naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum



StripotekaRosencrantz
Alan FordPolitikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



MojStrip magazin



Mesečni email časopis:















LA BETE NOIRE
strip

DIVLJE OKO
grupa

BLACK & ANGELA
strip

SPEC ARHIVA
specifični, izdvojeni prilozi







Enrike Sančez Abuli: TORPEDO 1936 – ROĐACI,...      Press: SKC BGD
  ...smrtonosno, kratke priče.

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD

Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

ČETVRTAK,  22.  NOVEMBAR 2018. godine, 19.00 časova

IZLOŽBA ILUSTRACIJA ZA KNJIGU: „Enrike Sančez Abuli: TORPEDO 1936 – ROĐACI, smrtonosno, kratke priče“, (System Comics, Beograd, 2018.)

Autor izložbe: Igor Marković

(izložba traje do 03. decembra)

TORPEDO 1936 – ROĐACI su zbirka kratkih priča koje je proslavljeni španski strip scenarista Enrike Sančez Abuli, između ostalog i gost SKC-ovog 8. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2010. GODINE,  pisao za špansko izdanje najpozantijeg svetskog ilustrovanog mesečnika za muškarce – magazina Playboy.

Priče su nastajale početkom devedesetih u trenucima kada je strip serijal o Torpedu još uvek bio na vrhuncu.

Luka Toreli je TORPEDO kako je sugerisalo i ime magazina koji je izlazio u slavu ovog mega-uspešnog stripa, a ROĐACI su priče koje su u bliskoj (rođačkoj) korelaciji sa svim povestima koje nam je Abuli ispripovedao zajedno sa svojim “partnerom u zločinu” Žordijem Bernetom.

Ovu knjigu je za srpsko strip tržište, krajem ove godine, prevela i objavila beogradska izdavačka kuća System Comics, koja je, ovom prilikom, za ilustrovanje Abulijevih priča angažovala najznačajnije domaće strip autore kao i pojedine eminentne autore iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske i Španije.

Na ovoj izložbi će biti predstavnjeni strip autori koji su, iz pijeteta prema majstorskom dvojcu, Abuli – Bernet, učinili da se Bernetovo (crtačevo) prisustvo, i pored njegovog faktičkog izostanka iz ove zbirke, ukaže kroz nasleđe njegovog grafičkog izraza koje je vidljivo na gotovo svakom izloženom crtežu.

ROĐAKE su ilustrovali: R. M. GERA, Darko PEROVIĆ, Aleksa GAJIĆ, Toni FEJZULA, Ivica STEVANOVIĆ, Goran Đukić GORSKI, Dragan PAUNOVIĆ, Miroljub Milutinović BRADA, Stevan SUBIĆ, Milorad Vicanović MAZA, Mihajlo Dimitrijevski The MIČO, Sabahudin MURANOVIĆ, Miodrag Ivanović MIKICA, Jovan UKROPINA, Saša ARSENIĆ, Siniša BANOVIĆ, Borivoje GRBIĆ, Ivan ŠAINOVIĆ, Vuk POPADIĆ, Nenad CVITIČANIN, Aleksandar SOTIROVSKI, Ivica SRETENOVIĆ, Luka CAKIĆ, Nebojša REMELJEJ, Mimi CORTAZAR, Nikola DRAGAŠ, Milan MLADIĆ, Jovan SEKULOSKI, Aleksandar VAČKOV, Predrag STAMENKOVIĆ, Milosav OSTOJIĆ, PEĐA SLAVNI.

Objavljeno: 16.11.2018.
Strip konvencija malih...      Press: Oliver Praštalo
  ...i ostalih izdavača u Klubu kolekcionara na Sajmu.

Za subotu u podne zakazana je strip konvencija malih strip i ostalih izdavača u klubu kolekcionara na sajmu...

Pozvao sam sve čije sam mail-adrese imao ali dobrodošli su svi koji u postojanju jednog ovakvog mesta u gradu koje bi funkcionisalo svaki vikend, vide neku svoju šansu ili benefit, kolekcionari, stripoljupci, autori koji bi u ovom prostoru mogli da imaju izložbe, izdavači promocije...

U prostoru ima i bina, razglas, gotovo studijski uslovi za snimanje intervjua, mesta za nekih 150 ljudi, korektna i jeftina ugostiteljska ponuda i dobra volja da se izađe u susret svima...

kontakt telefoni: 063 221365062 9772394
e-mail: oliverbgd@gmal.comklub.kolekcionara.sajam@gmail.com

Objavljeno: 15.11.2018.
Strip: Kumova slama (16)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 15.11.2018.
Otvaranje izložbe stripa “Do pakla i nazad”...      Press: Centra za kulturu grada Zajecara
  ...u galeriji Doma kulture Kotlujevac,
  Zaječar.

Do pakla i nazad: Sutra otvaranje izložbe stripa “Do pakla i nazad”

Otvaranje izložbe i promocija stripa “Do pakla i nazad – epopeja srpske vojske u Prvom svetskom ratu” održaće se sutra u galeriji Doma kulture Kotlujevac u 13 časova.

U pitanju je omaž započetom i nikad završenom strip projektu Nikole Mitrovića Kokana (1933-1997) posvećenom epopeji srpke vojske u Prvom svetskom ratu (“Do pakla i nazad”). Album kroz niz kratkih priča koje prate istu grupu likova pokriva Veliki rat od njegovih prologa do epilog, navodi se u saopštenju Centra za kulturu Zaječar.

Kako se navodi u saopštenju, tako su pričama pokriveni Sarajevski atentat, Ulazak Austroguarske vojske u Srbiju, bitke na Ceru. Takođe, bitke na Mačkovom Kamenu i Kolubari, odbrana Beograda, povlačenje preko Prokletija, Plava grobnica na Krfu, proboj Solunskog fronta i povratak u Srbiju.

Na promociji i otvaranju izložbe će govoriti Marko Stojanović scenarista i priređivač stripa, Jelica Ilić istoričar, Dragana Stojković Rajački strip autor, Vladimir Đuričić direktor i Miloš Petković urednik.

Strip “Do pakla i nazad” objavljen je u izdanju Centra za kulturu grada Zaječa i Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”.

Objavljeno: 14.11.2018.
Stan Lee (1922-2018)...      Press: Čarobna knjiga
  ...super-heroj Marvelovih stripova.

Najveća zvezda Marvelovog univerzuma, ona bez koje većina ostalih nikad i ne bi zasvetlela, ugasila se, pošto je sijala punih devet i po decenija, gotovo ceo jedan vek – vek superheroja.

Sten Li, to upečatljivo lice s naočarima i sedim brkovima koje smo poslednjih godina navikli da gledamo u simpatičnim epizodicama u Marvelovim filmskim blokbasterima, rodio se 28. decembra 1922. kao Stenli Martin Liber i već krajem tridesetih ušao je u svet stripova, iz kog nikad potom nije izašao i čije je granice u tim pionirskim danima i sam određivao i krojio. Još kao dete je voleo da čita i da gleda filmove, naročito avanturističke, a kako mu je porodica bila siromašna, rano je počeo da obavlja razne poslove, pa se, konačno, uz pomoć svog ujaka, zaposlio u Tajmli komiksu, koji će kasnije postati Marvel. Isprva je obavljao prozaične poslove – dopunjavao je mastilo crtačima, bio potrčko, brisao otiske olovke ispod tuša, a dečačka želja da se oproba u pisanju ostvarila mu se 1941. godine, kada je za treću epizodu Kapetana Amerike uradio tekstualne filere pod pseudonimom Sten Li. Kako je bio veoma ambiciozan i harizmatičan, ubrzo je napredovao i stvorio svog prvog superheroja, Uništitelja (Destroyer), za kojim su usledila i ostala njegova stripska čeda, koja je stvorio sam ili u saradnji sa sjajnim crtačima iz zlatnog i srebrnog doba superheroja (Džek Kirbi, Stiv Ditko...), a među njima su ni manje ni više nego Spajdermen, Hulk, Doktor Strejndž, Fantastična četvorka, Ajron Men, Derdevil, Tor i mnogi drugi. S nepunih devetnaest godina postao je pomoćnik urednika, a kasnije je radio i kao producent i izdavač – jedno vreme je bio glavni i odgovorni urednik i predsedavajući Marvel komiksa.

Sten Li je doneo revoluciju u superherojski žanr, osmislivši likove i koncepte koji su bili progresivni u vremenu u kom je stvarao, ali i dovoljno snažni da opstanu do današnjih dana, kada su junaci koje je iznedrio izašli iz okvira stripskog žanra i preselili se na veliko platno i, ako ćemo pravo, u svakodnevne živote svih nas, postavši deo opšte kulture. Sten Li je tvrdio da tih davnih pedesetih i šezdesetih, dok je stvarao buduću istoriju stripa, nije smatrao da radi nešto značajno i vredno, ali da je vreme pokazalo kako zabavu ipak ne treba olako odbacivati. I bio je u pravu: danas gotovo da ne postoji klinac koji ne zna ko je Spajdermen, a teško je naći i klinca koji ne želi da bude baš kao taj prijateljski nastrojeni mrežoglavac iz komšiluka.

Trenutak je da najsjajnijoj zvezdi Marvela zahvalimo na svetlosti koju nam je podarila.

Excelsior!

Linkovi:
Marvel: www.marvel.com/remembering_stan_lee
42 Legendary facts about Stan Lee: www.factinate.com/people/42-legendary-facts-stan-lee/
Wikipedia engleski: en.wikipedia.org/wiki/Stan_Lee
WIkipedia domaća: sh.wikipedia.org/wiki/Stan_Lee
IMDb: www.imdb.com/name/nm0498278/
Objavljeno: 14.11.2018.
Malgaj...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...v Strip.art.nici Buch.

Pred dobrim stoletjem so si Slovenci razbijali glave z vprašanjem, ali imajo upesnitve vredne junake ali ne. Odgovori nanj so bili sprva zelo različni. Šele čas je odpravil dvome o verzov vrednih junakih – ali jih vsaj dal v oklepaj.

Pred ne tako davnimi leti smo se začeli vpraševati, ali slovenska zgodovina premore ljudi, katerih usode so dovolj slikovite za strip. Sedanjost prinaša jasne odgovore. Eden izmed njih je tudi strip o Franju Malgaju.

ddr. Igor Grdina
Stoletje po tem, ko se je mladenič iz Šentjurja na čelu prostovoljcev podal v obrambo slovenstva na Koroškem, v Muzeju novejše zgodovine Celje (pod)oživljamo njegovo kratko in tragično, a bogato in razburljivo življensko pot. Pri čemer pa strip, ki ga držimo v rokah, ni le poklon Franju Malgaju in tovarišem, temveč tudi poskus ohranjanja spomina na vse male in velike junake včerajšnjega sveta in časa.

dr. Tone Kregar

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

Objavljeno: 13.11.2018.
Večernje novosti poklonile strip...      Press: USUS
  ...u saradnji sa autorskim timom i Udruženjem stripskih umetnika Srbije.

120.000 poklona: Najtiražniji srpski strip kao dar za Stogodišnjicu primirja u Velikom ratu

Povodom stoleća od primirja u Prvom svetskom ratu, u ponedelјak 12. novembra list "Večernje novosti", u saradnji sa autorskim timom i Udruženjem stripskih umetnika Srbije, pokloniće čitaocima uz svaki broj novina poseban dar: SAT, kompletan grafički roman na 80 tabli stripa u svesci od 48 strana.

Scenario je po porodičnom predanju napisao Dragan Lazarević — de Lazare, oko četiri stotine crteža je uradio Vujadin Radovanović, a roman je obojio Rade Tovladijac. Poduhvat je rađen dve i po godine, i izvorno je objavlјen u oktobru, u obliku knjige-albuma "Pčelice izdavaštva", i ovenčan je Nagradom Beogradskog sajma knjiga.
Tiraž od 120.000 primeraka novog poklon-dodatka u "Večernjim novostima" je najveći tiraž srpskog stripa u savremenom periodu.

Antiratna priča potekla iz samog života
SAT je istinita priča o ratniku Radomiru Lazareviću, koji je kao vojnik Srpske kralјevske vojske prešao Albaniju zimi, a potom i Sredozemno more. Svedočanstvo je o lјubavi, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka i njihovih porodica, o brizi i posvećenosti francuskih vojnih i medicinskih radnika, ali i odanosti tuniskog naroda tokom Prvog svetskog rata i sve do danas.
Scenarista Lazarević je zapisao: „Ljubav, žrtva, smrt...  njihov susret otvara dveri jednog trećeg sveta, spaja tri naroda od tri vere razdvajajući dva bića koje se vole, vezuje večno dva ratna druga, na dva kontinenta, tokom jednog Velikog Rata, Prvog, pre tačno jednog veka. Istinita priča. Ona o mom pradedi i njegovom satu, posvećena polovini naroda — onoj koja se nikada neće roditi!

Nagrađeni „Sat“ kao knjiga trajne vrednosti
Grafički roman SAT, istinita priča o našim precima, u izvornom obliku je objavlјena u oktobru ove godine kao knjiga-album velikog formata, na kvalitetnoj hartiji, tvrdog uveza.
Osim stripa, monografija ima i ilustrovani istorijsko-obrazovni dodatak sa tekstovima o istoriji Prvog svetskog rata, današnjoj obnovi srpskih vojničkih grobalјa u Africi, ali i pregledom sto godina stripova na temu Velikog rata. Može da služi kao pomoćno obrazovno sredstvo.
Osim što je za kvalitet ovenčano Nagradom 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za strip 2018. godine, ovo izdanje "Pčelica izdavaštva" iz Čačka, postalo je i najuspešniji sajamski strip zahvalјujući odzivu čitalaca.
www.novosti.rswww.usus.org.rswww.pcelica.rs

Izvodi iz recenzija

PROF. DR MILOŠ KOVIĆ, ISTORIČAR: „Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata upravo nas je srpski strip iznenadio kvalitetom i količinom produkcije posvećene ovoj temi. I, što je najvažnije, iskrenošću i svežinom izraza. To ponajbolјe potvrđuje strip SAT scenariste Dragana Lazarevića i crtača Vujadina Radovanovića. Klјučne vrednosti ovog stripa nisu samo u superiornom crtežu i književnom pripovedanju. U njemu je, pre svega, reč o lјubavi prema porodici i otadžbini. Glavni junaci za porodicu su vezani neraskidivim nitima, koje premošćuju prostor i vreme. Porodica i potomstvo pobeđuju ograničenost čovekove pojedinačne, tragične egzistencije. Posebno je važan kontinuitet između generacija, oličen u sećanju na pradedinu žrtvu, opredmećen u satu koji se u porodici čuva. Rodolјublјe se, u ovom stripu, zasniva na lјubavi prema svojoj zemlјi i nema ni trunku isklјučivosti prema bilo kome. Zbog svega rečenog potrebno je da se razmisli o upotrebi ovog stripa kao nastavnog materijala u našim školama. On to zaslužuje, zbog dobrih poruka koje nosi i zbog svoje umetničke vrednosti. Potpisnik ovih redova ga najtoplije preporučuje, kako čitaocima doslovno svih uzrasta, tako i našim školama.“

VASA PAVKOVIĆ, PISAC: „Scenario stripa SAT jasno i upečatlјivo prati neke od najvažnijih momenata iz sudbine ratnika Radomira i sudbine njegove porodice. Crtež  je majstorski stilizovan, ubedlјiv i kolorom  dodatno oplemenjen. Strip SAT svakako spada u najlepše primere srpskog stripa koji se bavi Velikim ratom, a verujem da je pogodan i za savremenu školsku lektiru.“

SLOBODAN IVKOV, ISTORIČAR PRIMENјENE UMETNOSTI: „Učešće Srbije i Srba u Prvom svetskom ratu je kroz stripove začuđujuće retko korišćeno u srpskoj likovnoj naraciji. Pred nama sada imamo nešto sasvim drugačije! I u formalnom i u suštinskom vidu. SAT je produkciono najobimnija crtano-pisana priča ikada ovde nastala na temu Prvog svetskog rata. Nema spora o tome da je reč o ratu, no ne radi se o nekom neposrednom sukobu, a ponajmanje o stavlјanju na stranu samo jedne od strana u borbama. Svi su žrtve, protivnici skoro da i nisu prikazivani, a delo govori o sumornim i po porodice dugotrajnim posledicama, koje se prenose i traju vekovima. S obzirom na prethodna, malobrojna srpska stripska dela posvećena Prvom svetskom ratu, SAT poseduje i ogroman pedagoški potencijal.“

ZORAN MILEKIĆ, PROFESOR ISTORIJE: „Strip kao umetnička forma ima u sebi zaista zrno genijalnosti. Ispričati priču kroz niz slika a sa minimalnom količinom reči, a koja je ipak u stanju da na čitaoca „gledača“ ostavi tako jak utisak, zaista je fenomen. (...) No, ono što je istoričara zanimalo čitajući SAT to je istorijska tačnost podataka. Umetničko viđenje gigantskog sukoba koji se zvao Veliki rat, kao i učešća Srba u njemu, jedna je strana medalјe. Druga su činjenice kojima se barata i koje se ne bi smele previše žrtvovati umetničkoj slobodi kad se obrađuje jedna važna tema i to na ovaj način. Tim više što je strip namenjen mladim naraštajima koji nemaju previše znanja o svojoj prošlosti. Ili ih imaju, ali na netačan i iskrivlјen način, što je još poraznije. Ovaj strip je pokazao, po mom dubokom uverenju, da se uspešno mogu kombinovati umetnički talenat, i pisca i ilustratorâ, sa onim što su neophodne istorijske činjenice.“

Objavljeno: 13.11.2018.
DO PAKLA I NAZAD...      Press: Centar za kulturu grada Zaječara
  ...U čast navršavanja veka od završetka Prvog svetskog rata.

U čast navršavanja veka od završetka Prvog svetskog rata 11. novembra, tačno 100 godina od potpisivanja primirja u Kompjenskoj šumi 11. novembra 1918. godine, objavljen je strip album "Do pakla i nazad" u izdanju Centra za kulturu grada Zaječa i Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan". U pitanju je omaž započetom i nikad završenom strip projektu Nikole Mitrovića Kokana (1933-1997) posvećenom epopeji srpke vojske u Prvom svetskom ratu, koji kroz niz kratkih priča koje prate istu grupu likova pokriva Veliki rat od njegovih prologa do epiloga. Tako su pričama pokriveni Sarajevski atentat, Ulazak Austroguarske vojske u Srbiju, bitke na Ceru, Mačkovom Kamenu i Kolubari, odbrana Beograda, povlačenje preko Prokletija, Plava grobnica na Krfu, proboj Solunskog fronta i povratak u Srbiju. Takođe, u albumu se pojavljuju i istorijske ličnosti poput Gavrila Principa, Dragutina Dimitrijevića Apisa, Franca Ferdinanda, Oskara Poćoreka, Radomira Putnika, Milunke Savić, Petra Bojovića, 1300 kaplara, Flore Sands, Aleksandra Lekse Saičevića, Stepe Stepanovića, Petra I Krađorđevića, Momčila Gavrića, Dragutina Matića, Živojina Mišića, Aleksandra Krađorđevića, Nikole Pašića, Mihajla Petrovića, Pavla Jurišića Šturma, Miloja Anđelkovića Kajfe, Ljutomira Đorđevića...

Predgovor i pogovor, koji govore o istorijskoj verodostojnosti stripa, dela su doktora istorijskih nauka, pa tako predgovor potpisuje dr Aleksandar Uzelac (Beograd) i dr Perica Hadži Jovančić (Kembridž), a veliki analitički esej koji povezuje započeti strip Nikole Mitrovića Kokana sa konačnim strip albumom napisao je vodeći srpski strip toretičar Slobodan Ivkov. Stripove i ilustracije su uradili Dražen Kovačević, Mijat Mijatović, Miroljub Milutinović Brada, Jovan Stojanović (John Radley), Branislav Kerac, Milorad Vicanović Maza, Leonid Pilipović, Dušan Božić, Dragan Stokić Rajački, Srđan Todorović, Sabahudin Muranović Muran, Aleksa Gajić, Milan Drča, Dejan Stanković, Borivoje Grbić, Jovan Ukropina, Borislav Maljenović, Ivan Stojanović Fiki, Nebojša Remeljej, Igor Krstić, Velibor Stanojević, Dejan Sedlan, Danko Dikić, Nikola Matković, Aleksandar Anđelković i Marko Nikolić. Kuriozitet je da se u ovom albumu nalazi i strip "Marš na Drinu" koji 2014. objavio list "Odbrana" kao specijalan podlistak, što ga čini jedinim stripom koji se bavi Prvim svetskim ratom a koji je direktno podržala vojska Srbije, naslednica vojske koja je na svojim plećima iznela Veliki rat. Takođe, ovaj album sadrži i sve sačuvane i nikada do sada viđene fragmente stripova Nikole Mitrovića Kokana na temu Prvog svetskog rata.

"Do pakla i nazad" je crno beli album, A4 fromata, na 112 strana, u tvrdom povezu. Za sve bliže informacije, kao i za narudžbinu albuma, možete se obratiti na mejl balkanska.smotra.stripa@gmail.com

Centar za kulturu grada Zaječara
Objavljeno: 11.11.2018.
Novosti poklanjanju strip...      Press: Izbor iz štampe
  ...povodom Dana primirja
  u Prvom svetskom ratu.

Istinita priča srpskog junaka u stripu

"Novosti" sutra poklanjaju čitaocima jedinstven grafički roman "Sat" posvećen ratniku Radomiru Lazareviću

SASVIM jedinstven poklon očekuje sutra čitaoce našeg lista - u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije, "Novosti" vam povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu daruju kompletan grafički roman "Sat", strip koji svaki Srbin treba da pročita, a posvećen je onoj polovini našeg naroda koja se nikada neće roditi.

Tako ga opisuje Dragan Lazarević De Lazare, koji je istinitu pripovest o svom pradedi Radomiru, koja se zajedno sa Radomirovim satom u porodici s kolena na koleno prenosila punih stotinu godina, podelio s najširom publikom.

Prema Lazarevićevom scenariju, ovu sagu koja možda najslavnije stranice naše istorije pripoveda na 80 tabli stripa, u oko četiri stotine prizora, vizuelno je uobličio crtač Vujadin Radovanović Vuja. Kolorista i dizajner "Sata" je još jedan majstor devete umetnosti, Rade Tovladijac, aktuelni predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije.

- "Sat" je saga iz Velikog rata, lična i istinita priča mog pradede Radomira Lazarevića iz sela Roćevići kod Kraljeva, koji je kao vojnik Srpske kraljevske vojske sa svojim saborcima mučenicima pretrpeo albansku golgotu, na francuskom medicinskom brodu prešao Sredozemno more, da bi stigao u Afriku i upokojio se posle nepuna dva meseca u Tunisu - kaže Dragan Lazarević De Lazare. - Tu je pred smrt primio srebrni džepni sat, koji je našoj porodici u Srbiju doneo njegov ratni drug. Taj sat moja porodica do danas čuva kao relikviju i on kuca ispod slavske ikone Sv. arhangela Mihaila u našem porodičnom domu.

- Posle skoro sedam decenija, moj otac Radomir i stric Sreten pronašli su pradedin grob u Tunisu 1983. godine. Od tog momenta smo i mi, njegovi praunuci, više puta odlazili na grob, da mu zahvalimo na tome što nam je darovao čast da se zovemo njegovim potomcima. Radomirova priča je potresno svedočanstvo o nadljudskim naporima naših predaka, o prijateljstvu, vernosti, hrabrosti i požrtvovanosti srpskih junaka koji su svoje živote utkali u svaku stopu naše svete zemlje.

ŠTIVO ZA OSNOVNE I SREDNjE ŠKOLE

GRAFIČKA novela "Sat" objavljena je kao velika monografija u boji u izdanju "Pčelica izdavaštva" iz Čačka, uz istorijsko-obrazovni dodatak, osmišljena kao pomoćno nastavno sredstvo za osnovne i srednje škole, i odmah ovenčana priznanjem za najlepši strip proteklog Sajma knjiga u Beogradu.

Marina Mirković

[Objavljeno: Novosti, Beograd, 11.11.2018]
Objavljeno: 11.11.2018.
Strip: Noćni sud (91)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 11.11.2018.
Potera za nezgodnim, subverzivnim slikarem...      Autor: Ilija Bakić

  ...„Ubijte Karavađa!“ Đuzepe de Nardoa i
  Đampjero Kazertanoa;
  izdavač Darkwood, 2017.

Agilni izdavač „Darkwood“ neguje više edicija čime „pokriva“ široku lepezu strip ponude; među njima je i serija meko ukoričenih svezaka pod zajedničkim imenom „Jedno doba, jedna priča“ potekla iz okrilja italijanskog strip giganta „Sergio Bonelli Editore“. Reč je samostalnim („one shot“) strip pričama na stotinjak stranica smeštenim širom zemaljskog šara i istorijskih perioda koje, manje ili više uspešno, rade brojne strip zanatlije-profesionalci. Cilj ovih svezaka je da budu zanimljive i uzbudljive odnosno korektno iscrtane. Šefovi „Bonellija“ od svojih radnika ne traže remek-dela već dostizanje produkcijskih standarda. Scenaristi i crtači, sa svoje strane, na tim sveskama „peku (strip) zanat“ i spremaju se za zahtevnije zadatke. Konzumenti ovakvih izdanja željni su, pre svega, kvalitetnih zabavnih „priča u slikama“. Ukoliko se kockice mozaika sklope - što uprkos naporima nije ni malo lako - rezultat treba da zadovolji sve u lancu: izdavača koji nudi dobar proizvod, stvaraoce koji su uspešno završili radni zadatak i publiku koja ima zanimljivo štivo kojim će ispuniti slobodno vreme i, ako je zadovoljna, potražiti novu svestu te edicije. Sve navedene uslove ispunjava epizoda „Ubijte Karavađa!“ scenariste Đuzepe de Nardoa i crtača Đampjero Kazertanoa objavljena, u punom koloru na 130 stranica, kao „Specijal“ edicije „Jedno doba, jedna priča“. Po čemu je ova priča zanimljiva?

