SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)
Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    SCI&FI STRIPOVI
27.09.2014.
Piše: Tihomir Jovanović

     Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI je na 12-tom strip salonu u SKC-u predstavilo svoje fanzine posvećene stripu. SF Portal br. 13 doneo je stripove Den Berija najpoznatijeg po radu na Flašu Gordonu. Ovde dat strip Flaš Gordon preuzet je iz Politikinog zabavnika, ova epizoda izlazila je od broja 442, 18.06.1960 do broja 459, 15.10.1960 godine. Osim ovoga dati su i manje poznati radovi Den Berija koji kod nas nisu objavljivani.
     U Strip Portalu prikazani su tekstovi i stripovi koji su deo našeg ranijeg rada i objavljivani su u našem fanzinu Terra. Na kraju svakog broja objavljujemo po nekoliko tabli SF stripa, kao i posebne celine posvećene nekom autoru ili temi u pojedinim brojevima SF Portala. Svi brojevi Terre mogu se slobodno daunlodovati sa našeg sajta www.sciencefiction.org.rs u PDF formatu. Tekstualni deo se odnosi na značaj britanskog SF stripa na prostoru bivše Jugoslavije a na kraju je dat kompletan strip Rona TarneraNapad iz svemira, objavljen u ediciji Crtani romani br. 5.
     Često se zanemaruje uticaj britanskog SF stripa na razvoj SF na prostoru bivše SFRJ. Pokušali smo da ukažemo na najznačajnije stripove sa ostrva koji su od šezdesetih godina do raspada Jugoslavije uticale i stvarale generacije SF čitaoca i ljubitelja filmova. U sastavljanju ove liste pomogli su mi Adnadin Jašarević, direktor muzeja grada. Uređivao je strip reviju „Horostop“ (stop hororu) od 1994. do 1997., kao i „Ze-strip“, 2005., „Zenica 3000.-te“, 2008., koje su iscrtali polaznici prve (i jedine) bh škole stripa koju je utemeljio i vodio kao mentor Adnadin Jašarević. Zenice i Željko Pahek, poznati strip autor iz Beograda.

     Tihomir Jovanović, sekretar udruženja

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
27.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zgor #87:
Dvoboj na okeanu
piše: Mauro Boselli
crta: Michele Rubini

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
27.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    REZULTATI STRIP KONKURSA
26.09.2014.
Press: SKC BGD


KONKURS  2014

Broj pristiglih radova na konkurs: 180
Broj učesnika: 205
Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 13
Radovi pristigli iz sledećih zemalja:
Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Crne Gore, Češke Republike, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije, Uzbekistana.

Žiri: Jugoslav Vlahović strip autor, ilustrator, karikaturista i urednik NIN-a (predsednik žirija); Vujadin Radovanović, strip autor; Goran Skrobonja, pisac i strip scenarista; Slobodan Jović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Darkvud; Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics

     Reč žirija:
     Dvanaesti Međunarodni salon stripa u Beogradu privukao je ponovo veliki broj kvalitetnih autora. Žiri je, i ove godine kao i prethodnih, bio na slatkim mukama dok je birao stripove koji su zaslužili da budu nagrađeni.

     U više kategorija predviđenih za nagrađivanje, uključujući i one čiji autori tek stupaju u uzbudljivi svet strip-stvaralaštva, čini se da je najteže bilo odabrati ovogodišnjeg najboljeg crtača: stripovi u konkurenciji za ovu nagradu bili su zaista, svaki na svoji način, mala remek-dela tuša i boje, kadra i figure, senke i atmosfere. Tematski, radovi su pokrivali uobičajeni raspon od epske i naučne fantastike, preko istorijskog stripa sve do poetičnih i smelih stripova na granici eksperimenta, a posebno je bilo primetno prisustvo stripova sa tematikom iz Prvog svetskog rata što se i moglo očekivati, jer se ove godine obeležava pun vek od početka tog velikog konflikta.

     Neprekidno interesovanje kako mladih, tako i već odavno afirmisanih umetnika spremnih i željnih da publici i stručnoj javnosti na beogradskom Salonu stripa predstave svoje nove radove, pokazuje da je ova smotra postala izuzetno važno mesto susreta autora najrazličitijih senzibiliteta i stilova. Iz godine u godinu, broj i kvalitet predstavljenih stripova sve nas više učvršćuje u uverenju da strip kao umetnost u ovom regionu ima itekako svetlu budućnost.

     Goran Skrobonja

     NAGRADE:

     NAGRADE ŽIRIJA:

     • GRAND PRIX:
       Dragana Stojiljković (scenario) / Dražen Kovačević (crtež), Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     Dragana Stojiljković (1980, Beograd) piše priče, eseje i strip scenarije. Priče je objavljivala u časopisima Astronomija, Gradina, fanzinima Helly Cherry, Emitor i u tri zbirke Festivala fantastične književnosti u Pazinu. Sarađivala je sa brojnim domaćim časopisima i radio emisijama. Radila je na radio Indexu i Studiju B kao novinar i organizator emisije posvećene fantastici Pogled iz svemirskog broda. Član je Društva za promociju naučne fantastike, nauke i tehnologije Photon Tide i urednik je njegovog fanzina Nova. Bila je jedan od organizatora prve Star Trek konvencije u Srbiji TrekNS i asistent producenta dokumentarnog filma Trekkies 2, snimanog u Novom Sadu za Paramount Pictures (2003). Jedan je od organizatora i producent dve konvencije Beokon za Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Dobitnik je nagrade za najbolji scenario na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2009. godine (Morti, crtač Saša Arsenić).
     Dražen Kovačević: Rodjen je u Zagrebu 1974. godine. Fakultet primenjenih umetnosti završio je 1999. u Beogradu. Autor je strip serijala La Roue, L’Epee de Feu, Walkyrie i jedan od crtača na serijalu La Meute de l’enfer, za francuske izdavače Glenat, Soleil i Les Humanoides Associes. Autor je brojnih ilustracija i serigrafija, uglavnom za specijalizovane strip prodavnice, galerije i izdavače u Belgiji i Francuskoj. Dobitnik prve nagrade za debitantski strip na konkursu izdavačke kuće Glenat povodom njihove tridesetegodišnjice, u Angulemu 2000. godine.

     • NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
       Dragana Stojiljković (scenario) / Dražen Kovačević (crtež), Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     •
NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
      Nora Mesaroš, Srbija, “Gospođa Dalovej”

     • NAJBOLJI SCENARIO:
       Marija Nikolić / Jelena Nikolić, Srbija, “Slovo za poneti”

     • 
NAJBOLJI CRTEŽ:
       Dražen Kovačević, Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
        Nikola Radosavljević, Srbija, “Pismo Vitače Milun”

     NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:

     •  MLADI LAV:
        Marina Stefanović (2000), Srbija, “Med”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
        Jakša Lakićević (1999), Srbija, “Put mornara”

     • 
SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
        Jelisaveta Zečević (2000), Srbija, “Pokojnica”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA:
        Lazar Vasilić (2009), Srbija, “Policajac”

     
NAGRADE PRIJATELJA SALONA:

     •
NAGRADE FIRME COMPUTER LAND BEOGRAD:
       1. Ivana Filipović (scenario) / Sabahudin Muranović – Muran (crtež), Srbija, “Svet od senki”
       2. Nebojša Vasilić, Srbija, “Sveti Sava i pustinjak”
       3. Ivana Lazić, Srbija, “Zalutala u vremenu”

     • NAGRADA STRIPOTEKE:
        Saša Arsenić, Srbija, “Heroina”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
       Ana Petrović, Serbia, “Slatka glupost”
       Gordana Dramićanin, Srbija, “You are not Alone”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
       Jasna Radojičić (scenario) / Jelena Marjanović (crtež & kolor), Serbia, “La petite mort”
       Dragana Kovačević, Srbija, “Zataškane misli”

     • NAGRADE KNJIŽARE DELFI:
       Marko Šerer, Srbija, “Šah-mat”
       Ana Petrović, Srbija, “Slatka glupost”

     •
NAGRADE STRIP REVIJE KIŠA, KRAGUJEVAC:
       Stepanka Jislova, Češka Republika, “The Tree”
       Stefan Katanić, Srbija, “Štetočine”

     • NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS:
       Marian Mirescu (scenario) / Mircea Cantemir Ciobanu (crtež & kolor), Rumunija,
       “The True Story of the Bat-Man”

     •
NAGRADA  STRIP MAGAZINA MUNJA STRIP:
       Nikoleta Pavlović (2001), Srbija, “Blago poput… knjige”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE ČAROBNA KNJIGA:
       Nenad Pejčić (scenario) / Igor Krstić (crtež & kolor), Srbija, “Čudesni dar gospodina Arsentijevića”
       Marko Stojanović (scenario), Srbija / Todor Iliev (crtež), Bugarska, “Kraj sveta”

povratak na vrh

    5. FESTIVAL NESVRSTANOG STRIPA
24.09.2014.
Press: Novo doba festival

     5. Festival nesvrstanog stripa Novo Doba 2014.

     DIMENZIJA LUDILO / THE MADNESS DIMENSION

     Od 29. septembra do 5. oktobra u Beogradu i Pančevu održava se peti po redu festival nesvrstanog stripa, grafike, zvuka, muzike i videa.

     Kao posebno atraktivan deo programa preporučamo izložbu zagrebačke grupe Zzot (29. septembra u 20h u Centru za kulturnu dekontaminaciju), izložbu finskog strip autora Marka Turunena (1. oktobra u 19h u Kulturnom centru Rex) i brojne otvorene radionice.

     Kao i uvek svi programi su slobodni i besplatni, lepi i potresni.

     Više informacija i kompletan program ovogodišnjeg festivala nalazi se na:
     www.novodobafestival.net

     i na našoj facebook stranici:
     www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL




     Peti festival nesvrstanog stripa Novo Doba će biti održan od 29. septembra do 5. oktobra 2014. godine na više lokacija u Beogradu i Pančevu. Sedmodnevni intenzivni program festivala obuhvata dnevne aktivnosti uglavnom posvećene radionicama, i bogati noćni program izložbi, video projekcija i muzičkih dešavanja.

     Novo Doba pruža odabrani pregled veoma aktivne i produktivne nezavisne scene, kako u Srbiji i ex regionu tako i u širem međunarodnom kontekstu, te time prezentuje spektar nesvrstanih autora, medija, stilova, tehnika, podžanrova, veština, lepih veština, kontrakultura, kultura i nekultura. I više od toga, festival nudi neposredan uvid u Dimenziju ludilo, što je istovremeno tema ovogodišnjeg festivala.

     Ove godine će u otvorenim radionicama učestvovati svi gosti festivala, autori i zainteresovana publika, kao i mladi štićenici iz udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“. Radionice će prezentovati niz aktivnosti i veština vezanih za rad na stripu i izdavanju stripa: zajedničko crtanje i osmišljavanje strip izdanja i ilustracija, sito štampu i slične procedure koje omogućuju autorima da u „DIY“  uslovima štampaju vlastite stripove, fanzine i sveske grafičkih radova.

     Izložbom zagrebačke skupine ZZOT, koja je obeležila alternativni i avangardni strip osamdesetih godina prošlog veka, ukazuje se na postojanje izvesnog kontinuiteta tendencija i senzibiliteta u oblasti nezavisnog stripa, a posetioci će doživeti jedan veoma živahan, duhovit i multidisciplinaran rad sada već prepoznatih i uspešnih aktera iz navedene skupine ZZOT.

