SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)

Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    III STRIP KOLONIJA: RAŠKA 2014
27.08.2014.
Press: Strip kolonija


     Poštovani,

     Kraj je avgusta a treća strip kolonija u Raški samo što nije otpočela svoje trodnevne aktivnosti vođena glavom i bradom Gorana Trajkovića čelnika Kluba likovnih umetnika Raška škola, majstora reklamnog dizajna, stripa i malih slikarskih formi. Na koloniji učestvuju strip škole iz Vranja, Leskovca, Beograda, Prijepolja, Podgorice i Raške. Neko će reći stvaranje stripa je individualni čin prerade ideje u vizuelni jezik priče u slikama, i čemu okupljanje u koloniji? Radi izležavanja na livadi seoskog kutka Toplina duše, pored Ibra, sa pogledom na Staru Pavlicu, uz glineni lonac pun pasulja koji se krčka na ognjištu. Ne, ogoljena ideja u uslovima kolonije biva prerađena, prosejana kroz sito različitih mišljenja, i u interakciji članova grupe postaje sveža potka tkanja grafičkih priča sutrašnjice. Znači, vreme je sudija vrednosti ovakvih skupova.

     Tokom kolnije biće otvorena izložba USUS-a u galeriji centra za kulturu Gradac, u prilogu je katalog izložbe sa tekstom Zorana Stefanovića i Goranov plakat, najava kolonije. U štampi je sveska stripova nastalih na koloniji 2013.

     Srboljub Nikić



     Zoran Stefanović


     U DOLINAMA TAJNI, U PLANINAMA SA SLIKA

     Povodom izložbe Udruženje stripskih umetnika Srbije u Raškoj

     U Raškoj se, kao i u svim mestima počela, kriju tajne, koje se samo uvijene, kroz priče, mogu sačuvati.

     Ali svaka priča, ne imajmo sumnje, žudi da živi univerzalnim i večnim životom, otelovljena ― kroz slike. Pojedinačne kadrove "stripa" naše svesti, stripa na freskama, stripa na papiru... Pa čak i na zidovima galerija, kao što je to elitno mesto poput Kulturnog centra “Gradac“, kada osetimo da je trenutak dostojan kulturološkog vrednovanja.

     A verujemo da trenutak jeste dostojan kada je reč o prvom izlagačkom predstavljanju Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) u Raškoj. I to iz najmanje tri razloga. Prvi i najočigledniji se podrazumeva: ustanove kulture su autoritativni filter za ono što je najživlje i najuticajnije u kulturi. A današnji strip u Srbiji je upravo takav deo kulturne matice.
     Drugi razlog je novi položaj grada Raške u stripskoj umetnosti Srbije i regiona, koji je u 21. veku postao opšta činjenica preko autorskih opusa, izdanja, školi i kolonija stripa, izložbi... Ovim je i potpuno formiran stripski mikroregion Jugozapadne Srbije, silovit i sa sopstvenim finim identitetom koji se da zapaziti kod stvaralaca i njihovih dela, kako u Raškoj, tako i u Prijepolju, Užicu, Novom Pazaru,... Sa susednim severozapadnim delom scene, podrinjsko-kolubarskim stripom, možemo zaključiti da je stripska karta Srbije sada potpuno popunjena i na svom zapadu, da je živa u svakom svojem kutku.

     Naravno, mi iz drugih krajeva imamo potrebu da uzvratimo svu energiju i sveži dah novih strujanja koje su nam poslednjih par godina dale kolege iz Jugozapadne Srbije. Među njima, po ličnim sklonostima potpisnika, svakako treba pomenuti barem Dragana Filipovića, Sabahudina Muranovića, Gorana Trajkovića i Srboljuba Nikića.

     Zato je za USUS čast i radost da baš žiteljima Raške predstavi izbor novog stripskog stvaralaštva u državi, naše umetnike čija imena znaju čitaoci mnogih kontinenata. U selekciji, Srboljuba Nikića i Borivoja Grbića, Rašani će videti vrh ledenog brega, koji pomalo objašnjava zašto se naša scena smatra jednim od stubova stripa u Evropi već pun vek.

     Dolazak ovih stripara u doline tajni, planine u umu sačuvane, u kolevku Zagorske pa time i današnje Srbije, jeste i tiho poklonjenje precima koji su kao glavni dokaz svog postojanja ostavili baš priče u slikama.

     One, u svetinjama-stupovima, oblikuju i nas današnje.

     Autor je član UO USUS, stripski scenarista, istoričar i kritičar

povratak na vrh

    ČUDAKI LJUBIJO DRUGAČE
27.08.2014.
Press: Strip vesti



povratak na vrh

    SOMBORAC U IVANJICI
27.08.2014.
Press: Strip vesti

povratak na vrh

    PROMOCIJA U NOVOM SADU
26.08.2014.
Press: Crna ovca

     Pozivamo vas da u petak 29.08. sa početkom u 20 časova prisustvujete strip promociji dve izdavačke kuće i tri nova izdanja.

     Izdavačka kuća BESNA KOBILA će predstaviti svoje najnovije izdanje KORPORATIVNI PANDEMONIJUM domaćih autora Zolotića i Panevskog. Pored promotivne cene imaćete priliku da vaš primerak dobije posvetu autora koji će biti prisutan.

     Izdavačka kuća PHOENIX PRESS će predstaviti mini integral JA SAM LEGIJA i najnovije domaće izdanje BATMAN GOTIKA.

     Cene promotivne!

     Dodjite da podržimo domaće izdavače i autore!!!

     (Crna ovca, Kralja Aleksandra 10, Novi Sad,
      pasaž preko puta Trčike)

povratak na vrh

    GRRR! PROGRAM 28.08..2014.
24.08.2014.
Press: Grrr!Program


     U četvrtak 28. avgusta, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva predstavljaju najnovije izdanje  GRRR!Programa. Svoj rad na ilustraciji, slikarstvu i animaciji predstaviće turski autor, Ozgur Erman. Njegova kreativna delatnost nastala je paralelno sa poslom koncept umetnika u firmi koja se bavi post-produkcijom. „Međutim, još u svojim pubertetskim godinama ja sam otkrio svet turskih strip magazina. To je bilo od velikoh uticaja na tamnu stranu mog bavljenja umetnošću“, kaže Ozgur.

     Zatim, koncert đe prirediti grupa Nastrom iz Kovačice. Zvuk projekta Nastrom je inspirisan stilovima, kao što su industrial rock, krautrock, doom i sludge. Kao što sami kažu, njihovu muziku karakterišu „nizak štim basa, starinska ritam mašina, udaljena gitarska lava i minimalni tekstovi pesama na teme najdubljih tajni, noćnih čežnji i duhova sa ćoška“

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (142)
24.08.2014.
Piše: Zoran Đukanović


     TALENTI TVORCA – BRIAN BOLLAND


     (Brajan Boland, Bolandovi stripovi!,
     izdavač: Makondo)

     Može li neka knjiga da izneveri gotovo sva vaša očekivanja, a ona su bila pozitivna i pri tom ste s dosta osnove mislili da poznajete autora koga čitate, a da nakon toga doživljaj bude sve samo ne razočaranje? Upravo to mi se dogodilo s knjigom stripova koja je naslovljena krajnje nemaštovito Bolandovi stripovi!, izuzev jedne sitnice - uskličnik na kraju naslova više je nego opravdan. Ono što sam mislio o Brajanu Bolandu kao rasnom ilustratoru naslovnih stranica za tuđe stripove čvrsto stoji i dalje, ali je neprimenjivo, odnosno nedovoljno za vrednovanje knjige koju je objavio zemunski izdavač Makondo u odličnom prevodu Kristijana Relića, jednog od urednika. Makondo je snažno stupio na izdavačku scenu objavljivanjem, između ostalih izdanja, prva dva toma Malog Nema Vinzora Mekeja, jednog od najznačajnijih dela u celokupnoj istoriji stripskog medija, zatim integralnog izdanja fantastičnih i horor stripova Dina Batalje, Lige izuzetnih džentlmena Alana Mura i Kevina O’Nila, kao i ove Bolandove knjige.

     Boland je crtač koji je ostavio neizbrisiv trag ne samo među britanskim čitaocima radom na stripovima Sudija Dred, Kamelot 3000 i zatim planetarnim hitom na temu Betmena, kreiravši Ubistveni vic po scenariju Alana Mura. Kao posledica ubitačnog perfekcionizma kojim pristupa crtanju, sve više gravitirao je ka radu na naslovnim stranicama, izrastavši u jednog od najtraženih crtača-interpretatora omota strip svezaka i knjiga. Otud predstavlja kuriozitet zbirka kratkih stripova u kojoj je Boland kompletan autor, scenarista i crtač.

     Filozofija usputnosti

     Knjiga koju držimo u ruci pokazuje nam ekscentričnog i duhovitog pripovedača Bolanda. Ovaj crtački majstor je artist's artist, što znači da se među njegove najveće poštovaoce ubrajaju kolege, a među njima možda je ipak najteže zaraditi javno i dosledno poštovanje (ne govorim o marketinškom ja tebi vojvodo, ti meni serdare). Ovde nas, međutim, očekuje ne malo iznenađenja. Zaranjanje u Bolandove stripove! ispostavlja se kao putovanje u kompleksniju materiju nego što se isprva moglo naslutiti. Knjiga je rađena u dve potpuno oprečne stilizacije, jednoj koja je gotovo zastrašujući perfekcionizam, koji se ne može nazvati fotorealističkom pre svega zbog humornog otklona u farsično, dok je druga potpuno razbijanje prve stilizacije ponajviše u domenu redukcije, karikature i andergraund poigravanja. Ono će se na trenutke vraćati u realizam, samo zato da bi ponovo odlutalo u neobaveznu kroki grotesku. Prva stilizacija poznata nam je iz Bolandovog ilustratorskog rada, Ubistvenog vica i ostalih stripova. Druga je pravo vizuelno iznenađenje i zagonetka ove knjige.

     Krenimo od prvog, perfekcionističkog dela. Priče koje Boland tu ispreda nisu hladne. Hladnoća je samo u tipu crtačke stilizacije za koju rekosmo da fletruje sa zanatskim savršenstvom. Pitanje, međutim, ostaje, čime je više moguće izražavati unutrašnju dramu karaktera, direrovskim minucioznim grafizmom ili ekspresionističkom redukcijom? Jedna od najlepših priča iz tog dela s „presavršenim crtežom“, koja bi mogla nositi i naslov „Balada o Henriju Pjuu“ zatiče nas svojom poetičkom „uzgrednošću“. Boland tako reći u hodu zahvata težinu ljubavnog razočaranja u tački u kojoj počinje odvajanje, gde prvobitna zaljubljenost para počinje da mutira u dva suprotna procesa, hlađenje od početnog ljubavničkog zanosa od strane jedne osobe i još besomučnije zaljubljivanje od strane druge osobe kojoj izmiče tlo pod nogama. Autor ležerno gradi saspens. Od par detalja gradi zaplet, s hiruškom preciznošću se bavi magnetnim silama priče i pojmovno preokreće u najneočekivanim pravcima.
     U ciklusu „Gospodin Mamulijan“ sada se i vizuelni Bolandov svet „raspada“, dekostruiše. Lik Mamulijan razmišlja efemerno (malo šta shvata od za njega zbunjujućih poruka i pseudoporuka koje mu upućuju „upadači“ u njegov mali, inače uglavnom život bez sadržaja), da bi se autor zaobilazno pozabavio suštinama stvari. No, to nam neće sasipati u lice nimalo didaktično, intelektualistički, ili na primetno etički način. Bolanda to ne zanima, zadržavanje na bilo kakvoj eksplicitnosti ga ne privlači. On je filozof usputnih uvida kroz pripovednu fragmentarnost. Pred nama je priča o izgubljenosti među pretpostavkama života koja nema nameru da pokaže pijetet prema ovom obliku tragičnosti. Ovo su stripski mikroeseji koji nipošto ne žele direktno da se bave stvarima o kojima govore.

     Odložena samoća

     Jedan od najboljih mikroeseja „Premeštanje stvari“ je o prokrastinaciji, odloženom životu. Pospremanje stvari u stanu nije samo njihovo lociranje i premeštanje, ono je počesto dislociranje - gubljenje u nebrojenim mogućnostima kojima nismo u stanju da ovladamo, umesto da ih batalimo i živimo punim plućima ovde i sada, zadovoljni onim dostižnim u danu. Umesto toga, mi se gubimo u neostvarenim mogućnostima. Biti nepraktičan još uvek ne znači prokrastinirati. Prokrastinirati je viši oblik metafizičkog usuda. Imati sve na raspolaganju može da znači upravo nemati ništa na raspolaganju, ne moći izabrati, ne moći se bez straha upustiti u kanal sužavanja mogućnosti, sužavanja koje je izjednačivo sa slobodom izbora.

     Druga Bolandova pikanterija je bravado teorija zavere u pričama „Slučajnost“ i „Pst-pst“, zavera kakve našem sentimentu na ovim prostorima udaraju u najfinije strune. Autor je ogolio njihovu samu strukturu čak ne izgovarajući reč treorija zavere. „Istinita priča koja dokazuje da se istorija ponavlja“, hipnotička je formula. I među proizvođačima teorija zavere (ovde je jedino adekvatna upotreba množine jer zavere se roje, ne prestaju da proizvode, bez obzira koliko protivrečile jedna drugoj) postoje „specijalisti“ i amateri (oni koji to sebi priznaju da jesu). G-din Mamulijan je, naravno, i u ovome amater. Hedonizam uživljavanja pri svakom dokazivanju teorija zavere idealan je surogat za samopotvrđivanje u bilo kakvom radu koji bi proizveo makar nekakve rezultate, što treba po svaku cenu izbeći.
     Ima tu i sjajnih trenutaka o promašivanjima u našim usamljenostima, kad posegnemo za seksom kao prečicom za premošćivanje usamljenosti. Najveći paradoks zbiva se ako nas na toj prečici neko presretne s iskrenošću koja fundamentalno narušava usamljenost, ali na takav, puni intenzitet bliskosti koji je upravo najveća negacija usamljenosti mi u tom trenutku uopšte nismo spremni.

     (Be)smisao pripovedanja

     Kritika intelektualizma u Bolandovom slučaju nije antiintelektualizam nego senzibilno ispitivanje granica i besmisla akademskog diskursa, tamo gde on ne razbija nego hrani banalnost stereotipa. Boland ubacuje u „Gospodina Mamulijana“ referentnu literaturu, kulturne studije iz „mamuliologije“, akademski kič pisanja na jalov način o takozvanim ikoničkim fenomenima trivijalne kulture. Zbog neautentične polazne tačke, kulturne studije ove vrste ne predstavljaju osveženje ni za univerzitetska istraživanja niti za teorijsku svest medija stripa, završavajući u dosadi. Ne može se sto puta igrati na kartu parazitiranja na varijacijama knjiga tipa Puov tao Bendžamina Hofa ili Pu i filozofi Džona Tajermana Vilijamsa. One su bile akademski okidač za čitavo mnoštvo potonjih epigona u ovom samo isprva inovativnom pristupu. Boland, s druge strane, ne ostaje dužan ni populističkijem obliku recepcije „Gospodina Mamulijana“ kroz parodiranje „pisama čitalaca“.


     Boland se upušta u krajnje zanimljive igre s kontinualnošću i fragmentacijom pozabavivši se na taj način samom prirodom serijalnosti u stripu. Likovi se slučajno pojavljuju i nestaju, da bi se opet tako slučajno, naizgled neizazvani logikom priče, ponovo pojavili. U prvom trenu jedva da ih prepoznamo. Život G-dina Mamulijana sav je od fragmenata sazdan. Da li Mamulijan ima pravo na više od toga? Sanjanje o slobodi nekada je u direktnoj kontradikciji sa spremnošću da nam se sloboda desi sada i ovde, ili da je ne daj bože osvojimo. Boland ipak prepliće priče i likove ambicioznije ili ako hoćete referencijalnije nego što je spreman da nam to direktno i kaže. Ta njegova poetička ambicija otkriva nam se diskretno i veoma postepeno. Trenutak kada „fragment posegne za fragmentom“ počinjemo da prepoznajemo negde na trećini pređenog narativnog putovanja.