Intriga se plete oko stvarne ličnosti - slikara Mikelanđela Merizi Da Karavađa (1571-1610) koji je, za svog kratkog života, bio slavljen i osporavan pa zaboravljen i tek u XX veku ponovo „otkriven“ i priznat za jednog od genija likovne umetnosti, preteču baroka i naturalizma. Njegov život buran je i kontraverzan kao da su ga izmislili preterano revnosni holivudski scenaristi. Dušebrižnike je iritirao slikama na religijske teme u kojima je nedostajalo svetosti i uzvišenosti jer su sve njegove postavke bile suviše obične, suviše trivijalne a likovi preterano nalik prostom puku. Karavađo je posprdno nazivan slikarem golih, prljavih, žuljevitih stopala koji svojim delima pothranjuje napredovanje jeresi koja ugrožava katoličku veru. Formalni povod za njegovo dugogodišnje bežanje iz Rima bila je optužba za ubistvo u dvoboju - zbog naslaganja u rezultatu teniskog meča(!) - zbog čega je Karavađo osuđen „proglasom na smrt“ po kome je, u granicama papske država, bilo ko mogao da nad njim izvrši smrtnu kaznu. Slikar ipak nije ubijen jer je bio pod zaštitom moćnih ljudi koji su pred papom pokrenuli postupak za Karavađovo pomilovanje. U stripu kardinal Vilanova, koji prezire slikarevo opasno delo, angažuje kapetana Pabla da eliminišu slikara. Istovremeno, brat čoveka koga je slikar ubio angažuje plaćenika Lagarda da bi osvetio brata. Rivali ne uspevaju da se dogovore o podeli nagrade (iako je slikar van njihovog domašaja) pa „smeštaju“ jedan drugom zamke kako bi omeli suprotnu stranu da prva stigne do plena. Karavađo traži utočište na Malti i, zahvaljujući zaštitnicima, postaje član Bratstva malteških vitezova što izaziva revolt nekih od vitezova koji žele da ga izbace iz svojih redova. Posle još jednog incidenta slikar beži iz tamnice i upada u klopku plaćenika iz koje ga, barem privremeno, spasava Pablo. Karavađo beži dalje, skrivaju ga poštovaoci ali ga izdaje zdravlje pa pakuje slike i plovi za Rim kako bi izmolio oprost. Ipak, kao teškog bolesnika ga pre kraja puta iskrcavaju u zamak na obali; on ne miruje već ustaje iz bolesničke postelje i u delirijumu kreće za svojim brodom ali pada... Slikara na samrti sustiže Pablo koji više ne želi da ga ubije jer gaji duboko poštovanje prema Karavađu i njegovom delu a kad slikar umre Pablo brani njegovo telo od Lagarda. Ipak, i Pablova sudbina je zapečaćena jer kardinal Vilanova traži plaćenikovu glavu i Karavađove slike...

Mešanje fikcije i fakata u stripu uverljivo je i na tragu „istorijskih trilera“. Priča je sagledana iz vizure plaćenika koji postaje prijatelj svoje nesuđene žrtve i to ovom stripu daje potrebnu dozu egzotičnosti i intrige a zaplet „snabdeva“ uvek dobrodošlim scenama kovanja zavera, potere, sukoba i mačevalačkih dvoboja. Crtež je uspešno ispratio dešavanja, posebno ako se ima u vidu da je izgled tabli stripa strogo formalizovan - tabla najčešće ima tri kaiša po dve sličice - pa nema mesta za montažerske egzibicije.

U konačnom svođenju utisaka strip „Ubijte Karavađa!“ sasvim je korektno ostvarenje koje u potpunosti ispunjava svoju svrhu/namenu zanimljivog štiva koje prevashodno treba da zabavi i malo pouči svog čitaoca.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 10.11.2018.
Strip: Cane (346)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 10.11.2018.
U Cak zore...      Autor: Darko Macan
Objavljeno: 08.11.2018.
Međunarodna strip promocija...      Press: Vizant
  Krstevski na Evro-strip festu u Pragu.

Култура међународна промоција
ИЗЛОЖБА НА КРСТЕВСКИ НА EVRO-STRIP FEST ВО ПРАГА

Во рамките на вториот европскиот стрип салон FRAMEFEST во Галеријата на Каролинум центар во Карловиот универзитетот од 3-4 ноември, со 38 стрип цртежи, илустрации се претстави македонскиот уметник Златко Крстевски. Беше представен и првиот старомакедонски стрип херој Кристо. Иначе инспиран од стара византиска икона, како заштитник на една стара „виртуелна” земја на Балканот - изјави Крстевски. Беа промовирани и независните интер-стрип книшки на Центарот на визуелна уметост „ВИЗАНТ” 2001-1018. Учесници од Русија, Шведска, Либан, Франција, Кина, Полска, Чешка, Германија, Норвешка, Словачка и др. Фестивалот ја промовира новата стрип сцена, независни публикации, фанзини, постери, стикери, картички.

www.framefestival.cz  (vidi na exhibitors) • www.centrala.org.ukwww.noordinaryheroes.czwww.gallery-museum.mk

Objavljeno: 08.11.2018.
Strip: Kumova slama (15)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 08.11.2018.
Moj Strip #47...      Press: MojStrip
        
  Uvodnik

Usprkos svima i svemu:

a) tajanstveni El Niño će vas oduševiti svojim novim stripom (a oni koji malo duže prate domaću scenu neće biti baš zavarani tajanstvenim nadimkom jer se stil crteža prepozna poluzatvorenih očiju);

b) uz redovitog Coylea, evo nam i u zadnje vrijeme sve samo ne redovite - Savršene budućnosti!;

c) na e-mail smo dobili NEKOLIKO novih stripova novih autora, ali - joj nama! - toliko smo to kasno "skužili" (nažalost, već smo se žalili da nas život tjera od ovog projekta, otud gašenje i ostalo...), da nismo stigli urednički pročitati prijedloge!

VELIKA isprika autorima koji su nam se javili u trenucima naše rastresenosti, pokušat ćemo im/vam se ponaosob javiti ovih dana s dojmovima i našim razmišljanjima.

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 06.11.2018.
Međunarodni strip konkurs...      Press: 24satnocrtanjestripa
  ...u okviru II STRIP FESTA!

Centar za kulturu Valјevo
uz podršku Grada Valјeva
raspisuje
međunarodni strip konkurs

Konkurs je otvoren od 15. oktobra do 20. novembra 2018.

Radove slati na adresu stripva@gmail.com
ili Centar za kulturu Valјevo
(strip konkurs)
Ul. Čika Ljubina 5
14 000 Valјevo

Propozicije za učesnike:
Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Kandidat šalјe rad na konkurs običnom poštom ili elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rad treba da bude u dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavlјivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima nekadašnje Jugoslavije. Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, adresu e-pošte, broj telefona, adresu.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti naslovom stripa (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodelјena I, II i III nagrada, a mogu biti dodelјene i posebne nagrade.
• Neće se uzimati u razmatranje radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu i druge vidove netrpelјivosti; imaju za cilј propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine.

Art direktor Valјevskog strip festa
Dejan Bogojević
Objavljeno: 06.11.2018.
Poručnik koji se ugledao na Bluberija ili...      Autor: Ilija Bakić

  ...rat, opljačkani dolari, zlato, pustinje i
  žeđ - „Mek Koj knjiga 1“ Gurmelana i
  Palasiosa;
  izdavač Darkwood, 2017.

Vestern stripovi (na ovim prostorima znani i kao „kaubojci“) bili su sastavni deo odrastanja mnogih generacija dečaka rođenih i stasalih u Zapadnom svetu XX veka; nisu im odolala ni deca Južne Amerike, gornje Afrike odnosno Južne Azije a ponešto su „štrpnule“ i zemlje socijalističkog bloka. I dok je u svetu „pokretnih slika“ vestern primat SAD produkcije dugo bio nesporan i „pokrivao“ čitav svet, na sceni „priča u slikama“ to nije bilo tako jer su vesterne pisali i crtali svuda - u Argentini („Larigan“, „Cisko Kid“), Engleskoj („Met Meriot“, „Mat Dilan“, „Ves Slejd“), Italiji („Teks Viler“, „Koko Bil“, „Kan Parker“, serijal „Priče sa Divljeg Zapada“), Francuskoj („Džeri Spring“, „Talični Tom“, „Bluberi“, „Komanča“) i Jugoslaviji („Stari Mačak“). „Kaubojci“ su, u svoj svojoj popularnosti, menjali izgled i ikonografiju ostajući, uprkos transformacijama, uvek sinonim za slobodu, divljinu, muževnost, kavaljerstvo i pravoljubivost. Kraj 1960-tih i početak 1970-tih bili su za vestern vreme promena pod uticajem nekolikih struja: na jednoj strani je bio tradicionalni vestern a s druge novi, stvaran pod uticajem nadolazećih, drugačijih vremena. U filmu se to videlo u delima Džona Forda i Serđa Leonea i nizu naslova koji su dostizali do tzv „anti-vesterna“ („Plavi vojnik“, „Mali veliki čovek“, „Pat Garet i Bili Kid“, „Čovek zvani Konj“, „El Topo“...) što će se kasnije izroditi u „egzistencijalistički vestern“. U evropskom vestern stripu tog vremena neprikosnoveno je, kao visokokvalitetni rad, vladao „Bluberi“ pa su se novi „kaubojci“ ugledali na njega. Takav je bio i strip „Mek Koj“ scenariste Žana-Pjera Gurmelana i crtača Antonija Ernandeza Palasiosa koji je startovao 1974. u, časopisima prilagođenim, kratkim epizodama od desetak stranica koje su kasnije povezane u prvi album „Legenda o Aleksisu Mek Koju“ koji će se nastaviti u celovečernje albume „Izvesni Mek Koj“ i „Klopka za Mek Koja“. Strip je, svojevremeno, sa samo par godina kašnjenja za originalnim objavljivanjem, štampan u Jugoslaviji u različitim izdanjima, od „Eks almanaha“ i „Supera“ do „Politikinog zabavnika“, ponekad u boji češće u crno-beloj varijanti; u svakom slučaju „Mek Koj“ je (pod nepravilno „skrojenim“ imenom) u tim godinama imao svoju redovnu publiku. Za njegovo novo pojavljivanje zaslužan je agilni „Darkwood“ koji ga prezentuje u punom sjaju - u visokokvalitetnim, kolorno štampanim knjigama sa tvrdim koricama.

Na početku svog strip života Mek Koj se dosta ugledao na Bluberija kao i na vizuelnu naraciju Leoneovih „špageti vesterna“. On je poručnik u južnjačkoj vojsci koja se oktobra 1864. povlači pred severnjacima. General Hud poverava Mek Koju odgovorne zadatke izviđanja neprijateljskih položaja što ovaj izvršava a kada na taj poduhvat padne sumnja Mek Koj brani čast još većom (luđom) hrabrošću. Svojim neustrašivim akcijama Mek Koj je samo za kratko usporio poraz da bi, na kraju, bio zarobljen i poslat u logor a odatle, za račun severnjaka, odlazi u opasnu misiju u Meksiko da povrati tri miliona opljačkanih dolara od tajanstvenog Sveca. U pustoši Meksika misija će samo delimično uspeti pa Mek Koj i njegov drug Čarli, pošto saznaju da je građanski rat okončan, mada praznih šaka i bisaga, požele da se vrate kući ali - na teškom putu uleću u žestoku potragu za mitskim zlatom grada Sibole. I ova avantura će se, posle jurnjava i pucnjava u pustinjama i golim brdima, okončati manje-više (ne)slavno i Mek Koj i Čarli nastavljaju povratak kući - u sledećoj knjizi.

Ono što u „Mek Koju“ pleni pažnju znatiželjnog čitaoca je vizuelni segment stripa. Gurmelanov scenario je manje-više korektan u ponovnom prepričavanju obrazaca o požrtvovanom vojniku, raznoraznim banditima, otpadnicima i Indijancima ili večnim potragama za blagom dok Palasiosov crtež izaziva različite utiske. Njegov grafizam temelji se ne na jasnim linijama nego na mnoštvu linija-šrafura koje grade objekte, što ima svoje prednosti ali i manu jer se nacrtani oblik lako gubi-utapa u to mnoštvo. Ipak, Palasiosove slike surovih pustinjskih predela spečenih nemilosrdnim suncem zaista su ubedljive; sa fizionomijama i mimikom, međutim, poprilično se muči pa crtež deluje krajne nevešto (posebno ako je u pitanju neki geg). Palasios je svestan ove manjkavosti koju obilno kompenzuje ekstravagantnim kolorom, intenzivnim čistim bojama i njihovim neuobičajenim spojevima (zato poneki kvadrati liče na tehnikolor filmove za neizbalansiranim paletama). U konačnom utisku ovaj manir daje stripu određenu dozu psihodeličnosti primerenu periodu u kome je stvaran što je danas svakako zanimljivo i atraktivno (makar kao istorijski fenomen). U svakom slučaju, „Mek Koj“ će se u sledećim epizodama razvijati i napredovati na veliko zadovoljstvo ljubitelja vesterna. Prvi tom doživljaja prgavog južnjačkog poručnika je, pak, intrigantni uvod u te strip avanture.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 04.11.2018.
Strip: Noćni sud (90)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 04.11.2018.
Strip: Cane (345)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 03.11.2018.
Deveto po redu...      Press: 24satnocrtanjestripa
  ...24 satno crtanje stripova!

     Počelo se kotrljati.
     Deveto po redu 24 satno crtanje stripova! Datum znamo, subota 10.11.2018. godine sa tradicionalnim početkom u podne, stoga nemojte ništa drugo planirati. Logo je u pripremi, internet stranica isto.
     Krenule su PRIJAVE! za 24 satno crtanje stripova 2018.
     Prijaviti se možete na linku:
     form.jotformeu.com/62865674736370
     Uskoro više informacija na našim službenim stranicama!
     www.facebook.com/24hstrip
     24satnocrtanjestripa.com
     Vidimo se!

     O projektu
     24-satno crtanje stripova , pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.\r\nPremda je 24-satno crtanje stripova vježba koju svatko može i sam provesti kod kuće, crtači su brzo otkrili da je čoporativni mazohizam zabavniji i stimulativniji. Tako danas postoje bar dva dana u godini posvećena ovoj umjetničkoj disciplini. Jedan je krajem siječnja kad se crtanje organizira u Angoulêmeu pred početak festivala, uz internetsko sudjelovanje crtača iz cijeloga svijeta, a drugi je “Svjetski dan 24-satnog crtanja stripa” koji ove godine pada na 2.-3. listopada. Na taj se dan po različitim lokacijama diljem svijeta – od dućana specijaliziranih za stripove do predavaonica po umjetničkim školama – crtači željni kušnje okupljaju u gomilice koje rade kroz noć.

     Impresum 2018.
     Organizatori: Ines Krasić, Vlado Šagadin, Darko Macan
     Voditelj projekta: Darko Macan
     Logotip izradio: Tonči Zonjić
     Izrada web stranice: Fabijan Černeka, Ivan Mak, Karlo Kelečić

     Pravila
     Pravo pravila je zapravo samo jedno: treba sjesti i dobro procijeniti svoje mogućnosti kako bi se u 24 sata nacrtalo 24 stranice stripa. Postoje i Gaimanova (ako nisi gotov u 24 sata, završi strip tamo gdje jesi) te Eastmanova varijacija (ako nisi gotov u 24 sata, nastavi dok ne završiš), ali ne zamarajmo se sitnicama. Sjedi, radi, budi sretan i to je to.
     No, kod organiziranih natjecanja nije loše da postoje neke smjernice te ću ih za ovo natjecanje pokušati popisati:
     - crtaju se 24 stranice čistog stripa (američki model), iako se ljudi mogu opredijeliti i za francuski model
       (naslovnica +22 stranice+poledjina), ako im je tako draže. Nećemo insistirati.
     - s obzirom da je netko pitao: sve tehnike su dozvoljene: klasična, računalna, fotostrip… boli me briga kako će čovjek doći
       do svoje 24 stranice, ako je u roku.

Objavljeno: 01.11.2018.
Strip: Kumova slama (14)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 01.11.2018.
U Francuskoj objavljen...      Press:
  ...još jedan strip album bh strip autora!

Crtaći dvojac iz BiH autor novog strip albuma na francuskom tržištu.

Strip crtači Filip Andronik i Senad Mavrić autori su novog strip albuma naslovljenog "Krieg Machine".

www.editions-delcourt.fr/serie/krieg-machine.html

Ovaj crtaći dvojac već godinama sarađuje sa izdavačkom kućom Delcourt, najvećom Francuskom izdavačkom kućom koja štampa stripove. Nakon saradnje na strip albumima iz serijala "Ličnost godine" (Homme de l'année) o Augustu Bartoldiju, vajaru koji je napravio Kip Slobode, te o Fritz Langu, režiseru filma "Metropolis", ovaj put oni su ilustrovali priču o posadi njemačkog tenka Tigar u Drugom svjetskom ratu.

Priča albuma "Krieg machine" ("Ratna mašina") prati posadu ovog nadmoćnog tenka od njihove obuke, misija u Africi i Rusiji, do konačnog obračuna sa savezničkim trupama u Njemačkoj. Likovi Otto Von Sholtiz i Kurt Seibel u središtu su ove priče kao komandiri tenka koji će proždrjeti duše svoje posade u ratnim akcijama.

Scenario ovog albuma potpisuje Jean Pierre Pécau, olovku je uradio Filip Andronik, tuš Senad Mavrić a digitalni kolor je djelo Jean Paul Fernandeza.

"Krieg machine" je druga knjiga iz serije a prvu, naslovljenu "Ova mašina ubija fašiste", koju je napisao Pécau  i ilustrovao Mavrić, Delcourt je izdao 2016. godine.

Sličice možete u većoj rezoluciji pogledati i na adresi: www.superamnesia.com
Objavljeno: 31.10.2018.
Đorđe Lobačev — Sabrana dela, knjiga 1:...      Press: Makondo i USUS
  ...Plava pustolovka i druge priče
  (1931–1939)

Đorđe Lobačev — Sabrana dela, knjiga 1:
Plava pustolovka i druge priče (1931–1939)
Monografski B4 format, tvrdi uvez, 248 strane
crno-belo (nekoliko u boji),
Cena na Beogradskom sajmu knjiga: 1.500 din
(cena u knjižarama 1.900 din)

Izdavačka kuća „Makondo”, Beograd, u saradnji sa Udruže-njem stripskih umetnika Srbije (USUS) / Centrom za umetnost stripa, Beograd, u okviru poduhvata: Velikani srpskog stripa
Izdavanje ove publikacije podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Sa tekstovima Zdravka Zupana (biografija i stripografija) i Zorana Stefanovića (predgovor i anotacije stripova)
Inicijator edicije: Zdravko Zupan† • Uredništvo: Zdravko Zupan†, Irina Antanasijević, Kristijan Relić i Zoran Stefanović (urednik izdavačkog projekta) • Stručni savet: Dimitrije Jurjević Lobačev, Vladimir Vesović, Snježana Zupan • Izdavački savet: Kristijan Relić, Bojan Bosnić, Miloš Kosovac • Recenzent: Momčilo Rajin
Restauracija stripova, tipografija i tehničko uređenje: Miroslav Tanasijević • Likovno oblikovanje korica: Ivica Stevanović • Digitalizacija dokumentacije: Nenad Petrović • Štampa: AMD sistem, Tiraž: 1.000
Zahvalnice: Dimitrije, Jurij i porodica Lobačev, Moskva; Porodica Zupan, Beograd; Vera Bobčenok, Sankt–Peterburg; Ivan Obradović, Ljubomir Branković i Narodna biblioteka u Beogradu; Dragan Vulović, Beograd; Ilija Mirović, Beograd; Vuk Marković, Novi Sad; Petar Marš, Beograd, i Božidar Popović, Nova Pazova
ISBN: 978-86-89161-63-2

     Reč izdavača
     S velikim ponosom vam predstavlјamo prvu knjigu (od pet planiranih) sabranih dela pionira srpskog i jugoslovenskog stripa – Đorđa Lobačeva. Knjige će hronološki pratiti Čika-Đorđev rad od najranijeg, do sad neobjavlјenog, stripa nacrtanog svojoj budućoj supruzi, preko burnih tridesetih, ratnih i posleratnih godina, pa sve do poslednjih radova koje je namenio srpskoj deci u godinama neposredno pred smrt. Prva knjiga će vas upoznati sa prvom fazom Lobačevlјevog bavlјenja stripom, donekle naivnih pokušaja reinterpretacije američkog stripa u tadašnjoj Kralјevini Jugoslaviji, koje se zaklјučuje stvaranjem po mnogo čemu jedinstvenog avanturističkog serijala o „Plavoj pustolovci“ (u čak šest epizoda, objavlјenih od 1937. do 1939, u kojima je Lobačev naglavce okrenuo američki kriminalistički strip, samom činjenicom što je za glavnog junaka postavio jednu devojku!), ali i prvim pokušajem da se stvori jedan autentičan domaći strip-žanr, obradom romana Janka Veselinovića „Hajduk Stanko“. Ova knjiga obuhvata i najranije radove posvećene njegovoj dalekoj otadžbini koju još nije video svojim očima, literarne obrade Vernovog „Carevog glasnika“ i Puškinovog „Dubrovskog“. Mnoga od dela koje ćete videti u ovom, prvom, tomu po prvi put se objavlјuju, ili reprintuju u celosti. Veliki trud koji smo uložili da vam to omogućimo, posvećujemo uspomeni na Čika-Đorđa, ali i sećanju na Zdravka Zupana, čoveka koji je neposredno zaslužan za ovaj poduhvat. Knjiga je urađena u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i Ministarstvom kulture, koje je sufinansiralo ovaj projekat kao kapitalno delo srpske kulturne baštine.

     Svi smo od Biberčeta nastali: Čika-Đorđeva škrinja magije
     (Izvodi iz predgovora) Zoran Stefanović
     Izlazak decenijama priželјkivane knjige — prvog toma sabranih stripova Jurija Pavloviča Lobačeva (1909-2002) , kod Srba volјenog Čika-Đorđa — poklopilo se sa punim stolećem Ruskog egzodusa, kada su lišeni domovine u jesen 1918. počeli prvi da se pomalјaju na obalama drevnog Tihog Dunava, kao najava većeg lјudskog talasa. (...) Obožavanje Lobačeva u Srbiji kao velikog umetnika, ali ne bilo kakvog, već stripskog, pripovedača u slikama, ima i svoju drugu stranu — nepoznavanje u Rusiji kao upravo jednog od očeva savremenog evropskog stripa. (...)  U surovom svetu, postlјudskoj eri koja nas posmatra sa pozicija tehnološke i svake druge sile, ali bezumne kao i u samim stripovima Lobačeva, nema lepšeg načina povezivanja dva naroda, ali i cele usplahirene planete, nego što bi to bilo preko umetničkih plodova jednog malog/velikog života koji je oplemenio milione drugih.
     Ovo izdanje hrli i nekim lјudski samerenijim jubilejima — 110 godina od umetnikovog rođenja i 90 otkako je nacrtao prvi strip iz lјubavi prema budućoj supruzi Lizi, „Kino–hroniku Šarž“ (koji premijerno donosimo), gde je on junak sopstvenog života.

     Čudo svečoveka Biberčeta
     (...) Sabrani stripovi Jurija Pavloviča pokrivaju više epoha, tema, stilova, tehnika i faza interesovanja unutar 72 godine karijere. (...) U prvom tomu nalazimo formativni period kako umetnikovog opusa, tako i celog savremenog stripa, koji su već u zametku imali sve bitnije današnje osobine. Kroz veliki stilski, hronotopski, žanrovski, ikonografski, ali i zanatski dijapazon dobijamo dramsko obilјe: pustolovine sa tehničkim čudima i pametnim zlim lјudima koji bi da nas iskoriste („Krvavo nasledstvo“, „Zrak smrti“ i prvi veliki serijal „Plava pustolovka“), optimizam malih lјudi u nedaćama („Deca kapetana Granta“), ali i borbu za slobodu i dostojanstvo pojedinca, kako srpsku tako i rusku („Hajduk Stanko“, „Dubrovski“, pa čak i „Carev glasnik“).
     Preko priča u slikama sa nama se čude i u dijalogu ponovo nadvikuju Aleksandar Puškin, Janko Veselinović, Žil Vern, Tesla preko Herberta. Dž. Velsa a zatim i grofa Alekseja Tolstoja. I naravno, tu je i presudna kombinacija tvrdog urbanog krimića Rejmonda i Hemeta sa tehnološkom akcijom, dvojca koji je dao impuls da se mlađani Rus — gitarista, veselјak, crtač — počne boriti protiv stvarnosti 1930–ih.
     Nama današnjima je to, može biti, naivno. Pojednostavlјeno. Ali mi nismo bili u koži naraštaja koji je neretko u najstrašnijoj bajci živeo. Iz socijalnog podzemlјa i istorijskog mraka golim su rukama izlaze prokopali i taj vitalizam u svojim radovima otelotvorili. Nјima je jednostavnost filozofskog zaklјučka, mentalnog okvira — junaštvo ili iščezavanje — bila klјučna za opstanak.
     Naročito je Lobačeva urođeni optimizam dovodio do srećnih krajeva i zato savetujemo da se ne preskoči njegova čudesna biografija, bajka po sebi — Kad se Volga ulivala u Savu.

     Čudo smešnih crteža
     
Lobačev i njegovi saborci doveli su srpsku i rusku kulturu u mračnim njihovim časovima (pred i kroz Drugi svetski rat) do masovnog uticaja na čitaoce Evrope, a posredno i planetarnog uticaja, naročito preko francuske štampe, a kasnije i srpskih umetnika, teoretičara i urednika koji su izašli iz šinjela Čika–Đorđa i dostojno preneli predanje na sledeće generacije, sve do beogradske škole sa imenom „Đorđe Lobačev“ koju više od četvrt stoleća vodi Vladimir Vesović. (...)