     Brojni učesnici festivala iz zemlje i inostranstva su, između ostalih  – Marko Turunen iz Finske, Dunja Janković, Igor Hofbauer i Miron Milić iz Hrvatske, Goran Dačev iz Makedonije, Mathieu Desjardins i Renard IV iz Francuske, Anna Ehrlemark, Mattias Elftrop i Heidi Somero iz Švedske, grupa Grejpfrut, Ekološko društvo Porevit i klub Menza pri Koritu iz Slovenije, grupe Studiostrip, Mubareć i Karkatag iz Beograda, Miroslav Lazendić iz Subotice, Aleksandar Zograf i drugi.

     Godinama generisana, regionalno i međunarodno umrežena, nepatvorena Dimenzija ludilo slobodno će se baškariti po odabranim lokacijama u Beogradu i Pančevu i pokazivati tendencije na međunarodnoj sceni nezavisnog, alternativnog i avangardnog stripa te srodnih mu i bliskih umetničkih grana.

     Kompletan program ovogodišnjeg festivala možete naći na priloženoj adresi:
     www.novodobafestival.net/novo-doba-2014/


povratak na vrh

    STRIPBURGER V TREVISU
24.09.2014.
Press: Stripburger

     STRIPBURGER SE V TREVISU NA OGLED POSTAVI

     Tokrat širimo stripovski evangelij med neprepričane, nepoučene, neverne in nemarne v sosednjo Italijo, natančneje v Trevisu na Treviso Comic Book Festivalu (TCBF) oziroma trevižanskem stripovskem festivalu.

     TCBF je mednarodni festival stripa in ilustracije, na katerem se bo poleg naše malenkosti predstavilo več kot 40 razstavljalcev, avtorjev in založb z vsega sveta. Na različnih lokacijah v zgodovinskem centru Trevisa bo postavljeno 20 razstav izvirnih del, dogajali se bodo glasbeni dogodki in slikanje v živo (live painting), začetne in napredne stripovske delavnice, srečanja z več kot 60 avtorji (od tega 20 tujih) in seveda tudi nepogrešljiva tržnica fanzinov, revij in knjig. Festival bo potekal med 24. in 28. septembrom.

      Večina predstavljenih avtorjev prihaja iz Italije, ostali pa predstavljajo cvetober svetovnega stripa in ilustracije. Tako bo tam na primer mogoče videti dela našega starega znanca Marcela Ruijtersa, ki sodeluje tudi na Stripburgerjevi razstavi »Pozor, delo!«, jagodni izbor portugalskega stripa (s Filipejem  Abranchesem in Marcosom Farrajoto) in pisana stripovska čudaštva internetne senzacije, ki sliši na ime Joan Cornellà.

     Stripburger se bo na festivalu predstavil na več načinov. Najbolj vidna in obsežna bo seveda mednarodna razstava »Pozor, delo!«, ki je v Treviso pripotovala iz Le Garage L. v Franciji, spomladi pa smo jo uspešno predstavili tudi na grafičnem in stripovskem festivalu The Millionaires Club (TMC) v Leipzigu. Razstava  predstavlja dela mednarodnega ad hoc sindikata več kot 50 ustvarjalcev, med katerimi je tudi kopica domačih avtorjev: Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Domen Finžgar, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Matej Kocjan – Koco, Matej Stupica, Andrej Štular, Bojan Albahari in Žiga Aljaž. Iz Trevisa razstava nadaljuje svoj pohod po evropskih tleh, njena naslednja postaja bo mednarodni stripovski festival KomiksFEST! konec oktobra v Pragi.

     Stripburger bo na TCBF sodeloval tudi na sejmu, kjer bo poleg revije Stripburger in njene posebne mednarodne izdaje Workburger razstavil še nekaj drugih zanimivosti iz domačih logov, Sara Pavan pa bo s predstavniki naše revije, »ene najpomembnejših evropskih revij«, kot so zapisali v napovedniku, vodila pogovor pod naslovom »Stripburger: na Balkanu JE življenje«.

     Stripovskega festivala v Trevisu se bodo udeležili: Bojan Albahari (pisec in član uredništva), Kaja Avberšek (stripavtorica),Andrej Štular (avtor), Matej Kocjan - Koco (avtor) in  Ana Bogataj (piska).

povratak na vrh

    12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
22.09.2014.
Press: SKC Beograd
     
     PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2014:
     SREDA, 24. 09. 2014. (13:00), Happy Centar SKC

     SVEČANO OTVARANJE SALONA

     ČETVRTAK, 25. 09. 2014. Velika sala SKC
     18:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA:
     20:00: DODELA NAGRADA
     18:00-21:00: PRATEĆI PROGRAM:
     OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I
     NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / NAGRADE CRATER VFX TRAINING CENTRA I
     DOMAĆIH STRIP IZDAVAČA

     GOSTI SALONA:
     •
MANUELE FIOR (ITA): SPECIJALNI GOST SALONA (u saradnji sa izdavačkom kućom KOMIKO, Novi Sad)
     PETER  STANIMIROV (BUL): izložba ilustracija
     ANDRIANA RUŽIĆ (ITA/SRB): ANIMIRANI FILMOVI BrunA BozzettA
     ALEKSANDAR VAČKOV (BUL): BUGARSKI STRIP DANAS
     ZORAN ĐUKANOVIĆ (HOLANDIJA): PREDAVANJA

     SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA

     SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2014. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
     Radivoj BOGIČEVIĆ, Beograd

     SREĆKO JOVANOVIĆ - NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE
     „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:

     Milan MILETIĆ,Gornji Milanovac

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2013/2014:
     LAVIRINT, Čačak

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2013/2014:
     MAKONDO, Beograd

     OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
     
80 GODINA OD PRVOG OBJAVLJIVANJA AVANTURISTIČKOG STRIPA KOD NAS I UVOĐENJA
       TERMINA STRIP KAO ZVANIČNOG NAZIVA NOVOG MEDIJA
     • 75 GODINA POLITIKINOG ZABAVNIKA
     
40 GODINA OD IZLASKA REVIJE PEGAZ

     REČ UREDNIKA:
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA je festival devete umetnosti koji, dvanaest godina za redom, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog Kulturnog Centra Beograd, kao svoj redovni redakcijski program.
     Salon je koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta, gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora, revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovih početaka do danas, afirmaciji mladih, popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
     Kao kulturološki fenomen domaće umetničke scene, ovaj projekat je strategijski orjentisan na to da čuva i revitalizuje bazične vrednosti likovne umetnosti i književne kulture, kao i da, pored klasičnih likovnih formi u devetoj umetnosti, afirmiše i pojavnosti savremenog umetničkog izraza autentičnog grafizma i naracije. Takođe, ovaj festival je posredno uticao i na porast domaćeg izdavaštva, ohrabrujući izdavače, čitaoce i aktere domaće strip scene na kojoj on vrlo brzo postaje najmasovniji i najveći strip događaj, a danas već i jedan od najznačajnijih festivala devete umetnosti u ovom delu Evrope.
     Popularizujući umetnost vizuelne naracije i potencirajući artistički karakter stripa kao i koncepciju predstavljanja stripova kao ostvarenja likovne umetnosti u galerijskim prostorima, jedinstvenost ovog festivala se ogleda i u tome što kroz izložbe i nagrade za inovaciju u stripu, publici prezentuje radove posebne likovne poetike, i  na taj način razbija stereotipe o ovom mediju.
     Shodno tome, primere savremenog slikarstva, kao stila ilustrovanja predstave u stripu, beogradska publika će moći da vidi u najširem opusu specijalnog gosta ovogodišnjeg Salona, italijanskog umetnika Manuela Fiora, koji živi i radi u Parizu.  Strip autor, ilustrator i arhitekta, Manuele Fior (1975) spada u red najkreativnijih strip-umetnika srednje generacije u Evropi.
     Već 1994. godine osvaja Prvu nagradu na Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana u Lisabonu – sekcija strip, da bi, pored ostalih, usledile i dve veoma značajne nagrade: Gran Đuniđi na festivalu u Luki 2010, kao i Grand Prix za najbolji album u Angulemu 2011. godine
     Njegove ilustracije su se pojavljivale na stranicama časopisa: The New Yorker, Le Monde, La Repubblica, Internazionale, Il Manifesto, Rolling Stone Magazine itd.
     Domaća čitalačka publika se mogla upoznati sa ovim autorom preko grafičkog romana Pet hiljada kilometara u sekundi (Gran pri na Međunarodnom festivalu u Angoulemu 2011), u izdanju novosadske kuće Komiko koja je i pomogla oko gostovanja Manuela Fiora na Salonu stripa 2014.
     Dakle, dvanaesti po redu, Međunarodni salon stripa, od 25. do 28. septembra 2014. godine, donosi program stripa i animacije kroz retrospektivu stvaralaštva aktuelnih autora evropske, regionalne i domaće strip scene.
     Ekspanzija strip stvaralaštva na bugarskoj sceni poslednjih godina, dovodi u fokus niz značajnih bugarskih autora, teoretičara i istoričara stripa.
     U kontekstu predstavljanja najznačajnijih radova sa pojedinih regionalnih, ali za našu javnost značajnijih strip scena, na ovogodišnjem Salonu stripa, će svoj program prezentovati i bugarski stip autor, ilustrator i izdavač, Peter Stanimirov, kroz reminiscentnu izložbu svojih ilustracija.
     Radi se o izuzetnom majstoru ilustracije za decu što potvrđuje i njegov angažman na brojnim knjigama i izdanjima u Bugarskoj i inostranstvu. Bio je glavni umetnik, a potom i umetnički direktor u Haemimont Games studiju iz čijeg okrilja su proizašle mnoge popularne video igre. Predsednik je strip sekcije u Savezu bugarskih umetnika i jedan je od organizatora međunarodnog festivala posvećenog bugarskom i svetskom stripu u Sofiji.
     Kao ekskluzivni program 12. Međunarodnog salona stripa, izdvajamo predavanje Andriane Ružić i projekciju animiranih filmova Bruna Bozzetta najznačajnijeg italijanskog animatora danas.
     Međunarodni salon stripa, kao tradicionalna manifestacija, se svake godine održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra, u svim prostorima SKC-a.

     Miki Pješčić, urednik Salona stripa


     KONKURS 12. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
     Žiri u sastavu: Jugoslav Vlahović, strip autor, ilustrator, karikaturista i urednik Nina, predsednik žirija; Vujadin Radovanović, strip autor; Goran Skrobonja, pisac i strip scenarista; Slobodan Jović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Darkvud i Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics, dodeliće 25. septembra 2014. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNU NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTOR.


     P R O G R A M  S A L O N A :


     Četvrtak, 25.09. 2014.
15:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
18:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2014
             Srećna Galerija: KONKURS 2014 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
             Mala sala: KONKURS 2014 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
             Galerija SKC: Manuele Fior (Italija), izložba specijalnog gosta Salona,  selektor izložbe Vuk Marković
             Velika sala: Peter Stanimirov (Bugarska),izložba ilustracija.
     
