Press: Žikišon blog

     Na današnji dan, 17. juna 2013. godine, navršilo se pune tri godine od smrti Zorana Matića Mazosa, paraćinskog karikaturiste i satiričara, koji je skoro ceo svoj radni vek radio na promovisanju humorističkih i satiričnih formi, kako rečima tako i crtežima – karikaturom i stripom, kao i štampanim i elektronskim časopisima i raznim književnim i strip izdanjima.

     Zahvaljujući Mazosu jedan isti takav pregalac i iz istog mesta – Paraćina, ali iz drugog vremena, tačnije iz prve polovine 20. veka, Živojin Pavlović Žikišon nije pao u zaborav, a u njegovu čast osnovao je Satiričnu pozornicu Žikišon koja je bila posvećena pisanoj reči i Satiričnu radionicu Žikišon koja je promovisala karikaturu i strip. Tim povodom raspisivao je konkurse, a konkurs koji prethodi Satiričnoj pozornici Žikišon i sama manifestacija nastavljeni su i posle njegove smrti, sada u organizaciji Književno-umetničke asocijacije „Artija“ iz Paraćina.
     Povodom trogodišnjice smrti i u znak sećanja na Mazosa predstavljamo dve strip table humorističkog stripa „Kulturko“ koje su prvi i jedini put objavljene u dva izdanja tadašnjeg fanzina „KultURA!“ 2005. godine kada je strip i nastao, a na ideju Vladice Milenkovića, urednika pomenutog fanzina i dugogodišnjeg Mazosovog saradnika.

Piše: Stripburger

     ZADNJA VŽIGALICA V GRAZU
     Forum Stadtpark, Graz, Avstrija
     odprtje: 21. 6. 2013 ob 19.00

     Kaj se zgodi, ko ni finančnih sredstev za razstavo, ti pa bi rad vseeno ustvaril nekaj pomembnega, s težo?

     To vprašanje je bilo vodilo za razstavo, ki jo kurira latvijska strip revija kuš! K sodelovanju so povabili ilustratorje in stripavtorje, da iz skoraj nič ustvarijo nekaj velikega. Na papirček cca. 0,00166m2 so morali narisati interpretacijo »zadnje vžigalice«. Zbirko umetniških del je moč shraniti v nekaj škatlic za vžigalice.

     Razstava je duhovit komentar na oh-tako-grozno finančno krizo in lov na iskanje preživetvenih strategij umetniških razstav. Začetke projekta sega v jesen 2009, in zbirka danes šteje 336 del, tako mednarodno velecenjenih kot manj znanih avtorjev iz 52 različnih držav.

     Na razstavi sodelujejo tudi slovenski avtorji: Andrej Štular, David Krančan, Gašper Rus, Kaja Avberšek, Matej Stupica, Matej Lavrenčič, Marko Kociper, Leon Zoudar, Miha Hančič, Petra Preželj in Jakob Klemenčič.

     Razstava bo na ogled do 20. 7.2013 

     Razstavo si bomo novembra lahko ogledali v CUK Kino Šiška.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Izložba radova koji su učestvovali na takmičenju stripa pod nazivom ,,Moj, tvoj, naš svet’’, a čiji su tvorci deca i mladi iz Nemačke škole Beograd, škole stripa ,,Đorđe Lobačev’’, ,,Tehnoarta’’ i Centra za integraciju mladih (CIM), održaće se od 10. do 19. juna u Informacionom centru Evropske Unije (u holu Doma omladine Beograda).
     Radovi na izložbi proizvod su takmičenja stripa koje je pokrenuo Centar za kulturnu akciju „OKO NAS”  u cilju podsticanja razumevanja, poštovanja i tolerancije među ljudima i različitim kulturama. Mladi, raznog uzrasta i obrazovnog nivoa, imali su priliku da se tokom četiri meseca upoznaju i druže na zajedničkim radionicama i da saznaju nešto više o svetu stripa.
     U osmišljavanju rada na temu interkulturalnosti pomogli su im Radmila Gošović i Branislava Pokrajac, facilitatorke za interkulturne programe i Vladimir Vesović, likovni umetnik (stripar, ilustrator, scenarista). Mladi su podstaknuti na razmišljanje o pojavi različitih kultura, učili su o razvijanju scenarija na kome svaki strip počiva,  predstavljanju karaktera, upoznavali su se sa raznim umetnicima i njihovim iskustvima.
     Nakon glasanja u kom su mogli da učestvuju svi preko fejsbuk stranice ,,OKO NAS’’ i Informacionog centra Evropske unije od 1. do 28. aprila, kao i glasanja našeg stručnog žirija, na svečanom otvaranju izložbe 10.juna, biće proglašeni pobednici i dodeljene nagrade.
     „OKO NAS“ je neprofitabilna organizacija osnovana 2011. godine u Beogradu s ciljem da se iniciraju i realizuju projekti na polju interkulturnog dijaloga, boljeg razumevanja i delovanja ljudi različitih kultura u raznim oblastima života. Osnivači Udruženja su žene sa „Balkan-Background“-a, koje su, živeći  i radeći u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji, same praktikovale interkulturni dijalog i tako stekle potrebno znanje za interkulturnu kompetentnost. Rad Udruženja je bez političke, religiozne ili neke druge povezanosti i bazira se na pravilnom shvatanju različitosti i istovetnosti kultura u duhu poštovanja i tolerancije.
    Projekat ,,Moj, tvoj, naš svet’’ podržali su Hemofarm Fondacija, Velexfarm, Info centar Evropske unije i Izdavačka kuća ,,Pčelica’’, a ako i vi želite da ga podržite, kontaktirajte nas na sajtu: www.okonas.org.rs.

Press: Komiko

     Poštovani čitaoci, 

     sa velikim ponosom i zadovoljstvom obaveštavamo Vas da od 10. juna 2013. godine pokrećemo pretplatu za naše novo izdanje na kom već dugo radimo, omnibus Danijela Žeželja, knjigu koja obuhvata prva njegova četiri strip albuma - Ritam srca, Sun City, Sophia & Rex.
     Ova četiri možda i najpoznatija grafička romana Daniela Žeželja, jednog od najcenjenijih savremenih autora strip sa ovih prostora koji danas živi i radi u Bruklinu u Njujorku, objavljena su u malim tiražima u albumima mekih korica pre dvadesetak godina i danas su prava retkost.
     Iz tog razloga, naše je zadovoljstvo još veće što smo us-peli da napravimo ovaj projekat gde će sva ćetiri prva Žeže-ljeva bisera biti objavljena u reprezentativnom, definitivnom formatu, u jednoj knjizi, na 256 strana, velikog formata i u tvrdom povezu.
     Ova jedinstvena knjiga biće objavljena u ograničenom tiražu i neće ići u našu redovnu distributivnu mrežu po knjižarama, već će se po objavljivanju moći nabaviti isključivo putem pretplate i u striparnicama Darkwood u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i Alan Ford na Novom Beogradu.

     Knjiga u pretplati košta 1800 dinara, i u tu cenu je uraču-nata i dostava kao i, što je već tradicija, i jedan poseban poklon za sve naše pretplatnike.
     Pretplatu možete izvršiti na račun ID Komika 2502060000245780-39, po modelu na linku ispod:
     http://img221.imageshack.us/img221/5448/pretplata.jpg

     Srdačni pozdravi,

     Vaš Komiko

Press: Stripburger

     STRIPBURGER #61 :::
     Blok se je tokrat razširil na sosesko!

     maj 2013, 96 str., 2,5 €
     naslovnica: Bendik Kaltenborn

     Nova številka Stripburgerja je zares nekaj posebnega. Aha, pa smo spet tam. Zakaj pa tokrat, boste rekli? Ker Stripburger še nikoli v svoji dolgoletni zgodovini ni bil tako barvit! Kar je res, je res. Pred vami je natisnjen dokaz.

     Namesto standardnih osmih barvnih strani, jih je tokrat kar triintrideset! Razlog za to je norveški blok, ki predstavlja razvito in očitno barvito stripovsko žarišče, kjer dobrih striparjev ne manjka. Med njimi so tako stari kot novi znanci naše revije: Jason, Bendik Kaltenborn, Lars Fiske, Kristoffer Kjølberg, Christopher Nielsen, Anna Fiske, Inga H. Sætre, Sindre W. Goksøyr in Martin Ernstsen.

     Pomesti smo torej morali ostale stripovske prispevke v naslednjo številko in pustiti prostor severu. Blok se je razširil na sosesko in temu primerno dolg je informativni tekst o norveški stripovski sceni, ki ga je spisala novinarka in prevajalka Erle Marie Sørheim.

     A ne skrbite, naše mesto je kljub temu še vedno multinacionalno: slovensko bero nosita Martin Ramoveš in David Krančan, britansko zastavo vihti Alex Potts, švedsko/nemško navezo zastopa naš stari znanec Lars Sjunnesson z že tretjim delom mini serije o barabi Åkeju.

     Poplavi v mestu dobrih stripov so podlegli tudi teksti. Teh je manj, nadaljuje se teoretična rubrika Raz, dva, strip!, v čast nam je bilo intervjuvati norveškega stripovskega nomada Jasona.

     Za nameček je tu, kot vedno še domačijsko-svetovljanski venček recenzij, ki so ga spletli naši redni recenzenti Ana Bogataj, Gašper Rus in Koco.

     Barvit pozdrav!

Piše: Vjekoslav Đaniš

      ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 10

     ■ Tvoji stripovi su uglavnom izlazili u tiskovinama koje su bile nedostupne običnim čitaćima stripova pa si unatoč godinama i brojnim neobjavljenim ali i objavljenim tablama ostao gotovo nepoznat među tom publikom. Stjecajem okolnosti ili igrom sudbine, časopisi koji bi objavili tvoje stripove ubrzo bi se ugasili, jedan od njih je i Skipper News!? Tamo su i u nastavcima objavljivao „Baladu o suvome moru“!?
     – Da, tako ispada. Većinom su to bili časopisi za kulturu ili, pak, zbirke priča gdje bi znao ubaciti svoj strip. A ovaj kojeg spominješ, Skipper News, bio je namjenski časopis, na engleskom jeziku. Dijelio se uglavnom stranim turistima, bio je distribuiran po kruzerima preko turističkih agencija. Kako je kod nas ljeto kako kome, list se ugasio nakon samo tri broja. Zašto i kako? Nemam pojma. Četvrta tabla ostala je na suho, u stilu naslova.
     Nikad više ni glasa ni daha od izdavača i glavnog urednika, Joška Radića i Rene Bakalovića, od kojih je ovaj prvi moj stari prijatelj, te mi se zato i obratio neka mu ponudim svoj strip, onako malčice puknut po mome, samo da je tema more.
     Nije trebalo dvaput nagovorati ribu u more, pa sam se uhvatio i nanovo počeo crtati „Boladu o suvome moru“, prvi nastavak o glavonji Congu što je izašao u drugome Torpedu, no kako je to baš neprevediv naslov, preinačili smo ga u Baladu...
     Na nepredviđeno brzom kraju balade, shvatio sam da je sve bilo besplatno, naime ostao sam bez celera jer me isti nisu nikada našli, a kamoli potražili.

     ■ Porijeklom si s Hvara, a kao da si rođen na njemu, uvijek mu se vraćaš. Čak i u tvojim stripovima, tvoji junaci koriste lokalni jezik, vraćaš se korjenima. Svjež primjer je „Bevanderman“ koji je izašao prošle godine. Ali izgleda da je opet riječ o jednokratnom poduhvatu!?
     – „Fak levonda – drink bevonda!“, uzviknuo je starogrojski (Stari Grad na Hvaru – op. A.) šaljivđija i ljubitelj vinske kapljice, pred mojim najavnim plakatom filma o Levandermanu, jelšanskom kostimiranom junaku. Ideja je pala u mah. Stari Grad uzvraća udarac Jelsi, tako što će stvoriti svog kostimiranog strip junaka – Bevandermana. Lika niklog s prvim trsom vinove loze, što su je stari Grci zasadili u polju drevnog Farosa, te se provlači kroz vjekove u raznim oblicima do danas. Živi vječno odkad je loze i trajat će isto toliko. Tako je zamišljeno.
     No život ne pita za mišljenje. Dok sam na svojoj crtačkoj dasci risao prvu veliku epizodu o Bevandermanu, stigla je vijest kako je glavni akter, onaj šaljivđija od dobre kapljice, dobri duh Staroga Grada, Sibe Mićo Silić, po čijem liku i tijelu je stvoren Bevanderman, nažalost umro.
     Nije mi bilo druge, već sam prekinuo rad na velikoj epizodi i uhvatio se manje, koja će biti zgotovljena na vrijeme i prezentirana u noći posvećenoj Sibetu Bevandermanu. Završio sam je u mjesec dana, no kako su obećani sponzori izostali, sve sam go vinar, i to bogat, izdao sam taj mali album, više singlicu, kao samizdat. Nažalost, Sibe je zašao pod ploču da bi ja ušao, napokon, u korice.
     Ove su godine, svi se pravdajući restrikcijom, krizom, što li, nanovo odbili financirati taj započeti poduži projekt i time onemogućili nastavak priče o Bevandermanu. Bogami, od ove godine grlim i ja restrikciju, pa se držim one Ostapa Bendera, „ideje moje – benzin vaš“, ne može više besplatno ništa. Kasno je za ljubav.
     A što se tiče posla, pregovarat ću ove zime sa starogradskom općinom neka bude jedan od financijera te opet pokušati udobrovoljiti vinare. Ipak je taj strip projekt reklama i za sam gradić Stari Grad, a o vinarima da i ne govorim. Ufam se da će Bevanderman projahati na svom žutom biciklu kroz bar još dvije knjižice.
     Da, vraćam se otoku, pravdajući se i tješeći kako moje korjene oplahuje samo more, što u biti i jeste istina. No ta je priča iz stripa za kraj ovoga razgovora, kako smo se dogovorili..
     Kažeš da Beavanderman koristi lokalni jezik. A kojim drugim jezikom da odsviram taj otočki blues i jazz?

     ■ Prebacimo se u današnje vrijeme. Spomenuo si da zadnjih dvadeset godina ilustrirane knjige nisu u modi. Valjda si zato odlučio napraviti svoju, kako je Lucić lijepo nazvao, stripovnicu „Egostriper“. Početna ideja je bila napraviti knjižicu džepnog formata, u okviru biblioteke Machu Picchu, s kompilacijom tvojih eseja o stripu koji su do tada bili razbacani po raznim novinama i časopisima, između ostalog i u Kvadratu. Za neupućene, ispričaj kako je knjižica prerasla u bogato ilustriranu stripovnicu velikog formata?
     – Valjda si shvatio da nisam od džepnog izdanja (hahaha...!). Ne možeš mene zbiti u zadate limite. Nisam ja za format kuharice, više ti dođem kao huriccan.
    Kod mene je ideja samo sjeme, kapisla, kako bi se ono reklo, a ne nešto što je završno i zadato te definirano. To je korjen iz kojega buja, dok djelo, u ovom slučaju knjiga eseja o stripu, cvjeta. Nikad unapred ne znam odrediti, ovo će biti toliko i toliko, strip će imati toliko i toliko strana, jok, već se prepustim da me kreativna bujica ponese (najčešće raznese – hahaha...!).
     Zato mi je smetala zamisao da u rečenoj knjizi likovni dio bude samo vinjeta, nečitka pasica ili kadar, načisto da se zadovolji forma, kao što je uobičajeno u takvim esejističkim tiskovinama, već sam poželio da strip bude integralni i, što je bitno, podjednako čitljivi dio knjige, možda i važniji od mojih reminescencija na tamo zadane strip naslove. To je knjiga o stripu pa kako da ga u njoj ne bude, pogotovo onih meni jako bitnih klasika, onih istih za koje sam inbazdan (prišiven) već više od pedeset godina, a većini stripoljubaca nepoznatih. Zato su u njoj kompletne epizode E. T. Coelhovog „Davyja Crocketta“ i F. Godwinovog „Rusty Rileya“ iz Kekeca, ili desetak tabli neponovljive G. Herrimanove „Krazy Kat“ ili pak veličanstvenog W. McCayovog „Malog Nema“. Nema se gdje s tim sresti današnja strip publika te sve ovo vjerojatno ima priliku vidjeti po prvi put, ali, zasigurno, i posljednji put.
     Htio sam ovom knjigom pokazati, kako pričama, jer sve su to priče ustvari o meni, tako i izborom stripova i ilustracija, zašto pripadam stripu, pak i zašto sam sâm strip sâm – bez obzira što drugi o tome mislili. Sam izbor naslova striparnice – Egostriper, govori tome u prilog.
     Pusti, ne mogu ja sad govoriti o svojoj knjizi. Tek da sam više nego zadovoljan njome. Da smo napravili jako dobar posao. To da, i to da sam ovom knjigom počastio samoga sebe, slaveći sam strip, kao višak vlastitog života.

