naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Ciklus tribina "Sred četkica, bajoneta..." (1)      Press: USUS
  Student nije zapalio Vidike!

UTORAK, 09. FEBRUAR 2016. U 19:00

DOB//TRIBINSKA SALA

Ciklus okruglih stolova o zabranjenim temama
srpskog i jugoslovenskog stripa.

Prva tema posvećena je vezi stripa i visoke politike u beogradskom listu "Student" od 1980. do 1987, raspuštanjima redakcija, ideološkim udarima, Osmoj sednici, raspadu Jugoslavije — od Tita, preko žbira, do vampira... Svedoče Slobodan Ivkov i Milenko Mihajlović. Moderator: Zoran Stefanović, istoričar kulture i pisac.

Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli.

Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

Objavljeno: 08.02.2016.
Strip: Montenegrini (348)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 08.02.2015.
Manifest stripa Đorđa Milovića      Autor: Đorđe Milović
  Strip kao laž

Svi putevi do onog što je u predelima marginalnog ili u oblasti jos neistraženoj teorijskim, hermeneutičkim ključem stripa, neminovno vode kroz njegovo veličanstvo reč. Paradoksalno.

Kultura u kojoj danas živimo ili to pokušavamo je izgradjena na reči, putem nje i kroz nju. Izgovorenoj i naročito pisanoj. I dalje smo brbljiva civilizacija. Pojmimo svet posredstvom elektronskih medija posebno medija reči. Samim tim i horizonte ne samo vizuelnog.

Ako je Pablo Pikaso od mnogih (većine?) intelektualaca proglašen za slikara veka, to je zbog sveprisustva, snage i moći reči. Upravo zato prava je šteta što su oni koji mogu najviše da doprinesu istini stripa ili otkrivenju istog – autori, najčešće teorijski nepismeni.

Paradoksalno zvuči saznanje da se do fenomena stripa, to jest do njegove ontologije, može doći pre svega zaobilaznim putem – rečju, koja igra ulogu baterijske lampe svesti, kojom osvetljavamo skrito, patvoreno i lažno.

A meni se čini da je strip, od samih svojih početaka iz gore pomenutih razloga, u predelima maglovitim i mračnim. Ali gde je ustvari početak?

U drevnim pećinama? Rezbarijama? Piramidama? Na pesku?... U Švajcarskoj, Francuskoj ili Američkoj štampi?

Ne.

Za mene je početak uvek bio na početku. Gde drugde? Možda na kraju?

Klod Levi Stros je do kraja života trubio kako naši preci, na primerima onih najprimitivnijih medju narodima,“ nisu poznavali pisma.”

Dakle, po uzoru na starogrčku kulturu, oni, drevni narodi su, nesumnjivo, bili nepismeni.

Ako bismo, nekim čudom, uzeli u obzorje sve što je danas rečeno i napisano o onom slikovnom (sto nije mišljenje?), odnosno o onom sto jeste slikovno – narativni niz, manje ili više konherentan i koncizan, ali sto jos možda nije strip u današnjem smislu reči, ali jeste priča u slikama, oslobodjeno helenskog shvatanja logosa kao reči, ne bi li prilično nedvosmisleno mogli da kažemo, pa čak i tvrdimo, da su naši preci, znatno pre nastanka grčke kulture i civilizacije, bili, u stvari, primeri najranije poznate, uočene, zabeležene, forme PISMENOSTI.

Ne logosa već PRALOGOSA.

Ovakav pogled na stvari, na kultove Iz kojih je nastala kultura, najbliskiji je onima medju nama koji, sticajem različitih okolnosti, imaju neposredniji uvid ili dodir sa onim najdubljim u sebi, sa takozvanim nesvesnim, koje se, naravno, javlja najpre u slikovnim predstavama, odnosno pričama.

U mitskom, preistorijskom (praistorijskom), zlatnom dobu čovečanstva (videti delo Bele Hamvaša Scientia Sacra) sa današnje tačke posmatrano, nacrtano je, po svemu sudeći, bilo često, (ne obavezno), požeto sakralnim, transcendentnim obeležjima i značenjima.

Otisci na kamenim, glinenim ili drvenim površinama, još svedoče o tome ,u slavu nekog boga ili cara ili da bi se prosto ostavilo u nasledje svedočansto o istoriji jednog naroda, kulture.

Jasno je – naši preci su sanjali, mislili u crtežima i slikama.

Ali sve na svetu ima svoju SENKU, ona ga prati u stopu i danju i noću.

Sestru nekog brata. Blizanca ili dvojnika.

Spavala je u blizini, iako, za mnoge, neprimetna.

Vek koji je predhodio dvadesetom utemeljio je, kažu znameniti mislioci, sistem vrednosti koji danas milioni neguju u svojim manje – više urbaniam srcima.

Prenose ga brižno s kolena na koleno generacijama koje dolaze.

Koje su to vrednosti?

Pre nastanka nacionalne države, u srednjem veku, hodočasnici, putujući učenjaci, zabavljači, lutalice… mogli su se sresti na svim glavnim putevima evrope. Sa razdvajanjem nacionalne države, stanovništvo se, sve češće, ustaljuje na jedno mesto; umesto ljudi, sve više počinje da se transportuje ROBA.

U dobu nazvanom industrijskim, naročito krajem devetnestog veka, konstituiše se nov tip čoveka – POTROŠAČA. Njegov idolum nije blaženi večni život posle smrti (za one pravedne medj iskvarenim ljudskim sojem), već život u materijalnom obilju, čiji simbol je letnjikovac. (Letnjikovac hrane velike bučne mašine Koktauna, imaginarnog grada iz Dikensovog dela “Teška Vemena.” Arhitip industrijskog pakla. Kao delimičan uzor poslužio je grad Preston iz severne engleske.)*

U osamnostom i devetnestom veku bilo je modeno izumevati izume, kako bi, konačno, uz pomoć parlamentarne države i velikih industrijskih preduzetnika, oslobodili čoveka robovanja prirodi i njenim silama.

Usavršavanjem štamparske prese, stvorili su se mnogi preduslovi za zadovoljstva u vremenu dokolice unutar novosagradjenog letnjikovca.

Ljudi su počeli da se postvaruju, a društvo postaje skup anarhičnih pojedinaca.

Smisao proizvodnje je još više proizvodnje; a smisao života – POTROŠNJA.

Kad se pojavila dnevna štampa u americi i u evropi, ono što je odmah dobilo ulogu zabavnog dodatka, a što se odmah nazvalo komiks(comix) dobilo je, samim tim, i nalepnicu na kojoj piše zabava za dokoličare i polu pismene.

Ako komiks povećava tiraže naših izdanja, reče mister HERST (da ne kažem gradjanin Kejn), mi ćemo štampati još više komiksa.

Šta više, stvorićemo fabriku za proizvodnju istog.

Od tada, crtež i priča u slikama,odnosno strip, gube obeležja sakralnog, transcedentnog.

On dalje ne igra ulogu sećanja na bitno već, naprotiv, dodeljenu mu ulogu NEBITNOG.

U tom pogledu gledište Skota Mek Klauda o stripu kao umetnosti nevidljivoj, mnogo je bliže istini od svrstavanja pod redni broj 9.

Skriven iza zavese mnogih predrasuda, posredovan fenomenom kioska (kako se uglanom prikazivao u ovim krajevima, zahvaljjući urednicima čija svest nije sezala dalje od prostora pomenutog kioska, o ulozi medija i škole da i negovorimo), on – strip odavno iščekuje da neko među nama još živima, ili onima koji veruju da to jesu, nađe nekako put do njega samog.

Svet posle takozvane postmoderne, nije opran samo od moralno – etičkog već i od specifično estetskog i saznajnog (epistemološkog) prosedea ili koda.

U svetu u kojem je najvažnije prodati robu koja dobro IZGLEDA, u dobu SIMULAKRUMA (privida), nastao u okrilju njegovih moćnih ruku, kojim se svako klanja, strip, bez odežde reči, one koja ga čuva i brani njegovu čast pred licem dekadentnog društva, i sam, dakako, mora biti PRIVID.

Odrekavši se svakog transcedentnog repera, prepusten na milost i nemilost sudu TRŽIŠTA, bez jasno artikulisanog teorijskog diskursa i strategije, mnogi poznati autori stripa (klasici) PROFESIONALCI – NAJAMNICI, naravno sa urednicima i direktorima izdavačkih kuća kao posrednicima izmedju prosečnog konzumenta i takozvanih autora, uglavnom i izgradiše pomenuti privid o stripu.

Strip sve manje jeste proizvod duha autora (odnosno duha koji prolazi kroz autora) i kulturno dobro, a sve više je proizvod – ROBA, koja zapravo pripada gazdama.

A to je upravo ono što je još Marks nazvao OTUĐENI RAD.

Strip je, bez sumnje, postao LAŽ.

Na pitanje socijalne radnice da li sam DRUŠTVENO ANGAŽOVAN, odgovaram: DA – BAVIM SE STRIPOM

*Videti delo Luisa Mamforda “Priče o utopijama.“

Objavljeno: 07.02.2016.
Pozor, delo! V Belgiji...      Press: Stripburger
  ...mednarodno gostovanje revije Stripburger!

Revija Stripburger in skupina Salonski s stripi in glasbo družno napadata Meko evropskega stripa!

V Belgijo na 10-dnevno turnejo družno potujeta zasedba legendarnega Stripburgerja in kvantitativna skupina Salonski. Bazni tabor bo v orožarskem Liegu, kjer bo potekala glavnina bogatega in raznolikega dogajanja, posvečenega tako stripu kot glasbi.

Stripburgerjeve barve bosta v Liegu zastopala Andrej Štular (stripar in vsestranski likovni ustvarjalec) in Domen Finžgar (sourednik Stripburgerja, stripar in glasbenik). Ker je slednji hkrati tudi gonilna sila zasedbe Salonski, bo tokratna mednarodna predstavitev revije Stripburger okrepljena tudi s pestrim glasbenim in kulturnim programom.

Za predprogram bo poskrbela razstava umetniških del avtorjev, ki so bolj ali manj tesno povezani z glasbeno skupino Salonski in so sodelovali pri večkrat nagrajeni grafični podobi albuma Eden. Otvoritev razstave bo 4. 2. ob 18:00, ko se bodo na stenah prizorišča L'An Vert prikazala dela Matthiasa Lehmana, Davida Krančana, Marka Drpića, Matije Medveda, DK-ja, Sophie Darcq, Mathieuja Z., če naštejemo le nekatere.

Naslednjič bo počilo 6. 2. ob 16:00 ob otvoritvi razstave Pozor, delo!, v galeriji Le Comptoir. Gre za spremljevalno razstavo mednarodne stripovske antologije Workburger, ki je leta 2012 izšla kot posebna izdaja revije Stripburger. V njej se tuji in domači avtorji preizprašujejo o pomenu dela v sodobni družbi. Knjiga, ki lucidno odkriva in velikodušno razkazuje številne permutacije pomenov samega pojma, je tako dokument svojega časa, hkrati pa ostaja bodoča klasika, s tem ko pokriva eno že od vekomaj najbolj univerzalnih tem človeštva. Ali gre za pomembno vrednoto ali le kratkočasenje pred smrtjo, boste izvedeli prek stripov skoraj 50 avtorjev, med drugim: Akinorija Oishija, Anne Ehrlemark, Capucine Latrasse, Danijela Žežlja, Jyrki Heikkinena, Jeroena Janssena, Larsa Sjunessona, Marcela Ruijtersa, Mattija Hagelberga, Maxa Anderssona, Petra Kuperja, Kaje Avberšek, Domna Finžgarja, Tanje Komadina, Mateja Kocjana, Mateja Lavrenčiča, Andreja Štularja in mnogih drugih. Stripovskim tablam delajo družbo sitotiskani plakati, instalacije Andreja Štularja, delovne halje različnih avtorjev in še marsikaj drugega.

