SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)
Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    IZLOŽBA: TARDI - PROKLETI RAT
19.10.2014.
Press: Francuski institut


     STRIPADŽIJE OBELEŽAVAJU
     STOGODIŠNJICU VELIKOG RATA


     Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Francuski institut biće domaćin izložbe i promocije ovog značajnog strip izdanja, 23. i 24. oktobra.


     Tema stripa Linije fronta bavi se životom na frontu i svakodnevnim životom ljudi tokom Velikog rata. Album se sastoji od deset kratkih priča koje je napisalo pet francuskih i pet srpskih scenarista, sve to u ilustraciji deset srpskih crtača.

     Ukrštanjem njihovih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, Linije fronta istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno. Među autorima se nalaze zvučna imena evropskog stripa, poput Rodolfa (Rodolphe), Bruna Falbe (Bruno Falba), Filipa Zitke (Philippe Zytka), Alekse Gajića, Zorana Janjetova, Zografa, Dražena Kovačevića, Darka Perovića...

     Predgovor za album Linije fronta pisao je istoričar Žan-Pjer Verne (Jean-Pierre Verney), ujedno i scenarista albuma Prokleti rat! proslavljenog francuskog strip autora Žaka Tardija (Jacques Tardi). Strip će biti objavljen na srpskom i na francuskom jeziku.

     Dana 23. oktobra 2014. godine u 19:00, strip Linije fronta biće predstavljen ovdašnjoj publici u okviru izložbe Žak Tardi: prokleti rat!, priređene u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31). Pored izloženih tabli Žaka Tardija, deo izložbe biće posvećen i albumu Linije fronta, koji će biti predstavljen sa deset tabli.


     Dana 24. oktobra 2014. godine u 19:00 u Francuskom institutu u Srbiji, biće održan razgovor na temu albuma Linije fronta i o temi Prvog svetskog rata u stripu uopšte, u prisustvu uredničkog tima stripa i nekoliko autora koji su učestvovali u njegovom stvaranju.

     Za kraj ovog zanimljivog projekta, autori Linija fronta crtaće u omaž Žaku Tardiju i Prvom svetskom ratu u prostorijama Francuskog instituta, 27. novembra u periodu od 13:00 do 17:00.

     Tokom čitavog trajanja predstojećeg Beogradskog sajma knjiga crtači Linija frontapotpisivaće primerke albuma na štandu izdavačke kuće System Comics, kao i i na štandu EUNICa (štand evropskih kulturnih centara u Srbiji) 27. oktobra od 18:00 do 20:00 i 31. oktobra od 17:00 do 19:00.

     Objavljivanje strip albuma Linije fronta podržali su Ministarstvo kulture republike Srbije i zvanična Misija za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj.

     Dodatne informacije na sajtu Francuskog instituta:
     www.institutfrancais.rs/fr/02f.html#Tardi

     Ili Facebooku:
     www.facebook.com/events/...


povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
19.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    VELIKI BLEK INTEGRAL #2
18.10.2014.
Press: Strip vesti


Spremno za Sajam!

Odštampano i sad ima jos malo da odleži pod presom.

Sve isto kao i Integral #1, što se tiče opreme, formata, poveza hartije...

U ovom, drugom, integralu nalaze se epizode:

Ostrvo Crnih Vitezova
   olovka: Bane Kerac; tuš: Sibin Slavković
Lažni Traperi
   olovka: Sibin Slavković; tuš: Branko Plavšić

   scenario za obe epizode napisao je Svetozar Obradović.

Malo da zavirite u Veliki Blek Integral 2:
issuu.com/catclawissuu1/docs/blek_zavirivanje/0



povratak na vrh

    REKONSTRUKCIJA ŽIVOTA BROJ 37
18.10.2014.
Piše: Anica Tucakov


     REKONSTRUKCIJA ŽIVOTA BROJ 37

     „Veljko Kockar - Strip, život, smrt“, priredio Zdravko Zupan, Kulturni centar Pančevo, 2009.


