odravnjivanju“ vizuelni izraz vidi kao posebnu formu koja nas tera da podignemo pogled iz „ravnog“, ograničenog sveta teksta. On koristi modernu formu stripa, jedinstvenu po kombinovanju vizuelnog i tekstualnog pristupa, kako bi pokazao da su slika i reč nesamerljivi partneri u kreiranju i prenošenju značenja. Izazivajući konvencionalne vidove akademskog diskursa, Suzenis pred čitaoce stavlja ujedno i neverovatno delo grafičke umetnosti i ozbiljno ispitivanje načina na koje ljudi strukturiraju znanje.

Harvard Juniverziti Pres je objavio „Odravnjivanje“ 2015. godine, a prevod na srpski jezik izdao je Centar za promociju nauke u oktobru 2016. godine.

U razgovoru učestvuju:
• Aleksandar Zograf, strip autor
• Marija Novaković, prevoditeljka
• Nikola Dragomirović, strip kritičar

Razgovor vodi: Ivan Umeljić, urednik izdavačke delatnosti Centra za promociju nauke

Objavljeno: 11.05.2017.
The Best Of Marvel #11...      Press: Čarobna knjiga
  ...Osvetnici: Pod opsadom
  na Letećem startu!

Novi ciklus počinjemo klasičnim Marvelovim ostvarenjem iz osamdesetih!

OSVETNICI: POD OPSADOM
THE BEST OF MARVEL #11.

Ljubiteljima Osvetnika verovatno najdraža priča o „najmoć-nijim svetskim superherojima“!

Daleko od očiju superheroja oslabljenih međusobnim razmiricama i ličnim nevoljama, međutim, kuje se neve-rovatno smeo plan – plan koji treba da izazove njihovu propast. Neko koordinira izvlačenje velike grupe opasnih superzlikovaca iz zatvora i radi na njihovom organizovanju. Cilj te operacije ubrzo postaje jasan: direktan udar na uporište Osvetnika i njihovo potpuno uništenje!

Iznenađeni Osvetnici suočavaju se sa izazovom za koji nisu nimalo spremni i njihov se poraz ovog puta čini neminovnim.

Na letećem startu od 9. do 12. maja, na sajtu „Čarobne knjige“, u knjižari „Bulevar Books“, kao i u striparnicama „Darkwood“ i „Alan Ford“

POŽURITE PO SVOJ PRIMERAK ILI
PORUČITE NA SAJTU!
www.carobnaknjiga.rs/

 

Objavljeno: 09.05.2017.
U čitaonici Biblioteke Budve...      Press: DAN
  ...Škola stripa Simona Vučkovića.

Narodna biblioteka Budve od 20. aprila s Udruženjem strip autora Crne Gore je pokrenula Školu stripa i ilustracije. Odziv je više nego zadovoljavajući.

– već u prvom nastavnom terminu više od dvadesetak polaznika je zajedno crtalo, učilo i družilo se. Osnove nastavnog programa su upoznavanje s elementima nastajanja stripa, kao što su scenario (dramaturgija), crtež, kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, dizajn, anatomija, storibord, kroki, ilustracija, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija – obavijestili su organizatori. Škola se održava u čitaonici Biblioteke svakog četvrtka od 16 do 17.30 časova. Besplatna je i namijenjena svim uzrastima. Vodi je strip autor i ilustrator Simon Vučković.

S.Ć.
Objavljeno: 08.05.2017.
Ciklus tribina "Sred četkica, bajoneta..." (14)      Press: USUS
  Jesmo li Šarli?

utorak, 9. maj 2017. u 19:00 DOB//Tribinska sala

Učestvuju: istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i urednik ciklusa Zoran Stefanović, sa gostima.

Posle dve godine, vraćamo se slučaju koji je otvorio pitanja granica slobode govora, bezbednosti umetnika i novinara, namernog provociranja na kulturnoj osnovi, verskog ekstremizma i fanatizma, postkolonijalne manipulacije emocijama preko masovnih medija i društvenih mreža, javne i profesionalne odgovornosti, primene sile u ime vere i države, kao i svega onog što danas potresa multikulturna društva (ona za koja Angela Merkel kažu da su propala kao model), a naročito ona gde zajedno žive Avramova deca: hrišćani, muslimani i judaisti.
Kako nam se desio Šarli?
Oružani napad na redakciju francuskog satiričnog lista Šarli ebdo (Charlie Hebdo) dogodio se 7. januara 2015. godine oko 11.30 časova, kada su dvojica maskiranih napadača upali u sedište lista u Parizu i otvorili vatru.
Napadači su usmrtili 12 lјudi, uklјučujući desetoro zaposlenih i dva policajca, a ranili 11 drugih osoba. Hamid Murad (18), koji je pogrešno osumnjičen i za kojeg je na kraju utvrđeno da je nevin, odmah se predao policiji (nakon 50 sati je pušten bez podizanja optužbi), dok je potraga za dvoje osumnjičenih potrajala još tri dana, sve dok nakon višečasovne opsade štamparije u kojoj su bili nisu likvidirani i braća Šerif i Said Kuaši.
Povod za napad na ovaj list su karikature i šale sa prorokom Muhamedom koje Šarli ebdo često objavlјuje, a koje su uvredlјive mnogim muslimanima. To je prvo dovelo do pretnji islamskih ekstremista redakciji ovog magazina, zatim bacanja bombe na uredništvo lista u 20. arondismanu Pariza i hakovanja veb-sajta 2011. godine nakon što je karikaturista Luz u 1011. izdanju lista (naslovlјenom Šarija ebdo) objavio karikaturu Muhameda uz šalјivi tekst, potom stavlјanja uredništava pod zaštitu policije, a na kraju i velikog terorističkog napada.
Fraza „Ja sam Šarli“ (franc. Je suis Charlie) postala je uobičajen slogan podrške kako žrtvama tako i slobodi medija u društvu, uklјučujući i Srbiju. Redakcija Šarlija ebdoa je nastavila da radi. Sledeće izdanje časopisa se prodalo u više od 7,95 miliona kopija na šest jezika, naspram uobičajenog tiraža od 60.000 na samo jednom, francuskom  jeziku..

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

www.domomladine.org
www.usus.org.rs
Objavljeno: 08.05.2017.
Strip: Montenegrini (392)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 08.05.2017.
Mesec festivala počinje (2)...      Press: TRAS!
  ...1. Beogradski festival
         stripa TRAS!

Pozivamo Vas na svečano otvaranje
1. Beogradskog festivala stripa - TRAS!