     U Bolandovim stripovima! reč je o narativno-nenara-tivnom pripovedačkom postupku kakav nalazimo u Mebiusovoj Hermetičnoj garaži ili, na drugi način, u Linčovoj seriji Twin Peaks. Metanaracija i za nju vezana igra, uvek, pre ili kasnije, nameće pitanje ko pripoveda, jedno od najinteresantnijih pitanja koje delo uopšte može da postavi. Dok čitamo, osećamo sigurnost Bolandove pripovedačke ruke. Pletenje naizgled razbacanih pripovedačkih niti otkriva talent tvorca. U ovim pripovestima koje su nastajale naizgled bez „masterplana“ prisutan je parodijski ton, ali on kod Bolanda ne preovladava nego autor ide dalje u začudnost i izvlačenje tepiha  ispod nogu čitalačkih očekivanja. Bolandov „Gospodin Mamulijan“ nas uči čitalačkom uživanju i sticanju poverenja u neizvesnost i višeznačnost, što je jedan od viših oblika zrelosti, čitalačke i - ljudske.

     Pričao autor „nonsense“ ili zborio neke standardno razumljive i podrazumljive stvari, mi nezavisno od toga osećamo da li je neko dobar pripovedač ili ne, da li nas njegova priča uvlači u ili izbacuje iz sebe. Boland se bavi smislom i besmislom, uključujući (be)smisao pripovedanja. To čini na način talentovanog pripovedača. Postoji izreka koja se, u slučaju umetnika, ne može uzeti kao kompliment nego pre kao poraz: pametniji je od svog talenta. Boland je u ovoj knjizi kreativno superiorno odoleo tom izazovu.

     („Vreme“ br. 1231, Beograd, 7. avgust 2014)

povratak na vrh

    STRIP: CANE
23.08.2014.
Autor: Goran Milenković
    ŽIVOT U STRIPU
22.08.2014.
Press: Strip vesti


    U ponedeljak, 25. avgusta, sa početkom u 19h u Foajeu Kulturnog centra Pančeva u okviru Pančevo Film Festivala (a u saradnji sa Francuskim institutom iz Beograda) biće održana prva pančevačka samostalna izložba poznatog strip umetnika Aleksandra Zografa! Nakon San Franciska, Sijetla, Rima i Pariza, konačno i u svom rodnom gradu!

     ŽIVOT U STRIPU

     Izložba strip radova Aleksandra Zografa


     Reč autora:

     ''Nakon izložbe u Francuskom institutu u Beogradu ovog proleća, dobio sam poziv da isti materijal predstavim u svom rodnom gradu. To je put koji je vodio do moje prve samostalne izložbe u Pančevu, iako sam već godina solo izlagao u Rimu, Parizu, Sijetlu, San Francisku i kojegde. Međutim, mislim da je vrlo zabavno upravo to što ništa u mom radu nije išlo nekim regularnim tokom.

     Baveći se stripom, od početka sam smatrao svojom svetom dužnošću da preskočim barijere – bile one fizičke ili mentalne, i da pokušam da delam u okviru jedne šire, internacionalne scene. Strip je vizuelni medij, ali i literatura koja može sa priličnom lakoćom da komunicira sa ljudima geografski, pa čak i kulturno udaljenim. Tragajući za strip izrazom koji će biti istraživački i zastupati lične ideje, pre nego da udovoljava zahtevima bilo kakve industrije, najpre sam stupio u kontakt sa autorima koji su bili aktivni na sceni američkog alternativnog stripa. Iako sam živeo u Pančevu, malom gradu na uzburkanom Balkanu, početkom devedesetih sam objavljivao uglavnom u SAD, istovremeno „otkrivajući“ da postoje i drugi autori diljem Evrope (uglavnom povezani sa produkcijom malih časopisa i fanzina) koji su predstavljali nešto kao „novi talas“ u stripu. Među prvima sa kojima sam stupio u kontakt bili su francuski izdavači fanzina – tako su moji stripovi dospeli na stranice čudno dizajniranog magazina La Pieuvre, kojeg su u Parizu objavljivali Miriana Mislov i Thierry Guitard. Thierry je svoje kratke stripove i ilustracije, koji su iznikli iz andergraunda, nastavio da objavljuje u eminentnim listovima kao Liberation i Rock & Folk, kasnije i u magazinu New Yorker. La Pieuvre je bio ekstravagantno izdanje, sa naslovnicom štampanom na zamotanoj tkanini, iz koje su ispadale četiri knjižice sa šljašteći sjajnim koricama.

     Među predstavnicima nove francuske strip scene bio je i David B, crtač kojeg sam 1997. godine sreo na strip festivalu u Oksfordu. Shvatli smo da nam je zajedničko to što pokušavamo da crtamo prema beleškama snova, kao i autobiografski pristup stripu. Nakon povratka u Pariz, on je preporučio moje stripove zanimljivoj skupini strip crtača koji su se udružili u izdavačku kuću jednostavno nazvanu L’Association. Oni su me pozvali da objavljujem na stranicama novopokrenutog časopisa Lapin. Tako sam se našao u krugu svakako najinovativnije grupe crtača koja se u novije vreme pojavila u Francuskoj – njihova ideja je bila da strip ne mora da bude isključivo upakovan u luksuzno opremljene albume u boji, kao što je to evropska publika navikla da očekuje. Jednostavna oprema, duboko intiman način pripovedanja, ekspresivan izraz, kritičan stav prema problemima društva u kojem živimo, to su bile neke od njihovih ideja. Još dok je trajalo NATO bombardovanje Srbije, 1999. godine, oni su izrazili zainteresovanost da objave dve moje knjige na ovu temu, od kojih se jedna sastojala od dnevničkih beležaka u stripu, dok je druga - E-Mails de Pančevo, dugo godina bila jedino tekstualno izdanje ovog izdavača. U svakom slučaju, moje prisustvo u Francuskoj nastavilo se kroz objavljivanje u brojnim časopisima, kroz izložbe i radionice.
Nakon što su na stranicama beogradskog nedeljnika Vreme redovno počele da se pojavljuju po dve stranice mojih stripova, L’Association su 2008. godine objavili kolekciju ovih storija, pod nazivom Vestiges du monde. To su stripovi koji odražavaju čitav spektar tema i ideja – od priča zasnovanih na danas već zaboravljenim novinskim člancima i knjigama koje sam najčešće nalazio na buvljim pijacama, do stripovanih reportaža sa putovanja i intervjua. Sve te storije odražavaju svet u kojem živimo, prošlost i sadašnjost, zabeležene na jedan vrlo intimistički način. Volim da zamišljam da su neke uzbudljive, univerzalne priče sakrivene u sasvim bizarnim detaljima naše svakodnevice.''

     Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
22.08.2014.
Press: Veseli četvrtak

NOVA EDICIJA
:

OBOJENI PROGRAM #1
Dylan Dog





Tex #43:  Sramna ucena
piše: Claudio Nizzi
crta: Giovanni Ticci



Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    AKO PROMAŠIMO CILJ...
18.08.2014.
Piše: Gordan Gorunović


     AKO PROMAŠIMO CILJ,
     POGODILI SMO SVE OSTALO


     Vrsni novosadski strip crtač, karikaturista i ilustrator Mladen Oljača u izdanju ‚‚Omnibusa’’ (Beograd, 2014.) realizovao je vanserijsku knjigu pod nazivom ‚‚Bad Boy’’. Četrdeset nezavisnih priča, objedinjenih permanentnom idejom podsmeha ‚‚godinama koje su pojele sankcije’’ i sedam ilustracija čini ovo delo vrlo referentnim u svetu strip izdavaštva.

     Na specifičan način svoje ‚‚treš estetike’’ gradi krokije od kojih vam često bolna grimasa pređe u osmeh. Svi mitovi postoje da bi se srušili. Superheroje po zakonima biologije dovodi do kraja ili sofisticiranim fatalizmom do ruba egzistencije. Neki svoj pad utapaju u opijatima i gej svetonazorima, a u istom danu, kako javlja reporter Frenk Zapa, okončavaju svoju karijeru: Tarzan, koji je umesto lijane uhvatio visokonaponski vod, i ‚‚borac za svoju ličnu slavu’’ Klark Kent, alijas Supermen.

     Od dobre priče vešti pisci naprave roman, a ovde je ostavljeno čitaocu da dovrši u svojoj mašti ono nedorečeno. Autorov autohtoni svet izaziva postreakciju, što razvija maštu i sa druge strane jer nema kraja ni posle stavljene tačke. Kao da je poruka ovih antiheroja, bilo poznatih, bilo anonimnih: ‚‚Ako promašimo cilj, pogodili smo sve ostalo’’. Duh vrca iz crno-belih kvadrata, mada gorčina uvek ostane na korenu jezika.

     Scenario je često sveden, ali je zato karikaturalni crtež snažan i dovoljan da zaokruži emociju. Tanka crta razdvaja Ajnštajna koga je TV pošast evoluirala u Homera Simpsona. Savremeni svet koji hrli globalizacijom u bezlično dovodi do toga da više ništa nije sveto, tako i Deda Mraz greškom bude ‚‚overen’’ vatrenim oružjem ispred kamina. Nadam se samo da Koka Kola ima dublera za ovog simpatičnog dekicu.


     Ovo nije nikakvo lamentiranje nad životom već u najboljem smislu nastavak ‚‚crnog talasa’’ uz sarkazam koji jedino može da pomogne u svim nijansama mraka. Strip kao ‚‚jeftin i nezahtevan’’ medij može da pomogne mentalnom zdravlju i prikaže svetlu tačku na kraju tunela. Kod Oljače surovost administracije ne može da pobedi ni sama Smrt u prvom licu jednine. Nikada dovoljno dokumentacije, koja će ugušiti i samog Sotonu.

     Ovaj Panonski ironični Kafka je i naslove podesio da podsećaju na poznate pesme ili naslove knjiga: ‚‚Another Brick in the Wall’’, ‚‚Autostoperski vodič kroz pozorište’’ i ‚‚All You Need Is Love’’, ali najoriginalnije je stripovanje pesme grupe Dire Straits ‚‚Heavy Fuel’’ od kojeg bi i sam autor Mark Nofler verovatno razvukao svoj kiseli osmeh. To je dovoljan kompliment i preporuka za sve koji drže do svog strip ukusa. Dozvoljeno samo za one sa širokim vidicima i hrabrim srcem.

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 16.08.2014.godine]


povratak na vrh

    SA DAHOM STRIPSKE LIKOVNOSTI
18.08.2014.
Piše: Zoran Stefanović


     RAZVIISKRA SA DAHOM STRIPSKE LIKOVNOSTI

     Petar II Petrović Njegoš: „Luča mikrokozma“, crteži: Borivoje Grbić, stručna studija: Pero Slijepčević, urednik i priređivač: Stevo Ćosović, „Svet knjige“, Beograd, 2013. Takođe i kao englesko izdanje: „The Ray of the Microcosm“, u prevodu Anice Savić Rebac


     Dva najnovija divot-izdanja jednog od ključnih dela srpske kulture, filozofskog speva Luča mikrokozma Petra II Petrovića Njegoša (1813-1851), na srpskom i engleskom, sadrže i značajnu novost u odnosu na nebrojena prethodna predstavljanja od 1845. godine, kada je delo prvi put u Beogradu izašlo.

     Naime, ugledna  izdavačka kuća „Svet knjige“ odlučila je da izdanja povodom dva veka od Njegoševog rođenja obogati crtežima u tehnici tuša, čiji je autor Borivoje Grbić (1972), beogradski grafičar, ilustrator i stripar, jedan od osnivača i doskorašnji član Upravnog odbora Udruženja stripskih umetnika Srbije.

     U skladu sa svojom reputacijom vizuelnog pripovedača ubedljive realističke stilizacije i visokog poznavanja zanata, Grbić je sa urednicima odabrao da za publiku 21. veka prikaže sloj koji je do sada u likovnom tumačenju „Luče“ zanemarivan: pripovedni okvir i fizičku radnju speva.

     Grbićeve ilustracije predstavljaju stilsku posvetu, kako opštoj istoriji knjižne ilustracije, tako i modernom likovnom pripovedanju — idući od klasičnog akademskog evropskog pristupa, preko istorije srpske ilustracije, do savremenog pop–kulturnog stila koji je često ravan najboljim stripovima američkih kuća „Marvel“ i „DC“. Neki od crteža imaju uzvišenost najnovijeg filmskog spektakla, podsećajući nas koliko je uzbudljiva i sama radnja Njegoševog filozofsko-religijsko speva u kojem duša, vođena „iskrom božanstvenom", istražuje razloge ljudskog pada sa Neba. pokazujući lepotu božanstva, kosmičҝe i rajske predele, ali i Sataninu pobunu protiv Gospoda koja je dovela do izgnanstva Čoveka na Zemlju.

     Hrabra, ali ispravna odluka „Sveta knjige“ da pruži upravo „realističkiju“ vrstu ilustracija doprinela je posebnosti izdanja. Poetsko–filozofske dubine Luče mikrokozma sada imaju dodatni način komunikacije sa širim čitateljstvom, nezavisno od obrazovanja i poznavanja Njegoševog opusa, a naročito će mlađe generacije odmah prepoznati, usvojiti i umeti da cene Grbićev pristup.

     Istaknimo i da osim teksta Luče i Grbićevih crteža, knjiga sadrži i tri eseja Pera Slijepčevića (1888-1964): „Stvaranje sveta i slika vasione u Luči mikrokozma“, „Propast sveta u Luči mikrokozma“ i „Odraz života u Luči mikrokozma“. U njima je celovito rastumačen spev i obrazložen je njegov položaj kao velikog dela u evropskim i svetskim razmerama. Knjiga je obogaćena i neophodnim filološkim napomenama koje je priredio urednik Stevo Ćosović, kao i rečnikom Njegoševog razbokorenog jezika.

     Izdavač je isto delo objavio naporedno i u engleskom izdanju, kao „The Ray of the Microcosm“, u prevodu Anice Savić Rebac (1892-1953), koji je izvorno predstavljen  1957. godine u Harvard Slavic Studies, već decenijama imajući status klasičnog prevoda.

     U tvrdom povezu, sa prefinjenim slogom i dobrom štampom, u formatu zgodnom za ovu jubilarnu priliku (prilagođeni B-5), ovo izdanje zaslužuje mesto u svakoj ozbiljnijoj porodičnoj knjižnici. Knjiga kojoj ćemo se vraćati. Štivo za promišljanje i nasleđivanje.

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
18.08.2014.
Autor: Simon Vučković
    NOSTALGIČNA PUSTOLOVNA TRADICIJA
17.08.2014.
Piše: Anica Tucakov




     NOSTALGIČNA PUSTOLOVNA TRADICIJA

     Zigomar, Navojev/Vidić/Bogdanović,
     Kulturni centar Pančevo 2011.


     Autor: Anica Tucakov

     Zrelost strip scene jedne sredine određuju koliko sami autori, kvalitet njihovih ostvarenja, tradicija, produkcijski standardi i uređenost oblasti strip izdavaštva, toliko i istoričari, teoretičari i urednici strip izdanja koji kao medijatori prate i izučavaju scenu, svojim radom i pripremom posebnih izdanja edukuju publiku, te pruženim informacijama doprinose ne samo bogatijem iskustvu u doživljaju pojedinih ostvarenja, već nesumnjivo i razumevanju domaćeg stvaralaštva u kontekstu internacionalnih procesa u oblasti tzv. popularne kulture.

     Zdravko Zupan predstavlja jednog od najpoštovanijih istoričara srpskog i jugoslovenskog stripa. Zapravo, poznat i kao strip autor i izdavač, Zupan je priredio neka od najvrednijih izdanja o stripu na našim prostorima, posebno o zlatnom dobu stripa u međuratnom periodu, a priređivač je i izdanja o čuvenom strip karakteru „Zigomar“.

     Kreator ovog stripa, Nikola Navojev pripada čuvenoj „beogradskoj školi“ (uz Lobačeva, Šenšina, Kuznjecova, Solovjeva, Đuku Jankovića, Žedrinskog…), koju je u periodu od 1934. do 1941. godine od ostalih umetničkih grupa izdvajao visoki kvalitet radova nastalih u čudesnom saglasju između tada dominantnih internacionalnih modela stripovske naracije i mitologije i, sa druge strane, lokalnog nasleđa u oblasti književnosti i usmenog predanja.