     ■ Naslovnica za knjigu „Egostriper“ nastala je ranije nego smo i pomišljali na knjigu i na neki način tvoja je posveta strip autorima koji su nas napustili!?
     – Svako prijevozno sredstvo, u garantnom listu, ima rubriku kojom se oslobađa krivnje ako ubije svog vozača, suvozača, putnika ili nosača prtljage. Šverceri nisu ubrojivi na toj listi putnika.
     Tako i strip, mislim, kao prijevoz. Primijetio si, tamo gore piše egida – strip ubija!
     Oni koji se švercaju u i kroz strip, te nebitne gubice, su pošteđene takve sudbine. Oni samo muzu radnu i zanesenu snagu na pravdi stripa, pa peru svoja dlakava jaja u nekakvom plastičnom bazenu, štopajući odvod, dok marva krivi kičmu nad crtačkom daskom.
     Biti profesinalnim crtačem ili autorom stripa je ubitačan posao. Taj ego manijak, zvan profesionalni strip, je nemilosrdna i pogrebna industrija, gotovo porno. Svjedokom sam, a bit će i meni svjedoka, kako su svi moji uzori, učitelji, svi dragi i obožavani striperi odavno, odnedavno, a i do malo mrtvi.
     Spisak je, u ovih pedeset i koliko godina, enorman, naročito se u zadnjih par godina okitio imenima kapitalcima. Frazetta, Spisak je, u ovih pedeset i koliko godina... kapitalcima. Frazetta, Jeffrey Catherine Jones, Al Williamson, Moebius, Kubert, Toppi, Beker... ostaje samo psovka.
     Kako zaustaviti niz?
     Ne znam odgovor na to pitanje, ali se samoj nemilosrdnoj činjenici, zvanoj život stripera, pišam u čašu gdje čuva zube. Nemojte piti iz moje čaše!

     ■ Posebno za ovu knjigu nacrtao si i jedan strip pod nazivom „Četvrtak“. Čini mi se dosta opuštenije crtan i nekako se grafički razlikuje od tvojih ilustracija, kao da i crtežom sugeriraš nostalgiju za prošlim vremenom!?
     – Knjigu otvaraju tri table Četvrtaka koje prikazuju proljeće i ljeto, prosto, čisto i jednostavno, na pravdi djetinjstva i mojedobno dječjih stvarnih heroja – strip ju-naka. Četvrta i zadnja tabla (a od koliko tabli da bude strip zvan Četvrtak, nego od četiri) zatvara knjigu i predstavlja jesen, s dosta samoironije, priprostu prolaznost o kiši, kapanju i prostati, naprosto opušteno pomirenje s vlasti-tom sudbinom. Nikakav bunt, art, čak ni krik jer je cirkl, krug, ciklus zatvoren. Samo naklon i zahvala stripovima kojima sam bio svjedokom, pred zastorom (možda popi-šanim) što se spušta.
     Cijela je knjiga uzdizanje nostalgije, pa je i stripić kojeg spominješ, reminescencija nad, ne tako davnom, boljom prošlošću. To je meko ukoričeni papir koji priča o nedostajanju.

     ■ Prava poslastica i izvanredan završetak je zadnji prilog u „Egostriperu“ naslovljen „Val i Vjetar“, bogato ilustriran na nekih sedamdeset stranica a posvećen nikom drugom nego velikom Hal Fosteru. Uz pohvale kompletnoj knjizi, za „Val i Vjetar“, naša poznata književnica Nada Gašić kaže da je trebao biti samostalno ukoričen kao novela ili roman!? Samo ti i ja znamo da je on trebao biti u nešto skromnijoj verziji objavljen u Kvadratu ali je u nastajanju prerastao u nešto sasvim drugo. Možda je ipak trebao biti roman!?
     – Eda, zamolio si me godinu dana ranije da ti napišem nešto o Haroldu Hal Fosteru, za Kvadrat. Pravo da ti rečem, uhvatila me je muka, nikako nisam znao kako početi, kako se postaviti da uhvatim malo vjetra u jedra zadane teme. Muka mi je bila i zato jer je to trebao biti obračun s ocem, s Fosterom, strip-ocem, koji mi svih ovih strip godina čuči na ramenima i ne da mi mira. Strpljivo čeka da vrisnem il' svisnem. Izbor je moj.
     Godinu dana kasnije, jedan drugar iz otočkog ljetnog djetinjstva podsjetio me je da su me tada zvali Vitar. To sam zgodno povezao s tim što su Foster i moj nono, otac od matere, rođeni istoga dana iste godine, gotovo „blizanci“, s tim što je njegov pravi brat blizanac nestao tokom prvog svjetskog rata u prostranstvima kanadske tajge. Možda se i sreo s Fosterom, u to doba, zašto ne.
     Tako sam imao okidač koji mi je zapalio maštu te skromna verzija nije dolazila u obzir (hahaha...!).
Lipa moja Nada Gašić, ona mene puno voli, kano pisca i ilustratora, pa joj se čini da je sve to sjajno. Volim i ja nju, naravski.
     Novela, ili roman – sam za sebe? Ne znam ti odgovor na to, al' da sam se pošteno odužio Fosteru, u to sam siguran. A i zaslužio je. Di neće.

     (nastavit će se)



(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: Veseli četvrtak

Mister No #38: Kolorado Bel piše: Mauro Boselli crta: Alfonso Font Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: Drugi ugao

     ZBiRKA od 10. juna na svim kioscima

     Izdavačka kuća “Agarthi Comics” iz Sarajeva, u saradnji s udruženjem “Drugi ugao”, predstavlja prvu antologiju bosansko-hercegovačkog stripa zanimljivog naslova ZBiRKA.

     Radi se o prvom takvom izdanju koje okuplja 27 bh. strip autora i autorica u jednoj knjizi. Objavljeni stripovi su pristigli 2012. godine na konkurs udruženja “Drugi ugao” na temu “Život koji živim”, te na nagradno takmičenje za najbolju strip pasicu Red Bull Stripoteka.

     Knjiga ima 134 stranice ispunjene stripovima sljedećih autora i autorica: Ervina Muftić, Haris Varajić, Velid Agović, Milivoj Kostić, Mirza Latifović, Admir Delić, Aida Fazlić, Damir Ruvić, Esmir Prlja, Enis Čišić, Saša Perić, Nina Međedović, Maja Međedović, Irina Bošnjak, Kostja Ribnik, Ella Gal, Kemal Konaković, Vedad Šabanadžović, Merima Orman, Filip Andronik, Miroslav Slipčević, Zdravko Cvjetković, Sara Lerota, Alen Ibrelić, Senad Mavrić, Dženis Avdić i Ensar Hadžić

     Urednik izdanja je Emir Pašanović, naslovnicu je ilustrirao Zdravko Cvjetković, a prelom i dizajn logoa je uradio Mirza Latifović.

     Svi zainteresovani ovo izdanje mogu kupiti u strip knji-žari Agarthi Comics u Sarajevu (Mula Mustafe Bašeskije 63) ili naručiti svoj primjerak putem web shopa
www.stripovi.ba.

      Stripovi će se pojaviti u toku naredne sedmice na bolje opremljenim kioscima širom Bosne i Hercegovine po cijeni od 7 KM.

_____
Više informacija možete dobiti
na telefon +387 (0)63 157 500

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Veseli četvrtak

Mister No #46: Makao piše: Luigi Mignacco crta: Marco Soldi Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Zdravko Zupan

     PREMINUO RATOMIR PETROVIĆ RACA

     Strip scena u Srbiji ostala je bez još jednog poznatog crtača - Ratomira Petrovića  Race. Otišao je kao što je i živeo, tiho i nenametljivo, i zato ova tužna vest  stiže  sa velikim zakašnjenjem. Raca je, naime, preminuo 11. marta prošle godine u 71. godini života. Sahranjen je u krugu porodice na beogradskom groblju Orlovača.

     Ratomir Petrović Raca rođen je 16. februaraa 1942. godine u Gračanici na Kosovu. Pohađao je Srednju školu za primenjenu umetnost u Peći. Crtanjem stripova počeo je da se bavi u ranoj mladosti, a pažnju javnosti na sebe je prvi put skrenuo 1963. godine učestvujući na strip konkursu Plavog vjesnika. Negovao je kako realistički tako i karikaturalni stil. Samostalno i kao član strip grupe Beogradski krug 2 učestvovao je na mnogim izložbama stripa u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
     Prve stripove publikovao je tokom 60-tih godina u prištinskim dnevnim listovima na albanskom i srpskom jeziku Rilindja i Jedinstvo. U Rilindji je objavio naučno fantastični strip  “Metana”, jedan krimić pod naslovom Kidnapimi i pomorski strip iz NOB-a Bijt e Detit. Godine 1969. Raca i scenarista Dimitrije Šućin realizovali su za kratkotrajnu edicija Rilindje, ABC strip, stripove Hakmarresi, Tradhetari, Kurtha, Eranda i Alma.

     U Jedinstvu, dnevnom listu na srpskom jeziku obradio je poznate bajke i narodne pripovetke Toma Palčić, Biberče i Ero s onoga svijeta; pored toga nacrtao je jedan naučnofantastični strip Izlet u svemir, kao i nekoliko stripova iz NOB-a prema svojim scenarijima: Odred smelih, Bombaš Marko, Zadatak je izvršen, Napad na Rajlovac, Heroji piloti i dr.

     Godine 1967. postaje stalni saradnik Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca. Asistirao je Desimiru Žižoviću Buinu na nekoliko desetina svezaka stripa o Mirku i Slavku u ediciju Nikad robom. U svojoj dugogodišnjoj karijeri sarađivao je sa raznim scenaristima, a ponekad se i sam oprobao na tom polju. Prema scenarijima  Lea Korelca radio je na serijalu iz NOB-a VOS; sa scenaristom Bobanom  Kneževićem objavio je nekoliko epizoda naučnofantastičnog serijala Jason u Vjesnikovom RS magazinu, odnosno Našem stripu; u Našem stripu mu je odštampan i strip Stravični let (autor scenarija Bojan M. Đukić); pored toga za Vjesnik je u saradnji sa bratom Georgijem Petrovićem nacrtao preko hiljadu tabli licencnog stripa Tom i Džeri; u Kekecu je po scenariju Dragoljuba Dragana Savića objavio vestern Maršal Dover, a po scenariju Cirila Galea istorijski strip Pustolovine viteza Goražda. Krajem devedesetih sarađivao je u zabavniko Vrelo u kome je objavio karikaturalni strip Saša, Raša i Gaša i strip o devojčici poznavaocu borilačkih veština Sanja Karate. Pored pomenutih izdanja stripovi su mu izlazili i u Dečjim novinama, Juniorskom strip albumu, Frontu, Vidicima i drugim listovima.

Piše: Saša Paprić

    Još jedna najava: KORDEJ U VUKOVARU

     Udruga StripOs, Ministarstvo kulture RH i javna ustanova u kulturi Hrvatski dom Vukovar organiziraju izložbu stripova i ilustracija Igora Kordeja. Otvorenje je u petak 7. lipnja 2013. s početkom u 19,00 sati. Postav će biti dostupan sve do 22. lipnja 2013. Za neupućene, Igor Kordej rođen je u Zagrebu 1957. godine, te velikoj konkurenciji unatoč, slovi za vodećeg domaćeg strip-autora. Startao je unutar strip-grupe Novi Kvadrat koja je s radom počela 1977. godine, a u tom strip-thanku su također bili Mirko Ilić, Radovan Devlić, Joško Marušić, Krešimir Zimonić, Ivan Puljak, Nikola Konstantinović, Krešimir Skozert i Ninoslav Kunc. Karijera se kreće uzlaznom putanjom te se stripovi i ilustracije Igora Kordeja objavljuju u Europi, SAD-u, Kanadi i Južnoj Americi. Proboj na tržište SAD-a kulminira radom za Marvel, DC Comics i Dark Horse Comics.

     Nakon zasićenja s dehumaniziranim američkim izdavačima, 2007., diže sidro iz „Novog svijeta“ i vraća se u Zagreb te ubrzo počinje raditi za francuske izdavače. Ali ne za Les Humanoïdes Associés, već za Delcourt i to serijale „Tajna povijest“, „Srce bitaka“, „Kelti“ i „Taras Buljba“.

     Uz to, aktivni je sudionik domaće strip-scene pa tako sudjeluje na strip-festivalima kao glavni gost, ali i posjetitelj, te se s vremena na vrijeme odazove na postavljanje svojih radova u vidu izložbe. Tako i ovaj put, u Vukovaru, publika će imati priliku vidjeti svojevrsni retrospektivni presjek radova od sredine 70-ih godina prošlog stoljeća naovamo, od najstarijih, preko radova nastalih tijekom ratnih 90-ih godina, pa do nekih najrecentnijih. 

     A od recentnijih stripova Igora Kordeja valja izdvojiti serijal „Teksas Kid“ koji izlazi u odličnoj zagrebačkoj „Strip reviji“ gdje je Kordej član uredništva. Također, serijal se može pratiti na engleskom, francuskom i hrvatskom putem portala Activate comix. Što je vrlo pohvalan pristup. Serijal je strip-adaptacija izvorne priče Darka Macana, objavljene u zbirci „Teksas Kid (i još neka moja braća)“. Knjiga se također može pročitati putem portala Elektroničke knjige. Pa tako pohvala i za Macana.

     Može se zaključiti kako su radovi Igora Kordeja više nego dostupni, elektronski, papirnato, a bome i kroz izložbe. Što se tiče papirnatih izdanja knjižnice imaju dobru ponudu Kordejevih strip-albuma ali i u strip-knjižarama te, ukoliko je distinkcija potrebna - „običnim“ knjižarama može se naći štošta za kupiti.
     Što se tiče preporuka, iako nije izgledno da će biti nastavljen, prvi dio „Tarasa Buljbe“ je definitivno prava stvar za pročitati. Sam književni predložak u kojem se radnja vrti oko ratobornih Kozaka kojima, netom nakon što su se jedva obranili od mongolskih hordi, prijeti ekspanzionizam tadašnjeg poljskog kraljevstva. Kada Kordej crta stepu čitatelj ima dojam kao da je i sam tamo, dakle dio priče. Alternativno, prije tri godine je izašao strip-album biblioteke Kvadrat „Kordej&Django u Zoni Sumraka“ što je isto još jedan praznik za oči. 

     Valja spomenuti kako će i sam autor skoknuti do Vukovara na otvorenje pa će publika imati priliku i osobno upoznati, iako je nezahvalno kategorizirati s pridjevom „naj“, ali ipak sudeći prema tekstu „Dvadeset i pet Kordejevih trikova“ Darka Macana, najboljeg hrvatskog crtača stripova, ikad! Uzevši, kako piše Macan, a u suglasju s Iztokom Sitarom: „Kad se gleda kombinacija znanja, umijeća, truda i strasti nema mu ravnog.“

     Je li tomu tako? Čitatelj može svoje mišljenja izgraditi i putem ovih nekoliko fotografija izložbe koje je za potrebe ovog teksta fotografirao vukovarski strip-crtač Nenad Barinić. No ipak, bilo bi najbolje doći u Vukovar na otvorenje, koje Vukovarsko pivo, a zatim, priča se, ima i neka utakmica ali to je manje bitno kada su tu stripovi. Vidimo se u Vukovaru...

Press: Crna ovca

     PROMOCIJA STRIPA I KNJIGE U CRNOJ OVCI.

     U četvrtak 6 juna u 19 časova (Crna Ovca, Kralja Aleksandra 10/I sprat) imamo čast da po prvi put pred-stavimo novosađanima strip ZERB Opsada Beograda! Autori su pisac Radomir Miljojković a strip je nacrtao Stevan Đaković. Izdavač je Prometej Novi Sad.

     Tema ovog dela je smeštena u doba Austrijsko Tur-skih ratova krajem 18 veka gde je uloga srpskih šajkaša u oslobođenju Beograda od Turaka predstavljena na jedan veoma zanimljiv i upečatljiv način dosledan istorij-skim izvorima.

     Nakon promocije stripa predstavićemo i knjigu Šajkaški bataljon autora Stevana Slavnića koja je poslužila kao istorijska potpora nastanku stripa.