Po otvoritvi bo v dvorani L'An Vert sledil koncert skupine Salonski, ki v Belgijo prihaja v polni prenovljeni zasedbi: Domen Finžgar (harmonika), Larisa Petrič, Jana Arlič, Katja Glinšek (tri violine), Jernej Brezovar (klavir, ukulele), Barbara Ulčar (čelo), Žan Anderle (trobenta), Žiga Barba (pozavna). Koncertu sledi zabava ob zvokih založbe Klopotec in predstavitvi slovenske kulinarike. Skupina Salonski spretno manevrira med raznovrstnimi žanri, na belgijski turneji pa bo predstavljala svoj zadnji album z naslovom Eden (Klopotec, 2015). Čeprav je glasba silno ljudska pa jo vedno znova nadgrajujejo z urbanimi elementi doo wopa, rapa in noisa. Koncert bodo ponovili še 8. 2. (Antwerp), 11. 2. (Bruselj), 12.2. (Limerle) in 13. 2. (Neupre). V Slovenijo pa se vračajo z izštekanjem 23. 2. na Valu 202, ko bo njihova zasedba še večja!

Pootvoritveno dogajanje bo sledilo v nedeljo, 7. 2. 2016, ko bo v Le Cercle du Laveu potekala osrednja zabava revije Stripburger s projekcijami animiranih filmov, ki so jih ustvarili stripovski avtorji ali pa so nastale po stripih objavljenih v Stripburgerju, in DJ programom. Poleg animiranih filmov Stripburger v gibanju in Wanted režiserja Borisa Dolenca, ki so nastali po stripih prvotno objavljenih v Stripburgerju, bodo na ogled kratki animirani filmi Mateja Lavrenčiča in Andreja Štularja ter animirani videospot Innocent When You Dream, ki ga je za bend 2-2-2-7 ustvaril Oliver Marčeta.

V sklopu turneje bodo 9. 2. in 10. 2. 2016 v Liegu organizirane tudi stripovske delavnice, ki jih bodo vodili Andrej Štular, Domen Finžgar in »domačin« Jeroen Janssen. Saj ni res, pa je – Slovenca bosta učila Belgijce risat stripe!

Vsekakor se obeta zgoščen in obsežen slovensko obarvani kulturni program sredi francosko govorečega mesta!

To pa še ni vse! Stripburger bo stripovsko obleganje Belgije nadaljeval tudi marca v Tournaiu. Smo na vezi!

URNIK:
PREDDOGODEK • L'An Vert, Liege, 4. feb. 2016 – odprtje razstave Salonski: Eden (Matthias Lehman, David Krančan, Marko Drpić, Matija Medved, DK, Sophie Darcq, Mathieu Z. …)
GLAVNI DOGODEK • Le Comptoir, Liege, 6. feb. 2016 – Pozor, delo!, odprtje razstave;
L'An Vert , Liege, 6. feb. 2016 – Salonski, koncert
SPREMLJEVALNI DOGODKI • Le Cercle du Laveu, Liege, 7. feb. 2016 - projekcija animiranih filmov;
Le Comptoir, Liege 9. in 10. feb. 2016 – delavnice stripa, mentorji: Andrej Štular, Jeroen Janssen in Domen Finžgar

Objavljeno: 06.02.2016.
Strip: Cane (225)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.02.2016.
U petak promocija novog...      Press: Komiko
  ...grafičkog romana kuće Komiko!

U petak 5. 2. u novosadskom klubu Crna ovca održaće se promocija novog naslova u našoj centralnoj ediciji "Prvi izbor", grafičkog romana "Arleri" savremenog klasika frankofone scene Edmona Bodoena.

O samom delu i umetnosti Edmona Bodoena govoriće Đorđe Milović, a knjiga će se prodavati po promotivnoj ceni.

- Kroz razgovor koji vode ostareli slikar i njegov model, umetnik se bavi promišljem svega što zna o ljubavi i, vrlo konkretno, odnosu koji muškarci i žene imaju u sferi ljubavnog doživljaja i telesne ljubavi.

Slikajući ovu priču (u kojoj se prepoznaju autobiografski elementi), Bodoen svoje spoznaje i osećanja evocira suptilno i poetično, uz dašak melanholije - navodi se u saopštenju.

Knjiga će se prodavati po promotivnoj ceni od 1100 dinara.
Edmon Bodoen: ARLERI
"Prvi izbor"
Prevod: Goran Kostrović
Strana: 108
Štampa: u boji
Povez: tvrdi
Tiraž: 500 primeraka

Objavljeno: 04.02.2016.
Francuska nagrada „Zlatna muza“...      Priredio: Zoran Stefanović
  ...Draganu Lazareviću!

Na festivalu stripova u San-Remiju naš umetnik, poznat po međunarodnom pseudonimu Dragan de Lazare i seriji „Rubina“, toplo je dočekan kod svojih francuskih čitalaca i dobio nagradu publike za najboljeg autora • Srbiju je predstavljao i umetnik velikog međunarodnog renomea Vladimir Krstić Laci

Festival „Festi DeBule“ /Festi DBulles/, u San-Remiju imao je od 15. do 17. januara 2016. svoje četvrto izdanje, a sedište mu je u živopisnoj istočnofrancuskoj pokrajini Burgonji, poznatoj po vinima, sirevima i medu. Prvi je stripski festival u godini, a smatraju ga kao uvod za najveći evropski festival stripa, onaj u Angulemu.

Festival gostoljubivosti i poštovanja

Naziv dešavanja znači „festival stripskih balona“, što je igra reči od francuskog izraza za strip (BD, Bande Dessinee). Do sada je u San-Remiju gostovalo preko 350 autora, a festival ima reputaciju gostoljubivosti i poštovanja prema stripskim umetnicima kao nijedan drugi u Francuskoj i Evropi.

Na festivalu je ove godine gostovao i velikan evropskog stripa Mišel Blan-Dimon (Michel Blanc-Dumon), našoj publici najpoznatiji kao autor serija „Džonatan Kartland“ i „Bluberi“. On je poštovalac srpskog stripa i kulture, i načelno je izrazio želju da gostuje u Srbiji.

Jedan od glavnih gostiju bio je i srpski likovni umetnik Vladimir  Krstić – Laci, omiljen kod međunarodnih čitalaca pre svega zbog serija „Šerlok Holms“ u francuskoj produkciji i „Adam Vajld“ u italijanskoj.

Festival dodeljuje više uglednih priznanja, između ostalog, nagradu za najbolji album koju je za 2015. dobio Benžamen Blasko Martinez, nagradu za najbolji strip dece školskog uzrasta i druge.

Na kraju Festivala glasovima publike se dodeljuje nagrada „Zlatna muza“ za najboljeg autora Festivala (La Muse d'or du Festival de St. Remy en Bourgogne), za koju je procedura stroga: glasa se u providnoj i obezbeđenoj glasačkoj kutiji koju otvara komisija u prisustvu dva gradonačelnika — Šalon sur Sona i San Remija, jer se kulturni centar „Žorž Brasens“ gde se održava Festival, nalazi između dva grada. Skulpturu je delo umetnika Fransoa Plisona /François Plisson/.

Na uzbudljivoj ceremoniji, nagrade su uručili direktor Festivala Loran Kuatr /Laurent Quatre/, sa gradonačelnicom San-Remija Florans Plisonje /Florence Plissonnier / i gradonačelnikom Šalon sur Sona Žilom Platreom / Gilles Platret/.

Nagrada Draganu Lazareviću je dodeljena, kako je naglašeno u najavi,  „velikom većinom glasova“ (80% glasova publike).

„Moderni klasik“ napokon sa svojim čitaocima

Francuska publika sedamnaest godina nije videla Lazarevića, koji je bojkotovao javne skupove u Francuskoj zbog učešća ove zemlje u bombardovanju Srbije 1999. godine i okupaciji Kosova i Metohije.

Na put u San-Remi, Lazarević je krenuo kao privatno lice, na poziv svog kolege i prijatelja Vladimira Krstića. Međutim, organizatori Festivala su ovu posetu shvatili kao ekskluzivni događaj festivala i tako je najavili u medijima. Čitaoci iz više krajeva Francuske došli su u San-Remi, da se sretnu sa autorom serijala „Rubina“ koji je Lazarević godinama radio sa slavnim francuskim kolegama Valterijem i Mitikom.

Nagrada publike u San-Remiju je došla kao iznenađenje našem autoru. Kao lajt motiv ovih događaj u Burgonji je zajednički pohvalni stav francuske publike i stručnjaka o srpskim autorima, ne samo kao „fantastičnim umetnicima“,  već i kao kao „srdačnim i predivnim ljudima“.  Zbog svega ovoga Lazarević je pristao da učestvuje u junu na festivalu u Strazburu, a u oktobru na festivalu koji se održava u dvorcu Buk kod Versaja.

Umetnička grupa „Beogradski krug 2“ i Udruženje stripskih umetnika Srbije upriličili su 22. januara u beogradskom „Mažestiku“ svečano okupljanje kolega povodom nagrade Lazareviću. Ovo okupljanje je sabralo neke od najvažnijih imena srpskog i balkanskog stripa.

Biografija laureata

Dragan Lazarević je rođen 8. maja 1964. u Rio de Žaneiru, u diplomatskoj porodici. Stripar je, ilustrator, karikaturista, scenarista, urednik i izdavač. Potpredsednik je Udruženja stripskih umetnika Srbije. Svetskoj publici je najpoznatiji po serijalima „Rubina“ i „Iv Rokatanski“ u Francuskoj. Na međunarodnoj sceni objavljuje pod pseudonimom Dragan de Lazare.

Završio je Dizajnersku školu u Beogradu, a 1986. upisao je studije dizajna u Parizu. Objavljuje od svoje sedamnaeste godine u domaćim strip revijama Mladost, Strip zabavnik, Val strip, Eureka, Oskar... U 1980-im je bio član strip grupe „Beogradski krug 2“, a u tom periodu sarađuje sa scenaristom Draganom Perićem, zatim sa Lazarom Odanovićem sa kojim stvara najpoznatija ostvarenja „Iv Rokatanski“, „Iks-Ion“, „Rene Bozar“, „Zar“ i „Crno-beli svet“.

Na francuskoj sceni debituje 1989. kada objavljuje strip „Iv Rokatanski“, a zatim radi na serijalu „Rubina“ od 1991. sa čuvenim autorima evropskog stripa Žan-Klod Smitom (Jean-Claude Smit, alijas Mitik) i Fransoa Valterijem (François Walthéry). Od 1993. do 2002. objavio je u Francuskoj osam knjiga Rubine, koje se stalno preštampavaju i predstavljaju „modernu klasiku“, po rečima francuskih čitalaca.

Lazarević u Beogradu osniva strip magazin „Kontejner“ sa Božidarom Milojkovićem, Draganom Bosnićem, Zoranom Kovačevićem, Lazarom Odanovićem, a kasnije strip reviju „Finesa“ u kojoj je bio glavni urednik. U Srbiji su između ostalog zapaženi i njegov dizajn i ilustracije za knjigu „Vladika Nikolaj srpskoj deci“, u izdanju Šabačko-Valjevske Eparhije, scenario za „Žitija svetih u stripu“, u izdanju Vranjske Eparhije: Roždestvo Hristovo (2008), Car Konstantin (2012), Sveti Prohor Pčinski (2016)  kao i komično-akcioni strip album Avanture u gradu svetlosti, u izdanju kuće „Rozenkranc“ (2012).