     Naime, ovi domaći autori (od kojih veliki deo čine ruski emigranti) sasvim prirodno slede tada aktuelnu svetsku promenu stripovskog nazora, kada slikovnost i realizam u pristupu zamenjuju do tada dominantnu znakovnost, što će u svojim delima ozakoniti autori poput Fostera, Rejmonda, Hogarta. U tom periodu pažnja se sa stilizacije pomera na epski izvajane heroje, pustolove i istraživače, odnosno na realizam spacijalnog artikulisanja prizora, te promena planova, rakursa i posmatračkih pozicija, koje reflektuju strukturu svakodnevnog doživljaja realnosti, postaju osnovni oblikovni instrumentarij stripova iz ovog perioda.

     U takvom kontekstu stvoren je i junak „Zigomar“, scenariste Branka Vidića, crtača Nikole Navojeva, te Duška Bogdanovića koji je kao crtač nasledio Navojeva nakon njegove prerane smrti (u 27. godini). Strip je objavljivan u „Mikijevom carstvu“ (1939 - 1941), koga nam Aleksandar Zograf kao urednik izdanja i Zdravko Zupan kao priređivač publikacije, predstavljaju u nizu objedinjenih eseja, koji po svojoj zanimljivosti pariraju uzbudljivosti samih strip epizoda ovog serijala. Ovi studiozni tekstovi predstavljaju istorijat žanra maskiranih junaka u popularnoj literaturi i stripu (poput lika Spring-heeled Jack omiljenog u doba viktorijanske Engleske), granaju istraživanje i u pravcu francuskih roto-romana sa istoimenim likom, istina, kao negativnim karakterom, preko filmova iz perioda rane kinematografije koji su imali veliki uspeh kod široke publike. U tako pripremljenoj atmosferi pojavio se Zigomar, odvažni i plemeniti maskirani pravednik, koji je napustio sigurnost svog bogatog američkog doma da bi se borio protiv svetskih nepravdi i kriminala uz pomoć vernog saputnika, kineskog dečaka Ći-Janga, kao kreacija domaćeg autorskog tandema, i kao sastavni deo razvoja ovog pop fenomena koji je svoj život imao i u ostvarenjima u Japanu, Danskoj, na Filipinima.

     Ovo bogato opremljeno izdanje, čije rešenje korica redizajnom grafičkih odrednica originalnog lika odaje poštovanje epohi i karakteru, objedinjuje originalne strip epizode i vrhunske tekstove o istorijatu žanra i lika, te doprinosi razumevanju učešća strip stvaralaštva naše sredine u velikoj slici razvoja jednog svetskog pop fenomena. Publikacija koja poštuje strip, publiku i vezuje pažnju čitalaca.

     [Objavljeno: Danas, Beograd, 11.03.2014.godine]

povratak na vrh

    STRIP: CANE
16.08.2014.
Autor: Goran Milenković
    VRLI BRANITELJ KRISTALNO JASNIH SLIKA
15.08.2014.
Piše: Ilija Bakić


     Prikaz strip albuma „Kapetan Nitrat“
     scenariste Borislava Stanojevića i
     crtača Siniše Radovića i Aleksandra Sotirovskog
;
     izdavač Jugoslovenska kinoteka, 2014.

     VRLI BRANITELJ KRISTALNO JASNIH SLIKA


     U FOKUSU

     Fenomen super heroja u stripu vezuje se za američku strip scenu na kojoj je nominalno nastao i na kojoj je i nadalje vrlo tražena roba pod okriljem korporativne indistrije zabave. Od samog nastanka (pre gotovo osam decenija) na tržište se „punom parom“ izbacuju buljuci junaka sa svakovrsnim natprirodnim moćima koje treba-ju da zadive čitaoce, primarno dečake koji  više nisu mali ali nisu dostigli do puberteta (kada će ih zainteresovati druge teme). U tom nadmetanju heroji su trebali da budu što neobičniji a avanture što uzbudljivije (naravno, super junaci moraju da imaju super neprijatelje da bi borba bila impozantnija). Naknadno su generacije odrasle na ovakvim stripovima pokušale da ih uozbilje, analiziraju i opravdaju što, ipak, nije potpuno uspelo. „Očovečenje“ super junaka kao tekući trend uglavnom donosi proizvode sumnjivog domašaja i kvaliteta.

     Izvan sfera američkih super heroja nastalo je srazmer-no malo njihovih strip kolega; na ovdašnjim prostorima najduže opstaje Kapetan Nitrat, koga je osmislio Borislav Stanojević a prvu avanturu, objavljenu u Beogradu 1996. g., nacrtao Siniša Radović. Posle premijernog albuma „Usamljenost superheroja: Kapetan Nitrat 1- Nitratna Zavera“ slede epizode „Captain Nitrate 2 - War Games“ (Bitolj, 1999) i „Kapetan Nitrat 3&4 - Kratki(?) rezovi“ (Beograd, 2011) koje je nacrtao Aleksandar Sotirovski. Sada su sve četiri epizode, kao svojevrsni prvi tom avantura Kapetana Nitrata, sakupljene u jednu knjigu sa tvrdom povezu i visokih tehničkim standardima štampe; u knjizi je objavljeno i nekoliko ogleda o ovom stripu iz pera domaćih i stranih autora a posebnu pažnju zaslužuju i Stanojevićevi pronicljivi eseji o serijalnoj naraciji odnosno super herojima.

     REČ KRITIKE

     Kapetan Nitrat je najpre bio Vatroslav Vostok, filmski arhivista iz Slavigrada u Južnoj Beoviji, koji pokušava da od propasti i samozapaljivanja spasi stare nitratne filmove čija je slika neprevaziđeno kristalna. Služeći se alhemijom otkriva čudotvornu materiju koja može da poprimi bilo koji oblik i koja se mentalno povezuje s njim. Zahvaljujući tome on preživljava eksploziju, koju su podmetnule zle sile namerne da nitratne filmove iskoriste za oružje kojim će pokoriti svet i svemir, i postaje Kapetan Nitrat sposoban da kontroliše snagu nitrata. Obmotan filmskom trakom kroz koju i gleda i viteškim plaštom, Kapetan se bori protiv vladara sveta iz senke, pod imenom „Odozdo“, otima nitratne filmove i šalje ih u orbitu Zemlje koju potom spasava do Sunčevog metka. Kapetanu pomažu elektromagnetni Razvodnik Daljinac i Žonglari (molekularne veličine); s duge strane, odmažu mu i gnjave ga Melijes i braća Limijer, bogovi filma koji se međusobno ne trpe, te Orson Vels, otpadnik, kontraverzni, haotični genije. Listi neprijatelja priključiće se Fantomas, doktor Mabuze i Fu Manču koji će sići sa velikog platna praćeni King Kongom, Godzilom i zmajem Fafnerom. U velikom finalu Kapetan izaziva na dvoboj organizaciju „Odozdo“. Naravno, nastavak sledi...

      „Kapetan Nitrat“ je nadahnuta parodija superherojskih koncepata (kao i njihovog očovečenja) koja se iz epizode u epizodu razvija i lako nadrasta šablone postajući zanimljiva i zabavna igrarija povezana sa bogatom istorijom filmske umetnosti. Kako se priča usložnjava tako se i njen strip jezik oslobađa i razmahnuto dopunjuje tekst. Rečju, „Kapetan Nitrat“ nije obični super heroj već samosvojna pojava koja, u najboljoj tradiciji postmoderne, spoja iskustva raznih medija i kultura u originalnu, razbarušeni i vrcavu celinu.

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 05.08.2014.godine]


povratak na vrh

    STRIPOLIS NA RTS-u
14.08.2014.
Piše: Branko Đukić

Radio Televizija Srbije je u emisiji "Beokult"
na koncizan i zanimljiv način opisala i prikazala projekat "Stripolis".



povratak na vrh

    ĐIPI - RATNI PANELI
14.08.2014.
Press: Komiko

"Beleške za jednu ratnu priču" su strip kultnog italijanskog strip crtača Đipija (Gipi - Gianni Pacinotti, 1963).
Napisala i predstavila: Jasmina Radojičić. Kamera: Žarko Vojvodić.



povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
14.08.2014.
Press: Veseli četvrtak





Mister NO #51:
Rio de Žaneiro
piše: Luigi Mignacco
crtaju: Domenico & Stefano Di Vitto

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    OTPISANI S LASERIMA
10.08.2014.
Piše: Zoran Stefanović


     Drugi pogled: šta deca zaista čitaju

     OTPISANI S LASERIMA

     Da li je „Bred Beron“ politički najbitniji Bonelijev serijal ikada, da li je potreban srpski svemirski program, šta donosi sutrašnjica — i druge senzacije...


    Svojevremeno sam naćulio uši, otvorio treće oko, iz čela pustio pipke. Na njihovim vrhovima antenice su pažljivo slušale najavu „Breda Berona“, novog Bonelijevog mini–serijala.

     Stripoljubi, posebna rasa na planeti Gaji, odmah će pomisliti da je sam strip bio razlog moje znatiželje. Ali, ne. Nešto drugo me je zanimalo u štivu koje odrasli stručnjak za naučnu fantastiku i strip neće ni pogledati, pun prezrivih predrasuda zbog ličnog istančanog ukusa.

     Ono što me je zanimalo bila je tema sama. Tuđini.

     Pisac ovih redova, naravno, smatra da u stvarnosti Oni jesu dobri, uprkos cinizmu naslova filma Miroslava Lakobrije... Ali, kao što nedavno čusmo da su Otpisani pripadali onom drugom pokretu, kao i onaj pravi Valter, tako znamo i da glavna pouka filma Ljudi u crnom trajno važi: najčešće, samo žuta štampa (uključujući i stripove) govori glavne istine.

     Prijem koji je Bred Beron imao kod dece rođene u 21. veku, generacije koja će svemirske letove ponovo sprovoditi, pokazao je da sam bio u pravu. U Srbiji je BB bez premca najomiljeniji realistički nacrtan serijal za uzrast osnovne škole i pouzdano dokazani način kako da dečake novog naraštaja navučete na strip.

     Stazama Titovih pohoda

     Naravno, ne odričem i sopstveno stripsko interesovanje, te vas neću zakinuti za svoje mišljenje i o tome. Recimo prvo da volim naslovne strane Fabija Ćelonija (r. 1971), diplomca milanske Škole za strip i ilustraciju, koji je 1991. postao profesionalni stripar, cenjen i omiljen i u realističkoj stilizaciji i u karikaturi. Njegove naslovnice za „Breda Berona“ izgledaju upravo onako kako sladokusac zamišlja „pulpu“ 21. veka, još jedan primer izvanrednog generacijskog hibrida dve škole: američkih stripskih svezaka i bonelijevskih kućnih stilova.

    Ćelonijev crtež je kompetentan, tuširanje u stripskom smislu često savršeno, sa inteligentnim kontrastnim masama, zadebljanih spoljnih površina i živahnim senčenjem. A to je, baš kao kod Alfonsa Muhe, zgodna podloga za odličan kolor: problem atmosfere crtač rešava u kolornim grupama, gde je prvi ciklus naslovnica (1–5), sav u vatri i tinjanju, a već sledeći u plavo–zelenkastoj hladnoći i užasu. Uz svoju zanatsku i estetsku snagu, vidi se i da je naš ilustrator neki delikatan čovek.

     Drugi razlog od interesa za stripoljube je noviji „Bonelijev“ koncept ograničene serije stripskih knjiga. Tako je „Bred Beron“ dobio serijal od osamnaest nastavaka, koji je u Italiji debitovao u maju 2005, a završio se u oktobru sledeće godine. Ali to nije bio kraj Zemlje i njenog Pokreta otpora koji se saginjati neće: u avgustu 2008. objavljen je debeljuškasti specijalni broj BB od 240 strana, da bi do 2012. izašlo još pet takvih. Ovakav koncept ograničenog pripovedanja — baš kao i jednokratni piloti, poput utemeljivanja odličnog Dragonera 2007, koji je i sam ove godine postao serijal — mudar je izbor u tržišno hirovitim vremenima, a „Boneli“ ga je uveo unapred, već njušeći ničim izazvanu svetsku ekonomsku krizu. Izgleda da će ovakav „mikromenadžment“ i strategija manjih zalogaja biti trend koji će opstati u stripskoj budućnosti, a verovatno spasiti i pokoju evropsku izdavačku kuću i zavisničku potrebu stripoljuba za još, još, još materijala.

     Infozabava kaže da je scenarista Tito Farači (r. 1965), dobro poznato ime mlađim bonelijevcima, ušao iz muzičke kritike u svet stripa 1995. godine, pišući za Diznijeve stripove, što povremeno radi sve do danas. Prelaskom na „ozbiljnije“ serijale, prvo je radio „Dijabolika“ i njegove rukavce, zatim „Lupo Alberta“ (koji je doživeo i animiranu verziju), a 1999. počinje saradnju sa „Bonelijem“. Od tada piše za „Dilana Doga“, „Nika Rajdera“, „Magičnog Vetra“, „Zagora“, posebne brojeve „Čika“, kao i svetinju preduzeća: „Teksa Vilera“... Pomenimo i urednički zanimljive koncepte: „Crnog Miku Miša“ ili prvu i jedinu priču o Čoveku–pauku smeštenu u Italiju, koju je crtao karikaturalni majstor Đorđo Kavacano, piščev dugogodišnji saradnik i mentor. Od samog ulaska u stripsko polje, Farači pokazuje zavidnu produktivnost, nagrađivan je dosta puta, a kritika i čitaoci visoko cene njegovu „diznijevsku“ liniju. Ali ponekad autor dobija i naglašeno kontroverzni odziv čitalaca, naročito zbog rada na „Bonelijevim“ serijalima.

     Sudeći po izjavama u medijima i autorskim ispovestima, „Bred Beron“ ima posebno mesto u srcu svoga pisca. Serijal nosi Faračijev sopstveni stripski karakter, ispunjenje dugogodišnje želje da u bonelijevskoj ergeli pisac ima i svoje čedo. Piščevo „prvo, pa muško“ je u italijanskoj štampi dočekano emfatično. Novine su tada vrvele naslovima poput „Evo kako će italijanski strip razbiti Spilberga“, „Godina i po dana da spasemo Svet“ ili isticanjem labavog ugledanja na Klunijev lik u modelovanju stripskog junaka (što je dobar poslovični bonelijevski štos, bez obzira na vremešnost)... Pored izvanrednih naslovnih strana Ćelonija, u stripu su kao crtači učestvovali (sa različitim uspesima) i Bruno Brindizi, Ana Lacarini, Đankarlo Karakuco, Đovani Bruco, Luka Rajmondo, Alesandro Nespolino, Alesandro Binjamini (od Kragujevca 2013. godine i lični dragi drugar srpskih fanova), Masimilijano Avogadro, Valter Venturi (novi drugar, od 2014), kao i — u poslednjoj redovnoj svesci — sam Ćeloni.

     Bred Beron, glavna ličnost serijala je biolog, veteran II svetskog rata, idealna perjanica ljudskog Pokreta otpora protiv vanzemaljske najezde, u kojoj je, izgleda, izgubio ženu i ćerkicu (sa par obrta na ovu temu). Prve knjige serijala netačno su sugerisale da je scenarista temu tuđinske najezde shvatio kao akcioni dijalog sa generacijom video–igara, od serijala „Doom“ pa nadalje, kao još jedan klon „Tuđina“ — samo smešteno u epohu prvog izlaska Čovečanstva u svemir, u postrozvelovske godine.

     Jasno je da od „Breda Berona“, dečjeg štiva, ne možemo očekivati istančanost filma Dan kada je zemlja stajala (1951), jer je direktan izvor Faračijevih težnji ležao u hiperprodukciji starih filmova o tuđincima i kraju sveta, od kojih je Rat svetova rađen po H. Dž. Velsu (1953), tek vrh tadašnjeg ledenog brega. Kad danas čitamo naslove najpoznatijih filmova te epohe, deluju nam kao katalog kolektivnih psihoza i nesim-ulirane planetarne paranoje od pre pola veka.(1)

     U ispovesti na svom blogu, scenarista pokazuje blago pomešana osećanja i „umor ratnika“ nakon Bredove avanture, kao neku nezalečenu rezigniranost. I posebno nam pominje napade fanova zbog direktnih referenci u „Bredu Beronu“ na film Dan nezavisnosti Rolanda Emeriha. Ali dozvolite da smatramo da su fanovi omašili poentu, jer je upravo Emerih relevantan zabavljački glas vojno–industrijskog kompleksa — važan tumač u ime Ljudi u crnom.