     DOBRODOŠLI

Piše: Vjekoslav Đaniš

     ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 9

    ■ Uz poznate svjetske strip autore često spominješ i našeg Maurovića. Čak si započeo i nekoliko stripova tematski vezanih za njegove poznate junake. Riječ je o stripovima Deveti život Staroga Mačka i Polagana smrt Staroga Mačka. Koliko znam, Maurovića si upoznao i osobno!?
    – Andrija je također samostojeće čudo, a i, po sebi samome, samo čuđenje u svijetu (svjetskog) stripa. Najveći talent, ujedno i autor, jer njegov je virtuozni rukopis refleks neponovljivog genija medija, bez obzira što je cijeli život bio najamnik, a možda baš i zato, mrzio je medij što je od njega učinio netamneću zvijezdu, on koji je bio i drugo ime samog medija na svim ovdašnjim prostorima.
    Prosipao je svoj talenat po hameru misleći više, u to vrijeme, na seks, opijate i tulumarenje, nego na sam strip, iako je svoje odradio na vrijeme, pa čak i ranije od ugovorenih rokova.
     Moj naklon je do poda samoga.
     Pitao me pijem li, jebem li, pušim li. Bilo je proljeća 1978. godine – dovukao sam se do Pantovčaka, u namjeri da mu pokažem svoje table PPS-a. Zaustavio sam ga prije toga u gradu i zamolio za randevu. Pristao je. Volio je kad mu pristupaju mladi, prepoznaju ga i pitaju za savjet.
     Na prva dva pitanja odgovorio sam mu potvrdno. Prije toga je komentirao Pučane i ogadio ih. Kopiraš me, kradeš od mene, rekao je. Ti si još jedan od onih što se hoće ogrebsti o mene, a bit će i ti želiš ukrasti koji moj strip original kao i ovi Ilići, Kunci ili kako se sve zovu, nastavio je. Ostao sam zabezeknut. Nimalo pedagoškog nije bilo u njegovom obraćanju. Još piješ i jebeš, ti si ološ, dodao je. A kad sam mu rekao kako ne pušim, smirio se te me otpratio s riječima, napokon nešto pametno od tebe mladiću, iako, moram ti to reći, ništa neće biti od tebe.
     Nije me uznemirio njegov osoran ton, dapače. Strmopizdio sam se ulicom, pucajući od smijeha. Znao sam da je sve to krinka, sva ta njegova buka i tobož bijes, samo vapaj usamljena čovjeka željnog pažnje. Bio sam ponosan što me je primio u svoj skromni dom koji je sav davao na petrolej i prezrelo povrće. Rekao sam sebi, o da mi je biti jednoga dana kao i on.
     Da su me toga dana primili on i Foster i Raymond i Godwin te me ogadili u kvartetu, otrpio bi sve to, počašćen njihovom blizinom, no ne bi nimalo takla njihova prodika, nasmijao bi im se te ih poslao u kurac, jureći niz vlastitu strip padinu. Što ti je mladost.
          Samo veliki pustolov vedrine, kao što je bio Fra-Ma-Fu, može nadjenuti svom liku ime Polagana Smrt, možda najveselijem i najduhovitijem liku u povijesti stripa s ovih prostora. To ime je čista zajebancija jednog velikog zajebanta, kakav je bio Franjo Fuis. Vani, ma i kod drugih autora domaćih, takvim imenom bi krstili obaveznog negativca, a ne lika s kojim su se inficirale i identificirale generacije ljubitelja stripa ovdašnjih. Uvijek sam ga više volio nego Staroga Mačka.
     Nekako mi je došlo da sam napravim posljednju pustolovinu Staroga Mačka, bez obzira što se njegova zadnja Fuis/Maurović epizoda baš tako zvala (mi smo je znali kao Tvrđavu smrti, po Lykosovom reprintu iz 1962. godine). Onako na svoj način.
     Pofalilo mi je njegovo završno jahanje ka horizontu, zamišljeno kao stapanje lika i zamišljene crte. Pa sam to podijelio u dvije epizode. U prvoj, Deveti život Staroga Mačka, Old Micky stvarno biva zatočen u tvrđavi smrti, lažno optužen za pedofiliju i ćedomorstvo. Njegov drugar, Polagana Smrt, izjedan je sumnjom jer nije načistu da li je stari jarac baš skroz naskroz nevin, no ipak ga uspijeva osloboditi pod vješalima, uz puno šore i šege i pucanja, te odlaze iz priče bez da pravi krivci budu pronađeni i kažnjeni, tako pitanje krivice ostaje otvoreno, pače javlja se i sumnja da je naš junak bio optužen ne samo na pravdi Boga.
     U tom bijegu iz zatvora, Stari Mačak prošao je neozlijeđen, dok je pjesnik ranjen.
     U Polaganoj smrti Staroga Mačka, Old Micky vuče ranjenog prijatelja na improviziranoj indijanskoj ležaljci, prikačenoj za Tulipana (pjesnikov konj, za one koji ne znaju), kroz bespuća prerije, izbjegavajući potjeru. Njihov odnos vrlo je zategnut; jedan drugom ne vjeruju te se međusobno optužuju. Usprkos tome Stari Mačak pokušava ispuniti želju pjesnika na samrti, nek' bude pokopan na specijalnome mjestu, i tu doznajemo pravi identitet Polagane Smrti i zašto se njegov konj zove kako se zove. Međutim, kada Tulipan nastrada od zmije, njihovom zajedničkom putovanju dođe kraj. Malo zatim i Polagana Smrt se pridruži svome konju da zajedno jašu Vječnim lovištima. Old Micky nastavlja sam, natovaren jednom čudnom vrećom. I kad se je već oslobodio potjere, iz nigdine ukazuje se Andrija s Penelopom (pjesnikova papiga – op. A.) na ramenu i ... E, neću reći kraj. Neka to ostane moja mala tajna, možda to realiziram jednoga dana.
    Čista je floskula da je Andrija crtao Staroga Mačka po liku svojem u dalekoj budućnosti, kada i on jednom bude star. Taman posla. Maurović nije volio svoje strip junake – smatrao je da su mu oni uništili (štafelajsku) slikarsku karijeru. Pred kraj života naprosto ih je mrzio, pa se s takvim mislima javlja u nekim mojim strip pričama. A ima ih više.

     ■ Iako si rekao da si završio s Francuzima, ipak im se stalno vraćaš. 2002. radiš probne table stripa Sniper za Delcourt, po scenariju Gorana Škrobonje. Kako je došlo do ovog projekta, o kakvoj je tematici riječ i zašto nije prošao?
     – Krivo si informiran, oni se vraćaju meni. Jedino sam se jednom samoinicijativno javio u Mosquito, pošto oni objavljuju već gotove priče, i to uglavnom cb, te sam se ponadao. Svi ovi drugi kontakti krenuli su s francuske strane.
     Sve je započelo 12. 4., e sad, da li 2002. ili 2003., malo mi je teže s ove distance biti toliko precizan, ali da je bio 12. travnja, znam sto posto, jer pamtim sve datume iz djetinjstva, a taj je jako bitan i urezan mi je u dječje pamćenje zauvijek, pošto se toga datuma Gagarin uspeo do najviše točke dokle je do tada stigla ljudska guzica. O sretnom poklapanju datuma sam razmišljao na sastanku u, sad već bivšem, hotelu Split, očekujući, valjda, i vlastito lansiranje put strip svemira.
     Toga dana bili su, naime, pozvane sve raspoložive splitske strip snage na druženje s dvoje Delcourtovih agenata, u toj, danas nepostojećoj, zgradi. Skupilo se nas petnaestak – Boris Talijančić, Nikola Listeš, Siniša Ercegovac, Damir Ercegović, Damir Žitko, ja i još desetak mladića. Izgledali smo kao na regrutnom pregledu, čekajući da nam, francuski lovci na talente po bivšoj Jugi, udijele pomazanje i blagoslov našem strip talentu.
     To dvoje, vrhunskih svećenika francuskog i nedostižnog nam stripa, bili su Csaba Kopeczky i Thomas Ragon.
     Dva lika što će mi se ukazivati slijedećih osam godina, u različitim intervalima, izbjegavajući jedan drugoga, svaki put u drugačijoj ulozi i s drugačijim „spasenjem“ po moju izgubljenu, neodlučnu i prestrašenu strip dušu, kako su me oni vidili. Pun mi je ku'a' tih „spasitelja“ i tesara mojeg talenta još od 1977., kada mi je profesor s ALU, onaj što nije voli stripove, rekao, primili smo vas kao komad sirovog drva kako bi od vašeg dara istesali lijepi komad namještaja, dok nam vi vraćate tako što svoj skromni talent lijepite uz tamonekibožemesačuvaj strip, umjesto da se prepustite „čistoj“ umjetnosti.
    „Podignite visoko krovnu gredu, tesari“ – zapisano je na jednome mjestu, a ja dodajem, tesari svih fela, stripa i umjetnosti, jer u meni je prostora i previše.
     Nego da se vratim na moj prvi dogovor s Csabom. Uredno sam odradio te četiri probne table Snipera (Snajpera), po predlošku Gorana Škrobonje. Bio je to fragment iz njegove priče Negdje u daljini grmljavina, iz zbirke Šilom u čelo. Riječ je o srpskom snajperisti u Sarajevu, na sami pravoslavni Božić, '93. godine. Kratko, a jako.
     Csaba je odgovorio da se tako više ne crtaju stripovi, da je moj pristup preklasičan (a di si sada, Vjeko?) te to ne prolazi u modernom svijetu stripa za kojim žude francuski konzumenti. I još je predložio da će me ON voditi, učiti kako se danas crta strip, ako dozvolim. Iz čiste zajebancije, ali i znatiželje da vidim dokle može ići debelokožni bezobrazluk samozaljubljenih urednika, izdavača, scenarista, a ovom prilikom, i agenta, odgovorio sam potvrdno. Nakon tog mog maila – muk. Prošla je i koja godina dok mi se Csaba Kopeczky nije opet ukazao, ali ovaj put s novom „idejom“.

     ■ A da čujemo i o tom novom Csabinom ukazivanju i o novoj „ideji“!?
     – Negdje u proljeće 2008. javio mi se s prijedlogom neka se uhvatim rada na stripu Le Souffle du Vent (Dah vjetra). Izdavačima je palo na pamet da istoimeni uspješni balet Stéphane Anière i Martina Le Bretona prebace u medij stripa. Zaposlili su na scenariju Érica Corbeyrana, a Csaba se sjetio mene. Kako i zašto, ne'am pojma. U svakome slučaju, ne zašto što je dobra duša. Okej, napravim probne crteže par glavnih aktera – prođe to u redu. Scenarista je zadovoljan pa mi pošalju da napravim dvije kao uvodne, ali probne table. Napravim i to. Napravim i pošaljem Csabi...i...
     Uzalud sam čekao emajliranog poštara da zakuca na moj virtualni po-box. Poštar s povratnim informacijama nikada nije stigao na moju adresu. Po starome dobrome običaju – Csaba zasere, al' ne potegne vodu.
     Ujesen iste godine, kada sam osvojio grand-prix u Beogradu, ljubazni domaćini su me obavijestili da je među gostima salona i Csaba Kopeczky. Misleći da sam glavna faca te fešte, zaletio sam se pa naglas pred njima komentirao lik i djelo Csabe. Oni su me u čudu gledali. U mojim riječima nisu prepoznali Csabu, njihovog Csabu, spasitelja svekolikih strip talenata s ovih prostora. Stvarno, predamnom, kada smo se sreli, nije stajao onaj isti opušteno zapušteni Csaba, iz sada nepostojećeg hotela, mora biti da je zbrisao s izbrisanom zgradom, već uglađeni biznismen, keramičkog osmjeha i neizostavne cigare. Fanucci kao da je izgubio na visini i bijelo odijelo zamijenio s jeans oblekom, al' ipak je to bio Fanucci, opći dobrotvor. Nije bilo šanse da ga dočekam na stepeništu i uz prigušeno svjetlo mu postavim par obaveznih pitanja koje vape odgovor, a da time ne uvrijedim domaćine. Morao sam odgoditi za neki drugi teren, pa sam mu prepustio da on bude glavna faca, a ne ja.

     (nastavit će se)


(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: StripOs

Piše: Stripburger

     DVE BREZPLAČNI STRIPBURGERJEVI DELAVNICI
     www.stripburger.org

    1.
     Mini Stripburgerjeva stripdelavnica
     O'živela književnost, GALERIJA ŠKUC, Stari trg 21, Ljubljana,
     pon., 17. in torek, 18. junij 2013, 18.30-20.30
     Mentorja: Andrej Štular, David Krančan

     Na kratki dvodnevni delavnici bosta mentorja, stripavtorja Andrej Štular in David Krančan, skozi pogovor udeležence spoznala z medijem stripa. Sledil bo prikaz delovnega procesa, iskanje idej in predlog za kratke stripe. Po pregledu nastalih predlog in idej ter individualni analizi se bo začelo z izdelavo kratkih stripov. Namen delavnice je udeležence spoznati z osnovami stripovskega ustvarjanja in z možnostmi, ki jih ponuja ustvarjanje stripov in izvedba vsaj enega samostojnega kratkega stripa.

     Delavnica je brezplačna. Število mest je omejeno, prijave zbiramo na info@skuc.org
     ali na 01 430 35 30, 01 421 31 42

     2.
     POLETNA STRIPBURGERJEVA STRIPDELAVNICA
     Poletje v MGLC, Mednarodni grafični in likovni center, Pod turnom 3, Ljubljana
     torek, 9. julij 2013: 10.00 – 18.00 (vmes pavza za kosilo)
     sr., 10. julij 2013: 10.00 – 18.00 (vmes pavza za kosilo)
     Mentorja: Andrej Štular, David Krančan

    Dvodnevne Stripburgerjeve delavnice so namenjene začetnikom in nudijo celovit vpogled v stripovsko ustvarjalnost.
     Pod geslom »od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega mini stripa v dveh dneh« bo delavnica obsegala:
     1. DAN: predavanje o stripu in njegovih značilnostih (likovnost, jezik, razvoj - od njegovega rojstva v 19. st. in njegovih predhodnikov t. i. protostripov, do današnjega avtorskega stripa, grafičnega romana in mini albuma); predstavitev delovnega procesa, ki ga strip zahteva: izdelava zgodbe ali dramaturgija, njena vizualizacija, skica, postavitev na stran in izdelava končne različice v črno beli verziji; predstavitev možnosti uporabe sodobnih grafičnih medijev v stripu: od možnosti uporabe sivin, rastrov, barv in končne priprave za tisk; izvedbo jam sessiona, kjer udeleženci izdelajo med seboj improvizirane zgodbe; navodila za domov: skicirati (oblikovati) svojo samostojno zgodbo za mini album;
    2. DAN: pregled nastalih predlog ali idej, individualna analiza in določitev končne oblike za črno belo izvedbo; dokončane stripe natisnemo kot samostojne mini albume, ki jih bo prejel vsak od udeležencev.

Press: Drugi ugao

     Danas je zadnji dan fešte stripa u Sarajevu

    Na sinoć otvorenoj 6. izložbi BH. strip autora i autorica, u Sarajevskom Ratnom Teatru, dodijeljene su nagrade pobjednicima konkursa za najbolji strip na temu "Parodija".

     Na konkurs za prijem radova za ovogodišnju, šestu po redu izložbu BH. strip autora i autorica, okosnicu STRIPITI festivala, pristiglo je preko stotinu radova od 27 autora i autorica iz cijele Bosne i Hercegovine.

     Nagradu za najbolji strip na temu "Parodija" osvojio je Saša Džino (Sarajevo).
Drugo mjesto pripalo je Elli Gall i Kostji Ribnik (Sarajevo) a treće Nini Međedović, Maji Međedović i Irini Bošnjak.

Pobjednici konkursa Parodija - Izložba u SARTRU - 2STRIPITI FEST 2013

     Nagrade u stripovima za ove talentirane mlade autore obezbjedile su gošće Stripiti festivala Martina Peters i Sonja Gašperov te izdavačka kuća Rosencrantz iz Novog Sada.

     Izložba stripova u Sarajevskom Ratnom Teatru ostaje otvorena do 6. juna.

     Zadnji dan festivala svi ljubitelji stripa će se, u prostorijama art kina Kriterion, od 18 sati moći upoznati sa Sonjom Gašperov, poznatom autoricom stripova iz Splita. Ona će predstaviti svoje stripove 'Vučine' koje će svi zainteresirani moći kupiti i dobiti autogram i crtež. U Kriterionu će se moći kupiti i stripovi bh. autora i autorica.

     Na kraju dana, od 22 sata, također u art kinu Kriterionu, bit će održan Stripiti party uz Audio InFunktion. Svi koji se vole dobro zabaviti mogu doći besplatno i obući neke stripom inspirirane kostime, te osvojiti vrijedne nagrade za svoj stil.

Press: Strip Lab

Piše: Zoran Đukanović

Snežana, Dejan i Zoran - mi volimo da čitamo knjige i dobra smo deca, Amsterdam, 1998.

     DNEVNIK ZA PROLETTER

    Petak
    Svaki dnevnik je lažan. Uvek je stilizacija, tim skliskija ako koristi imena posuđena iz takozvane stvarnosti. Dubravka Ugrešić je to maestralno pokazala u svom kratkom dnevničkom zapisu I slova podrhtavaju, objavljenom u tadašnjem nedeljniku „Danas“, 18. oktobra 1988. godine. O tome sam već pisao u www.republika.co.rs/.... Pozicija je očigledno lažna, autor priznaje svoju lažljivost, upozorava na nju, bavi se njome. I moj ujak Hugo Pratt stalno održava neverovatnu ravnotežu između čiste fikcije i činjeničkih događaja, pogotovo u Zlatnoj kući Samarkanda. Opredeljujući se za sintezu ovoga dvoga, on očigledno smatra da je istorija konkurentna mašti, da mora da postoji još nešto, pored snova i sanjarenja. Dakle, biće i ovde tek ponešto od empirijskih fakata. Stoga, ne verujte nikada dnevničkim zapisima. Oni su uvek autostilizacija, kao što je stilizacija svako pisanje. Realizam postoji samo kao realistička stilizacija. BBC dokumentarac How Art Made the World je to sjajno pokazao. Prvi pećinski crteži nisu prikazi stvarnog lova, pa čak ni anticipacije/zamišljanja stvarnog lova, nego su prikazi stanja transa šamana. Dakle, na samom početku nastanka umentnosti je apstrakcija, a ne „realizam“.
    Dejan Anastasijević mi se javio iz Brisela. David Albahari je došao. Sutra će obojica biti u Antverpenu, prilika da se vidimo sva trojica. Ako mogu da iz Amsterdama ponesem i nešto thaija, inteligentne trave, Daču bi sigurno obradovalo. Thai spada u inteligentne lekovite trave, za razliku od idiotskog skanka koji te udari po čelu, otupi i učini kraj razgovoru. Ponosan sam, da ja, koji sam u neku ruku poludiletant za travu i haš, pošto ima mnogo većih poznavalaca, mogu da se pohvalim da sam Dejanu pre izvestan broj godina otkrio thai.