        Galerija Circus: Radivoj BOGIČEVIĆ – dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu,
                dokumentarna izložba, selektor izložbe Zdravko Zupan
18:00, PRATEĆI PROGRAM
20:00, Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

     Petak, 26.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika Sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: "Kuznjecov i Solovjev, dva čarobnjaka Beogradskog kruga"
             (Omnibus, Beograd, 2014), predavanje
17:00, Velika Sala:  PROGRAM PREDSTAVLJANJA GOSTIJU SALONA 2014.
18:00, Velika sala: Aleksandar VAČKOV (Bugarska), BUGARSKI STRIP DANAS, predavanje
19:00, Velika sala: Manuele Fior (Italija), predstavljanje specijalnog gosta Salona. Moderator: Vuk Marković
20.00, Velika sala:Andriana RuŽIĆ (Italija/Srbija): Bruno Bozzetto - najznačajniji italijanski animator danas,
             predavanje / projekcija filmova (Cavallette, La vita in scatola, Mr Tao, Neuro, Europe & Italy, Baby Story)

     Subota, 27.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
11:00 – 16:00, Velika sala: CRTAČKE RADIONICE, moderator Vladimir Vesović
12:00, Velika sala: Godišnja skupština USUS-a
16:00, Velika sala:MAKONDO, Beograd (dobitnik Priznanja za najboljeg izdavača inostranih strip izdanja u Srbiji 
            za 2013/2014), promocija izdavača
16:45, Velika sala: LAVIRINT, Čačak (dobitnik Priznanja za najboljeg izdavača domaćeg stripa za 2013/2014),
            promocija izdavača
17:30, Velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: "Blankets i Habibi, grafički romani o ljubavi Krejga Tompsona"
            (Komiko, Novi Sad), predavanje
18:30, Velika sala: Živojin TAMBURIĆ sa gostima: Omnibus i Modesty Comics - suživot papirnog
            i elektronskog izdavaštva, tribina
19.30, Velika sala:Duško Radović, Radivoj Bogičević: KAPETAN DŽON PIPLFOKS, Aanimatik (strip slide show)
            po radio drami za decu Duška Radovića iz 1956.godine. Tehnička obrada i montaža: Manja Ćirić

     Nedelja, 28.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
11:00 – 16:00, Velika sala: CRTAČKE RADIONICE, moderator Vladimir Vesović
16:00, Velika sala: Strip magazin PARABELLUM (Deveta dimenzija, Republika Srpska), promocija
16:30, Velika sala: Strip revija KIŠA (Svet stripa, Kragujevac), promocija
17:00, Velika sala:Strip magazin STRIPOLIS, (Kulturni centar, Zrenjanin), promocija
17:30, Velika sala:Jubileji srpskog stripa: 75 GODINA POLITIKINOG ZABAVNIKA, razgovor
18:15, Velika sala: ČAROBNA KNJIGA Beograd, promocija strip izdavaštva
19.00, Velika sala: Fred: FILEMON - Brodolomnik sa ostrva "A" (Sirius production, Beograd), promocija strip albuma
19.45, Velika sala: Motoro Mase: IKIGAMI (Festina Lente, Beograd), promocija manga serijala

  
   (Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
     (Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10:00 – 20:00)

     
više informacija na www.skc.rs  i  http://www.facebook.com/comicsfest

povratak na vrh

    STRIP: CANE
20.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    20 GODINA STRIPARNICE
19.09.2014.
Press: Alan Ford

Knjižara Alan Ford slavi 20 godina!
Danas u 17:00h
Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, 11070 Novi Beograd



povratak na vrh

    ORIGINALNI BOSANSKI CRTANI ROMAN
18.09.2014.
Piše: Emir Pašanović


     Često me možete čuti, posebno ljeti, kako govorim o ljepotama hrvatskog primorja ali s poteškoćama ljudima (posebno strancima, s obzirom da živim u Engleskoj) mogu objasniti koliko more uistinu oblikuje živote mnogih kontinentalaca koji, kao ja, mogu otići tamo na odmor jednom ili možda dvaput godišnje. Sada više ne moram tražiti način jer postoji “Otok iscjelitelj”.

     Nedostaje mi more. Nedostaje mi ono vrijeme kada sam mogao biti na Jadranu tjednima umjesto danima, i kada se cijela godina vrtjela oko tih putovanja. Nakon samo sedam dana na moru, po povratku kući, stalno smo se pitali kako to da se ništa nije promijenilo, zašto sve stvari još uvijek izgledaju isto kada mi sami više nismo isti. Bilo je veličanstveno.

     Možda malo pretjerujem, ali poslije jednog takvog odmora, autor “Otoka Iscjelitelja” Kostja Ribnik se vratio kući i napisao i nacrtao ovaj roman, koji istražuje i živote dalmatinskih otočana i prekretnice u životu našeg protagoniste. Steinbock dolazi na izolirani otok da bi kupio stari automobil, a onda uslijed neobičnih dešavanja polazi putem kojim nisu prošli mnogi prije njega. Steinbockov otok je baziran na stvarnom mjestu, otoku Pagu, ali u Kostjinom romanu Pag postaje mjesto gdje se čuda dešavaju iza svake okuke i detaljne mape služe samo da zbune i unezvjere strance, tj. bilo koga ko nije proveo dugo vremena na otoku.

     Zato Steinbock provede većinu knjige izgubljen, prepuštajući se otoku. Kostjini crteži prikazuju kako se njegova pasivnost i možemo reći, depresija, preobražavaju suočeni s ljudima koji su istinski sretni i koji su pronašli svoje mjesto i poziv u životu. Ovaj crtani roman jako dobro kontrastira Steinbockove unutarnje monologe i opise njegovog života u Beču sa slikama jednostavne i sadržajne ljepote otoka iscjelitelja, koji iz ljudi izvlači ono najbolje. Svako zna svakoga i svako je poznat po nekim sposobnostima i uslugama koje pružaju. Osman je mehaničar i trgovac, Srđan je doktor, nana Agata pravi sireve i alkohol, pa čak i Steinbock odmah postaje poznat kao pjesnik. Ali slike često šokiraju čitatelje da na trenutak izađu iz svoje učmalosti, baš kao što šokiraju Steinbocka: čitatelji će utonuti u svijet koji je podjednako sačinjen od halucinacija glavnog junaka i stvarnih mjesta koja je autor posjetio na Pagu. Steinbockova (ili Kostjina) poezija još više naglašava ovaj kontrast: povratak sebi (svome starom životu u Beču) Steinbocku znači samo depresiju i ništavilo, dok novopronađene opsesije znače život i ponovno rođenje. Odabir da se ne vrati u Beč nije pogreška (jer pogreške ne postoje): to je, u stvari, način da otkrije skrivenu galeriju, otvori dar života i poezije.
     S nekoliko zapleta i iznenađenja, ovu knjigu doista vrijedi čitati i istraživati. S punim samopouzdanjem mogu reći da je ovo jedan od najboljih bosanskih stripova koji je ikada proizveden, a u državi s tako malom produkcijom stripova još je rjeđe primijetiti takvu zrelost izričaja i crtačkog stila, ali i produktivnost koje Kostja i dalje pokazuje iz stripa u strip. Strip (na žalost, samo na engleskom) možete kupiti na web stranici: www.modestycomics.com/... a besplatan preview možete vidjeti ovdje: www.modestycomics.com/.../Ribnik...

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
18.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
Odabrane priče
#27
:

Povratak Kejna


380 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda,
edicija
Veseli četvrtak
.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (143)
14.09.2014.
Piše: Zoran Đukanović

autokarikatura

     MUZIKA CRTEŽA
     R.M. Guéra- Interview

     Uvodna beleška

     Zdravko Zupan je prvi čovek koga sam, na samom početku osamdesetih, upoznao iz sveta stripa. Imao sam sreću, naišao sam na autentičnog poznavaoca i - predstavnika tolerancije. On me je doveo na sakupljanja u “Mažestiku”. Sreo me je u tada legendarnoj knjižari u Cetinjskoj ulici, video da držim knjigu o stripu Srbe Ignjatovića i, kada je čuo moje ime (već sam bio objavio obimni polemički tekst Treća generacija (?... !) u „Studentu“), ubedio me da treba da dođem sa njim u “Mažestik” i upoznam se uživo sa ostalima iz “Beogradskog kruga 2”. Od tada se Zdravko i ja nismo razdvajali sve do mog odlaska u Amsterdam 1991. I danas se družimo e-mailovima, a ja ne propustim nijedan dolazak u Beograd da se opet družimo. U “Maži” sam sreo ostale: Željka Paheka, Rajka Miloševića - Geru, Dragana Savića, Marka Fančovića - Mafa, Dragana Bosnića,  Bojana M. Đukića, Zorana Janjetova koji bi ponekad došao iz Novog Sada, pokojnog Lazara Stanojevića, Darka Perovića, Slobodana Ivkova, Vladu Vesovića, Aleksandra Rajkovića - Aleksa… U “Mažestiku” se mnogo i često sanjalo. O svetu svetskog stripa i našem dorastanju do njega. “Mažestik” je bio sekta u dobrom i lošem smislu te reči. U restoran se dolazilo sa zavereničkom posvećenošću upućenih u tajne “Istina” šta strip jeste i šta nije. Autori početnici dolazili su kao na poklonjenje, da se sretnu sa onima već afirmisanim, da čuju reč ohrabrenja ili obeshrabrenja. U “Mažestiku” su se mogli naći lokalni gurui, njihovi apostoli, sledbenici, osporivači… šta već ne. Jean Giraud je bio jedan od Bogova. Među domaćim velikim uzorima bio je to svakako Aleksandar Hecl. Raspravljale su se ideje da li mora da postoji jedna jedina suština stripa i da li je sve drugo samo udaljavanje od toga “suštastva”. Sve to je kafansko-stripskom mikrosvetu “Mažestika”, koji je naravno bio centar planete, davalo obol strasti debatnog kluba u kome se najvažnija pitanja moraju dovesti do “kraja”. Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema - jedna je rečenica uvršćena u knjigu dečijih mudrosti.

     Neki osnovni faktografski podaci o Rajku Miloševiću Geri, sada poznatijem kao R. M. Guéra. Rođen je 1959. godine u Beogardu. Živi u Španiji, u Barceloni od 1991. Prvi strip objavio je 1982. u “YU stripu” - “Elemera Džounsa”. Tim stripom po scenariju Dragana Savića započeta je serija westerna iznenađujuće snage i crtačke zrelosti, prepuna referenci na stripove i filmove ovog žanra. U tom epskom nizu sledi “Čak Lorimer” (1983) i “Teksaški jahači” (1985) kao kruna majstorstva četkice. “Teksaški jahači”  je delo koje postalo klasik - kralj žanra westerna na ovim prostorima.
Željko Pahek i Gera  
     Gera poseduje, od početka svoje karijere, jednu čudesnu osobinu, da spaja nekoliko čarobnih svari: vladanje prostorom, ugrađivanje pokreta u taj prostor, a sve to inkarnira potezom četkice ili pera na način da smešta čitaoca negde između poteza i hartije. Mi ostajemo u magnovenju njegovog majstorskog poteza. Ilustratorski Gerin rad eksplicira njegovu ljubav prema bluesu i jednaku kompetentnost za grotesknu i komičnu stilizaciju. Tu Gera priređuje bravado neobaveznog hedonizma koji stvara verne poklonike njegovog ilustratorskog rada koji ga slede do današnjih dana.  Takođe, posvećeni je blues muzičar, svirao je gitaru u “Strip Bluz Bandu” (u Beogradu) i u “Custom Blend” (u Španiji).
Carol n Dash za Crtani Romani Šou

     Preselivši se u Španiju, Gera radi niz kratkih stripova po scenarijima Oscaraibara (svoje ime i prezime filmski režiser  Oscar Aibar piše zajedno kad je u ulozi scenariste), u Beogradu objavljene u albumu “Ubice kao ti i ja” (2009, System Comics). Jedno vreme bavi se komercijalnim poslovima, dizajnom, omotima, storyboardovima za animaciju. 2002. godine preuzima od mog obožavanog Antonia Parrasa (1929-2010) seriju “Zec s Marsa” kod francuskog izdavača Glenat, po scenariju Patricka Cothiasa (Gera je uradio 8. i 9. album, čime se serija završava). 2004. Glenat mu objavljuje sjajnu piratsku pikanteriju “Howard Blake”.