Mini intervjui
Dragan Lazarević: Sada shvatam da smo i ambasadori

• Kakav je osećaj dobiti nagradu publike sa tako ubedljivom većinom?
Neopisiv, neverovatan! Nisam zaista ničim posebno zaslužan za dobijanje te nagrade. Bilo je na Festivalu u Sen Remiju znatno boljih autora od mene, i to mnogo njih, počevši od našeg Lacija, sa kojim mi je bila čast da gostujem kao predstavnik Srbije, pa do legende francuskog stripa Mišel Blan-Dimona. Međutim publika je mene počastvovala pre svega time što su ljudi iz svih krajeva Francuske prevalili, neki i po 500 km da bi doneli albume „Rubine“ kupljene pre više od 15, pa i 20 godina, umotane u celofane i čuvane za dan i čas kada će dobiti posvetu. To je meni prosto neverovatno, i tolika čast, da sam istinski postiđen. Tri dana se nisam podizao od stola, želeo sam svima koji su satima čekali u redu da uz posvetu nacrtam i crtež, da im se zahvalim na vernosti, na sećanju, na tome što su mi rekli da su me uvrstili u klasike francusko-belgijske škole stripa, a da toga svih ovih 17 godina, koliko nisam odlazio u Francusku, nisam bio svestan. Nagrada je bila na sve to kao grom iz vedra neba... Gran Pri publike je priznanje nad priznanjima, jer nema žirija, nema lobiranja, nema interesa izdavača, nema nameštaljki, nema ličnih poznanstava... Nisam o tome nikada razmišljao, jer nikada nisam dobio nikakvu nagradu pre ove. Ali da sam mogao da biram, shvatam da bih voleo da dobijem upravo nagradu publike pre nego bilo koje drugo novčano ili profesionalno priznanje. Ovo sve ima i posebnu težinu, s obzirom na svu antisrpsku propagandu koja je godinama bila prisutna u francuskim medijima. Međutim, od svih ljudi sam čuo samo predivne reči hvale i divljenja za sve naše srpske kolege koji poslednjih godina objavljuju na tom najzahtevnijem svetskom tržištu... za njihov kvalitet, ali pre svega za to kako su srdačni, što su kvalitetni kao ljudi. To me je činilo posebno ponosnim. Zbog toga sam siguran da su i oni posredno zaslužni za ovu nagradu i ovim putem želim svima da im se zahvalim. Sada shvatam kolika je odgovornost svih nas koji smo posejali nešto u belom svetu. Mi smo najbolji ambasadori svoje profesije. Naš strip je danas nesporno u samom vrhu svetske devete umetnosti, a to je i čast i velika, ali slatka, odgovornost.

• Da li će to imati uticaja na vaš dalji rad?
Svakako. Vas verovatno zanima da li ću se vratiti stripu. Ja sam se stripu vratio, i to već neko vreme, ali na malo drugačiji način od onog do sada. Sa godinama, sve više mi se vraća ona početna želja koja me je prvobitno i privela strip mediju, a to je da ispričam neverovatne priče, ali ne kao ilustrator, već kao pisac scenarija. Uspeo sam da iskristališem i zapišem neke priče duboko ukorenjene u meni već decenijama, a koje su vremenom i životnim iskustvom samo obogaćene i koje su time još zanimljivije. Radujem se svakom novom danu kada samog sebe obradujem i iznenadim potpuno novim idejama. Doživljavam to kao pisanje svojih uporednih života, i to po desetak odjednom. U zavisnosti od inspiracije i boje neba svakog novog beogradskog jutra nastavljam započetu priču u kišovitom Parizu s početka veka, snežnim Andima u budućnosti, u Tunisu na srpsko-francuskom groblju tokom Prvog svetskog rata ili sunčanoj delti Nila pre 4000 godina. Pisanje me celog  obuzima i ispunjava radošću, kao da sam i sam učesnik u tim neverovatnim fantazmagorijama.

Vladimir Krstić Laci: Publika je ta koja odlučuje

• Često vas zovu na svetske festivale... Koliko je to bitno za umetnika?
Naši autori su sveprisutni na festivalima, posebno u Francuskoj, odakle i dolazi gro poziva, a razlog tome je velika popularnost srpskih strip autora kod tamošnje publike. Opšte je poznato da francuska publika ima sofisticiran kriterijum i ume da nagradi omiljene autore, a nedavno ju je ubedljivom većinom dodelila De Lazaru u San Remiju.
Publika je ta koja odlučuje o „biti, ili ne biti“ strip autora i njen se impuls da lakše opipati upravo na festivalima. To je pouzdan pokazatelj — i za autora i za izdavača.

• Kako evropska publika reaguje na vaše lično prisustvo?
Za publiku imam samo reči hvale i to poštovanje je u mom slučaju uzajamno. Na festivalima ulažem veliki trud kako bi svi iz prisutne publike dobili dedikaciju, no nikada mi to nije uspelo, zbog velikog broja i vremenskog ograničenja organizatora.
Čitalac uživa  posmatrajući čin stvaranja i odlazi srećan sa dedikacijom, a i Vi ste srećni zbog činjenice da je to još jedan od desetak i više hiljada poštovalaca Vašeg stvaralaštva samo u Francuskoj. Budu i iznenađenja — nedavno, na festivalu u San Remiju, pored dedikacija za Šerloka Holmsa, Sword i Celeste noir, potpišem i obe epizode Bonelijevog Adama Vajlda francuskom čitaocu.

• Šta mislite o nagradi publike za Lazarevića?
Drugog dana festivala prilaze De Lazaru dvoje gradonačelnika sa organizatorom i nakon kratkog i srdačnog razgovora odoše. Pitam De Lazara šta je opet „skrivio“, a on sleže ramenima. Ispostavilo se da je „skrivio“ veliku nagradu publike, „Zlatnu muzu“, i za to ga je „okrivilo“ neverovatnih 80 procenata publike!
I nakon decenijskog odsustva njegovog radnog angažmana, francuska publika i dalje poštuje ono što je stvarao, ali ga je sada obavezala „Zlatnom muzom“. To je pozitivna posledica iskrene relacije autor–publika i iznad svega ogromnog talenta i rada, kojim je ovaj umetnik utisnuo svoj pečat u srce francuske publike.
De Lazarova „Zlatna muza“ jeste strukovna, no dodeljena je i pored toga što je francuskoj javnosti poznat njegov kritički stav o ulozi Francuske  u ratu 1999. godine. Publika je tako odala svojevrsnu počast ovom časnom čoveku i umetniku.
Zaista je velika privilegija biti svedok ovakvom trenutku i naravno da smo to zalili, i imao sam sa kim nazdraviti...
Živeo nam, Dragane!

Objavljeno: 03.02.2016.
Vodič kroz svet stripa #9      Autor: Andrija Mihajlović
U priči “Discovering America” (deo “Rubber Blanketa”)
koristio je samo dve boje; nema crne, a tamni delovi
nastali su preklapanjem narandžaste i plave
   Igra bojama – Asterios Polip

Osvrt na graficki roman u kome je mnogo šta nesvakidašnje, ali je to, pre svega, upotreba boja...

Dejvid Macukeli je najpoznatiji po saradnji s velikim Frenkom Milerom na pričama “Daredevil: Ponovo rođen” (Fibra, 2012.) i “Betmen: Godina prva” (Phoenix Press, 2012.), koje su u sâmom vrhu superherojskog stripa (o “Godini prvoj” bilo je reči u jednoj od prethodnih kolumni). Međutim, nakon velikog uspeha na mejnstrim sceni, Macukeli se početkom devedesetih povukao i okrenuo intimnijim radovima, odnosno nezavisnom stripu. Prvi važan korak bila je danas pomalo zaboravljena samizdat antologija “Rubber Blanket”, u kojoj su se pored Macukelijevih našli i radovi drugih autora, a koja je bila ključna za njegov umetnički razvoj: izdvojićemolimitiranu upotrebu boja i nekonvencionalnu kompoziciju tabli.

Nakon toga, s Polom Karasikom kao scenaristom, radio je na adaptaciji romana “Grad od staklaPola Ostera (Komiko, 2014.), koji je deo čuvene piščeve “Njujorške trilogije” (Geopoetika, 1998.) i teško da ćete naići na kakvu zvaničnu listu najboljih stripova, a da “Grad od stakla” nije na njoj. No, i pored uspeha pomenutih stripova, cenjenih kod čitalaca, ali i od strane kritike, Macukeli je godinama smatran “majstorom bez remek-dela”; neosporan talenat zahtevao je dodatno oblikovanje. Objavljena su tri broja “Rubber Blanketa”. Macukelijeve priče bivale su sve duže, a koreni grafičkog romana o kome će ovde biti reči vezani su za planirani, ali neobjavljeni četvrti broj, u kome je trebalo da se nađe jedna-jedina priča. Ta priča, grandiozni “Asterios Polip” (Fibra, 2012.), autorov “flert sa autobiografijom i istorijom umetnosti”, kako je opisao jedan obožavalac, stvarana je čitavu deceniju, da bi svetlost dana ugledala 2009. godine u izdanju američkog Pantheona.

Dalje, nakon što se povukao iz komercijalnog stripa, a pre objavljivanja “Rubber Blanketa”, Macukeli je takođe izučavao štamparski zanat. To je važno iz dva razloga. Prvi je praktične prirode, jer u industrijskom stripu crtač nema mnogo uticaja na konačan izgled stripa, koji zavisi od tušera, ali i od koloriste i urednika. Drugi je, međutim, kreativne prirode, jer je Macukeli na nesvakidašnji način uneo štamparske tehnike u svoje stripove, aludirajući na važnost štamparskog procesa u produkciji stripova. Termin rubber blanketima značenje gumena pokrivka ili gumena podloga i integralan je deo ofset štampe – s te podloge se boja prenosi na papir. A videćemo kako se, na sličan način, autor “poigrao” i tokom stvaranja “Asteriosa Polipa”!

“Asterios Polip” predstavlja priču o istoimenom profesoru arhitekture, stručnjaku u oblasti u kojoj nikad ništa zapravo nije realizovao, jer on projektuje zgrade koje neće biti izgrađene – tzv. vizionarska arhitektura (što evocira ono “majstor bez remek-dela”). Macukeli je ovim radom dao važan doprinos razvoju devete umetnosti, unevši elemente vajarstva, geometrije, hromatike, antičkog slikarstva (glavnog junaka prikazuje maltene isključivo iz profila, što je karakteristično za Staru Grčku) i još mnogo čega; nadasve dizajna i štamparstva. Bilo je i biće inovativnih autora, ali je malo onih koje možemo uporediti s Macukelijem, koji je dosegao ajznerovske visine (sličnu umetničku “tranziciju”, stilski drugačiju, doduše, imali smo na relaciji Žan Žiro - Mebijus, dok se svojim inovativnim pristupom stvaranju stripova izdvaja Kris Ver.)

Još dok je radio za Marvel, interesovao se za koloring i štampu;
drugu epizodu “Born Again” story arca (“Daredevil” #228) je sâm
nacrtao i istuširao, ali i obojio

Glavna karakteristika ovog grafičkog romana je prisustvo dualizama; deo romana se odvija u prošlosti glavnog junaka, deo u sadašnjosti. Događaje iz prošlosti pripoveda Asteriosov mrtvorođeni brat blizanac, Ignjacio – odnos eros/tanatos. S tim u vezi upečatljiv je i odnos mladost/starost… Na početku zatičemo samouverenog, mladog Asteriosa, sklonog filozofiranju i poigravanju s ljudima i svetom oko sebe, i saznajemo kako je osvojio ženu svog života, vajarku Hanu. U sadašnjosti je on razveden i nesiguran. Slučajni (?) udar munje izazvaće požar u kome mu je izgoreo stan, nakon čega se upućuje u nepoznatom smeru, da bi se potom zaposlio u jednoj automehaničarskoj radnji. U novom okruženju polako počinje da menja pogled na svet, dolazi do određenih zaključaka i prevazilazi greške iz prošlosti, te postavlja osnovu za novi početak.

Glas svakog lika predstavljen je posebnim fontom, dok specifičan način na koji su nacrtani ukazuje o kakvim se ličnostima radi. Sad, ovo drugo se podrazumeva u stripovima, posebno onima s karikaturalnim crtežom, ali čak i ta karakteristika u “Asteriosu” poprima novu dimenziju, jer je svaki od njih nacrtan potpuno drugačijim stilom. Ovo je posebno zanimljivo kada je reč o dvoje glavnih protagonista, Asteriosu i Hani, jer ih, u zavisnosti od toga koliko su bliski u određenom trenutku, Macukeli prikazuje na nekoliko načina, uvek ističući određenu simboliku (kao i dualnost muškarac/žena).