     Subota
    Susreti s Davidom su za mene nekako uvek bili neobični. Počevši od onih prvih u časopisu „Vidici“ gde smo nekako isuviše spontano uplovili u ton poverenja - valjda sam pre toga zamišljao Davida rezervisanijim - i počeli da pravimo plan o velikom tematu o Nabokovu koji bi on priredio za „Vidike“, gde sam bio urednik kulture. Druge stvari nisu išle tako spontano. Na kraju sam morao da organizujem „puč“ u „Vidicima“ protiv Željka Simića da, predvodeći moje kolege urednike zajedno podnesemo ostavku i pokrenemo prvi privatni časopis za kulturu i politiku „Nove Vidike“, gde je temat o Nabokovu i izašao. Imali smo još mnogo planova oko izdavanja knjiga Nabokova u izdavačkoj kući „Dosije“, ali ih je rat prekinuo. Otada smo se David i ja sretali najčešće slučajno, u Amsterdamu, u avionu ili u Beogradu. Nekoliko puta smo se sreli u avionu i siti ispričali. Volim Dačinu vrstu humora. Naš prvi susret u Amsterdamu zbio se opet slučajno, na ulici, u Crvenoj četvrti. Prenuo me je iz zapisivanja ispred jednog izloga. Nasmejao se,  pa ti Zorane, ti zuriš u knjige i u Crvenoj četvrti! Izlog je bio od knjižare. Uhvaćen u grehu, znao sam da je najpogrešniji potez vaditi se iz nedolične situacije. Pa, ženska bića gledam više van Crvene četvrti, a ove su moje drugarice, društvene radnice koje doprinose lažnoj slici Amsterdama kao Sodome i Gomore, dok je Amsterdam, grad socijalnog inženjeringa koji se krije iza naherenih kućica,  za mene kao njegovog stanovnika u stvari puritanski, primorski, pomalo učmao grad. Sedeći u izlozima, moje drugarice se ponašaju u skladu sa svojim navikama, neka sedi na stolici i čita knjigu dok ne dođe sledeći mušterija, jednu sam video kako plete.

Dubravka i Zoran

          Dubravka se nešto ne oseća dobro ovih dana, zamolila me je da pošaljem paket knjiga u Cirih. U slalomu obaveza, na zadjem točku bicikla sam ih prvo odbacio kući da bih ih u ponedeljak odneo u poštu.

     Nedelja
    E, juče je moj antverpenski susret s Davidom i Deja-nom bio osujećen. Ništa od moje posete Antverpenu, ništa od thaija niti zlatnih hašišnih snova. Javio mi se Jasmin Peco i rekao da u subotu i nedelju treba da nastavimo s montažom dokumentanog filma koji snima o meni za Federalnu TV u Sarajevu. Kad Jasmin the Neon Surfer kaže da je preša, to se mora poštovati. On režira, snima i montira film koji se sastoji od sedamnaest pitanja koje je sročio Elvis Dolić i mojih-kao-nekakvih-odgovora. Jasminu sam nekoliko puta pomagao oko artikulacije diplomske teze koju treba da odbrani na Rietveld akademiji. Ponekad Jasmin dođe, opruži se na kauču dok montira dokumetrac, pridrema mu se dok mi sneno izbacuje svoje najnovije apokaliptičke vizije. Ja mu kažem, ti si hedonista apokalipse i teorija zavere. On se zadovoljno smeška. Pomogao mi je i da se izmontira, razbije na blokove i prevede iz DVD formata u format adekvatan za YouTube, dvadeset godina star pedesetominutni intervju-portret koji je sa mnom za beogradsku televiziju radio Dragan Todorović, nekadanji urednik omladinskog nedeljnika „NON“, danas žitelj Londona.
     Naveče sam javio Lakiju Skype chatom da sam prvi put u životu probao jogu. Pitam ga, jel znaš šta se desilo? I? Šta?, pita Laki. Ništa tokom časa. Mislim, OK i trla baba lan. Kada sam, međutim, izašao iz sale, počelo je. Nije postojao trag bola u mom telu od ičega. Mirna ekstaza koja je potrajala do 3 ujutro. Kao da sam na drogi koji sam sam dizajnirao prema svojim snovima. Rekao sam sebi, ovo je nemoguće, koincidencija je koja nema veze s jogom. Večeras idem da proverim. Kada sam se vratio s joge ponovio se osećaj. Šta sam sve ove godine čekao?

Lucija

     Ponedeljak
Lucija Nalis. Sreo sam je pre dvadesetak godina u Amsterdamu. Išli smo u školu holandskog jezika. Bila je najelegantnija skvoterka, što je u njenom slučaju bilo krajnje logično pošto je sama kreirala referentne sisteme kojima je možeš pokušati da tumačiš, ako se upustiš u to, i ako ti dozvoli. Jaka i ozledljiva u isto vreme. Alternativni makanja s nešto bodlji, „čeličnom logikom“ i suvim smislom za ekscentrični humor. Posle nešto kraće, petnaestogodišnje pauze, sreli smo se nekoliko puta na dve izložbe i koncertu Tindersticksa. I onda vidim na njenom wallu, ona čita Haideggerovo Biće i vreme na plaži. Pitao sam se na trenutak da nije malo overdone? Ali otkud meni pravo da sudim o ovoj ženi, vitkoj do krhkosti, kada sam i sam pet godina uzastopno radio to isto, na četrdeset stepeni, po kamenim plažama Kikladskih ostrva, ponajviše Milosa, Mikonosa i Santorinija? Između dva ronjenja, gladno sam isčitavao Platona, The Origins of Totalitarianism Arendtove, moje učiteljice strogosti i sporosti, kao i čitavu seriju za mene opsesivnih studija o totalitarizmu. Dolazi da posudi moju monografiju Ken Parker koju nije pročitala te 1990, ali ju je razgledala u zagrebačkoj knjižari i koja je, kaže, imala simbolički značaj povezivanja „visoke“ i „masovne“ Lunov Magnus Strip kulture u njenom doživljaju. Dylana Doga tada je već odlično poznavala. Zbunila se nad mojom rečenicom da je trebalo da mi pre dvadeset godina kaže da toliko voli knjige. „Pretpostavljam da me šokirala činjenica da treba navesti da voliš čitati knjige. Kao da trebaš navesti da voliš jesti.“ Odgovorio sam joj da se ne mora nikada ništa navesti.

Lucija i Zoran

    Utorak
    Dejanu je u poseti njegova dvadesetogodišnja kći Magda koja sad studira sociologiju u Beogradu. Magda je super, to nekadašnje dete uvek sam znao kad inteligetnog malog čoveka sa smislom za humor iz prikrajka, koji gotovo da ti promakne, ali ipak ne. Sada Magda više nije mali čovek već student. Dolaze na amsterdamski cofeeshoping i da me posete. Zezaju Dejana prijatelji na Fejsu, citirajući domaće književne klasike - prvi put se ocem na duvanje. Dejan se ne da omesti, šeretski odgovara, It’s just weed, and some damn good Moroccan stuff. Pitam Magdu kakva je struktura studija sociologije da bih mogao da uporedim sa prelazom sedamdesetih u osamdesete, kad sam strasno studirao na istom odseku, kombinujući to s nekim predmetima na katedri za filozofiju. Otišli smo svi troje do Dubravke. Dubravka se seća Magde, srele su se već jednom u Americi, kad je Magdi bilo desetak godina, a Dejan bio na stipendiji. Obožavam Dubravkinu cveklu pečenu u rerni, to joj je novi specijalitet. Uvek je zezam da je sujetnija za kuvanje nego za pisanje, što ona ne negira. Ništa slađe nego njeno i moje večito mačevanje oko smisla i besmisla korišćenja Skypa. Ne može da mi oprosti što sam ukinuo fiksni telefon, pa je teram na skajpanje. Kada je raspoložena, Dubravka je majstor konverzacije i autoironičnih eskapada. Kada je u namćor modu, Duca na meni primenjuje ono što zovem šoferskom psihonalizom. Dok smo se prošle nedelje našli iza Sloterplas jezera, naše redovne biciklističke ture, a ja joj pričao o više ne znam čemu, odjednom me je zaskočila – jel te majka dojila? Pa i nije do kraja, ponestalo joj mleka, pa je ostatak bilo tadašnje mleko u prahu. To ti je zato, odseca kao bradvom Dubravka! Alo, bre, Dubravka, a da sam ti odgovorio da me je sve vreme dojila, ti bi opet rekla – to ti je zato. Pa da, odgovara filozofski mirno Dubravka, potpuno neometena mojim pokušajem dekonstruktivne egzegeze. Najbolji fazon izvalila je kad sam jednom dvadeset minuta kasnio, dok me je ona s prijateljem Tvrtkom čekala da nas on poveze u Amsterdamsku šumu. Ma nešto sam ti depresivan, glasio je moj iskreni izgovor. Ako si depresivan, onda se ubi, al nemoj da kasniš, staloženo mi je objasnila moja najdraža komšinica Dubravka. Obožavam je, usvojio bih je da već nemam ćerku. Jedino nam trenutno nedostaje naš treći drugar, Dr. Lakilikesthis De Monde, koji je na “odsluženju vojnog roka” u Nemačkoj, gde pokušava da razvije alternativnu mrežu za distribuciju pošte. Laki mi je večeras Skypom javio da dolazi sledećeg vikenda, hehe.

     Sreda
     Radio sam petnaestak godina media development i bivao sve snuždeniji. Taj posao sam voleo, ali mi se mogučnost pisanja tokom godina sve više sužavala, a onda svela na vikende, pa je projekt menadžment okupirao i vikende, pa su na kraju ostale neprospavane noći za pisanje koje sam plaćao mentalnim teturanjem sledećeg dana. Baš razgledam danas spisak „friends“ na Fejbukovini. Nacionalisti me skidaju s liste prijatelja, što mi gotovo uvek godi, da im jebem oca očinskoga. Sami se zalete, traže prijateljstvo, pa se posle kao ganu i uvrede mojim podjebavanjima. E, a šta ću im ja, zaista ne mogu im pomoći kad im dođe do izliva mokraće u srčanu pretkomoru. Sastavio sam standardnu poruku: „Ja te mogu prihvatiti kao Facebook frienda, ali moram na jednu stvar da te upozorim. Povremeno se vrlo grubo šalim na račun nacionalista. Ako si osetljiv po tom pitanju, bolje odustani od našeg poznanstva. Ne bih voleo da se kasnije razočaraš. Srdačan pozdrav, ...” Za ovih dvadesetak godina življenja u Amsterdamu, nekim čudom se skupilo i nešto bivših partnerki. Na moje čuđenje, oće me za fejs prijateljevanje. Skupile se ko “hor srpskih sestara”. Hvala Alahu, tek poneka Srpkinja, a ostalo Holanđanka, Francuskinja, Jevrejka, Hrvatica, Palestinka, Bugarka. Zbuni me uvek kada mi bivša partnerka usput napomene da sam dobar čovek, gotovo se trznem, da li je u pravu, kako uopšte može da bude sigurna? Uvek sam opsesivno smatrao da je kritično važno za mog prijatelja ili prijateljicu da je dobro ljudsko biće i da je to važnije od inteligencije! Za ovo drugo, arogantno pretpostavljam da je imamo. Ali, kada se čistota nečije, pogotovo ženske inteligencije preda mnom prostre kao blešteća belina čaršava, to smatram nezasluženim darom nebesa ljudskom rodu, kao i orgazam što nam je poklonjen da se čudimo i umiremo za trenutak.

     Četvrtak
     Našao sam na Fejsu fotografiju albino pauna i ne mogu da se oslobodim tog imidža. U čemu se sastoji paradoks albino pauna? Koji je smisao intencije da bilo koga impresionirate? Izvorni smisao njegovog šepurenja bio je da pokaže zasenjujuće bogatstvo boja. Njegov instinkt je još uvek usmeren ka toj „misiji”, iako su boje izostale. Paradoks misije albino pauna je višestruk. On istrajava u misiji. Pošto je albino, on je neće i ne može ispuniti. To je kao da bogatstvo boja pauna posmatra daltonista, samo obrnuto. Paun ne “zna” da je albino. Njegovo neispunjenje misije je tragično sa stanovišta darvinizma. Međutim, everything is in the eye of the beholder, pa i lepota albino pauna. Ko može da je oseti? Ljudi, ne paunovi. Na tom trećem koraku, njegovo instinktivno istrajavanje u misiji ponovo zadobija smisao, prestaje da bude nemušto, bar za nas posmatrače s “instinktom” za nekakvu refleksiju. U njoj, toj refleksiji, saznanje o tužnom paradoksu dopušta da raskoš oblika zameni raskoš boja. Albino paun je promenio ciljnu grupu, publiku.

Paradoks albino pauna

     -------------
     Zoran Đukanović
     Esejista, kritičar i urednik. Rođen je 1955. u Beogradu gde je živeo do odlaska u Amsterdam 1991.
     Sarađuje s časopisima i novinama u zemljama nastalim iz Jugoslavije. Godinama je uređivao u Vidicima i nakon toga bio glavni urednik Novih Vidika. Objavio je 1988. knjigu eseja Tomas Man ili Filip K. Dik, koja sada postoji online na www.stripovi.com/index.asp?page=column-view&ColumnID=6, monografiju Ken Parker (1990) i priredio više knjiga, zbornika i temata, među kojima Poetika stripa (Književna kritika br. 5, 1987).
     Organizovao je niz izložbi posvećenih stripu. Ima stalnu kolumnu Post Scriptum na www.stripvesti.com. Kontinuirano piše za nedeljnik Vreme. Stotine Đukanovićevih eseja i kritika objavljene su (pored kritičarskih kolumni u NIN-u, YU-stripu, Stripoteci i Vremenu) u preko četrdeset dnevnih listova, nedeljnika, strip revija i časopisa za kulturu i književnost.
     Eseji su mu prevođeni na engleski, francuski, holandski i arapski.
     Uređivao je u Holandiji u časopisima Beodam, De Horizon, De Krant i Now Future! Bio je jedan od osnivača mirovne organizacije u Holandiji MiZaMir, 1991. godine.
     Više od decenije radio je uPress Now, holandskoj fondaciji za razvoj nezavisnih medija u Evropi, Aziji i Africi, i razvio je stotine medijskih projekata za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Jermeniju, Irak, Iran i Ugandu, često boraveći u većini od tih zemalja.


     (prvo objavljivanje: „Proletter – portal za prisluškivanje
     poezije i proze“, 30. 4. 2012)
     www.proletter.org...

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #70: Vrt iluzija piše: Paola Barbato crta: Marco Soldi Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Vjekoslav Đaniš

     ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 8

     ■ Kako je nastao Luna Moth vs. Comformist, naručen od Dark Horsea, ali ne i objavljen?
     – Alex je de Campi, scenaristkinja Smokea, uspješnice nominirane za Eisera, a koju je nacrtao Igor Kordej, sve zasluge za uspjeh strip serijala prepisala samo sebi (sic!!) te si je umislila kako je bogomdana svestrana mega umjetnica, pa tako i strip spisateljica, da bi se ispružila ušir preko strip voda, postajući nezasitna u svojoj samoljubivosti. To sam i sam osjetio na vlastitoj crtačkoj koži. To je jedna od onih priča gdje je strip crtač niževrijedna osoba u službi iživljavanja nadobudnih skribomana, ovih suvremenih što percipiraju svijet samo kroz prizmu osobne video optike. Stvarno ne znam što takve face rade u roto svijetu, umjesto da puste korjenje u svijetu pokretnih sličica. Pa nisu, jebote, striperi video kamermani.
     Epa, ta i takva osoba mi se osobno javila, na Igorovu preporuku, pošto je on eskivirao daljnu suradnju s njom. Rekao joj je, ima tamo daleko jedan moj prijatelj i kolega, vrijeme je da i on dobije šansu, probaj s njim.
    Tako sam virtualno sreo Alex de Campi i upoznao Dianu Schutz, poznatu urednicu u Dark Horseu. Obje su bile više nego zadovoljne primjercima mojeg minulog rada, poslanih im na uvid kao moju legitimacuju i potvrdu Kordejeve preporuke. Posao je uletio samo tako.
     Radi se o jednoj kratkoj epizodi, po scenariju 17 tabli, unutar uspješnog serijala Eskapist, ovjenčanog Eisne-rovom nagradom i kojeg je Dark Horse objavljivao zadnjih godina. Na serijalu je radilo dosta solidnih strip gubica – kako crtača, tako i scenarista. Izabrali su me u neloše društvo.
Promislio sam, frajeru, napokon ti je profi zora svanula.

     ■ Primio si scenarij i kako ti se svidio?
    Da skratim, scenarij je bio neko tobož angažirano štivo koje se, u rukavicama, kao obračunavalo s potrošačkim neoliberalizmom. Ma sve je to bilo salonsko i gotičko ljevičarenje za malu djecu, ne ostavljajući prostora crtaču da pokaže i svoj stav. Malo se zajebala, dala je to u ruke starome ljevičaru i anarhisti, kojem je opća kultura kućni ljubimac.
     Imala je zgusnut scenarij zbijen na samo rečenih 17 tabli. Odmah sam zatražio, i dobio, dozvolu od Diane, za jednu tablu pride, jer mi pofalilo prostora da mogu prikazati kako ja to zamišljam. Diana se samo čudila, zašto pri svome traženju spominjem da ću tablu viška napraviti besplatno. E ti slatki (samo ovaj put) i glupi Ameri. Sve vide kroz lovu.
     Tih 18 tabli, zgotovljene su za isto toliko mjeseci. Čudiš se? Čudile su se i face iz Seattla.
     Kako je primala prikaze tabli u olovci, Alex se sve više dizala kosa na glavi. Primjetila je da joj se miješam u posao, kadrove i ambijent rješavam po svome nahođenju, mimo njezinih uputa. Naprimjer, tražila je da neke svemirske momente striktno rješavam kao Steve Ditko. Tko je Ditko, pitao sam je, on je meni nitko, nije on moja kultura, mene je po tom pitanju odgojio sam Frank Hampson, dodao sam. Tko je Frank Hampson, pitala se (!!!!) ona zajapureno. Pa je na jednoj tabli tražila da bude 24 sličice nekih kućanskih predmeta, plus sedam slika radnje. Taman posla. Sve sam to riješio u šest slika. Bilo je sve više tih nesporazuma.
    Pokušao sam reći da je to s a m o olovka te da će to u tušu biti sve na svome mjestu. Jok! Histerija je s druge strane sve više rasla. Po prvi put sam imao posla s profesionalcima, koji plaćaju, ili su već plaćeni za svoj scenarij, pa se drže da je uložena lova bog a plaćeni scenarij sveto pismo.
     Meni je sve to dopizdilo, a kad je Diana javila da je onaj chief-kukumar Mike Richardson odlučio staviti ključ u bravu serijala (no da će obavezno isplatiti sve autore koji su pri ugovoru i upravo rade na ugovorenim epizodama), pa dodala neka uzmem si vremena koliko hoću, oglasio sam se kao pogibeljnik u saobraćajnom udesu te da ću, zbog posljedica, biti katapultiran izvan projekta bar koji mjesec.
     Dva mjeseca kasnije, nastavio sam olovku. Kada sam je dovršio, dočekala me je histerična kanonada od strane Alex de Campi. Ogadila mi je skoro polovicu rada. Nisam joj ostao dužan – najbolje da hoću. Ona je skroz popizdila na moj email te je dala izbaciti dio njezinog intrvjua za Newsarama.com, u kojem me hvali.
     A? Kako to znam? Pa tako što je vidljivo da je, na mjestu gdje spominje hrvatske autore s kojima je radila ili upravo radi, osakaćen odgovor, rečenica nema logike, a i mene nigdje ne spominje, iako je odgovor započela baš o suradnji s Dark Horseom na epizodi iz konfekcije Eskapista. Srećom, postoji i arhiva Newsarame, gdje je sačuvan kompletni razgovor. Eno ga u mome kompjuteru.