U godini, kada jedan od naočitijih:) likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg - Marti Misterija /Martin Mystere/, obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, u Beograd, na prvo izdanje festivala TRAS! dolazi upravo autor stripa o M.M, scenarista Alfredo Kasteli /Alfredo Castelli/.

TRAS! će uz prisustvo gostiju iz Italije, a pored Kastelija, to su i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru), biti otvoren izložbom velikih strip tabli "Beskrajna pustolovina", u petak, 12. maja, u 19 časova, u Multumedijalnoj sali, Centra za kulturu Vlada Divljan, gde će se ceo festival i odvijati.

U tri festivalska dana, program je organizovan tako da je petak /12.5/ rezervisan za koktel otvaranja i izložbu, dok će cela subota /13.5/ biti posvećena berzi stripova na otvorenom, ispred CK Vlada Divljan /12-20č/, te crtanju, razgovorima i duženju sa italijanskim autorima, kao i večernjim filmskim projekcijama. Nedelja /14.5/ je namenjena dečijem maskenbalu /12-14č/, te domaćim i regionalnim autorima /Štef Bartolić, M. Milutinović Brada, Jovan Ukropina, Siniša Radović/, a festival će uveče biti zatvoren aukcijom izloženih strip tabli /20č/.

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane. Za dodatne informacije, kao i za intervju s nekim od autora, slobodno nas kontaktirajte.

Fb strana festivala TRAS!
web.facebook.com/Tras.festival.stripa/
Fb event strana festivala
web.facebook.com/events/428502367506993/


Program Beogradskog festivala stripa TRAS!

   Petak 12. maj
19:00 Svečano otvaranje festivala i izložbe „Beskrajna pustolovina“

   Subota 13. maj
12:00 – 14:00 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Alfredo Kasteli, Mauro Laurenti, Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
12:00 – 20:00 Berza stripa
16:00 – 17:00 Tribina sa gostujućim autorima – Mauro Laurenti i Valter Venturi (Sergio Bonelli Editore: Zagor)
17:00 – 19:00 Tribina sa gostujućim autorem – Alfredo Kasteli (Sergio Bonelli Editore: Marti Misterija)
19:30 Marti Misterija pod reflektorima – projekcija kratkometražnih filmova autora Marka Backovića

   Nedelja 14. maj
12:00 – 14:00 Dečji maskenbal – kosplej, nagrade za najbolje kostime
14:30 – 15:00 Dokumentarni film o Fredu (Frédéric Othon Théodore Aristidès: Filimon, Mali cirkus)
15:00 – 16:45 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
17:00 – 18:00 Tribina sa gostujućim autorima – Jovan Ukropina (Là ou vivent les morts, France avait continuē la guerre), Miroljub Milutinović Brada (L'Expert, La Druzina), Siniša Radović (La fille du Yukon, Adam Wild), Štef Bartolić (Dick Long, Crni Popaj)
18:00 – 20:00 Svečano zatvaranje festivala i aukcija


Uvodnik

Strip je tokom svog postojanja izvojevao bitke koje su ga u akademskoj zajednici i konzumerističkoj publici svrstale u ravnopravan vid umetnosti – iako to priznanje nije uvek unisono. Više se ne dovode u pitanje njegov kulturološki uticaj, značaj i kvalitet. Strip je postao predmet proučavanja, galerijskog izlaganja i tribinskih diskusija, i pokazao se kao višegeneracijski umetnički medij sposoban za suprotstavljanje antikulturi, prepun potencijala i sa aktuelnim društvenim vrednostima. Strip kritikuje, ukazuje, društveno se angažuje, postavlja trendove ili ih satirično ogoljava; strip može biti mejnstrim i subkultura, subverzivan i panegirički, konstruktivan i destruktivan, edukativan i dekadentan – on je univerzalno sredstvo komunikacije, upakovan u formu čije je ograničenje isključivo mašta autora.

Ali, strip se u Srbiji još bori za medijski i javni prostor. Živa i aktivna festivalska scena se nameće kao jedan od najdominantnijih vidova promocije stripa, i po pravilu je plod altruističkog zalaganja pojedinaca. Beograd, dvomilionska metropola i kulturni centar, dosad je bio domaćin samo Salonu stripa u SKC-u. Strip festival "TRAS!", koji će se od 12. do 14. maja održati u Centru za kulturu "Vlada Divljan" na Paliluli, nastao je na inicijativu najstarije beogradske strip-knjižare "Alan Ford" i PARALEL-Beogradskog Festivala Subkulture, uz podršku partnera i domaćih strip-izdavača, a u nastojanju da se obogati kultura devete umetnosti i stvori još jedno novo žarište njenog daljeg razvitka. Festivalski program je, kroz izložbene sadržaje, tribinske programe, radionice, i projekcije dokumentarnog i igranog filma, ujedno i tačka susreta autora, izdavača i publike.

Tras je jedna od najčešćih onomatopeja u stripu, sa jasnim značenjem, i ilustruje dramatični kontakt dva fizička objekta – klavira i zemlje, auta i drveta, šake i lica... Ali ilustruje i figurativni kreativni kontakt ova tri esencijalna segmenta stripa – autora, izdavača i publike – kojima je festival "TRAS!" posvećen, kao i kulturološki uticaj koji sadržaji ovog tipa imaju na javnu scenu u promociji kvalitetnih vrednosti.

Nikola Dragomirović


GOSTI:

Alfredo Kasteli (r. 1947, Milano), scenarista, esejista i tvorac Martija Misterije, u svet stripa je ušao sa 18 godina  kao autor serijala Scheletrino, koji je služio kao dodatni strip u Dijaboliku. Sledeće godine, sa nepunih dvadeset, pokrenuo je prvi italijanski fanzin magazin "Comics Club 104". Potom 1969. godine pokreće i "Horror" magazin, gde osim stripova sakuplja eseje i kritičke tekstove. Kasteli je svojim inovativnim scenarijima, koji osciliraju na tankim granicama avanture, fantastike i horora, sarađivao sa brojnim izdavačima, od Mondadorija do Corriere dei Ragazzi, gde je bio i urednik, da bi na posletku tokom sedamdesetih otpočeo saradnju izdavačkom kućom Boneli. Radom na Zagoru ostaće upamćen po frankeštajnovskoj horor avanturi Molok, povratcima Supermajka i vampira barona Rakošija, kao i drugim pričama ispunjenim mistikom. U sličnom maniru se karakteriše i njegov rad na Mister Nou, gde kombinije natprirodne elemente sa klasičnom južnoameričkom avanturom pedesetih. Krajem sedamdesetih osmišljava Alana Kvotermejna, koji mu služi kao idejni predložak za Martija Misteriju, koga 1980. kreira sa  Alesandrinijem. Od 1982. godine do danas, serijal Marti Misterija neprekinuto izlazi u okviru izdavačke kuće Boneli, a na prostorima bivše Jugoslavije ima kultni status. Avantura i misterija iznad svega, u formi arheologije, zavera na svetskom nivou i skrivene istorije, obogaćeni Kastelijevim eruditskim obrazovanjem, od Martija Misterije su stvorili dugovečan serijal za sve generacije, sa dragocenim edukativnim potencijalom.