     Autor: Anica Tucakov

     Kulturni centar Pančevo neguje specifičnu liniju izdavačke delatnosti posvećenu istorijatu stripa u Srbiji, posebno do sada nedovoljno poznatim opusima pojedinih autora iz treće i četvrte decenije prošlog veka, afirmišući značaj istorizacije ovog vrednog materijala, koji Zdravko Zupan strpljivo i temeljno obrađuje, sistematizuje i prezentira.

     Priređivač u ovom izdanju skreće pažnju na stvaralaštvo Veljka Kockara, koji je živeo samo 24 godine, kada je, nakon oslobođenja Beograda, streljan kao narodni neprijatelj. U izdanju Politike od 27. novembra 1944. godine, u spisku streljanih, pod brojem 37. Zdravko Zupan naišao je na ime „Veljka Kockara, studenta tehnike, agenta Gestapoa, koji se istakao u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta“. Kao i svaki ozbiljni istraživač, nije se zaustavio na tome, već je otišao u Arhiv grada Beograda, da bi proverio spisak saradnika Gestapoa, među kojima nije našao ime Veljka Kockara, nastavljajući rad na pronalaženju podataka o životu ovog mladog čoveka, kao i na obradi rasutog strip materijala i objavljenih autorovih karikatura. Kako Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, urednik izdanja navodi u predgovoru, nikada nije pronađen bilo kakav dokaz da je Veljko Kockar bio saradnik okupacionih vlasti, niti postoji bilo kakav njegov rad koji bi mogao da se svrsta pod političku propagandu.

     Oslobođeni bilo kakve ostrašćenosti, Zdravko Zupan i Aleksandar Zograf, osobe jakog profesionalnog integriteta, nespornih referenci i profesionalne ostvarenosti, pristupili su poslu objedinjavanja i sistematizacije materijala o Veljku Kockaru, kao najbolji način da se ozbiljno i potkrepljeno rasvetli jedan autorski opus i sudbina pojedinca u određenom istorijskom periodu.

     Zapravo, da bi se pripremila i objavila ovakva publikacija bile su potrebne decenije istraživanja, razgovora, pronalaženja retkih izdanja, traganja za delovima jednog raštrkanog opusa u arhivima, privatnim kolekcijama, bibliotekama. Posao postaje utoliko složeniji ukoliko govorimo o haosu ratnih godina kada su nastajali pouzdani podaci i vredni materijali.

     Kockar je rođen 1920. godine u Osijeku, a u Beograd se preselio 1935, gde je nastavio školovanje. Prvi strip, egzotično-pustolovni strip „Osveta kraljice Tao-Maj“ objavio je 1938. u listu „Paja Patak“. Kako se po ovom debiju može suditi, reč je o sazrevanju veoma talentovanog autora, o čijim krajnjim dometima možemo tek da nagađamo, te je zato neobično što se njegovo ime ponovo pojavljuje tek 1941, kada u ilustrovanom listu Dom i svet objavljuje stripove o antropomorfnom kaktusu po imenu Bata, demonstrirajući uz prethodni realistički tretman, i veoma siguran karikaturalni pristup. Pod jasnim uticajem Aleksandra Rejmonda i Harolda Fostera objavljuje i dalje realistične stripove poput „Borbe u prašumi“, „Dr Pjer“, kao i nedovršene „Kopače zlata“. Najzad, njegov opus zaokružuju i erotske ilustracije koje je radio za „Bodljikavo prase“, kao spoljni posao koji mu je obezbeđivao dodatna finansijska sredstva, a koje pružaju uvid u lakoću izraza kojim je crtao pin up devojke.

     Zanimljiv je podatak i da je u toku priprema dokumentarno/animirano/igranog filma inspirisanog delom i sudbinom ovog autora, u produkciji studija Tuna Fish iz Beograda, reditelja Đorđa Markovića, čiji kratki uvod se već može videti na internetu, a koji najavljuje, zaista, nesvakidašnji kvalitet filma posvećenog jednom strip autoru.

     Zdravko Zupan i Aleksandar Zograf izražavaju pijetet prema delu i sudbini Veljka Kockara ozbiljnošću temeljnog i dugotrajnog rada, metodologijom i načinom prezentacije kojima potvrđuju značaj i odgovornost profesija istoričara stripa i urednika izdanja.