     Došli su (ili tek što nisu...)

     Preko Emeriha dolazimo i do trećeg argumenta zanimanja za Faračijev strip, onog koji je presudan, ali se nikad ne izriče. Ali pošto je stvar od gajanske bezbednosti, ovo čitajte sa usana: ako zanemarimo palp–oblik u kojem se pojavio, „Bred Beron“ jejedan od najpolitičkijih i najaktuelnijih „Bonelijevih“ serijala ikada. I verujemo da je to baš ono što decu ovom stripu toliko privlači.

     Vidim da se mudrice iz prve klupe već javljaju, sa podsećanjem na teoretičare kulture koji su nam tvrdili da su priče o invaziji vanzemaljaca tek puki plod hladnoratovske psihoze: Crveni će još više poludeti, osvojiti SAD, a Bomba će pasti Čovečanstvu na glavu. Tu plitku psihoanalizu odbacujemo, jer su u pop–kulturi 1950–ih i 1960–ih, dakle, na vrhuncu Hladnog rata, Sovjeti bili tek stari dobri, ideološki apgrejdovani, Rusi, a vanzemaljci su definitivno bili van–zemljaci.

     Psihoza agresije na Zemlju je, uostalom, starija od Bombe i svoje korene vuče iz kraja 19. veka, kada je već bilo jasno da će Čovečanstvo krenuti prema zvezdama. Ili da će zvezde doći po njega. To najbolje vidimo u prvoj naučnofantastičnoj drami na svetu Posle milijon godina Dragutina Ilića (1889) i Velsovom romanu Rat svetova (1898).

     Velsova pripovest, verovatno najvažnija od svih umetničkih primera, bila je tumačena i kao kritika britanskog imperijalizma ili čak analiza viktorijanskih strahova i predrasuda. Ali da je to tako, onda isti roman u formi radio–drame ne bi izazvao onoliku histeriju u Njujorku 1938. kada je Orson Vels napravio važan društveni ogled, za koji danas neki načitani paranoici kažu da je bio deo „Poduhvata istraživanja radija“ Univerziteta Prinston, plaćenog od strane Zadužbine Rokfeler. U kontekstu tih godina mora se izričito napomenuti značaj romana Filipa Vajlija i Edvina Balmera Kad se svetovi sudare (1933), koji je za našu temu važan jer je uticao na stvaranje „Flaša Gordona“ Aleksandra Rejmonda i (nepotpisanog scenariste) Dona Mura — stripa koji je etalon zemaljskog Pokreta otpora protiv stranih sila u našem sunčevosistemskom dvorištu.

     Motiv vanzemaljske inteligencije je tradicionalan i u našoj pop–kulturi, gde ga imamo u novoj produkciji filmova grupisanih oko Festivala srpskog filma fantastike ili u stripovima grupa „Beogradski krug 2“ ili „Bauhaus 7“. Dragan Filipović je u priči „Kad zlo spava?“ (1987) početak tuđinske invazije na Zemlju smestio u samu Srbijicu, na njenu glavnu neuralgičnu tačku. I tako ide sve do predratnih početaka naše moderne pop–kulture: stripova Kreše Kovačića i Andrije Maurovića Ljubavnica sa Marsa (po Aeliti Alekseja Tolstoja) ili flašgordonovske parodije „Put na Mesec“ Radomira Perice.


     Međutim, osnova današnje opsednutosti pop–kulture nepozna-nicama iz Svemira izrasla je — isključivo zbog razvoja nauke — u celosti od poslednje decenije 19. veka, a dovršena je 1947. navodnim padom tuđinskog broda u Rozvel (nakon čega se u nauci naglo pojavljuje „metal koji ima pamćenje“, mig–mig) i osnivanjem Oblasti 51, za koju je tek u julu 2013. i službeno potvrđeno da postoji.

     U naučno–idejnom smislu ovoj opsednutosti je mnogo doprineo „čovek koji je izmislio 20. vek“, tvorac civilizacije struje i informacije, prototip Flašovog druga Zarkova, Nikola Tesla. Kao savremenik i nesumnjiva inspiracija Velsa i Ilića, ovaj Kosmosrbin je na prelazu dva veka u svojoj laboratoriji u Koloradu Springsu pokušavao radio–komunikaciju sa Marsom i Venerom. Smatrao je da signali koje je dobio nisu bili prirodni. I verovao je da će najveće postignuće 20. veka biti potvrda vanzemaljske inteligencije i razumevanje njenog značaja za nas, Ljude. Jedino što nije znao jeste da će stvar tokom pomenutog stoleća biti malo više gurana pod tepih.

     Od tada se decenijama malo šta menjalo. U stripu Radomira Perice 1941. mali smešni junak ponavlja ozbiljno Teslino pitanje: ima li na Mesecu života i razuma. I mi današnji smo se to zapitali kada smo napokon čuli potvrdu da na Mesecu i Marsu ima vode. I dolaze u misli druga čuda nauke, u našem vremenu sumnjivo brojna, pažljivo izrazitije plasirana tek prve decenije 21. stoleća: crvena kiša organskog porekla nad Mumbajem, analize geologije Meseca i Marsa koje ukazuju na moguće veštačke strukture, nagli porast viđenja neidentifikovanih letećih i plovećih objekata na Zemlji, otvaranje arhiva najvećih država o stvarima koje vladine ustanove (uključujući i Titovu Jugoslaviju) izgleda već decenijama znaju. Postepeno smo shvatali koliko je vek u kojem živimo zaista poseban, da bi tek u njegovoj drugoj deceniji stvar potpuno rasvestili.

     Bonelijevi urednici i autori su to dobro naslutili. Uprkos pojednostavljivanju zbog svoje dečje ciljne grupe, „Bred Beron“ je sablasno i unapred odjeknuo glavnim trendovima 2011–2013. godine. I pri tom ne mislimo na dalje kondicioniranje koje nam industrija zabave (pro)daje, već na revolucionarna otkrića i uvide koji sada već stižu iz dana u dan:
     Ekstremofili mogu da prežive svemirska putovanja. Život na Zemlji je izgleda potekao sa Marsa. Otkrivano je na stotine novih egzoplaneta u samo par godina. Stiven Hoking upozorava da se kolektivno pokrijemo ušima i pokušamo da ostanemo neprimećeni u Svemiru koji vrvi od života, možda grabljivački visprenog. „Nacionalna geografija“ ili kanal „Diskaveri“ sada rutinski daju prostora i drugim ozbiljnim naučnicima za priče o mogućem (ne)prijatnom susretu sa braćom po razumu...

Kako bi izgledao strip da je izlazio pedesetih...(zm)

     Današnja zbijenost informacija rasvetljava i postupke svetskih nomenklatura unazad. Svih ovih decenija na snazi su zaključci iz istraživanja(2) Instituta Brukings, rađenog za vladu SAD 1960. (tzv. „Brukingsov izveštaj“), naročito po pitanju opreza zbog mogućeg bliskog susreta sa tuđim životom/razumom i uputstva vladi o kontroli informacija i postupnom navikavanju/uslovljavanju Čovečanstva preko pop–kulture. Zbog toga je pola veka na snazi i gvozdena cenzura ovih informacija u glavnoj naučnoj literaturi, na šta se pre 2011. požalio lično prof. Čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) u članku „Vanzemaljski život i cenzura“,(3) navodeći kako se još od 1960–ih zvanično razblažuju, pa i zataškavaju, svi dokazi o panspermiji, uključujući i činjenicu da se organski molekuli u međuzvezdanim oblacima gomilaju munjevitom brzinom, da njihov ugljenik čini čak četvrtinu ukupnog u svemiru, te da veliki deo međuzvezdane prašine i molekula izgleda ima biološko poreklo — ukazujući da barem mikrobni život postoji na velikoj galaktičkoj ili čak kosmološkoj skali.

     Sad je jasno zašto je u martu 2011, čak pet hiljada gajanskih naučnika (rekordan broj u istoriji čovečanstva) recenziralo članak Ričarda B. Huvera (NASA), o novozapaženim fosilima bakterija u meteoritima i željno iste godine dočekalo knjigu istog autora i njegovih kolega: Otkriće vanzemaljskog života: Kosmičko poreklo života.(4)

     Naše doba po mnogo čemu liči na godine čudne nauke i hladnoratovske paranoje, kao što je to 1950–ih bilo posle Rozvela. I može se reći da ta paranoja ima razumsku osnovu i da upravo ona privlači tako jaku pažnju mališana.

     Značaj Breda Berona


     U svetlu navedenog, „Bred Beron“, zabava i razbibriga za osnovnoškolce, očigledno je tek prva lasta evropskih stripova, filmova i knjiga o vanzemaljcima, koji će zapljusnuti tržište kako budemo saznavali još čudnije stvari i kako se bude zahuktavala nova svemirska trka, žešća i masovnija nego u 20. veku.

     Međutim, najveća snaga Faračijevog scenarija nije u prikazivanju vanzemaljske inteligencije, jer je ona većinom bajkovito pojednostavljena, svedena na čisto neprijateljsku — osim završnice serijala gde tuđinska psihologija daje jedan lepi zaokret i dubinu. Scenarista se pretežno usredsređuje na ono što nas, sebične i propadljive, najviše zanima, a to je kako će sami ljudski pojedinci, društvo i civilizacija reagovati ako do tuđinske najezde dođe. Farači je hteo da piše „Otpisane sa laserima“, priču o pojedinačnom i grupnom moralu, i u mnogim trenucima je uspeo, naročito kako se serijal razvija, često unoseći fine psihološke i sociološke nijanse u ponašanje izbezumljenog čovečanstva.

     Ne znamo šta je razlog da Bonelijeva kuća za crtače serijala stavi većinom svoj drugi i treći ešalon, ali se puna melodramatska i epska namera scenariste jasno oseća tek kad dobija jaču likovnost. Jedan od primera je i sama završnica serijala, na koju je teško ostati ravnodušan i potpuno ciničan, sa više uspešnih dramskih i likovnih rešenja, pod perom i majstorskom četkicom Bruca, Ćelonija i Brindizija. Dodajmo i da je serijal na kraju uspešno ispunio i druge svoje svrhe: nastavio je da živi kroz specijale, sam Serđo Boneli ga je istakao kao njemu omiljeni jer je drugačiji od svega što je njegova kuća radila, a poduhvat je utro stazu za druge mini–serijale koji su od tada u Italiji procvetali.
     Nama  kao najvažnije ostaje to da je u stripu namenjenom deci od 8 do 14 godina, Farači postavio najsuštinskija pitanja naše vrste. Da li je Čovečanstvo jedno grupno telo? Da li je kadro to da prepozna? Da li je vredna spašavanja ta slamka među vihorovima nepojamnog Svemira? Biološki, politički i civilizacijski ne može biti veće teme za pripovedača od ovog pitanja, kojeg su čak i gajanske supersile u više navrata nedavno na vrhu razmatrale.

     Završićemo dnevničkom beleškom velikog poslenika naše kulture, Save Tekelije iz 1833. godine, razlogom za osnivanje makar majušnog Srpskog svemirskog programa:
              „6./18. novemvr. popodne okolo tri sata u Galši pred kolebom stojašči vidim neku svetlost razorom
              spuštajuščusja. Ja sam otstajao ot te svetlosti na nekoliko korakaji; hod je bio čovečji, ja sam mislio
              da čovek ima motiku, koja proću sonca sušti svetlila se. Posle, kad se sišla niže, ta svetlost ukazala se
              do niže pojasa, kao čovek u oklopu tučanim svetlašči se zelenkasto. Mene vnimatelnog učini
              i ja pođo videti. (...)“

     Neću vam reći šta se desilo dalje, jer to imate u Tekelijinoj autobiografiji (Opisanije života), ali ću samo podsetiti na brod poslovično dijamantnog oblika, koji je u septembru 2007. lebdeo nad Beogradom skoro pun sat vremena. Da li su unutra nosili „oklope koji svetle zelenkasto“ i da li su Oni zaista „dobri“?

     Ne znamo, ali ćemo jednom saznati, možda predvođeni baš današnjim osnovcima — poštovaocima naučnika i junaka, Breda Berona.


     (Izvorno objavljeno u časopisu Emitor, br. 484,
     stripski specijal, uredio Dušan Mladenović,
     Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, Beograd, 2013.)


________________
1) Za ponovnu nasladu fanova i inih gikova, evo kraćeg spiska filmske apokalipse, paranoje i ksenofobije 1950–ih: Gnevna Crvena planeta, Bitka iza Sunca, Bitka u Svemiru, Početak kraja, Mozak sa planete Arus, Žene–mačke sa Meseca, Pad Meseca, Dan kad je nebo eksplodiralo, Dan kad je svet okončan, Odredište Mesec, Đavolja devojka sa Marsa, Zemlja protiv letećih tanjira, Oženio sam čudovište iz Svemira, Napadači s Marsa, Došlo je iz Svemira, Osvojilo je Svet, To!, Užas izvan Svemira, Ubice iz Svemira, Čovek sa planete Iks, Napast iz Svemira, Projektil ka Mesecu, Noć kad je svet eksplodirao, Nije sa ove Zemlje, Fantom iz Svemira, Plan 9 iz Svemira, Radarski ljudi sa Meseca, Crvena planeta Mars, Cilj Zemlja, Stvar iz drugog sveta, Ovo ostrvo Zemlja, Nezemaljsko, Upozorenje iz svemira, Kada se svetovi sudare, Zombiji iz stratosfere...

2) Michael, Donald N.; Baranson, Jack et al. „Proposed Studies on the Implications of Peaceful Space Activities for Human Affairs“, Brookings Institution, December 1960.

3) Wickramasinghe, Chandra. „Extraterrestrial Life and Censorship“, Journal of Cosmology Proceedings of "New Directions in Modern Cosmology" workshop, Lorentz Center, Leiden NE, Sept. 27 to Oct. 1, 2010 arxiv.org/pdf/1104.1314v1

4) Hoover, Richard, Chandra Wickramasinghe & Rhawn Joseph. The Discovery of Extra-Terrestrial Life: The Cosmic Origins of Life, 2011.

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
09.08.2014.
Press: Veseli četvrtak





Dylan Dog #85:
Padaju žabe
piše: Andrea Cavaletto
crta: Luigi Piccatto

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    STRIP: CANE
09.08.2014.
Autor: Goran Milenković
    PROMOCIJA U CRNOJ OVCI
06.08.2014.
Press: Komiko



     U petak 8. 8. u 8 sati uveče u klubu Crna ovca u Novom Sadu (Kralja Aleksandra 10, pasaž preko puta Trčike) održaće se promocija novog albuma stripova Đorđa Milovića pod nazivom "Sveti duh i voda".

     Uz gostovanje autora koji će govoriti o knjizi i svojim drugim recentnim publikacijama, biće upriličen i koktel i potpisivanje i crtanje za goste.

     Album "Sveti duh i voda" na promociji će se prodavati po specijalnoj ceni od 700 dinara.

     Takođe, te večeri će i druga izdanja kuće Komiko biti na popustu, a očekujemo i posetu drugih naših poznatih autora o čemu ćemo Vas još obavestiti kasnije.

     Dobrodošli!

povratak na vrh

    SAJETA / KOMIKAZE WORKSHOP
05.08.2014.
Press: Komikaze


   komikaze workshop on sajeta 15th anniversary
   15 artists on workshop / exhibition /
   stand / sotočje / tolmin, slovenia
   ~ more here:
   * komikaze.hr/wiki/komikaze-on-15th-anniversar...
   * www.facebook.com/media/set/...
   THANKS YOU VERY MUCH & KEEP IN TOUCH!

   Sincerely Yours •  Komikaze dream team • www.komikaze.hr

povratak na vrh

    DAN KADA JE REVOLUCIJA POČELA
05.08.2014.
Piše: Ilija Bakić


     „ULIKS: Početak revolucije“,
     scenario Predrag Đurić,
     crtež Milan Anđelković;
     izdavač Rosencrantz, 2014.