Mauro Laurenti (r. 1957, Rim) je, nakon studija na Akademiji lepih umetnosti, stupio u svet stripa saradnjom sa Rencom Barbierijem. Saradnju sa Bonelijem ostvaruje 1993. godine, pričom Kradljivac senki na serijalu Zagor, po scenariju Maura Bozelija. Tokom devedesetih je nacrtao neke od najzapaženijih epizoda Zagora iz tog perioda, sve po scenariju Maura Bozelija, sa kojim nastavlja saradnju redovnim angažmanom na serijalu Dampir. Na Zagoru se posebno ističe pričama Vudu osveta i Povratak Nata Murda (obe su objavljene u ediciji "Zagor: Odabrane priče" Veselog četvrtka).  Ne ostavlja Zagora, i pored većih pauza tokom rada na Dampiru, te realizuje neke od scenarija Diega Kajelija i Morena Buratinija. Autor je svih naslovnih ilustracija za kolekcionarska izdanja "Biblioteke Zagor" Veselog četvrtka, koje crta specijalno za tu priliku. Svojim dinamičnim i eksplozivnim stilom se ističe u izdavačkoj kući Boneli, a posebnu pažnju u stripu privlači ženskim likovima kojima dominira zavodljivost. 

Valter Venturi (r. 1969, Rim) stupio je na scenu putem izrazito antisuperherojskog mini serijala Kapetan Italija, čijih je 12 brojeva sam objavio. Potom je ostvario saradnju sa Robertom Rekionijem na serijalima Lost Kidz, John Doe i Detective Dante. Saradnja sa Titom Faracijem na serijalu Bred Beron obeležava početak njegove saradnje sa izdavačkom kućom Boneli. Realizovao je jednu epizodu i jedan specijal Demijana, prvu priču edicije "Kolor Zagor" po scenariju Jakopa Rauha (Veseli četvrtak "Obojeni program" 2), kolornu krosover priču sa Zagorom i Dragonerom (Veseli četvrtak "Obojeni program" 8), kao i jednu od priča u poslednjem "Kolor Teksu" po scenariju Luke Barbierija i prvu priču u "Teks magazinu" po scenariju Antonia Zamberletija. Nacrtao je i "Zagor Specijal" 27: Kristofer mora umreti. Kao kompletan autor se oprobao na grafičkom romanu Veliki Belconi koji je u Srbiji objavio Phoenix Press. Autor je naslovne ilustracije na najnovijem albumu Ortodox Celtsa, Many Mouths Shut!, iz 2017. godine, na kojoj dominira deo lica koji asocira na Zagora. Venturi se sa lakoćom stilski uklapa u širok spektar žanrova, i pokazao se kao jedan od crtačkih favorita kod velikog broja fanova.

Jovan Ukropina (r. 1980, Beograd) se još u mladosti opredelio za strip i ilustraciju. Dobitnik je više nagrada iz ovih oblasti. Radovi su mu objavljivani u "Strip presingu" i "Tink Tanku", i autor je nekoliko kratkih stripova serijala Vekovnici. Debitovao je na međunarodnoj sceni 2011. godine albumom Là ou vivent les morts po scenariju Žan-Pjera Pekoa. Od 2015. sarađuje sa izdavačkom kućom Soleil, za koju je nacrtao dva albuma ukronijskog serijala 1940 – Et si la France avait continuē la guerre, i koautor je desetog albuma Wunderwaffen. Autor je naslovne ilustracije za najnoviji album Les Filles de Soleil. Ukropina sa jednakom lakoćom stvara table realističnog i detaljnog stila, kao i parodične ilustracije ispunjene dinamikom. Stilovi, teme i tehnike za njega nisu ograničavajuć faktor, i koristi ih da ostvari svoj pun potencijal svestranog autora.

Miroljub Milutinović Brada(r. 1962, Loznica) je prve radove objavio u magazinu "Tron" 1993. godine. Sarađuje sa Kreativnim centrom kao ilustrator, a od 2003. godine je prisutan kao strip-autor u Francuskoj. Sarađuje sa Delcourtom, za koji je radio dva albuma serijala Lignes de Front, i Glénatom. Četvorodelni avanturističko-konspirativni L'Expert koji je crtao po scenariju Franka Žiroa za Glénat, čija se radnja odvija od srednjeg veka do modernih vremena, kao i La Druzina po scenariju Žaka Mazoa, koji se odvija u istorijskom kontekstu Prvog svetskog rata u Čehoslovačkoj, pružili su Bradi mogućnost da pokaže umeće u obilju hronoloških narativa. Bradine table stripa odišu lakoćom i fluidnošću radnje, uz izuzetnu grafičku preciznost koja čitaoca smešta u središte događaja.

Štef Bartolić (r. 1967, Zagreb) je animator, ilustrator i strip-autor prisutan na sceni od 1986. godine. Nakon studija na Školi za primjenjenu umjetnost, Štef je na polju animacije sarađivao na dugometražnim filmovima Čarobnjakov šešir, Šegrt Hlapić i Mali leteći medvedići, kao i na većem broju kratkometražnih animiranih filmova. Počeo je da se bavi stripom od 1986. godine, i objavljivao je radove u "Poletu", "Plavom Zabavniku", "Večernjem listu"... Za "Modru lastu" je 14 godina crtao strip Gluhe laste, koje je potom reizdala zagrebačka Fibra u (zasad) dva albuma. Po scenariju Darka Macana je deset godina crtao za hrvatski "Playboy" Dicka Longa, kojeg reizdaje Strip-agent u integralnim albumima (trenutno su objavljena tri). Sa Macanom je sarađivao i na stripu Komarac: Prop'o plan, a 2008. objavljuje album Crni Popaj. Bartolićevi akteri komuniciraju sa čitaocima jedinstvenom mimikom i gestom, žustro i eksplozivno, oslikano neverovatnim talentom jednog od najvećih talenata sa našeg područja.