     I onda dolazi veliki, pa još veći prasak, “Scalped”, pa “Django Unchained”. Za Vertigo sa scenaristom Jasonom Aaronom kreće da radi originalnu seriju “Scalped”. Šezdeset svezaka ovog „crossovera“ između westerna i noira, “Sopranovi u indijanskom rezervatu”, kako su ga promovisali, učinili su Geru svetski poznatim, a serijal instant strip-klasikom. Rad na njemu trajao je gotovo sedam godina. “Beznađe, siromaštvo, alkoholizam, ugađanje najnižim porivima potrošačke kulture, pokušaj očuvanja ličnog i nacionalnog dostojanstva valjanjem po plićaku indijandskog misticizma i političkog aktivizma”, kako ga je opisao Uroš Smiljanić, priča bez sentimentalnosti koja “svoje likove toliko poštuje da nad njima ne morališe”.

     2009. godine Gera dobija ponudu da uradi strip po isečku iz scenarija filma „Glorious Bastards“ („Prokletnici“) pošto je Tarantino zapazio njegov rad. Gera je pre toga već saznao da Samuel L. Jackson voli „Scalped“, što je izjavio u nekom TV šou. Strip je objavljen u magazinu „Playboy“ i potom u „DVD Special Edition“. „Đangova osveta“ ponuđena je Geri opet po Tarantinovoj želji. Ovde su intervencije na scenariju bile mnogo zahtevnije, od planiranih sto dvadeset stranica strip je narastao na dvestotinak, što je odložilo neke Gerine evropske projekte. Završen je u avgustu 2012; prvi tiraž je prodat i doštampano drugo izdanje. Kao grafički roman u tvrdom povezu pojavio se u novembru 2012. Radio je naslovne za Marvel. „Thor: God Of Thunder“ naslovna je za strip koji je nacrtao Esad Ribić. Gera je nedavno završio „Sudiju Dredda“ za „2000AD“ po scenariju Roba Williamsa. Za Delcourt, unutar edicije „Jour J“ (Dan D), crta „Najezdu sa stepe“ o mongolskim osvajanjima Evrope.

     Verovatno za „Urban Comics“, koji izdaju „Scalped“ u Francuskoj, Gera priprema serijal o Smokey Joeu, blues gitaristi dvadesetih godina. Takođe razmišlja o nastavku serijala “Howard Blake”, dok za američko tržište  priprema s Jasonom Aaronom grafičku novelu za koju kaže da će biti prilično neočekivanog žanra, a u izgledu je i izdavanje monografije njegovih western ilustracija, što bi bila prava gozba.

     Gera i ja sreli smo se posle mnogo godina ponovo 2009. godine na Salonu stripa u SKC-u u Beogradu, kad je Geri uručeno Specijalno priznanje za doprinos srpskom stripu. Umesto da pričamo o nagradi, ili možda zato što je sa svima morao da priča pre svega o tome, Gera me je ispitivao kako je to biti interim direktor iranskog internet radija “Zamaneh” u Amsterdamu, što mi je bio posao u tom trenutku. Glavni urednik mora da zna farsi, a direktor ne mora, objašnjavao sam čuda i paradokse menadžmenta. I onda, opet nakon nekoliko godina pauze, Skype kontakti Bacelona-Amsterdam. Raspričali smo se prvo ozbiljno, primereno godinama koje su prohujale, a potom kao dečaci,  uživajući u prednosti nad našom decom pošto je za njih IT revolucija jednostavno svakodnevica, a za nas je nešto mnogo uzbudljivije, ona je življenje naučne fantastike. Kamere smo okretali da vidimo kakve imamo ekrane i glupirali se. I onda – otkrili smo  da se u sobama iza svakog od nas nalazi po jedna Corto Maltese stolica! Small world.


~ · ~

     Interview

     Tvoje prve, izvorne ljubavi su western i blues. Od tada je proteklo tridesetak godina tvoje profesionalne karijere. Ogledao si se u mnogim žanrovima. Kažeš, međutim, da western i blues  mogu biti i univerzalni okvir. Da li za tebe i danas jesu?
     Da, ali nemaju više istu važnost jer su u krvotoku, aplicirali su se. Deo mene i mog vizuelnog izražavanja, možda čak i govora. Ja više i ne mislim da sam ja njih odabrao, već oni mene. Ako se odabere realizam, pogotovu u mlađim godinama, onda vremenom poetika postaje sve važnija, jer je po meni,  to jedini način da se dok kreiraš potpunije obuhvati život. Nikako da se idealizuje, to ne, to odlazi u religiju. Dakle, ne kao fetiš ideal, već kao odabir sredstava čime ćeš život razumeti.
Scalped
     U filmu „Divlja horda“ Sama Peckinpaha postoji tuga. Isto kao što u „Brezi“ Ante Babaje postoji stravičan utisak divljeg realizma, a pamtiš taj film kao nešto izuzetno poetično. Frapantno da su zadnjih četrdeset pet sekundi tog filma dovoljni da preobrate sve u poeziju, još stvarniju nego stvarnost. Kao dobar crtež. Tom poetičnošću je još dublja brazda realizma. Željko Pahek je imao toga u njegovim realističnim stripovima. U bazi jazza je blues, u bazi rocka je blues. U bazi emocionalnog života je blues. Sevdah. Recimo i u muzici 'The Clash' postoji dimenzija bluesa. Ta jaka potreba da se definiše bol raskoraka sa okolinom, nerazumevanje, pa i ta energija, bes. Baza toga je blues. Ali ne u striktno muzičkom smislu. Već kada se ode dublje. Svako slomljeno staklo je blues. U bazi linije je blues.
     Ja i ne volim onaj klasični „japi“ blues, sa sporim, tipično za belce – prejako udaranim dobošem, i napaljenim gitarama. Meni je jedino pravi kada je u sklopu. Više ima veze što te je briga probudila u pola noći, što sediš u sobi u sred mraka, i pipaš te note ni sam ne znaš zašto – nego sama muzičko/tehnički shvaćena nota. Taj deo je skoro besmislen. Radi se o tebi, ne o noti, ona je zaista manje važna. I onda to definišu kao stil. Jedan od najsnažnijih bluesa u mnogo zadnjih godina je muzika za film „Assasination of Jesse James by the Coward Robert Ford“, pisao Nick Cave a aranžirao i svirao Warren Ellis. Zaista ti je knedla u grlu duže slušajući, tim pre što emocionalno dešifruje upropašten, pogrešno življen život. Ma užas.
     Samo razumevanje života pomaže njegovom bolu, tu realizam daje neprocenjivu kontratežu. I zato se realizam u svakoj poetici mora da podrazumeva, važan je kao vazduh. Bez njega sve gubi na vrednosti, gubi bazu, kriterijum, tačku posmatranja. I ta mera, balans ta dva definiše stil.
     Možda je kod drugih obratno. Meni lično je western pomogao prihvatanju životne neminovnosti, a blues njegovoj poetici. I najlepše stvari koje sam doživeo su mi uvek unutra pomalo bolne. Time ljudske.
     Uvek se setim da je ona Merlin Monro pred kraj, u tim krizama pred smrt, pri odobrenju svojih fotografija žvrljala one na kojima je ispadala najlepša, najsavršenija. Ostavljala je one ljudskije, sa „greškom“, koje izazivaju toplinu a ne divljenje. Prava priroda humanoida, njegova dubina, čezne za razumevanjem ljudskog, razmenom mane, ne za idealom.  
     Ideal, pogotovu bez realizma u postizanju, je običan kič.

     Koliko je za tebe davanje interviewa pre svega marketinška obaveza prema izdavačima i organizatorima festivala koja se mora ispoštovati kao deo profesionalnog paketa, a koliko drugi, takođe važan oblik komunkacije s publikom? Kakva su tvoja iskustva u tom pogledu?
     Pa zadnjih godina pomalo iznenađujuće brojna obaveza, pa se naučiš i jednom i drugom. Mislim da sam sada u stanju da budem adekvatan situaciji i pitanju, što mi ranije nije polazilo za rukom skroz. Intervju bude informativan, i odjednom neko interesantno pitanje, i sklizneš u drugačiji razgovor, a najgore je kad se na pola setiš gde si, onda se prešaltuješ, ali da ne osete. Uvek smešno kasnije kad pročitam.
     Ja sam se sa dobijanjem dece dosta promenio, otvorio, čak mislim da sam baš od tada postao političan, što nikako nisam ranije bio. Ja sam dugo bio ćutljiv, tipa ako ceniš Moebiusa, a ne znaš ko je Jije, ili mešaš značaj Frank Robbinsa sa Caniffom, nemamo šta da razgovaramo. Izbegavam. Arogantno, rekao bih.
Hauard Blejk - 2   
     I onda sam počeo da govorim. Pogotovu mlađima. Demistifikujem. Da ih ne lažem. Mene je ranije plašila obaveza nad nečijim odlukama, ljudi užasno često nisu uopšte spremni za svoj talenat, tek toga sam se nagledao, i nisam mnogo priče praktikovao. Međutim u suštini je to sve jednostavnije nego se čini, jer je potpuno nemoguće da se iskustvo profesije predaje kao u školi. Ono se ne može naučiti. To se jednostavno mora da zasluži, i čeka sve koji nešto ozbiljnije žele od svog života. A ja im mogu pomoći da se umesto zatvarajućim pravilima bave otvarajućim zakonitostima. Zakonitosti daju neophodan kontekst, okvir da se u njemu dokažeš, a pravila, tipa „ovako se radi ovo, ovako ono“ su totalna prevara. Zakonitosti su ljudska priroda, a pravila su režim. I to uvek despotski.
     I po tim istim zakonima, ja imam neku obavezu i prema izdavaču i prema publici. Dakle, nikako „režimska obaveza, to se mora“, već po činjenici da su ti ljudi, barem prema meni, zaista dobronamerni. Činjenici da nekad zaista umaraju ona stalna jedna-te-ista pitanja, spas donosi vaspitanje. Osmeh. Pa oni su tu jer vole to što radiš i ne lutaš nego kažeš šta su pitali.
     A u razgovoru kao ovaj, zadovoljstvo je odlutati.