     Čudo zajedništva
     Ova sabrana dela ne bi bila moguća da i pre ove redakcije nije postojao jedan niz čuvara predanja. Čine ga Branislav Brana Nikolić, Srećko Jovanović, Žika Bogdanović, Bojan M. Đukić, Zdravko Zupan, Momčilo Rajin, Božidar Popović, Slobodan Ivkov, Vasa Pavković, Zoran Đukanović, Vuk Marković i mnogi drugi čija ćete imena sretati u člancima i impresumima ove edicije.
     Ali, iako je sada više mobeničkih ruku, iako smo imali sreću da su pedantni čika Đorđe i posvećeni Zdravko Zupan (1950-2015) već obavili najteži deo posla, sabirajući podatke i jedan deo materijala, trebalo je godinu i po dana rada posvećenika našeg tima pa da stignemo do ove uzbudlјive knjige, vremeplova u prve sate i dane rađanja našeg modernog stripa.
     Zato gledajmo neopterećeni ovo čudo, ne svojim već očima njihovih tvoraca, dok je još mlado bilo.
     U istim ovim danima, dolazi nam još jedno kapitalno izdanje čoveka koji je inicirao ovu ediciju, onog koji je sebe pola stoleća posvetio istraživanju i popularizaciji naše stripske tradicije. U biblioteci „Osvrti“ koju uređuje Živojin Tamburić, kao treća knjiga posle monografija Stripovi koje smo voleli i Stripske majstorije Ive Kušanića, pojavlјuje se napokon i kapitalna umetnička monografija Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјu iz pera i uredničke vizije Zdravka Zupana.
     Decenijama priželјkivane i pripremane, ove knjige će nam rasvetliti zašto toliko volimo delo Jurija Pavloviča Lobačeva i zašto se njegov povratak simbolički poklopio sa novim dobom srpske, ruske, a možda i još pokoje srodne kulture.
     Pustolovina se, dakle, ne moramo plašiti, kako nam je kroz stripove i sam život autora pokazano. Naše su.

     Đorđe Lobačev, biografija
     Zdravko Zupan
     
Jurij Pavlović Lobačev — kod Srba znan kao Đorđe — jedan je od pionira srpskog i jugoslovenskog stripa i jedan od najznačajnijih autora Evrope u ovoj oblasti. Dubok trag ostavio je, takođe, i na polјu ilustracije i karikature.
     Sin ruskog plemića i carskog diplomate Pavela Artemijeviča Lobačeva i Zinaide Vladimirovne Lobačeve, rođen je 4. marta 1909. godine u Skadru na Bojani, tada u sastavu Otomanske Imperije. Kum mu je bio Nјegova visost Knez Dimitrije, vojvoda grahovski i zetski, Petrović–Nјegoš. Sestra mu je bila Evgenija (rođena 1905), a braća Artemije (1906) i Svetislav (1915).
     U Kralјevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije: Jugoslaviju) Lobačev je stigao sa roditelјima, braćom i sestrom 1919. godine. Nakon prerane smrti roditelјa — otac 1921. u četrdeset šestoj godini života, mati 1922. u trideset osmoj — siročići žive teško, najmlađi u početku na ulici, na ivici egzistencije,. Đorđe završava Prvu rusko–srpsku gimnaziju 1929. godine, a potom upisuje Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
     Oženio se Jelisavetom Apuhtinovom, kćerkom ruskog carskog generala 1934. godine. U tom braku rođen je sin Dimitrije — Mića 8. marta 1935. u Beogradu.
     Široj javnosti Lobačev se prvi put predstavio 1929. godine jednom političkom karikaturom. Objavlјena je u listu Brka, izdanju Udruženja prodavaca i raznosača novina, koji je zbog njene antivladine poruke bio zaplenjen.
     Tridesetih godina, u vreme velike ekonomske krize, Lobačev se, menjajući poslove, uklјučujući i fizičke, prihvatio i crtanja reklama za razne trgovačke firme. Tako je 1935. nacrtao i svoje prve stripove, ustvari, reklamne kaiševe od po 3–4 crteža za Kušakovićev kalodont, pastu za zube. Međutim, po sopstvenom priznanju, on je od stripa želeo nešto drugo.
     Beogradska Politika je, naime, još 20. oktobra 1934. godine, na svojoj dvanaestoj strani donela sledeće saopštenje: „Od sutra u Politici! Najnovije čudo našeg vremena: roman koji se čita dva minuta dnevno; manje se čita a više se gleda; imate bioskop kod svoje kuće. U sutrašnjem broju počeće Politika da objavlјuje i jedan nov roman potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu Amerikanci, roman u 'stripovima', što će reći kaiševima, dakle kaiševima slika.“
     I doista, jedna cela strana sutrašnjeg broja Politike ispunjena je sa šest kaiševa stripa „Detektiv Iks–9“ Aleksandra Rejmonda i Dešajela Hemeta. Objavlјivanje ovog avanturističkog stripa, prvog te vrste u našoj sredini, predstavlјalo je svojevrsnu senzaciju. Sećajući se ovog događaja Đorđe Lobačev je izjavio nekoliko decenija kasnije:
     „A onda je jednog jesenjeg dana, u Politici osvanuo prvi pravi strip — ’Tajni agent X–9’ Aleksa Rejmonda — na tekstove majstora kriminalističkog romana Dešajela Hemeta. Bila je to, da tako kažem, lјubav na prvi pogled. Verujem da nije bilo čitaoca ovog lista koji je ostao ravnodušan prema ovoj novini, koju je u Politiku, mislim, uveo jedan od njenih tadašnjih urednika izvanredni, divni, nezaobilazni Duda Timotijević. Pogotovo je to bio slučaj sa mnom. Činilo mi se kao da taj strip dolazi iz mojih najdublјih snova, kao da izražava moju najtananiju intimu, koje ni sam dotle nisam bio svestan. Ali, istog časa, u stripu sam prepoznao izražajno sredstvo kojim bih i sam mogao ovladati, uz čiju bih pomoć mogao iskazati svoje latentne stvaralačke porive. Bio je to pravi potres.“ (Odlomak iz intervjua datog Žiki Bogdanoviću za Pegaz, Specijal br. 2, decembar 1989, pod naslovom „Kladenac u kojem se ogledaju zvezde ili Onirična obzorja Đorđa Lobačeva“.)
     Po ugledu na Politiku stripove počinju da objavlјuju i drugi listovi. Tako, na primer, dnevnik Vreme u svom Božićnom četvorobroju najavlјuje „Radio patrolu“ i „Tima Tajlora“. Objavlјivanje prvih avanturističkih stripova u Politici i Vremenu, pored toga što je predstavlјalo svojevrsnu senzaciju, podsticajno je delovalo i na naše autore koji su se ubrzo oglasili sa sličnim ostvarenjima. Jedan od tih pionirskih radova predstavlјa strip „Krvavo nasledstvo“ nastao u saradnji crtača Đorđa Lobačeva i, kao scenariste, njegovog školskog druga i venčanog kuma Vadima Kurganskog, objavlјen na stranicama ilustrovanog lista Panorama. Iste 1935. godine, njih dvojica u listu Strip objavlјuju storiju „Zrak smrti“ inspirisanu sovjetskim romanom Alekseja Tolstoja Hiperboloid inženjera Garina.
     Važno je istaći i da je izdavač Panorame i prvog stripovanog lista Stripa bio je ruski emigrant Anatolije Ivanović, vlasnik izdavačkog štamparskog preduzeća „Narodna prosveta“ (danas „Prosveta“). On je 1. septembra 1933. po projektu arhitekte Josifa Najmana počeo da zida novu poslovnu zgradu na Obilićevom vencu u Beogradu. Zgrada je dovršena oktobra naredne godine I upravo iz njene štamparije početkom 1935. izlazi ilustrovani list Panorama, a nešto docnije i Strip. U to vreme dužnost urednika u oba lista obavlјao je Vojin M. Đorđević
     Od tada Lobačev pretežno radi prema sopstvenim scenarijima ili poznatim književnim delima. U stripu je bio najproduktivniji u razdoblјu od 1935. do 1941. godine kada je sarađujući u listovima Mika Miš, Politika, Politikin Zabavnik, Mikijevo carstvo i drugim, nacrtao blizu trideset kompletnih stripova.
     Kao što je svojevremeno uočio Žika Bogdanović stripski opus Lobačeva može se podeliti na tri grupe:
     1. Pustolovno–onirički žanr
     2. Obrada književnih dela
     3. Nacionalno–folklorni
     U Miki Mišu je objavlјivao uglavnom avanturističko–onirične stripove kao što su: „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“ i „Beli duh“. Zanimlјivo je da je „Princeza Ru“ pred Drugi svetski rat izašla u francuskom nedelјniku Aventures kao „Princesse Thanit“. Francuski istoričar stripa Pjer Strinati (Pierre Strinati) okarakterisao je ovo Lobačevlјevo delo kao „najnadrealističkiji od svih stripova ikad stvorenih“. Međutim, nisu svi gledali uvek blagonaklono. Tako se stripom „Princeza Ru“ pozabavila redakcija Trube koja je u to vreme bila u ozbilјnom sukobu sa konkurentskim Mikom Mišem. U svom 30. broju od 14. 7. 1938, osvrćući se najpre na razloge spora sa izdanjem A. J. Ivkovića, Truba daje zajedlјiv komentar suparnicima upravo povodom Lobačevlјevog stripa.
     „Plava pustolovka“ je van sumnje najduži serijal Đorđa Lobačeva. Glavni protagonisti bili su zavodlјiva plavuša Beti Grej („Gđica Renar“), njen verni pratilac džinovski crnac Ursus i inspektor Ned Roldi. Ovaj kriminalistički serijal u kome se Beti bori protiv gangstera Gorostasa, doživlјavajući usput i druge avanture, bio je veoma popularan kod čitalaca Mike Miša. U jednoj anketi koju je njegova redakcija raspisala početkom 1938. „Plava pustolovka“ je zauzela visoko četvrto mesto odmah iza „Fantoma“, „Crnog atamana“ i „Mandraka“, a ispred „Princa Valijanta“, „Flaša Gordona“, „Teksa Torna“… Verovatno je to bio razlog što mu je uredništvo Mike Miša naručilo čak šest epizoda.
     Za Politiku i Politikin Zabavnik Lobačev je obradio romane „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića, „Baron Minhauzen priča“ E. D. Munda, dok je više stripova nacrtao prema srpskim narodnim pripovetkama i pesmama : „Ženidba cara Dušana“, „Propast grada Pirlitora“, „Baš Čelik“ i „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“.
     Scenario za strip „Propast grada Pirlitora“ napisao je Pavle Cerović, a objavlјen je na stranicama Politike tokom 1939. godine. Ovo je jedan od retkih stripova u kome se Đorđe Lobačev ne javlјa kao kompletan autor. Rađen je prema epskoj narodnoj pesmi „Ženidba kralјa Vukašina“. U starom gradu na Durmitoru stoluje vojvoda Momčilo, junak izuzetnih telesnih i moralnih osobina, koji gine pod njegovim zidinama u boju sa Vukašinom, nakon što ga je lјuba Vidosava izdala.
     Inspirisan Mundovim i Plankovim delom Đorđe Lobačev je u podlisku „Politika za decu“, od 4. jula 1940. do 2. januara 1941. godine, objavio svojevrstan strip–omaž pod naslovom „Baron Minhauzen priča“. Međutim, u njegovoj verziji priče su bile hronološki povezane u jednu celinu. Promenivši njihov redosled, on je neke priče izostavio a poneku i dopisao. Tako je u njegovoj obradi strip sadržao 27 nastavka iako je inspiraciju crpeo samo iz prvih petnaest poglavlјa. Svaki nastavak, odnosno tabla, obrađivao je jednu Minhauzenovu pustolovinu i sadržao osam slika. Tekst je bio smešten ispod crteža, izuzev uvodnog kadra u kome se stari baron obraćao svojim čitaocima.
     Strip „Pepelјuga“ Đorđa Lobačeva, objavlјen u Politikinom Zabavniku tokom 1940. godine, nastao je u saradnji sa Živojinom Batom Vukadinovićem, urednikom Politike, Politikinog Zabavnika i edicije „Zlatna knjiga“. Scenario za „Pepelјugu“ pisan je u stihu i predstavlјao je, zapravo, adaptaciju istoimene Vukadinovićeve pozorišne „komedije u stihovima u tri čina s prologom i dva intermeca.“
     Bajka „Baš Čelik“ spada u vrhunska ostvarenja srpske usmene narodne književnosti. U njoj se govori o potrazi trojice braće za trima sestrama koje su oteli zmajevi. Uz obavezno trostruko ponavlјanje, priča se fokusira na najmlađeg koji je i glavni lik. On oslobađa okovanog Baš Čelika koji mu u znak zahvalnosti poklanja tri života, ali istovremeno i otima nevestu. Junak se bori sa njim i uz pomoć zetova–zmajeva, uprkos nizu metamorfoza Baš Čelikove duše, na kraju izlazi kao pobednik.
     Radeći strip „Baš Čelik“ i njegov nastavak „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“, Lobačev se nije striktno pridržavao originalnih predložaka, već ih je prilagodio i razvio prema sopstvenoj narativnoj ideji. Priča o careviću Milošu, princezi Biserki i njihovom vernom pratiocu Brki trebala je da dobije i svoj nastavak. Za tu priliku planirao je da se posluži bajkom „Sedam labudica“. Međutim, šestoaprilsko nemačko bombardovanje Beograda 1941. i sve ono što je potom usledilo, osujetilo je ove planove.
     U intervjuu datom Miodragu Pepiću, decembra 1985, za Super ITD Đorđe Lobačev rekao je na ovu temu: „Srpski folklor sam poznavao vrlo dobro, i učinilo mi se da od bajke 'Baš Čelik', za koju mnogi tvrde da je jedna od najlepših na svetu, nema pogodnije teme za strip. Priča je veoma koncizna, kratka, a obiluje neverovatnim brojem fantastičnih situacija, prepunih stripovskog materijala. Ja sam bajku malo proširio, nešto i dodao i popunio je nekim novim idejama. To je plod mog stava jer mislim da kod transponovanja jedne umetnosti u drugu, delo mora da dobije bitne osobine nečega u šta hoćemo da ga pretvorimo. Bio sam na dobrom putu da se, vođen ovakvim namerama, približim jednom originalnom shvatanju domaćeg stripa, i da me rat nije omeo, mislim da bih se u potpunosti usavršio.“
     U Mikijevom carstvu oglasio se sa četiri epizode antiratnog stripa „Gospodar smrti“ i jednom epizodom stripa „Šeikov sin“.
     Melodramski roman E. M. Hala „Šeik“ doživeo je svojevremeno ogroman uspeh kod čitalaca. Preveden je na nekoliko jezika, a 1921. snimlјen je istoimeni film sa Rudolfom Valentinom. Ovaj popularni glumac, mit nemog filma, koji je plenio srca gledalaca neobuzdanim pustolovinama u egzotičnom, najčešće istočnjačkom, ambijentu, snimio je pet godina kasnije i film „Šeikov sin“ u kome je ostvario svoju najslavniju ulogu na filmskom platnu. Na predlog Milutina Ignjačevića, urednika Mikijevog carstva, Đorđe Lobačev je nacrtao prvu epizodu istoimenog stripa koji je najavlјen kao „epopeja lјubavi, herojstva i smrti u žarkom pesku Afrike“. Strip je, kako je to isticano u naslovu, bio „posvećen seni Rudolfa Valentina, lјubimca miliona žena.“
     Uporedo sa pomenutim stripovima radi ilustracije za edicije „Plava ptica“, „Novo kolo“, „Zlatna knjiga“, kao i za knjige i časopise u izdanju „Zemlјoradničke zadruge“. Pored toga, sarađivao je kao karikaturista u Ošišanom ježu, povremeno radeći na reklami i raznim periodičnim izdanjima.
     Za vreme nemačke okupacije Beograda u ilustrovanom listu Kolo objavlјuje skraćenu strip–verziju srpske narodne pripovetke „Biberče“. U integralnoj verziji „Biberče“ se pojavio u obliku strip–sveske početkom 1943. u izdanju knjižare „Đura Jakšić“, čiji je vlasnik bio popularni fudbalski golman Milovan R. Jakšić. Iz tog razdoblјa treba, takođe, pomenuti njegove ilustracije rađene za „Zlatnu knjigu“, „Biblioteku za narod“ Izdavačke knjižarnice Dušana M. Delića i „Polјoprivrednu biblioteku“.
     Tokom rata je sarađivao i sa pokretom antifašističkog otpora. Kao prevodilac i vodič Crvene armije učestvovao je u oslobađanju Beograda 1944, a nakon toga je sa Sovjetskom armijom išao do Budimpešte i Beča.
     Posle oslobođenja, vraća se u Beograd u maju 1945. i zapošlјava se u NIP „Glas“. Za listove Glas, 20. oktobar i Duga radi ilustracije, karikature i naslove. Istovremeno sarađuje kao karikaturista u Ježu. Aktivan je i kao knjižni ilustrator. Nјegove ilustracije iz tog perioda mogu se pronaći u ediciji „Biblioteka za malu decu“ Dušana M. Delića, zatim u „Prosvetinoj“ „Dečjoj maloj knjizi“, kao i u bibliotekama „Tehničke knjige“. Cela porodica uzima sovjetsko državlјanstvo 1946. godine.
     Godine 1949, posle Rezolucije Informbiroa i sukoba Tita i Stalјina, Đorđe Lobačev je zajedno sa porodicom proteran u Rumuniju, u Bukurešt, gde ostaje sve do 1955. godine. U novoj sredini radi ilustracije za „Editura Tineretului“, „Pedagošku literaturu“ i druge izdavače, a karikature za list Za trajni mir, za narodnu demokratiju, za razne rumunske listove i listove u socijalističkim zemlјama. Objavlјuje ih pod raznim pseudonimima: Ju, Novak, Žorž Paul, Jurascu… U Bukureštu je 1953. godine u listu Festival objavio strip, sa tekstom na sedam jezika, pod naslovom „Hoću sve da vidim“.
     Godine 1955. trajno se nastanjuje u Sovjetskom Savezu, u Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu). Za razne sovjetske izdavače ilustruje pretežno dela jugoslovenskih pisaca. Takođe radi reklamne brošure, satirične plakate i društvene igre.
     Od 1965. godine ponovo je prisutan na srpskoj i jugoslovenskoj strip–sceni. U Politikinom Zabavniku od 1965. do 1967. godine objavlјuje trilogiju: „Tajanstvena pećina“, „Saturn dolazi u pomoć“ i „Doživlјaji u brdima“, kao i stripove „Hajduk Velјko“ i „Čuvaj se senjske ruke“. Strip „Saturn dolazi u pomoć“ objavio je 1966. godine u skraćenoj verziji pod naslovom „Uragan prihodit na pomoщь“ u sovjetskom listu Kastjor. I pored negativnog odnosa prema stripu koji je sve vreme vladao u SSSR–u pošlo mu je za rukom da publikuje i strip „Skazka o pope i rabotnike ego Balde“ prema istoimenoj bajci A. S. Puškina 1987. u dečjem listu Vesjolјije kartinjki.
     Naš istaknuti publicista Žika Bogdanović, počev od 1974. godine, u časopisu Pegaz otpočeo je stručnu valorizaciju celokupnog opusa Đorđa Lobačeva. Od tada su reprintovani neki poznati Lobačevlјevi stripovi u tvrdokoričenim knjigama i albumima, ali su, takođe, objavlјeni i neki novi naslovi, kao što su Bajke od A. S. Puškina i nove kolorisane verzije stripova Baron Minhauzen priča i Tragom narodne mašte, u izdanju „Dečjih novina“ iz Gornjeg Milanovca.
     Godine 1997, na predlog Srećka Jovanovića, Đorđe Lobačev je svoj buran i izuzetno zanimlјiv život pretočio u izvanredan autobiografski roman Kad se Volga ulivala u Savu. Pomenuti roman izdala je beogradska „Prosveta“ u biblioteci „Posebna izdanja“.
     Izdavačka kuća „Bonart“ iz Nove Pazove, koja je poslednjih umetnikovih godina bila ekskluzivni Lobačevlјev izdavač, objavila je tokom 2000. i 2001. godine, pored više slikovnica, njegova poslednja ostvarenja — stripovane bajke Pepelјuga, Kameni cvet, Hrabri krojač u ediciji „Moja prva biblioteka“, kao i strip Čvorko. A u Politikinom Zabavniku je tokom 2000. odštampana kolor verzija stripa „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“.
     Đorđe Lobačev je dobitnik više značajnih priznanja u oblasti stripa. Na drugom Salonu jugoslovenskog stripa (Vinkovci, 1985.) posvećenom obeležavanju pedesetogodišnjice modernog jugoslovenskog stripa, dobio je najveće priznanje — Gran pri za životno delo. Godine 1996. na prvom Salonu stripa u Zaječaru pripala mu je nagrada „Maksim“, takođe za životno delo.
     Po Đorđu Lobačevu nazvana je i Škola stripa koju u Beogradu od 1991. vodi Vladimir Vesović.
     Đorđe Pavlovič Lobačev preminuo je 23. jula 2002. godine u svom domu u Sankt Peterburgu, ne dočekavši izlazak iz štampe monografije posvećene njegovom životu i radu.

     Napomena urednika projekta
     Zdravko Zupan (1950–2015), glavni istoričar jugoslovenskog stripa i inicijator sabranih dela Đ. Lobačeva, ovu biografiju umetnika je napisao u leto 2002. godine. Ovde je donosimo sa malim redaktorskim izmenama ili faktografskim dopunama.
     Preporučujemo kapitalnu Zupanovu monografiju o celokupnom stvaralaštvu Đorđa Lobačeva: Zupan, Zdravko. Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi, „Modesti stripovi“ iz Beograda i „Komiko“ iz Novog Sada, 2018. (Z. S.)

Objavljeno: 30.10.2018.
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija...      Press: SKC Beograd
  ...Duge noći i crne zastave #1!

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD

ČETVRTAK,  01.  NOVEMBAR 2018. godine, 19.00 časova

IZLOŽBA TABLI I ILUSTRACIJA IZ STRIP ALBUMA
DEJANA STOJILjKOVIĆA: „DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE #1
– POSLANSTVO OGNjA“
(System Comics, Beograd, 2018.)
Scenario: Dejan Stojiljković (po motivima
istoimenog romana);

Crtež: Ivica Sretenović, Aleksa Gajić, Ivan Stojković;
Kolor: Tiberiu Beka
Autor izložbe: Igor Marković
(izložba traje do 14. novembra)
Knjižara DELFI SKC Beograd, 18:00 časova:
Promocija istoimenog strip albuma

Srbija, proleće 1386. godine...Iz jednog pograničnog manastira horda akindžija uspeva da ukrade srebrni kivot koji je lično vlasništvo srpskog kneza Lazara. Nakon što to sazna, Lazar odlučuje da u poteru za dragocenim predmetom pošalje svoja tri najbolja viteza: Ivana Kosančića, Milana Toplicu i Miloša Obilića. U međuvremenu, osmanski vladar Murat ima ozbiljne planove vezane za osvajanje Evrope, a prva prepreka koju će morati da savlada jeste mala srpska kneževina. Potaknut savetima zagonetnog derviša Edhema, on odlučuje da udari na pograničnu tvrđavu Pirot čijom odbranom rukovodi odvažni ali ozloglašeni i svojeglavi Stefan Musić. Bitka za kapije Evrope može da počne.

Zasnovan na bestseleru Dejana Stojiljkovića, koji je uradio i adaptirani scenario, prvi tom stripa DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE donosi uzbudljivu priču o prelomnim danima srpske srednjovekovne države i dugom ratu koji je kulminirao Kosovskom bitkom. Za vizuelno oblikovanje mitskih junaka i atmosfere srpskog srednjovekovlja zaduženi su majstori stripovskog zanata Aleksa Gajić, Ivica Sretenović, Ivan Stojković i Tiberiu Beka u još jednoj adaptaciji književnog dela u srodni, ali drugačiji medij.

Objavljeno: 29.10.2018.
Strip: Montenegrini (438)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 29.10.2018.
Parker na ostrvu smrtonosne zabave...      Autor: Ilija Bakić

  ...„Parker Ričarda Starka - Ubijalište“
  Darvina Kuka;
  izdavač Darkwood, 2017.

„Ubijalište“ je četvrta strip adaptacija kriminalističkih romana o Parkeru koje je potpisivao Ričard Stark, što je bio jedan od pseudonima Donalda E. Vestlejka (1933-2008); adaptaciju i ilustrovanje je uradio talentovani Darvin Kuk (1962-2016) koji je, na žalost, preminuo pa je veliki projekat „prenosa“ Starkovih romana u strip ostao nedovršen. Vestlejk/Stark je u 24  romana o Parkeru (od „Lovca“ iz 1962. godine) „razrađivao“ iskustva „tvrde škole krimića“ nastale pre II svetskog rata, prilagođavajući ih modernim (posleratnim) vremenima. Parker, čije su generalije nepoznate (Parker mu nije pravo prezime - u prvom romanu je bio Voker), kriminalac je bez straha i sentimentalnosti, bez dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, oprezan, promišljen i nemilosrdan. Iznad svega on poštuje svoj interni kod časti i ponosa što prvenstveno podrazumeva držanje date reči i isključuje izdaju i prevaru kolega u poslu. Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge organizacije/sindikate kriminala; on nije ni gramziv ni rasipan: „radi“ samo da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. Pragmatičan je i prilagodljiv, samosvestan i zadovoljan sobom, bez nerealnih ambicija ali voljan da se žestoko bori za ono što smatra da mu pripada; u kriminalnim krugovima uživa visok ugled jer je pouzdan, ne zaleće se nego detaljno planira i uspešno izvodi akcije. Rečju, bezmalo savršeni profesionalac zbog čega dolazi u sukobe kako sa predstavnicima zakona tako i sa „nekvalitetnim“ predstavnicima svoje branše.

„Ubijalište“ je rađeno po istoimenom romanu, 14. u seriji o Parkeru, objavljenom 1971. godine. Zaplet je sasvim jednostavan: Parker sa drugovima pljačka blindirani kombi i otima džak sa novcem. Ali, što zbog snega što zbog lošeg vozača, automobil begunaca izleće s puta. Parker jedini uspeva da se izvuče iz olupine i sa novcem mora da se sakrije u zatvoreni zabavni park „Ostrvo zabave“. Dok se penje na ogradu ugleda mračne tipove koji dodaju kovertu sa mitom policajcima. Međutim, i ovi vide begunca a kad čuju izveštaj o pljački 73.000 dolara sve im postaje jasno. Parker zna da je u klopci i da će, pošto pošalju „poštenu policiju“ na pogrešan trag, loši momci i korumpirani policajci ući u zabavni park da ga nađu, ubiju i uzmu novac. Njemu ne preostaje ništa drugo do da skupo proda svoju kožu...