Upotreba kolora u “Asteriosu” je na svoj načln revolucionarna, ali i neponovljiva, osim ako bi neko bukvalno “preslikao” Macukelijev grafički izraz. Na prvi pogled, kao da se radi o neuobičajenom korišćenju takozvanog CMY (odnosno CMYK) spektra, cyan, magenta i yellow (kojima se dodaje key, odnosno black). Radi se o tri (četiri) osnovne štamparske boje, čijim se kombinovanjem, odnosno preklapanjem, dobijaju ostale boje potrebne za već pomenutu ofset štampu. Razlaganjem materijala pripremaju se četiri štamparske “ploče”, koje se slažu jedna preko druge zarad dobijanja originalnog izgleda. No, pored cyan – plave, magente – roze i yellow – žute, Macukeli uopšte ne koristi crnu, umesto koje za primarnu uzima indigo. (Pred sâm kraj stripa, nakratko se pojavljuje i zelena.) Budući da je “Asterios Polip” ples između prošlosti i sadašnjosti, ono što ih (vizuelno) spaja jeste konstantno prisustvo indigo. Sadašnjost je dopunjena toplom žutom, a prošlost roze i plavom, hladnim bojama.

Autor polazi od misli, odnosno pitanja iznad…

Jednom prilikom, upitan “koja je [njegova] omiljena boja”, Macukeli je odgovorio kako ih “voli sve”. Sledeće pitanje bilo je vezano za (dalje) istraživanje potencijala boja, ali on nije neko ko voli da mnogo otkriva, a posebno ne unapred. Dodao je samo kako je “sve stvar izbora”, i kako u “Asteriosu” zapravo “ima mnogo više boje nego što se čini, uključujući i boju papira” [koji je, zanimljivo, recikliran, a o važnosti bel(in)e u stripovima je pisao Zoran Đukanović].

Postoji alternativna disciplina koja se zasniva na upotrebi boja i svetla u podsticanju zdravlja i raspoloženja, hromoterapija, a moja malenkost pokušaće da pruži tumačenje “Asteriosa Polipa” s tog aspekta, jer su ovde boje i crtež neraskidivo povezani. Držaćemo se, naravno, samo onih karakteristika koje možemo dovesti u vezu sa ovim delom. Tako, indigo je boja intuicije, oslobađajuća, boja opraštanja i razumevanja (otuda je ima i u prošlosti i sadašnjosti), a u jednom poglavlju, uslovno rečeno “najstarijem” – budući da je reč o reinterpretaciji mita o Orfeju i Euridici – prisutna je maltene jedino indigo, uz tek malo žute na kraju. Asteriosova prošlost dopunjena je plavom i roze. Plava predstavlja simbol mudrosti, podstiče meditiranje, preispitivanje sopstvenih stavova i komuniciranje, ali i izražavanje, te pročišćava misli, dok roze ističe ženstvenost – pa je Macukeli vezuje uglavnom za ženske likove – ali označava i pasivnost, nedelovanje.

S druge strane, sadašnjost je obojena žutom, simbolom sreće, energije, rada, vere u sebe i znanja. Žuta pride stimuliše nervni sistem, podstiče pozitivno razmišljanje i deluje na donošenje odluka, leči depresiju i podiže moral. Asterios, arhitekta na papiru (“nijedan od njegovih nacrta nikad nije izgrađen”), prvi put u životu stvara, odnosno gradi nešto konkretno...

Pred sâm kraj imamo i zelenu, koja ukazuje na buđenje, budućnost. Simbol je istrajnosti, vernosti i ljubavi, kao i probuđenog osećaja odgovornosti. Zelene isprva ima tek u naznakama, radi se o saobraćajnim znacima i sl. detaljima, ali i Hanu Asterios zatiče obučenu u zeleno, da bi se sve boje koje je Macukeli koristio našlena jednom mestu.

Sterio i Hana prikazani kao jin i jang, još jedno dvojstvo

Zbog onih koji još uvek nisu pročitali ovaj grafički roman, ovde ćemo stati, uz napomenu da glavni junak možda ne bi u konačnici sve video na ovaj način, da ga nije zadesila jedna fizička povreda, pa – u kontekstu pomenutih dualizama – obratite pažnju na taj detalj tokom čitanja. I prisetite se kako je jedan nemarni službenik svojevremeno prepolovio porodično prezime  (nomen est omen?), “ostavivši samo prvih pet slova”, a potom i jednog junaka Homerove “Odiseje”, inače očite autorove inspiracije, ali to je već druga priča... (Majstor – i sâm arhitekta na papiru – i njegovo remek-delo... A kako biste stekli potpuniji uvid u to delo, vratite se prvom Stripizmu Miroslava Cmuka, mog dragog prethodnika ovde, “O prvencima, prvacima i pravu prvenstva”.)


[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 15.12.2015]
Objavljeno: 02.02.2016.
Submit your comic...      Press: Stripburger
  ...to Stripburger!

Stripburger’s editorial board invites artists of high calibre and imagination to submit comics for the upcoming issue of the magazine.

Submission deadline: March 31, 2016
Send to: burger@mail.ljudmila.org

TECHNICAL SPECIFICATIONS: The format of the magazine is 27 x 19 cm (portrait). All the techniques are allowed as long as the comics are in black and white or in grayscale. If you want to send us color pages, contact us first.
The preferred file format for digital contributions is TIFF (600 dpi linearity for BW comics and 300 dpi for grayscale and color ones).
Submit only low resolution jpgs or a single pdf for our consideration (but big enough to read!). The big resolution files as described above we’ll ask you to send later.
LENGTH: For first-time contributors, the maximum length of a story allowed is 7 pages.
LANGUAGE: English.
THEME: As you please.

We are not necessarily looking for a new comic, it can be old, but in that case we prefer that it was not published in an international English magazine / anthology.

Stripburger’s editorial board holds the right to accept or decline any contribution. All selected works will be published in print and digital version of Stripburger magazine. Copyright is retained by the author at all times.

Unfortunately we cannot pay any artist for their contributions. If we decide to publish your comics we’ll contact you and once it is printed you’ll get 5 free copies of the magazine with your submission inside.

More info about Stripburger magazine you can find on our website. If you have any questions write us!

We are looking forward to receiving your submissions!

Objavljeno: 01.02.2016.
Strip: Montenegrini (347)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 01.02.2015.
Živ ili mrtav ali sa krznom bez rupa od metaka...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili lov na Marsupilamija
  „Marsupilamijev rep“
  Grega, Frankena i Batema;
  
izdavač Darkwood, Beograd, 2014;

Andre Franken (1924-1997), belgijski strip stvaralac, poznat je širom sveta po serijalima „Spiru i Fantazio“, „Gaša Šeprtlja“, „Crne ideje“ i „Marsupilami“. Veći deo svoje karijere radio je za kuću „Dupius“ da bi se 1987.g. osamostalio i osnovao svoje proizvodno-izdavačko preduzeće „Marso prodakšn“ koje je iste godine objavilo album „Marsupilamijev rep“ zajedničko delo scenariste Grega, kome je Franken pomagao, i crtača Batema. „Razvod“ sa „Dupiusom“ značio je i podelu „zajedničke imovine“ pa je Franken mogao da raspolaže svojim likovima Marsupilamijem i Gašom Šeprtljom dok su „Spiru i Fantazio“ ostali „Dupiusu“; no oni i nisu bili Frankenov „proizvod“ jer je seriju o dvojici ne preterano spretnih reportera koji širom sveta upadaju u različite avanture (čitaj nevolje), Franken 1946. g. preuzeo od Žižea (koji je, pak, preuzeo lik Spirua, stvoren 1938.g. od Rob-Vela i dodao mu drugara Fantazija). Franken je Marsupilamija samostalno osmislio i dodao postojećim junacima u epizodi „Spiru i naslednici“ iz 1952.g. Legenda kaže da je Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog gradskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne. Od ideje je nastala neobična životinjica koju će Spiru i Fantazio pronaći u džunglama Palombije, negde u Južnoj Americi. Marsupilami će sa reporterima doći u Evropu i pratiti ih u brojnim avanturama pomažući da pobede nevaljalce svojim izvanrednim sposobnostima (kakva je i udarac krajem repa zgužvenim u buzdovansku kuglu) i konciznim komentarima „Huba, huba“ (ponekad i „Hop“); inače masupilami dama isključivo govori „Hubi, hubi“ a deca „Bibi“. Pošto su vrlo živopisni karakteri i pojave, marsupilami su u seriji  „Spiru i Fantazio“ uspeli da dobiju i samostalnu epizodu, „Gnezdo Marsupilamija“ o zgodama i nezgodama porodice „divljih“ marsupilamija u Palombiji. Njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsu“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj. „Marsupilamijev rep“ o porodici marsupilamija u prirodnom okruženju prodat je u 600.000 primeraka; Franken je učestvovao u radu na tri albuma ovog serijala. „Marsupilami“ je po njegovoj smrti nastavio da izlazi u novim epizodama koje po pričama različitih autora crta Batem; do sada se pojavilo 28 albuma plus nulti „Ulovite Marsupilamija“, 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka a čine ga čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g.

„Marsupilamijev rep“, kao prva avantura u samostalnoj seriji, nastavlja se na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca (živopisnog imena) Jovo Kradica, u srce džungle sa namerom da ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od metaka. U rukavac reke Bistrosupica stiže u klimavom brodiću „Santa raspada“ kojim upravlja šljampavi Kapetan a pomaže mu mornar/kotlar Brusimpete. Ključni čovek za lov je ludi pecaroš, indijanac Daskamifaliko; on peca pirane i video je marsupilamije koji obožavaju da jedu pirane. Kradica i Daskamifaliko pokušaće da ulove neobičnu živuljku podlim planom. S druge strane, tata marsupilami ima ozbiljnih porodičnih problema jer mama nije zadovoljna hranom koju donosi u gnezdo za nju i troje dece. U konačnom nadmetanju ko je mudriji (da se dočepa slasnih mrava ljudoždera) umešaće se nervozni tapir i pleme ljutih indijanaca Šašavona...

Priča se temelji na veselim gegovima i dosetkama, kao i domišljatom dočaravanju porodično/bračnih muka marsupilamija, pretočenim u dopadljiv karikaturalni crtež što, sveukupno, radoznalim čitaocima nudi puno iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 31.01.2016.
Strip: Cane (224)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.01.2016.
Izložba “Crteži na slobodi“...      Press: Strip vesti
  ...u Francuskom institutu u Novom Sadu.

Kao odgovor na napad na redakciju satiričnog lista Charlie Hebdo u januaru 2015, izložba ‘Crteži na slobodi’ prikazuje kroz pedesetak ilustracija na koji način se sloboda izražavanja praktikuje širom sveta.

U saradnji sa Courrier International
• Otvaranje izložbe 30. januara u 17 časova u Francuskom institutu u Novom Sadu, Pašićeva 33. Na otvaranju će biti upriličena i debata o slobodi crtanja, na kojoj će učestvovati karikaturisti i crtači Jugoslav Vlahović, Hugo Nemet, Aleksandar Zograf i Predrag Koraksić Corax. Moderator debate Daško Milinović
• Izložba će trajati tokom celog februara

Objavljeno: 29.01.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #104:

Urušavanje
Scenario: Paola Barbato
Crtež: Giovanni Freghieri
cena 230 dinara

Brad Barron • Specijal #2:
Zemlja na granici
Scenario: Tito Faraci
Crtež: Fabio Celoni

250 strana


Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com
Objavljeno: 29.01.2016.
Sajam malih izdavača...      Press: Novo doba
  ...Fijuk.

Čujte, počujte i dobro nam dođite na prvi Fijuk u 2016. godini, sajam malih izdavača, knjiga i stripova. Svi na jednom mestu u sred Beograda, od 17h i grafičari i slikari, i autsajderi i profesionalci i nepoznati i stari znalci, došli bilo na druženje i razgovor, potpisivanje grafika ili razmenu iskustava, upoznavanje, isprobavanje, da se sretnu prijatelji, da se čovek obraduje. Još uvek najjeftiniji, nudimo nove fanzine, nove knjige, nova izdanja za kolekcionare, fetišiste, ljubitelje, poznavaoce, sladokusce… Samoorganizovani, samoedukovani, radimo sami, što ne možemo sami radimo zajedno, a ako ne možemo sad moći ćemo sutra.

U CUK-Imago na prijatnom druženju 29. januara od 17h u Dečanskoj 14, očekuje vas najveći broj izlagača do sada, strip radionica s Wostokom, izložba Miroslava Lazendića, a u Fijuk bioskopu - Undergrad. Uz to i sitoštampa uživo na tekstilu - Greed Graphic, dok Aparatčik – poluproizvodi krpi vašu garderobu na Bagat Danici. Nastupaju Bitef Smrti i Ex Miša, a Mr Caki je zadužen za dobru atmosferu do kasno u noć.