     [Objavljeno: Danas, Beograd, 13.7.2014]


povratak na vrh

    STRIP: CANE
18.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    MANGE U CRNOJ OVCI...
16.10.2014.
Press: Crna ovca

     Promocija Izdavačke Kuće FESTINA LENTE iz Beograda!
     Izdanja koja ćete imati priliku da vidite i kupite po promotivnim cenama su:
     • Manga IKIGAMI autor Motoro Mase
     • knjige BLJUC i NEVIDLJIVA ČUDOVIŠTA autor Čak Palahnjuk poznatiji kao pisac knige
       po kojoj je snimljen film FIGHT CLUB!

     O magiji mangi će govoriti Milica Bojković i Srđan Đukić!

     Projekcija filma snimljenog po mangi IKIGAMI!

     DODJITE!!! PODRŽIMO DOMAĆE IZDAVAČE!

     PETAK 17.10.2014. SA POČETKOM U 20 ČASOVA
     
KLUB CRNA OVCA KRALJA ALEKSANDRA 10 NOVI SAD

povratak na vrh

    STRIP KONKURS ZA OSMOŠKOLCE
16.10.2014.
Press

    Od ove godine se i Strip vesti uključuju u ovaj konkurs. Ove godine nagradom za originalnog strip junaka, dogodine... kako se dogovorim sa organizatorom!!!


     CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE I
     D. D. ''MARKETPRINT'' NOVI SAD

     RASPISUJU KONKURS ZA 28. IZLOŽBU AUTORSKOG
     STRIPA

     UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA

     Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želji da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

     Uslovi konkursa:
     -strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
     -svaki učenik može da pošalje po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
     -eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje

     Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodeljeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.

     Radove slati do 31. oktobra 2014. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje

     USLOVI SVIH KONKURSA SU:
     Na konkursima mogu učestvovati sva deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Molimo Vas da ne šaljete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...) Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.
     Adresa Centra je: Cvećarska 22, 21000 Novi Sad, tel. 021 541 052, 063 1074771
     clikvasp@gmail.comwww.likovnicentardece.org

     Radove poslate u rolni žiri neće uzimati u obzir.
     Molimo vas da na poleđini svakog rada čitko, štampanim slovima ispišete sledeće podatke:
     -ime i prezime deteta, razred, naziv škole
     -mesto i poštanski broj
     -ime i prezime likovnog pedagoga
     -kontakt telefon ili elektronska pošta

povratak na vrh

    SYSTEM COMICS - LAVIRINT NEWS
15.10.2014.
Piše: System Comics



Ekstra sega mega izdanje Valkire (i po gabaritu i po sadržaju), Dražena Kovačevića, iz kuhinje System-Lavirinta, možete pazariti u svim knjižarama i strip shopovima koji drže do sebe, a i do Vas, po preporučenoj ceni od 1800,00 dinara. Album ima 126 strana, i štampan je u crno beloj tehnici. Pored kompletnog stripa tu su skice i crteži koji krase ovo izdanje.


Aleksa Gajić, koji je široj publici poznat kao autor dugometražnog animiranog filma "Edit i ja" kao i strip serijala "Bič božiji", ovaj put se predstavlja sa jednim manje komercijalnim ostvarenjem. U pitanju je "Pljosnati strip " - izdanje čudnog formata 42 x 12 cm, što mu samo ime i kaže. Zajedno sa izdanjima "U šrafovima", i "Skrepbuk", ova knjiga predstavlja zatvorenu trodelnu celinu, čija je zajednička crta spontan i lucidan humor kroz koji se autor bavi filozofskim temama, i autobiografskim beleškama. Na 64 strane u boji, kroz pregršt ilustracija, karikatura, doskočica i šlajfna stripova, Gajić nas vodi kroz svet apsurdnog humora, nepovezivih povezanosti i asocijativno-automatizovanih pošalica. U izdanju System comicsa, ovo izdanje imalo je svoju premijeru na Beogradskom Salonu stripa, a sad se može naći i u knjižarama po ceni od 990,00 dinara.