Priča o opkoljenom momku koji se bori protiv brojnijeg neprijatelja znana je i bezbroj puta ponovljena i žanru i van njega pa je Vestlejk/Stark, osim već standardne postavke u kojoj se Parker bori sa nepoštenim kriminalcima (pa je njegovo časno ponašanje razlog što je simpatičan čitaocima), morao da je začini egzotičnim tematskim celinama parka (od sobe sa ogledalima, „kuće voska“, prikaza ostrva Havaji, brodoloma, potraga kroz galaksiju do „ostrva Alkatraz“) u kojima Parker sprema zamke za svoje progonitelje odnosno da u sve udene i malo lične osvete oca kome Parker ubija jedinca. Ipak, težište priče je na akciji koja čitaocu ne nudi niti dozvoljava predah i brzinom uspešno prikriva nedoslednosti i nedostatke zapleta. Vestlejk/Stark je znao i prednosti i mane svoje zamisli i potrudio se da posao odradi žanrovski dosledno i efikasno. Darvin Kuk se, sa svoje strane, majstorski nadovezao na uzbudljivu priču. Njegov oštri, minimalistički crtež montiran je, po uzoru na najbolje crno-bele „noar krimi“ filmove, u sjajne, dinamične table koje plene smenom slika i sugestivnim, efektnim rakursima. Pojedine table na kojima nema teksta već je sve ispričano sličicama odista su impresivne i deluju kao komad filmske trake sa nizom slika „frejmova“. Posebnu draž daje, još od prvog albuma, trobojnost stripa - ovog puta i u ovdašnjem izdanju „Darkwooda“ to je kombinacija crne, bele i plavo-sive - kojom se, osim uvek dobrodošlog oneobičavanja prizora, postiže i utisak patiniranosti odnosno „umekšavanja“ i „ulepšavanja“ prošlih vremena. Kuk je „Ubijalište“ iscrtao na 80 tabli (vidno kraće od ranijih albuma) pa je, u nastavku, dodao kratku (12 strana), ne previše ubedljivu epizodu pod nazivom „7edmina“ u kojoj Parker ponovo ostaje sam i bori se za svoj plen (i život).

Serijal albuma „Parker Ričarda Starka“ Darvina Kuka, koji je „Ubijalištem“ zadesno priveden kraju, sveukupno se predstavlja kao uverljiva, zanimljiva i zabavna stilska strip vežba utemeljena na istoriji žanrovske ikonografije („tvrdo kuvanog krimića“) i nadahnuto „potkrepljena“ rafiniranim vizuelnim „štimungom“.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 28.10.2018.
Strip: Noćni sud (89)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 28.10.2018.
Strip konkurs za osmoškolce...      Press: Strip vesti
  ...za 31. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA!

Od ove godine Centar za likovno vaspitanјe dece i omladine Vojvodine i Strip vesti zajedničkim snagama organizuju strip konkurs za učenike osnovnih škola Srbije. pošto se Marketprint nakon 30 godina podrške ovom konkursu povukao, Strip vesti su preuzele tu ulogu s nadom da će ovaj projekat opstati i biti bliži ljubiteljima stripa, te tako dobiti vremenom veću i širu podršku.

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE
I STRIP VESTI
RASPISUJU KONKURS ZA 31. IZLOŽBU AUTORSKOG STRIPA
UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.
Uslovi konkursa :
-strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
-svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
-eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje
Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.

Radove slati do 10. novembra 2018. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje

USLOVI KONKURSA SU:
Na konkursima mogu učestvovati sva deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...). Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

Adresa Centra je:
Cvećarska 22, 21000 Novi Sad,
mob. 063 1074771
clikvasp@gmail.com
www.likovnicentardece.org

Radove poslate u rolni žiri neće uzimati u obzir.
Molimo vas da na poleđini svakog rada čitko, štampanim slovima ispišete sledeće podatke:
-ime i prezime deteta, razred,
-naziv škole
-mesto i poštanski broj
-ime i prezime likovnog pedagoga
-kontakt telefon i elektronska pošta
Objavljeno: 27.10.2018.
Strip: Cane (344)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 27.10.2018.
Sajamski USUS news...      Press: USUS
  ...Sat i Crne besmislice!

Grafički roman SAT - promocija, Sajam knjiga, petak, 26. oktobar 2018. • Izdavačka kuća "Pčelica izdavaštvo" i Udruženje stripskih umetnika Srbije pozivaju vas na predstavlјanje novog izdanja

SAT
grafički roman
scenariste Dragana Lazarevića i likovnih umetnika Vujadina Radovanovića i Radeta Tovladijca
Beogradski sajam knjiga • Sala "Desanka Maksimović" • petak, 26. oktobra 2018. u 18 časova • Dobro nam došli!
www.pcelica.rs/izdanja/sat/
Grafički roman Sat, zajednički poduhvat autorskog tima, koji predvode scenarista Dragan Lazarević i crtač Vujadin Radovanović, objavlјen je u čast proboja Solunskog fronta i Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Iz konteksta nacionalne tragedije Velikog rata, ova priča izdvaja porodičnu tragediju, ličnu i emotivnu, a u isto vreme dovolјno opštu da se može pripisati velikom broju srpskih porodica s početka 20. veka.
Format: 224x324 • Broj strana: 96  • Povez: Tvrd

Izvod iz recenzije kritičara Slobodana Ivkova
SAT je verovatno najobimnija zaokružena crtano-pisana priča ikada ovde nastala na temu Prvog svetskog rata.
Slobodan Ivkov

Izvod iz recenzije pisca Vase Pavkovića
Sto godina je prošlo od kraja Velikog rata, a on još uvek predstavlјa inspiraciju za pisce, scenariste, crtače i druge umetnike. Potvrda za to je i strip album SAT, koji je po scenariju Dragana Lazarevića de Lazarea nacrtao jedan od najbolјih srpskih crtača Vujadin Radovanović Vuja. (...) Crtač i scenarista dinamično razvijaju priču na više narativnih ravni, pokušavajući, u okviru Radomirovog patrijarhalnog razumevanja života, da joj uliju viši simbolički smisao. (...) Scenario stripa SAT  jasno i upečatlјivo prati neke od najvažnijih momenata iz sudbine ratnika Radomira i sudbine njegove porodice. Crtež  je majstorski stilizovan, ubedlјiv i kolorom  dodatno oplemenjen. Strip SAT svakako spada u najlepše primere srpskog stripa koji se bavi Velikim ratom, a verujem da je pogodan i za savremenu školsku lektiru.
Vasa Pavković

Izvod iz recenzije profesora istorije Zorana Milekića
Strip kao umetnička forma ima u sebi zaista zrno genijalnosti. Ispričati priču kroz niz slika a sa minimalnom količinom reči, a koja je ipak u stanju da na čitaoca „gledača“ ostavi tako jak utisak, zaista je svojevrsni fenomen. (...) „Sat“ ima u sebi nešto što nikako ne može da se ne oseti. A to je velika količina emocija koja nas prosto zaplјuskuje sa skoro svake stranice ovog stripa. I kako se bližimo kraju, ti talasi postaju sve snažniji da bi nas na kraju prosto ostavili na obali osećanja, da o njima još poprilično razmišlјamo. (...)
No, ono što je mene kao istoričara zanimalo čitajući ove stranice to je istorijska tačnost podataka koji se na njima nalaze. Umetničko viđenje ovog gigantskog sukoba koji se zvao Veliki rat, kao i učešća Srba u njemu, jedna je strana medalјe. Druga su činjenice kojima se barata i koje se ne bi smele previše žrtvovati umetničkoj slobodi kad se obrađuje jedna ovako važna tema i na ovaj način. Tim više što je strip namenjen mladim naraštajima koji, čini se, nemaju previše znanja o svojoj prošlosti. Ili ih imaju, ali na prilično netačan i iskrivlјen način što je još poraznije. Ovaj strip je pokazao, po mom dubokom uverenju, da se uspešno mogu kombinovati umetnički talenat, i pisca i ilustratora, sa onim što su neophodne istorijske činjenice.
Strip je, na svom kraju, obogaćen istorijskim dodatkom. (...) Podaci koje daje ovaj dodatak su izbalansirani tako da su prihvatlјivi i razumlјivi i mladima srednjoškolskog uzrasta, kao i onim mlađim. Zajedno sa stripom predstavlјa dobru šansu da učenici bolјe sagledaju važnost Prvog svetskog rata i učešća Srbije u njemu. Ali i da bolјe upamte njegove upečatlјive slike kao što je povlačenje preko Albanije i avet smrti koja je izmučene vojnike stizala na Krfu, Vidu, Bizerti, Menzel Burgibi... Uostalom, uvek je najbolјe velike priče ispričati kroz likove malih, običnih lјudi, u ovom slučaju jednog ratnika.
I na kraju jedna izvrsna stvar! Dat je pregled stripova, to jest „pripovedanja u slikama“ i to još od vremena Velikog rata. (...) ovaj istorijski dodatak završava stavom da se kroz stripove, i strane i naše, i sadašnje i buduće, vidi i videće se generacijsko tumačenje ovog velikog sukoba koji je promenio čovečanstvo, a u stvari i nas same, a koji će nas, izgleda, i dalјe menjati. Možda čak i nabolјe! Ali to jedino ako budemo bili u stanju da izvučemo pouke iz prošlosti, bar ako ima „očiju i ušiju da ih zapaze“. A svaki istoričar zna da je to jedna od glavnih „funkcija“ proučavanja istorije i njenog prenošenja na mlađe generacije.
profesor istorije Zoran Milekić

SAT • grafički roman
Za izdavača: Goran Marković
Izdavač PČELICA IZDAVAŠTVO DOO ČAČAK www.pcelica.rs
Autorski tim: Scenario: Dragan Lazarević — De Lazare • Crtež: Vujadin Radovanović Vuja • Kolor: Rade Tovladijac • Kadriranje i režija: Dragan Lazarević • Kadriranje: Zoran Tucić • Likovno oblikovanje korice: Miloš Vuk Aleksić • Likovno oblikovanje istorijskog dodatka: Rade Tovladijac
Stručni tim: Urednik projekta i priređivač istorijskog dodatka: Zoran Stefanović • Recenzenti: Vasa Pavković, Zoran Milekić, Slobodan Ivkov i Miloš Ković • Stručni saradnici: Ivan Obradović i Kristijan Relić • Lektor: Aleksandra Bojović • Korektor: Bojana Jovanović • Umetnički prijatelјi projekta • Vladimir Krstić Laci • Siniša Radović
Izdanje je objavlјeno u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije www.usus.org.rs
Štampa: Štamparija Svetlost, Čačak • Tiraž: 2000 • 1. izdanje • Čačak, 2018.

„Crne besmislice“ se vratile u Srbiju

U nedelјu 28. oktobra na Beogradskom sajmu knjiga, u 14 časova na štandu IK „Makondo“ biće promovisan album „Crne besmislice“, izdanje od značaja za evropsku devetu umetnost. • Omilјeni crnohumorni stripovi iz Jugoslavije 1980-ih sabrani su u knjigu prvo u Francuskoj, a sada i u Srbiji. • Predstavlјeno četiri decenije rada Božidara Milojkovića BAM-a i trideset godina saradnje sa Draganom Lazarevićem i Lazarom Odanovićem. • Izdanje se može posmatrati kao posveta Andreu Frankenu i drugim majstorima franko-belgijskog stripa.
Beogradske izdavačke kuća „Forma B“ i „Makondo“ zajednički su — sa dva različita omota — objavile album stripova Crne besmislice kao prvi u novoj biblioteci „Karike i oblaci, edicija karikaturalnog stripa“, koju uređuje Zoran Stefanović, upravnik programske jedinice Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije.
Autori albuma Božidar Milojković BAM, Dragan Lazarević (De Lazare) i Lazar Odanović će potpisivati knjigu i crtati za svoje posetioce na Beogradskom sajmu knjiga u nedelјu 28. oktobra, od 14 do 16 časova, na štandu IK „Makondo“ (Hala 1, štand 1436). Tu će posetioce čekati još neka iznenađenja – kao tek objavlјeni kapitalni prvi tom sabranih dela jednog od očeva evropskog stripa Đorđa Lobačeva Plava pustolovka i druge priče (1931-1939. godina).
Nakon veoma uspešnog festivala humorističko-karikaturalnog i porodičnog stripa „Gašin sabor“ u Dečjem kulturnom centru Beograda u aprilu ove godine, Udruženje stripskih umetnika u saradnji sa izdavačima želi da zasmeje čitaoce najbolјim srpskim i jugoslovenskim humornim stripovima u ediciji „Karike i oblaci“ čiji su autori takođe i Brana Nikolić, Lazo Sredanović, Dušan Vukojev, Radič Mijatović, Zoran Kovačević i mnogi drugi međunarodno poznati majstori.

Milojković, humorista–bomba
Temelј albuma Crne besmislice je četvorodecenijski opus Božidara Milojkovića BAM-a (r. 1952) srpskog stripara, karikaturiste, scenariste i izdavača, tvorca antologijskih crnohumornih stripova. Milojković prve karikature objavlјuje 1975. u beogradskom Ježu, a zatim i u drugim jugoslovenskim strip revijama, novinama i časopisima: Ekspres politika, Crtani humor, Studio, Čvorak, Popaj, Seksi humor, Humor na kvadrat, Eks almanah, YU strip, Politikin Zabavnik, Kontejner, Finesa i drugim. Jedan je od osnivača strip magazina Kontejner, te izdavač i autor strip revije Finesa.
Sa scenaristom koji je obeležio jugoslovenski humor osamdesetih, Lazarom Odanovićem (r. 1957), BAM je kreirao strip „Paceri“. Iz Milojkovićevog pera nastali su i stripovi „Šašavci“, „Šerif“, „Super pacer“ i kolor gegovi crtanog humora. Radio je i naslovnice za časopise i knjige. Bio je u razdoblјu 1993-1995. kandidat za nastavlјanje „Gaše Šeprtlјe“ i „Crnih misli“ jednog od najvažnijih evropskih autora Andrea Frankena.
Milojkovićev opus je visoko vrednovan u kritici i istoriografiji srpskog i jugoslovenskog stripa, uvršćen je u najbolјe jugoslovenske radove 20. veka, a posvećena mu je i ilustrovana monografija Dragana Lazarevića Blogografija: BAMova strip avantura (2015). Milojković i Lazarević rade i projekat „FilmSTRIP“, u kojem se svetska i srpska filmska remek-dela adaptiraju u stripove: Maratonci trče počasni krug, Ben-Hur, Tačno u podne, Kleopatra, Dvanaest žigosanih i Spartak.
Sam Dragan Lazarević (r. 1964) je ugledni srpski stripar, ilustrator, karikaturista, scenarista, urednik i izdavač, poznat na međunarodnoj sceni pod umetničkim imenom Dragan de Lazare. Lazarević je jedan od začetnika trenda rada stripara iz Srbije u Francuskoj („Avanture Iva Rokatanskog“, sa Odanovićem 1989), a sa Mitikom i legendarnim Valterijem autor je frankofonog hit serijala „Rubina“. Jedan je obnovitelјa Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. i njegov potpredsednik od 2015. godine. Upravo je objavlјen i album Sat („Pčelica“, Čačak) gde je bio scenarista, a crtač je bio Vujadin Radovanović, a kolorista Rade Tovladijac. Album je rađen po istinitoj sudbini autorovog pradede Radomira u Prvom svetskom ratu i izazvao je veliku pažnju na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga.
Kao BAM-ov decenijski poštovalac i saradnik, upravo je Lazarević najzaslužniji za ovakav oblik albuma Crne besmislice. On kaže: „Pojava BAMa krajem 1970-ih bila je bomba humorističko-karikaturalne virtuoznosti na nebu srpske (tada još jugoslovenske) devete umetnosti. Svežina ideje, virtuoznost linije, sajdžijska minucioznost, tehnička preciznost, posvećenost detalјu, ekspresivnost karaktera, dinamika dostojna crtanog filma, samo su nemušti pokušaji opisa širine i monumentalnosti njegovog, od samih početaka, projavlјenog talenta.“

Vaskrsavanje izgublјenih originala
Zahvalјujući Lazarevićevom jednogodišnjem radu, izgublјeni originali BAM-ovih stripova su u dugotrajnom procesu restauracije i rekonstrukcije obnovlјeni, ali i dopunjeni novim tablama i tako se pojavio crnohumorni album trojice autora Crne besmislice, koji jeste autorski rad ali predstavlјa i svojevrsnu srpsku posvetu Andreu Frankenu i drugim majstorima franko-belgijskog stripa.
Podsetimo  da je francuska verzija albuma bila objavlјena u godini kada se obeležavalo 40 godina otkako je Bojan M. Đukić registrovao 1976. umetničku grupu „Beogradski krug 2“, u okviru koje su ovi stripovi nastajali. Zato je ovo izdanje i od istorijskog značaja, jedna lepa retrospektiva koja pokazuje da strip iz Srbije i cele Jugoslavije ima evropski kvalitet i da je sa razlogom najuspešnije izvozno polјe u savremenoj umetnosti Srbije.

Reč kritike
O Božidaru Milojkoviću BAM-u: „Pojavivši se karikaturom u Ježu 1975, a stripom sa dva kaiša u Eks almanahu 1979. (br. 199. i 202), Milojković je odmah pokazao kuda je namerio u svojoj misiji zabave sa blagom dozom bizarnosti. Od debitantskog – ideološki dvosmislenog, tada opasnog – kaiša „Crveni cvet“, pa nadalјe, Bam je stilski ponekad bio blizak Frankenu, ali opet u mnogim nijansama svoj, osvežavajući razbarušenošću svog sveta svaki magazinski prostor u kojem se pojavlјivao.“ — Zoran Stefanović (u Tamburić, Živojin, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović. Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, „Omnibus“, Beograd, 2011, str. 151)
O Lazaru Odanoviću: „Šira javnost je za beogradskog scenaristu Lazara Odanovića (1957) saznala već krajem sedamdesetih, kada se pojavio njegov bizarni komični serijal „Nićifor“ kojeg je crtao, baš kao i kasniji serijal „TV mreža DDT“, Zoran Kovačević. Primećeni su bili i Odanovićevi „Paceri“ sa Božidarom Milojkovićem, a „Tom i Džeri“ sa Kovačevićem i Zdravkom Zupanom bio je omilјeno štivo najmlađih širom Jugoslavije. U mnogo navrata je Odanović zaslužio reputaciju jednog od istaknutijih scenarista osamdesetih, sa izvornom duhovitošću i dobrim zanatom. Posebno mesto u opusu ovog pisca ima saradnja sa nešto mlađim Draganom Lazarevićem (1964), koja je ostavila traga u našem tadašnjem stripskom humoru.“ — Zoran Stefanović (predgovor za album: Lazarević Dragan, Lazar Odanović i Žan-Klod Smit / „Mitik“. Avanture u Gradu svetlosti: Gile Gulić & Iv Rokatanski, „Rozenkranc“, Maglić, 2012.)
O Draganu Lazareviću: „Svoju nameru iz tinejdžerskih dana — da savlada najviše standarde jednog visoko formalizovanog manira, francuskog karikaturalnog stripa — Lazarević je direktno ispunio u svom velikom [inostranom] debiju, po scenariju iskusnog Odanovića. I zaista, „Iv Rokatanski“ je u crtačkom smislu bio udžbenički odraz profesionalne i temelјne psihe, što je kasnije višestruko potvrđeno i Lazarevićevom saradnjom sa Valterijem na „Rubini“. I tu stižemo do karakterološkog objašnjenja činjenice da samo neki talenti uspevaju da stvore iole ozbilјnije delo u industriji stripske zabave, jednoj od težih umetničkih disciplina.“ — Zoran Stefanović (u Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, 2011, str. 119.)

Linkovi
IK „Makondo“ www.makondo.rs/
Udruženje stripskih umetnika Srbije usus.org.rs/
Božidar Milojković BAM, izbor radova i biografija na ličnom blogu bozidaramilojkovic.blogspot.rs/2014/07/am.html
Album Acidités de couleur noire Bama, De Lazarea i Odanovića na sajtu Bedetheque www.bedetheque.com/...
Izbor tabli iz Acidités de couleur noire delazare.com/02_novo/00.html
Dragan Lazarević, Vikipedija
Božidar Milojković, Vikipedija
Objavljeno: 25.10.2018.
Sajamski Leteći start:...      Press: Čarobna knjiga
  ...Mi smo Osvetnici, DC GOLD #6 i #7,
  Sanstoun, Princ Valijant #17 i !

DRUGO IZDANJE U EDICIJI
JA SAM / MI SMO!

NAJMOĆNIJI ZEMALJSKI HEROJI!
Osvetnici, najmoćniji heroji na Zemlji, pojavili su se u Marvelovom univerzumu pre više od pola veka i otad su postali prave ikone popularne kulture.

U ovoj antologiji njihovih superherojskih avantura, od početaka, davne 1963. godine, sve do njihove skorije prošlosti, saznaćete kako izgleda kad u Osvetnike dospeju novi članovi, šta biva kad se prijatelji okrenu protiv prijatelja, ko su Osvetnici sa Zapadne obale, koja je uloga Adama Vešca u spasavanju kosmosa, videćete kako izgleda kad se slavni supertim osvrne na junačku prošlost i prizove uspomene, sećajući se svojih uspeha i neuspeha, i još mnoge druge uzbudljive stvari koje čine tkanje njihove zajedničke istorije.

Ove priče, koje žanrovski variraju od akcione drame do kosmičke opere, stvarala je plejada sjajnih scenarista i crtača, a među njima su neprikosnoveni Sten Li i Džek Kirbi, veliki gospodari Marvela, kao i Džim Starlin, Džon Bern, Džin Kolan, Džim Šuter, Brajan M. Bendis, Džon Bjusema, Roj Tomas, Dejvid Mikelajni...

Po sajamskoj ceni od 2.000 dinara možete kupiti "Mi smo Osvetnici" na našim štandovima na sajmu u areni Hale 1 i u Hali 4, u striparnici u Dečanskoj 5, u klubu čitalaca "Bulevar books" u Novom Sadu i naravno na našem sajtu!
PORUČITE ODMAH

Edicija Ja sam... (Mi smo...) donosi odabrane epizode o ključnim trenucima u životima omiljenih Marvelovih junaka, iz kojih ćete saznati mnoge intrigantne pojedinosti njihovih višedecenijskih stripskih avantura, kao i tekstove autoriteta iz sveta stripa s mnoštvom zanimljivih detalja o samim herojima, ali i o ljudima koji su doprineli njihovom stvaranju.
Nezaobilazno štivo za svakog ljubitelja Marvelovog univerzuma!


SAJAMSKA PREMIJERA U EDICIJI DC GOLD
DC GOLD #6 - ODBROJAVANJE DO BESKRAJNOG SMAKA
DC GOLD #7 - BESKRAJNI SMAK

Neko zna tajne identitete svih superheroja na svetu, njihove moći i slabosti. Ted Kord, Plava Buba, jedini je koji pokušava da otkrije ko je, i s kojim ciljem, prikupio te podatke. Ali Plava Buba ima problem – ostali superheroji nemaju visoko mišljenje o njemu. Čak i Betmen misli da je on gubitnik. Kad ga i najbolji prijatelj ostavi na cedilu, Ted će se sam uputiti u srce neprijateljske teritorije, a ono što tamo otkrije pokrenuće lavinu s katastrofalnim posledicama po sve superheroje, a naročito po Betmena, Supermena i Čudesnu Ženu.

Povodom dvadeset godina od izdavanja epohalnog Smaka bezbroj svetova, prvog velikog DC krosover serijala, DC komiks je osmislio nov događaj – Beskrajni smak – serijal koji je trebalo da, 2005. godine, uvede suštinske promene u njihov strip-univerzum. Iako su se naznake, u različitim naslovima, pojavljivale dve godine unazad, Odbrojavanje do Beskrajnog smaka i Projekat OMAKnajavili su taj događaj na velika vrata. Serijali su povereni legendama stripske industrije, scenaristima Džefu Džonsu i Gregu Raki, a na crtežu su se smenjivala neka od najznačajnijih imena današnjice – Rags Morales, Hesus Saiz, Džimi Palmioti, Fil Himenez, Endi Lening i drugi. Ovo izdanje, koje objedinjuje obe priče, ne samo što predstavlja ključni deo istorije DC univerzuma već beleži i jedan od najšokantnijih trenutaka superherojskog stripa.

SAJAMSKA CENA 1340 DINARA PO TOMU!
Događaj koji je promenio sve!
PORUČITE ODMAH DC GOLD #6, DC GOLD #7



SAJAMSKA PREMIJERA
Sanstoun, erotski strip koji je osvojio svet, i pred našim čitaocima!!!

Priča govori o dve mlade devojke, Lizi i Ali, koje maštaju o tome da nađu partnera za BDSM seks. Liza je sklona potčinjavanju, dok Ali celog života želi da bude domina. Njihov susret posle dugotrajnog dopisivanja preko internet pričaonica prerasta u pravu ljubav, koja postaje osnova njihovog odnosa i zapleta priče.

Iako se priča u velikoj meri bavi BDSM-om, sve predrasude treba da ostavite po strani kad počnete da čitate strip. To je, pre svega, neverovatno duhovito, zabavno i zdravo istraživanje seksualnosti, koje nas uverava da je seks sasvim prirodan deo naših života, povodom kojeg nema potrebe za tabuom.

Sanstoun je muškoj publici nesumnjivo zanimljiv zbog sjajnih erotskih crteža kojima obiluje, ali njegova publika su bar u istoj meri i žene. Na kraju krajeva, to jeste majstorski ispričana priča o ljubavi i prijateljstvu dveju žena. To je i priča o probijanju granica te o hrabrosti da se otvorenih očiju osvajaju nove slobode. Snažan vizuelni identitet zapravo prevazilazi i granice medija, pa ovaj strip svojom delikatnom senzualnošću, suptilnom gotikom i autentičnim pečatom savremenog trenutka svakako uspeva da privuče mlađe čitaoce, bez obzira na pol, kojima u otkrivanju sveta može samo da proširi vidike.

Kad je pre sedam godina počeo da izlaže slike i kratke epizode erotskog sadržaja na jednoj onlajn umetničkoj platformi, Stjepan Šejić, jedan od najistaknutijih stripskih stvaralaca s prostora bivše Jugoslavije, ni sam nije pretpostavio da će to biti osnova za svetski strip-fenomen tekuće decenije. Iz tih njegovih radova izniklo je delo koje se nikako ne uklapa u klasične stripske standarde, no koje je, međutim, uspelo da osvoji publiku kakvom se ne mogu pohvaliti ni mnogi među najpopularnijim serijalima današnjice.

SAJAMSKA CENA 1.640 DINARA
Sunstone, pored naših štandova u halama 1 i 4 na sajmu knjiga, sunstone možete kupiti u našoj striparnici u Dečanskoj 5 u Beogradu, kao i na našem sajtu! PORUČITE ODMAH



SAJAMSKA PREMIJERA!!!