Ulaz je 150 dinara, a uz plaćen ulaz dobijate poklon po izboru sa Fijukovog štanda posebno postavljenog za tu priliku.

   Spisak izlagača:

Novo doba
www.novodobafestival.net/en
Fijuk
www.fijuk.net/
Kulturni Centar Pančeva
www.kulturnicentarpanceva.rs/
Sirius production
www.siriusproduction.rs/index.php
Jo's angels
www.facebook.com/josangels.ketering/
Rende
www.rende.rs/
LOM
www.facebook.com/LOM-75403271563
Beopolis
www.beopolis.co.rs/
Fabrika knjiga
www.fabrikaknjiga.co.rs/
Znak Sagite
www.znaksagite.com/
Krpelj
www.facebook.com/FanzinKrpelj/
Elektrika
www.facebook.com/elektrika.pancevo
Belgrade raw
www.belgraderaw.com/
Studiostrip
www.kosmoplovci.net/studiostrip/index.php
Centar za liberterske studije
www.inicijativa.org/tiki/tiki-index.php?page=cls
Baraba - Književno - izdavačka zadruga
www.facebook.com/KIZBaraba
Anarhija – Blok 45
anarhija-blok45.net1zen.com/
Nauk
nauk.rs/

Minimalna izdanja
minizdanja.awardspace.com/
Slušaj Najglasnije (Bratstvo duša)
www.facebook.com/Slušaj-Najglasnije-Listen-Loudest...
Shlitz comics
www.facebook.com/shlitz.comics
Aleksandar Denić
acadenic.tumblr.com/
Miloš Petrović (Naša Kuća)
www.facebook.com/milos.petrovic.umetnik
Asterian
www.behance.net/Asterian
Aparatčik - poluproizvodi
www.facebook.com/aparatcik
Avakari Dreamass
www.facebook.com/avakari.dreamass?fref=ts
Omča
www.facebook.com/Omkili-ART-299230153522826
Undergrad
www.youtube.com/user/UNDERGRAD13/videos
Luft
www.instagram.com/luft.rs/
Kosmogina
blog.b92.net/blog/12369/Kosmogina/
Milica Jovanović
ratstar.tumblr.com/
Marija Janković i Gordana Ristić
www.facebook.com/Traditional-South-Serbian-...
Recidive Badges
www.facebook.com/hc.pins.official/info/?tab=overview
Kornet
www.kornet.rs/category/izdanja/

www.novodobafestival.net
novodobafestival@gmail.com
Facebook
Youtube
Objavljeno: 28.01.2016.
10. Komikaze nominacija...      Press: Komikaze

  ...10th Komikaze nomination – by Angouleme.

Jubilarna nominacija za nagradu nezavisnog stripa

Među kandidatima za nagradu na najvažnijem europskom natjecanju posvećenog nezavisnom stripu u selekciji za nagradu, hrvatski Komikaze časopis je nominiran – deseti put!

Nagrada je ustanovljena 1992. na Međunarodnom festivalu stripa u Angoulemeu, s predsjedavajućim Philippe Morinom.

Sva izdanja koja su do sada sudjelovala u natjecanju dostupna su u Fanzinoteci – Poitier, Francuska:
fanzinotheque.centredoc.fr/...

Naslovnice albuma – kandidata:
2016. www.bdangouleme.com/963,prix-de-la-bd-alternative-2016
2015. www.bdangouleme.com/670,prix-de-la-bd-alternative-2015
2014. www.bdangouleme.com/436,prix-de-la-bd-alternative-2014
2013. www.bdangouleme.com/194,prix-de-la-bd-alternative
Katalozi 2006. – 2007. – 2008. – 2009.- 2011:
komikaze.hr/wiki/06-07-08-09-katalozi-angouleme/
Fotoreport 2010: komikaze.hr/wiki/28-31-1-10-angouleme/
Fotoreport 2008: komikaze.hr/wiki/24-27-1-2008-komikaze-in-angouleme/

Album # 14 je tiskan sredstvima grada Zagreba -RH

www.komikaze.hr
Objavljeno: 24.01.2016.
Strip-reka...      Autor: Ilija Bakić
  „Priče iz Jugoslavije“ Predraga Đurića
  i Sabahudina Muranovića;
  
izdavač Rosencrantz 2015.;

U književnosti se romanom-rekom naziva specifična romaneskna priča koja, dajući široku sliku epoha, prati junake u vremenima velikih društvenih potresa i promena. Stoga su ovakva dela složena i obimna, sa mnoštvom ličnosti i izraženom sociološko-političko-istorijskom linijom. Zbog serioznog sadržaja koji premaša uobičajenu ulogu stripa kao lake i zabavne tvorevine ovakva dela u stripu nisu česta. Razvoj 9. umetnost menja njene forme i sadržinu a prevazilaženje „zadatka“ da bude eskapističko-akcioni medij otvora put prema razbijanju oveštalih formi i formata. Nove „priče u slikama“ poslednjih decenija prošlog veka našle su i svoj oblik - grafičku novelu koja je produžila standardizovani strip album i otvorila prostore za složenije priče. Naravno, osnovni uslov za postojanje grafičkih novela su - talentovani stvaraoci sposobni da preskoče granice i predrasude (svoje i okoline). Da takvih autora ima i na ovim prostorima dokaz je i grafička novela „Priče iz Jugoslavije“ scenariste Predraga Đurića i crtača Sabahudina Muranovića.

Đurić se poslednjih godina predstavio kao autor vičan da priča o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Njegovi scenariji imaju izraženu društvenu dimenziju sa jasnim političko-filozofskim pogledima i stavovima (bez propagandnog patosa). Iz ove perspektive „Priče iz Jugoslavije“ su normalan korak u njegovom razvoju. U njima on spaja dokumentarnost i fikciju, prošlost i sadašnjost, povlačeći liniju ljudskih sudbina i političkih ideja/idela od kraja XIX kroz čitav XX vek sve do današnjih dana. Priča započinje jednostavno: mladog Benoa, rođenog u Francuskoj, zbog problema sa zakonom otac šalje u Srbiju, u Vojvodinu. Mladić stiže prekasno jer je njegov deda, Jugoslav Dacijarević, upravo sahranjen. Sledećih dana on upoznaje, manje ili više dobronamerne, komšije, starce i svoje vršnjake, dok, istovremeno, iščitava knjigu-istoriju svoje porodice koju je napisao i ostavio mu deda. Prvi predak, Đulijo Daciar sa ostrva Krka, bežeći od bede, stiže u Senj gde će preimenovati u Iliju. On će se priključiti bosanskim ustanicima zaveden velikim rečima kakve su „pravda“, „oslobođenje“, „komuna“, „socijalizam“. Ali kao ustanik više gladuje nego vojuje sve dok ustanak ne propadne zbog političkih igara velikih sila. Ilija se „smiruje“, osniva porodicu a njegov nemir i bunt nasleđuje sin Nikola koji će, kao austrougarski vojnik prebeći boljševicima a po povratku kući nastaviti revolucionarni rad i biti jedan od (neuspelih) učesnika atentata na regenta Aleksandra. I Nikola se, razočaran, povlači u mirni život; 1941. će ga zaklati bivši prijatelj sada ustaša. Njegov sin Vladimir predratni je studnetski aktivista, partizan na Kosovu i Metohiji, posleratni graditelj socijalizma; njegov sin Jugoslav zakratko potpada pod uticaj dekadentnog Zapada ali postaje partijski funkcioner da bi, posle Titove smrti i pojave Slobodana Miloševića, bio prinudno penzionisan. Raspad Jugoslavije, rat, slom jednog sistema odslikao se i u neslaganju oca i sina koji će, konačno, otići u Francusku.

Paralelno sa otkrivanjen istorije Beni upoznaje kontraveznu sadašnjost Srbije, kroz sećanja učesnika u ratovima 1990-tih, govore ultra-nacionalista, gluvarenje mladih bez posla i perspektive, izvitoperene običaje i politikanstvo biznismena. I ljubav, ma koliko zanosna bila, ne može da izmakne senci sumorne svakodnevice. Dok Benija otac vozi u Francusku mučna priča se prekida kao što u kiši nestaje pocepani dedin dnevnik.

Istorijske ličnosti „pomešane“ sa običnim ljudima od krvi i mesa, nadanja i strahove, razvoj i vitoperenje revolucionarnih ideja, izgradnju i propast Jugoslavije Đurić prepliće sa mračnom savremenošću slikajući svet koji je uništen i onaj koji ga nasleđuje. Mnoštvo činjenica i dešavanja, nadograđenih nizom sjajnih epizoda, traži od čitaoca veliku koncentraciju zbog koje se čini da je novele duža nego što jeste (čak 138 tabli) mada se, paradoksalno, može reći da je delo prekratko i da bi moglo biti još obimnije - što je kompliment autorima.

Smenjivanja prošlosti i sadašnjosti tražili su od crtača umešnost i zavidnu veštinu kadriranja i dinamičke gradnje tabli. Sabahudin Muranović je svakoj epohi dao likovni identitet, posebnu liniju i kolorit, od fingirane crno-bele, izbledele fotografije, preko sepija raznih intenziteta do punog, ponegde prezasićenog kolorita konfuzne (nam) svakodnevice. Akvarel, lavirani tuš, „tehnokolor“ tempera, karikaturalnost, visoko stilizovani realizam, kvadrati sa potpuno „slikarskom“ osećajnošću deo su Muranovićevog „arsenala“ kojim daje uverljivi likovni lik Đurićevim rečima zaokružujući tako vanredno zanimljivo delo koje svakako zaslužuje punu čitalačku pažnju.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 24.01.2016.
STRIPOLIS u užem izboru...      Press: Stripolis
  ...na 43e Festival International
  de la BD d'Angoulême.

Naš strip časopis "STRIPOLIS" ušao je u uži izbor na 43e Festival International de la BD d'Angoulême.

Mislim da je to veliki uspeh, bez obzira koga će proglasiti za pobednika!!!

Želim da vam se zahvalim na saradnji i podršci!

43e Festival de la Bande Dessinée d'Angoulême –
Du 28 au 31 janvier 2016 - Prix de la BD Alternative 2016
www.bdangouleme.com/963,prix-de-la-bd-alternative-2016

Objavljeno: 23.01.2016.
Strip: Cane (223)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 23.01.2016.
Tematski dvobroj Kvadrata...      Press: Kvadrat
  ...posvećen Hugu Prattu.

Krajem godine konačno je iz tiska izišao dugo pripremani dvobroj časopisa Kvadrat 31/32 koji je u cijelosti posvećen genijalnom strip autoru Hugu Prattu.  Kako se 2015. godine obilježavalo 20 godina od Prattovog odlaska na drugi svijet, bio je to povod agilnom uredniku Vjekoslavu Đanišu da okupi vrsnu ekipu suradnika sa zajedničkim ciljem, da svaki iz svog kuta i na svoj način osvijetli dio bogatog Prattovog stvaralaštva. Za tu priliku Đaniš je okupio dosta šaroliko društvo, one koji o stripu redovno pišu u Kvadratu, ali i drugim tiskovinama, te neke koji tu i tamo, povremeno nešto objave o stripu, a obično nekim važnim povodom.

Ovaj tematski dvobroj na ukupno 160 stranica donosi 23 bogato ilustrirana i zanimljiva priloga iz pera vrsnih poznavatelja Pratovog stvaralaštva. Među brojnim tekstovima ističu se oni posvećeni Prattovom kultnom junaku Cortu Malteseu, a njegov lik krasi i naslovnicu ovog posebnog dvobroja Kvadrata.

Umjesto uredničkog uvodnika koji se učestalo pojavljivao u ovom časopisu, ovdje je objavljeno Prattovo promišljanje o stripu kao umjetnosti, a sam Pratt o sebi kaže: „Ako bih morao definirati ono čime se bavim, rekao bih da sam pisac koji crta i crtač koji piše…“

Posebnu zanimljivost ovom tematu daje nekoliko tekstova koji govore o Prattovoj argentinskoj fazi. Tada Pratt crta niz značajnih djela slikovnog pripovijedanja, uglavnom po scenarijima legendarnog argentinskog scenarista Hectora Germana Oesterhelda. Iz te faze najpoznatiji su „Ticonderoga“ i „Sgt. Kirk“, stripovi koji su do danas ostali nedostupni našim čitateljima.