     DAN KADA JE REVOLUCIJA POČELA

      Strip priča počinje na kraju 2024. godine i uoči Nove 2025. godine u Novom Sadu „mada bi mogao da bude i bilo koji drugi grad...“. Vreme jedva da se može nazvati „bliskom budućnošću“ tako da u pojavnom obliku tih dana skoro da nema razlike u odnosu na našu, čitalačku sadašnjost. Jedino ozbiljnije odstupanje je masovna potrošnja leka „Fragnilan“ koji je svojevrsni pandan „piluli sreće“ koja rešava sve probleme konzumenata. A kako je problema - stvarnih ili onih umišljenih, nastalih iz bolesnih ambicija i dekadentno-hedonističke razmaženosti - bezbroj i zarada na „Fragnilanu“ je basnoslovna što bogate čini još bogatijim, moćnijim i oholijim. No, takvo se stanje stvari podrazumeva i prihvata. Dakle, kakav god da je, svet se kotrlja uhodanim tokovima. U njemu živi i profesor Sveto Krčmar koji je na ivici snaga. Zaokupljen je poslom, na pragu velikog otkrića i u stalnom je sukobu sa suprugom koja od njega očekuje jedino novac za svoje kaprice. Sin se odavno odmetnuo od porodice i imperativa „funkcionalnog, aktivnog potrošača“ i živi kao klošar.

     Nakon istraživanja i višestruke provere rezultata profesor otkriva nesporne dokaze o štetnosti „Fragnilana“ i žuri da ih predstavi svojim pretpostavljenima. Njima su, međutim, odavno poznate sve te činjenice, baš kao što im je poznat (i vrlo drag) enormni profit koji ostvaruju prodajom samo tog leka. Zbunjenom naučniku nominalno je data mogućnost da razmisli o tome hoće li da potpiše izjavu o lojalnosti i zaboravi sve što je otkrio. Ali i pre nego što profesor bilo šta odluči za njim kreću ubice...

     U begu od potere i javnih optužbi profesora spasavaju nepoznati mladići i odvode u skriveno sklonište a potom mu nude nešto od čega će mu se zavrteti u glavi – da postane vođa tajne organizacije koja podiže svetsku revoluciju kojoj je cilj Pravda za sve i svakoga! Na profesoru je izbor između mirenja sa situacijom ili otpora, između uloga pasivne žrtve ili borca za dokazivanje sopstvene nevinosti ali i spasavanja Čovečanstva od tiranije bezočnog kapitalizma.

     Posle kratkog premišljanja - uostalom, koliko je „normalno“ potrebno da se čovek odluči da pokrene borbu protiv svih silnika sveta? - profesor odvodi svoju grupu, zvanu „Uliks“ (naravno po Džojsovom romanu) u prvu akciju. I kao što sva velika putovanja i svi veliki poduhvati počinju prvim korakom, tako i svetska revolucija počinje sabotažom dočeka Nove 2025. godine!

     Prva akcija vodi u novu i objavu proglasa u kome se otkrivaju načela preokreta koji je utemeljen na pretpostavci pojedinačnog osećaja za pravedno i humano, na solidarnosti i međusobnoj pomoći, uvažavanju ljudskog dostojanstva a protiv svega što ponižava čoveka, od kapitalizma do religijskih dogmi.
     Tako počinje Revolucija a zatvara se prva epizoda budućeg strip serijala „Uliks“ koji, iz ove se perspektive čini, obećava da će se kretati na razmeđi dva podžanra naučne fantastike - utorije i njene suprotnosti antiutopije. Ova prva, utopija, ima duboke korene u svekolikoj filozofiji i literaturi dok je anti ili negativna utopija, uprkos nekolikim remek-delima nastalim i ranije, svoj vrhunac doživela u drugoj polovini XX veka jer su finalne decenije tog stoleća nedvosmisleno otkrile da niko ideološki neostrašćen više ne može da veruje u mogućnost uspostavljanja ljudskog društva koje je humano i pravedno. No, kako su antiutopije uveliko funkcionisale u Zapadnom svetu, pod plaštom Potrošačkog raja, i svesrdno se trudile da svoje podanike opčine šarenim lažama, umetnička dela o antiutopijama nisu imala dovoljno konzumenata da bi bila isplativa vlasnicima izdavačko-produkcijskih kuća pa su skrajnuta na literarnim scenama. Namesto ukazivanja na opšte probleme nepravednih društava budućnosti, danas u svakovrsnim delima tzv korporacijske-zabavne umetnosti (ali i u nezavisnim umetničkim delima, kao opšte mesto) neskriveno postoje loša, nemilosrdna, korumpirana društva u kojima se svako trudi da opstane sam za sebe ne pomišljajući da krene u borbu protiv okova koji su mu nametnuti. Tako je, razbijanjem osećaja za kolektivitet i solidarnost te insistiranjem na „političkoj korektnosti“ i „demokratskim“ rutinama, svaki režim postao većinski opravdan i poželjan dok su ideje Slobode i Pravde, Prirodnog prava na život dostojan Čoveka postale floskule u koje niko ne veruje, posebno ne ni oni koji ih izgovaraju na javnim gala tribinama.

     U ovom globalnom i globalističkom nihilizmu svako delo koje poseže za aktivizmom u ime nekada priželjkivane Revolucije koja će doneti pravedni svet, zbunjuje modernog, znatiželjnog čitaoca jer nudi sasvim drugačije koncepte življenja i delanja. Đurićev scenario (a i neki raniji, koji su takođe na sličnim relacijama) stoga, iako barata prepoznatljivim obrascima i situacijama, iskače iz uobičajenih, standardnih i standardizovanih „strip priča“. Pošto je, odabravši veliku temu, prinuđen da barata velikim istinama i njihovim obznanama, autoru nije ostalo previše prostora za karakterološko razvijanje junaka tako da su oni, osim profesora, samo ovlašno skicirani što je, pak, dobra podloga za njihovo predstavljanje u sledećim epizodama serijala koje će doći iza poslednje table ovog albuma na kojoj je famozni poziv na promenu sveta. Ovako gromoglasni, romantični, idealistički finale definitivno traži da bude nastavljen. Možda ćemo u novim epizodama prisustvovati trijumfu Revolucije, kad ona u stvarnosti već nije podignuta i neće pobediti.

________
Scenario: Predrag Đurić • Crtež: Milan Anđelković • A5, 48 strana, mek povez
Cena: 360 RSD (cena u pretplati do 10.8.2014.), 450 RSD (promotivna cena do 31.8.2014.),
540 RSD (redovna cena od 1.9.2014.). • Preview se može videti ovde.

povratak na vrh

    ISPOD POKRIVAČA - U PRETPLATI!
04.08.2014.
Press: Komiko

     Poštovani čitaoci, 

     sa velikim ponosom i zadovoljstvom obaveštavamo Vas da od 1. avgusta 2014. godine pokrećemo pretplatu za naše novo izdanje na kom već dugo radimo - "Ispod pokrivača" danas možda i najprestižnijeg američkog autora Krejga Tompsona ("Habibi").
     Ovo najpoznatije Tompsonovo ostvarenje premijerno je objavljeno pre deset godina i autoru je donelo pregršt nagrada uključujući i tri nagrade "Harvi" (za najboljeg umetnika, za najbolji originalni grafički roman i za najbolji crtež) i dva "Ajznera" (za najbolji grafički roman i za najbolji tekst/crtež). Istovremeno, knjiga je autora vinula među zvezde savremenog stripa, kako u Americi, tako i u Evropi i Aziji. 

     Iz tih razloga zaista smo ponosni što ovaj biser na gotovo 600 strana prvi put izlazi na srpskom jeziku i u ovom delu Evrope.

     Takođe, u pretplati će se naći posebno izdanje u tvrdom povezu koje će biti štampano u tiražu jednakom broju pretplatnika. 

     Preostali deo tiraža koji će kasnije ići u redovnu prodaju biće u mekom povezu.

     Knjiga u pretplati košta 1600,00 dinara, i u tu cenu je uračunata i dostava kao i, što je već tradicija, i jedan poseban poklon za sve naše pretplatnike.
     Pretplatu možete izvršiti na račun ID Komika 2502060000245780-39, sa naznakom "uplata za knjigu".


     Srdačni pozdravi,

     Vaš Komiko

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
04.08.2014.
Autor: Simon Vučković
    VIRTUELNI SERVIS ZA SVA VREMENA
03.08.2014.
Piše: Branislav Miltojević

     Digitalne slike:
comiXology, strip-platforma

     VIRTUELNI SERVIS ZA SVA VREMENA          

     Zahvaljujući iPhone/iPad aplikacijama, čiji je distributivni značaj prvi osetio menadžment Marvela, zatim indi-izdavač BOOM!Studios i njujorški comiXology, najveći broj američkih kompanija počeo je da povećava dnevnu ponudu stripova preko mobilnih elektronskih sprava/ekrana. Ali povrh svega, aktuelno stanje kritičara Rona Richarda „podseća na Divlji zapad“, ili na vreme prelaska iz XX u XXI vek, kada se nepripremljena muzička, video i filmska industrija suočila sa novim „digitalnim formatima“ (mada smo već počeli da „trošimo“ kompjutersko doba u kojem nestaju formati, a počinju da dominiraju zatvoreni softverski sastavi koji nadziru formate!!). Problem je samo u tome što je čovek isključen iz pristupa strukturi (softverske) naredbe jer malo (srednjovečnih!) ljudi poznaje „novi jezik”, a još manji - može da ga (pre)ispituje i primenjuje. Na primer, u muzičkoj industriji: najpre je standardizovan MP3 „format“, dok je pojava šering tehnologije fajlova dovela pirateriju u muzici do vrhunca (fenomen Napstera!). Krivicu delimično snose muzičke kuće koje su relativno sporo/stidljivo prihvatale, ili bolje reći priznavale da je (bliska) budućnost razvoja distribucije muzike u novim tehnološkim pomagalima.

Prvi čovek comiXologyja David Steinberger (Photo: Buck Ennis, skunuto sa sajta: www.crainsnewyork.com...)
     Slično “stanje stvari” zateklo je nespremnu i (belo)svetsku industriju stripa. Kompanije „koje su čvrsto zabile glavu u pesak“ prevazilazilo je novo elektronsko doba, a takav ignorantski odnos prema novom duhu vremena, do nedavno, negovali su čak i čelnici DC-a, na primer. Jedna od najvećih i najvažnijih kuća stripa u SAD, i svetu, jedno vreme je bila zaostala za mnogim mejnstrim izdavačima koji su išli u korak s vremenom, i koji su pokušavali da se probiju i opstanu na novom, probirljivom digitalnom tržištu. Tek početkom 2010, konačno, DC postaje Marvelov digitalni partner lansirajući značajne e-comic/stripove na Appleovom iPhonu, iPod Touchu, iPadu, te PSP-u (PlayStation Portable), što se poklopilo sa je pojavom iPada.

     Međutim, bilo je i onih koji su vešto iskoristili novo doba vrtoglave internetske eksplozije. Poput njujorškog comiXologyija koji je 2007. godine, zahvaljujući osnivačima Davidu Steinbergeru, Johnu D. Robertsu i Peteru Jaffeu, bez ikakvog medijskog kompleksa počeo da osvaja digitalni svet, mada je početkom godine (na žalost) postao sastavni deo najveće zemaljske internetske trgovine Amazon.coma!!? Ukratko, comiXology (www.comixology.com) je na tzv. „oblaku“ (usluga za skladištenje fajlova) bazirana medijska strip-platforma, sa koje je samo septembra prošle godine „skidano“ preko 200 miliona stripova, a koliko je njen značaj za popularisanje ovog medija pokazuje i prostoprošireni podatak da nudi izbor oko 40.000 albuma i grafičkih novela preko Androida, iOS-a, Kindlea, Windowsa 8, interneta... A glavni krivac za uspon ove kompanije u digitalnom stripskom svetu je bio, i ostao, David Steinberger, koji je pre tri leta pojašanjavao Graemeu McMillanu, hroničaru prestižnog Timesa, tajne uspeha ove digitalne platforme:

     -„Na samom početku, bili smo običan sajt koji je stripofilima nudio aktuelne informacije o naslovima koji su dnevno osvanjivali u striparnicama, i postavljali virtuelne liste značajnih strip-izdanja. Status smo najpre ustoličili u maloprodaji, ne prodajući, već pomažući maloprodaji (štampanih stripova) da promovišu svoje glavne i sporedne delatnosti, tako da smo kasnije predstavljali pomalo čudnu mešavinu „dilera“ štampanog i digitalnog stripa. Sve zahvaljujući našoj prvoj aplikacija, koja je prosto nazvana - comiXology. U početku smo snagu usmerili ka vezivanju maloprodaje u razgranati digitalni svet, jer je jedno vreme distribucija stripova postala veoma loša, zahvaljujući najezdi filmova i mas-medija. Distibucija, jednostavno, nije napredovala. Nedostajali su neki delovi, zbog monopola (Diamond Distributorsa!) i distribucijskog sistema štampanog stripa. Zato smo se fokusirali na pružanje novih usluga korisnicima interneta, preko iPada i iPhonea, ali paralelno smo otvarali medijsko polje i za elektronsku promociju štampanih naslova....“ – izjavio je, pored ostalog, David Steinberger.

Logo kompanije - Digitalni stripovi:
kupiš jednom i čitaš bilo kuda

     Početkom decenije ova onlajn platforma/digitalni servis - nudi preko 40 odsto digitalizovanih štampanih stripova i tako dokazuje svima, posebno vlasnicima štampanih izdanja, da digitalna izdanja neće ugroziti prodaju stripova na kioscima i - knjižarama, nego da je došlo vreme kada su stripofili skoro istovetnu pažnju počeli da posvećuju i štampanim i digitalnim formatima.

     „Maloprodajna mesta koja su najduže u poslu sa nama, na vreme su shvatila da zahvaljujući digitalnoj distribuciji, zapravo, dobijaju više mušterija. Zahvaljujući našem uspehu, mnogi izdavači su počeli da shvataju da je proces digitalizacija neizbežan, da je bolje imati partnera koji gaji viziju ujedinjenog tržišta, umesto nekoga ko smatra da bi digitalni strip trebalo da zameni štampani, ili što korisno vreme koristi da ’ubije’ tržište štampanog stripa. Razlog zbog kojeg su mnogi stari izdavači izabrali našu platformu sa promociju svojih izdanja je taj što ne žalimo vreme ni sredstava da pomognemo razvoju kako digitalnog, tako i štampanog stripa, i zbog toga što stalno uvodimo inovacije. Mi nismo izgubili ni jednog dilera štampanog stripa iz maloprodaje. Svaki put kada pripreme veliko, značajno izdanje, dolaze kod nas kako bi smo  definisali načine elektronske promocije. Želosno je što je tako, ali maloprodaja nema vremena da kreira interesantne sajtove za svako izdanje jer mesečno nudi i preko 1.200 novih naslova. Smatram da oni zaista cene ono što radimo. Naravno, ima ’maloprodavaca’ koji ne žele ni da nam se približe, ali oni sa kojima sarađujemo imaju 20% povećanu prodaju, jer njihovi kupci preko interneta dobijaju na vreme sve relevantne informacije o novim, tek pristiglim izdanjima. Priznajem da situacija možda nije idealna, ali tržište stripa nije nalik ni jednom drugom tržištu. Ono ne prati ista pravila koja važe za muzičko tržište, jer ima užasnu distribuciju. Prodavnice su etablirane i deluju kao klasični i davno prevaziđeni kulturni centri. Stanje komotno možete uporediti sa vinilom, i vinil buticima, koji rastu kao ’pečurke posle kiše’ u urbanim centrima, slaveći kulturu gramofonskih ploča. Takve su i prodavnice stripa. Trenutno ne vidim nikakvu opasnost da će ih ugroziti digitalno tržište. Mislim da će više ljudi odlaziti u striparnice kada preko intreneta, na primer, steknu pravi uvid u izdanja koja se pripremaju. Činjenica je da smo u početku, na aplikaciji, već imali 1.700 - 1.800 stripova, od kojih većina nije bila dostupna u svim radnjama. Dakle mi smo otvorili sistem alternativne distribucije sadržaja koji nikada nisu imali dobru distribuciju“ – svedoči Steinberger u intervjuu rađenom za potrebe Tajmsa.