PRINC VALIJANT - Sedamnaesti deo: 1969–1971.

Ovaj po svemu poseban tom Princa Valijanta donosi, pored ostalih Valovih avantura, i celovitu epizodu u kojoj se nalaze poslednje table proizašle iz pera Hala Fostera, čime je zaokružen njegov tridesetpetogodišnji crtački angažman na serijalu.

Posle dugog putovanja po Mediteranu, Princ Valijant se vraća u Britaniju, gde kreće u novu, intrigantnu misiju u ime kralja Artura. Tad se zatiče usred sukoba između saksonskih doseljenika i nasilnih vikinških pljačkaša. Gavejnov povratak u Kamelot prepun je nezgoda, pošto ga opsedaju ljubomorni romantični rivali, udovice kojima je samo brak na pameti i čarobnjaci skloni lopovluku. Mladi Galan odlazi u lov kako bi uhvatio legendarnog jednoroga, a Arna, pošto je ostao bez konja u močvarama Velsa, otimaju i za njega traže otkupninu...

Po sajamskoj ceni od 1.740 dinara možete kupiti "Princ Valijant tom 17" na našim štandovima na sajmu knjiga u areni Hale 1 i u Hali 4, u striparnici u Dečanskoj 5, u klubu čitalaca "Bulevar books" u Novom Sadu i naravno na našem sajtu! PORUČITE ODMAH

SAJAMSKA PREMIJERA!!!
RIZNICA BONELLI #5 - KELER

Bruklin 1924, procesija u slavu Gospe od Karmela. Kroz vazduh odjekuju pucnji i biva ubijen don Karmelo, lokalni mafijaški bos. U njega je pucao Kid Karter, zvani Crvena Glava, najsmrtonosniji među izvršiteljima Muzurake, šefa filadelfijskog italoameričkog podzemlja. To je krvav početak gangsterske epopeje koja se zbiva u periodu između prohibicije i Velike depresije. U središtu te epopeje je čovek s velikom tajnom: ko je miroljubivi točilac benzina kojeg zatičemo u Indijani petnaestak godina kasnije? Da li se on zaista zove Tom Keler, ili je to nov identitet Crvene Glave, za kojeg svi u Filadelfiji veruju da je odavno mrtav i sahranjen?

Odgovori na ta pitanja biće zapisani olovom.

KELER - CENA NA SAJMU 870 DINARA!
Objavljeno: 25.10.2018.
Strip: Kumova slama (13)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 25.10.2018.
Intervju: Jana Adamović otkriva...      Press: Izbor iz štampe
foto: Ivan Zupanc
  ...kako danas izgleda ženski strip i
  šta je predstavila na svojoj izložbi
  "Ona se budi/BD Egalite"!

Francuski Institut poverio je mladoj i talentovanoj strip-autorki Jani Adamović misiju da organizuje izložbu posvećenu umetnicama stripa i njihovom stvaralaštvu. Iz njenog istraživanja proizašla je izložba »Ona se budi / BD Egalite« koja ne samo da svedoči o bogatsvu ženskog stvaralaštva u oblasti Devete umetnosti, nego ističe i neke poteškoće s kojima se ove umetnice susreću.

     Mnogima je i dalje neobično kada čuju da se žena bavi stripom. Da li biste mogli da se predstavite, kako ste se zainteresovali za strip i otpočeli vašu karijeru u Devetoj umetnosti?
     Strip volim od kad pamtim. U svim dečijim časopisima i novinama stripovi su mi oduvek bile omiljene rubrike. Čitajući »Politikin Zabavnik« zainteresovala sam se za franko-belgijski realistični strip, i maštala sam o tome da i ja tako crtam. Odlučujući trenutak bio je kada sam u »Zabavniku« pročitala strip »Bič Božiji« koji je pisala Valeri Mangen a crtao Aleksa Gajić. Tada sam prvi put videla da neko »naš« crta za Francuze i shvatila da postoji nada da se i meni san o radu na stripu obistini. Od tog trenutka na dalje sve je na neki način bilo pažljivo isplanirano (smeh). Od odabira stranih jezika – engleski i francuski, do odabira fakulteta, smera i profesora-mentora. Naime, veliki broj domaćih autora u Srbiji delilo je sličan početak: mnogi su studirali Ilustraciju, tj. Grafiku i knjigu na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Rastka Ćirića, i gotovo svi su kao svoj završni rad crtali strip franko-belgijskog formata, što im je kasnije pomoglo da nađu poslove kod francuskih izdavača. Mogu pomenuti Dražena Kovačevića, Lea Pilipovića, Aleksu Gajića, Tihomira Čelanovića... naravno, nisu svi išli tim putem, ali ja sam to prepoznala kao siguran recept. Još u srednjoj školi volontirala sam na Salonu Stripa gde sam upoznala mnoge velike umetnike koji su me kasnije usmeravali i pomagali, išla sama po lokalnim strip festivalima... i naravno crtala sam stripove.  Pored FPU diplomirala sam Francuski jezik i književnost na Filološkom faklutetu u Beogradu. Ozbiljnu karijeru u stripu započela sam 2014. kao koloristkinja kod najvećeg francuskog izdavača stripa, Edision Delkur (Editions Delcourt). U međuvremenu sam »napredovala« u crtačicu, tako da sam za njih do sad nacrtala dva strip albuma koje sam sama i kolorisala, a treći upravo počinjem.

     Izložba »Ona se budi/BD Egalite« otvorena je 18.9.2018. u galeriji Francuskog Instituta u Beogradu. Posvećena je strip autorkama na Baklanu i u Francuskoj. Naziv izložbe očigledno otkriva da se radi o problematizovanju pozicije žena u oblasti stripa. Zašto ste se odlučili da izložbi date naziv »Ona se budi«? Da li je inspiracija bila pesma Milana Mladenovića koju izvodi Šarlo Akrobata? I, ako jeste, zašto?
     Izložba »Ona se budi/BD Egalite« nastala je na inicijativu Francuskog instituta u Beogradu, i ona predstavlja moj lični pogled na moje koleginice strip-autorke iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Francuske. Naziv izložbe ima, kao što se može primetiti, dva dela, i traba da predstavlja dve etape evolucije pozicije žena u stripu. Prvi deo, »Ona se budi« prestavlja buđenje, tj. osveštavanje autorki o njihovom položaju u ovoj umetnosti i u ovom trenutku se više odnosi na balkansku priču. Inspiracija mi zaista jeste bila Mladenovićeva pesma »Ona se budi«. U toj pesmi on peva o mladoj devojci koja iskače iz kalupa koji joj nameće patrijarhalno društvo i koje se pita:« Zar ona sme da misli, zar ona sme da zna?« a s druge strane u pesmi se oseća i njena usamljenost jer se ne uklapa. To su motivi za koje držim da u popriličnoj meri označavaju i iskustvo svih žena koje bi da izađu iz patrijarhalnih okvira, ne samo u domenu stripa. Drugi razlog što sam izabrala taj naslov jeste i to što je pesma »Ona se budi« 1981. u magazinu Džuboks ovekovečena u formi stripa iz pera Igora Kordeja, mog supruga, pa sam na taj način htela i njemu suptilno da se zahvalim za podršku koju mi pruža. Drugi deo naslova izložbe pozajmljen je od francuskog kolektiva BD Egalite – pun naziv je Kolektiv strip autorki protiv seksizma. To su autorke koje su se organizovale i aktivno se bore za veću ravnopravnost polova u branši. To je rezultat onog buđenja i predstavlja sledeći korak u evoluciji stripa.

     Kako je tekla priprema izložbe i osmišljavanje koncepta izložbe? Da li je postajala bojazan da možda neće biti dovoljno materijala, ili da će pak izazov biti preveliki?
     Kao što sam pomenula, izložba je nastala na inicijativu Francuskog insitututa koji je prepoznao nezastupljenost strip-autorki u njihovom sopstvenom kulturnom programu, pa su hteli to da promene. Strah je svakako postajao, pre svega jer sam i sama poznavala izuzetno malo strip-autorki. Internet mi je bio od izuzetne pomoći (haha). Tako sam došla do najvećeg broja autorki. Dosta su mi pomagale i kolege i koleginice, ponajviše Irena Jukić Pranjić, na čemu sam joj beskrajno zahvalna. Iščitavala sam kataloge, izdanja, članke, forume, kopala po arhivama i bibliotekama. Koncept izložbe nametnuo se sam od sebe, sadržajem koji sam »otkrivala«. Zapazila sam neke stereotipe koji vladaju kada se govori o ženama u stripu: to da su malobrojne, da se u prošlosti žene nisu bavile stripom, i to da autorke obrađuju »ženske teme«. Dakle, koncept izložbe je da se pobiju ti stereotipi.
     Na izložbi je predstavljeno preko 50 autorki stripa, od kojih je 12 Francuskinja članica kolektiva BD Egalite, dok su ostale iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, a od toga, tri autorke koje su nepravedno zaboravljene, izvučene su iz ropotarnice vremena: Ana Ljubov, imigrantkinja iz Rusije,  Ljubica Cuca Sokić, čuvena akademska slikarka i Desa Glišić, istaknuta novinarka i karikaturiskinja. One se su stvarale u periodu oko i tokom Drugog svetskog rata.
     O Ani Ljubov se ništa ne zna. Osim njenih radova i potpisa – pseudonima »Ljuba«, o njoj nisu ostali nikakvi pisani tragovi. Iako se njeni stripovi lako mogu svrstati u karikaturu, odlučila sam da je uvrstim u izložbu jer se u usmenim svedočanstvima njenih savremenika, koja su kasnije, iako retko, prenošena u člancima, pominje kao strip-autorka, a ne kao karikaturistkinja. 
     O Cuci Sokić malo ko zna da je često ilustrovala knjige i udžbenike za decu, koju je inače smatrala i najoštijim kritičarima. U taj »dečiji« opus spada i njen rad na stripu: ona je ilustrovala u formi stripa udžbenika za engleski jezik. Baš zbog te utilitarne didaktičke funkcije, njeni stripovi nisu smatrani »pravim« stripom, pa su tako i zanemareni u istoriji srpskog, tj. jugoslovenskog stripa.
     Desa Glišić crtala je u »Ježu« 1954 godine, u vreme izuzetnog konzervativizma u SFRJ, dogodovštine koketne i seksi junakinje Dare Nijagare. Iako je izašlo samo 15 epizoda-pasica »Dare Nijagare«, taj strip bio je pravi hit. Crtati junakinju koja je moderna žena, slobodna mada malo luckasta i lakoma, u to vreme bilo je i izuzetno hrabro. Mnogi i ne znaju da su sve do Staljinove smrti u Jugoslaviji bili zabranjeni strip i džez muzika. Tako da je rad Dese Glišić predstavljao veliki skok od zabranjenog do promovisanja modernog.
     Kao što sam već pomenula, ova izložba predstavlja moj pogled umetnice na žensko strip stvaralaštvo, pošto nisam ni istoričarka umetnosti niti kustoskinja po profesiji, tako da su moji kriterijumi bili često subjektivni. Birala sam radove koji su me na neki način dotakli. Neki su uticali na moj raniji rad, a neki su me iznenadili i podstakli da proširim svoje viđenje stripa. Koncetrisala sam se na strip table, jedini izuzetak su naslovne ilustracije za stripove koje slika srpska umetnica Jelena Kević Đurđević koja sarađuje sa izdavačima na američkom strip tržištu. Trudila sam se da zastupljenost stilova i pristupa bude raznovrsna, da se prikaže koliko-toliko objektivan presek raznolikosti ženskog stvaralaštva u stripu. Ono što stopostotno povezuje sve ove autorke jeste isključivo njihova polna određenost, tj. to što su sve žene i što se sve bave stripom. Sve ostalo, stil, pristup, teme koje obrađuju, nisu nužno zajednički imenioci.

     Recite nešto više o pratećim događajima izložbe: predizložba u Novom Sadu, razgovor na otvaranju izložbe, turneja izložbe po regionu?
     U Novom sadu smo u okviru 12. Novosadskog Strip Vikenda priredili manju verziju izložbe: Prikazali smo 10 autorki iz Francuske i 30 autorki iz regiona. Na otvaranju te izložbe imala sam priliku da malo govorim o ovim temama o kojima i mi sad pričamo, o procesu stvaranja izložbe, a izuzetno zadovoljstvo mi je bilo što su sa mnom govorile i predstavile se dve mlade autorke iz Srbije, Mina Davić i Ana Milojković.
     Na otvaranju izložbe u Beogradu, u okviru debate »Da li crtež ima pol« govorile su specijalne gošće i renomirane autorke Liza Mandel i Žoana Šiper iz Francuske, predstavice kolektiva BD Egalite, zatim iz Hrvatske: Ivana Armanini  - urednica KOMIKAZA i Irena Jukić Pranjić, autorka antologije »Ženski strip na Balkanu«, i Marija Dobrić iz Srbije, urednica dva izdanja koja su promovisala žene u stripu, Patagonija u Zoni F i Feminus Stripus Ludens. One su predstavile svoj rad i doprinos na vizibilizaciji strip-autorki, a Liza je takođe pominjala interesantni eksperiment koji je Kolektiv BD Egalite izveo u Francuskoj: publici su pokazivali table stripa, a publika je trebalo da pogađa koje table je nacrtao muškarac, a koje žena. Naravno, prešli su se, jer su sve table prikazane u eksperimentu nacrtale žene. Tako da dolazimo do zaključka da ne, crtež apsolutno nema pol. Senzibiliteti se ne dele na muške i ženske, već na različite umetničke senzibilitete. Žene mogu crtati svakako, u bilo kom žanru i stilu, i dobro i loše, kao i muškarci.

     U najavi izložbe se postavlja nekoliko važnih pitanja: Da li se suženi pojam „ženski strip“ odnosi na pol autorki ili na žanr koji interesuje žensku publiku? Ima li tema koje se isključivo tiču žena? Da li iko pominje „muški strip“? I pre svega: Da li su granice stvaralaštva određene polom? Kako se kroz izložbu odgovara na ta pitanja?
     Ja zaista ne volim taj termin Ženski strip jer on uopšte nije definisan. Tokom pripreme izložbe, napravila sam svojevrsnu anketu na fejsbuku gde sam pitala prijatelje šta za njih predstavlja ženski strip. Odgovori su bili raznovrsni: neki su smatrali da je ženski strip definisan polom autorke, drugi da je definisan polom ciljne publike, treći da je to u stvari feministički strip, a četvti da ženski strip i ne postoji, već da je sve to samo strip. Žanrovski gledano, u francuskoj postoji žanr Girly u kome u glavnom stvaraju autorke i jesu namenjeni ženskoj publici, a bave se temama kao što je moda, šoping, romanse, venčanja... a stil je lagan i slatkast, u skladu sa tim temama. Taj žanr je naišao na osudu i podsmeh u Francuskoj, ali ne vidim zašto i tako nešto ne bi postojalo, ako već postoje i autori i publika koje vesele takvi stripovi. U Francuskoj takođe postoje i specijalizovani stripovi za ljubitelje motora i aviona, pa zašto ne bi mogli i za ljubitelje Diora? Niko nikada ne pominje »muški strip«, tako da je ta podela na strip i Ženski strip duboko seksistička i diskriminatorna. I žene i muškarci stvaraju u svim stilovima i žanrovima, a što se tiče razlika, one su jednake između autora različitog pola, kao i između autora istog pola. Jednostavno govoreći, pristupi i stilovi u crtanju su odraz individualnosti i karaktera, ne pola osobe koja stvara. Ja sam se trudila da to i prikažem u izložbi tako što sam birala autorke koje rade u različitim stilovima: od mejnstrima, preko mangi, do andergraunda, eksperimentalnog i apstraktnog stripa.

     Zašto su umetnice sa Balkana predstavljene zajedno sa francuskim? Šta je zajedničko za autorke sa Balkana i iz Francuske? Da li je njihov položaj u svetu stripa isti? Da li je ista vrsta diskriminacije prisutna i na Balkanu i u Francuskoj, uzimajući u obzir da je Balkan uvek zaostaliji po pitanju rodne jednakosti i prava žena na svim poljima (i ne samo na polju umetnosti)? Kako je u drugim delovima sveta?
     Francuskinje su ubačene u izložbu pre svega jer je pokrovitelj izložbe Francuski institut, pa je bila neophodna ta poveznica. Međutim, meni je bili zanimljivo da predstavim baš autorke koje su članice Kolektiva BD Egalite, jer one stvaraju svaka zasebno, ali se kada je u pitanju aktivizam, nastupaju zajedno, imaju tačno definisana načela i ciljeve, i oko svega se dogovaraju putem privatne platforme kojoj samo one imaju pristup.
     Možda će zvučati čudno, ali čini mi se da je u Francuskoj problem diskriminacije u svetu stripa daleko veći, ili je bar bio veći u početku, nego što je to na Balkanu. Verujem da to veoma ima veze sa veličinom tržišta. U Francuskoj, strip predstavlja veliku industrijsku granu kroz koju protiče mnogo novca. A poznato je da je ženama neretko uskraćen ili otežan pristup u profesije takvih profila. Na otvaranju izložbe u Beogradu Lisa Mandel pomenula da je ona imala najviše problema sa izdavačima i organizatorima festivala, dakle sa onima koji imaju finansijsku moć, a ne sa kolegama crtačima. Žene su mnogo teže napredovale, smatrano je da ne mogu crtati već samo bojiti stripove, nisu dobijale nagrade. Ovde, na Balkanu, situacija je nešto drugačija. Nakon raspada stare Jugoslavije, tržište je iscepkano na više manjih scena, i izdavači nemaju finansija da stimulišu autorsku produkciju stripa. Svi su dosta otvoreni, tako da, ako im donesete gotov strip, i izdavaču se dopadne, i ako ima novca, on će ga objaviti. Pol autora ne predstavlja pitanje. Ali tu dolazimo u problem jer izdavači uglavnom, bar kada govorim o Srbiji, kupuju licence za stripove koje su domaći autori uradili za strane izdavače. U tom pogledu i žene i muškarci dele istu sudbinu. Dakle, da bi autor ili autorka bili objavljeni u Srbiji, oni prvo moraju biti objavljena u inostranstvu, i to predstavlja veliki izazov. Ili treba stvarati strip bez avansa, i ponuditi izdavaču gotov proizvod, sa svešću da tu neće biti neke zarade. Što se tiče prisutnosti autorki na festivalima, situacija se postepeno popravlja, ali ima još mnogo mesta za poboljšanja. Često se čuju nespretne najave – mene su recimo, na jednom festivalu najavili kao majku Kordejevog sina, to je bilo u Crnoj Gori, pa se može doživeti i kao kompliment (smeh). Dešava se da autorke umesto poimence budu predstavljene kao DAME koje su ulepšale izložbu radovima. A ponekad se desi i da jednostavno organizatori zaborave da pozovu autorke da učestvuju, što se dogodilo na jednoj izložbi u Beogradu koja je imala temu »Žena u stripu«, ali žena kao motiv, ne autor. Brzo su izpravili taj gaf pozvavši nas nekoliko autorki da im u zadnjem trenu pripomognemo i damo radove. Jedan sličan desio se u okviru same izložbe »Ona se budi« kada se prilikom gostovanja izložbe na festivalu u drugom gradu dogodio veliki propust: u katalogu festivala nije naveden spisak autorki. Dakle, prikazani su njihovi radovi, ali one ostaju anonimne. To je sasvim omašilo cilj gostovanja izložbe – da autorke učini vidljivijim. Ja znam sve te momke organizatore, oni su fini ljubazni ljudi, koji i žene i muškarce tretiraju s jednakim poštovanjem – ali ima nešto u tom patrijarhalnom mentalitetu što dovodi do takvih gafova. Nadam se da mi neće zameriti što ove primere pominjem, iako nisam spominjala imena (to ne bi bilo fer), ja se svakako ne ljutim, ali se nadam da će u budućnosti biti pažljiviji, da misle na te detalje koji nama autorkama znače mnogo, a njima možda ne deluju važno.
     U Americi je situacija daleko gora, tamo »fanovi« redovno napadaju autorke i urednice i ozbiljno im prete preko društvenih mreža jer pokušavaju da uvedu neke inovacije u stripove. To ide čak do pretnji silovanjem i ubistvom. Meni je to zaista jezivo i neshvatljivo, jer smatram da je svaka inovacija u stripu dobrodošla, jer ako se ne menja, strip ne može ni opstati. To je prirodni zakon evolucije. Strip, iako ljudska tvorevina, nije izuzetak.

     U nekim oblastima likovne umetnosti, čini se, da su žene ostvarile brži proboj i dobile više jednakosti sa muškim umetnicima. U stripu očigledno to još uvek nije ostvareno. Zbog čega je svet stripa tako okoreo za ženske autorke?
     U savremenoj likovnoj umetnosti je, navodno, ostvaren paritet između umetnika i umetnica, dok se u stripu, kao jednoj alternativnoj i urbanoj umetnosti žene i dalje bore za svoje mesto. I meni samoj ta situacija nije jasna, zašto stvari tako sporo napreduju. Mislim da bi se to moglo dokučiti samo jednom opsežnom studijom, pa se ne bih bavila pretpostavkama.

     Da li je bilo strahova od reakcije publike? Često viđamo da se podigne buka i prašina čim se ukaže na diskriminaciju žena u nekoj oblasti, ili čim se pomene reč »feminizam«, naročito nakon pokreta #MeToo.
     O, da. Zapravo, nisam toliko strahovala od reakcije publike, koliko sam strepela od reakcija domaće strip-komune. Na našoj strip-sceni postoje određene strukture koje ne gledaju blagonaklono kada se radi neki projekat mimo njih. Takođe, ne vole kada naslute da hoćete da uprete prstom u neki problem, naročito ako se osete prozvani. Gotovo od samog početka mog rada na ovoj izložbi »savetovano« mi je da pazim da izložba ne bude »feministička«. Ja samo ne vidim kako je moguće raditi nešto samo sa ženama i to isticati, a da doza feminizma ne bude prisutna?! Na koncu su ti saveti više ispali kao pretnje, jer je otvaranje izložbe delom prećutno izbojkotovano, a dobijala sam i neke izuzetno neprijatne poruke preko društvenih mreža.
     S druge strane, problem nevidljivosti žena u stipu je prepoznat i mimo mog projekta. Nedavno je izašao broj niškog časopisa Strip Pressing koji je potpuno posvećen autorkama. Pokret #MeToo i afera Vajnstin su izuzetno važane pojave jer su pokrenule lavinu nečega što se sad smatra i četvrtim talasom feminizma. U popularnoj kulturi primetno je porastao broj snažnih ženskih likova. Da budemo sasvim iskreni, to pomalo poprima obeležja mode, ali s druge strane, predstavlja i izuzetno povoljan trenutak za projekte poput »Ona se budi« ili npr »ženske« epizode »Vekovnika« koju priprema Marko Stojanović. Ovi projekti, da ne kažem njihovi tvorci (mi), vrlo lako mogu biti okarakterisani kao licemerni i oportunistički, ali problemi vidljivosti žena u stripu su stvarni, i o njima valja govoriti. Ako nam svetski trendovi idu u prilog, utoliko bolje.

     Koje su sve poteškoće sa kojima se sreću autorke stripova? Možete reći i nešto iz vašeg iskustva s obzirom da i sami delujete u toj oblasti.
     Mislim da je naveći izazov za strip autoke, kao i za žene u drugim profesijama prosto taj patrijarhalni mentalitet naše svakodnevice. Neugodne šale, patronizirajuće ponašanje drugih. Iako su moja iskustva bila u najvećem broju slučajeva pozitivna, dešavalo se da doživim neprijatnosti. Strip-komuna je bila dosta hermetična kada sam ja počela da se bavim stripom, nije bilo lako ubaciti se u društvo, trebalo je biti uporan, gotovo nametljiv. Recimo, nakon Salona Stripa, nikada ne bi nas volonterke zvali na piće. Ja ne bih čekala da me pozovu, več bih čula gde idu i samo se pojavila i sela s njima za sto. Bilo mi je često neugodno kada bi se u društvu u kom bih bila jedina devojka kometarisali atributi neke golišave nacrtane heroine. Doživela sam i da mi se pokazuju porno stripovi uz komentar da moram da se navikem na to ako mislim da se bavim stripom. Tada sam bila tinejdžerka od oko 18 godina. Takvo ponašanje se danas smatra seksualnim uznemiravanjem. Dosad nisam javno govorila o tome, a sada je možda krajnje vreme. Ovi primeri koje navodim su bili retkost, ali se ne smeju zanemariti i umanjiti, što je dosad bila glavna tendencija. Neslaganje oko toga da li takvo ponašanje predstavlja problem ili ne je takođe veliko pitanje samo po sebi.
     Sama želja ovoliko velikog broja autorki da učestvuju u projektima poput izložbe »Ona se budi« svedoči o njihovom otežanom probijanju. S druge strane, iz razgovora s koleginicama, stekla sam utisak da je onim starijima bilo teže nego meni, dok one mlađe kažu da nisu doživljavale situacije zbog kojih bi se osećale otvoreno diskriminisano ili ugroženo. To je dobrodošla promena. Sve u svemu, imam utisak da se situacija menja na bolje, to je svakako nešto na čemu se mora raditi, pogotovo kada se uzme u obzir sve jače naginjanje globalne politike u desno. Prava žena su sve češće i sve žešće na udaru.