Tu su i tekstovi o gotovo nepoznatim stripovima ovog velikog majstora kao što su „Sjenka“ ili „Sandokan“ za koje danas znaju samo rijetki čitaći Prattovih stripova te je ovo prilika da saznaju nešto više o njima, a naše izdavače da potaknu na objavljivanje ovih pomalo prešućenih Prattovih djela.

Dvobroj koji se pripremao gotovo godinu dana u konačnici je ispunio svoju svrhu i dokazao da je jedina tiskovina u Hrvatskoj koja više od dva desetljeća uporno promovira devetu umjetnost. Ovim tematom odao je priznanje Hugu Prattu, velikanu slikovnog pripovijedanja čija djela ni dvadeset godina nakon njegovog odlaska nisu zastarjela i dalje plijene pažnju čitatelja širom svijeta.

Objavljeno: 22.01.2016.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak
Tex #49: Vojni sud
Scenario: Claudio Nizzi
Crtež: Andrea Venturi
Zagor #104: Vojska ludaka
piše:  Luigi Mignacco
crta: Raffaele Della Monica
Biblioteka DAMPIR - knjiga 2

Objavljeno: 22.01.2016.
Mapiranje kolonizovane podsvesti      Autor: Vuk Popadić
  ZEROKALKARE, "Armadilovo proročanstvo";
  Lavirint, Čačak, 2015.

„Amerikanci su kolonizovali našu podsvest” rekao je na jednom mestu Vim Venders misleći na misaona prostranstva koja je osvojila američka (pretežno pop) kultura oličena u književnosti, filmu, rok muzici, stripu, animaciji, video-igrama i svim drugim oblicima u kojima ona dolazi do nas u poslednjoj stotini i nešto godina.

Mikele Rek ili ZEROKALKARE, kako se predstavlja italijanski strip umetnik koji živi i radi u Rebibiji - predgrađu Rima u kojem se uglavnom i odigravaju njegovi stripovi, jednako dobro razume tokove (pod)svesti koliko i poznaje pop-kulturu, te se njegovi stripovi osim u Rebibiji odigravaju i u podsvesti svih nas koji smo predano konzumirali sve vidove zvanične i pop-kulture u proteklih nekoliko decenija. Zato i ne čudi da je baš on najuticajniji autor kojeg je iznedrila italijanska strip scena u novom veku. Stojeći na ramenima džinova duge tradicije italijanske devete umetnosti, istovremeno razvijajući nehajni stil na tragu svojih američkih, japanskih, novozelandskih i evropskih (pre svih francuz Boulet) savremenika, Rek nam pripovedajući o sebi priča o životu čoveka opterećenog blagodetima modernog doba.

„Armadilovo proročanstvo” u izdanju Lavirinta iz Čačka, je prva zbirka njegovih kratkih i ne tako kratkih storija koje uredno(poput hroničara naše stvarnosti Aleksandra Zografa u nedeljniku „Vreme”), objavljuje na svom vebsajtu zerocalcare.it svakog drugog ponedeljka od 2011. godine. ZEROKALKARE (što u prevodu znači„sa nula posto kamenca", a preuzeto je sa ambalaže za deterdžent, na taj način još jednom povezujući robu široke potrošnje sa identitetom današnjeg čoveka) nepogrešivo mapira tokove svesti i nizove asocijacija koje u našem mozgu izazivaju reference na likove i narative, birajući uvek ispravan trenutak da nam ih „servira" oslobađajući kod čitaoca upravo ona osećanja koja u kolektivnoj svesti nosi određeni karakter ili citat, tvoreći na taj način novi jezik „podrazumevanja" unutar njegove priče i čineći subjektivni svet sopstvenog alter-ega delom planetarnog imaginarnog sveta.  Otvarajući „Armadilovo proročanstvo” postajemo deo jednog svežeg umetničkog glasa koji nam odmah postaje blizak, što je i doprinelo njegovom iznenadnom uspehu i narastajućoj popularnosti i prepoznavanju od strane stručne i čitalačke publike u Italiji i Francuskoj.

Duh koji ove priče neosporno poseduju i snaga crteža neformalne stilizacije predstavljaju neodoljivi amalgam, koji čini da njihovo nizanje u naizgled nepovezanom random modu u trajanju od jedne do najčešće pet tabli, koje se mogu čitati i potpuno odvojeno jedne od drugih, formiraju na kraju jednu veliku i pomalo tužnu priču. Jednu od onih priča o odrastanju ili bolje jednu od onih priča  koje nam u procesu odrastanja promaknu, koje bi mogle da budu naše priče, kada bi samo bili sposobni da kanališemo sve one procese i potrese koji se odigravaju u nama dok radimo, mislimo i planiramo nešto drugo. Drugim rečima – strip je jedan od najlepših nusprodukata američke, sada već korporativne pop kulture koji najlepše cveta van američkog kontinenta, Vim Venders je istrajan, dosledan i važan umetnik, a ZEROKALKARE je autentičan, duhovit i sjajan autor.

Originalno objavljeno u Politici (dodatak Kultura Umetnost Nauka, 16.1.2016)
Objavljeno: 21.01.2016.
Tv premijera dokumentarca...      Piše: Tea Grgurić
Redatelj Modrić sa Bordom i Mladenom Bjažićem
   ...VJEČNA STRIPOVSKA MLADOST!

Dokumentarni film BORDO - VJEČNA STRIPOVSKA MLADOST, u cjelosti posvećen strip stvaralaštvu jednog od najdugovječnijih autora stripa u svijetu Borivoju Dovnikoviću, ima svoju televizijsku premijeru.

U produkciji Vedisa film je snimljen 2013. godine, a prema scenariju Veljka Krulčića, režirao ga je Bernardin Modrić.

Premijera će biti na trećem programu Hrvatske televizije u srijedu (20. siječnja 2016.), s početkom u 22 h.

Repriza će biti dan kasnije, ali u prijepodnevnom terminu (21.1. u 11.30 h).

A, svi koje film zanima, a koji nisu u vrijeme prikazivanja u mogućnosti biti uz svoje televizijske prijamnike, BORDO - VJEČNU STRIPOVSKU MLADOST mogu pogledati na svojim mobilnim uređajima i računalima s pomoću HRT-ove multimedijske platforme HRTi (www.hrti.hr).

O liku i djelu Borivoja Dovnikovića u VJEČNOJ STRIPOVSKOJ MLADOSTI, autoru koji je svoj prvi profesionalni strip objavio s nepunih 15 godina, a i dan-danas, u 86. godini života redovno i neumorno crta, govore njegove kolege, scenaristi, urednici i znanci: Mladen Bjažić, Pero Zlatar, dr Frano Dulibić,  Nedeljko Dragić, Božidar Novak, Miki Čukli, Veljko Krulčić, Oto Reisinger, Vesna Dovniković, Rudi Aljinović,  Dubravko Mataković, Krešo Zimonić...

hrtprikazuje.hrt.hr/317136/bordo-vjecna-stripovska-mladost

Objavljeno: 20.01.2016.
Emisija emocija      Press: Strip vesti

"Zamislite svijet u kojem su ljudi krhke, nemoćne životinjice izložene bespoštednim eksperimentima. Zamislite laboratorij u kojem manipulativni moćnici upravljaju vašim mislima,osjećajima, stavovima. Zamislite da u tom laboratoriju postoji stroj koji programira ljude da mrze ili da obožavaju, da postanu nacionalisti, križari, atentatori ili samoubojice. Irena Jukić Pranjić, majstorica metamorfoze i transgresije, ovu orwelovsku viziju uzima kao poligon za punokrvnu SF komediju punu iskričave duhovitosti i malih gorkih obrtaja".
(Iz pogovora Maje Hrgović)

Objavljeno: 18.01.2016.
Strip: Cane (222)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.01.2016.
E. K. Sigar: POPAJ, 1928 - 1930. ...      Press: Komiko
   ...u pretplati!

Poštovani čitaoci,

u februaru 2016. iz štampe izlazi prva knjiga sabranih epizoda Sigarovog Popaja. Na 168 stranica velikog formata, u ediciji "Klasici svetskog stripa", knjiga donosi prve epizode Popaja, hronoločki kako su izlazile, u periodu od 1928. do 1930.

Sigarov Popaj objavljivan je u Srbiji tokom 1930-ih, u listovima "Mika Miš" i "Politikin Zabavnik", ali ne redom i ne od prvih epizoda. U poslednjih 7 decenija tek je poneka Sigarova epizoda kod nas objavljena, tako da većina ovog materijala izlazi premijerno u ovom delu Evrope, u opremi kakvu ovaj biser stripa, i humora 20. veka uopšte, svakako zaslužuje.

Za naše izdanje otkupili smo najkvalitetnije otiske koji postoje, sakupljane iz više različitih izvora kako u SAD tako i u Velikoj Britaniji, i dodatno ih retuširali i čistili, tako da možemo reći da ćemo imati najkvalitetnije izdanje ovih epizoda Popaja koje postoji. Materijali koje smo dobijali od vlasnika licence, King Features Syndicate-a, su daleko slabijeg kvaliteta, i zaista smo ponosni na ovu činjenicu.

Knjigu možete naručiti u pretprodaji uplatom od 1500 dinara na račun ID Komiko, Kosovska 20, 21000 Novi Sad, br. računa 250-2060000245780-39. Potrebno je i da nam na adresu info@komiko.rs javite Vaše podatke i adresu kako bismo Vam poslali knjigu.

Srdačni pozdravi,
ID Komiko

Objavljeno: 14.01.2016.
Post Scriptum (162)      Autor: Zoran Đukanović
Hronika Sajma ‪- Dušan Mladenović
  Ravnodušnost apokalipse
  
(„Ranx“- integral, Makondo)

Ranx je android, nastao od jedne mašine za fotokopiranje kojoj je studelikevent (spoj studenta i delikventa!), terorista, odnosno član pokreta koji je kriminalizovan, dodao bioelektronske elemente (reč je naravno o mekgafinu, pokretaču zapleta), te “otud” Ranx može da se drogira, pije, jede i vodi ljubav. Usled povrede glave, potenciometar za agresivnost mu je slomljen, pa je, eto gle, intenzitet ostao na najvišem nivou.  Ranx je robot-siroče, pošto mu je tvorac ubijen s devojkom u policijskoj raciji. Zaplet je obavio svoju funkciju i ovaj robotski ološ s otvorenim električnim mozgom i odšrafljenim gornjim delom lobanje može da krene u politički nekorektne avanture.

Teško je nabrojati u kom je sve pogledu strip Ranx izrazito politički nekorektan. Svakako u pogledu nasilja i seksa, da počnemo od očiglednog: prema levici, siromašnima, invalidima, obespravljenima, staricama, deci, majkama, seksualnim manjinama… Ranxa nije lako prevoditi, potrebno je napora da se njegov sleng i bezobraština ne osiromaše. U njemu nema siromašnih, svi su bogati, svi su blazirani i snobovi, ili makar to žele biti. Alanfordovski crni humor ovde je doveden do paroksizma. Agresija je oblik normalnosti u komunikaciji u svetu kojim Ranx kroči. Nasilje, od fizičkog do verbalnog, je toliko preterano da prestaje da bude nasilje u doslovnom smislu i postaje neka vrsta torte bačene u lice čitaoca. Bacanje u lice izazova da se prenerazi, užasne i ostane hipnotisan fascinatnim vizuelnim košmarom u koji ga ovaj strip uvlači. Suberzija kodova svakodnevice je potpuna. Ranx svoju žestinu povlači iz najžešćih tradicija strip andergraunda, tek koju deceniju ranije uspostavljenih. 