Siniša Radović (r. 1966, Zagreb) je na diplomirao na Likovnoj akademiji u Moskvi. Stripom se bavi u Srbiji od devedesetih. Sa Milanom Konjevićem je sarađivao na serijalima Generacija Tesla, Borci sumraka i Romero. Autor je Smešne strane srpske stvarnosti po scenariju Mihajla Medenice za "Press", i jedan je od pokretača i urednika "Bagera". Sa Borislavom Stanojevićem kao scenaristom je autor prvog albuma inovativnog strip-serijala Kapetan Nitrat. Za francuski Dupuis je od 2005. do 2007. crtao tri albuma serijala La fille du Yukon po priči Filipa Tirola, a za Soleil je 2012. crtao prvi album Van Helsing contre Jack l'Éventreur po scenariju Žaka Lamontanja. U septembru 2016. godine, u Italiji je objavljena 24. epizoda serijala "Adam Wild" Đanfranka Manfredija, L'alba del novecento, koju je crtao Radović. Njegovi radovi obiluju realističnim stilom, detaljnošću i maestralnim baratanjem ambijentalnosti. U sugestivnim okruženjima, akteri Siniše Radovića se utapaju u radnju režiserskom preciznošću i oživljavaju u maniru filmske radnje.

Objavljeno: 07.05.2017.
Strip: Noćni sud (29)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 07.05.2017.
Mesec festivala počinje (1)...      Press: CRŠ
  ...20. Crtani romani šou -
  Zagreb Comic Con.

Od 12. do 14. svibnja 2017., u Domu hrvatskih likovnih umjetnika u Zagrebu, po dvadeseti se put održava najveći festival stripa u regiji, Crtani romani šou, ove godine uz dodatak u imenu: Zagreb Comic Con

Bogat slavljenički program sastojat će se od tradicionalnog sajma stripova, šest velikih izložbi, razgovora s domaćim i stranim crtačima i scenaristima, crtanja za publiku, promocije novih albuma, pregleda portfelja, tribina, kviza, igraonice za djecu, šminkeraja, cosplaya i još mnogo toga.

Ovogodišnji su gosti renomirani crtači Jordi Bernet ("Torpedo", "Jonah Hex"), Eduardo Risso ("100 metaka"), Alfonso Font ("Clarke i Kubrick", "Zarobljenik zvijezda", "Taxi"), François Boucq ("Bouncer"), Bonellijevci i članovi crtačkog staffa stripa "Dylan Dog" Eugenio Sicomoro, Giovanni Freghieri, Luigi Picatto, Marco Nizzoli i Marco Soldi, zatim Julio Radilović – Jules, Goran Parlov, Bernard Kolle, Milorad Vicanović Maza, Željko Pahek, Stevan Subić, i mnogi drugi.

Uz njihova gostovanja bit će postavljene i izložbe njihovih originalnih crteža, te izložbe "30 godina Dylana Doga u Hrvatskoj", "Modesty Blaise", "Made in CRO" – radovi domaćih crtača nastali u zadnjih godinu dana za najpoznatije svjetske izdavače – i "Hrvatski stip za djecu" crtača Darka Kreča. Radujemo se i pregledu portfelja i tribinama s iskusnim stručnjacima na području izdavačke djelatnosti i teoretičarima stripa Olivierom Jalabertom, Elsom Stzulcman, Didierom Pasamonikom i Zoranom Đukanovićem. Predstavit ćemo i nova izdanja stripova: "Jomar" scenarista Milka Peke i crtača Vladimira Davidenka u izdanju Stripforuma, "Bouncer" Francoisa Boucqa u izdanju Udruge Crtani romani šou, te "Dani Sparina" autora Krešimira Biuka, također u izdanju CRŠ-a.

Ulaz na sva događanja u sklopu Festivala je besplatan.

www.crsfestival.com
Objavljeno: 06.05.2017.
Strip: Cane (283)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.05.2017.
Maja Veselinović...      Press: SKC BGD
  ...CVETOMISLI I KNJIGOCRT.

STUDENTSKI KULTIRNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija
11 - 20.05. 2017.
Maja Veselinović: CVETOMISLI I KNJIGOCRT
Izložba ilustracija
(Otvaranje izložbe: četvrtak, 11.05. 2017. 19:00)

Maja Veselinović živi u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu za dizajn, odsek - grafički dizajn. Završila je i Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti, smer - nastavnik likovne kulture. Od 2001. godine radi kao freelance ilustrator, strip autor i dizajner.

Član  je slikarsko grafičke sekcije Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije – ULUPUDS sa statusom samostalnog umetnika.

Sarađujući sa domaćim i inostranim izdavačima kao što su Kreativni centar, Klett, Fabrika knjiga, Pozorište Zvezdarište, Umer Artists, Atelje 212 i dugi, ilustruje knjige, časopise i edukativne publikacije namenjene deci.

Radove objavljuje u časopisima, strip antologijama i specijalizovanim dizajn magazinima kao što su PRINT Magazine (SAD), UPPERCASE (Kanada), Curvy (Australija), InguineMah!gazine, Internazionale (Italija), Graffiti 76 Quadrinhos (Brazil),  Göoo magazin, The Ark Project (Argentina), Stripburger, Madburger (Slovenija), Ženski strip na Balkanu, Zarez, Komikaze, Kvadrat (Hrvatska), Hardcomics (Rumunija), Symposion, Balkan Twilight, Liceulice, Vreme, Politikin zabavnik, Elle, Pančevac, Rez magazin, Kvartal i dr.

Do sada je imala nekoliko samostalnih i učestvovala na preko 50 kolektivnih izložbi kod nas i u svetu (Italija, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Švajcarska, Slovačka, Holandija, Ukrajina, Brazil, Australija, SAD…) Kontinuirano izlaže na svim izložbama i manifestacijama vezanim za ilustraciju i strip (Zlatno pero, Međunarodni salon stripa SKC Beograd, BookIll Fest, Bienale ilustracije u Bratislavi, Hrvatsko bienale ilustracije, Novo doba festival nezavisnog stripa, COW illustration festival u Ukrajini i dr.)

Dobitnica je nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Grand Prix i Specijalna nagrada žirija za inovaciju Drugog međunarodnog salona stripa SKC  Beograd, 2004. godine, počasna diploma  Zlatno pero 2007. i nagrada Mali format 2010. nagrada ULUPUDS-a na godišnjoj izložbi slikarsko grafičke sekcije 2015. priznanje za ilustraciju na Festivalu ilustracije i knjige BookIll Fest 2016. i mnoge druge. Po izboru PRINT Magazine, vodećeg američkog magazina za grafički dizajn, svrstana je među 12 najzanimljivijih ilustratora u Evropi za 2008. godinu. Septembra iste godine, u izdanju SKC-a Novi Sad, objavljuje zbirku stripova Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče.