     Kako ističe,kompanijastalno inovira platforme i širi digitalnu ponudu. Tako je, na primer, jula 2009. godine pokrenut Comics by comiXology kao digitalni stripski čitač/prodavnica stripova namenjenih mobilnim uređajima (iPad 2 Smart Cover, OS X Lion USB Thumb Drive, Apple Thunderbolt Display - 27-inčni, laptop MacBook Air, iPhone, iPod touch, iPod Nano itd), i omogućio ljubiteljima stripa da se preko različitih mob-pomagala, uvek i na svakom mestu „druže“ sa svojim (omiljenim) stripskim junacima - različitih izdavača. Septembra 2011. godine prerasta u aplikaciju sa najvećom zaradom u Appleovom iPhone App Storeu, a sa brendiranim aplikacijama drugih izdavača svrstana je u pet kompanija sa najvećim profitom ostvarenim zahvaljujući kapacitetu iPhone “dućana”! Negde u isto vreme Comics by comiXology App širi svoju ponudu za Kindle Fire tablet kompjuter i preko Amazon Appstorea za Android operativni sistem. Od sredine 2012. godine ova onlajn platforma, tj. digitalni servis - nudi i preko 40 odsto digitalizovanih štampanih stripova i tako dokazuje svima, posebno ljubiteljima štampanih izdanja (i štamparija!), da digitalna izdanja neće ugroziti prodaju stripova u striparnicama i - knjižarama, nego da je došlo vreme kada stripofili počeli jednaku pažnju da posvećuju i štampanim i digitalnim formatima. Zato je 2013. godine kompanija pokrenula self-izdavaštvo, platformu za strip koja omogućava stvaraocima da slobodno uploaduju i prodaju svoj rad itd. Ako je u početku comiXology App izneverio mnoge stripofile sporim performansama, umeđuvremenu su znatno poboljšane tehničke karakteristike aplikacija tako da danas predstavlja najveću prodavnicu stripova sa Guided View tehnologijom, za koju wired.com ističe kako “rešava skoro sve probleme vezane za čitanje stripova na malom, mobilnom ekranu”.

Stripu The Pro – “skočila” digitalna cena!
     CENU ODREĐUJE POTROŠAČ

     „Cenu formiraju izdavači. Mi dajemo predloge, ali ovo je mlado - još nedovoljno razvijeno  tržište, tako da nije mudro da mi, poput Appleovog iTunesa, diktiramo cene. U najbolju ruku, predlažemo i razmenjujemo iskustvo sa izdavačima, ali odluke o cenama ostavljamo, uglav-nom, njima. Cene se kreću od 99 centi do 1,99 dolara, ali je, na primer, cena stripu The Pro, koji se u vreme promocije visoko kotirao na listama, poslednje nedelje skočila na 3,99 dolara. (The Pro -„prestige format one-shot“ strip Image Comicsa prvi put predstavljen 2002. godine autora - Gartha Ennisa, scenario, Amande Conner, olovka i letering i Jimmyja Palmiottija, tuš – primedba B.Miltojević). Naravno, reč je o izdanju od 80 stranica, ali prodaje se veoma dobro. Još nismo stigli do magičnog broja, a čak je i Steve Jobs morao da se odrekne diktiranja cene od 99 centi po pesmi. Iskreno, potrošači moraju da odrede cenu koja je za njih prihvatljiva. Najbolje bi bilo postaviti širok spektar cena, kao što je slučaj i kod štampanog stripa. Ali, u načelu, sve zavisi od dužine stripa... Još nema mnogo izdavača u digitalnoj sferi. Delom zbog toga što oni čitavu stvar posmatraju shodno razvoju eBook ili eReader tržišta. Većima misli da digitalno tržište mora direktno da zavisi od štampanog, kako se ne bi kanibalizovao „stari, dobri strip“. Naravno da smo imali posla sa izdavačima koji su želeli da naplate 15,50 dolara za strip od 50 stranica, što smo sa uvažavanjem odbili. Ali, iPad dosta menja stvari. Bilo je mnogo posla oko toga da strip prilagodimo iPhoneaplikaciji, koju mnogi, uglavnom, koriste za zabavu, na kojoj možete da se zezate po nekoliko minuta, što je i vreme dovoljno da se na primer pročita strip od 22 stranice. Ali strip, na primer od 80 stranica, veoma je teško da se proda preko mreže, jer nije jeftin, i ne može brzo čitalački da se „svari“. Na iPadupostoji veći potencijal za konzumiranje dužih stripova. Mislim da je The Pro dobar primer za to, iako košta samo četri dolara. Oko toga se vodi velika debata u zajednici stripa, naročito u  vreme kad se pojavio Marvelov - Iron Man, koji je malo skuplji u digitalnoj formi; postoji pretpostavka da bi u digitalnoj formi trebalo da bude jeftiniji, jer se štedi na troškovima štampe. To je validan prigovor, ali naposletku, cenu treba da odredi potrošač, računajući i to da ne mora da posećuje prodavnice, da luta od mesta do mesta, da štedi na ceni pošiljke itd... Ali, postoje granice, naravno. Mislim da digitalni strip nikada neće imati istu cenu kao štampano izdanje, jer ako pokušate da prodate nešto digitalno za 20 dolara, što je njegova cena i u štampanoj formi, otvarate mnogo problema“ – savetuje David Steinberger stare i nove strip-“provajdere“.


povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
02.08.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1116
avgust, 2014.godine


Dvoboj
scenario: Dušan Dimitrov
crtež: Branislav Kerac


Gerilci (2. deo)
autor: Hezus Blasko


Spirit:
"Poslednji ples toreadora"
autor: Wil Eisner


Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
02.08.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor #85:
Kušitski nekromanti
piše: Mauro Boselli
crta: Michele Rubini

230 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com


Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    STRIP: CANE
02.08.2014.
Autor: Goran Milenković
    KONKURS 12. SALONA STRIPA
30.07.2014.
Press: SKC BG

     12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     25 – 28.09.2014. Srećna Galerija, SKC BEOGRAD
     KONKURS 12. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2014.
     ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2014.

     Adresa za slanje radova:     
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48
     11 000 Beograd, Srbija

     Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat, rad na konkurs šalje poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Autor crteža, kao kandidat, može podneti samo jedan rad u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
•  Tema, žanr i autorski pristup konkursom nisu zadati.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili sa www.skc.rs ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4) 
    Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje
• Žiri će pristigle radove selektovati za veliku izložbu i zvanične  nagrade Salona.

    Nagrade:  
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 eura)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 

Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

Nagrade prijatelja i sponzora Salona

Dodatne informacije:www.skc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
e-mail: srecnagalerija@skc.rs
tel: 011/ 360 20 44

povratak na vrh

    POZIVI NA SARADNJU
30.07.2014.
Priredio: SCM
     КОНКУРС ЗА 12-ТИОТ МЕЃУНАРОДЕН САЛОН ЗА СТРИП - ВЕЛЕС 2014

     Пропозиции:
     -Право на учество имаат сите автори од цел свет, без разлика на полот и возраста;
     -Должината на стрипот да биде од 1 до 6 табли, и тоа на А4 формат, (мин.300дпи ако се испраќа по електронски пат). Доколку стрипот е на една страна треба да биде со најмалку  5 сликички
НАПОМЕНА :Доколку стрипот е во боја , препорачливо е истиот да се испрати преку пошта или достави лично.
     -Стриповите нема да бидат вратени, .Со самото испраќање организаторот се стекнува со право да ги објавува и презентира заедно со авторите   во  склоп на промоција на своите активности.
     -Авторите коишто ќе испратат свои стрипови влегуваат во комбинација за обезбедување на пат, сместување и исхрана во текот на 12   Интернационален салон на Стрип „Велес 2014“(средината на октомври)
     -Tемата на стрипот е слободна.Секој автор (билo цртач, туш ,колор ) може да учествува со само еден  стрип; Исклучок има за  сценаристите каде се дозволува да едно лице направи сценарио за повеќе стрипови.
     -Учесниците коишто се во основно образование треба да се насочат кон своите основни училишта заради раширување  на информацијата, организирано пријавување како и избор на тема за цртање.
     -На еден стрип можат да работат повеке автори (притоа да се напише кој што направил: сценарио, молив, туш...)
     -Заедно со стрипот да се испрати лична биографија (име и презиме со фотографија, дата на раѓање адреса, и држава од каде е авторот ,е маил  како и година кога е стрипот нацртан..Исто така на сите  стрипови треба бидат наведени авторите како и називот на стрипот. Пристигнатите стрипови, без овие информации, нема да бидат земени во предвид за награди.
     -Стриповите од македонски автори(со исклучок на сценаристите) треба да бидат на македонски јазик и кирилско писмо.
     -Сите пристигнати стрипови ќе бидат земени во конкуренција за излагање во склоп на
изложбата во склоп на  Салонот на  стрип со реална можност за друг вид на промоција
     -Пристигнатите стрипови ќе бидат разгледани од тричлена интернационална комисија којашто  ќе направи избор и ќе ги предложи следните награди:
     • Прва награда, 200 ЕУ* ''Златен  стрип '',  и диплома за прво место.
     • Втора награда, диплома за второ место.
     • Трета награда,  диплома за трето место.
     • Награда за најдобро сценарио, диплома.
     • Награда за најдобар млад автор до 18 години, диплома.
     • Други специјални награди

     Рокот за испракање е до 15-ти Септември 2014 година,Тие може да се испратат на
     a) Адреса: Стрип Центар на Македонија – Велес (за конкурсот)
         Ул. Васил Горгов, бр.78 ,1400 Велес ,Република Македонија
     б) Или преку Е-маил: comicmk2@gmail.com
         За повеќе информации може да се јавите на телефон 0 766697




     Comic Centre of Macedonia - Veles
     www.comicscenter.mk
     Announces:

     
     OPEN COMPETITION for
     12th Comic Showroom VELES 2014
     Propositions:
     - The competition is open to all comic artists from all over the world.
     - Entries must be 1-6 pages long. If the entry is only one page long it must have at least 5 panels.
     - Entries must be sent in A4 format (21x29,7cm). Please send only quality print copies (300 dpi). The submitted prints will not be returned!
     - No specific theme is set.
     - The storytelling in the comic can be written in any official language.
     - Each visual artist (pencil, inker, colorist or letterer) can take part with only one submission, while each scenarist can enter with more than one submission.
     - The same comic entry can be submitted by more than one artist.
     - Each participant must send: photography, short biography, personal address, telephone, e-mail and additional info of the year when the comic is made. Without this the submission will not be evidenced!
     - All submitted comics will be presented properly and will take part in the official comic showroom in Veles; and will be considered for other possibilities of promotion as stated in the Comic Centre’s policy.
     - With the act of submission the author/s is/are passing the rights of publishing in any form to the Comic Centre of Macedonia.
     - The entries will be reviewed by three member international jury.
     - The jury will give the following awards:
        1st award: “Golden Comic”, 200 EU and Diploma;
        2nd and 3rd award: Diploma;
        Best scenario award: Diploma;
        Award for the youngest author: Diploma;
        Award up to 18 years: Diploma.
     - The deadline for entries is September 15th, 2014.
     - The comics can be sent via postal service or e-mail.
        Postal address: Comic centre of Macedonia
        “For the comic competition”
        Vasil Gjorgov Street 78
        1400 Veles, R Macedonia
        E-mail:comicmk2@gmail.com
        For more info: ++ 389 075 666 979
        www.comicscenter.mk

povratak na vrh

    MESTO U VELIKOJ REVOLUCIJI
26.07.2014.
Piše: Ilija Bakić


     „PREDODREĐENI“
     scenario Predrag Đurić,
     crtež Ujou Šibuja,
     izdavač Rosencrantz, 2014.

     MESTO DEČAKA MILOŠA U VELIKOJ REVOLUCIJI

     U rutinskom, trivijalnom svetu naše svakodnevice Miloš je sasvim običan dečak koji bezbrižno izrasta u mladića. On ima 16 godina, živi u okrnjenoj porodici baš kao i mnogi njegovi vršnjaci. Majka mu je prezaposlena, uvek u zakašnjenju. Otac je nestao tokom rata na Kosovu. Miloš ide u srednju školu, kao većina đaka nije previše savestan i zainteresovan za učenje i ispunjavanje svojih obaveza. Zadivljen i, možda, zaljubljen u atraktivnu profesorku. Kad ne misli na školu on je veseo dečko sa mnogo drugara, ljubitelj je kompjuterskih igrica. Rečju, sasvim prosečno dete, ni po čemu izuzetno.

     Ipak, u samo jednom danu Miloš postaje svestan čudnih pogleda upućenih mu ispod oka da bi malo kasnije susreo klošara koji ga upozorava da je ceo svet protiv njega. Zbunjen, vraća se kući gde ga posećuje nezvani gost i donosi mu neobične darove. Potom stiže drug sa novom, hit igricom. Ali umesto zabave začuju se pucnji.

    Od tog trenutka događaji se nižu vrtoglavom brzinom. Miloš shvata da je meta napada i mora bekstvom da spasava svoj život, skriva se nalazeći privremeno utočište upravo kod omiljene nastavnice. Pregledom diska dobijenog od neznanog posetioca Miloš saznaje neverovatne istine zbog kojih ponovo beži, prelazeći iz ruke u ruku pomagača koji ga vode  dalje od rodnog grada pa preko granice domovine, u strane zemlje, u susret nepoznatoj sudbini.

     Tik za dečakom i njegovim pomagačima su moćni progonitelji koji mu ne žele dobro. Ali ni njegovi vodiči nisu bezazleni jer pripadaju tajnoj organizaciji sa velikim zadatkom, organizaciji u kojoj već postoji posebno mesto za Miloša jer je on, upravo kao i oni - predodređen za veliku misiju prevrata i uspostavljanja novog društvenog i vrednosnog sistema na čitavoj planeti, sistema koji će ukinuti ugnjetavanje i nepravde uspostavljajući pravedno društvo. Grupa pobunjenika koja sebe naziva Predodređeni prinuđena je da se krije od neprijatelja - bogatih i moćnih predstavnika kapitalističke doktrine. U tajnim učionicama borci se obrazuju, u fiskulturnim salama treniraju telo, u laboratorijama otkrivaju načine da se leče teške bolesti... Sve ove pripreme u cilju su podizanja velike Revolucije čije vreme se neminovno približava. Miloševa uloga u budućim događajima važna je i odgovorna.


     Znatiželjni će čitalac u Đurićevoj priči pronaći mnoštvo prepoznatljivih elemenata i njihovu speci-fičnu nadogradnju. Zaplet  će iz okrilja pripovesti o odrastanju iskočiti u akcioni veleslalom tajanstvenih progonitelja i isto tako misterioznih progonjenih kroz živopisne predele izvan neposrednog iskustva dečaka (ali i čitalaca). Dolazak na cilj vreme je otkrivanje velikih tajni koje su se mogle naslutiti a sada su ogoljene i iznesene bez ikakvog predo-mišljanja. Njihova osnova je u globalnim mračnim zaverama moćnika i uspostavljanju organizacije koja će im se suprotstaviti kako bi odbranila Slobodu i Dostojanstvo Čovečanstva lukavo gur-nutog u večno robovanje Kapitalu. Teorije zavere tako su dobile još jednu svoju varijaciju, jednako (ne)verovatnu i uznemirujuću. Time se bezvremena, mitska borba Dobra i Zla, Svetla i Tame, nastavlja, koliko plemenita toliko i zaludna. Ovog puta na strani Dobra su Predodređeni, organizacija koja svoju snagu traži u eliti visoko obrazovanoj, sposobnoj i svesnoj svoje pozicije, uloge i snage. Principi racionalizma pomešani su sa idealizmom, zdrav duh sa zdravim telom što rezultira aktivizmom a ne povlačenjem, tonjenjen u apatiju, depresiju ili dekadenciju, čemu su intelektualci najčešće skloni. Svet XXI veka, koji je nasledio razočarani XX vek, u kome se uzlet nadanja posle II svetskog rata pretvorio u sunovrat postindustrijskog doba, neoliberalnog kapitalizma i teorija u rasponu od Bodrijarovih simulakruma do Fukujaminog endizma i Hantingtonovog sukoba civilizacija, mora se otrgnuti iz kandži cinizma i etičkog nihilizma ukoliko želi da opstane. Tehnologija je umesto da oslobodi čoveka postala sredstvo za njegovo izrabljivanje i ponižavanje. Sloboda se ponovo mora otimati a tu borbu će predvoditi moralno i intelektualno nadmoćna manjina. Predodređene ne muče dileme uloge elite u velikim pokretima masa odnosno opravdanosti borbe. Oni su spremni na vođstvo i žrtvovanje. Takve izjave u prvom trenutku mogu će činiti prostodušno naivnim ali je na svakom od čitalaca da se zapita da li je odista jedinka bez osećaja za kolektivno, spremna samo da zadovoljava svoje egoističke prohteve bez obzira na one oko sebe.