Kiborg pank antijunak u izopačenom svetu jedan je od najnasilnijih junaka u svetu stripa. Ima tri ugrađena stimulansa, agresiju, ljubav i ravnodušnost. Zar ne liči veoma na ljude? Odnos između polova je potpuno nihilistički. Žene su ništa manje, ako ne i brutalnije od muškaraca. Zanimljiv je parodični aspekt seksualne eksploatacije muškog tela od strane žena. Ranx je jedan od najnihilističkijih stripova koji možete sresti na policama svetskih knjižara stripa.

Dakle, šta je toliko fascinatno u Ranxu? Ravnodušnost apokalipse u kojoj se svet našao. Predizajniranost nasilja koje nas zapanjuje i fascinira. Pekimpoova (Sam Peckinpah) Divlja horda može nekome da zaizgleda pomalo kao patetični moralizam penzionera spram ciničnoj brutalnosti Ranxa. Svet je potpuno bez vrednosti. Njih su zamenili nasilje i cinizam koji svojom hipertrofiranošću zadobijaju parodični efekat.

Nasilje je toliko preterano da prestaje da bude nasilje u doslovnom
smislu i postaje neka vrsta torte bačene u lice čitaoca
Lepota arhitekture u 'Ranxu'

Crtač ovog stripa Gaetano Liberatore dovodi objekte i figure koje predstavlja do njihovih krajnjih limita. Liberatore je fasciniran ljuskim telom, tkivom i teksturom stvari. Opsednut je deformitetima i bizarnim efektima koji iz njih proističu. Presijavanja, maniristička perverznost i iznad svega – teksture. Teksture mermernih zidova i stubova, istrošenih tkanina, nagrizenost tela i deformiteti – ekstravagantna dekadencija. Liberatore je vrhunski dizaner. Prizor prosto nestaje u lavirintu dizajna. Liberatore  je majstor oneobičenih pokreta, specifičnog govora tela njegovih karaktera. Majstor je kostimografije i scenografije, artificijelnih tekstura. Neobičnih kolora i dočaravanja različitih materijala. A sve poseduje izvesnu patinu koja ne oduzima nego dodaje dekadentnom stripskom glamuru Ranxa. Odlično je „uhvatio“ neke tipove supkultura odevanja, postpanka pre svega. Slika Italiju izokrenutu u ogledalu. Svet je potpuno pervertirano mesto za živeti, a svako novo lice koje nam taj svet okreće, još je pervertiranije od prethodnog. A Ranx je samo metafora, primalnosti ponašanja. Brutalan je, no ipak nešto manje blaziran od ljudi koji ga okružuju. On nema drugih i trećih misli.

Liberatore formirao se u vreme radikalizma i subverzije u stripu. Na način najžešćeg andergraund stripa Ranx razara norme ponašanja izrugujući se, nemilosrdno provocirajući. Ranx se ne bavi banalnošću zla nego blaziranošću zla, zlo je u njemu campy, a blaziranost je cool. Sve ostalo izmiče našim kriterijumima. Dekadencija je opšta. Svet je ljigav, beskrupulozan i zao, ali zato glamurozan. Svi su zli.


Mamina briga

Ranx je fascinatno iskustvo, potpuno šokantno u dva pogleda: nasilje i perverzija, s jedne strane, i fascinantan vizuelni svet, s druge,  koji je u toj meri retko ko u ukupnoj istoriji stripa uspeo da dostigne. Upravo spoj, potpuna sraslost ta dva šoka čine ovaj strip nezaboravnim. Ranx je i triumf kostimografije i arhitekture, uopšte - integralnog dizajna. Jednom viđen, Ranx je strip koji je nemoguće zaboraviti, trenutno ostaje urezan u ključne prizore iz istorije stripske reprezentacije sveta.

(Vreme br. 1302, Beograd, 17.12.2015)
Objavljeno: 10.01.2016.
„Nikad robom“, font      Press: Strip vesti
  Font baziran na stripovima
  iz edicije Nikad robom;

Пред неполн месец, на едно од најпознатите мрежни места наменети за фонтови, платформата Dafont, објавен е фонтот Nikad robom, базиран на рачниот летеринг од истоимената стрип ревија, односно од 93-та епизода, насловена „Никола Скобаљиќ“, на авторот Никола Митровиќ - Кокан.

Фонтот, изработен од Александар Стеванов, има вкупно 102 глифи и 588 кернинг парови, погоден е за дигитално летерирање на стрипови, а истиот може да се користи за пишување на српско-хрватски, како и за текстови на англиски јазик.

Од неговото објавување на плат-формата, на 17 ноември, па до сега, Nikad robom има над 1200 преземања, а тој број постојано расте со во просек по околу 30 преземања дневно. За и вие да го преземете, кликнете на следната врска:
www.dafont.com/nikad-robom.font



 

Македонски типограф награден во Монтевидео

На типографскиот натпревар TipoType Award 2015, кој што овој месец, во Монтевидео, се одржа по втор пат, една од наградите му припадна на македонски автор. Се работи за меѓународен натпревар организиран од уругвајската компанија - TipoType, специјализирана за продукција, дистрибуција и маркетинг на фонтови.

На натпреварот, за целосно завршени фонтови, како и за фонт проекти, на кој до 20 септември можеа да се пријават автори не само од Уругвај, ами и од цел свет, македонскиот стрип-автор  и типограф Александар Стеванов освои пофалба од жирито, де факто трето место, имајќи предвид дека, според пропозициите, организаторот доделува само прво и второ место. Покрај оние од домаќинот Уругвај, кои се натпреваруваа во посебна категорија, меѓу наградените има автори и од Аргентина, Мексико, Чиле, Бразил и Колумбија. Со тоа Стеванов е единствениот од деветте наградени автори, кои се натправаруваа во вкупно три категории, кој не е од Латинска Америка.

Фонтот за кој тој освои пофалба е изработен минатата година и се заснова на ракописот на доајенот на македонскиот стрип - Диме Иванов Димано. Називот на фонтот е „Ботин“ според истоимениот стрип-лик на Димано, кој всушност е и негово стриповско алтер-его. Своето воено крштевање „Ботин“ го имаше минатата година, кога беше искористен за дигитално летерирање токму на стрип-албум на Димано, во издание на издавачката куќа „Стрип квадрат“.

Станува збор за релативно обемен фонт, кој има вкупно 350 глифи и 2875 кернинг парови. Покрај кирилични, содржи и латинични букви и поголем број на знаци, а може да се користи за пишување на македонски јазик и на јазиците на малцинствата кои што живеат во Република Македонија, како и за текстови на светските јазици, меѓу кои англискиот, францускиот, шпанскиот, германскиот, рускиот идр.

Objavljeno: 09.01.2016.
Strip: Cane (221)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.01.2016.
Strip u 2015.      Autor: Ilija Bakić
  Upoznavanje sa vrhunskim dometima
  devete umetnosti ili otkrivanje
  strip istorije;

Strip je „zahvaljujući“ masovnosti u svom predstavljanju publici - najpre u dnevnim novinama a potom i u svakovrsnim „šarenim sveskama“ - vrlo dugo tretiran kao neozbiljna pojava koja je vrlo daleko od bilo kakve umetnosti, čemu je itekako doprineo i njegov sadržaj u rasponu od bezazlenih gegova do konfekcijskih avanturističkih sadržaja. I nesporna remek-dela ranih strip godina, kakva su „Mali Nemo“, „Maca Šiza“ ili „Porodica Tarana“, zadugo su bila van očiju ozbiljne kritike. No, vremenom i teoretičarima akademističkog (dakle, po prirodi stvari, konzervativnog) profila postaje očito da strip nije ni prolazna ni trivijalna forma pa mu, uz dodelu statusa „devete umetnosti“, postepeno posvećuju pažnju. U sagledavanju i analizi dometa i karakteristika bitno je i sagledavanje dotadašnjeg razvoja, dakle utvrđivanje istorije stripa. Ova namera osujećivana je upravo masovnošću i haotičnošću objavljivanja stripova u raznovrsnim publikacijama. Stoga se, tokom druge polovina XX veka, proučavanje stripa kreće na dva koloseka: s jedne strane se pišu teorijski radovi o stripu kao umetničkoj formi odnosno o pojedinim strip ostvarenjima a, s druge strane, pokušava se što preciznije zabeležiti dotadašnja istorija stripa i reprintovati u kritičkim izdanjima. Ovaj obimni posao u zapadnom svetu „obavljaju“ specijalizovane edicije, časopisi posvećeni istoriji stripa odnosno stručni radovi, knjige i zbornici.

Kao i na mnogim poljima kulture i umetnosti, ovdašnji prostori kasne u priznavanju umetničkih kvaliteta stripa odnosno u sagledavanju i proučavanju njegove istorije, domaće i svetske. I dok se teorijske knjige o stripu, s vremena na vreme, objavljuju zahvaljujući entizijazmu pojedinaca, što se tiče reprinta stripova situacija je, barem do poslednjih par godina, bila katastrofalna jer publikacije-edicije koje su hronološki objavljivale neki strip serijal nisu bile česte ni u bivšoj Jugoslaviji ni u sadašnjoj Srbiji. Mnoštvo epizoda nekog serijala odnosno opusa strip autora štampano je u raznim magazinima, manje ili više (ne)kvalitetno, bez praćenja hronologije odnosno uz skraćivanja i prepravljanja; po ovom pitanju najbolje su prošli Bonelijevi junaci (koji su, koliko-toliko, kontinuirano izlazili u edicijama „Zlatna serija“ i „Lunov magnus strip“) te  legendarni Alan Ford. Ljubitelji stripa sa malo dužim čitalačkim stažom dosetiće se nekih pokušaja publikovanja čitavih serijala; tako je „Princ Valijan“ odštampan u celini (u višedecenijskom „Forum Markentprintovom“ poduhvatu), „Dečje novine“ su pokrenule ediciju „Nostalgija“ koja je imala ambiciju da prati nekoliko serijala (Fantom, Mandrak, Stiv Kenjon) kao i posebna izdanja „Miki Mausa“ i „Flaša Gordona“; sva ih je (i niz albuma o „Bluberiju“) prekinula propast kuće a potom i države. U kriznim godinama „Politika“ je namerila da „isprati“ serijale o „Asteriksu“ i „Taličnom Tomu“ odnosno „Detektivu Iks-9“ ali nije u tome uspela. Ni poduhvat „Komune“ da objavi celokupnog „Korta Maltezea“ nije dovršen. U poslednjoj deceniji „Marketprint“ je reprintovao nekoliko Hermanovih serijala („Tornjevi Boa-Morija“, „Bernard Prins“, „Komanča“), kao i „Svemirske putnike“, „XIII“, „Petra Pana“, „Ratnike sa Akbara“... Ipak, generalno, ovakvi poduhvati osuđeni su na (ne)slavnu propast pa doskora niko nije kretao tim „putem kojim se ređe ide“; na drugoj strani, posle časopisa „Pegaz“ i „Cepelin“ niko se nije usuđivao da pokrene istorijsko-teorijski strip časopis (delimično je tu ambiciju imao „Tink Tank“).