     Poslednjih godina je na Balkanu bilo nekoliko sličnih inicijativa da se učine vidljivim strip autorke (npr. antologija Ženski strip na Balkanu iz 2010.). Koliko su potrebna i važna povezivanja te vrste? Recite nešto više i o povezivanju francuskih autorki iz Kolektiva strip autorki protiv seksizma i španskih autorki iz udruženja Autoras de comic i o peticiji koju je potpisalo više od 250 autorki. Šta su glavni zahtevi peticije? Da li je u planu slično grupisanje i inicijativa balkanskih autorki?
     Na svakih 5-10 godina otprilike, dogodi se na Balkanu neko izdanje koje poveže i promoviše žene u stripu. 2000. i 2002. godine to su bila izdanja »Patagonija – Zona F« i »Feminus Stripus Ludens«. 2010. je objavljena prva prava antologija Ženski Strip na Balkanu. 2015, u okviru KOMIKAZA je pokrenut projekat FEMICOMIX, a sada 2018. je nastala i ova grupna ženska izložba. Mislim da su ovakve inicijative vrlo važne da skrenu pažnju na naš rad, jer kada mi autorke izlažemo na regularnim izložbama i festivalima, uvek budemo progutane u masi »muških« stripova, pa publika ostane pod utiskom da nas i nema. Gotovo sve regionalne autorke sa kojima sam razgovarala i sarađivala na ovoj izložbi slažu se sa mnom u tom pogledu, da su zajedničke »ženske« akcije dobrodošle i korisne za sve nas, ali za sada nema naznaka da bismo se mogle okupiti u nekoj organizovanoj grupi. To je vrlo teško uraditi, jer većini autorki u regionu strip nije ni izdaleka glavni izvor prihoda, a i tržište je toliko slabašno da je teško kroz aktivizam isticati problematiku samo žena naspram teške i nepravedne situacije svih umetnika, bez obzira na njihov pol.
     Ono što bi možda bila glavna mislija za sve nas umetnike, jeste borba za dostojanstvo naših profesija i demarginalizaciju kulture u društvu. Kultura je na svim poljima zapostavljena i obesmišljena šundom, a strip se i dalje doživljava kao nešto smešno i detinjasto, neozbiljno. Tek onda shvatite da se žene u stripu zapravo nalaze na margini marginine margine. Trostruka margina, nije malo.
     Povezivanje francuskih i španskih autorki je značajno jer se bore za opstanak i vidljivost na mnogo većim tržištima. Preko 250 autorki je potpisalo manifest koji određije vrlo definisane ciljeve, borbu za ravnopravnost, za vidljivost, za moralna i autorkska prava. One se takođe bore i protiv diskriminacije na ostalim poljima u društvu, na samo u stripu. Prava žene, dece, nacionalnih i seksualnih manjina, prava osoba sa posebnim potrebama. To je izuzetno važno jer Francuska i Španija sve više okreću ka nacionalizmu, kao u ostalom i naše države na Balkanu. Treba biti glasan, i boriti se za građanske vrednosti.
     Sam kolektiv BD Egalite dobio je na popularnosti kada se 2016 u Angulemu dogodio skandal: među nominovanima za Gran Pri nije bilo nijedne žene. Za one koji ne znaju, Festival u Angulemu je najveći i najvažniji festival stripa u Evropi i možda celom svetu, a njihov Gran Pri smatra se najprestižnijom nagradom u stripu. Festival je osnovan 1974. i od tada do danas Gran Pri osvojila je samo jedna žena – Florence Cestac (koja je takođe potpisnica manifesta Kolektiva strip-autorki protiv seksizma, i koja je isto tako učesnica izložbe ONA SE BUDI/BD EGALITE).

     Antologija Ženski strip na Balkanu iz 2010. je pokazala da je interesovanje da se upoznaju ženski autori stripa veliko. Šta vi očekujete od ove izložbe? Kakav je odjek i ko su posetioci/posetiteljke?
     Ova izložba je direktan nastavak na ono što je započeto prethodnim sličnim inicijativama. Trudila sam se da predstavim veliki broj mladih autorki koje su stupile na scenu nakon Ženskog stripa na Balkanu, ili koje nisu deo Komikaza i Femikomixa jer rade u drugim poljima stripa. Nadam se da će izložba ohrabriti te i druge mlade autorke da nastave da se bave stripom i da se njime bave ambicioznije, profesionalnije, i da će malo osvestiti publiku o postojanju velikog broja ovih divnih umetnica. U katalogu nisam htela da dam klasičan popis autorki, već uz svaku autorku stoji njen kreativni moto koji opisuje njen rad, i link za njen sajt, porfolio, blog, fejsbuk ili instagram profil, tako da ih ljudi mogu zapratiti i kontaktirati radi poslova. Pošto je izložba u Francuskom institutu, nadam se da će publika biti raznolika, a izložba je trajala i tokom Salona Stripa u Beogradu, pa se nadam da je privukla publiku i odatle, koja se usko interesuje za strip.
     Za razliku od podeljenih reakcija same strip komune, reakcija publike je bila više nego pozitivna! Na otvaranju zadovoljne su bile i specijalne gošće – umetnice i posetitelji/ke. Najviše komplimenata sam dobila na pozitivnoj atmosferi same večeri otvaranja. Imali smo i veliki odjek u medijima, pre sve zahvaljijući angažovanju Tatjane Nikolić iz FEMIXa, hvala joj! Mnogo ljubavi i pažnje je ušlo u ovaj projekat, i publika je to prepoznala.
     Mi nismo stali tu. Izložba Ona se budi/BD Egalite, u nešto manjem obimu, otvorena je i u Francuskom Institutu u Zagrebu 17.10. a traje do 6.11., Posetiće i Ljubljanu u okviru sajma knjiga, takođe pod pokrviteljstvom Francuskog instituta u Ljubljani gde će biti otvorena u Kuturnom centru Cankarjev Dom u 20. novembra, a trajaće do 25. novembra. U Francuskom institututu u Beogradu 25.10. planiramo da održimo neobičnu promociju novog stripa Nine Bunjevac uz prisustvo umetnice, tako što ćemo sa aktiviskinjom Autonomnog ženskog centra i Ninom govoriti i medijatizaciji i predstavljanju nasilja nad ženama. Sutradan, 26.10, vodiću tribinu o stanju sveta stripa u Francuskoj i položaju svih umetnika, ali i žena u tom svetu. Učesnici tribine biće Nina Bunjevac i Pjer Lungereti, direktor Sitea u Angulemu, dakle direktor najvećeg svetskog festivala stripa, koji uz to ima misiju da temeljno istraži i popravi katastrofalne radne uslove umetnika.
     Ali i mimo ove izložbe nastavljamo da radimo na vizibilizaciji umetnica. Trebalo bi da bude održana tribina posvećena regionalnoj ženskoj sceni i na Beokonu u Beogradu 4. novembra ove godine, a navodno se priprema jedan feministički fanzin u Hrvatskoj koji bi se bavio temama ljudskih prava. Ja se nadalje lično trudim da predstavim moje koleginice urednicima i urednicama u francuskim izdavačkim kućama, ne bi li se i one probile na to tržište. Tako da, uzimamo sudbinu u svoje ruke i idemo dalje, ka novim horizontima.

piše TELEGRAF
Objavljeno: 23.10.2018.
Piše mi se... (8)      by zmcomics
  Bilo kuda STRIP svuda…

Dve nedelje sam zabušavo. Na drugim frontovima nisam, što će se videti na Sajmu u Beogradu i na Interliberu, ali s pisanjem jesam… Eto, objasnio sam sve, a nisam kukao… zbog toga se ponosim samim sobom…:)

Sada mogu krenuti priču o tome kako živimo u dobu kada se strip čita više nego ikada. A o obimnosti produkcije da ne pričam.

Hm… kako sam ovo napisao zvuči kao da sam ironičan i da se sprdam sa trenutnom stripovskom mukom. Međutim nije tako. Stvarno mislim da stripa ima više nego ikada. Produkcijski, kreativno, sigurno. Nekada retka i egzotična disciplina kreiranja stripova postala je normalna pojava. Primarno ovde mislim na profesionalnu ili poluprofesionalnu produkciju. Tiraži izdanja uglavnom jesu manji, ali naslova je puno, autora takođe, a mimo glavnotokovske produkcije velik je broj "izletnika" u strip. Pod tu grupu stavljam sve one koji se usput pomalo bave stripom, jer je to cool* i ulepšava im "multimedijalne" biografije, da ne kažem SiVije, ili im je jednostavno hobi. Tako da ima i sve više različitih pristupa stripu. Da se ne lažemo, malo mrko pogledam te usputne likove kojima je strip crtica u biografiji, ali vrede oni jer su to obično ljudi iz srodnih nam sfera, i svojim prisustvom u stripu daju najčeščeće neke dobre kreativne injekcije. Ili mu barem ne štete.

Popularnosti stripa je puno pomogao internet i nove tehnologije, prvo je počelo besomučno skeniranje, piraterija, i širenje po net-u… Iako je to bilo vreme krize stripa, strip je dolazio do novih čitalaca, ako je free što da ne… Kad već nešto skineš, onda to i pogledaš, može da te navuče na ovisnot… o strip. I koristilo je, i pored piraterijske štete. Najveći plus današnjoj popularnosti stripa su pomogle nove tehnologije omogućivši da se urade dobre (čitaj: atraktivne) filmske adaptacije stripova. Uz to su nove tehnologije omogućile da se jeftinijom i jednostavnijom produkcijom strip izdanja kompenzuje pad tiraža.

Nakon devedesetih i vizije propasti stripa i njegovog nestajanja sa lica zemlje, dobili smo neku vrstu novog zlatnog doba.

I… pitate se čemu sve ovo moje pisanje, kada većina sve ovo i sama može da prepozna. Optimizam je verovatno jedina razlika u odnosu na ono što ste i sami videli.

Pa, poenta je da stripa ima i pored svega navedenog puno više nego što smo svesni. Sve ga je više u udžbenicima, i škole ga sve lakše prihvataju kao korisno sredstvo i dobar edukativni medij. Ima ga na svakom koraku. Ljudi strip koriste sve više. Ne pričam o klasičnom stripu, već o komunikaciji preko društvanih mreža. Verovatno većina ljudi nije svesna da praveći mimove (Internet mem (engl. meme)) rade stripove. Nismo ni mi stripadžije ludi od sreće da to prihvatimo kao neki novi vid stripa. Ali on to jeste, šteta je što ga strip autori ozbiljnije ne koriste i ne učestvuju više u njihovom kreiranju, treba tu puno poboljšanja kvaliteta, ali je to za mene i pored toga korisna stvar. Prvo, koristi se jezik stripa, taj jezik se širi i propagira besplatno, i na kraju dokaz je da je strip medij budućnosti, i da je osuđen na dug život. Tako gledano, kada pridodamo i karikature sa balončićima, i neke druge oblike stripskog (ili protostripskog) internet izražavanja mi smo okupirani stripom, ima ga na sve strane, čitaoci su ga gladni. Na autorima (ili menadžerima) je samo da osmisle način da se to iskoristi.

Sledi: Moda u stripovima…

* Baviti se stripom je danas cool. Zašto se mi i pored toga osećamo jadno i nezadovoljno? Pa, verovatno zato što smo uplivavajući u stripske vode sve to doživljavali naivnije, kao klinci, i naravno drugačije od ovoga što se danas dešava pri ovoj tehnološkoj ekspanziji… Samo smo zbunjeni, a to ne sme da utiče na naš optimizam.

PS. Izbor likovnih priloga ne odražava moj ukus, već po marfijevom zakonu, uzeo sam šta sam našao kada mi je bilo najpotrebnije. Sutra kada mi ne budu trebale sličice, naći ću mnogo bolje, ali…
Objavljeno: 22.10.2018.
Strip: Montenegrini (437)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 22.10.2018.
Strip: Noćni sud (88)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 21.10.2018.
U Cak zore ... (20)      Autor: Darko Macan
  TWAINOVI BISERI

Prije otprilike pola godine opako sam kasnio s tekstom o belgijskom stripu za jednu akademsku publikaciju. Riječ je trebala biti o o percepciji belgijskog stripa na našim prostorima, očekivalo se da malo uredim ono što sam godinu prije pričao na zadarskom sveučilištu, imao sam dobar naslov – "Drži se za četku, odnosim ljestve!", prema fori iz Gotlibova stripa – ali sam dopustio da me poždere ambicija i poželio od tog članka napraviti udžbenik, zadnju riječ, iskipati u nj sve što o tom znam. No, udžbenik ne stane u članak, zadnja riječ ni o jednoj temi ne postoji dok itko još o njoj misli, a kipanje je metoda prikladna šoderu više nego znanju. Pogotovo što sam, kad sam znanje krenuo rediti, ustanovio koliko toga ne znam.

Kako to, primjerice, da frankobelgijski strip zovemo frankobelgijskim? Kako se jedna mala zemlja, Belgija, koja ni vlastiti jezik nema, u toj kovanici izborila za gotovo ravnopravan status s prilično monomanijakalnom francuskom kulturom? Koja je suštinska razlika francuskog i belgijskog stripa? Ništa od toga nisam znao kad sam držao predavanje – kad predajete presudnije je da ste zanimljivi nego dorečeni – ali u započetom si tekstu nisam mogao dopustiti na takvo pitanje ne odgovoriti. Uzeo sam komplet Caka, ishodište moje, ne bih li si kako pomogao, sjetio se stare ideje o seriji članaka zasnovanoj na asocijacijama dok listam Cak i eto me kako pišem knjigu kako ne bih napisao članak. Je li Mark Twain ono rekao da je napisao dugo pismo jer nije imao vremena za kraće?

Što nisam znao sada znam, parafrazirat ću Biseru Veletanlić jer nije uvijek Mark Twain pri ruci. Belgijci nisu imali strip prije Francuza, nisu izmislili strip reviju ni strip album, ali su dvadesetak godina prije Francuza (dičivši se više učinjenim ili imajući bolji nos za biznis?) počeli sustavno koričiti najuspjelije radove i tako, korak po korak, strip učinili dijelom nacionalnog identiteta. Danas u centru Bruxellesa, recimo, ulice uz prava imena imaju i šaljive ploče s imenima junaka stripa, a šareni kartonirani albumi su godinama izazivali zazubice američkim i japanskim autorima osuđenim na loš papir, otisak te izdanja namijenjena bacanju. Do te fame, ruku na srce, nije došlo dok se albumska praksa nije raširila Francuskom, dakle postala francuskom, dakle najboljom na svijetu, pitate li Francuze i sve koji su popušili njihov PR, ali u vrijeme kad sam počeo spoznavati strip već je betoniran bio aksiom kako je frankobelgijski strip, uz dične prethodnike iz američkih novina, jedini očito autorski, kvalitetan i spomena vrijedan.

Tako inodktriniran sam, pišući tek pred koju godina seriju informativnih tekstova za portal riječke Gradske knjižnice, bahato ustvrdio kako na pojedinačne superjunačke ili Bonellijeve stripove ne valja trošiti riječi jer je u oba slučaja riječ uvijek o istom stripu. To nije samo logička greška u korijenu svakog šikaniranja ("svi Cigani su lopovi", "svi crtači stripova su retardirani") i želja da se opljune tuđe kako bi se izdiglo vlastito (u mome slučaju frankobelgijski strip), već i samo donekle točno. Jest, superjunački stripove imaju svoje obrasce, kao i Bonelli svoje, ali zar ih frankobelgijski strip nema? Nisu li Dan Cooper, Ric Hochet i Michel Vaillant isti lik, razlikuju li se Marc Franval, Bob Morane i Bernard Prince ipočemu osim po nijansama karaktera i vještine svojih autora. "Očitija" kvaliteta frankobelgijskog stripa samo je privid nastao, kao i kod dičnih novinskih mu prethodnika, iz vezivanja jedne serije uz samo jednog autora. Franquinov Spirou je Franquinov Spirou, ma tko ga pisao, ma koliko pozadina nacrtali Jidéhem ili Will. Tintin je Hergéov pa makar Bob de Moor proputovao Ujedinjeno kraljevstvo da cijeli "Crni otok" nacrta ponovo, ali ovaj put tako da nalikuje stvarnoj Britaniji. Američki strip u sveščićima, i Bonelli, podredili su pojam autorstva pojmu lika u vlasništvu tvrtke (kod Bonellija je ta granica, barem dok su otac i sin Bonelli pisali većinu stripova, mrvu labavija) i redovitosti izlaženja, pa im se prišila odrednica industrijskog šunda, ali stvarne razlike zapravo nema. Gdjegod je strip donosio novac, gdjegod je publika tražila još (istoga, samo naizgled različitoga), nakladnici su joj udovoljili. Ili su uposlili više crtača na postojećim junacima ili su proizveli nove junake potpuno iste kao stare. Cak je objavljivao, rekli smo, ergelu časopisa Tintin i tu je princip očit: s avanture na Mjesecu možemo u čas oka prijeći u avanturu na trkalištu ili pariškomu predgrađu, a da se ne izgubimo jer riječ je o istom ritmu, istom pristupu, istom stripu. Svaki strip odraz je vremena u kome je nastao, a svatko od nas odraz vremena u kome je rastao; mi volimo misliti da je ono što volimo zaslužilo biti voljeno, ali bojim se da ne proizlazi ljubav iz zasluge koliko zasluga iz ljubavi. Kako nema bitne razlike između dobre epizode Zagora (recimo "Američke odiseje" Nolitte i Ferrija) i Spiroua nastalih otprilike u isto vrijeme, tko zna što bi ovaj mali frankosnob volio da je sa sedam godina čitao nešto drugo, a ne Cak?

Ali čitao sam Cak pa o njemu pišem. U nastavcima koji slijede malo ću se više, jer onamo me znatiželja vuče, zabaviti poviješću francuskih časopisa, Cakovim roditeljskim stablom, a o pojedinim junacima, sad kad sam shvatio da nisu pojedini, pisat ću kad se ukaže potreba. Dok sve to završim, možda mi uspije odgovoriti na sva pitanja koja mi je postavio članak koji je želio biti knjiga.

(Nastavlja se ...)

PS Izgleda da je Blaise Pascal rekao ono o dugom i kratkom pismu prije Twaina. Ako Bisera Veletanlić nije isto rekla još i prije.

Tekst © Darko Macan, 2018. Ilustracija preuzeta s www.stripovi.com.
Objavljeno: 20.10.2018.
Strip: Cane (343)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 20.10.2018.
Besna kobila na Sajmu knjiga...      Press: Besna kobila
  ... Sajam knjiga 21.10.-28.10.2018!

Naš štand se nalazi, kao i prošle godine, u Hali 1 (onoj okrugloj), s desne strane. Sajam knjiga počinje 21. oktobra u 10 časova, a završava se 28. oktobra uveče. Očekujemo vas!

Pored već objavljenih naslova za ovaj Sajam knjiga smo spremili čak tri nova. Pre svega, za Sajam stiže nova knjiga ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade za roman godine Dejana Atanackovića - Čovek bez jezika i druge priče. Pričama dominira osećanje odsustva, neprilagođenosti i nepripadanja, ali i želja za ponovnim nalaženjem onoga što je, u uzaludnom pokušaju razumevanja "velikog sveta", izgubljeno i zaboravljeno.

Tokom drugog vikenda na Sajam bi trebalo da stigne i novi grafički roman, jubilarna, deseta stripčina - Maks Vinson francuskog strip autora Žeremija Moroa. Maks Vinson nikada nije izgubio ni jedan jedini teniski meč. Uzor naciji, nepobedivi šampion je tek proizvod nehumanih treninga koji su mu ukrali detinjstvo, sve pod budnim okom oca tiranina. U trenutku kada popusti očeva stega, sloboda koja mu se nudi, traži odgovore o suštini tenisa i sportskog nadmetanja. U dve reči, prava stripčina.

Treći novitet je poetski strip Stefana Kostadinovića - Ferdinand, lisac sklon da glavu izgubi kad se zaljubi. Preporuka od srca, Ferdinand je čisti genije!
Objavljeno: 18.10.2018.
Strip: Kumova slama (12)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 18.10.2018.
Novi Stripolis...      Press: Stripolis
  ..."STRIPOLIS" No. 10!

"STRIPOLIS" No. 10. Izašao je iz štampe!!!
Ukupno ima 168 stranica od kojih su 36 u punom koloru. Format prošireni A-4. Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Prošiven povez. Kontakt telefoni: tel. +381 23 567 853 • mob. +381(0)64332 4 921 • e-mail: djukicbranko@yahoo.com
Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi • Pogledajte: www.facebook.com/photo.php...

Objavljeno: 16.10.2018.
Salon stripa u Velesu...      Press: Tome Trajkov
  ...ODRŽAN 16 TI MEĐUNARODNI
  STRIP SALON U VELESU!

U Likovnom salonu u Velesu 13.10.2018. bio je otvoren 16. Međunarodni salon stripa koji organizuje Strip centar Makedonje-Veles a sa finansijskom pomoći Ministarstva kulture Makedonije i opštine Veles.

Izložena su odabrana dela sa međunarodnog konkursa, kao i radovi sa internacionalne strip kolonije koja je održana avgusta u Velesu.

Najprije je dodeljeno godišnje priznanje za razvoj i afirmaciju makedonskog stripa „LJUPČO FILIPOV“ Igoru Stevskovskom Stevcu - autoru popularnog stripa koji se više godina objavljuje u nedeljniku „FOKUS“

Odmah zatim dodeljena su nagrade i priznanja po raspisanom internacionalnom strip konkursu:
Dobitnici prvog mesta su Aleksa Gajić i Marko Stojanović za strip „ULAZAK U HAREM“. Nagradu je primio Marko Stojanović
Drugu nagradu dobili su Vladimir Kuzmanov, Ketlin Mesare (USA) i Vladimir Popov za strip SATYR.
Treće mesto pripalo je stripu  „The Murk” autoru Fernandu Sosa (ARGENTINA)
Nagradu za umetnički izraz dobio je Dušan Gačić, najbolji scenarist je Predrag Gjurić.
Posebnu nagradu Strip centra Makedonije dobili su Dražen Brkić i Kathleen Kralovec (USA).
Najstariji učesnik konkursa je  84-godišnji Bogdan Nikolić iz Skopja za strip „KOLIKO SU VRDENI STARI LJUDI“. U njegovo ime nagradu je primio Stojče Tocinovski-njegov mentor crtanja.
Najbolji strip autor do 14 godina je Jana Buteska iz Skopja za strip “MOJ SAN” koji je izradila na strip koloniji u Velesu.Ona je primila nagradu
Najbolji debitantski strip je, takođe izradila mlada 14 g autorica Jana Ilievska iz Skopja. Ona je  takođe  lično primila nagradu
Nagradu za najboljeg autora do 18 godina dobila je Mina Gajtanovič iz Novog Pazara za strip „ZBOGOM“ a nagradu za najmlađeg učesnika dobila je 7-godišnja Iva Cvetković iz Leskovca.

Objavljeno: 16.10.2018.
Strip: Montenegrini (436)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 15.10.2018.
Strip: Noćni sud (87)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 14.10.2018.
Strip: Cane (342)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.10.2018.
Završen festival stripa...      Press: Izbor iz štampe
  ...u crnogorskoj prestonici turizma!

„Stripovanje” obuzelo Budvane

Festival stripa naslovljen „Stripovanje”, održan je 4. oktobra u Budvi u Narodnoj biblioteci Budve i Bioskopu Kadmus. Art direktor festivala bio je strip autor Simon Vučković, inače stalni saradnik „Dana”, a zvanični gosti i predavači festivala su bili strip autori Luka Lagator i Mirko Zulić, još jedan autor koji sarađuje s našom novinom. Oni su prezentovali svoj rad na otvaranju festivala.

Osim zainteresovanih Budvana, festivalu su prisustvovali i brojni Tivćani, Podgoričani i Kotorani.

Tokom festivala održana je i radionica, a po njenom završetku uručena je i nagrada za najbolji rad na Festivalu „Stripovanje”. Ove godine nagrada je pripala Isidori Novović (15) učenici prvog razreda Srednje likovne škole „Petar Lubarda” na Cetinju, a godišnju nagradu Škole stripa i ilustracije dobila je Julia Boženkova (13) učenica devetog razreda Druge osnovne škole u Budvi.

Zvaničnim otvaranjem izložbe Škole stripa i ilustracije Budva završen je program u Narodnoj biblioteci, a potom je nastavljen u Bioskopu „Kadmus” otvaranjem izložbi stripa Luke Lagatora i Mirka Zulića. Potom je prikazan i film „Bijeli očnjak”, a ovom projekcijom završen je festival.

Organizatori i pokrovitelji „Stripovanja” su bili Narodna biblioteka Budve, bioskop Cadmux cineplex, Udruženje strip autora Crne Gore i Turistička organizacija Opštine Budva.

Ž.J.

[Objavljeno: Dan, Podgorica, 08.10.2018.]
Objavljeno: 11.10.2018.
Strip: Kumova slama (11)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 11.10.2018.
Mini zin & micro izložba...      Press: Komikaze
  ...11.10.2018. NOVI ZIN U KOMIKAZE STRIPOTECI!

samostojeći fanzin / selfstanding zine
micro izdanje & mini izložba / microedition & mini exhibition:  > she must be mad <
info: https://komikaze.hr/11-10-2018-new-zine-in-komikaze-library/

autor/ author: ivana armanini
kustosi/ curators: tanja skale, lara plavčak

/ * zin je realiziran na poziv strip festivala tinta i galerije dobra vaga! // zine is made on the invite by the comic festival tinta and dobra vaga gallery!
/ * premijerno predstavljanje: na  festivalskom štandu i mini izložbi u vitrini galerije dobra vaga (zine vitrine program) 11/10/2018 – 5/11/2018 u sklopu tinta festivala // first presentation and mini exhibition will be on the tinta’s fair and @ dobra vaga – zine vitrine programme on 11th october 2018 – 5th november 2018
/ * otvorenje u četvrtak / opening on thursday: 19h // facebook: www.facebook.com/events/1796484807137621/

/ * radionica sitotiskanih omota u suradnji s kolektivom matrijaršija // silkprint workshop of the zine’s covers with matrijaršija collective: https://komikaze.hr/sitotisak-radionica-matrijarsija-srbija/ - radionica klamanja i obrezivanja je nastala u suradnji s elis centrom // and workshop of stapling and cutting with elis center
/ * naruči na adresi / order by mail: komikaze5001@gmail.com or on etsy: shemustbemad

Objavljeno: 09.10.2018.
Ivan Cankar: podobe iz življenja...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...predstavitev s podpisovanjem!

   Vljudno Vas vabimo na predstavitev s podpisovanjem (risanjem) novega strip albuma Ivan Cankar: podobe iz življenja.
   Zgodilo se bo v četrtek, 11. oktobra ob 19:00 uri v Strip.art.nici Buch, z nami bosta avtorja dr. Blaž Vurnik in Zoran Smiljanić.

Srečno!
Objavljeno: 09.10.2018.
Festival stripa Tinta je...      Press: Stripburger
  ...zakoračil v drugi teden!

Pred nami je drugi teden festivala stripa Tinta, ki bo še bolj pester kot tisti, ki je že za nami! Zanimivih dogodkov bo malo morje, ob tej priložnosti pa vas še posebej  opozarjamo na tiste, kjer bomo imeli prste zraven tudi mi oziroma naši avtorji in avtorice!