Django Unchained

     Zdravko Zupan je svojevremeno u Stripoteci (#870, 1985) napisao jedan od ključnih tekstova o tebi. Još tada, insistirao je koliko je za tebe važan osećaj za pokret. Nekoliko decenija nakon toga ti izgovaraš: „pokret pre svega. Potpuno su su me opčinjavali 'crteži u pokretu’. Figura u akciji.” Čitalačku strast koja te je opsedala od detinjstva sjajno si opisao, možda bolje od ijednog stripskog autora koga znam, u razgovoru sa Bojanom M. Đukićem. Da li se taj osećaj razlikuje dok čitaš i dok sam povlačiš potez perom/četkicom? Ima li to veze sa onim što u slučaju šamana nazivaju obuzetost?
     Razlikuje se naravno, jedno je ispred, drugo je iza zavese. Ali znaš kako, ja mislim da je papir nastavak tebe samog. Kao da si dok radiš produžen za četkicu i papir pod njom. Neka prolongacija, imaš papir, imaš sebe, a između je sve ono što crtaš, ili bi barem trebao taj doživljaj tu da bude, da vri. Pa možda najizraženije pokret. Ja često nastavljam nacrtan potez u dalj, ne crtajući ga više, ali se time mislim potencira njegova energičnost, pa bude nekako življi.
     Definitivno posedujem vokaciju prema pokretu. Magična mi je činjenice da se svaki završava, nestaje, hvataš ga samo dok traje između dve statične poze. Po prirodi se lako krećem, pa je možda i to. Energičnost mi je od oca, on je imao 130 kila, sa velikim stomakom, a kretao se kao mršav čovek upola te težine, bilo zaista neobično za videti.
     Kao čitalac – ne, nemam više isti zanos kao kada sam bio dete, drugačije je, previše toga sam uradio valjda. Ali zato upražnjavam isto uzbuđenje čitajući štiva. Ili posmatranje fotografije Cartier-Bressona. U stanju sam da buljim zaista dugo u to. Film, muzika. Slikarstvo.
     A Zdravko je uvek imao neku naklonost, trajno ostaje jedna od lepih stvari tog doba. Taj tekst i to poverenje.

High Lonesome - cover

     Ovaj razgovor je vrsta vremenskog tunela, kretanja u flash backovima u dva smera od sadašnjosti ka prošlosti i obratno. „Sećam se sve jasnije i bolje, kako vreme više prolazi“, kaže lik u Ciminovom filmu „Vrata raja“. Pre ravno trideset godina rekao si o svojim incijacijskim trenucima: „Šta je to bilo ne znam, možda ću se sa pedeset godina setiti svega i znati kako je sve to delovalo i uticalo na mene.“ Da li se taj proces u tebi dogodio?
     Teško pitanje. I jeste i nije. Ja najčešće analiziram sam život, ali njegove procese samo kao posledicu. Jako je važno upoznati ih, ali sam početak, ne verujem da ću ikada dokučiti, i ne verujem da on i postoji, tako da o tome u stvari ništa ne mislim. Ja volim što crtam, ali sam značaj toga u mom životu bi mogli drugi da kažu, ne ja. Prosto, ja projektujem sebe u te crteže, i to pitanje mi je kao kada bi me pitao kada sam postao dešnjak. Ne znam, ali znam da jesam.
     Život opredele sticaji okolnosti sa kojima se bori mozak oruđem s kojim je dotle stigao. Činjenica de se neke stvari ponavljaju u životima raznih umetnika, ili kako se već na to gleda, su nevažne, jer se sve to svakom mozgu događa prvi put i ponaosob.
     Teško pitanje, ili možda samo nije za mene. Verovatno neko poseduje ispravnu facetu da tuda krene, ali meni brzo izbledi.

     Sećam se jednog tvog zanimljivog poređenja jezika kojima se služe fanatici glume  (pričom, bogatom mimikom i jakim pokretima) kakvi su Marlon Brando ili Robert De Niro i, s druge strane, Clinta Eastwooda koji se ne služi toliko jezikom glume koliko imageom - atmosferom, ikonografijom, koreografijom (kako mu je prebačen pončo, kako mu je namešten kolt, kako mu je izbačen kuk, redukovana ekspresija lica svedena na gestikulaciju vilicom...). Na koje načine i koliko se strip koristi s ovim različitim vrstama „govora“?
     Iskoristljivo je sve, apsolutno sve, samo naravno zavisi kako. Ali ne možeš beskrajno koristiti poziranje. Kulise ponašanja. Od jednog momenta nadalje to mora oživeti. Postati svojstveno samo priči koju radiš, i nijednoj više nikada. Zato je i radiš, radi izjave, uživljavanja.
     Ja ne volim ponavljanje, izbegavam, čak i divne francuske kompozicije ili američku efektivnost, oni moraju imati svoje zašto. U nekom smislu, loš strip mi je još gori ako je savršeno nacrtan, ako sam razumljiv ovde. Clint je pop, stilska zabava, dobar izgled. Ja jednostavno nemam elemenata da poredim to sa „Blago Sierra Madre“ na primer. Tek posle mnogo godina i mnogo promašaja, je on našao jezik, uglavnom bazirajući se na Hustonu, i proizveo nekoliko izvrsnih filmova. „Unforgiven“ je jedan od deset veoma uskog rankinga.

Thor
     Ali ako govorimo o glumi, on nema šta da traži tu, on je pozer, u glumi uživaš kad gledaš Batu Stojkovića, Freemana, Paco Rabala, Del Luisa. Robert Mitchum je bio mnogo bolji nego što se misli. Tu ima dinamike, desetine različitih izvođenja iste scene, i kad profunkcioniše, zaista je praznik. Ima sada već čuvena scena u „True Romance“ u kojoj su Chris Walken i Denis Hopper, to je to. Praznik, kao dobar jam session, neverovatno je kako se nadopunjuju, i grade scenu, ka Walkenovom pokazivanju pravog lica, kada scena kulminira. Ma uživanje gledati.
Ili u „Heat“ De Niro i Pacino, „Insomnia“ sa Williamsom i Pacinom. To je uživanje, i nigde nema ni potrebe za pozom, to teče, oživljen scenario u život. Tako je normalno da bude, ostalo ne.

     Naglašavaš potrebu da se stvari razumevaju kroz kontekst, kroz sponu, neki autori su ti bili prečica, most za razumevanje drugih...
     Znaš kako, jedino slikarstvo dopušta i pozdravlja tebe u čistom stanju. Ali to je onda fleka, neka mrlja, ne smeš je biti ni svestan da bi izašla kako treba. Da bi se strip, ili skoro sve ostale umetnosti radili, najvažniji je kontekst u koji se stavljaš radeći. A kontekst je realizam. Uvek. Svejedno da li dublje ili pliće, ali je on esencijalan, sve se kreće u odnosu na njega.
     Tako je i sa nekim autorima koji imaju sposobnost katalizatora razumevanja sledećeg koraka generacije. Ako gledaš Sicklesa, tek tada ćeš shvatiti šta su radili Frank Robbins, Alex Toth, ili Bernet. Jije je suština Girauda i Mezieresa.
     Ja sam rastao na Giovanniniju („Olac Gladiator“), i zahvaljujuću njemu shvatio i Ticcija, i Alessandrinija mnogo bolje. Potpuno je od iste važnosti razumeti kontekst dela kao i samo delo.

     Putovanje od vizuelnog majstorstva ka suštini pripovedanja?
     I jedno i drugo su samo maniri rada. Put može biti i obratan. Najvažnije je želeti pričati priču o nečemu. Biti sposoban saosećati i onda želeti da taj doživljaj podeliš. „Breza“. Ta poetična a ipak jeziva priča o susretu jednog čoveka sa brezinim drvetom, jednog dana, na jednom proplanku. I šta se tada desilo. Samo običan susret sa drvetom se pokazao mnogo značajniji događaj od svih puški, sekira, ženskarenja, ponosa, muževnosti, taštine. Tanko drvo.
     To je umeće.
     Kod Pratta u Cortu ima na momente užasno mnogo teksta, i ne smeta uopšte, integralni deo, a nekad napravi totalni minimum („Macumba za Gringa“, „Jesuita Joe“), i takođe funkcioniše.
     Moraš se nekako opredeliti pre rada na priči, i generalno uzevši, intuitivnost tu igra veliku ulogu, s tim što, kako rekoh ranije, nema pravila, samo ima životnih zakona. Zavisi ko, kako, i osobeni kontekst.
Mongoli - Invazija iz stepe   
     Dakle, i vizuelno i pripovedajuće bi trebalo biti prisutno u nekoj vrsti ravnoteže, ali one koju odabereš. „Major Fatal“ je totalno rasulo koherentnosti u priči, a ipak se na kraju spase kao album, mada je dlaka falila da se sve raspadne. Isključivo zbog vizuelne virtuoznosti, i jedino je spasen genijalnošću u čistom stanju. Jako mnogo ih je pokušalo nešto slično odmah zatim, Manarin „Ape“ i slične stvari tih godina, i to je kao delo odlazilo u nepovrat jako brzo.
Mongoli - skica   
     Druga stvar tu može biti esencijalna, ili možda prava tema, a pokušaću da je objasnim na primeru druge umetnosti:
     Ja zaista mislim da, ako nisi u stanju da „na uvo“ napreduješ u gitari i povežeš muziku unutar sebe i gitare, zaista ne bi trebao ni da je sviraš. Ti možeš naučiti instrument, note, ali muziku u njemu ne možeš, nema tih tablatura to ne ide nikada. Previše ljudi gomila tehničko znanje na bazu od paperja. Zato su Cigani uvek ispred, znaju da instrument ne sviraju note, već muzika.
     Igra je da zaboraviš na sebe, a da sebi veruješ kroz umeće. Pisanja, crtanja, slikanja, sviranja, zaista je svejedno, poenta je da se radi o vezi sa životom. Umeš li da saosećaš. Tek tada bi trebao da stvaraš.

     (CRŠ, „16. Crtani Romani Šou“, katalog,
     25-27. listopada /oktobra 2013, Zagreb)


povratak na vrh

    STRIP: CANE
13.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    8. NOVOSADSKI STRIP VIKEND
09.09.2014.
Press: SKCNS


     8. NOVOSADSKI STRIP VIKEND
     12. I 13. SEPTEMBAR @SKCNS FABRIKA


     Ovogodišnji 8. Novosadski strip vikend biće održan 12. i 13. septembra u klubu Fabrika Bulevar despota Stefana 5. u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
     Kao i do sad uz mnoštvo izložbi, strip autora, izdavača, urednika, gostiju i poštovaoca stripa družićemo se u nadi da je bolje vreme i za strip i život tek pred nama.