     Prvi album „Predodređenih“ ispunjen poletnim, mladalačkim slikama sa malo ugledanja na japanske mange, tek je skicirao i započeo priču najavljujući da će ona izrasti u serijal pred kojim su mnoge zanimljive opcije. Dok ne pristignu sledeći nastavci čitaocima ostaje da iščitaju i razgledaju prvu epizodu pokušavajući da se prisete kada su izgubili romantičnu želju i volju da se bore za bolje sutra, kada su izgubili ideale i iluzije.

________
Scenario: Predrag Đurić • Crtež: Uyou Shibuya • B5, 48 strana crno-belo, mek povez
Cena: 360 RSD (cena u pretplati do 10.8.2014.), 450 RSD (promotivna cena do 31.8.2014.),
540 RSD (redovna cena od 1.9.2014.). • Preview se može videti ovde.

povratak na vrh

    STRIP: CANE
26.07.2014.
Autor: Goran Milenković
    VESELI ČETVRTAK NEWS
25.07.2014.
Press: Veseli četvrtak



Talični Tom #9:
Talični Tom protiv Fila Nefera

48 strana, kolor
A4 formata, broširan povez
470 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    ZUZUKO, NAŠ MALI (P)ČELAC
24.07.2014.
Piše: Zoran Stefanović

     ZUZUKO, NAŠ MALI (P)ČELAC

     ZUZUKO (elektronska knjiga, engleski), scenario i crtež: Zdravko Zupan; predgovor: Vasa Pavković;
                       gostujući scenaristi: Nikola Maslovara i V. Pavković; prevod sa srpskog: Tijana Tamburić
                       i Živojin Tamburić; likovno oblikovanje: Zlatko Milenković; „Modesty Comics“,
                       London, 2014, 72 strane


                             „Zupanov Zuzuko se tiho i nenametljivo održao kao jedna od mini–institucija
                             domaćeg izdavaštva pa i stripa do danas.“ —
Bojan M. Đukić

     I pčelari i entomolozi širom Striposlavije staviće me u top zbog ovoga, ali imam teralicu da nešto izjavim povodom prvog albuma našeg omiljenog junaka.

     Naš Zuzuko nije trut.

     
I još nešto. Ovaj strip je nekome važna stvar, što pokazuje i jedna od brojnih anegdota tokom gigantske rabote na kritičkom leksikonu Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u 20. veku.

     
Naime, obe uvažene starije kolege–koautori glatko su odbile predlog najmlađeg člana trojca (moje malenkosti) da u SKSV uvrstimo stripove „Miki i Baš Čelik“ i „Zuzuko“, za koje sam već u prvoj turi „nezaobilaznih stripova“ štreberski spremio prikaze.

     Sam autor pomenutih dela, Zdravko Zupan, opirao se zbog urođene skromnosti, a iz nekog uverenja da „nije to tako dobro, neujednačeno je...“, i sve tako, sa sličnim gicanjima.

     A kolega Živojin Tamburić, kao začetnik i šef SKSV pregnuća, inženjerski disciplinovano nije hteo da protivreči Zdravku i ruši front naraštaja pedesetih. (Ne, nisu se bunili na predlog za uključivanje majstorskog Vladimira Delača. „Na tome su odrasli“, mig-mig.)

     Na moju ponovljenu zgranutost i uporne vapaje da i generacije rođene od 1969. pa do danas imaju ljudsko pravo na svoje kriterijume voljenih stripova, posrbljeni Mika Miš je na jedvite jade prošao, zamalo bez repa ostavši. Ali Zuzuko nije prihvaćen! O, jazu među naraštajima, o, doba bez razumevanja...

     Ceo taj događaj sam vrlo lično shvatio, ne samo kao osoba koja je na gegovima malog (p)čelca odrasla, već i kao onaj koji na istom štivu, kao otac, gaji troje mališana u 21. veku.

     Zato sam svaku priliku nakon 2011. iskoristio da zu–zu–zujim u uši i autoru i izdavačima: „hoćemo taj album“.

     
I dobili smo ga.

                             Vitalnost jednog stripića

                             
Ovaj simpatičan, jednostavan i topao lik se spontano urezao u pamćenje deci širom Srbije.
                             Lično sam jednom prilikom u Somboru video kako se nekoliko đaka osnovne škole negde
                             na periferiji tog grada okupilo i kroz igru takmičilo ko će na asfaltu kredama lepše da nacrta
                             Zuzuka.“ — Slobodan Ivkov, na zadnjim koricama albuma

     Čitaocu je do sada već jasno da je u očima ovog prikazivača prva monografska pojava Zuzuka, makar na engleskom, u Londonu i u vidu elektronske knjige — doživljena kao pesnička pravda.

     Ljubak je to elektronski poklon. Idealan za ekran tableta. Ima primereno likovno oblikovanje Zlatka Milenkovića sa nostalgičnim dahom osamdesetih, lepi topli predgovor Vase Pavkovića i oko četvrtinu svih Zuzukovih tabli na jednom mestu, i to pod dobrom izdavačkom etiketom. Možemo reći: bravo za „Modesti komiks“, bravo za uredničko–prevodilački dvojac — oca Živojina i kćer Tijanu.

     Ovo londonsko izdanje jeste otvaranje novog poglavlja, ali je i kruna stalnog Zuzukovog življenja sa nama, još od 5. broja lista za najmlađe Zeka, 5. novembra 1973. godine. Preciznosti radi, navedimo i svedočenje samog autora da je on lik radno krstio kao „Pčelko“, ali da je urednik Zeke, Živorad Žika Atanacković, osetio da to ime nije leglo, te je sa malo premišljanja došao do novog i tako postao kum našoj bubici.

     
Gledajući unazad, sve do premijernog novembarskog ponedeljka, jasno je da je Zuzuko, po svakom osnovu, izrastao u slučaj za primer. Naravno, današnji mališani ga najviše znaju po redovnom izlaženju u beogradskom enigmatskom zabavniku Munja (od 2002), kao i dečjem riječkom listu Bijela pčela, koji izdaje Srpsko kulturno društvo „Prosvjeta“ (od 2005), ali to je tek deo bogate istorije. Osim pomenutih, serijal je izlazio i u brojnim drugim jugoslovenskim časopisima, često u impresivnim tiražima — tu su bili YU strip, Male novine, Letnji i Zimski zabavnik Malih novina, Vesela sveska, Cepelin ekstra, Balon, Dečje novine, Totem, Suncokret, Munja strip, Dječji zabavnik...

     
A nakon Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, zahvaljujući neumornom aktivisti, uredniku i prevodiocu Draganu Prediću, „Zuzuko“ je nedavno objavljen i na rumunskom, u reviji BDC u Krajovi (br. 11–12/2013).
     Oblik je stripu uvek bio nepretenciozan (iako postoji jasan stvaralački potencijal i za veće priče): serijal pretežno izlazi u geg tablama, sa izuzetkom nekoliko kraćih epizoda od dve do četiri strane. Važno je istaći i da su u nekoliko navrata, sa lepim uspehom, učestvovali i gostujući scenaristi: Nikola Maslovara i Vasa Pavković (potpisan kao V. Fumeti). Do sada je urađeno oko 200 pojedinačnih tabli, a mnoge su višestruko preštampavane.

     Jasno je da se kumulativni efekat ovog serijala na vrlo trusnom izdavačkom području ne može preceniti. I svi mi imamo pri ruci po neku uspomenu–anegdotu, kao i kolega Ivkov o onom uličnom takmičenju.

     Jesmo li se zapitali – zašto?

                             
Kad je bistro u duši

                             „U kratkim i duhovitim stripovima iz serijala 'Zuzuko' tzv. pouka je, ako je ima, uvek diskretna,
                             a humoristički obrt prirodan i nežan, sračunat na to da nas nasmeši ili nasmeje.
                             Toj očaravajućoj strategiji doprinosi i prijatan kolor stripa — tako da je 'Zuzuko' istovremeno
                             odmor za oči i hrana za dušu, narativno uravnotežen i lišen bilo kakvih grubljih poteza
                             ili obrta.“ — Vasa Pavković, iz predgovora albuma

     Očigledno, postoji mala čarolija unutar ovog serijala, koja do danas ne prestaje da radi, pružajući dugovečnost i životnost.

     Ponovimo zato onu važnu stvar — ničega u našoj bubici nema „trutovskog“. Zuzukova ličnost isijava radost, životnu silu, bezazlenost i znatiželju. Zato imate samo pravo da je nazivate: pčelica ili rodno tačnije — (p)čelac, po pogodnom izrazu iz srpskih narodnih bajki.

     
Zupan je ovde, kao istinski majstor diznijevske karikaturalne stilizacije, savršeno prilagodio oblik stripa i svojoj nameri i ciljnoj publici. A to je prvenstveno bio predškolski i niži školski uzrast — očigledno bez očekivanja da će, začudo, i stariji čitaoci brzo postati ljubitelji.

     
Osim vanredne salivenosti pričica i crteža, još jedan činilac je odmah izdvojio Zuzuka u odnosu na većinu domaćih stripova rađenih za najmlađe. Naime, u karakteru junaka i njihovog sveta ima nečeg na šta duša neminovno reaguje. Reč je o tome da su Zuzuko, Cveta, Neven i svi njihovi drugovi po svojoj prirodi, u stvari — mala deca, baš mališani, ne stariji od četiri ili pet godina.

     
Oni samo naizgled obavljaju „odrasle“ delatnosti i društvene forme, ali ono dubinsko u ličnostima dovodi do njihove detinje reakcije na navodno ozbiljne stvari, a time i do humornog efekta, koji je potpuno nevin, čist i bez ikakvih primisli i mudrijaških konteksta.

     I zaista, šta bismo mi bez ovakvih stripova, nekontaminiranih „velikom stvarnošću“? (Uz svako poštovanje prema „Snupiju“, „Kalvinu i Hobsu“ i inim ambicioznijim stripovima o detinjstvu.)
     Do sličnog zaključka je došao i čovek koji se razume u pčele, decu i stripove — inženjer Damir Gregurić iz Umaga, urednik „Pčeline školice, portala za mlade pčelare“, koji kaže:

     
Zdravko Zupan je stvorio junaka u najboljoj maniri majstora klasične animacije Volta Diznija: crteži su jednostavni, bez suvišnih detalja u pozadini, likovi (trutić Neven, pčelica Cvijeta, pužić Brzić) su prava zrcala ljudskih osobina, ponekad tužni, ali najčešće veseli i razigrani poput djece kojoj je (na kraju krajeva) crtić i namijenjen. Sve super — sve pet: i za Zdravka i za Zuzuko!

     
Iz navedenog se vidi zašto i stariji reaguju na blagotvorno dejstvo „Zuzuka“ — on ih ponovo, bar malo, čini decom. To je jedna od tajni neobične žilavosti kojom ovaj strip 40 i kusur godina, neokrnjen i neistrošen, a sve bolji, prolazi kroz sve mene oko nas i u nama.

                             „Modesti komiks“, prekomorska ambasada

     
Smatramo dragocenim i to što se sada (p)čelac pojavio i u krajnje ozbiljnom društvu, unutar etikete londonske kuće „Modesti komiks“, osnovane 2013, kao nastavak Tamburićeve vizije započete sa SKSV i beogradskom izdavačkom kućom „Omnibus“.

     Kao „zapadna ambasada“ ili čak prekomorska kolonija, MK je prvi ovakav sistematski poduhvat predstavljanja autohtonog jugoslovenskog stripa planeti. Za kratko vreme postiglo se mnogo, a kruna jednogodišnjeg rada je više od 20 knjiga na engleskom. Pored Zupana, njihovi autori su mnoga samosvojna imena regionalnog stripa: Radivoj Bogičević, Đorđe Milović, Božidar Milojković, Dragan Lazarević, Iztok Sitar, Borislav Stanojević, Aleksandar Sotirovski, Danilo Milošev, Borislav Grabović, Mladen Oljača, Nina Bunjevac, Izar Lunaček, Vladan Nikolić, Miljenko Horvatić, Hrvoje Ružić, Matjaž Bertoncelj, Dušan Kastelic, Kostja Ribnik, Kosta Tadić, Gašper Rus...

     Respektabilno, a tek su se zagrejali. Zato pojava jednog dečjeg stripa u ovom okviru — i to baš Zuzuka — daje nade da će se planeta brzo zainteresovati i za ono što mi ovdašnji pravimo za našu decu, baš kao što su u svetu prihvatili i visoko vrednuju naše realističke i avangardne stripare.

                             Novo doba zujanja

                             „Svojim doživljajima pčelica Zuzuko već četiri decenije tumači socijalne i emotivne realnosti
                             najmlađim čitaocima na prostorima bivše Jugoslavije. Svet ranog detinjstva time je dobio svoju
                             sigurnu mentalnu luku u serijalu koji odiše dobrodušnošću i bezazlenošću, crtački zrelo urađenim
                             u duhu Diznijeve škole. Klasik našeg doba.“ — Zoran Stefanović, na zadnjim koricama albuma

     Ponekad je za kritičara prilika da se navedu sopstvene reči ravna srkanju nektara i kušanju ambrozije. Da, shvatili ste... Navod od gore su redovi koje svojevremeno ne uđoše u SKSV, a koji danas krase zadnje korice elektronske knjige, dajući jednom ljubitelju pravedno duševno zadovoljenje.

     I teško da u našoj ljubavi grešimo. Retko koji domaći strip — a na pamet nam pada samo Dikan — ima toliki uticaj na maštu današnje dece i na njihovu želju da se iskažu kao stvaraoci. To je na divan način dokazala prošlogodišnja Zupanova autorska izložba Zuzuka i Munje u vrtiću „Neven“ u Kragujevcu, ali i ovogodišnja izložba „Munja i Zuzuko kao dečja inspiracijau elitnoj Srećnoj galeriji SKC u Beogradu, koja je donela izbor iz hiljada dečjih crteža sa dva omiljena junaka.

     
Zdravko Zupan, otac jugoslovenske stripske istoriografije, jeste zadužio sve lokalne kulture istraživanjem i pisanjem svojih neprocenjivih monografija. Ali, držimo na umu i njegov umetnički opus sve one hiljade tabli koje su ga i regionalno i međunarodno ustoličile kao jednog od ključnih autora jugoslovenske diznijane nakon Valtera Nojgebauera.

     
Zato je visoki prioritet naše stripske i opšte kulture da se objave papirne knjige sabranih Zupanovih serijala, uključujući i „Munju“, „Mikija i Baš Čelika“, „Toma i Džerija“... Uz to, publika s pravom očekuje i nove doživljaje Zuzuka (u obliku većih priča?), kao i izdanje londonskog albuma na srpskom i drugim ovdašnjim jezicima.
     Baš kako je i prirodno za serijal koji je stotinama hiljada dece diskretno usadio ljubav i prema stripu i prema bezazlenosti, ali i pčelicama — tim saveznicama od kojih, nemojmo ni to zaboraviti, čovečanstvo i doslovno zavisi.

     (Izjava o jednom od brojnih konflikata interesa u ovom članku: prikazivač je sin pčelara.)

                             Preporučene veze
                             Zuzuko (ebook), informacija na sajtu „Modesty Comics, kao i PDF odlomak (engleski)
                             Šesnaest tabli „Zuzuka“ na zvaničnom sajtu magazina Munja (srpski)


povratak na vrh

    PAHEK: 1300 KADROVA
23.07.2014.
Press:



     Udruženje „Deveta dimenzija“ sa ponosom predstavlja svoje prvo albumsko izdanje, strip album „1300 kadrova“ autora Željka Paheka.

     Riječ je o integralnom izdanju u kome na jednom mjestu imate kompletne „Astroiđane“, „Legiju nepromo-čivih“ i nekoliko kraćih Pahekovih stripova.

     Ovaj album ima 208 stranica, a jedan dio je odštam-pan u koloru. Dostupan je u meko i tvrdo koričenoj varijanti. Cijena mekog uveza je 25 KM, a tvrdog 30 KM.