Izložba Cvetomisli i knjigocrt svojevrstan je osvrt na rad umetnice na polju ilustracije u periodu od 2012. do danas. Izložba se sastoji od dvadesetak celina, pri čemu je u okviru svake celine prikazan po jedan projekat (ilustracija knjige za decu, ilustracija za plakat, čestitke, samostalni ilustratorski poduhvati, razne skice i sl.)

Izložene ilustracije izvedene su kombinovanjem digitalnih i klasičnih slikarskih tehnika.

www.majaveselinovic.com
Objavljeno: 05.05.2017.
Životni košmari pisca horora ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...kakvi to košmari plaše pisca horora –
  „Lavkraft“ Hans Rodionof, Enrike Breća,
  Kif Gifen;
  
izdavač Darkwood, Beograd, 2016.;

Hauard Filips Lavkraft (1890-1937) jedan je od nespornih klasika literarnog žanra koji se naziva „fantastikom natprirodnog“ ili „hororom“. Mada je za života svoje priče objavljivao u obskurnim publikacijama malih tiraža i u, s druge strane, tiražnim „Uvrnutim pričama“, magazinu koji je štampao petparačku-šund literaturu, što je moglo da ga, kao i u slučaju brojnih pisaca, uprkos kakvoj-takvoj slavi, po prestanku objavljivanju novih dela (iz bilo kog razloga: odustanka od pisanja ili smrti), odvede u zaborav, Lavkraft nije potonuo u anonimnost već, naprotiv, stekao najpre status kultnog pisca a potom bio prepoznat, od teoretičara žanra, za autora kvalitetnog i za žanr značajnog opusa. Objavljivanje knjiga u kojima su sakupljene njegove priče odnosno poezija i impozantna prepiska (smatra se da je napisao oko 100.000 pisama od kojih su mnoga imala i do 40 strana!), filmske ili strip adaptacije nekih dela zajedno sa kritičkim osvrtima na njegovo delo te bibliografsko-publicističkim hronikama njegovog života, učinilo je Lavrkafta, krajem XX veka, prepoznatljivom figurom kulturne scene.

Široku publiku konstantno privlače biografije umetnika, pisaca, slikara, kompozitora, glumaca... Razlozi za ovo interesovanje različiti su, od pokušaja da se razume nečija sudbina odnosno otkrije „ključ“ umetnikovog opusa do puke želje da se zaviri u tuđu intimu i otkrije njen „prljavi veš“. Naravno, kao što „obični ljudi“ vode i zanimljive i dosadne živote tako i umetnici nisu samo boemi i vagabundi već mogu biti i ljudi sasvim prosečnih navika i ponašanja; „nestašluci“ i „dosadan život“ nisu uslovi ili garancija da će umetnik biti uspešan a njegovo delo valjano. Čini se da su interesovnaja za živote pisaca horora posebno živahna uz obavezna pitanja o inspiraciji i onome što takve pisce plaši (uz željno očekivanja šokantnih odgovora). Strip „Lavkraft“ (originalno objavljen 2014.g.) rađen po scenariju Hansa Rodionofa koji je adaptirao Kif Gifen a nacrtao Enrike Breća svojevrsna je mešavina činjenica iz piščevog života i prepoznatljivih elemenata njegove proze. Kako to u „Predgovoru“ tvrdi režiser Džon Karpenter „Priču posebno osnažuje to što su događaji iz Lavkraftovog života savesno predstavljeni. Ludilo, neobično odrastanje, promašene veze - sve je zasnovano na činjenicama. Jedina sloboda je uzeta prilikom određivanja razloga za ludilo i propast njegovih veza.“ Album započinje nervnim slomom Lavkraftovog oca posle koga biva smešten u ludnucu u kojoj će i umreti. Lavkraft odrasta sa tetkama i dedom koji mu pred spavanje čita strašne priče. Dečaka koji je izuzetno inteligentan za svoj uzrast majka oblači kao devojčicu; on je, uprkos stalnim noćnim košmarima, opčinjen knjigom „Nekronomikon“ Abdula Alhazreda, „ludog Arapina“, za koju majka tvrdi da je zla i da je treba spaliti. Lavkraft beži od kuće i skriva knjigu na nepostojećem mestu - u Arkamu. Nakon što zla čudovišta ubiju Lavkraftovog dedu on vraća „Nekronomikon“ i počinje, mada ga košmari i dalje muče, da piše priče koje prodaje „prostačkom magazinu“. Njegovi izdavači vrlo su zadovoljni pričama iako su pisane starinskim, previše kitnjastim stilom. U cilju proširenja saradnje predlažu mu da sretne opsenara Harija Hudinija koji ima neke ideje za priče. Susret ne prolazi dobro ali, na ulici, onesvešćenom Lavrkaftu pomaže mlada dama Sonja sa kojom će se on zbližiti a kasnije, nakon što njegova majka doživi nervni slom (jer je čitala „Nekronomikon“) i bude smeštene u istu ludnicu u kojoj je bio i njen muž, par će se preseliti u Njujork i „ozakoniti svoju vezu“. Sonja je vrlo strpljiva sa Lavkraftom ali su košmari i neurotično ponašanje sve češći pa se brak raspada i Lavkraft namerava da se vrati u rodni Providens. Ipak, pre toga, on će sa Sonjom otići u Arkam da oslobodi majku i sukobi se sa Drevnima, nemilosrdnim „ljigavim grozotama“ koje vladaju drugim dimenzijama a u ovaj svet dolaze kad se otvori kapija a to je uvek kad neko čita prokleti „Nekronomikon“. U fantazmagorijskom begu Lavkraft gubi majku i sreće svog ciničnog dvojnika a na javi se rastaje sa Sonjom voljan da spali „Nekronomikon“ i da u svoje priče unese mantre koje će, kad god ih neko čita, držati kapiju zatvorenom. I... „Zasad je kapija ostala zatvorena.“

Nizanje realnih epizoda i košmara sugeriše paralelno postojanje univerzuma koji se prepliću sve dok se kapija ne otvori i zatvori. Mitologija krucijalne knjige tajnih znanja jedan je ključnih elemenata priče i nastavak je srednjevekovnih hermetičkih učenja koje će bogato nadograditi Borhes i postmodernisti. I koncept Lavkraftove biografije iz ovog stripa je na tom tragu.