Ipak, znatiželjni ljubitelj i čitalac stripa koji razgledaju knjižarske izlog i izdavačke sajtove poslednjih par godina otkriće, posebno u protekloj 2015. godini, priličan broj izdanja koja se bave strip „istoriografijom“ odnosno hronološkim reprintima strip serijala ili opusa pojedinih autora, i to u kvalitetno odštampanim, tvrdo ukoričenim knjigama, najčešće u punom koloru. Ima tu svakovrsnih poslastica, od klasičnog kolornog „Princa Valijanta“ Hala Fostera („Čarobna knjiga“) preko novinskih tabli sa proslavljenim junacima Džimom iz džungle i Flašom Gordonom, u crtačkom izvođenju Aleksa Rejmonda („Čarobna knjiga“) do detektiva sa naočarima, Ripa Kirbija, koji se takođe predstavlja od prve epizode („Čarobna knjiga“). Na domaću scenu vratili su se Fantom (iz 1939-1942) i Mandrak (1945-1948) u izdanju „Makonda“, koji je započeo i objavljivanje vestern klasika „Lens“ (od 1955. godine). Tako se, uz ranije započeta objavljivanje „Malog Nema“ („Makondo“) i „Porodice Tarana“ („Darkwood“, Marketprint“), praznine u istoriografiji američkih novinskih stripova objavljivanih u decenijama oko II svetskog rata vidno popunjavaju. Obimne knjige o Marvelovim super herojima („Čarobna knjiga“) takođe će koliko-toliko „zakrpiti“ praznine na ovom strip frontu. Od značajnih stripova iz 1960-tih i 1970-tih koje domaća publika može da čita/gleda pomenimo Krepaksovu „Valentinu“ („Darkwood“), Žiroovog „Bluberija“ (u crno-belog varijanti „Marketprinta“ i „Darkwooda“) te epsko-naučnofantastičnog „Torgala“ („Darkwood“ i „Čarobna knjiga“) i svemirskog „Valerijana“ („Darkwood“) čiji uticaji dosežu do današnjih dana dok će se senka ingenioznog Mebijusa prostirati na više decenija unapred a njegovi albumu („Darkwood“ i „Čarobna knjiga“) jesu i biće obavezna strip lektira. I dometi modernih klasika kakav je Hermanov „Džeremaja“ („Čarobna knjiga“) ili pank-subverzini Tamburinijev „Rankseroks“ („Makondo“) svakako će imati svoju publiku u narednim vremenima. Albumi vrsnog italijanskog umetnika Dina Batalje („Darkwood“, ranije i „Makondo“) takođe će osvetliti jedan kvalitetan ogranak evropskog strip stvaralaštva i tradicije.

Dok se, kako vidimo, svetska strip baština objavljuje, onome što je stvarano na ovim prostorima i dalje se ne posvećuje dovoljna pažnja. U godini u kojoj nas je napustio, Zdravko Zupan je potpisao monografiju sa stripovima Iva Kušanića, u izdanju „Modesty stripova“ (koji su već objavili knjige o stripovima Radivoja Bogojevića i Brane Jovanovića iz legendarne edicije „Nikad robom“). Knjiga koje se bave domaćim stripom i njegovim autorima, od najstarijih do i danas aktivnih (takve su i one posvećene „domaćem“ Tarzanu, „Darkwood“), trebalo bi, ipak, biti što više kako bismo upoznali i sagledali sopstvenu strip prošlost.

Kako god bilo, zaključimo da je 2015. godina prošla (između ostalog) i u znaku jake produkcije knjiga koje se bave strip istorijom što je zalog boljeg poznavanja tradicije i upoznavanja sa vrhunskim dometima devete umetnosti.

(„Dnevnik“, 2016)
Objavljeno: 08.01.2016.
Vodič kroz svet stripa #8      Autor: Andrija Mihajlović
   Trag ugljenom i pesma sirene

Sirene tradiconalno vezujemo za more. Medutim, šta kada se jedna nade u reci(i to reci Hadson)? Da li je rec o pravoj sireni i otkud ona uopšte tamo? A pored toga – recje o stripu nacrtanom jednom krajnje neuobicajenom tehnikom...

Godinama unazad, na stripskim forumima često neko postavi pitanje “šta je važnije, priča ili crtež?” Ali, iako se ova dilema može učiniti poput one “šta je starije, kokoška ili jaje?”, nije tako, jer je ipak priča osnova svega. Čak i onda kada u određenom stripu nema balončića, odnosno reči/teksta, nije crtež tu tek da bi neko “mahao”svojim talentom (osim možda Mebijusa), već da bi dao oblik priči (ideji).

Olovka i tuš su tradicionalna sredstva koja koriste strip-crtači, nakon čega eventualno dolazi boja, ako postoji potreba za njom, a danas je digitalni kolor gotovo u potpunosti zamenio klasično ručno bojenje stripova (dok, s druge strane, digitalni crtež “preti” da vremenom potisne klasični). No, ako izuzmemo sveopštu digitalizaciju, smeli i inovativni autori su odavno počeli da koriste slikarske i druge tehnike, i u Vodiču kroz svet stripa, bavićemo se, pored ostalog – a kako je ranije već istaknuto – baštakvim autorima, koji doprinose crtačkoj diferencijaciji u devetoj umetnosti.U delu o kome je ovde rečnema kolora;radi se, dakle, o crno-belom stripu/grafičkom romanu, ali je zato tehnika koju je autor koristio krajnje nesvakidašnja... Mark Sigelje kreirao “Mornar Tven ili Sirena u reci Hadson” (“Sailor Twain, or The Mermaid in the Hudson”, First Second, 2012.) koristeći ugljen, odnosno ugljene štapiće...

Konjske glave nacrtane ugljenom; crtež je star preko
trideset hiljada godina i nalazi se u pećini Šove,
u francuskoj oblasti Ardeš

Ova crtačka tehnika jedna je od najstarijih, ako ne i najstarija, budući da su se njome koristili još praistorijski ljudi, dok, zanimljivo, polaznici časova crtanja dan-danas svoje usavršavanje započinju istom tehnikom! Ugljen se dobija karbonizacijom –sagorevanjemdrveta, bez ili uz minimalno prisustvo kiseonika. U zavisnosti od toga da li je ugljen kompresovan ili ne, te od mekoće i prečnika štapića, slično kao i kada je reč o grafitnim olovkama, crtač može postići različite efekte, a Sigelu mašta ne nedostaje, jer je njegov magloviti prikaz države Njujork s kraja XIX veka, kada su parobrodi bili uobičajen prizor, jedan od ne samo najinovativnijih, već i najlepše nacrtanih stripova poslednjih godina.

Nezavisna (indie) produkcija (ne samo stripova, već filmova i muzike, takođe) je u prvoj deceniji XXI veka doživela svojevrsnu eksploziju, što je trend koji ne jenjava ni u tekućoj, a “Mornar Tven” je odličan pokazatelj difuzije kreativnosti koje smo svedoci, kao i činjenice da pojam grafički roman dobija na težini; obereči koje čine ovu sintagmu. Efekat koji je, upotrebom ugljena, Sigel postigao u svom delu, najsličniji je stripovima u kojima autori koriste lavirani tuš, iako je ta tehnika nešto prefinjenija i “mekša”. Isprva je i krenuo da crta “Mornara” koristeći tuš, ali je, prema sopstvenim rečima, shvatio kako je nešto grublji ugljen adekvatniji.

Različiti valeri sive boje omogućili su Sigelu da pomoću njih iskaže dubinu, što kroz rendering likova i objekata, što kroz svetlosne efekte (kakobi prikazao određeno doba dana ili noći, kao i vremenske prilike), štokao način da istakne likove i objekte oivičene debelom crnom linijom u prvi plan, čineći pozadinu magličastom.

Naslov će vas naterati da se zapitate da li je ovo delo na neki način povezano s čuvenim piscem Markom Tvenom, ali nije; glavni junak, kapetan broda, koji se, ne slučajno, zove "Lorelaj", Ilajdža Tven, čak ističe, podsećajući čitaoce, kako to i nije pravo ime slavnog pisca... Sigel prikazuje Njujork u doba punog zamaha Industrijske revolucije, i obalu reke Hadson duž velikog dela njenog toka, a posebno mesto zauzimaju parobrodi, uglavnom "Lorelaj": pozornica za vešto osmišljene likove, od kojih pojedini kao da su zaista sa strana Tvenovih romana ušetali pravo u Sigelov, zavodljiv poput pesme sirena... A, kako naslov sugeriše, jedna od njih je tu!

Otkud se i zašto ovo stvorenje našlo u reci Hadson i kakvu tajnu krije, ali kakvu tajnu krije – ireka? Crtežom je prelepo izgrađena romantično-dekadentna atmosfera, koja se, zbog karikaturalnog prikaza likova (pomalo nalik grafičkom izrazu Novozelanđanina Dilana Horoksa), može na trenutak učinitiveselom, ali kako priča odmiče, sve je mračnija... Tu je još i vlasnik broda, Francuz Lafajet, zavodnik, čiji je stariji brat nestao na nejasan način, kao i jedan misteriozni pisac, Biverton (čiji lik je Sigel, moguće je, zasnovao na osnovu zanimljivosti vezane za muške pseudonime, pod kakvima su pisale sestre Bronte). Svako od njih, a nisu jedini, povezan je na određen način sa sirenom: Ilajdža dobija neverovatno poetsko nadahnuće u njenoj blizini, Lafajet njenu pesmu krivi za nestanak svog brata, a Biverton piše o okultnom, čudnovatim bićima i događajima. Ljubav, opsesija, pa i seks, smenjuju se na intrigantan način, navodeći protagoniste ovog dela onamo gde su glasovi mitskih sirena odvodili nesrećne mornare u davnim vremenima. Konačno, saznajemo kako u dubinama Hadsona postoji jedan vrlo zanimljiv svet...

Još jedna zanimljiva činjenica vezana za nastanak ovog stripa je da je “Mornar Tven”isprva izlazio kao veb strip. Mark Sigel objavljivao je oko dve godine po jednu tablu svakog ponedeljka, srede i petka, iako je oduvek želeo da objavi svoj rad u formi grafičkog romana, a pripreme, istraživanja i realizacija trajali su punih devet godina. Kao razlog za to navodi kako su, u vremenu u koje je smeštena radnja stripa (1887. godina), dela brojnih pisaca objavljivana serijalizovano, a veb stripove vidi kao modernu "inkarnaciju te tradicije". (Nadam se da će ovaj nesvakidašnji grafički roman neko objaviti i na Balkanu, a ovde možete pročitati nekoliko prvih poglavlja.)

[Premijerno objavljeno: stripovi.com, 15.11.2015]
Objavljeno: 07.01.2016.
MojStrip #13...      Piše: Zlatko Milenković

      Adresa: www.mojstrip.com/
  ...digitalni strip časopis!

MojStrip je mrežni časopis besplatno dostupan na internetu koji izlazi svakog prvog u mjesecu i njeguje stripove komunikativnijeg autorskog pristupa.

Prvi broj MojStripa objavljen je 1. 1. 2015. i već u prvoj godini postojanja portala objavljeno je 576 stranica stripova osmorice domaćih autora! Trinaesti broj započinje drugo godište časopisa i donosi sedam novih epizoda omiljenih stripova: Rexya Ivana Marušića, Bula i Bala Marka Dješke, Postuma Darka Macana, Ironije Jurice Starešinčića, Vlage, Mraza i Soli Helene Klakočar-Vukšić, Zlata Gorana Duplančića i Mzungu Luke Domagoja Rapčaka.

Objavljeno: 05.01.2016.
Urednikovanje...      Piše: Zlatko Milenković
  ...novogodišnje!

Kao što obično biva u ovo vreme, koji dan od ulaska u Novu godinu, napišem uvodnik i mali osvrt na prethodnu godinu. Bude tu malo hvale, malo planova i puno poziva da postanete saradnici Strip vesti... I pristigle čestitke. Obično malo kasnim, pa sam se potrudio da ne kvarim tu tradiciju...:)

Ovog puta pošteno opravdanje mi je gripa koja me je strefila na samim vratima 2016. Kako ide, još koji dan bih trebao da apstiniram od rada, ali nije pošteno prema vama koji pratite Strip vesti. Stoga ide "lajt" verzija uvodnika, preskočiću čestitke (sakupiću čestitke i postaviti ih na facebook stranici SVesti) i neću nabrajati sve planove... Pokajnički ću priznati kako mnogo obećanih stvari nije urađeno. Priznaću i da dobrim delom nije moja krivica...:) Naravno, pokušaću sve to da ispunim/ispravim ove godine.

Strip vesti po broju poseta idu uzlaznom putanjom i dnevni "tiraž" SVesti osetno je veći od prosečnog tiraža strip izdanja na našem prostoru... Nakon potresa iz sedmog meseca, kada smo završili "na ulici", sve se normalizovalo i sajt je na bržem i pouzdanijem serveru. Priloga, naravno, nikad dovoljno, ali tu prebacujem krivicu na sve one koji imaju šta da jave, kažu, napišu... o stripu, a to ne rade. Koliko mogu, spram svojih obaveza ja uradim. Dakle, kukam i zapomažem (da ne kvarim tradiciju) za saradnicima koji će slati svoje priloge. Šaljite svoje priloge, budite deo Strip vesti...:)

Toliko za sada, od sutra se čitamo (skoro) svakodnevno...;)

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

Objavljeno: 05.01.2016.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.