   ■ Kako je na ta vaša prepucavanja reagirala urednica Diana Schutz?
    – Diana Schutz se javlja sa strane i kaže mi kako oboje nismo u pravu, iako blago protežira žensku stranu, te neka se smirim i pripazim da Luni Moth ne ispadnu sise van grudnjaka, dok ona ne sredi stvari s Alex. Odgovor nisam dočekao pola godine. Ej!
     Zgrozila me ta silentia stampa pa se ljubazno obraćam Diani kako nemam namjeru više čekati i da ću, u ime ignorancije, izvršiti hitnu konfiskaciju stripa, to je sada moje, pisao sam joj, nek' zaboravi i na lovu koja mi pripada po završenom poslu jer ću Lunu Moth istuširati s mojim i pametnijim tekstom, i tako vizualno, ako se bolje pogleda, nema veze s Alexinim uputama, pa objaviti, sto posto, pod nekim drugim imenom, kao svoj vlastiti strip!
     Baš me je zanimala njezina reakcija. Uslijedila je brzo i bila je sadržajna.
     Na 6 (slovima: šest) gusto tiskanih kartica stigla su upustva o ispravcima, na likovima i kompletnim tablama, koje sam obavezan uraditi, te je dodala kako se potpuno stavlja na Alexinu stranu jer, bogamu, istoimena je već isplaćena za scenarij, a lova je kriterij valjanosti. Nije bilo table gdje nije primjetila nekakvu grešku.
     Da te pitam, znaš li koliko sam toga bitno izmjenio? Ne znaš, normalno. Odgovor glasi: jednu jedini strip kadar, i još sam nekom značajnijem liku produžio kosu. Sve ostalo sam istuširao po postavljenoj olovci. THINK INK!
     Tuširani listovi su ih oborili – obje! Sudeć po njihovim reakcijama, bile su mokre do koljena. Ljubavni trokut je ponovo sastavljen.
     Prošlo je otada pet godina, iako je uredno plaćen, strip nije nikada objavljen. Diana se branila da ona radi na tomu, no da prijespomenuti kukumar ne želi nastaviti serijal o Eskapistu, mada ima materijala za dvije knjige. To su sve radovi nas koji smo ušli u projekt prije utrnuća istog.
     Alex i meni se nije čekalo beskonačno pak smo ga objavili na internetu. Mogu nam poslati i šestu flotu, nije nas bilo briga. A mene još i manje, jer sam ga objavio i u roto izdanju, u sedmom broju Strip revije.
     Alex me je svih ovih pet godina žicala za suradnju, obećavajući mi potpunu slobodu pristupa njezinom scenariju. Odbijao sam je, znajući za njezinu histeriju i slatkorječivost, a, bogamu, premda je mlado stvorenje, nije ni moja šalica strip čaja. No ovoga sam ljeta malko popustio i nacrtao joj tri table za njenog Ashesa. Nakon toga opet je navalila. Ne, rekao sam joj, vrijeme je za moj projekt, ne želim ostariti po tvome scenariju.
     Da ti još i ovo rečem... Moja vizualizacija Alexinog scenarija je duboka zahvala likovnim majstorima kao što su Eduard Manet, Julo Knifer, Norman Rockwell, Danijel Žeželj, prvome strip kaišu, bolje reči strip-tapiseriji, tapiseriji iz Bayeuxa, te strip junacima koji su mi trasirali strip stazu: Malome Nemu, Krazy Kat, Čapi i Gru-gruu, Rastiju Rajliju, Denu Deriju, Princu Valiantu i Ripu Kirbyju.

     ■ Nekoliko puta smo se, ako se sjećaš, u razgovorima dotakli Prenticeovog rada na serijalu Rip Kirby. Čak si ga svrstavao među velikane i htio pisati o njemu. Meni nikad nije bilo jasno, zašto Prentice a ne Kirbyjev tvorac Raymond? Možda je kod tebe riječ o nostalgiji za vremenom kada je ovaj serijal izlazio u Vjesniku u srijedu a ne sama kvaliteta stripa? Po meni je Prentice suviše sterilan i nikad nije ni dostigao Raymonda!?
     – Ne bih rekao da sam imao volju pisati o Johnu Prenticeu, ali o o Rip Kirbyju, to da. Jer strip Rip Kirbi je vrlo značajan za mene, znakovit za moje nasukavanje na koraljnom strip grebenu. Naravski da je za to kriv Prenticeov Rip iz VUS-a. Drugoga nije ni bilo u moje doba. Mi smo tada bili suvremenici svijeta. Uz VUS smo bili svjedoci ponude vrlo friških epizoda, kasnilo se samo koji mjesec od matice Amerike. Kasnije sam, u sedamdesetima, vidio i Raymondovog te svisnuo od ljepote. Jedan je Raymond. No to nije ni najmanje umanjilo moje poštovanje prema Prenticeu.
     Kad kažeš da je sterilan, vrijeđaš najvećeg najamnika u povijesti stripa. 43 godine radio na jednom te istom stripu, vrlo kvalitetno, pače često briljantno. Nije uzalud tri puta proglašen najboljim američkim sindikalnim crtačem. Ne mo'š govoriti o njemu s nidpoštovanjem. Njegovih 43 godina se ne može izbrisati s Raymondovim deset. Nije fer i nije pošteno. Prentice, kao i Al Williamson, spada u one vrhunske zanatlije koje su cijeli svoj radni vijek proveli nad tuđim naslovima i bile žrtvom stalne usporedbe s originalnim začinjavcima projekta i strip lika. Po meni, strip su to velikani, mada i crtači po kojima se ništa neće zvati. Ne treba im još i jamu kopati.

     ■ The And/Happy New Fear si radio za ljubljanski Stripburger. Zašto su ga, po tebi, odbili?
     – Nisam to radio za Slovence. To je jedna od epizoda Lefterna koju sam ponudio Stripburgeru. Odbijenica mi je stigla direkt u uho kroz telefonsku slušalicu; lijepim glasom mlada Bosanka mi je objasnila kako oni to ne razume niti im je duhovito, a previše je i slobodno. A ja sam naivno mislio kako sloboda govori sve jezike. Bio sam izgubljen i van prevoda.

     ■ Moramo se opet vratiti, kako ti kažeš, kosturima iz ormara. Započeo si niz ambicioznih projekata koji su za sada završili samo u olovci. Nije mi jasno, zašto si uvijek počimao nove priče a znao si da ih nećeš objaviti, da si nešto završio možda bi se našao netko i objavio. Ovako sav taj veliki trud i ništa!? Postoji li mogućnost da se nekima od tih stripova ipak vratiš i završiš ih?
     – To je pitanje o onome di sam i tko sam. Ili bolje, kako me ti vidiš, a i drugi. Mnogi su me gledali svih ovih godina, ali me nisu baš vidjeli. Kažu, nismo imali što.
     Bilo je toga masu. Neoplođeno nije moglo čekati, već je prepuštalo mjesto novoj i novijoj ideji. I sve su legle na papir. Neka više, neka manje. Papir trpi sve.
     Samim činom uroda tolikih ideja, držim vlastitim uspjehom i svojim stripom, bez obzira kako svi vi to vidjeli i imenovali, to nije moj problem, ustvari, to je jedna te ista priča koja se ponavlja, tone i ponovo rađa u drugačijem rukopisu. To je moj višak života. I to neloš.
     Mislim da je vrijeme da završim taj tridesetogodišnji projekt i da se ljubav metne u korice. Ako je vjerovati starim Latinima, vrhunac ljubavi mora biti u koricama (vagina lat. znači korice – op. A.). Jednom je jedan kolega rekao, Ćurin će prije u kurac nego u korice. Epa, korice su na vidiku.
Pričekajmo još malo, pa da o tome zborimo glasno. Može?

     ■ Naravno, pa valjda smo se dogovorili!? Možda ipak da otkriješ nekoliko detalja o tom kosturu koji počinje izlaziti iz ormara. Sada samo kratko, a na kraju ovog razgovora ćemo detaljnije. Slažeš se?
     – Ala da. Kako sam i rekao Alex de Campi, nije mi vrijeme stariti po tuđim scenarijima pa sam se prihvatio jednog vlastitog projekta, stripa započetog 2005., a prekinutog baš zbog istoimene Alex i njezinog Conformiste i Lune Moth. Priča je to složena od niza obračuna s vlastitom strip prošlošću i obraćanja istoj. Tako da se tu javljaju, kao protagonisti, i razni strip junaci i njihovi autori. Svjetski i domaći, kao Andrija Maurović, naprimjer.

     (nastavit će se)


(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: SKC BGD

Press: Svet stripa

     Konkurs za kratki strip

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do 30. juna 2013. godine, a pravila su sledeća:
1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza.
2. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
3. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavis-no od radova starijih učesnika.
4. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova.
5. Priče moraju biti kompletne, a radovi mogu biti iz 2011, 2012. ili 2013. godine, u obimu od 1 table do 8 tabli.
6. Stripovi koji su nagrađivani na drugim konkursima, a poslati su i na ovaj konkurs – neće biti žirirani.
7. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.
8. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 for-matu.

     Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša broj 9. Pored toga biće organizovana i izložba svih pristiglih radova na Međunarodnoj strip konferenciji "Kragujevac, godine treće".

     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com.
Na istu adresu možete da nam se obratite i ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja.

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa Branko Plavšić.

     Budžet ovog projekta je ograničen, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni za objavljivanje u Kiši, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, a postoji i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,

     SVET STRIPA

Piše: Marko Stojanović

     Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po jubilarni, petnaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 28-30. juna 2013. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra i Narodnog Muzeja u Leskovcu.

     Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kate-gorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, javni čas crtanja u holu Kulturnog Centra, pro-jekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

     Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podra-zumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.

     Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.
Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
     Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“
     Leskovački Kulturni Centar
     Trg Oslobođenja 101
     16000 Leskovac

     najkasnije do 10. juna 2013. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Press: Grrr!Program

     GRRR!PROGRAM 01.06.2013. 

Novo izdanje GRRR!Programa,  tokom dvodnevnog gostovanja festivala Novo doba u Pančevu, biće održano 1. juna 2013., sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (ulica Radomira Putnika 7). Putem razgovora kojeg organizuju Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva, biće predstavljena dvojica autora iz dva različita kraja sveta. To su američki strip crtač, illustrator i predavač David Lasky (inače gostujući umetnik Elektrike, čiji je rad izložen u pančevačkom Holu gradske uprave), i francuski umetnik i izdavač Jean-Jacques Tachdjian alias El Rotringo.
     David Lasky dolazi iz Sijetla, neoficijelne prestonice savremenog američkog stripa. Radovi ovog autora zastupljeni su u brojnim časopisima i publikacijama, počev od (danas nepostojećeg) magazina Pulse, izdanje Tower Records, u kojem je tokom devedesetih Lasky objavljivao svoje strip-eseje na temu poznatih muzičara, do radova objavljenih u časopisu Kramers Ergot i u važnoj antologiji Best American Comics. U svom strip serijalu Boom Boom, on se poduhvatio različitih eksperimenata u stripu, među kojima je možda najbizarnji biografija Džejmsa Džojsa nacrtana u stilu superherojskih stripova kakve je kreirao Jack Kirby! David Lasky je autor i zanimljivih autobiografskih beleški u stripu, poput svog dnevnika u vreme kada se bavio isporukom hleba (za časopis City Arts), ali je takođe učestvovao u kreiranju edukativnog stripa o gripu, izdanje Ministarstva zdravlja države Vašington. Do danas najambiciozniji poduhvat ovog autora jeste strip novela “Porodica Karter – Ne zaboravi ovu pesmu”,  u saradnji sa scenaristom Frankom M. Youngom (izdanje izdavačke kuće Abrams, 2012.). Ovaj strip, koji je dobio dve  nominacije za nagradu Eisner, zapravo je životna priča porodice Karter, iz ruralne Virdžinije, ljudima iz naroda koji su postali prve zvezde kantri muzike, objavivši veliki broj ploča koje su se prodavale u milionskim tiražima između 1927. i 1944. godine, i zatim jednostavno nestali sa scene kada im je sve to dosadilo, tako da su danas prilično zaboravljeni, iako su uticali na značajne izvođače kao što su Woody Guthrie, Bob Dylan ili El Hank Williams, kao i na folk rivajval šezdesetih u celini. 

     El Rotringo je u svom rodnom Lilu samostalno objavljivao nezavisna izdanja i fanzine koji su još osamdesetih imali internacionalni karakter, možda po prvi put na jednom mestu okupivši neka od najznačajnijih imena evropskog i američkog alternativnog stripa. Njegov časopis, na ogromnom formatu - Sortez la chienne, koji je započeo sa izlaženjem 1986., najavio je jedan nov pristup u  francuskom i evropskom stripu: eksperiment sa formom i sadržajem. Nakon što je časopis prestao da izlazi 1993. godine, El Rotringo je nastavio da objavljuje nezavisna izdanja putem svojih edicija pod nazivom "La chienne". Takođe se bavi organizovanjem izložbi i radionica, kao i vlastitim umetničkom produkcijom, radom na stripu i grafičkim tablama.

Press: Drugi ugao

    2. STRIPITI pred vratima

     U Sarajevu se od 29.5. do 31.5. po drugi put održava festival devete umjetnosti STRIPITI Fest 2013. U nešto skromnijem izdanju, zajedno sa našim partnerima Goethe Institutom i fondacijom CURE, udruženje “Drugi ugao” vam predstavlja dvije gošće sa iznimno zanimljivim strip izričajem: Martinu Peters (iz Njemačke) i Sonju Gašperov (iz Hrvatske).

     Martina Peters je rođena 3.4.1985. godine u Dusselforfu, gdje još studira komunikacijski dizajn na Univerzitetu primijenjenih znanosti. Od 2004. godine bilježi uspjehe na razvijajućoj njemačkoj manga sceni sa naslovima kao što su KAE, e-Motional, i trilogija Lilientod. Međunarodno je poznata po mangi koju objavljuje besplatno na internetu na engleskom, Ten.

     Sonja Gašperov je rođena 1982. godine u Splitu, gdje i danas živi i radi kao asistent na Umjetničkoj akademiji. Nakon prvih uspjeha kratkim stripovima na internetu, posljednjih tri godine reda uspjeh za uspjehom: nakon što je uvrštena u prvu antologiju ženskog stripa na ovim prostorima (Ženski strip na Balkanu, 2010), objavljuje dvije knjige u svom možemo već reći Vučine ciklusu: Vučine (2011) i Vučine: Nasljednik (2012). Do kraja godine će izaći i treća knjiga u ovom ciklusu, a prve kadrove iz tog stripa će predstaviti i na maloj izložbi u Sarajevu.

     Festivala otvaramo u Goethe Institutu u Sarajevu
     (Bentbaša 1a) gdje svi zainteresovani od 19.00 sati mogu poslušati prezentacije i učestvovati u diskusijama na teme:
    “Kultura stripa” Vahidina Preljevića;
     “Jezik stripova” Ismara Hačama;
     “Kako se rađaju moji stripovi” Martine Peters; i
     strip-forum sa Vahidinom Preljevićem, Emirom Pašanovićem, Martinom Peters, Sonjom Gašperov na temu “Žene u svijetu stripova”.

     Goethe Institut će takođe predstaviti izložbu i knjigu stripova nastalih na radionicama sa mladim autorima koje je 2012. godine vodio Filip Andronik. Knjiga i izložba nose naziv “Bilo jednom u 21. stoljeću...”.

     Druge večeri ćemo u 18.00 sati otvoriti šestu Izložbu bh. strip autora i autorica u Sarajevskom ratnom teatru (Gabelina 16), gdje ćemo ujedno i proglasiti pobjednike ovogodišnjeg nagradnog konkursa “Parodija”. Na izložbi će učestvovati 27 autora sa 100 tabli stripa, od čega je preko 30 parodija. Izložba bh. stripa će trajati do 6.6.