Že danes zvečer se bomo v Trubarjevi hiši literature družili s Kajo Avberšek, ki bo tam razstavljala in brala svoj najnovejši strip Mile ♥ disko, z njo pa se bo o njenem delu pogovarjala Pia Nikolič. V sredo bo v Pritličju postavil na ogled izseke iz novega stripovskega albuma Drug drugemu drug  Matej Kocjan - Koco, sokrivec za besedilni del stripa - Nikolovski pa nam bo na odprtju razstave strip tudi v živo zarepal. V četrtek se bomo družili v galeriji DobraVaga, kjer se bodo odprle kar tri zanimive razstave, med drugim se bo s samostojno razstavo Lene muze predstavila tudi Sanja Pocrnjić, ki je letos pri nas izdala svoj mini stripovski prvenec. V petek bomo v Muzeju sodobne umetnosti Metelkova poslušali predavanje hrvaškega mojstra Darka Macana ostripovski scenaristiki, nato pa bomo ostali na Metelkovi kar do poznih večernih ur - v Galeriji Alkatraz bomo otvorili večmedijsko skupinsko razstavo po Ivanu Cankarju IC 2.0, na obzidju AKC Metelkova mesta in oknih Nočne galerije Pešak pa bosta zaživeli disko zidna poslikava in ambientalna postavitev Kaje Avberšek. Za finale nas lahko v soboto v najdete na velikem stripovskem sejmu v Kino Šiška, kjer se nam bo poleg kopice ostalih gostov pridružila tudi Helena Klakočar, avtorica odličnega stripovskega dnevnikaNemirno morje, v nedeljo pa pripeljite svoje in sosedove otroke, nečake in vnuke v Vodnikovo domačijo na pripovedovalski dogodek in delavnico Ta ljudske v stripu!
Se vidimo na Tinti! Kdor ne pride, si je sam kriv!

IZPOSTAVLJAMO:

DANES, 9. OKT.

Kaja Avberšek: Kako je insajder postal autsajder @ Trubarjeva hiša literature, ob 19. uri

JUTRI, 10. OKT.

Matej Kocjan Koco & Nikolovski: Drug drugemu drug @ Pritličje, ob 21. uri

ČETRTEK, 11. OKT.

Sanja Pocrnjić: Lene muze @ DobraVaga, ob 19. uri
(+ odprtje še 2 razstav: Skrivnostni šov Rotopol & Ivana Armanini: She must be mad)

PETEK, 12. OKT.
Darko Macan: Stripovski scenarij @ MSUM, ob 18.30
IC 2.0 @ Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, ob 20. uri
Kaja Avberšek: Mile ♥ disko @ obzidje AKC Metelkova mesto & Nočna izložba Pešak, od 20. ure dalje

SOBOTA, 13. OKT.
Stripovski sejem @ Kino Šiška, od 14. do 20. ure
gostje: Helena Klakočar, Darko Macan, Irena Jukić Pranjić, Marko Šunjić, Dalibor Talajić,(HR), Matej Kocjan – Koco, Zoran Smiljanić, Blaž Vurnik, Andrej Rozman – Roza …

NEDELJA, 14. OKT.
Ta ljudske v stripu v živo! @ Vodnikova domačija, ob 11. uri

Postfestivalski spremljevalni dogodek razstave IC 2.0
IC ZIN (Nez Pez)
Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
sobota, 20. 10. 2018, 10.00−14.00


OPISI DOGODKOV

Kaja Avberšek: Kako je insajder postal autsajder
branje stripa, pogovor in razstava
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
torek, 9. oktober 2018, ob 19.00
Striparka Kaja Avberšek bo v živo prebrala na velikem platnu projicirane odlomke iz svojega novega stripovskega albuma z naslovom Mile ♥ disko, ki je izšel letos pri Stripburgerju in govori o dogodivščinah rahlo podivjanega mini moža Mileta, ki živi v trebuhu svoje mame in bralca vabi, da pokuka v jamske temine, kjer še zdaleč ni vse tako, kot se kaže na zunaj.
Branju bo sledil pogovor z avtorico, ki ga bo vodila Pia Nikolič. Za celostno vzdušje pa bo poskrbela še priložnostna razstava avtoričinih skic, stripov in likovnih del, povezanih z nosečnostjo in materinstvom, na kateri boste poleg insajderja Mileta lahko spoznali tudi  autsajderja Kalina, ki v seriji kratkih stripov radovedno opazuje svet  in razvija svoje jezikovne spretnosti v večjezični družini na španskem otoku. Vsi insajderji in autsajderji – dobrodošli!
Koprodukcija: Mestna knjižnica Ljubljana. Vstop prost.

Koco in Nikolovski: Drug drugemu drug
razstava in rap
Pritličje, Ljubljana
sreda, 10. oktober 2018, ob 21.00 // do 30. 11. 2018
Noviteta iz Stripburgerjevega založniškega programa je album Drug drugemu drug, unikatna stripovska izdaja, ki je nastala kot plod sodelovanja dveh družbeno angažiranih avtorjev. Matej Kocjan - Koco je najprej ustvaril strip in predlogo zgodbe, to pa je potem Nikolovski predelal v zelo sodobno rapersko pesnitev, ki slika usode sodobnih beguncev in njihov beg na varno skozi oči brezdomnega mačka. Na razstavi v Pritličju bo na ogled izsek iz albuma, na odprtju pa bo zarapal Nikolovski.
Matej Kocjan – Koco bo skupaj s hrvaško stripovsko avtorico Heleno Klakočar – v Stripburgerjevi zbirki Ambasada Strip je pred leti izšel prevod njenega odličnega in v Angoulemu nagrajenega albuma Nemirno morje – sodeloval tudi na pogovoru Aktivizem malo drugače: begunci v stripu, ki bo potekal v soboto, 13. 10. 2018 v sklopu Tintinega stripovskega sejma v Kinu Šiška, prav tam pa bo na ogled tudi Kocotova priložnostna stripovska razstava Kako nastane strip?
Soorganizacija: Pritličje, Zavod Stripolis in Kino Šiška. Vstop prost.

Stripovski scenarij // predava in vodi: Darko Macan
predavanje in delavnica
predavanje: petek, 12. oktober 2018, ob 18.30, MSUM (v angleškem jeziku)
delavnica: sobota, 13. oktober 2018, 10.00─14.00, Kino Šiška (Komuna)
Darko Macan alias Cecile Quintal, hrvaški literat, esejist, urednik, kritik, scenarist in risar, vrhunski poznavalec stripa v teoriji in praksi, na predavanju in delavnici predstavlja osnove stripovske scenaristike. Macan bo spregovoril o tem, kako se lotiti scenarija, kako priti od ideje do zgodborisa (storyboarda), kaj so najpomembnejši elementi scenarija, kako je videti pravi stripovski scenarij in kakšne so običajne začetniške napake ... iz ust prekaljenega mojstra bo skratka slišati o vsem, kar pritiče stripovski scenaristiki. In še več. Predavanje je brezplačno in namenjeno vsem zainteresiranim, seveda pa tudi udeležencem delavnice, ki bo dan kasneje v Kinu Šiška.
Delavnico zaznamuje premik iz teoretičnega k praktičnemu delu, saj je njen cilj priprava  vrhunskega stripovskega scenarija. Zaželjeno je, da udeleženci s seboj prinesejo lastne ali tuje literarne predloge. Nastale scenarije bomo, z dovoljenjem avtorjev, ponudili v izdelavo slovenskim risarjem stripa.
Delavnica, ki poteka v slovenskem, oziroma v hrvaškem in angleškem jeziku, je namenjena ustvarjalcem stripa, risarjem in stripovskim scenaristom vseh starosti. Prijave obvezne.
Info in prijave: core@mail.ljudmila.org // 031 401 556
Darko Macan (1966, Zagreb) je scenarist svetovnega slovesa, avtor stripov Borovnica, La Bête Noire, Marshall Bass in Mi, mrtvi. V svoji izredno plodoviti karieri je med drugim pisal scenarije za Tarzana, Star Wars ter Grendel Tales, za katere je bil kar dvakrat nominiran za nagrado Eisner. www.darkomacan.com
Koprodukcija: MSUM, Kino Šiška Vstop prost.

IC 2.0
večmedijska razstava po Ivanu Cankarju
Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto, Ljubljana
odprtje: petek, 12. oktober 2018, ob 20. uri // do 30. 10. 2018
V letu, ki ga zaznamuje stota obletnica smrti največjega literata slovenske moderne, se Ivanu Cankarju priklanjamo tudi pri reviji Stripburger. Cankar je s svojo literaturo vznemirjal  sočasno publiko, vsekakor pa tudi oblastnike in konzervativno srenjo, kasneje pa kakopak tudi šolarje, ki so morali brati njegova dela. Med striparji je naletel na različne odzive. Nekateri so njegove zgodbe zagrabili z obema rokama, spet drugi so se ga izogibali, tretji pa so ubrali satirični pristop. Na skupinski razstavi si bo moč ogledati raznotera stripovska, a tudi druga umetniška dela, ki se bodisi navdihujejo pri Cankarju oziroma njegovih likih bodisi skozi prizmo literatovega opusa in njegove intelektualne zapuščine motrijo današnji čas. Poleg že klasičnih stripovskih obdelav in predelav del iz Cankarjevega opusa se na razstavi obeta še nekaj prizorov iz nove stripovske biografije o Cankarju Blaža Vurnika in Zorana Smiljanića (Stripburger/Forum Ljubljana in MGML, 2018). Na razstavi pa seveda ne manjka sodobnih umetniških pristopov, s katerimi projekt preseže stripovske okvire. Dela Andreja Štularja, tandema Beli sladoled, Neže Jurman in Borisa Beje se denimo Cankarjeve zapuščine lotevajo s kritičnimi aluzijami na sodobni čas, pri čemer je eden osrednjih poudarkov v tem sklopu projekta namenjen seciranju položaja (sodobnega) umetnika v slovenski družbi, predvsem pa vrednotenja njega samega, kot tudi njegovega dela.
Sodelujoči: Boris Beja, Neža Jurman, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Grega Mastnak, Vinko Möderndorfer, Boštjan Plesničar, Beli sladoled, Zoran Smiljanić in Andrej Štular.
Vodstva z dr. Skavčenkom: vsak četrtek ob 19.00.
Odpiralni čas galerije: pon.−čet.: 11.00−15.00 & 16.00−20.00, pet.: 15.00−23.00
Koprodukcija: KUD Mreža.Vstop prost.

Kaja Avberšek: Mile ♥ disko
zidna poslikava & ambientalna postavitev
obzidje AKC Metelkova mesto (Metelkova ulica) & Nočna izložba Pešak
odprtje: petek, 12. oktober 2018, od 20.00 // do oktobra 2019
Zidna poslikava Mile disko se navezuje na istoimenski stripovski album, ki je letos izšel pri Stripburgerju. Album govori o nenavadnih dogodivščinah rahlo podivjanega možica Mileta, ki  prebiva v trebuhu svoje matere. Mile vabi bralca, da pokuka v jamske temine, kjer še zdaleč ni vse tako, kot se kaže na zunaj. Mile ni zgolj zarodek: po poklicu je DJ, obvlada električne napeljave in e-bay, ima prijatelje, ki si jih je narisal kar sam, ter še kako pretanjen okus za hrano ... Govori se celo, da so bile v njegovi bližini opažene brhke lepotice ter sumljive substance mavričnih barv. Ima natančen načrt, kako iz insajderja postati autsajder. In njegova mama? No, ona o tem nima pojma. Bo pa izvedela, ko dozori čas …
Avtorica bo metelkovski zid preobrazila v narativno nelinearno tapeto, v vzorce iz lulik, lulčkov, štorkelj, jamskih kapnikov, plešočih Miletov, disko krogel, sladoledov, čevapov, letal, kalašnikovih modelčkov, posebnih zobnonegovalnih pripomočkov za nosečnice, prepolnih modrcev, jamskih konjev in bizonov ter še česa. Pričakovati je disko-vibrirajoč zid; le-tega pa zaokroža in nadgrajuje še bonus postavitev v Nočni izložbi Pešak, temu pa bo sledila še butična stripovska zabava v bližnji Jalla Jalli.
Kaja Avberšek (1983) je diplomirana industrijska oblikovalka, vendar pa ji je po življenjepisu sodeč udobneje v neindustrijskem svetu, kakršen je tudi svet stripa. Ustvarila je več samostojnih stripovskih izdaj: Letečo lesico po rezijanski pripovedki, Pojoči grad, priročnik za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu!, ter Igrišče, mini priročnik za gradnjo izvirnih instrumentov v stripu! Za raznotere stripovske revije in zbornike je prispevala številna dela, s katerimi raziskuje in razkriva osebne prigode in dogodke. Poleg stripa se ukvarja tudi z ilustracijo in z likovno podobo za lutkovne predstave.
Koprodukcija: KUD Mreža. Vstop prost.

Ta ljudske v stripu!
pripovedovalski dogodek in delavnica
Vodnikova domačija, Ljubljana
nedelja, 14. oktober 2018, ob 11.00
Nismo pozabili niti na indoktrinacijo otrok. Stripburger in Vodnikova domačija pripravljata druženje s Ta ljudskimi v stripu!, stripovskimi knjižicami za otroke, ki so jih po motivih slovenskih ljudskih zgodb ustvarili Tanja Komadina, miha ha in Matej Lavrenčič. Na pripovedovalskem dogodku bo mogoče slišati, kako ljudske pravljice v stripih Zakaj se psi vohajo?, Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš in Prevzetna opica zvenijo na odru, obiskovalci (starejši od petih let) pa bodo tudi sami poskusili zgodbo pretvoriti v strip. Srečko Meh bo nastopil v vlogi pripovedovalca in muzikanta, delavnico bo vodil stripar miha ha. P
Obvezne prijave na delavnico na: spela.frlic@divjamisel.org
Koprodukcija: Vodnikova domačija. Vstop prost.

Postfestivalski spremljevalni dogodek razstave IC 2.0
IC ZIN
delavnica // mentorica: Nez Pez
Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
sobota, 20. oktober 2018, 10.00−14.00
V svetu subkultur in undergrounda veljajo fanzini že desetletja za sredstvo širjenja idej in ustvarjalnosti. V preteklosti so bili fanzini v duhu mota naredi-si-sam pomemben izrazni in sporočilni medij različnih alternativnih gibanj, v zadnjem času pa so pretežno sredstvo za izražanje  osebnih avtorskih poetik.
Delavnica, ki jo vodi prekaljena fanzinarka in vsestranska ustvarjalka Neža Jurman (Nez Pez), je posvečena izdelavi fanzina, pri čemer bo moč v praksi preizkusiti različne likovne tehnike  in se za nameček naučiti še osnov tako vsebinskega kot tehničnega urejanja fanzina. Za prepotrebni navdih bosta služila Ivan Cankar oziroma njegovo delo: kaj bi počel danes, kako bi se znašel v sodobnem času? Kakšnih form izraznosti bi se loteval? Brez dvoma bi se med njegovimi izdelki našel tudi kakšen fanzin, ki bi ga v celoti spisal in zrisal sam.
Brazplačna delavnica je namenjena ustvarjalcem, starejšim od 15 let.
Prijave: blagajna@etno-muzej.si // 01 3008 745
Nez Pez (1985) je študirala kiparstvo na ALUO v Ljubljani. Leta 2010 je prejela univerzitetno Prešernovo nagrado in priznanje ALUO za posebne umetniške dosežke. Zanimajo jo različni mediji in zvrsti umetnosti, zato se materiali in pristopi, ki jih uporablja pri svojem delu, spreminjajo z vsakim projektom. Ustvarja na področju kiparstva, instalacij, zvočne in video umetnosti, risbe, grafike, ilustracije, ulične umetnosti in scenografije. Svoja dela je predstavila na več samostojnih in skupinskih razstavah po Sloveniji in tujini.
Koprodukcija: Slovenski etnografski muzej. Vstop prost.



Forum Ljubljana, Zavod za umetniško in kulturno produkcijo, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
burger@mail.ljudmila.org, www.stripburger.org

Objavljeno: 08.10.2018.
Strip: Montenegrini (435)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 08.10.2018.
Prvi Međunarodni salon stripa...      Press: Deveta dimenzija
  ...„DEVETA DIMENZIJA“
  u Banjaluci od 12. do 14. oktobra!

Prvi Međunarodni salon stripa biće održan od 12. do 14. oktobra u prostoru Kamene kuće na Kastelu. Orga-nizator salona je Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“.

Članovi „Devete dimenzije“ su i ove, kao i prethodnih godina, odradili veliki posao kada je u pitanju promocija strip umjetnosti na prostoru Republike Srpske. Organizacija prvog Salona kruna je dosadašnjeg rada Udruženja, te prilika za promociju stripa široj javnosti, a ujedno i šansa ljubiteljima ove vrste umjetnosti da upoznaju vrhunske autore iz svijeta, koji će tokom trajanja Salona boraviti u Banjaluci.

Prvo izdanje Salona stripa posjetiocima će ponuditi brojne sadržaje, koji će početi i prije 12. oktobra, promocijom prigodne poštanske marke na temu stripa. Pored toga, planirana je postavka 8 Izložbi sa preko 500 stranica stripa, te promocije brojnih strip izdanja.

Ono što posebno izdvajamo su strip radionice i strip škola. Namjera je da okupimo sve više polaznika, od 7 do 77 godina. Radionice i materijal su besplatni.

Značaj jedne ovakve manifestacije za Banjaluku, ali i Republiku Srpsku, ogleda se i u vrhunskim autorima koji će biti gosti Salona.

Tako je, u saradnji sa Ambasadom Italije, planirana promocija legendarnog strip serijala „Alan Ford“, koju će pratiti izložba originalnih tabli ovog kultnog stripa.

Ugostićemo i francuskog strip autora Orelijena Fernadeza, koji će predstaviti svoje radove, ali i učestvovati u strip školi.

Banjalučki Salon predstaviće i poznatog autora Sašu Jovanovića Fafnera, koji je objavio osam albuma za francusko tržište.

Planirana je i izložba radova Milorada Vicanovića Maze, koji je do sada objavio 30 albuma u Francuskoj. „Deveta dimenzija“ uspjela je da mu objavi osam albuma na srpskom jeziku.

Pored toga, posjetioci banjalučkog Salona imaće priliku da vide i  izložbu čuvenog strip crtača Željka Paheka, te izložbu i promociju Saše Rakezića Zografa, heroja srpskog anderground stripa.

U planu ovogodišnjeg Salona je i predstavljanje izdanja „Devete dimenzije“, kao i Strip škole, koja djeluje na prostoru Prnjavora, Srpca i Dervente u organizaciji Zdravka Kneževića Kneza i njihovog strip časopisa „Kunova“.

Posjetioci Salona upoznaće se sa radom dvije izdavačke kuće iz regiona: „Komiko“ i „Besna kobila“ te radom antikvarnice „Ramajana“, koja predstavlja nešto suprotno stripu. Takođe posjetioci će moći da kupe i neki od brojnih stripova u ponudi striparnice „Tarantula“ iz Mostara.

Jovan Gvero iz Novog sada predstaviće festival „Novosadski strip vikend“ koji se održava već 12 godina zaredom.

Takođe, gosti će biti i naši prijatelji maketari iz Banjaluke, koji će promovisati svoje radove.

Poseban program Salona predstavlja promocija „Stripovijetki“. Ovo je  prvi put u istoriji da su junaci Petra Kočića predstavljeni publici kroz formu strip umjetnosti. Radi se o albumu koji nosi naziv „Stripovijetke“, a u izdanju je Narodne i univerzitetske bibiloteke Republike Srpske.  Album je realizovan u saradnji sa “Devetom dimenzijom”, ima 60 strana sa pet Kočićevih priča pretočenih u strip.

Pored izložbenih postavki gostiju (Ourelijen Fernandez, Željko Pahek, Aleksandar Zograf, Max von Fafner, Milorad Vicanović Maza) i pored već navedene izložbe stripa „ALAN FORD“ biće postavljene i 2 izložbe iz produkcije „DEVETE DIMENZIJE“. Jedna od njih je izložba radova polaznika strip škole „KUNOVA“ koja djeluje u Prnjavoru, Srbcu i Derventi i možda najznačajnija „3. Izložba stripa Srpske“ koja predstavlja radove 21 trebutno aktivnih strip autora od Banjaluke preko Istočnog Sarajeva do Nevesinja. „3. Izložba stripa Srpske“ će nakon ovog salona krenuti na turneju širom Republike Srpske, a i dalje ukoliko bude zainteresovanih.

UDRUŽENJE „DEVETA DIMENZIJA“

Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija“ nastalo je kao plod ljubavi članova prema devetoj umjetnosti. Osnovni ciljevi su promovisanje devete umjetnosti (stripa) u Republici Srpskoj, ali i šire, i to putem raznih aktivnosti, promocija stripa Republike Srpske u okruženju, Evropi i svijetu.

Udruženje trenutno okuplja oko 70 članova iz svih dijelova Republike Srpske.
Objavljeno: 07.10.2018.
Strip: Noćni sud (86)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 07.10.2018.
Bilo je to onda kada je Britanija izgubila rat...      Autor: Ilija Bakić

  ..sa Napoleonom ili jazavac Lebrok i
  lažni mesija jednorog - „Granvil - Badnje
  veče“ Brajana Talbota;
  izdavač Darkwood, 2016.

Četvrti album strip serijala „Granvil“ Brajana Talbota (u ovdašnjem izdanju agilnog „Darkwooda“, 2016) originalno je objavljen 2014.g. (serijal je u svetu startovao 2009) i dugo je smatran završnicom priče; ipak novembra 2017. je objavljen peti album „Viša sila“ reklamiran kao „veliko finale“ (da li će biti tako ostaje nam da vidimo). Na koricama ovog albuma, kao i na ranijim, stoji „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“ a sama ilustracija je krajnje funkcionalna: u levom delu slike je Lebrok oštrog pogleda, u mantilu (ipak je on Englez), koji u levici i u desnici drži revolvere (različitih modela); do njega, na sredini slike, u antičkoj tunici, raširenih ruku kao da je razapet, stoji - beli jednorog a s desne strane, u revolveraškoj pozi, neko ko liči na kauboja. Sve u svemu, najavljuju se akcija, obračun i mistika (sa određenom dozom religije) u priči u kojoj su, kao u basnama, glavni junaci životinje. Nedostaju elementi stim-panka (podžanra naučne fantastike) ali Talblot je verovatno smatrao da je „Granvil“ dovoljno poznat publici pa ona već zna šta je očekuje. Stim-pank je (posle niza preteča) nastao u drugoj polovini 1980-tih godina, kao specifična mešavina atmosfera engleske viktorijanske epohe sa tehnološkim racionalizmom XX veka. Osnovna priča „Granvila“ dešava se u alternativnom svetu u kome je Britanija izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju (engleska kraljevska porodica je pogubljena na francuskom „specijalitetu“ - giljotini). Centar čitavog sveta (ili makar Zapadne Evrope) je Granvil (Pariz). Posle gotovo dva veka ropstva, nakon kampanje građanske neposlušnosti i anarhističkih bombaških napada, Britanija dobija nezavisnost kao Socijalistička Republika Britanija. Naravno, kao i u našem „običnom“ svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige-borbe za moć ne prestaju pa je tako Francuska u velikom političkom haosu (opisanom u prethodnom albumu „Crna ovca“) ali i kriminalnom jer se „rat bandi“ okončao pobedom moćnog Napoleona podzemlja.

U četvrtom albumu jazavac Lebrok (bez pomoćnika, pacova Pacija) ponovo odlazi u Granvil kako bi spasao devojčicu Bucku Mrvic koja pristupa svetoj komuni Srebrna staza crkve evolucione teologije koju vodi harizmatični jednorog Apolon. Mada Apolona i njegovu svitu prati loš glas iz inostranstva (osim obmana, zavođenja mladih i krađa postoji i sumnja u izazivanje masovnog samoubistva poklonika), u Francuskoj su oni „čisti“ pa Lebrokov francuski kolega, policajac Žan, ne može mnogo da pomogne. Sticajem okolnosti Lebrok upoznaje Talija Tomsona koji takođe prati Apolona; Tali je inspektor Pinkertonove detektivske agencije i - „testoliki“ jer su ljudi u Novom svetu izjednačeni sa životinjama dok se u Evropi još tretiraju kao niža bića. Apolon, u svojoj želji da stekne oficijelnu moć, planira da, na skupu koji je kopija poslednje Isusove večere, organizuje političku stranku koja će se, sa njim kao vođom, boriti za istrebljenje ljudi optužujući ih da su krivi za lošu društvenu situaciju. Lebrok i Talija kreću u akciju oslobađanja Bucke a pomaže im Lebrokova ljubavnica, fatalna prostitutka Bili. U Apolonovom sedištu osim harema otkrivaju Docu, Apolonovog mentora koji priznaje mnoge grehe svog pulena kao i njegovu strast prema pronalaženju jevanđelja izbačenih iz Biblije. Nakon vratolomnih akcija stvari će doći na svoje: Apolon gine na rukama Bucke (crtež je parafraza dela klasične umetnosti), osujećen je beg ostalih nevaljalaca, Talije je obavio svoj zadatak a Lebrok predstavio Bili svojoj deci. Nađena javanđelja završavaju u vatri jer se u njima krije vrhunska jeretička istina (za koju svet nije spreman) da je Isus bio - čovek!

Iza scenariste i crtača „Granvila“ Brajana Talbota (1952) stoji šaroliki opus u rasponu od andergraund stripova do onih o super junacima ( „Sudija Dred“, „Betmen“ kao i slavni „Sendmen“); smatraju ga pionirom britanskih grafičkih novela („Avanture Lutera Artrajta“, od 1978. do 1989). Talbot lako i vešto zapliće alternativnoistorijsko klupko sa prepoznatljivom stim-pank ikonografijom (vozila, mašine i roboti na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, art deko detalji) obogaćenom junacima-životinjama  i ljudima-„testolikima“. Ove „Maštarije“ (kako piše u podnaslovu albuma) definitivno nisu neobavezne instant akcione razbibrige za jednokratnu upotrebu. Zapleti se ne iscrpljuju u bizarnim dešavanjima već odlaze i korak „iza scene“ dajući širu društveno-političku sliku (kojoj se, uz malo truda, može naći „parnjak“ u našoj stvarnosti). „Badnje veče“ je na tragu priča o tajnim prevratničkim znanjima (kao i u Braunovom „Da Vinčijevom kodu“), odnosno mističkim kultovima i manipulacijama masama. Ovako ambiciozan sadržaj unekoliko je usporio dešavanja jer je bilo potrebno poprilično pojašnjavanja zapleta; Talbot je nastojao da ova „mrtva mesta teksta“ ublaži razigranim crtežom i dinamično skrojenim tablama uz dodatak citata i aluzija iz „ljudske“ nam istorije i kulture te humornom dijalozima-pasažima (koji umeju da skliznu u cinizan). Zahvaljujući autorovoj visprenosti ova stim-pank basna sa poukama valjano je realizovana a „Granvil“ se potvrdio kao zanimljiv strip serijal visokog umetničkog potencijala i kvaliteta.