      PROGRAM

     Četvrtak · 11. septembar
     Intro festivala - Muzej savremene umetnosti Vojvodine
17.00h · Otvaranje izložbe „Luna i Povratak na Lunu“
              Gosti: Sanja i Wostok

     Petak · 12. septembar
16.00h · Otvaranje kapija i berza stripova
17.00h · 3D Street Art
              Gost: Milivoj Kostić Kole
18.00h · Promocija stripa
„Luna i Povratak na Lunu“
              Gosti: Sanja i Wostok, potpisivanje stripa i crtanje
19.00h · Predstavljanje izdavača: „Komikaze“, Zagreb
              Gosti: Ivana Armanini i Župa
19.30h · Predstavljanje autora:
              Damir Pavić - Septik, Subotica
20.00h · Otvaranje festivala i izložbe
              Frančeska Kontea
, Palermo
              Razgovor s autorom, potpisivanje stripova i crtanje



     Subota · 13. septembar
11.00h · „U Kini jedu sve“ - Berza stripova & vinila
13.00h · Predstavljanje autora: Srboljub Nikić, Raška
13.30h · Predstavljanje izdavača i prijatelja festivala:
            Makondo · Phoenix Press · Čarobna knjiga · Čudna knjižara
14.30h · Predstavljanje novoformirane organizacije „Šumska patrola“
              Gost: Filip Markovinović
14.30h · Potpisivanje stripova i crtanje: Ivica Stevanović, Novi Sad
15.00h · Predstavljanje izdavača: „Rosencrantz“
              Gosti: Frančesko Konte i Predrag Đurić
15.30h · Predstavljanje izdanja: „Doživljaji Mike Miša“
              Gost: Zdravko Zupan
16.00h · Predstavljanje izdavača: „Omnibus“
16.30h · Promocija časopisa: „Stripolis“, izložba
              Gost: Branko Đukić
17.00h · Predstavljanje Striparnice „Alan Ford“, 20 godina rada
17.30h · Predstavljanje autora: Vinko Barić, Split
18.00h · Predstavljanje autora, promocija izdanja i izložbe "Do glave"
              Gost: Mladen Oljača, crtanje i potpisivanje izdanja
18.30h · Predstavljanje autora: Zlatko Milenković, Novi Sad
19.00h · Predstavljanje izdavača: „System Comics",
            izložba: Veliki rat u stripu • Gosti: Igor Marković i Pavle Zelić
19.30h · Čudnovati strip Alekse Gajića: Prošireno polje stripa
              (radovi 2011-2013)
              Gost: Aleksa Gajić
20.00h · Predstavljanje izdavača: „Darkwood“, 75 godina Betmena
              Gost: Milan Jovanović
20.30h · Predstavljanje izdavača: „Besna kobila“
              Predstavljanje izdanja „Korporativni pandemonijum“
              Gosti: Aleksandar Zolitić i Goran Lakićević
21.00h · Predstavljanje izdavača: „Komiko“
              Gost: Vuk Marković

              Projekcije filmova su nezavisne od ostalih dešavanja
              na Novosadskom strip vikendu.


     Reč urednika:


     "Mnogo je jubileja koji bi trebalo obeležiti ove 2014. godine kada 8. Novosadski strip vikend doživljava svoje već redovne školske godine. Najznačajniji je svakako 100. godina od početka velikog rata i atentata u Sarajevu i osvrta na stripove u kojim je taj događaj zabeležen. Ništa manje značajno nije ni pojavljivanje pre 75. godina Betmena i njegove ozbiljne godine koje su naši izdavači obeležili. Striparnica Alan Ford uveseljava posetioce već 20. godina i prerasta u najozbiljniju strip dinastiju. Čak i 25. godina filma „Kako je propao rokenrol“ u kojem se Betmen, Mandarak, Fantom pominju kao ikonostas jednog vremena, nisu prošli nezapaženo od strip poštovaoca. Dok jedan Veliki rat pominjemo kao „davno prošlo vreme“ nekako se i „Treći“ ozbiljno pripremaju i otvaraju, na sreću malo dalje od nas.

     Naš balans s kućom na promaji, opet je zatalaso vodu, koje bar ove godine ima mnogo više nego što nam je potrebno. Tako će ovogodišnji koncept našeg 8. Novosadskog strip vikenda biti „Stvari koje ostaju“ a koje bi poneli sa sobom na Nojevu barku, ako se to može predvideti. Realnost nam govori da su mnoge stvari izgubljene i potopljenje pa će naše okupljanje biti prilika da se podsetimo a nešto i obnovimo i novo nabavimo i podelimo. Izdavači od agilnog Darkwoda, Phoniy pressa do standardnih Komico, System comiks, Makondo, Besna Kobila, Veseli četvrtak, Rosencrantz, Omnibus objavljuju, rade i predstaviće se u Novom Sadu a SKCNS takođe predstvavlja svoja nova izdanja i autore. Biće to prilika da se družimo i saznamo sve najnovije vesti na planu stripa koje su se desile od prošlog strip vikenda. Gosti iz Italije, Hrvatske, BIH i domaći autori učiniće da sve propušteno nadoknadite... Šta sve strip može da ponudi a vi niste očekivali, da li su mange nova snaga Srbije i druga zanimljiva pitanja dobiće svoje odgovore na ovogodišnjem NS vikendu. Svi u Fabriku 12. i 13. Septembra 2014. godine moćiće da se informišu, zabave i konačno snabdeju, pošto je berza postala već ozbiljan događaj koji izmiče festivalskoj kontroli. Tako ako ste preživeli izbore, poplave, kiše, sparine, evo prilike da se obezbedite za budućnost."

     Jovan Gvero

povratak na vrh

    ROSENCRANTZ: GOSTI ZA STRIP VIKEND
08.09.2014.
Press: Rosencrantz


     Studentski kulturni centar Novi Sad organizuje osmi po redu Novosadski strip vikend. Manifestacija se održava 12. i 13. septembra u klubu Fabrika (Bulevar Despota Stefana 5).
     NS strip vikend okuplja autore i ljubitelje stripa iz cele zemlje i regiona. Ove godine specijalni gost NS strip vikenda je sicilijanski strip autor Francesco Conte (autor strip albuma Dan kad je počelo leto i Nova Panonija, koje je objavio ROSENCRANTZ). U okviru manifestacije biće održana i izložba Francescovih radova, a biće promovisan i strip album Nova Panonija.
     Gosti na NS strip vikendu biće i drugi ROSENCRANTZ-ovi autori, a posebno Milan Anđelković i Dušan Vukojev, autori ovogodišnjih ROSENCRANTZ-ovih izdanja Uliks: Početak revolucije (Anđelković) i Krampi/Kreker Kid i Slovarica (Vukojev).
     Tokom NS strip vikenda svi ljubitelji stripa i domaće literature moći će da nabave izdanja ROSENCRANTZ-a po povoljnim cenama. Sa posebnim zadovoljstvom očekujemo najmlađe sugrađane, jer ovogodišnji izdavački program ROSENCRANTZ-a je posebno usmeren i na njih.

     Franesco Conte je rođen u Palermu u Italiji 1974. godine.
     Stekao je diplomu Škole lepih umetnosti i nakon toga i Akademije lepih umetnosti u rodnom gradu.
     Francesco je slikar, ilustrator i strip autor.
     Od 2001. godine predaje grafičku umetnosti na Umetničkom institutu u Palermu.
     Svojim radom kao grafički dizajner i ilustrator na različitim projektima postaje poznat kako u Italiji, tako i u inostranstvu.
     Njegovo najznačajnije delo je ilustrovanje Danteovog „Pakla”.
     Nedavno je učestovao na izložbi u Savoni, pod nazivom „Inchiostro d'autore”, koju je organizovalo udruženje Don Kihot, sa katalogom za umetničkog izdavača DLQ.
     Kao ilustrator, osvojio je drugu nagradu na međunarodnom takmičenju „Eric Woolfson Forever-An Artistic Tribute 2011-2012”. Učestvovao je na različitim konkursima, kao što su Lucca Comics, Games i Komikazen.
     U okviru Projekta Alana Parsona izabran je od strane porodice čuvenog autora i u decembru 2012. godine uzeo je učešće na izložbi u galeriji Espace Creatif Canada u Montrealu.
     2011. godine u okviru Fratelli d'Italia: 150° anniversario dell'Unità d'Italia” (Italijanska braća: 150. godišnjica ujedinjenja Italije), negova ilustracija “150” bila je deo putujuće izložbe u okviru Italije i u inostranstvu, uključujući Firencu, Rim, Torino, Pariz, Burgos...
     Njegovi radovi su objavljeni i u katalogu GIUNTI i donirani kolekciji Muzeja satire u Burgosu.
     Godinama sarađue sa grafičkom studijama u Palermu, radeći naslovne strane, brošure, tematske ilustracije za kataloge i CD-ROM-ove, logoe i dizajnira vebzine i komercijalne sajtove.
     U okviru navedenom, pod pokroviteljstvom Regionalnog odeljenja za kulturu i javno nasleđe Sicilije, radio je ilustracije za CD-ROM „Egejska bitka”.
     Njegov prvi strip „The Signs of the Casbah” objavljen je u broju 18 of Fumettomanije, kao i u istoimenom italijanskom istorijskom časopisuSicilijanskog društva za izdavača Smasher.
     Kao slikar učestvovao je na brojnim izložbama u zemlji i inostrantvu, uključujući Pariz, Marsej i Japan.
     sites.google.com/site/francescoconteportfolio/
     sites.google.com/site/francescocontedanteinferno/
     framemyspace.blogspot.it




     Prikaz strip albuma „Dan kada je počelo leto“
     scenario Predrag Đurić,
     crtež Frančesko Konte;
     izdavač Rosencrantz, 2013.

     MRAČNI DAN ODRASTANJA

     U naizgled običnom letnjem jutru otac budu sina i požuruje ga da ne zakasni u školu. Bunovni omladinac silazi u kuhinju i u trenutku prosvetljenja shvata da danas ne treba da ide u školu jer - počeo je raspust i raskriljuju vrata toliko priželjkivanog slobodnog vremena za koje je on, imenom Vuk a nadimkom Krivi, zajedno sa drugom, imena Krešo a šire znanim kao Ajs, zaplanirao mnoštvo važnih rabota i akcija. I, nošen mladalačkim poletom Krivi odlazi da probudi svog druga. Vreme je lepo, sunčano, svet izgleda sasvim novo, obećavajuće. Čini se da je dovoljno samo odvažiti se i krenuti u avanturu...

     Ova idilična slika sasvim odgovara predstavama i očekivanjima mlađanih heroja koji žive u varljivom trenutku kada detinjstvo još nije okončano, pa nisu zaboravljene sve igre i izazovne tajne koje treba otkriti, a mladost i svet odraslih su još uvek daleko, mada nisu potpuno van vidokruga. Ma koliko priželjivali ulazak u nove sfere dečaci kao da oklevaju da učine taj odlučni korak, još uvek su negde između svetova. Ipak, matica vremena neumitno ih nosi iz mirnog doba zaštićenosti u vrtloge oštre stvarnosti. Taj će se put - iz sigurnosti dečačke postelje i školskih briga do gorkih saznanja i rušenja temelja dotadašnjeg življenja -  poklopiti sa odmicanjem dana i noći. Sledeća zora zatiče bivše dečake sa druge strane praga prisilne zrelosti, bez iluzija i oslonaca, bez ideja kuda dalje.

     Đurićeva priča postepeno ali neumitno vodi dvojicu vršnjaka u situacije koje ih, manje ili više bolno, lišavaju blagodeti naivnosti. Od lakih predomišljanja o tome kako bi spojili svoje „singl“ roditelje, za njihovo i svoje dobro, preko pomoći susedu, u ime lepog vaspitanja, i susreta sa grupom nasilnika (što je nova verzija stare netrpeljivosti dugokosih i do glave ošišanih, odnosno emotivaca i snagatora), teče naizmenično smenjivanje igara-iskušavanja snova-priželjkivanja i konflikata, od kojih je svaki sledeći sve oštriji i bolniji. Stepenice uspona (ili poniranja?) u svet tvrde, surove realnosti i grubih igara koje bole, strme su i oba dečaka će se okliznuti na njima, udariti se teško, „zaraditi“ masnice i ožiljke koji ostaju sa čitav život.