     Za sada je dostupan u Banjaluci, a uskoro i u vašem okruženju.










povratak na vrh

    MARKO DJEŠKA U HEAVY METALU
23.07.2014.
Priredio: Saša Paprić

     SVE OVISI O OSOBNOM ANGAŽMANU I UPORNOSTI

     U svibanjskom izdanju legendarnog strip magazina Heavy Metal objavljen je strip “Bul i Bal” mladog osječkog autora stripa, ilustratora i režisera animacije Marka Dješke, jednog od 170 članova i članica udruge StripOs koja od 2009. godine uspješno organizira izložbe, kreativne radionice za djecu i mlade, gostovanja hrvatskih i inozemnih autora stripa u Slavoniji, festival Dani stripa u Osijeku, sudjelovanja članova na raznim manifestacijama, a izdaje i eponimski magazin. Dješka je diplomirao animaciju na zagrebačkoj Akademiji likovnih umjetnosti, a o iskustvima i planovima govori u nastavku.

     Intervju koji je vodila Diana Magdić možete pročitati na sajtu pogledaj.to na adresi:
     pogledaj.to/art/sve-ovisi-o-osobnom-angazmanu-i-upornosti/



povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
22.07.2014.
Priredio: Strip vesti


     ČITATE U BUSU? ČITAJTE MACANA!

     Piše: Verena Tibljaš,15. travnja 2014.

     Ili bilo gdje, gdje se zateknete, na javnom mjestu. Neka svaka točka čekanja u kojoj se zateknete bude vaša točka ugode!

     Mnoge kulturne navike teško zaživljuju na ovim prostorima, a jedna je od njih čitanje na javnim mjestima. U sredstvima javnog prijevoza, u ambu-lantama, u redovima raznih vrsta (kojih nam, pak, nikako ne nedostaje!)... nekako je rijedak prizor čovjek s knjigom u ruci. Zašto je ta navada u mnogim drugim zemljama uobičajen prizor, a u nas tek iznimka i neobičnost, dalo bi se nagađati. No ostavimo tu sociološku dilemu za neku Štemalicu i zavirimo u književnost koja se može besramno čitati i na javnom mjestu!

     Različiti su motivi s kojima se ljudi upuštaju u izbor knjiga koje će čitati. Neki su vjerni uvijek istom žanru, drugima je važna dinamika radnje, treći istražuju autore unutar određenih nacionalnih književnosti, a ima i onih kojima su presudne debljina i (fizička) težina knjige. Postoje ljudi koji se s knjigom zavode polako, nježno je prevrću u rukama ispitujući je dodirom i pogledom, iščekujući onaj trenutak klika koji se dogodi ili ne dogodi – kako među ljudima, tako i između knjige i čovjeka. Moji konačni klikovi obično zaiskre već pri prvim rečenicama. Uglavnom ih aktivira piščev stil, a to najčešće završi u užoj kategoriji «onih od kojih se smješkam». E, sad, problema ne bi bilo kad ja najčešće knjige ne bih čitala u busu. Dovoljno sam čudna što uopće čitam (?!), ali to što se sama sa sobom još i smješkam, e, to je već razlog za poglede ispod obrva...

     Ima jedan hrvatski autor koji uvijek rado ide sa mnom na posao i s posla kući. Njemu ne smeta što smo čudni on i ja u tom izdvojenom balonu među ostalima. Njegove riječi spakirane u mini formate i meke uveze stanu u svaku moju torbu ili džep.

     Ako sam nedovoljno pažljiva, iz njegovih mi knjiga ponekad znaju ispadati fusnote. Skupljam ih po torbi ili sabirem po džepovima i vadim u posebnim prigodama. O, poput pilulica za vraćanje dobrog raspoloženja one djeluju.

     Volim ga uzimati u malim dozama, kad god mi se pruži prilika. Istovremeno, on je moj tajni saveznik. Dok čitam njegove misli, ne dopuštam suputnicima da remete moje. On je moj štit od ljudi i moj najbolji izgovor za povlačenje u vlastiti unutarnji svijet.
     Što priču čini novom? Što je, naslijeđenim alatima i ukradenom materijalu usprkos, čini vrijednom čitanja i pričanja? Moj je odgovor kratak:
     Srce.
     Nije bitno je li priča smještena u sadašnjost, prošlost i budućnost, nije bitno je li fantazija ili kruta dokumentaristika, bitno je da ima iskreno srce. A priča može imati srce samo na jedan način – tako da iščupamo vlastito i poklonimo joj ga. Svi najbolji stripovi, oduvijek i bez iznimke, bili su slika svog autora, u njima je on rastočio proživljeno i ponudio nam da, na čas, vidimo svijet njegovim očima. U svijetu suprotstavljenih istina, jednoglasno vrijedi samo istina srca.
     Tema se može ukrasti, od učitelja ili od života, ali srce imaš ili nemaš. Stil je zanat, racio je dobar za korekcije, ali ako u priči nema tebe onda je ona mrtvorođenče. Kad čitamo priču sa srcem i naše tuče u istom ritmu.
     Kad srce piše, napisano traje.
     Čitati Macana u busu znači ponekad i izgledati blesavo među ozbiljnim ljudima. Svatko sa svojim mislima, neki u razgovoru jedni s drugima, i vi s Macanom u rukama – nepročešljanim poljem koje samo čeka da naletite na minu… Bio to roman za djecu, ili eseji o stripu, strip sam za sebe, ili književni prikazi, čega god se primili, imajte hrabrosti otvorite li to na javnom mjestu. Šašave konstrukcije vire iz nepredvidljivih uglova – iz naslova i fusnota koje mnogi gutači i brzočitači knjiga i ne stignu primijetiti. Ali Macan je lukav. On baš traži tankoćutnog suputnika, onog koji istražuje među redcima i čije vijuge titraju u nekom drugačijem ritmu. On traži Kosjenku među čitateljima.
     Kosjenki se često činilo kako vidi ono što drugi ne vide. Nije to bilo namjerno. Nije se Kosjenka željela praviti važna onime što nitko drugi ne bi uočio... već je, jednostavno, gledala. Gledali su i drugi, ali – primijetila je vrlo rano Kosjenka – obično bi vidjeli samo ono što su željeli vidjeti, ono što ih ne bi uznemiravalo. To je ostavljalo čitav uznemirujući svijet predmeta i pojava samo Kosjenki na gledanje.
     On se, kao autor, ograđuje od misli svojih likova, on se igra riječima i propituje značenje ustajalih fraza i izraza («Kosjenki se puno toga zna popeti na vrh glave. Možda zato što je niska?»), tjera čitatelja na bogaćenje rječnika, šali se na svoj račun («Ako treba, priča će pričekati dok odete pogledati u rječnik. Autor bi to učinio umjesto vas, ali pretpostavlja da ste od njega lakši na nogama. Eksponencijalno lakši, čak.»), a njegovi su opisi toliko plastični da bez problema možete zamisliti šašavu scenu koja vas istog časa nasmije («Kad se mačke smiju, izgledaju glupo, skoro kao ljudi. Jedina je razlika što su one toga svjesne pa se uglavnom smiju u samoći.»). A vi se smijete u busu!

     Macan zapravo cijelo vrijeme razgovara sam sa sobom, a onda to ponekad izađe u formi stripa, eseja, romana. Ako ste i sami skloni spomenutoj raboti, pa ako ste još i na tragu istih razmišljanja ili otklona od njih, čitajući Macana činit će vam se da pričate sami sa sobom. A to može biti tako oslobađajući osjećaj!

     Ako za spore vožnje busom osjetite glad, uzmite Macana.

     Zaželite li se nečeg gorko-slatkog, zagrizite u Borovnicu. Strip table poput čokoladnih daju se konzumirati već od st(r)anice do st(r)anice, i na kratke staze. Tu ćete se susresti s Autorom samim. Osobnost Borovnice ocrtava onaj dio njega koji on želi biti.

     Ako ste onako, gladni svako malo, uzmite Dlakovuka i Jadnoroga. Pampire i Djeda Mrza. Trnoručicu. Džepna izdanja u pravom smislu riječi, mekoga uveza, stanu u svaki, pristojan, džep kaputa ili deblje jakne. Lako se drže i u jednoj ruci, čak i ako mjesta za sjedenje nema. Kosjenka je dobrim dijelom Autorov alter-ego. Točnije, cijelim svojim bićem jedan pravi, manji dio njega.

     U slučaju da ste skroz ozbiljno gladni, nema ozbiljnijeg iz Macanova pera od diplomske radnje objavljene za svaki džep. Hrvatski strip 1945.-54.svoj svojoj ozbiljnosti unatoč donosi (prepoznatljivog nam stila) Macanov predgovor (Trinaest godina poslije...). Jer Macan zna, ima čitatelja koji padaju na prve rečenice kad otvore knjigu. I zato je ovu počeo riječima: „Ja sam povjesničar koliko je Indiana Jones arheolog: imamo diplome, ali se ponašamo na sramotu struke – on uništava lokalitete ne bi li došao do blaga dok ja skupljam podatke kako bih potkrijepio unaprijed stvorenu tezu. Sramota Henry Jonese mlađi; sramota, Darko!“. Kako ostaviti knjigu nakon takva uvoda? U džep, pa na bus!

     Mori vas žeđ? Treba vam nešto pitko? Mišo, Sergej i Bočko teći će vam kao med i mlijeko. A tek Pirati – cio svijet na internet! A vi u busu i na (s)tripu! Jao!

     Sporadično grickanje kao stvoreno je za Stripocentrika. Macan vas ovdje čeka bez maske,  od srca, u zaista mekom izdanju. Baš kao po mjeri za malo veći džep. I malo većeg ljubitelja stripa.
     Može li nam strip promijeniti život? (…) Može li? Promijeniti nekome život? Strip?
     Mislim da može. I ne samo onima koji su se njime odlučili kao zvanjem baviti. Znam, naprimjer da mi neka zadaća zna izgledati preteškom pa skoro kažem „Ne mogu ja to“. No, onda se neizostavno sjetim epizode Bednjančeva „Genija“ u kojoj je čarobna formula bila „sveštohoćumogu“. Te mi nakon toga bude makar jasno kako nije da ne mogu nego mi se neće. A kad se to zna, onda se lakše napravi ono što se mora.
     Osvježivač uma – slatkiš od Qretenatic tac među stripovima.

     A volite li paprenjake, uzmite knjigu književnih kritika koja tvrdi - Macan čita i provjerite sami čita li uistinu. A čita, čita... Druge pisce. Druge hrvatske pisce. Što je također rijetkost. Među piscima.

     Maca čita. Čita, pa se „Čemu?“ pita.

     
Rijetkost, baš kao i vaše čitanje u busu...

     Budite iznimka!

     Paket Macana za vožnju busom
     BorovnicaBočkoDlakovukJadnorogMišoPampiriStripocentrikTrnoručicaDjed Mrz
     Macan čitaHrvatski strip: 1945.-54.

    Darko Macan i Rijeka vole se javno. I prije no što je krenula službena najava Tjedna dobre dječje knjige, pročulo se da Macan stiže - s raznih strana stižu i potvrde dolaska u Stribor, u petak, 25. travnjau 14 sati na Stripaonicu. Iako, službeno, Stripaoničari ugošćuju Macana, dobrodošli su svi njegovi obožavatelji. Jer bit će to razgovor ugodni, i prigoda dobra da se osim stripa dotaknemo i ostalih djela, posebno Trnoručice. Jedne od uspješnica iz prethodne godine. Otrova koji se krije u maloj bočici. Pridružite se.

     Fotografije: Fabijan Černeka

     [Objavljeno: GKR (Gradska Knjižnica Rijeka), 15.04.2014.]

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
21.07.2014.
Autor: Simon Vučković
    KOMIKAZE WEBZINE #36
19.07.2014.
Press: Komikaze

     15.7.2014. new Komikaze webzine#36 is out!

     www.komikaze.hr
​     / ​ komikaze.hr/wiki/15-7-2014-new-komikaze-webzine36-is-out/

Komikaze summer edition! Beautiful international webzine with many new authors from China, Peru, Argentina, Mexico City, Chile, Spain, Estonia, France, USA, NY, Serbia and Croatia!
     www.komikaze.hr
     Komikaze#36 authors:

     Amanda Baeza

     Born: 1990 • School: Lisbon Fine Arts Faculty • From: Chile, Portugal
     Web: amanda-baeza.tumblr.com • * Pedro Moura wrote the story for the comic “7 Days Of Awe”

     Bernarda Xilco
     From: Zagreb/Croatia – Zemun/Serbia • Drawer from Novo doba collective, part of Krekhaus duo and Turbo Comix • Web: krekhaus.com

     Berliac
     Born: 1982, Buenos Aires • From: Buenos Aires, Argentina. Lives in Berlin. • Web: www.berliac.com

     Carles G.O’D (Carles Garcia O’Dowd)
     Born: 1988, Palma de Mallorca, Spain • Focus: Travelling drawer/illustrator/cartoonist/screenprinter
     Web: www.carlesgod.com/ • Contact: carlesgod@gmail.com

     Chintis Lundgren
     Focus: Animation, Illustration, Comic • Born: 1981 • From: Estonia. Lives in Pula, Croatia
     School: Estonian Art Academy • Web: www.chintislundgren.com

     Tony Cheung
     Born: 1987 • School: Academy of Fine Arts, Guangzhou • From: Guangzhou, China
     Web: www.facebook.com/asceticmonkzjl

     Chrysope
     Born: 1979 • From: France • School: Art History • Web: chrysopeillustration.ultra-book.com/portfolio

     Ena Jurov
     Born: 1988, Zadar/Croatia • Focus: Comics, Graphic Design, Visual Communication, Illustration
     School: Graduated; 2015 (expected) MA Storytelling, Konstfack/Sweden; 2012 BA Visual communication design, School of Design, University of Zagreb; 2011 Illustration and Visual Storytelling Summer residency, School of Visual Arts, New York, NY
     Web: www.enajurov.com

     Michelle J. Wickham
     Born in Hartford CT, USA • School: University of Hartford – BA in Art History
     Web: www.facebook.com/mwickhamart

     Nina Ber
     Born: 1983 • From: Lives and works in New York • Web: www.facebook.com/gingaber

     Rafael Rodriguez Pachiclon
     Born: 1979 • From: Mexico City • Web: www.tumblr.com/blog/elpachiclon

     Yves Decamps
     Born: 1976, Brussel • From: Lives in Arequipa, Peru • School: Photography at the Sint-Lukas Higher Institute of Visual Arts Brussels (2002) • Web: www.flickr.com/photos/yves_decamps/

     Follow us on Facebook: www.facebook.com/komikaze.hr
     
www.komikaze.hr

povratak na vrh

    STRIP: CANE
19.07.2014.
Autor: Goran Milenković
    KORPORATIVNI PANDEMONIJUM
17.07.2014.
Press: Besna Kobila

     Z. Penevski & A. Zolotić
     KORPORATIVNI PANDEMONIJUM

     Izdavač: Besna kobila

     Broj strana: 96
     Štampa: duoton
     Format: B5
     Povez: tvrdi

     Peti grafički roman, prvo domaće izdanje Besne kobile je Korporativni pandemonijum Zorana Penevskog (scenario) i Aleksandra Zolotića (crtež).

     Reč je o retrofuturističkom grafičkom romanu zasnovanom na postojećoj podeli radnih obaveza u današnjem svetu, u kojem su logoi postali beleg, znak raspoznavanja i sama suština bića onog dela čovečanstva koji se privoleo redu. To je ekspresivna i mračna vizija sveta u kojem su uspon i pad neraskidivo vezani za iluzije koje stvaraju moćnici. Verujemo da je Korporativni pandemonijum takvo delo da bi se njime ponosili i veliki inostrani izdavači: nema sumnje da Zolotićeva vešta slikarska ruka otvara novo poglavlje srpskog stripa.




povratak na vrh

    ITINERER PLUS
17.07.2014.
Piše: V. Topolovački




     Bane Kuzmić nastavlja sa detaljnim      prikazivanjem opusa Željka Paheka na
     forumu Znaka Sagite.

     Već je „načeo“ drugu stranu
     www.znaksagite.com/diskusije.... 

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
17.07.2014.
Press: Veseli četvrtak


Dylan Dog
Super book #28
:
Gručo

134 strane
280 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,

edicija
Veseli četvrtak
.

Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com



povratak na vrh

    VIDEO KRAGUJEVAC
16.07.2014.
Piše: Svet stripa


     Na YouTube kanalu Sveta stripa možete pogledati SVE tribine, koje su uredno snimljene i postavljene na ogled javnosti.

     Takođe, na istoj adresi možete pogledati i video izveštaje drugih televizija koja su posta-vljene.

     Uskoro se mogu očekivati i novi, već naja- vljeni, prilozi: 
     www.youtube.com/channel...

povratak na vrh