    Treći i ujedno posljednji dan festivala obilježavaju otvaranje izložbe i razgovori sa Sonjom Gašperov u art kinu KRITERION (Obala Kulina Bana 2). Ona će od 18.00 sati razgovarati o svojim stripovima i svima zainteresiranim dijeliti potpise na svoje knjige Vučine.
     Poslije Sonje, od 22.00 sata takođe u Kriterionu imamo i Stripiti Party uz Audio InFunktion, kojim ćemo zatvoriti festival. Svi koji vole stripove ili se samo vole oblačiti u neobične kostime su pozvani da dođu odjeveni u najdražeg strip junaka/junakinju.
__________
Više informacija o aktivnostima za vrijeme festivala zainteresirani će moći pronaći na web stranici Udruženja
www.drugiugao.org,
na Facebook stranici www.facebook.com/2ugao ili
putem e-maila na drugiugao@gmail.com.

Piše: Miroslav Marić

     Čačanski časopis GRADAC, nastavljajući da bira uvek interesantne i intrigantne teme, svoj trobroj 185’186’187 posvećuje Andriji Mauroviću (ulazi u štampu ovih dana!).

     Podsetimo se da su prethodna tri broja posvećena stripu bili temati o Mebijusu, Pratu i Bilalu. Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti. Posebna pažnja ukazana je likovnim prilozima koji prate tekst i podupiru ga na najbolji način. Verujem da će mnogi čitaoci deo ovog materijala videti po prvi put, a nešto u potpuno novom sjaju. Ako uopšte postoji među ljubiteljima stripa neko ravnodušan prema Starom Majstoru, ove stranica će mu doneti izuzetne trenutke u samom čitanju, ali pomoći da shvati svu Maurovićevu veličinu. Zupan se postarao da posebnu pažnju skrene na neverovatnu količinu ilustracija vrhunskog kvaliteta koje ja Maurović uradio i koje se, rasute na sve strane, olako previđaju u analizama njegovog rada.
     U uvodnom tekstu Zdravko Zupan ovaj temat preporičuje i sledećim rečima: „Andrija Maurović je, van svake sumnje, jedan od najupečatljivijih i najsamosvojnijih autora stripa u istoriji devete umetnosti. Iako je na sebe skrenuo pažnju početkom dvadesetih  godina prošlog veka, interesovanje za ovog likovnog umetnika otpočelo je pet decenija kasnije kada je po prvi put ukazano na njegov značaj i veličinu u oblasti stripa ne samo u lokalnim, nego i u svetskim okvirima. Od tada njegove 'crtane priče' postaju predmet interesovanja kritičara i istoričara umetnosti i stripa. Ako je svojevremeno Bern Hogart nazvan Mikelanđelom stripa, a Milton Kanif upoređivan sa Rembrantom, onda bi Andrija Maurović s punim pravom mogao da ponese epitet Dostojevski stripa budući da je, zahvaljujući izvanrednom daru zapažanja i neobičnoj moći uživljavanja, uspevao da pronikne u najtananija psihološka stanja svojih junaka dajući im uverljivost kao ni jedan drugi crtač pre i posle njega“.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Neven Misaljević

     Drugo izdanje "Stripnjak - Graphic Books Edition"
     "Glimpses of Comfort - collection of comics
     about obsessions, freedom and romance"
     Scenarij: Ella Gall
     Crtež: Kostja Ribnik
     Engleski jezik, 58 stranica, A5 crno-bijelo/grejskala, kolor naslovnica
     Sarajevo, maj 2013.

     Stripnjak Indie Comics (BiH) predstavlja svoje drugo izdanje "Glimpses of Comfort - collection of comics about obsessions, freedom and romance"koje je i strip album prvjenac autora Elle Gall i Kostje Ribnika. Ova knjižica na 58 stranica kronološki predstavlja njihove zajedničke kratke stripove koji su nastali od februara 2012 do aprila 2013 i izlazili kao web stripovi.
     Također, iako su priče smještene u različite "dimenzije, svjetove i godišnja doba", one govore govore o nekoj vrsti univerzalne kritike dominantnih formi u suvremenom društvu liberalne demokracije.

     “...this comic book does not, as it might seem, glorify the autistic sensibility or the ultimate adequacy of the cognitive interiority, but it offers a critique of the dominant forms of emancipation in modern liberal democracy.” - Isječak iz pogovora, napisao Šefik Tatlić

     Isto tako u ovoj kolekciji kratkih stripova možemo vidjeti i zanimljivu promjenu u crtačkom stilu Ribnika kojeg ne bi trebali nazvati "napretkom" ili slično već nekom vrstom pojednostavljenja crteža od isprekidanih grubih linija i jednostavnih panela (koji podjećaju na Alana Forda, dva simetrična horizontalna panela po tabli) do stila koji je postajao više "ligne claire" sa čistim crnobijelim kontrastima, solidnim bojama i eksperimentiranjem sa tehnikama u mnogo kompleksnijim strukturama rasporeda panela. 

     Ella Gall i Kostja Ribnik su prilično nova imena ali djeluje da poprilično ozbiljno pristupaju svojim stripovima i može se solidno reći, obzirom da se stripovima bave tek jednu godinu, da su ostvarili jedan prilično dobar rezultat i unijeli svježinu na domaću strip scenu.

     Ova knjiga također se može čitati online ili besplatno skinuti u PDF verziji (ili donirati) na www.kostjaribnik.com/ ili naručiti štampana verzija na istoj ili preko izdavača stripnjak.zvukovina.com/ ili pronaći na štandu sa domaćim izdanjima drugog Stripiti strip festivala koji se održava u Sarajevu od 29. do 30 maja drugiugao.org/ .

Piše: Ilija Bakić

     OKLOPLJENI GVOZDEN PONOVO UZLEĆE
     - Povodom filma “Iron Man 3”

     U rutinskim poslovima korporacijske industrije zabave nema mesta improvizacijama. Zacrtani planovi se moraju sprovoditi jer iza njih leže temeljne (i skupo plaćene) analize interesovanja publike i očekivanog ostvarivanja profita. Lista proizvoda koji će biti izbačeni na tržište utvrđena je za nekoliko godina unapred i ima se revnosno sprovoditi – revizija plana moguća je samo ako proizvod ne ostvari ni minimalno procenjenu zaradu. Imajući u vidu sve iznete pricipe, odnosno u skladu sa njima, na red je došlo unapred zakazano objavljivanje-prikazivanje novog, trećeg filma o Gvozdenom čoveku, tako reći Gvozdenu, nastavak sage o još jednom od super momaka iz Marvel ergele. Bosovi te kompanije zaključili su da ovaj lik i dalje ima prođu kod konzumenata pa su naložili izvođenje radova na novoj porciji šarenih a pokretnih slika. Izveštaji sa bioskopskih blagajni tvrde da je primijerna nedelja “Gvozdena 3” bila vrlo uspešna što bi trebalo da garantuje dobar profit.

     Pomenuti Iron Man (kako to Irony – ironično zvuči) jedan je iz druge lige super heroja, ištancan na temeljima ranijih iskustava sa ovom branšom strip heroja. Guru super momaka, Sten Li, smislio ga je i lansirao 1963.g, uz pomoć Larija Lajbera koji je ideju praktično skockavao u priče te u grafičkom izvođenju Dona Heka i legendarnog Džeka Kirbija. Elem, kako to i priliči, glavni junak je ingeniozni inženjer, uspešni biznismen i švaler, Toni Stark, koga kidnapuju kriminalci, na čelu sa zlikovcem Vong Čuom, sa namerom da ga nateraju da im stvori moćno oružje za, kako se to lepo kaže, masovno uništavanje. Stark, uprkos teškim ranama koje je zadobio prilikom otmice (zbog čega mora da nosi specjalnu magnetnu ploču na grudima da bi sprečio šrapnele da stignu do srca i ubiju ga), počinje da radi ali na moćnom oklopu u koji se uvlači, pobeđuje loše momke i spasava se. Famozni oklop puca, leti i izvodi još 100 čuda, kad to njegovom vlasniku i šoferu zatreba. Oklop je eventualni ključ i za samo ime heroja pa bi se on mogao krstiti i kao Oklopnik. Stark i njegova kompanija uspešno nastavljaju da proizvode vojnu opremu što je bilo jako interesantno tokom takozvanog Hladnog rata Amera i Rusa; kasnije je težište bačeno sa ideoloških konfrontacija na teren organizovanog kriminala i terorizma. Navodna Lijeva ideja je bila da stvori junaka koji je kapitalista u vojnom biznisu - što je bilo omraženo među mladim čitaocima - i da ga prikaže kao duhovitog momka koji ima ljudsku manu da voli žene (po ugledu na ekscentričnog milionera Hauarda Hjuza) a da se iza svega toga krije plemeniti borac za pravdu (koji je žestoki antikomunista i nema milosti prema Crvenima - Li se kasnije pokajao zbog ovako jasne doktrinarne politizovanosti).

    Za čitaoce koji su godinama pratili Oklopnikove avanture Lijevo pojašnjenje teško da “pije vodu” jer je heroj toliko mutirao da je nemoguće prepoznati osnovne ideje zbog kojih je stvoren (ako ih je uopšte bilo). Iako je Gvozdeni imao svoj samostalni strip serijal, svoje redovne pomagače i neprijatelje (najljući je biznis takmac industrijalac Džastin Hamer, koji protiv Starka angažuje buljuke običnih ali i bizarnih kriminalaca), nikada nije bio u vrhu prodaje ali se ipak šlepovao; Gvozden je bio popularniji kao deo super tima takozvanih “Osvetnika”, koji su delili Pravdu širom sveta i svemira. U samostalnom životu Stark/Gvozden/Oklopnik je prolazio kroz razne faze, čak je bio i alkoholičar; u okviru super-benda “Osvetnici” bio je vredan član, nenametljiv, funkcionalan i požrtvovan. Gvozden, ako ćemo pravo, i nije pravi super heroj odnosno nije prirodno rođeni heroj; on je genijalni naučnik koji stvara superiorne mašine iza kojih se, kao maski, krije. Po ovim karakteristikama liči na heroja iz suparničkog tabora - na Betmena iz DC carstva. Kao i njegov model, žene ga obožavaju; priča je da su Iron Menu uglavnom pisale žene (ne devojke) i to vrlo vatreno - biće da im je imponovala njegova tajanstvenost i otresitost (ili bogatstvo?).

     Kako su prolazile decenije izlaženja stripova o Gvozdenu tako je on, kao i svi Marvelovi heroji, mutirao u raznim pravcima i na razne načine. Svaki sledeći “vodeći scenarista” dodavao je nešto novo, smatrao se pozvanim da menja osnovnu priču, zapliće i raspliće (tako je Gvozdeni uspeo i da se stvori “živi oklop” koji je pogodniji za nošenje ali i da se posvađa sa istim jer je oklop, zahvaljujući svoj sili tehnologije i kompjutera u sebi, počeo da sebe doživljava kao samostalnu osobu), odnosno povezuje ovog junaka sa ostalih super Marvel herojima (da bi izgrebao malo tuđe slave za svoj proizvod); Oklopnik je ne samo direktno gostovao kod kolega već su i sofisticirani i ubistveni proizvodi “Stark industrije” stizali u arsenale proslavljenih boraca tajanstvene organizacije “Š.T.I.T” ili organizacije mutanata “X ljudi”. Sve veze i vezice vrlo je brzo bilo nemoguće pohvatati jer su se kroz šarene sveske sabirale babe i žabe, kršila pravila i odustajalo od bilo kakve doslednosti. Na sreću strip proizvođača, svaka nova generacija klinaca pratila je super junake bez predznanja pa su sve prethodne brljotine ostajale skrivene od radoznalih očiju.

     Kako bilo da bilo, Gvozdeni Oklopnik je već četiri decenije odrađivao svoju uloge junaka B klase odnosno nebitnog člana “Osvetnika” kada je na njega došao red da se pojavi na velikom platnu, u sklopu Marvelove akcije izvlačenja para iz bajatih franšiza. Prvi film iz 2008.g. sasvim je dobro prošao, zahvaljujući i vragolanskoj glumi Roberta Daunija Juniora. Nastavak je došao 2010.g. a sada je, za Gvozdenov 50. rođendan, na redu treći deo. U međuvremenu Stark/Gvozdeni se pojavio kao pomagač u “Neverovatnom Hulku” (2008) odnosno u “Osvetnicima” iz 2012. I dok ga je veliko platno htelo, kompjuterske video igrice nisu mu se posrećile pa ga na ovom polju, za sada, nema. No, strip sveske redovno izlaze, filmovi takođe pa za ovog momka nema odmora. Zainteresovanima i zaludnima nudi se, eto, nova porcija avantura pa ko voli...

     (2013)

Press: Veseli četvrtak

Zagor #70: Ujed zmije piše: Luigi Mignacco crta: Marcello Mangiantini Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Strip vesti

     4. Festival nesvrstanog stripa Novo Doba 2013.

     LJUBAV NE PRESTAJE / LOVE NEVER ENDS

     Od 28. maja do 2. juna u Beogradu i Pančevu održava se četvrti po redu festival nesvrstanog stripa, grafike, zvuka, muzike i videa.

     Izložbe, koncerti, radionice i ostala dešavanja odvijaće se u Beogradu u CZKD-u, Kulturnom centru Rex, Inex Filmu, Drugstore-u, Kulturnom centru Grad, te u Pančevu u Galeriji Elektrika, Istorijskom arhivu grada Pančeva, Domu omladine Pančeva.

     Iz obilatog programa izdvajamo: izložbu Dunje Janković, strip eksperimentatorke iz Hrvatske; izložbu Borisa Pramatarova, mlade nade bugarske scene; eksperimentalno muzičko veče ostvareno u saradnji sa beogradsko-belgijskom izdavačkom kućom No Basement Is Deep Enough; gostovanje portugalske ekipe Oficina Arara/Buraco; izložbu veterana francuske underground scene Jean Jacques-a Tachdjiana i njegove izdavačke kuće La Chienne; otvorenu radionicu video manipulacije u organizaciji Izvanrednog Boba Miloševića i uz gostovanje Line Rice i FŠK-a iz Ljubljane; radionicu pokretljivih skulptura i instalacija od metala kolektiva Karkatag, te obavezne radionice stripa i pijacu stripova, knjiga, fanzina i umetničkih tvorevina u Inex Filmu.

     Po običaju, festival prati obiman štampani katalog, ljubavni spomenar, sa sve četiri strane sveta, knjiga od marcipana sa mirisom bugarske ruže u kombinaciji sa rumunskim prolećem.

     Kao i uvek svi programi su slobodni i besplatni, lepi i potresni.

     Više informacija i kompletni program ovogodišnjeg festivala naći ćete na:
     www.novodobafestival.net

     i na našoj facebook stranici:
     www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL

     Program festivala možete preuzeti OVDE.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     STRIPBURGER AT THE FORMULA BULA FESTIVAL IN FRANCE!

      Saint-Ouen (Paris, France),
     May 23th to 26th, 2013

     The 2nd international comix and grafic arts festival Formula Bula will take place on 23th - 26th of May 2013 in Saint-Ouen (Paris, France). The festival is organized by Ferraille Productions and presents contemporary comics alongside classics.

     Many renowned comics artists from different countries (such as Argentina, Brazil, Sweden, USA, France) will take part in the festival, also a longtime friend of Stripburger Peter Kuper and a legendary American underground comics creator Kim Deitch, among others.

      Stripburger will participate on the festival with an exhibition of prints, a screening of the animated film Stripburger in Motion (director: Boris Dolenc), a comic jam session and a stand with a vast amount of comics goodies. Stripburger will be represented by comics authors and Stripburger editors David Krančan and Domen Finžgar.

Piše: Žika Strip

     Novi sajt  - www.modestycomics.com

     Obaveštavamo naše autore i ljubitelje stripa da smo upravo pokrenuli veb sajt sa besplatnim stripovima za čitanje na engleskom jeziku.

     Želja nam je da na ovaj način predstavimo autore i stripove sa naših prostora (a i šire) globalnoj čitalačkoj publici koja se služi engleskim jezikom. Predviđeno je da sajt bude i interaktivna platforma za saradnju autora i čitalaca.

     Pozivamo čitaoce da pogledaju stripove, da se regi-struju i ostave svoje komentare i time pomognu autorima u njihovom daljem razvoju.

     Pozivamo autore da nam se jave u vezi sa besplat-nom prezentacijom njihovih radova na našem sajtu. U slučaju značajnog interesovanja od strane čitalaca, ponudićemo autorima da objavimo i prodajemo njihove stripove u elektronskoj i/ili papirnoj formi, originale i druge memorabilije, kao i da sve to ponudimo drugim kompanijama.

     Javite se sa pitanjima na adresu office@modestycomics.com

     Nadamo se da ćete uživati u čitanju stripova sa kojima otvaramo ovaj sajt.