     Potraga za romantičnom, starom civilizacijom Gepida potonuće, zajedno sa bezrazložnim začikavanjem opasnosti od zahuktalog voza, u zaborav pred ružnim licem nezaposlenosti i bede koja se ceri bespomoćnoj mladosti, pred klasnim razlikama koja određuju vrednost nečije ličnosti. Ti se produkti novodemoktarstkog društva kaleme i opterećuju večne probleme ljubavi, drugarstva, izneverenih nadanja i izigranih poverenja. Ipak, ove potonje su situacije koje se podrazumevaju, deo su razvoja svake pojedinačne ličnosti, pitanje mentaliteta i karaktera. Sasvim su drugačiji problemi susreti obesnim momcima koji i nekada viteška sportska nadmetanja koriste samo za iživljavanje nad slabijima, ili susret sa obrazovanim ljudima koje je metamorfoza u „bolje društvo“ pregazila, spoznaja da primitivni i priprosti ljudi vladaju ovim tranzicijskim vremenima, da oni imaju novac i moć. Za bivše dečake fatalna su otkrića da je Vukov otac traženi ratni zločinac koji se spektakularno hapsi pred TV kamerama odnosno priznanje da se Krešina majka prodaje za malo hrane jer je to jedini način da opstanu i ona i sin.

     A kad se sve ove stare i nove istine iz sveta odraslih sakupe i ispreče kao zid pred mladim, naivnim, nespremnim dečacima, koji hrle prema obećanom svetu „mogućnosti i šansi za sve“, sudar sa tom preprekom brutalan je. Pošteđenih nema jer, u stvari, oni nisu nikada ni imali tu proklamovanu šansu da izmaknu, oni su bili vezani, okovani lancima propadanja svojih roditelja, njihovim grehovima koji, pre ili kasnije, neminovno, izlaze na videlo dana. Naravno, i drugi su roditelji jednako grešili ali su uspeli da novcem (bez obzira kako stečenim) izgrade sebi i svojoj deci ugled, prestiž, oreol više klase koja je nedodiriva, zaštićena od države i sistema.

     Mračna priča o odrastanju u maloj ravničarskoj varošici iscrtana je krhkim, izduženim linijama sa mnogo polja ispunjenih umekšanim senkama. Ta skoro providna, lavirana crna koja kvadratima daje patinu sepije i starih slika, samo pojačava utisak uhvaćenosti u klopke realnosti „smutnih vremena“ koja se nemilosrdno valjaju nad svima, kako starima, koji su za njih odgovorni, tako i mladima, nevinima koji će im biti žrtvovani.

     Ilija Bakić

povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
07.09.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1117
septembar, 2014.godine


XIII MISTERIJA
"Stiv Roulend"
scenario: Fabien Nury
crtež: Richard
Guérineau

Redov Bili

autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
07.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Dylan Dog #86:
Muž i žena
piše: Giancarlo Marzano
crta: Franco Saudelli

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
06.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    VEČERAS U OSIJEKU
04.09.2014.
Press


     Što je to,
     kada superžena Horny Dyke sretne depresivnu mačku Zorku, kada zlokobni gavrani prijete gumenoj patkici, kada skitnica Mita Kombajn pomno sluša Momirkove partizanske priče, kada superheroj Lavanderman ima noćne more?

     To je
     comiXconnection – strip, bandă desenată,
                                          strip, képregény, стрип


     Koliko su raznoliki sami nazivi za strip kao medij, toliko se različito i manifestira strip u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumunjskoj, Mađarskoj i Srbiji. Povijest njegova nastajanja izravno odražava pojedine političke pozadine i otvorenost društva pri kontaktu s tim vidom umjetnosti i komunikacije. To je ujedno i razlog zašto i granice između mainstream i alternativnog stripa variraju od zemlje do zemlje. comiXconnection predstavlja nezavisni strip tih pet zemalja u najširem smislu riječi, te skreće pozornost na razlike, ali i moguće poveznice.

     U fokusu nisu samo umjetnici i njihova aktualna djela. Svestrana mreža odnosa, koju stvaraju oni sami i koja ih okružuje, jednako je važna. Izvjestan broj strip-autora udružuje se u kolektive, klubove ili grupe, izmjenjuje ili skupno izdaje fanzine i magazine. Sadržajem, oblikom i stilom svojim radovima svjesno oduzimaju marketinšku vrijednost kojoj mainstream stripovi teže. Oni pripovijedaju i oblikuju svoje priče mimo svakog nametnutog obrasca. Njihovi stripovi privlače posebnu publiku, koja nije sklona konvencionalnim marketinškim strategijama.

     Na koji onda način nezavisni strip pronalazi svoje čitatelje? Služeći se mrežom koju angažirani i motivirani ljudi oblikuju putem udruga, izdavača i knjižara, koji djeluju na različitim razinama unutar zemalja, ali i međunarodno. Organiziraju festivale, izložbe, radionice, te pridobivaju izdavače i sponzore. To osigurava vanjsku percepciju, uzajaman kontakt i razmjenu, te učvršćuje niti ove šarene pletenice.

     Za mentalne je mape, koje okružuju pojedine mreže, na žalost tipična jednostrana orijentacija po principu: „licem prema Zapadu, a leđima prema svima drugima”. Neposredni susjedi često su van vidokruga. Upravo na tu činjenicu projekt comiXconnection i usmjerava svoju pažnju u tim zemljama. Projekt povrh povijesno-političkih, jezičnih i mentalnih barijera ukazuje na postojeće kao i one buduće poveznice.

     „Jedan strip rijetko dolazi sâm!” Ovo se odnosi i na druge bliske umjetničke forme kao ilustraciju, grafički dizajn, animaciju, grafite, glazbu i performans. Razne promjene perspektive i širenje vidika, koji proizlaze kao rezultat sinopsisa, vode – nadamo se – ka sinergiji u tom umreženju, prema podizanju svijesti, te naposljetku prema povećanju umjetničke vrijednosti te vrste stripa. Izvanredno širok opseg mogućnosti koju medij stripa nudi upućuje na mnoga područja u kojima bi se strip u budućnosti mogao koristiti kao inovativan oblik komunikacije.

     U Sklopu projekta comiXconnection, u Osijeku, u Muzeju Slavonije, Trg Sv. Trojstva br. 6, dana 04. rujna 2014. biti će svečano otvorenje izložbe comiXconnection koja za cilj ima predstaviti gore navedeno.

     Uz osnovnu izložbu, biti će i prateća koja će predstaviti originalne radove članova Udruge StripOs, ali održavati će se i strip-radionice, promocije izdanja te demonstracijska crtanja stripa za publiku.

     Raspored pratećih događanja, koja počinju od slijedećeg tjedna možete pratiti i ovdje, kao i izvještaje s istih.

     Ukoliko ste u prilici posjetite izložbu ili se više informirajte o projektu na službenim stranicama istog:

     comixconnection.eu/project-hr/

povratak na vrh

    ANDREJ ŠTULAR: STRAN
03.09.2014.
Press: Stripburger

     ANDREJ ŠTULAR: STRAN, stripovska razstava
     Mestna knjižnica Kranj, Galerija dvorana
     Otvoritev: sreda, 3. 9. 2014, ob 19. uri


     Andrej Štular je večmedijski vizualni ustvarjalec. Deluje na področju ilustracije in stripa, slikarstva, fotografije, filma, instalacije in kiparstva ter lutkovnega gledališča. Poleg razstavljanja na samostojnih in skupinskih razstavah v Sloveniji je s svojimi deli sodeloval na več mednarodnih razstavah (Avstrija, Avstralija, Belgija, Francija, Bosna, Češka, Finska, Grčija, Italija, Kazahstan, Koreja, Latvija, Makedonija, Švedska, Portugalska, Turčija idr.). Izdal je tri samostojne stripovske albume: Lustri (2000), Kompost (2008), Živa sem! (2011) in sodeloval pri mnogih drugih projektih kot so: Honey Talks, Deveta soba, Greetings from Cartoonia, Workburger, Festival Svetlobna gverila, Mednarodni grafični likovni bienale, Antologija vzhodno evropskega stripa idr.

     V svojih delih pogosto premešča vsebinske enote in jih sestavlja v nove pomenske sklope. Na pričujoči razstavi se predstavlja s stripi, nastalimi po literarnih predlogah slovenskih in tujih pesnikov in pisateljev (S. Kosovel, I. Volarič Feo, H. M. Enzensberger, V. Majakovski, T. Škrjanec, M. Mazzini, V. Möderndorfer, V. Zupan, D. Harms, A. Rozman Roza). »Njegovo delo prestavlja skrajno nekonvencionalno obliko stripa. Gre za nize slik, ki bolj ali manj vsebujejo narativni tok (kar jih približuje ali oddaljuje od tega, kar se pod pojmom strip običajno razume). Štularjeva »strip poezija« ima svoj šarm in neko lastno logiko« (Aleksandar Zograf).

povratak na vrh

    EVROPA
03.09.2014.
Piše: Strip.art.nica Buch


     Evropa


     Novo tisočletje. Evropa slavi.
     Žile, bivši vojak, kriminalec, begunec s pogorišča povoj-nega Balkana, se preko slovensko - italijanske meje prebija na zahod. Preganja ga policija, Služba državne varnosti, pa tudi moreči duhovi njegove preteklosti.
     Na begu skozi države Združene Evrope se spet zaplete v vrtinec nasilja, ki mu je hotel ubežati. V Nemčiji se končno pridruži bandi svojega strica, a njegove težave se tu šele prav začnejo. Čarobna Evropa, Evropa miru in blagostanja, o kateri je sanjal, je zanj prav tako nedosegljiva kakor prej. Kot pravi njegov prijatelj Kugla: "Kaj pa si pričakoval? To je njihova Evropa, ne naša."

     Strip Evropa, balkanski road-movie hitrega tempa in filmske akcije, trdega nasilja in trpkega humorja, je bil v albumski obliki prvič objavljen leta 2003 pri francoski založbi Glenat, celotnega v barvah pa lahko prvič preberete šele sedaj.

     Vabimo vas na predstavitev in podpisovanje,
     ki bo v četrtek, 11. septembra 2014, od 19:00 uri.

     Strip.art.nica Buch
     Cesta v mestni log 551000 Ljubljana


     PS: Izid stripa Tomaža Lavriča Evropa je del projekta, ki ga je Strip.art.nica Buch v sodelovanju z ZRZ EPeKo in Strip forumom Zagreb zastavila z razstavo Stripovski junaki rešujejo Evropo, ki je bila v Mariboru v okviru EPK-ja. Projekt smo nadaljevali z razstavama Sto let na Balkanu na slovenskem veleposlaništvu in največjem muzeju stripa v Evropi - Belgijskem centru stripa v Bruslju.
     Do konca leta bomo projekt zaključili z razstavo slovenskega stripa v Sarajevu in razstavama originalov Tomaža Lavriča v Mariboru in Ljubljani.
     Tako je to eden redkih, če ne celo edini projekt iz programa EPK-ja, ki še živi.

povratak na vrh

    8. HERCEGNOVSKI STRIP FESTIVAL
02.09.2014.
Piše: Jovan Subotić


     Prvog petka u septembru, već osmu godinu za redom, Herceg Novi postaje centralna tačka devete umjetnosti u regionu. Hercegnovski Strip Festival – HSF nastavlja punom parom i ove godine je jači nego ikad! Od 05. do 10. Septembra, na festivalu koji je osmislio i osnovao strip umjetnik Nikola Ćurčin, ljubitelji stripa imaće prilike da vide sedam izložbi, čuju pet predavanja, da se druže sa sedam fenomenalnih gostiju, uživaju u bogatoj berzi, crtanju za fanove, školama stripa, live art-u, crtanju majica, žurkama, jazz večerima i sveukupnom dobrom provodu uz neke od najvećih svjetskih zvijezda devete umjetnosti.