Enrike Breća je koristeći različite likovne tehnike (crtež i akvarel) majstorski vizuelizovao prizore iz „obične stvarnosti“, islikane primirenim tonovima, i one iz košmara, živih, intenzivnih boja; uz to, košmari su na tablama sa crnim okvirom a priča iz „Nekronomikona“ u crvenom okviru. Uspešnost likovnog segmenta albuma unekoliko narušava prepoznatljivost čudovišta koja su na tragu ranije viđenih rešenja.

Rečju, album „Lavkraft“ je fiktivno-realna biografija poznatog pisca koja svakako zaslužuje čitalačko-gledalačku pažnju i kao samostalno delo i kao mogući uvod u susret sa Lavkraftovom prozom.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 05.05.2017.
Solo izložba / Femicomix...      Press: Komikaze
  ...IVANA ARMANINI.

Gradski muzej Virovitica i Komikaze vas pozivaju 6. svibnja u 19.30 sati na otvorenje samostalne izložbe ivane armanini, hrvatske stripašice, ilustratorice, dizajnerice koja će se virovitičkoj publici predstaviti izborom autorskih plakata i strip ilustracija te promovirati novi strip album ˝Katalog˝, svojevrsnu retrospektivu 15 godina svog umjetničkog rada.

katalog: komikaze.hr/print_issue/katalog-strip-album/
facebook događanje: www.facebook.com/events/...
gradski muzej virovitica: www.muzejvirovitica.hr/vijesti/893/
pozivnica: komikaze.hr/solo-izlozba-femicomix-ivana-armanini/

Ivana Armanini je prepoznatljiva po art brut crtežu, likovnosti snažnog kontrasta, izražajnim teksturama i stiliziranim likovima koje stvara u tušu, kombiniranim tehnikama i digitalnom grafikom. Autorica subverzivno obrađuje društveno angažirane teme apsurdističkim humorom, dok motive često reducira gotovo na razinu znaka. Kratke strip forme gradi na emocijama interpretirajući sadržaje, stanja i teme svakodnevnog života različitim stilskim pristupima koje razvija razigranim, spontanim, ludičkim senzibilitetom. Ili, kako je možda i najsnažnije povodom izlaska ‘kataloga’ zapisao likovni kritičar marko golub: ‘Stripovske table ivane armanini su kao neboderi i stambene zgrade u noći – u njima se sve događa zgusnuto i istovremeno, svaka sličica je prozor i u njemu je jedna priča, a svi prozori zajedno su još jedna velika priča, i sve je puno čudnih bića. ponekad na njima blješte i gase se svjetla i iznutra se čuje muzika: dum-dum-dum-dum-dum.’

Rođena je u Zagrebu gdje je završila i akademiju likovnih umjetnosti. Osniva i vodi Komikaze (2002.), mrežu za proizvodnju, promociju i distribuciju autorskog stripa s fokusom na nezavisnu scenu kroz koju najviše objavljuje te izlaže na preko 200 izložbi, radionica i festivala. 2015. pokreće Femicomix turneju (‘ženski strip’, predstavljen u 7 država) a 2016. Femicomix ediciju koja predstavlja ženske autorice – pojedinačno, kroz seriju izložbi i katalogom.

U sklopu izložbe posjetitelji će imati priliku kupiti strip album Ivane Armanini ˝Katalog˝ i ostale publikacije i printeve Komikaza (uključujući plakate, bedževe, majice s tiskom)…

komikaze/femicomix program 2017. podržan je od ministarstva kulture RH i gradskog ureda za kulturu – Zagreb

Objavljeno: 04.05.2017.
Komikaze news...      Press: Komikaze
  ...website / webzine / tour.

za 15. obljetnicu komikaze su  počastile sebe i vas novom, pametnijom i preglednijom web stranicom! / for 15th anniversary komikaze present new, smarter and improved web page for yours & ours comix pleasure!

komikaze novosti/ news:

> novi izgled/ new look: komikaze.hr

> komikaze galerija/ gallery:
izašao je novi broj komikaze#44/ new issue komikaze#44 is out!
poveznica/ link: komikaze.hr//issue/44/
autori/ce: ana kovačić, marie vermont, safespacecmx, evangelos androutsopoulos, bloodworld, víctor arce, sim mau, wostok, ivan tudek, vittorino curci, ivana armanini, david peter kerr
više/ more: komikaze.hr//15122016-komikaze-webzine-44

> komikaze striparnica/ library tour:

1.) 20/04 – 23/04 ratatata fest – macerata/it + solo izl/exh: ivana armanini/ femicomix/ katalog
2.)  22/04 fijuk sajam – greta, zg/hr
3.)  30/04 – 01/05 ukmukfukk fest – budapest/hu
4.)  06/05 – 06/06 gradski muzej – virovitica/hr + solo izl/exh: ivana armanini/ femicomix / katalog

* podržano od ministarstva kulture rh i grada zagreba
/ support by ministry of culture of the republic of croatia and city of zagreb

Objavljeno: 04.05.2017.
Strip: Borovnica (35)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 04.05.2017.
Zograf u Novom Sadu...      Press: Strip vesti
  ...ALEKSANDAR ZOGRAF:
  MALA OTKRIĆA.

Novosadski književni festival
"Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“,
na brodu Cepelin, u četvrtak 4. maja u 20h

Brod Cepelin predstavlja promociju najnovije knjige stripova Aleksandra Zografa, Mala otkrića. U pitanju je nova kolekcija storija koje su prvobitno objavljene u listu Vreme. U predgovoru ovog izdanja, autor je zapisao: „Kada sam započeo da radim na stripovima za nedeljnik Vreme, a bilo je to 2003. godine, nisam imao pojma kuda sve to vodi.  Zapravo, nisam ni imao vremena da razmišljam, jednostavno sam svo raspoloživo vreme provodio koncipirajući nove priče prema temama koje su me tog momenta zaokupljale, i zatim sve to ucrtavao u table svojih stripova,i tako svake nedelje unedogled. Iako je svaka storija bila celina za sebe, ispostavilo se da je postojao krug tema koje sam obrađivao – opisi mesta gde sam putovao, članci i fotografije koje sam pronašao na buvljim pijacama... Jedno od najvećih zadovoljstava za koje znam je radost otkrića. To je radost koju možemo da iskusimo na dnevnom nivou, i to ni u čemu ne umanjuje zadovoljstvo velikih životnih uvida, snažnih, burnih doživljaja koji menjaju pravac vašeg života. Ideja je da prosto dozvolite sebi da se prepustite užitku u malim stvarima, koja su, tokom ljudske putanje ovim životom, načičkana svuda po stazama kojima prolazimo“.