     Žika i Tijana Tamburić

Piše: Strip vesti

     SVETA JEZA V RDEČIH REVIRJIH

     razstava, stripalbum
     besedilo: Vinko Möderndorfer
     strip, objekti, instalacije: Lenka Đorojević, Neža Jurman, Marko Kociper, Marko A. Kovačič, Rok Mohar, Matej Stupica, Andrej Štular, DK
     glas in zvok: Miha Zadnikar, RV Maček, Arnold Marko, Rok Kušlan, Rainer Franci

     ODPRTJE RAZSTAVE SVETA JEZA:
     čet., 23. maj 2013, ob 18.10 (do 26. maja 2013, 10.00-20.00)

     »Tistemu, ki nima nič, je treba vzeti tudi to! Tisti, ki ima vse, naj ima še več! To sta gesli minulih dveh desetletij. Dvajset let!! Moji lubi Slovenci!!«
     Razstava Sveta jeza je zasnovana na pesmi v prozi Sveta jeza. Pridiga, ki jo je Vinko Möderndorfer spisal novembra 2010 za Sobotno prilogo dnevnika Delo.
     Sveta jeza je literarno-vizualna kritika sodobne slovenske družbe, oblastniških struktur in pohlepnosti. Sveta jeza je študija aktualnega stanja stvari, konkretnih socialnih in političnih razmer, je zgodba o padcu moralnih in etičnih vrednot in poziv k združevanju za prostost sveta.
     Sodelujoči avtorji so vsak na lasten način, z lastnim avtorskim pristopom in tehniko, vizualno in/ali zvočno interpretirali in nadgradili Möderndorferjevo Sveto jezo.
     Pesem v prozi je Marko Kociper, strip avtor, preobrazil v stripovsko pripoved in vizualno še dodatno začinil literarno že tako sočen prikaz družbenega stanja. Stripovski album Sveta jeza na 32 straneh povzame in interpretira Möderndorferjevo pridigo. V vlogi pripovedovalca, pridigarja, nastopa Jazbec, s katerim smo se že dodobra spoznali v prejšnjih Kociprovih stripih. Dinamiko pripovedi v sivih tonih je tokrat soustvarjajo celostranske ilustracije, album pa je v Kociprovem stilu prežet s satiro.
     Objekt multimedijskih umetnikov, Marka Kovačič in Andreja Štularja, prikazuje sodobno družbeno situacijo, skozi katero se zrcali preteklost. Skulptura Neže Jurman, absolventke kiparstva, opozarja na položaj kulturne produkcije, skulptura Roka Moharja pa problematizira delo. Tudi Matej Stupica, absolvent ALU, s svojo instalacijo Cikel Prekernih, sestavljeno iz Rogovih koles, mehaniziranih v ciklično konstrukcijo, izpostavlja problematiko (prekernega) dela in z njim povezanega socialnega položaja in bivanja. Inštalacija s svojo cikličnim gibanjem pooseblja vlogo prekernega »delavstva« in cikličnost sistema, ki danes z jutri povezuje v negotovosti. Lenka Đorojević bo v prostorsko inštalacijo vpela svoja razmišljanja o absurdnem konfliktu, golem življenju, mikrosužnjih, kulturnem objektu in političnem subjektu, praznem prostoru znotraj turbokapitalističnega umetniškega dela. DK pa bo s svojim objektom prikazal, kjer zares vre.
     Sveto jezo so v zvočno podobo prenesli: Miha Zadnikar, RV Maček, Arnold Marko, Rok Kušlan in Rainer Franci.

     Za prostost sveta!
     Vsaka podoba z resničnostjo je zgolj resnična!

    Razstava je bila prvotno prikazana novembra 2012 v galeriji Alkatraz na Metelkovi.

Vizualni material za novinarje je na
www.ljudmila.org/stripcore/press/sveta_jeza/

Piše: Vjekoslav Đaniš

     ALEM ĆURIN INTERVIEW - EGOSTRIPER 7

     ■ Tvoje ilustracije su vrlo kompleksna djela sa zgusnutim porukama i ponekad čitalac treba jako dobro razmisliti da bi te mogao pratiti. Kako nastaju? Pročitaš li uvijek kompletan tekst koji trebaš ilustrirati i koliko ti obično treba da bi dobio ideju? Ilustracije ti ponekad imaju naraciju poput pravog stripa i rađene su sekvencijalno. Koliko vremena provodiš realizirajući jednu složeniju ilustraciju?
     –Već sam ti već ponešto odgovorio na to pitanje, ranije u vezi Jergovića. Dakle, sve moje ilustracije imaju egidu THINK INK; drugim riječima, to je igra riječi. Egidu možeš čitati kako piše think ink ili pak kao thinking, jer sve su moje ilustracije, uspješno ili neuspješno, promišljanje na zadanu temu. Ako već ja mogu misliti, zašto ne bi i konzument malčice zastao razmišljajući. Čitatelju namjerno ne dopuštam da me ovlaš preskoči.
     Bilo mi je komično kada su Ameri oduševljeno dočekali Ilića kao ilustratora koji misli. A šta drugo ima raditi novinski ilustrator već da misli svojom glavom, da mentalno upregne momentalni talent za izvršenje zadatka.
     Svim tjednicima, s kojima sam surađivao ili surađujem, aktualnost je obavezno tematsko gorivo, tako da nije bilo, niti ima, slobodnog hoda.
     Tekstovi su pristizali dan dva prije ded-lajna a tek bi onda dopalo mene da se, u već gotovo svršenom vremenu, prihvatim ilustracije. Imao sam na raspolaganju maksimalno 24 sata, a katkada samo jednu noć. Bila ona složenija ili ne, nebitno, to zavisi od mojeg nadahnuća temom. Sve se može, ako je siva kora uredno podmazana.

     ■ Dosta si radio i plakate za splitsko kazalište. Ali ti ni tu strip nije dao mira te si na primjer plakat za Pirandellovu predstavu Čovik, zvir i kripist napravio u obliku stripa. Nisam imao prilike vidjeti nijedan tvoj plakat pa me zanima kakav je tvoj pristup ovoj problematici, koja je osnovna razlika između plakata i ilustracije?
     – Provokacija je prva stavka svakog mojeg rada jer, kako kaže André Malraux u Glavi od obsidijana, „reagiram da bi reagirali“, pa se toga i ja spontano držim već trideset i koju godinu. Bez obzira bilo to slikarstvo, skulptura, instalacija (da, i time sam se bavio), strip, ilustracija ili teatarski plakat.
          Kazališni plakat je u službi saobraćajne provokacije. Mora slučajnom prolazniku prekinuti misao, isprovocirati ga da zastane u po riječi ili u po liza sladoleda, zamrsiti mu korake i privući ga svojim pametnim likovnim i grafičkim rješenjem te mu zabiti poruku u glavu kako bi bilo neloše, pače obavezno doći na reklamiranu predstavu.
     Teatarski plakat je medij za sebe. Najviše sam učio od fantastičkih Poljaka. Oni su primjer kako u općoj nestašici, oskudici informacija i pod ruskom političkom okupacijom kultura jedina pjeva slobodu. Bili su bitno ime na kulturnoj karti svijeta, sa svojim filmovima i grafičkim rješenjima, naročito plakata. Sada, kada su svoji na svome, nema ih nigdje. Zakurac im sloboda. Nije sloboda za svakoga! A i ovo što se danas nudi pod egidom demokratska sloboda ustvari je ekonomsko, a s time i kulturno ropstvo sveopćoj globalnoj pornopotrošnji.
     Ni kod nas nije bolje.
     Jer ako se ne uklapaš u interese medija, nisi tržišno nacionalni porno maneken – nema te nigdje, zaboravljen si i eto te domalo u sjenci kontejnera i praznih boca. Nabijem ja ovu demokraciju!
     No da se vratimo u nedemokratska vremena kada su od mene naručili plakat za Pirandellovu predstavu. Prvo rješenje smatrano je političkom provokacijom. Poigrao sam se s dalmatinskim grbom. Taj grb, za one koji ne znaju, ima na štitu tri glave risa ili lava (!!!??), očito je kupljen u 14. stoljeću na nekom venecijanskom ili germanskom heraldičkom buvljaku, no da se ne zavaravamo, i svi naši ostali heraldički znakovi, ovi hrvatski pa i šire, sve je to nabavljeno ispod stola i za siću po Europama, ništa to nije izvorno domaći proizvod.
    Daklem, poigram se ja s ta tri lava, kao čovikom, zviri i kripošću, u nekom kubističko-nadrealističkoj formi i to bi problem. Nikakve političke provokacije, nećemo politiku u našu bitigu, još nam se samo hoće da nas etiketiraju kao simpatizere autonamaša, rekli su. Uranili su deset godina. To bi tek u Tuđmanovo doba bila prava provokacija, no nema veze.
     Okej, napravim ja drugo rješenje – u formi stripa i odgovorno tijelo ga je prihvatilo bez konzultacija s intendantom. Tim strip plakatom, Split je bio izlijepljen samo jedan dan. Ovo je provokacija, nismo mi Stripoteka, mene netko ovdje zajebaje, urlao je intendant Restović kada ga je ugledao. Dao je prelijepiti bijelom kartom s v a kazališna plakatna mjesta u gradu. Taj njegov bijeli papir bio je puno veća provokacija od mojeg stripa (hahaha!...) Toliko o mojem stripu u plakatu.
     Kazališnom plakatu vratio sam se početkom devedesetih i radio za oba splitska kazališta najavna likovno-grafička rješenja punih dvanaest godina.
     Pitaš me za razliku između plakata i ilustracije. Kod ta dva oprečna medija upregnem isti plug u asfalt, dubeći brazdu u tom katranu kako bi isprovocirao sive ćelije kod promatrača. Razlika je samo u slobodi izričaja. Kod plakata ipak moram paziti da se s javnog gradskog mjesta obraćam šetačima, da tu ima i djece, te raznovjernika i praznovjernika, moram biti koliko toliko, famazno se to danas zove, politički korektan, dok u ilustraciji ne šišam političku konkretnost nimalo, pogotovo ne u stripu. Ova današnja isforsirana tzv. politička korektnost postala je globalnom mentalnom pornografijom i najnovije ćudoredno sklonište za licemjerne hulje.

     ■ Često ističeš kako voliš neke klasične strip autore kao što su Foster, Godwin, Prentice… Zašto je onda tvoj autorski pristup sasvim oprečan klasičnom poimanju stripa kao medija?
     – Nikada nisam dobio šansu raditi redoviti strip u novinama, gdje bi se morao više manje prilagoditi tom, kako ti kažeš, klasičnom poimanju medija. U vremenu kada se još moglo, ostao sam po strani, van svih struja, kako klasičnih tako i, tada, modernih. Ostao sam za sebe i to je pravi razlog.
    Nije to bilo lako, falilo mi je toga, zaista, i nakon ovoliko godina. Zato sam prečesto znao sebe uhvatiti, u svojoj mašti, kako pregovaram s Amerikancima te da mi oni nude da, po vlastitom izboru, crtam neke njihove strip junake. Odgovor kojeg dobiju uvijek je isti: Fosterov Princ Valiant, Godwinov Rusty Riley i Raymond/Prentinceov Rip Kirby. Oni vrte glavom, kao ne može, to su klasični sindikalni te novinski stripovi, mi bi vas htjeli ukrcati u roto comic-bookvar. Sorry, kažem, ja pripadam tom klasičnom novinskom sindikatu, članarinu plaćam od četvrte godine, tako da me korice od bookovine ne zanimaju pod nikako, to je debilana, zato ako pak hoćete da vam crtam po vašem scenariju, to su jedina tri stripa koje zaslužujete od mene. Onda se oni nešto konzultiraju između sebe, vijećaju što li, te mi jedan od njih pristupi i reče, sorry, Princ Valiant je zauzet. Znam, upadnem mu ja, od kraljevića ste ga pretvorili, u zadnjih četrdeset godina, u prosjaka, vrijeme je da ga spasim. Oni umiru od smijeha. Što je smiješno, već sam ljut. Pa i to da je Rip Kirby prestao izlaziti 26-06-99, nakon 53 godine i 197 epizoda i 16692 strip-kaiša, ukinut je autorovom smrću i nema mu se nitko namjere vraćati, žao nam je, hahaha!, ostajete bez posla, nego tko vam je onaj treći, kako ste ono rekli, Godwin, nikad čuli.
     E, tu mašti gasim struju, ljut sam na sebe što se vraćam non-stop istom sanjarenju. Klasični novinski i sindikalni strip, moje gorivo dječaštva, odavno je mrtav, pojeo ga comic-book, taj paket celuloze za bukve i pilotinu. Kao što su zginuli i svi stripovi i gotovo svi autori upisani u moj kalendar odgoja. Znam to i svjestan sam te činjenice, al' ja bez tih autora ne mogu pa im se stalno vraćam. Zaklinjat ću se u njih dok me ide.
     A mene ide, hvala na pitanju, na moj način, kako drugačije. Uvijek pokušavam, u realističkom stripu, zadržati crtu klasičnog (ipak sam ja klasičar i đak klasičara), dok u isto vrije propitujem koliko mogu, u okviru vlastitih granica, rastegnuti slobodu medija i izvan katastarskih granica. Zato sam, da se ne ponavljam, radije zadržao status autora, a ne najamnika.

     ■ Da autora, ali kojem ne objavljuju stripove! Ako hoćeš biti autor za ladicu onda u redu, ali, ako moraš živjeti od stripa onda moraš i objavljivati, a ako hoćeš objavljivati onda moraš biti spreman na kompromis. Smatraš li da su Foster ili Raymond nekad, a danas Pavlović ili Žeželj najamnici?
     – Opet ti. E, i što je u tome loše?
     Objavljivat ću samo ako me žele, ako žele mene kao kompletnog autora. Jer kad god sam pregrizao jezik i pokušao crtati po tuđoj ideji, kada sam, znači bio najamnik, nego što drugo, moj je crtež prerastao i preplavio zadanu glupost od scenarija. Luna Moth vs. Comforist, za Dark Horsea, najbolji je primjer. A ovi drugi, naročito Francuzi, su se hvatali za glavu, pokušavajući me skratiti za autorsku glavu, no nisam savitljiv za pod giljotinu, jok.
     Jedini kompromis na koji sam spreman, greškom prirode, je kako se prisiliti vlastitu maštu i ideju njezinu spustiti na skromni i izvedivi nivo svog talenta. Kasno je, kasno za ikakve druge kompromise.
     Spominješ Fostera. Naravno da je odgovor pozitivan. Ne samo da je bio najamnik, nego i rob. Zato je i odjebao najamničko robovski rad na Tarzanu i stvorio vlastito čedo, kojem je bio i otac i majka, kompletan autor, strip čudo, znano kao Princ Valijant.
     A gorući talent prčevitog je Raymonda, koji dođe k'o američki Maurović, tjerao da radi istovremeno na više projekata, uglavnom autorskih, pa i kad su mu drugi pisali scenarij, ideja je bila zajednička. Bio je oslobođen plaćanja najma.
     Kakav je odnos Bore Pavlovića i njegovog scenariste Christiana Perrissina, moraš njega pitati. Fantastični Borin talent, po mome sudu, ipak je u vlasništvu scenariste i urednika.
     Danijel je Žeželj pak samostojeće drvo unutar svjetskog strip arboretuma, autorski delija kakvih je malo.

     (nastavit će se)


(Interview je originalno objavljen pod naslovom:
Alem Ćurin - Strip kao višak života,
„Kvadrat“ br. 26, Bizovac, studenoga/novembra 2012)

Press: Stripburger

     Matej Kocjan Koco:
     SKRIVNOSTNI SVET ELEMENTOV.
     Razvoj sodobne kemije v stripu.

     posebna izdaje revije Stripburger
     zbirka Republika Strip #18,
     www.ljudmila.org/stripcore/rs/
     barvna naslovnica, 112 čb str., A4-, 9 eur

     Matej Kocjan Koco je stripovski avtor in likovni pedagog, kar napeljuje na misel, da je njegova poklicna deformacija zaslužna za to, da se je odločil ustvariti poučno stripovsko branje. Njegov zadnji strip namreč ni samo gola zabava ali likovno-literarni žanr, ampak je lahko tudi uporabno in koristno pedagoško orodje. Mnogi dobro poznamo stripe in ilustracije Boža Kosa iz prenekaterega slovenskega naravoslovnega učbenika. Ker se strip nahaja na stičišču risane podobe in pisane besede, je najučinkovitejši pripomoček za karseda plastično in nazorno prikazovanje česar koli že, tudi tistih reči, ki že skoraj po definiciji nočejo v mlade razgrete glave.

     Zato je Kocov 'Skrivnostni svet elementov' dobrodošla po-pestritev učnega in poučnega gradiva za osnovnošolce in srednješolce. Ni mišljena kot nadomestek za uradno delovno gradivo, je pa odlično bralno dopolnilo za vse, ki jih zanima še kaj več, kot piše v učbeniku. Prav tako bo branje 'Skrivnostnega sveta elementov' pomagalo tudi tistim, ki jim je kemija bolj španska vas, da bi na morda drugačen način dojeli osnovne principe in zakonitosti kemije ter snovi, ki nas obdajajo.

     Strip je zasnovan na knjigi Povesti o elementih avtorja I. Nečajeva (r. Jakob Salomonovič Pan, 1906–1941), ki je bila prvič objavljena v Rusiji leta 1940. Skrivnostni svet elementov ni zgolj povest o elementih, ampak predvsem o tem, kako in zakaj so jih odkrili. Je povest o razvoju sodobne kemije, hkrati pa o kemikih ter drugih znanstvenikih, s pomočjo katerih skušamo razumeti ta svet. Brez njihovih odkritij tudi naše sodobno življenje ne bi bilo takšno, kot je. Skrivnostni svet elementov lahko beremo kot zabavno pripoved, s katero lahko vsak učitelj naravoslovja  približa kemijo svojim učencem, dijakom, študentom ... Obenem pa je tudi precej več: je hvalnica in  spomenik človeškemu Razumu, ki se trudi spoznavati in dojeti svet okoli sebe. Doba razsvetljenstva torej še ni minila, zdi se da je le obtičala v bonaci, Skrivnostni svet elementov pa je nov in svež veter v njena jadra.

     Vizualni material za novinarje je na
     www.stripburger.org/press/

Piše: Ilija Bakić

     DOBAR POČETAK (BEZ NASTAVKA)
     Strip album „Avanture u Gradu svetlosti - Iv Rokatanski“
     Lazarevića i Odanovića;
    izdavač „Rosencrantz“, Maglić, 2012.