     Prvi gost festivala je fenomenalni Rufus Dayglo, autor Tank Girl, Judge Dredd, Snaked... te mnogih drugih projekata vezanih za strip, ilustraciju, animaciju, igračke, itd. Njemu uz rame je, po mnogima, jedan od najboljih crtača Srbije svih vremena Branislav Bane Kerac, kojeg ne treba posebno predstavljati. Mušku ekipu crtača kompletira veliki prijatelj Festivala, Iztok Sitar, autor dvocifrenog broja strip albuma u Sloveniji! Festival nastavlja i tradiciju promocije žena strip autora, pa je ove godine naša gošća talentovana Splićanka Sonja Gašperov, autorka Vučina.

     Kada je u pitanju strip teorija, iz Milana nam dolazi Moreno Burattini, najplodniji pisac Zagora, sa sjajnom prezentacijom omiljenog junaka na ovim prostorima. Svakako će posebna poslastica za sve ljubitelje stripa biti gostovanje Zorana Djukanovica, sjajnog strip teoretičara i pisca, koji nam iz Amsterdama donosi priču o istoriji srpskog stripa uz prigodnu izložbu Solovjev/Kuznjecov. Sa nama će biti i najmlađi strip teoretičar Aleksandar Nešić koji će nam održati predavanje o I Svjetskom Ratu u djelima Žaka Tardija upravo u godini u kojoj obilježavamo stogodišnjicu početka ovog krvavog sukoba.

     Pored pomenutih, sa nama će biti i ljudi koji su neizostavni dio svakog festivala, Tihomir Tikulin i Mirna Martinović iz Zagreba, te Vlada Vesović iz Beograda. Za strip berzu će kao i prošle godine biti zadužen Dražen Baletić i Striparnica „Mr. No“ iz Podgorice.

     Pored izložbi svih gostujućih crtača, te pomenute izložbe o istoriji srpskog stripa, na Festivalu ćemo izložbom odati počast preminulom Hoze Ortizu, izložiti radove domaćih autora na temu Korto Malteze i konačno, dugo čekanog, Malog Nema.

     Jedan od sponzora 8. Hercegnovskog Strip Festivala, autoprevoznik „Blue Line,“ jedan od lidera u regionu, je za sve zainteresovane goste iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca obezbjedio nevjerovatnih 50% popusta na povratnu kartu, te smo na taj način htjeli da ovaj festival učinimo maksimalno pristupačnim svim ljubiteljima stripa iz Srbije.

     Cilj HSF-a ostaje isti, popularizacija stripa i strip stvaralaštva na teritoriji Crne Gore i šire. Osmom godinom za redom stvorili smo dugovječnost i tradiciju. Gostovanjem na MAFEST-u  i Strip Konferenciji u Kragujevcu smo približili ono što radimo velikom broju prijatelja stripa na ovim prostorima. Dovođenjem elitnih gostiju stavili smo se na mapu najvećih strip dešavanja u regionu, i ne planiramo da stanemo.

     More zove! Dođite u Herceg Novi da čitamo stripove!


     PROGRAM FESTIVALA

     Petak 5. Septembar
18:00 Dvorana Park - uvodna riječ
           Izložba – Zemlja snova (Slumberland) – Mali Nemo
20:00 Stanica
           Izložba – Rufus Dayglo – prvi gost Festivala
           Svečano otvaranje HSF-a
           Žurka

     Subota 6. Septembar
9:00 Berza stripa – Trg Nikole Đurkovića (U slučaju kiše Caffe Pizzeria Atelier)
10:00-12:00 Crtanje za fanove – Caffe Pizzeria Atelier
19:00 Trostruka izložba - Kerac, Gašperov, Sitar – Galerija “Josip Bepo Benković”
20:00 Jazz night – Caffe Pizzeria Atelier

     Nedelja 7. Septembar
18:00 Crtanje za fanove, Berza Stripa - Caffe Pizzeria Atelier
20:00 Sue Ryder Izložba - Hose Ortiz
20:30 Predavanje Moreno Burattini i Bane Kerac – Trg Belavista (U slučaju kiše Caffe Pizzeria Atelier)
21:30 Rođendanska žurka Burattini – Kerac – Caffe Pizzeria Atelier

     Ponedeljak 8. Septembar
18:00 Berza Stripa + Crtanje na majicamaArt Street / Caffe Restaurant Stanica
20:00 Predavanje Zoran Đukanović; Izložba Kuznjecov/Solovjev – Caffe Restaurant Stanica

     Utorak 9. Septembar
18:00 Berza Stripa + Zajedničko crtanje stripa (Učesnici festivala) + Škola Stripa
20:00 Aleksandar NešićI Svjetski rat u stripovima Žaka Tardija;
21:00 Izdavačka kuća Darkwood i striparnica “Mr. NO” – promocija Dražen Baletić i Aleksandar Nešić

     Srijeda 10. Septembar
18:00 Svi crtaju - Art street (U slučaju kiše Caffe Restaurant Stanica)
19:00 Corto Maltese – Izložba Caffe Restaurant Stanica
20:00 Promocija HSF Magazina
           Svečano zatvaranje

           Žurka - Caffe Restaurant Stanica

____________
Jos jedna napomena:
SVI KOJI SE JOS NISU PRIJAVILI ZA KARTE SA POPUSTOM ZA DOLAZAK NA HERCEGNOVSKI FESTIVAL NEKA TO URADE DO UTORKA, EVENTUALNO SRIJEDE, DA BUDEMO FER PREMA SPONZORU I NJIHOVOJ ORGANIZACIJI. CIJENE:
NOVI SAD: Povratna 32eura, jedan pravac 16eura
BEOGRAD: Povratna 29eura, jedan pravac 14,5eura
KRAGUJEVAC: Povratna 25eura, jedan pravac 12,5eura
Cijene smjestaja na ljepsim lokacijama 7-8 eura, ali bez problema se nadje i po 5 eura.
Temperatura mora je 27 stepeni :) :) :) !!!!!!!!!!
Poslednja napomena da se svi zainteresovani za prevoz u pola cene iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca jave danas ili sutra ujutru jer se do podne kompletira spisak koji se daje vozacima Blue Line-a. na email na juwanyu@hotmail.com ili sms na +382 69 182 464.
Hvala i dobrodosli!

povratak na vrh

    IZLOŽBA NIKOLE DRAGAŠA
01.09.2014.
Press: Strip vesti



povratak na vrh

    POVRATAK KLASIKA
01.09.2014.
Piše: Ilija Bakić


     POVRATAK KLASIKA SRPSKOG STRIPA

     „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“
     Radivoja Bogičevića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2012.

     U FOKUSU

     Srpski strip imao je, do sada, četiri velike plime: prvu između dva svetska rata kada je strip kao medij, u staroj Jugoslaviji počeo da osvaja štampu a paralelno za „uvezenim“ stripovima stvarani su i kvalitetni, originalni domaći stripovi (mnogi aktivni autori bili su  emigranti iz carske Rusije); druga se plima, u novoj Jugoslaviji, izdiže polovinom 1960-tih sa legendarnom edicijom „Nikad robom“ i pratećim školskim listovima izdavača „Dečjih novima“ iz Gornjeg Milanovca. Dve decenije kasnije, posle aktivnosti grupe „Novi kvadrat“, izdigla se treća plima mladih strip autora okupljenih oko nekoliko izdanja „YU strip“, „Naš strip“, „Stripoteke“. Raspad SFRJ doneo je kraj klasične strip scene i pojavu jakog andergraund strip pokreta. Istraživanje istorije domaćeg stripa nije sistematsko i svodi se na delanje pojedinaca, bez podrške institucija; zahvaljući tim naporima prva strip plima koliko-toliko je poznata i sistematizovana dok su strip aktivnosti iz 1960-tih i kasnijih godina slabije proučavane. Otuda je pojava knjige „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“ Radivoja Bogičevića itekako bitna sa strip istoriografiju.

     Prvi strip u ediciji simboličnog naslova „Nikad robom“ pojavio se maja 1963. godine (drugi broj pet meseci kasnije); edicija je trebala da u strip mediju Titovim pionirima priča o slobodarskim tradicijama naroda i narodnosti Jugoslavije (i bude protivteža pustolovnim i vestern stripovima iz inostranstva). Ovaj zadatak veoma je uspešno ispunjen ali je koncepcija ipak promenjena pa se edicija od 1969. fokusirala na doživljaje dečaka-boraca-kurira Mirka i Slavka dok su drugi junaci uglavnom zaboravljeni.

     REČ KRITIKE

     Radivoj Bogićević
(1940) debituje sveskom „Neustrašivi“ („Nikad robom“ br.4) kojom započinje serijal o doživljajima tri srpska vojnika u I svetskom ratu. Već u narednom broju edicije, „Pod zidinama drevnog Borča“, Bogičević otvara priču o borbi srpskog naroda sa turskim osvajačima. U broju 12 pojavila se prva epizoda serijala o Akantu, staroslovenskom junaku. Tokom 1964. Bogičević je nacrtao još dve epizode ratnih avantura srpskih vojnika ostajući veran početnoj ideji. Blaža, junak priče „Pod zidinama...“ u sledećoj epizodi dobija dragu Jelicu koju spasava u tri epizode, istovremeno se boreći sa Turcima; početna ideja serijala unekoliko je promenjena uvođenjem sentimentalne intrige. Mladi Akant i njegovo pleme isprva se bore protiv hordi Kublaj kana a potom, sa ratnicima Ogatajem i Asurom, luta starim svetom; ovaj popularni serijal, u dvadesetak epizoda štampanih od 1964. do 1971., izrasta u avanturistički „strip o borilačkim veštinama“ kako zaključuje Vasa Pavković u analitičkom pogovoru koji prati i informativni pogovor Zdravka Zupana.

     Bogićević je silovito krenuo u strip avanturu; vremenom je crtački „popustio“ što je posledica intenzivnog rada na tri serijala a ne nedostatka talenta i veštine. Na žalost, Bogičević je prebrzo napustio strip lišivši čitaoce uzbudljivih priča u slikama. „Omnubusova“ knjiga sa sedam epizoda (tri o srpskim vojnicima i po dve o Blaži i Jelici odnosno Akantu) povratak je ovog autora iz istorije i legende pred mlade i stare čitaoce. Stripovi su reprintovani, dakle originalnog formata i tehničkih karakteristika (dve strane crnobele, dve u „petobojnoj ofset štampi“), što knjizi daje i melanholično-romantičnu notu podsećanja na neka prošla, bolja vremena. Rečju, ovo obavezno štivo za svakog ljubitelja stripa.

     („Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI - 300!!!
01.09.2014.
Autor: Simon Vučković