(„Dnevnik“, 2018)
Objavljeno: 06.10.2018.
Strip: Cane (341)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 06.10.2018.
Stripoteka 1166...      Press: Darkwood
  ...Mladi Bluberi, Zeleni Klub I Šiška Slepa Miška!

U oktobarskoj Stripoteci...

- Posle duže pauze – nova avantura MLADOG BLUBERIJA! Južnjaci su se dokopali Ričarda Gatlinga, pronalazača neverovatno smrtonosnog mitraljeza koji bi mogao da preokrene ishod građanskog rata. Na Bluberiju je da to spreči – ali prvo mora da ga pronađe...
- ZELENI KLUB: POSLEDNJA VOLJAdonosi nam priču o trci jednog sudije da spase čoveka od pogubljenja – ali ko je tu zapravo ubica, a ko žrtva?
- I, naravno, nove nezgode ŠIŠKE SLEPE MIŠKE!

Potražite novu Stripoteku na svim boljim kioscima, ili je naručite direktno OVDE.
Objavljeno: 05.10.2018.
U Cak zore ... (19)      Autor: Darko Macan
  SILNO ME ZANIMA
  KAKO SU GA PRIJATELJI ZVALI

Za čovjeka za kojeg nisam čuo dok u Caku nisam naletio na ime koje je redakcija zaboravila izbrisati, Athelstan Spilhaus (1911.-1998.) je za života bio svuda i činio svašta. Kao dijete južnoafričkog diplomata vrlo je rano zaključio da je zračni transport jedina izgledna prometna budućnost nepreglednog afričkog kontinenta te odlučio studirati aeronautiku. Kako capetownski fakultet nije imao uvjete za praktičnu nastavu, buduće je inženjere obvezivao da se preko ljeta negdje zaposle i Athelstan je tako, kao pomorski inženjer, putovao do Burme i Indije i stekao početna znanja o oceanu u vrijeme dok je oceanografija bila tek u povojima, a igrom je slučaja za studija odslušao i kurs meteorologije. U godinama koje slijede, prvo u Njemačkoj a zatim u Sjedinjenim Državama, Spilhaus je dao značajne doprinose u sve tri navedene oblasti: u aeronautici je izračunao potrebna poboljšanja žiroskopa unutar "umjetnoga horizonta" u zrakoplovima, u oceanografiji razvio batitermograf, spravu za mjerenje dubine i temperature oceana s plovila u pokretu, korisnu u protupodmorničkom ratovanju, a u meteorologiji je izmislio izvanzemljane.

Nije baš izmislio izvanzemljane, ali pobojao sam se da ćete se razbježati ako se u tekstu ubrzo ne dogodi nešto zanimljivije od tehničkog žargona. Znanost je danas nešto kao strip: ni približno seksi kao u optimističnim dekadama poslije Drugog svjetskoga rata. Nego, izvanzemljani: zapažen po radu na mjerenju podvodnih valova i temperaturama mora, Spilhaus je pozvan da pomogne u geofizičkim proučavanjima i oblikuje stabilnije meteorološke balone. Bila su to, očito, vremena kad se cijenilo one koji nešto umiju, ali ne valja se zavaravati da je Sjedinjenim državama isključivo meteorologija bila na srcu. Američke su zračne snage koristile meteorološke balone za potajan nadzor sovjetskih nuklearnih pokusa pa su, kad se jedan Spilhausov balon 1947. skršio u Novom Meksiku, naglo pomele krhotine pod tepih što je dovelo do glasina o padu letećeg tanjura u Roswellu i upornih, napornih teorija zavjere. Spilhaus se nastavio baviti svime i svačime – iako, kako je jednom rekao, "Ne bavim se svime i svačime. Cijelo vrijeme činim samo jedno: razmišljam o budućnosti." – izrađivao je karte svijeta kojima je ocean u središtu, inicirao osnivanje stipendije za proučavanje mora, usavršavao igračke (ne znači mu prezime džaba "igraonica"), postao prvi predstavnik vlade SAD-a u UNESCO-u i dekan Tehnološkog instituta u Minnesoti. U Minnesoti je inače prilično studeno, u čemu je pola vica naziva fiktivne države Kalisote (Kalifornija+Minnesota) u stripovima Carla Barksa o Pašku Patku, što nije moglo biti lako rođenome Južnoafrikancu. Stoga na čudi što su baš na njegov prijedlog u Minneapolisu uvedeni "nebohodi" (skywalks), 18 kilometara klimatski kontroliranih nadhodnika koji u visini prvoga kata povezuju zgrade središta toga grada. Zamislio je i eksperimentalan grad pod kupolom, bez automobilskog prometa i s doživotnim učenjem umjesto klasičnog školovanja, ali financiranje je potkopala politička opozicija.

Usto je, da ne zaboravim, Athelstan Spilhaus petnaest godina pisao redovit tjedni novinski strip.

Do stripa "Our New Age" ("Naše doba" u Caku) došlo je nakon sovjetskog lansiranja Sputnika i Athelstanove zabrinutosti što američka djeca ne pokazuju dostatan interes za znanost i tehnologiju. "Radije nego da svojoj djeci branim čitanje stripova, što je glupo", izjavio je, "odlučio sam u stripove staviti nešto dobro, zabavnije i s malo podsvjesnog obrazovanja." Strip je svaki tjedan obrađivao novu temu i na lako probavljiv način sumirao znanstvene principe i otkrića. "Naše doba" bavilo se starom Spilhausovom opsesijom, tehnološkom utopijom budućnosti, a kad su mu akademske kolege predbacivale zašto se bavi nečim tako trivijalnim kao stripom, upitao ih je "A tko od vas svaki tjedan predaje u učionici gdje ga sluša pet milijuna ljudi?"

Stranice "Našega doba" koje smo viđali u ranim brojevima Caka potječu sa samoga kraja Athelstanova angažmana na stripu, kad mu je tekstove ilustrirao Gene Fawcette, crtač koji se od ranih četrdesetih do kasnih sedamdesetih okušao na mnogo čemu, ali je najduže crtao baš "Naše doba", naslijedivši na tom zadatku Earla Crosa (pseudonim Carla Rosea) i C. B. Feltona. "Naše doba", ruku na srce, i nije strip na način na koji ja o stripu mislim, ali kako je bio pitko pisan i pregledno crtan, te kako je vjerovao u stvari u koje bi, čini mi se, i dalje trebalo vjerovati, voljan sam mu štogod oprostiti.

(Nastavlja se ...)

Tekst © Darko Macan, 2018. Ilustracije preuzete s www.stripovi.com, s www.mprnews.org i le-cartographe.net.
Objavljeno: 05.10.2018.
Leteći start: Merkurio Loi 2!...      Press: Čarobna knjiga
  ...Kick-Ass, Neonomikon i
  Asteriks, 37 epizoda!

ČAROBNA KNJIGA predstavlja Merkurio Loi 2

Merkurio Loi je mnogo šta: profesor, ljubavnik, filozof... ali pre svega je znatiželjna osoba. Ta ga znatiželja neizbežno dovodi u neobične i opasne situacije. Njegove beskrajne šetnje papskim Rimom XIX veka često se završavaju tako što se on uplete u mračne poslove nekog od brojnih tajnih društava. Njegov mladi asistent, Otone, i sam pripada jednom takvom društvu...

Prefinjene i uverljive priče ovog serijala plene pažnju čitalaca i dobijaju pohvale kritike zbog sugestivne italijanske scenografije, dinamične radnje i punog kolora.

U knjizi koja je pred vama nalaze se sledeće epizode serijala: 3. POZORIŠTE LUTAKA i 4. MASKIRANI KUVAR.
Autor: Bilota, Alesandro / Format: 14,5x20,5 / Br. str: 192

Merkurio Loi 2 će biti na Letećem startu do 3. do 6. oktobra po ceni od 870 dinara, u striparnici Čarobna knjiga u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici Alan Ford na Novom Beogradu, Klubu čitalaca Čarobne knjige Bulevar Books u Novom Sadu i na našem sajtu. Posle Letećeg starta, cena u našim knjižarama i na sajtu će biti 1000 dinara a u ostalim knjižarama 1290 RSD.

 


 

Bili smo vredni ovih dana i pred vama su još tri zanimljiva strip albuma:

Kick-Ass
Dejv Lizevski je običan tinejdžer. Nije nikakav školski šmeker niti školski klovn, već običan zaluđenik za stripove, opsednut superherojima i zaljubljen u profesorku biologije.
Ali Dejv sanja velike snove. Velike, razbijačke, odmetničke superherojske snove. Danju je zarobljen u učionici, ali noću on navlači masku i postaje RAZBIJAČ.
Pošto ne poseduje nikakve posebne moći niti nadljudsku snagu, Dejv sa svojom superherojskom karijerom počinje klimavo kad se suoči s najstrašnijim kriminalcima Njujorka.
Kad Razbijač postane opšta senzacija, širom grada počinju da se pojavljuju ostali maskirani junaci – Crvena Magla, Veliki Tatica i minijaturna ubilačka mašina koju zovu NINDŽICA. Dejv Lizevski zna da je njegov superherojski hobi opasan, ali on jednostavno više ne može da stane...
Autor: Milar, Mark /Format: 24x16 / Br. str: 208
Ovu originalnu priču o odrastanju Milara i Romite mlađeg možete kupiti u našim klubovima čitalaca i na sajtu po ceni od 1199 dinara, a u ostalim knjižarama će biti 1799 dinara.

Neonomikon
Petnaest jezivih ritualnih ubistava počinjeno je na identičan način, ali među osumnjičenima se ne može pronaći nikakva veza. Agent FBI-ja Aldo Saks je istražitelj kojem se poveravaju najteži slučajevi.
Njegova logika i pristup problemu dovode do rešenja i kad se to uobičajenim metodama ne može postići. Trag ga vodi ka bruklinskom klubu Zotik, gde upoznaje dilera halucinogenih droga koji je možda povezan sa slučajem. Aldo nije svestan da ga samo korak deli od suočavanja sa zastrašujućom, mračnom silom...
Autor: Mur, Alan /Format: 24x16 /Br. str: 176
Prvi tom iz pera Alana Mura i Džejsena Barouza sačinjavaju Dvorište i Neonomikon i možete ga kupiti u našim klubovima čitalaca i na sajtu po ceni od 1199 dinara, a u ostalim knjižarama će biti 1599 dinara.

Asteriks, 37 epizoda
Senator Jogurtus Bifidus, zadužen za saobraćajnice u Rimskom carstvu, optužen je da nenamenski troši novac za održavanje čuvenih rimskih drumova. Oni su, naime, u vrlo lošem stanju... Kako bi to opovrgao, Bifidus organizuje kolsku trku kroz Italiju, otvorenu za pripadnike svih naroda poznatog sveta.
Za nju saznaju i Asteriks i Obeliks, pa rešavaju da se okušaju u vožnji trkačkih dvokolica. Za Julija Cezara, naravno, pobeda rimskog vozača predstavlja pitanje časti. Kakvim će se sredstvima takmičari služiti ne bi li došli do trofeja, videćemo u ovoj epizodi koju možete kupiti u našim klubovima čitalaca i na sajtu po ceni od 495 dinara, a u ostalim knjižarama će biti 660 dinara.
Autor: Feri, Žan-Iv / Format: 21,5 x 30,2 / Br. str: 48

Objavljeno: 04.10.2018.
Strip: Kumova slama (10)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 04.10.2018.
Berza kolekcionara...      Press: Oliver Praštalo
  ...nova tačka na kulturnoj mapi Beograda.

Kako ono beše: URAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
Krećemo... 06.-07. oktobra 2018. od 11 do 19 sati

U PLAVOJ SALI FERIJALNOG SAVEZA (pogledajte vodič u fotografijama koji sam juče objavio na facebook profilu Berza kolekcionara sajam i koji prikazuje prilaz sa sve tri moguće strane... klikneš na fotografiju i otvori ti se opis i mogućnost da listaš sliku po sliku. (Za one koji se ipak odluče da plivaju preko Save nek pitaju pecaroše… svi znaju gde je)

Prva Berza u organizaciji kluba kolekcionara Sajam... Pošto je prva besplatna je ali molim sve zainteresovane da se jave na tel. 063-221-365 jer je broj mesta ograničen. Takođe, uvek postoji jedno ALI a to ali ovaj put glasi da je uslov da bi izlagali da podelite ovaj post na vašem zidu najkasnije do četvrtka uveče.

Linkovi ka foto uputstvima za dolazak na Berzu:
-Prilaz automobilom do prostora na kom će se ljubaznošću ferialnog saveza vikendima održavati berze kolekcionara, stripova, vinila, albuma sa sličicama, igračaka, sitnih antikviteta, figurica...ostalih kolekcionarskih artefakata, od numizmatike, filatelije, militarija, dokumenata, antikvarnih knjiga pa do salveta....
Nakon ulaska u sajam preko pruge vozite pravo ka halama. Kada prođete rampu samo pratite put...i kada vam se sa leve strane ukažu hale 2 i 1 pogledajte udesno i videćete takozvanu belu kuću, montažnu drvenu dvospratnicu kraj koje skrećete desno. Nastavljate kraj nje pravo ka reci i preko tucanikom nasute negdašnje pruge izbijate na obalu Save....Pazite na pešake i bicikliste i čim skrenete levo videćete stubove koji se u nizu nastavljaju ispred restorana Nostalgija....do restorana 6 topola između kojih je FERIJALNA PLAVA SALA mesto na kom će se održavati naše manifestacije
www.instagram.com/p/BoZpK6wnrFq/?utm_source=ig_share_sheet&igshid=fkqwl1zt02vi
-Ukoliko dolazite sa druge strane, one od novog mosta, pešice, prođete pored ulaza u halu 4 kraj izlaznih rampi za automobile i iza nje skrenete desno ka hali 1. Kada nju prođete obratite pažnju na drveće sa leve strane iza kog će te ugledati "belu kuću" (onaj isti spratni drveni montažni objekat obojen u belo kraj kog skrećete ulevo prema Savi do čije obale dolazite preko tucanikom nasute bivše pruge. Izbijate na biciklističku stazu, skrećete ulevo i pred vama su restorani " Nostalgija " i "6 topola" a između njih PLAVA SALA ferijalnog saveza u kojoj će se vikendima održavati naše manifestacije...
www.instagram.com/p/BoZsCfIn7QU/?utm_source=ig_share_sheet&igshid=86mhol4od6zq
-Ukoliko se odlučite da dođete pešice kroz glavni ulaz pored blagajni i podzemni prolaz, nakon izlaza iz istog skrenite ulevo prema halama i već nakon desetak koraka ugledaćete u daljini, poludesno preko ulice montažnu spratnu , drvenu BELU KUĆU. Kada stignete do nje skrenite desno kraj nje i onda sve isto kao u prethodne dve instrukcije. Pravo preko nekadašnje pruge do obale Save i biciklističke staze pa tu levo još pedesetak koraka do PLAVE SALE FERIJALNOG SAVEZA gde će se održavati naše manifestacije gotovo svakog vikenda.
https://www.instagram.com/p/BoZtx61HH0E/?utm_source=ig_share_sheet&igshid=pq6gp92kt2dk

Objavljeno: 03.10.2018.
Stripovanje u Budvi...      Press: Udruženje strip autora Crne Gore
  ...Festival stripa u Budvi.

Zvanični gosti i predavači festivala Stripovanje su strip autori Luka Lagator i Mirko Zulić koji će se predstaviti u Narodnoj biblioteci Budve 4.oktobra u 16 sati. Nakon toga, u 16.30h biće realizovana jednosatna radionica stripa, a potom će u 17.30h sa polaznicima radionice razgovarati pomenuti predavači. U 18.15 sati u Narodnoj biblioteci Budve biće otvorena izložba radova polaznika Škole stripa i ilustracije.

Prvi dio festivala koji se dešava u Narodnoj biblioteci Budve je namijenjen mladima koji žele da uče kako se crtaju stripovi i prave ilustracije.

Drugi dio programa festivala Stripovanje biće realizovan u bioskopu Cadmus cineplex gdje će u 20 sati biti orvorene izložbe dva predavača - Luke Lagatora i Mirka Zulića, nakon čega je, od 20 sati i 15 minuta planirana projekcija filma Bijeli očnjak.

Organizator programa i inicijator Škole stripa i crtanja je Narodna biblioteka Budve, a ovaj Festival su pomogli bioskop Cadmux cineplex, Udruženje strip autora Crne Gore i Turistička organizacija Opštine Budva.

Iz ove ustanove pozivaju sve zainteresovane ljubitelje stripa i umjetnosti da svojim prisustvom uveličaju događaj. Svi programi su besplatni.

Objavljeno: 02.10.2018.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...DANES! Ivan Cankar: podobe iz življenja in Festival stripa Tinta!

MAR RES O IVANU CANKARJU VEMO ŽE PRAV VSE?

Zoran Smiljanić & Blaž Vurnik: IVAN CANKAR: PODOBE IZ ŽIVLJENJA
MGML in Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip #25, 144 čb str., A4, 15 eur

V letu, ki ga zaznamuje stoletnica smrti največjega literata slovenske moderne, se Ivanu Cankarju priklanjamo tudi s stripovsko biografijo, in to na kar 144 straneh!

Strip Ivan Cankar: podobe iz življenja je živopisni životopis našega največjega pisatelja od zibke do groba, s poudarkom na nekaterih najbolj sočnih citatih iz njegovih del, ki tudi več kot sto let kasneje še vedno ostajajo zelo aktualni. V živahnem stripovskem jeziku predstavlja Cankarjevo kompleksno, strastno in ustvarjalno osebnost, kot tudi nekatere sodobnike, prijatelje in številne ljubezenske zveze. Poznavalski scenarij je delo dr. Blaža Vurnika, sicer zgodovinarja in kustosa v Mestnem muzeju Ljubljana, za realističen prikaz Cankarjevega življenja z redkimi slogovnimi odmiki v karikaturo, simbolizem in nadrealizem pa je poskrbel stripar Zoran Smiljanić. Strip je izšel v sozaložništvu Muzeja in galerij mesta Ljubljane ter Stripburgerja / Foruma Ljubljana.

URADNI IZID IN PREMIERNA PREDSTAVITEV:
DANES! / torek, 2. oktober, ob 18. uri, Mestni muzej Ljubljana
Pogovor z avtorjema stripa bo vodil Bojan Albahari, član uredništva revije Stripburger.
Na dogodku bosta avtorja strip tudi podpisovala.

PREDSTAVITVE NA FESTIVALU STRIPA TINTA:
- sreda, 3. oktober, ob 19. uri  / Striparski večer v Mestni knjižnici Kranj (Kranj);
- petek, 12. oktober, ob 20. uri / večmedijska razstava IC 2.0, Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto (Ljubljana);
- sobota, 13. oktober, ob 16. uri / Stripovski sejem v Kinu Šiška (Ljubljana).
Več informacij v priponki ali tukaj
.


FESTIVAL STRIPA TINTA
2.–14. oktober 2018, več prizorišč

DANES se pričenja tudi festival stripa Tinta, ki bo med 2. in 14. oktobrom z bogatim in pestrim programom v obliki razstav, delavnic, pogovorov, pripovedovalskih indrugih dogodkov stripovsko obarval različna ljubljanska kulturna prizorišča. Zraven smo seveda s kopico zanimivih dogodkov tudi mi in naši avtorji!



Tinta se bo razlila tudi v Kranj in Koper, kamor vas ta teden še posebej zavzeto vabimo!Poleg že omenjenega sredinega Striparskega večera v Mestni knjižnici Kranj, na katerem bo Zoran Smiljanić poleg Blaža Vurnika gostil tudi samega sebe, bo v kranjski Ulični galeriji razstavljal še en "naš" avtor -  Martin Ramoveš, v petek pa lahko skočite še na Obalo, natančneje v koprsko galerijo Meduza, kjer bo Marko Kociper, stripar krepko prepoznavne avtorske manire, ob jagodnem izboru starejših del predstavil najnovejše rezultate mukotrpnega škrebljanja po papirju. Jazbec se vrača, Cankar pa tako in tako nikoli ni odšel!

RAZSTAVA
Marko Kociper: Jazbec in tretji svet • galerija Meduza, Koper • petek, 5. 10. 2018, ob 19.00 // do 4. 1. 2019
Več informacij tukaj.
Več informacij o vseh prihajajočih dogodkih, ki jih organiziramo na Tinti, najdete tukaj.


V PODUK IN RAZVEDRILO
Le še nekaj mest je na voljo tudi na zanimivih delavnicah, ki jih v sklopu Tinte organiziramo bodisi mi bodisi naši prijatelji! Če vas katera zamika, vam polagamo na srce, da pohitite s prijavo!
Mestni zarisi (15 +) / mentorica: Ute Helmbold (DE)
četrtek, 4. 10. 2018, 14.00–18.00, DobraVaga, Ljubljana
Prijave na: tanja.skale@kinosiska.si
Lesorez in strip (15+)/ mentorja: Andrej Štular in Marko Drpić
sob. in ned., 6. in 7. 10. 2018, 10.00–14.00, tipoRenesansa, Ljubljana
Prijave: info@tiporenesansa.com
Skrivnostni šov Rotopol (15+) / mentorici: Rita Fürstenau in Alice Socal (DE)
petek, 12. 10. 2018, 16.00–19.00, DobraVaga, Ljubljana
Prijave: tanja.skale@kinosiska.si
Stripovski scenarij (15+) / mentor: Darko Macan (HR)
predavanje: petek, 12. 10. 2018, ob 18.30, MSUM, Ljubljana
delavnica: sobota, 13. 10. 2018, 11.00–15.00, Kino Šiška, Ljubljana Prijave:core@mail.ljudmila.org
Ta ljudske v stripu! (5+) / mentor: miha ha
nedelja, 14. 10. 2018, ob 11.00, Vodnikova domačija, Ljubljana
Prijave: spela.frlic@divjamisel.org
IC ZIN delavnica / mentorica: Nez Pez
sobota, 20. oktober 2018, 10.00−14.00, Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
Prijave: blagajna@etno-muzej.si


Vizualni material: Zoran Smiljanić, Marko Kociper. • Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).



Forum Ljubljana, Zavod za umetniško in kulturno produkcijo, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
burger@mail.ljudmila.org, www.stripburger.org

Objavljeno: 02.10.2018.
Piše mi se... (7)      by zmcomics
  Nek' dugo živi MojStrip!!!

Prvog januara, da ne kažem siječnja, 2015. godine, pojavio se prvi broj online strip magazina MojStrip… I zaživeo je on pošteno. Stotine svežih strana stripa su urađene i objavljene, došlo se do 46. broja.

Znam da će čistunci od hartije da se namrgode, ali meni je ovo verovatno najvažniji strip događaj tri godina unazad. Zašto? Pa prvo: reče je o domaćim uradcima… Drugo: dostupan je mnogo većem broju čitalaca od standardnih 500 koliko su tiraži albuma… Treće: privukao je veliku medijsku pažnju… I četvrto: redovan je…

Ta četvrta tačka u nabrajanju malo štuca, u poslednje vreme. Ne, nije reč o tome da su postali neredovni, savršeni su sa tajmingom, prvih minuta prvog dana u mesecu, novi broj je tu. Međutim, došlo je do "redovnog" zamora autora, do manjeg broja stripova po broju. Nestalo je tačke tri, medijske pažnje, MojStrip je postao nešto normalno i prirodno, podrazumevajuće. A to se oseti, pogotovo kada se radi besplatno i online, znam po Strip vestima. Tokom prve faze, uspeha i euforije svi bi da pomognu, svi šalju priloge, ne može se od toga disati… Kada to zaživi i postane svakodnevica, svi misle kako to radi samo od sebe.

A ne ide to tako. Kao što je i meni svakodnevni život teret (a kukao sam pa znate), tako je i drugima, i autorima naravno, ali i pokretačima magazina. Nema plaćanja i stoga ne vuku autore za rukav da rade, a autori vide da to ide lepo pa neće da kvare svojim prisustvom…;) Šala mala, shvatili ste, teško je uz sve obaveze raditi svakog meseca stripove, a novi ljudi se ne nude da popune prostor. Bilo je brojeva kada je problem bio što ima previše stripova, došlo je vreme kada im je pomoć potrebna. Pesimistični uvodnici nekoliko brojeva unazad su me ponukali da ovo pišem. Oni neće kukati i moliti za priloge, pa da to, bez njihovog pitanja uradim ja. Jer ovo ne sme da stane, pre sam za to da se multiplicira, da dobije konkurenciju… Ali stati ne sme.

Na potezu ste vi, mi, navalite na njih nudeći im radove, ideje. Postoji previše stripova u ladicama, koje trebaju svoj javni život. Šaljite im, zatrpajte ih. Nemojte im slati poluprodukte gde će oni morati da crnče nad njima da bi se pojavili, znam kako je to kada si u gužvi, a stigne nešto na čemu se mora mnogo vremena potrošiti. Siguran sam da nemaju vremena za to. Nudite kvalitetne JPG-ove, sa finalnim tekstom. Imaju oni više rubrika, pa i blog gde su se pojavljivali vanredni prilozi, skoro na dnevnoj bazi… Potrebno im je i to, da sajt ima redovne posetioce svakodnevno, da se ne grupišu samo početkom meseca. Pomozite im da sačuvaju magazin… Sačuvajmo MojStrip.
Na njihovom sajtu možete pogledati, pročitati sve prethodne brojeve. Na blogu imate dodatne sadržaje, tekstove i stripove. A preko izbornika i opcije download, možete preuzeti sve do sada kompletirane stripove a i brojeve u cbr, epub i pdf formatu, te ih na miru čitati na kompu, tabletu, pa čak i na mobilnom telefonu.

Evo, ako nađem pacijenta da mi piše stranu-dve Mumije mesečno, radiću ih… Da vidim šta imate vi da im ponudite… Ako sam ih sada ubacio u mašinu, a misle da im to nije potrebno, sorry, pokrenuli su nešto što ne sme stati… sami su krivi…;)

I naravo, adresa je: www.mojstrip.com

Sledi: Bilo kuda STRIP svuda…
Objavljeno: 01.10.2018.
Strip: Montenegrini (434)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 01.10.2018.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.