     Pojava strip albuma „Avanture u gradu svetlosti - Iv Rokatanski“ autorskog tandema Dragan Lazarević - D. de Lazare (crtež) Lazar Odanović - Lazzaro (scenario), prijatno je iznenađenje u pomalo posustaloj domaćoj izdavačkoj produkciji; reč je o prvom izdanju nove kuće, tehnički potpuno profesionalno i kvalitetno izvedenom (odgovarajući papir, jasan otisak na kome je crno - crno a ne sivo, solidan povez), koje nudi isto takav - kvalitetan - sadržaj. Naime, između korica (koje nedvosmisleno najavljuju ono što sledi), znatiželjni čitalac nalazi ’celovečernju’ epizodu stripa o bivšem policajcu a sada taksisti Ivu Rokatanskom, koja nominalno nosi naslov „Avanture u Gradu svetlosti“, i kratku pričicu o privatnom detektivu Giletu Guliću (na francuskom njegovo ime je Gus Daie). U nastavku konzumiranja albuma, čitalac će se sresti sa malo nedoumica: prva epizoda Iva Rokatanskog, koja počinje posle nadahnutog uvoda iz pera Zorana Stefanovića i stranice sa biografijama autora, naslovljena je kao „Svedok“ i na kraju označena kao „prva epizoda“, nastavlja se, od stranice 18, u epizodu „Ključni svedok“ ali ispod naslova piše i „2. deo“. Strip nadalje teče do 41. strane gde se uspešno okončava, samo uz jedno „KRAJ FIN“ bez ikakvih naznaka o epizodi. Daljim pažljivijim razgledanjem otkriće se da je ’prva epizoda’ nacrtana 1987.g. a (verovatna) druga 1985.g. Naravno, svrha ukazivanja na ove činjenica nije cepidlačenje već nešto sasvim drugo, o čemu svedoči i poslednja stranica albuma: reč je, dakle, o anatomiji nastajanja strip junaka odnosno serijala o njemu; posle epizode „Ključni svedok“, najpre objavljene u časopisu „Oscar“ br. 1. 1987.g. snažljivi, pomalo neurotični taksista (kome u vozilo uleću svakojaki tipovi progonjeni od drugih, mračnijih tipova), pojavljivao se u magazinima „Kontejner“ i „Finesa“ a u Francuskoj u obliku kolor strip albuma. Autori su, očito sa namerom da Rokatanskom nastave život, smislili i njegovu prošlost (kao prgavo-neuredno-neobrijanog inspektora koji daje otkaz a taksi dobija na poklon). Sve je, dakle, bilo spremno za višeepizodijsko-dugogodišnji serijal koji bi zabavio publiku svojim pričama i gegovima. Ikonografija je razrađena (krimić u ’betonskoj džungli’), scena postavljena, osnovna-početna situacija zadata - na tim temeljima mogu se smišljati i razvijati nove epizode o krupnim i sitnim gangsterima i prevarantima, poterama, jurnjavama kolima po ulicama Pariza, tučama i pucnjavama te, konačno, doskočicama i nadmudrivanjima Iva sa svojim dežurnim ’pajtosima’. Rečju, serijal je osmišljen/zaokružen i spreman za realizaciju. Ipak, uprkos temeljnim pripremama i ubedljivim prvim radovima, Iv Rokatanski, sticajem okolnosti, nije uspeo da dostigne ni svoju ’prvu mladost’ a kamoli zrelost. Uprkos zanimljivoj priči koja se dobro razvija na nivou osnovnog zapleta a usput je ’začinjena’ sitnim ali dopadljivim detaljima i čistom, sigurnom, karikaturalnom crtežu, kakav se može videti samo kod talentovanih i prekaljenih strip profesionalaca, serijal o Ivu Rokatanskom nije opstao, tako da sada, danas, umesto iščitavanja 17-tog ili 21-vog albuma, kao svojevrsnu arheološku dragocenost, čitamo prvu svesku ovog stripa.

     Ništa bolju sudbinu nije imao ni Gile Gulić koji je D. de Lazare crtao po scenariju Žan-Klod Smita - Mitika. Zgode i nezgode sitne propalice koja gleda da u svakoj prilici izvuče korist za sebe (makar varao i potkradao mušterije ali i lokalnog bakalina) uspevaju u par stranica da ispričaju slučaj, naprave obrt i ostave ’kuku’ za novu epizodicu. Političko-rasno ’nekorektan’ i, u krajnjem, potpuno nesimpatičan, Gile uspeva da ostane ’živ’ i upamćen. Lazarevićev crtež je krupniji u odnosu na „Rokatanskog“, sa manje detalja, ali i nadalje uspešan i funkcionalan.

     U konačnom svođenju utisaka čitalac albuma „Avanture u Gradu svetlosti - Iv Rokatanski“ ne može da bude nezadovoljan. Imao je priliku da čita zabavnu, uzbudljivu priču sa brzim obrtima i duhovitim dijalozima, dobro kadriranu i nacrtanu. „Iv“ i „Gile“ u potpunosti su ispunili sve zahteve strip podžanra (karikaturalni-humoristički krimić) kome pripadaju, lako nadmašujući mnoge istorodne junake i postajući, stoga, etalon za razmeravanje uspešnosti stripova koji dolaze iz ove branše.

     („Kvartal“ br. 19, 2013)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     IZLOŽBA “KOMIKAZE VS COMIKAZE”

     LINK NA FESTIVALSKO DOGAĐANJE: 
     www.comicfestival-muenchen.de/?page_id=2372
     LINK NA KOMIKAZE NAJAVU: 
     komikaze.hr/wiki/30-5-2-6-2013-komikaze-vs-comikaze-u-minhenu/

     Komikaze ove godine gostuju na strip festivalu u Minhenu. Otvorenje je planirano 28.5. u 19.30 a izložba traje 2 tjedna. Prostor je klubski a nalazi se u srcu Minhena, pokraj Marienplatza goo.gl/maps/ENyje
     Izbor od 30 Komikaze autora/ica nije imao namjeru predstaviti najbolje od Komikaze produkcije budući da su i sama izdanja već nastala selekcijom. Na sajtu je objavljeno 200 autora/ica na preko 4000 stranica www.komikaze.hr a  godišnji izbor je objavljivan u 11 tiskanih izdanja Komikaze časopisa što je nemoguće pokazati na jednoj zajedničkoj izložbi. Ideja je pružiti što širi uvid u drugačijost na sceni autorskog stripa, kako domaćeg tako i internacionalnog (neovisno o vremenu i mjestu nastanka) a koji se nalaze izvan fokusa klasično-realističnog i anegdotalnog stripa (“carto-oning”) koji njeguje Comikaze skupina www.comicaze.net
     Strip kolektivi istog imena na ovoj izložbi sasvim su različite estetike tako da događanje možemo nazvati i sudarom dvaju svijetova, imenom istih a poetikom poprilično različitih. Izložba je začeta prošle godine u Erlangenu s idejom velikog Komikaze jedinstva. Naši njemački bratići ljubezno su nas pozvali u goste na obiteljski susret. Ulazak Hrvatske u Evropsku Uniju zainteresirao je i donatore.

     Komikaze katalog i izložba predstavlja slijedeće autore/ice:
1.) Hrvatska: Ivana Pipal, Bruno Tolić, Miron Milić, Miran Križanić, Emil Jurcan, Mance, Miro Župa, Filjio/Puma 34, Dalibor Barić, Vinko Barić, Vančo Rebac, Dunja Janković, Igor Hofbauer, Ivana Armanini, Nebojša Vuković
2.) Srbjia: Aleksandar Opačić, Radovan Popović, Danijel Savović, Lazar Bodroža, Miroslav Lazendić, Seljak, Septik, Wostok
+ Anna Ehrlemark (Švedska), Dav Guedin (Francuska), Craoman (Francuska), Konig lu q (Švicarska) and Norihiro Sekintani (Japan), BLU (Italija), Nina Bunjevac (Kanada)

     Na otvorenju izložbe će se promovirati katalog (svaki kolektiv na 30 stranica, spojenih naopačke tako da se može čitati s obe strane) i novi broj časopisa Comikaze uz nastup dj Tozda, Komikaze rezidenta te hrvatsko-njemačkog benda Majmoon

     Oba kolektiva su uključena u veliki četverodnevni strip sajam u staroj gradskoj vijećnici koji traje cijeli dan (10/12-18/19h) od četvrtka do nedjelje: www.comicfestival-muenchen.de/?page_id=552  a Komikaze/Comikaze štandovi se nalaze jedan nasuprot drugog. Ulaz na sva Komikaze vs Comikaze događanja je slobodan a četverodnevna ulaznica na festival je 20 Eura a 10 Eura ulaznica na razgovor s gost-autorima: Robert Crumb i Aline Crumb Kominsky te Robert Crumb i Gilbert Shelton.

     Popis izložbi na najvećem festivalu u Njemačkoj je povelik: www.comicfestival-muenchen.de/?page_id=91
Zvijezde festivala su klasici američkog underground stripa: Robert Crumb, Gilbert Shelton i Aline Crumb-Kominsky. Osim njihovih tabli vidjeti ćemo i stripove kultnih autora/ica tog pokreta: Denis Kitchen, Harvey Kurtzman, Art Spiegelman, Trina Robbins etc.
     Opširniji tekst o američkom uderground stripu Denisa Kitchena možete naći ovdje:
     www.comicfestival-muenchen.de/?page_id=513
     a skraćenu hrvatsku verziju ovdje: 
     komikaze.hr/wiki/american-underground-comix/

PRESS: www.kroatienkreativ2013.de/programm/Event/43-comicaze-komikaze-comics-aus-muenchen-..
PROGRAM: www.comicfestival-muenchen.de/?page_id=91, http://www.glockenbachwerkstatt.de/
DONATORI: KROATIEN KREATIV 2013., TOWN MUNICH, MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE HRVATSKE, GRADSKI URED ZA KULTURU – ZAGREB 2013., BALKANET/
ORGANIZACIJA: COMIKAZE
www.komikaze.hr

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Vedis

      u utorak 21. svibnja 2013. godine s početkom u 19 h u knjižari "Booksa" (Martićeva 14 d)  dodjelit će se - peti put -  nagrada "Andrija Maurović" za životno djelo za izniman doprinos hrvatskom stripu.
     Ovogodišnji laureat je g. Nedeljko Dragić, tvorac legendarnog "Tupka", stripa koji je svog autora i naš strip izbacio u europsku i svjetsku orbitu inventivnosti i kvalitete u devetoj umjetnosti.
     Strip-tribinu vodi g. Matko Vladanović.
     Bit će nam drago ukoliko ćete naći vremena i pridružiti nam se i jos jednom se "zahvaliti" g. Dragiću na svemu lijepom i dobrom što je učinio za naš strip i za našu umjetnost uopće.
     Nagradu "Andrija Maurović" financijski potpomaže Ured za obrazovanje, kulturu i šport Grada Zagreba.

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Žika Strip

     RUŽNI, TUŽNI LJUDI
     (Bar kod Džoa, Hoze Munjoz / Karlos Sampajo, Darkwood, 2012)

     Godine 1976. pojavio se na kioscima zagrebački omladinski magazin Polet, tada veoma uticajan, a sada zaboravljen. Te godine, Polet je prvo počeo sa stripom Alek Siner, Munjoza i Sampaja. To je bila jedna takozvana tvrdo kuvana priča o bivšem policajcu, sada privatnom detektivu, koji rešava kriminalne slučajeve, ali mora da se nosi i sa sopstvenim psihozama. Crtež je obilovao ružnim facama, a priča je bila kompleksna i donosila neobično dubok uvid u složenu psihologiju junaka.

     Alek Siner je najpoznatiji strip Argentinca Hozea Munjoza (1942), serijal koji je stvarao od 1975. godine sa svojim dugogodišnjim saradnikom, scenaristom Karlosom Sampajom. Bio je učenik Huga Prata i Alberta Breće, ali je čak i njih zadivio svojim talentom.

     Kratke priče sakupljene u knjizi Bar kod Džoa (Darkwood, 2012) dešavaju se u svetu Aleka Sinera, a u nekim pričama se on lično pojavljuje kao sporedna ličnost ili bezimeni gost.
     Prvi i najveći utisak u susretu sa Munjozovim radom jeste taj „ružni crtež“ - groteskni likovi koji kao da dolaze iz slikarstva a ne iz stripovske baštine. Nije sasvim izvesno da bi Oskar Kokoška, Edvard Munk ili Lucijan Frojd pravili ovakve stripove, ali Egon Šile bi, definitivno. Njegovi ekspresivni likovi i izdužene figure najviše podsećaju na Munjozove radove.

     Munjoz poteže i više slikarskih alata. Na primer, unosi u prizore linije sa crticama i sa strelicom na kraju, da ukaže na pravac fokusiranog pogleda, što je veoma retko u stripovima, ali ovakvih linija ima kod likovnih umetnika (na primer, Veličković). Međutim, kod prikaza snova i vizija koristi se veoma stripskom tehnikom - unosi mnogo više šrafura i senčenja kod ovih kvadrata da ih likovno odvoji od realne priče.

     Izlomljene figure i stvari, njihov raspored u prostoru kao i sukobljavanja svetlih i tamnih površina (tzv. kjaroskuro efekat u slikarstvu), kod Munjoza su glavne poluge da nas uvuče u život jednog američkog grada.

     Ovde su grad i njegovi bezimeni stanovnici važni kao i glavni junaci i glavni narativni tok. Munjoz to naglašava time što se često odlučuje za panoramske prikaze, na kojima vidimo detaljno razvijenu vizuelnu karakterizaciju nepoznatih osoba koje se kreću ulicama ili sede u baru. Kod ovih prizora možemo da zastanemo, razmislimo i procenimo šaroliko stanovništvo, od običnih ljudi do vrlo ekscentričnih osoba, a stilizacija ponekad odlazi toliko daleko da neki likovi dobijaju životinjske fizionomije. Na takvim panelima, glavna radnja se odvija u srednjem ili dubokom planu, da nas još jednom usmeri na različite „spodobe“ koje se kreću u prednjem planu.

     Dinamika na stranama počiva više na psihološkim porivima karaktera nego na uobičajenoj avanturističkoj akciji. Na primer, kod prikaza bokserskog meča, ne možemo se otrgnuti utisku da su osećanja protagonista (boksera, trenera, publike...) važnija od akcije.

     Kada uđemo dublje u priče, uglavnom o prljavom gradu i karakterima na margini života, bilo u mreži kriminalnog, bilo siromašnog preživljavanja, ovakav crtež, čini nam se, jedino i ima smisla koristiti za ostvarivanje željene atmosfere.
     Prva priča je o potištenom, ilegalnom radniku u Džoovom baru, Pepeu, iz neke južnoameričke zemlje, koji dolazi da počisti bar posle dva sata ujutru. Njegov strah od policije i progonstva zbog nelegalnog statusa, umor od rada i uspomena, kulminiraju u nepodnošljivom psihičkom stanju. Tu je i jedna surova žena koja, otkrivši sve tužne detalje njegovog života, počinje da ga maltretira iz samo njoj poznatog razloga. Rastrzan strahovima, Pepe umire na ulici usled hladnoće, alkohola i paranoje, a nalazi ga neimenovani policijski inspektor - Alek Siner.

     Druga priča govori o plaćenom ubici koji se sticajem okolnosti prisno združuje u Džoovom baru sa osobom koju treba da ubije. Treća priča je o nesrećnoj karijeri jednog boksera - talenat i uspeh na početku, a zatim laži, prevare, podmetanja, izdaja prijatelja i plavuše koju voli. Četvrta priča govori o neočekivanoj ljubavi bele žene i crnog čoveka, sa tužnim završetkom.

     Najviše uznemiruje peta priča, sa karakterima toliko frustriranim da ne možemo a da se ne zapitamo, ima li nešto u samom gradu što ove ljude vodi u duboke psihosomatske poremećaje. Sramežljivi, debeljuškasti sin vlasnika lokalne prodavnice upušta se u prvu ljubavnu avanturu sa devojkom kojoj je on zaista drag. Međutim, tokom iznenadne očeve bolesti, ovaj inače psihički nestabilni mladić gubi kontrolu nad svojim razumom...

     U realističkom pristupu crtanja stripova postoje dve dominantne i paralelne tendencije. Jedna počiva na besprekornoj anatomiji i jasno nacrtanim prizorima - Foster (Tarzan, Princ Valijant), zatim Rejmond (Flaš Gordon), pa Tafts, Marfi, Drejk, Emblton i drugi.

     Druga tendencija ima slobodniji pristup prema anatomiji i odnosu crnog i belog na crtežu: anatomija je stilizovana, senke se ostvaruju debelim potezima četkice i crtež je više u službi stvaranja atmosfere i pripovedanja nego besprekornog realizma. Tu sve počinje sa Kanifom i Siklesom, i nastavlja se sa mnogim drugim autorima, da bi se značajni korak dogodio sa Pratom i njegovim Kortom Maltezeom. Prat je još više pojednostavio crtež, ali je tek Munjoz u Aleku Sineru beskompromisno odbacio „lepi“ crtež i zamenio ga „ružnim“, da bi vizuelno dočarao ono što je želeo.

     Naravno, nepobitan je uticaj Munjozovog stila i na crtače sa ovih prostora, na primer, Dulčićku Gačića, Jaćimovskog, Klakočarku, Kamilovskog, Kostandinovića, Lavriča, Wostoka, Žeželja, Zoricu...


     (Tekst je objavljen u Kulturnom dodatku Politike, 27 aprila 2013)

Press: Veseli četvrtak

Dilan Dog SB #23: Užas iz nekog drugog kad Strip ima 130 strane. Cena 280 dinara. Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!