Razgovor sa Aleksandrom Zografom vodi Zoran Paunović.

Saša Rakezić, koji crta stripove pod pseudonimom Aleksandar Zograf, po svom radu je već od početka devedesetih postao poznat ne samo u Srbiji, već i u zemljama gde su zbirke njegovih stripova bile objavljivane - ukupno pedesetak izdanja koja su se pojavila u S.A.D., Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Španiji, Nemačkoj, Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Japanu i drugde. Gost brojnih festivala, svoje radove je predstavio i na samostalnim izložbama, od Rima i Pariza, do San Franciska i Sijetla.

Objavljeno: 03.05.2017.
Centar za umetnost stripa...      Press: USUS
  ...najave programa 03-04. april.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 3. MAJ
* 17:00- 17:45: Dan Taličnog Toma... i braće Dalton! — 70 godina kauboja bržeg od svoje senke (Dom omladine Beograda)
* 18:00- 18:45 „Pegaz“ i Žika Bogdanović ponovo među nama (DOB)

   ČETVRTAK 4. MAJ 2017.
* 17:00- 17:45: Zabavnik pre Zabavnika (DOB)
* 18:00- 18:45 Edicija ilustrovanih brošura „Srpski naučnici u slici reči“ (DOB)

* O centru za umetnost stripa, Beograd


   SREDA 3. MAJ 2017.

• 17:00- 17:45: DAN TALIČNOG TOMA... I BRAĆE DALTON!
    — 70 GODINA KAUBOJA BRŽEG OD SVOJE SENKE

Tribina povodom proslave 70 godina „Taličnog Toma“ i izlaska desetog albuma u ediciji za kioske „Veselog četvrtka“, sa najavom nove biblioteke. Učestvuju urednik Dušan Mladenović i moderator Zoran Stefanović — uz gosta iznenađenja.
Posetioci na poklon dobijaju treći broj časopisa Bzzzz! sa tematom o našem omilјenom kauboju.

TALIČNI TOM MEĐU SRBIMA U NOVOM OBLIKU
Beogradska izdavačka kuća „Veseli četvrtak“ objavila je 2010-2016. deset visokotiražnih strip-albuma serijala Talični Tom i time vratila kauboja bržeg od svoje senke na kioske u Srbiji nakon decenijskog odsustva. Ovu ediciju, u kojoj su kombinovane klasične i moderne epizode, uveličao je prevod legendarnog Đorđa Dimitrijevića, čoveka čiji je prevod zaslužan za uspeh maltene svih kultnih francuskih stripova objavlјenih na jugoslovenskom tržištu u drugoj polovini XX veka: Asteriks, Gaša, Umpah-pah, Valerijan, Bluberi...
U desetom tomu je nedavno kod nas objavlјena epizoda „Čovek koji je ubio Taličnog Toma“ Matjea Bonoma, nepunih pola godine nakon premijere u Francuskoj. Povodom sedamdesete godine od objavlјivanja prvog stripa o Taličnom, ovom mladom autoru ukazana je čast i date su mu odrešene ruke da napravi njegovu verziju usamlјenog kauboja. Rezultat je upečatlјivo umetničko delo lišeno karikaturalnog stila i humorističke note, kanonska priča o tome zašto je Tom cigaretu zamenio slamkom, ali pre svega najbolјi strip iz 2016. godine po izboru publike međunarodnog festivala stripa u Angulemu.
Ovim desetim brojem kiosk izdanje albuma Talični Tom se zaklјučuje. Izdavač za kraj 2017. najavlјuje pokretanje integralne edicije Biblioteka „Talični Tom“ kroz koju će objavlјivati sve epizode serijala, počev od onih najranijih koje je Moris sam i crtao i pisao, a koje do sada nisu bile objavlјene na srpskom jeziku.

BOGATA ISTORIJA OMILjENOG LIKA
Mršavi pravednik sa crvenom maramom i večitom cigaretom u ustima, čije je lice navodno „pozajmlјeno“ od holivudskog glumca Garija Kupera, pojavio se 1946. godine. Autor ovog humorističnog vestern stripa je belgijski crtač Moris de Bever, kome će se desetak godina kasnije, 1957, kao scenarista, pridružiti Rene Gošini, najpoznatiji po radu na Asteriksu i Obeliksu.
Talični Tom (u izvorniku Lucky Luke) jedan je od najpopularnijih stripova u Evropi, obučen je u prepoznatlјivo kaubojsko odelo sa crvenom maramom i šeširom. U potezanju pištolјa je brži od svoje senke. Najveći neprijatelјi su mu braća Dalton: Džo, Džek, Vilijam i Averel (svaki viši i gluplјi od prethodnog) kao i mama Dalton. Tu je i Kalamiti Džejn, neotesana kaubojka koja pije, psuje, podriguje i obara muškarcima ruke. Verni pratioci i prijatelјi kroz Tomove brojne avanture na Divlјem zapadu su konj Džoli Džamper, a ponekad i najgluplјi pas na svetu Rantanplan, koji je kod raznih domaćih izdavača različito prevođen, najčešće kao Lajavko i Šaponja, a u prevodu crtanih filmova kao Buvara.
Od svog prvog objavlјivanja, Talični Tom, koji se večito obračunava sa braćom Dalton, prodat je u više od 300 miliona albuma širom sveta.
Talični Tom se u Srbiji objavlјuje više od pola veka, a premijeru je imao početkom 1960-ih u beogradskom listu Kekec, kada je imenima likova kumovao pisac Duško Radović, tada član redakcije, scenarista stripova i prevodilac sa francuskog. Serijal se od tada objavlјuje i preštampava kod najvećih izdavača („Forum“, „Dečje novine“, „Politika“...) u časopisima i albumima.
Danas je srpski izdavač „Taličnog Toma“ beogradska edicija „Veseli četvrtak“. Epizodom „Junak Mlakonja“, koja se pojavila na kioscima 4. novembra 2010. godine u prevodu Đorđa Dimitrijevića, započeto je najnovije izdanje ovog serijala kod nas, uklјučujući premijerne epizode koje rade Morisovi naslednici.
Taličnom Tomu je, povodom ovog jubileja, priređen poseban omaž na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu stripa u Angulemu, u Francuskoj.

• 18:00- 18:45 „PEGAZ“ I ŽIKA BOGDANOVIĆ PONOVO MEĐU NAMA
Promocija obnovlјenog „Pegaza“ — revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, kao i predstavlјanje autorskog doprinosa Žike Bogdanovića stripskoj teoriji.
Učestvuju član redakcije Pegaza i teoretičar i istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i moderator Zoran Stefanović.

O ŽIKI BOGDANOVIĆU
Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelј serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“...) i naravno stripom.
Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polјu strip teorije je nagrađen 1983. nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlјi: nastanak i život beogradskog stripa 1934-1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolјe publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polјu je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.

POSLE 20 GODINA NOVI BROJ „PEGAZA“
Prilikom raspada Jugoslavije, poslednji broj srpskog časopisa „Pegaz“ (broj 11, mart 1991), magazina koji je sa podnaslovom „revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem“ pokrenut još 1974, u većem tiražu je bio umnožen i na prodajnim mestima dostupan pre tačno četvrt veka! Onda je došlo do građanskog rata i raspada zajedničke države SFR Jugoslavije.
I pored u svakom pogledu nepovolјnih okolnosti, osnivač i urednik Žika Bogdanović najavio je i već 1992. pokušao da nastavi rad na novom broju. Uz mnogo napora, uspeo je 1997. godine da sadržaj tog (dvo)broja definitivno uobliči, pa čak i umnoži u veoma, veoma ograničenom tiražu, tek toliko da ima za obavezne primerke u Narodnoj biblioteci, za nekoliko najvećih posvećenika stripa i srećnika, kao i za sebe, ali do nedavno — sve je ostalo na tome.
U međuvremenu, urednik je pisao prozu, poeziju, eseje, sačinjavao monografije o ilustraciji, pa i antologije dela iz mnogih drugih stvaračkih disciplina. Uglavnom ih je u svom aranžmanu objavlјivao kao knjige; pored ostalog bilo ih je i veoma važnih o stripu.
Pegazu se vratio nedavno. Prvo je 2015. umnožio pomenuti dvobroj 12-13, koji ima blizu 300 stranica, a onda 2016. konačno na 224 stranice objavio i potpuno novi dvobroj 14-15.
I najvažnije — na kraju je već najavlјen kompletan sadržaj i naslovna strana narednog broja 16, koji će takođe izaći veoma brzo.
Najveće zanimlјivosti, a i novine: Pegaz 14-15 je prvi put štampan u boji i tvrdo je ukoričen!

SADRŽAJ BROJA 12-13 (1997/2015)
• Žika Bogdanović: BRANKO VIDIĆ ILI VEŠTINA SERIJALNOG PRIPOVEDANјA
• Branko Vidić — Konstantin Kuznjecov: Strip TRI ŽIVOTA
• J. L. Loher: EŠEROVE FUGE ILI ČUDESNI SVET VIZUELNIH METAMORFOZA
• Moric Kornelis Ešer: S ONE STRANE NEBA ILI U TRAGANјU ZA BESKONAČNIM
• Moris Horn: POSLE ČETVRT VEKA ILI JEDAN POGLED U 'PODZEMLjE'
• Fransis Lakasen: OGLEDALO SVETA ILI UPOREDNA STUDIJA O ARHETIPOVIMA
• Žika Bogdanović: DUGE SENKE KRATKOG PAMĆENјA ILI ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNјOSTI
• Slobodan Ivkov: POVRATAK IZVORIMA ILI KAKO SMO POVEZALI DIKANA I HAZARE
• Žan-Klod Glaser: 'TETKIN ŠAMPION' ILI JEDNA AMERIČKA ROMANSA
• Al Kep — Rejbern van Beren: Strip TETKIN ŠAMPION
• Slobodan Ivkov: BIOGRAFIJE I STRIP ILI VELIKANI U 'POČETNICAMA'

SADRŽAJ BROJA 14-15 (2016)
• Slobodan Ivkov: STRIP ILI IZA LEĐA POLITIKE
• Roberto Đamanko: PISMO PRIJATELjU ILI IDEOLOGIJA I STRIP
• Lesli Montgomeri: NOĆNE STRAVE ILI FIZIOLOGIJA NA DELU
• Vinzor Mek Kej: Strip SNOVI JEDNOG SIROŽDERCA
• Pjer Fresno-Derijel: SUMMA HISTORICA ARTIS ILI FENOMENOLOGIJA JEDNE UMETNOSTI
• Pjer Kupri: ZAMRZNUTI POKRET ILI RAPSODIJA U CRNOM I BELOM
• Kevin Morgenstern: GRANVIL ILI EVOLUCIONIZAM, KREACIONIZAM I ILUZIONIZAM
• Erik Kimbol: DžEF DžONS ILI IDIL U ŠUMI TAJANSTVENOJ KAO VREME
• Džef Džons: Strip IDIL
• Karo Krego: PIT MONDRIJAN ILI SNEŽANA I DžEZ
• Žika Bogdanović: ANTINOMIJE I ALEGORIJE ĐORĐA LOBAČEVA I ANDRIJE MAUROVIĆA
• Andrija Maurović: Strip BAŠ-ČELIK
• Moris Horn: OD ZABORAVLjENIH DO SLAVNIH ILI KRATKA ISTORIJA STRIPA


 

   ČETVRTAK 4. MAJ 2017.

• 17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA
Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 5. maja — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.
„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!

• 18:00- 18:45 EDICIJA ILUSTROVANIH BROŠURA „SRPSKI NAUČNICI U SLICI REČI“
Ilustrovane biografije naših najvećih naučnika u brošurama-slikovnicama za decu (i odrasle!) zajednički objavlјuju izdavačka kuća „Makondo“, Centar za promociju nauke i Udruženje „Srpski legat“.
U ovom programu autori i urednici predstavlјaju prva četiri toma edicije u kojima su obrađeni životi velikana kao što su Mihajlo Pupin, Jovan Cvijić, Nikola Tesla i Mihailo Petrović Alas.
Brošure-slikovnice je napisao naučnik Nikola Veselinović, sa mnogo zanimlјivih detalјa koji su većini čitalaca do sada bili nepoznati. Ediciju ilustruju poznati crtači stripova ali i drugi ugledni likovni umetnici. U prvom kolu to su Aleksa Gajić, David Vartabedijan i Dragutin Vukelić.
Ilustrovana edicija za decu i odrasle „Srpski naučnici u slici i reči“, u mnogo čemu se slaže sa „Makondovom“ edicijom „Večni klasici“ i njenom prvom bibliotekom „Liga izuzetnih džentlmena“. Edicija u svom prvom kolu obrađuje velike srpske naučnike, ali je plan da se u budućim kolima jedne šire edicije obrade i životi velikih srpskih umetnika i drugih kulturnih radnika.

O CENTRU ZA UMETNOST STRIPA; BEOGRAD: Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlјi i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

Objavljeno: 03.05.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.