Kolorni album Kalvina i Hobsa - Dokone nedeljne priče, čine odabrane nedeljne table iz par regularnih izdanja sa kojima se naša publika do sada već sretala. U knjižarskom lancu Delfi i Vulkana ovo izdanje možete naći po ceni od 1320,00 dinara. Pored toga što je u koloru, ova "kompilacija" je urađena i u HC verziji.


A u rublici USKORO evo ekskluziviteta. :)










pored naslovne, spisak autora
Bruno Falba - Aleksa Gajić
Rodolf - Zoran Janjetov
Olivije Dobrmel Dobs - Dragan Paunović
Mirjana Mišlov - Aleksandar Zograf
Filip Zitka - Darko Perović
Nenad Pejčić - Igor Krstić
Filip Banković - Ivan Stojković
Miloš Petrik - Ana Milojković
Milenko Mišić - Milan Drča
Dragana Stojiljković - Dražen Kovačević

Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Francuski institut biće domaćin izložbe i promocije ovog značajnog strip izdanja, 23. i 24. oktobra.

povratak na vrh

    DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO
14.10.2014.
Press: Stripburger


     STRANPOTI STRIPA

     Za jesensko in zimsko kolekcijo smo vam v uredništvu revije Stripburger pripravili čeden stripovski asortiman razstavnih projektov, delavnic, projekcij in pogovorov. Ljubljana in Maribor bosta v drugi polovici leta osrednji zatočišči za vse stripoljube, pa tudi za privržence vizualne scene nasploh - vašo pozornost bomo vznemirili s skrbno izbranim naborom uglednih gostov iz inozemstva. Obiščejo nas najbolj znani Zagrebčan v Brooklynu, Danijel Žeželj, vsestranski umetniški kolektiv Oficina Arara iz Portugalske, za nameček pa bomo družno s festivalom Animateka gostili še japonsko stripovsko eksotiko, večno nasmejanega Akinorija Oishija. Iztek sezone bomo v Ljubljani začinili z razstavnim trojčkom Ofenziva iz arhiva, posvečenemu umetniškim tiskovinam in grafikam, ki so se v obdobju dvajsetih let nagrmadili v našem arhivu: trojica butičnih razstav prinaša izbor avtorskih plakatov, ki so tako ali drugače povezani s področjem stripa. Z večimi projekti se  po dolgem času znova odpravljamo v štajersko prestolnico, kjer bomo v sodelovanju s tamkajšnjimi kulturnimi prvoborci in s festivalom Animateka pripravili pester likovni, filmski in delavniški program, vezan na deželo vzhajajočega sonca.
     Pri snovanju programa smo se osredotočili na tiste avtorje oziroma projekte, ki strip vpenjajo v širše okvire različnih umetniških praks. Pokazati želimo na različne medijske aplikacije stripovske kulture in s tem opozoriti na širino njenega izraza. Tako so nas zanimale predvsem tiste avtorske pozicije, kjer je strip zgolj eden od likovno narativnih kodov, ki prehaja v druge oziroma sooblikuje nove formalne in vsebinske izraze. Z razstavno linijo v sklopu Stranpoti stripa želimo ob siceršnjem fokusu na področje stripa izpostaviti hibridno součinkovanje različnih medijev in žanrskih formul, hkrati pa predstaviti in kontekstualizirati tudi manj običajne prakse vizualnega snovanja, ki ga bodo avtorji v vlogi delavniških mentorjev tudi velikodušno podelili.

     DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO
     večmedijska razstava
     galerija Kresija, Stritarjeva ulica 6, Ljubljana
     ODPRTJE: 21. okt. 2014 ob 20.00
     Otvoritveni risarski performans Danijela Žežlja v ritmu bobnarjev Jake Bergerja in Bojana Krhlanka
________
Na ogled do 14. 11. 2014. Odpiralni čas: pon.-pet.: 10.00-18.00; sob.: 10.00-14.00, ned.: 10.00-13.00, ob praznikih zaprto. V sodelovanju z Iniciativo SOdelujem bodo v mesecu novembru po razstavi DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO potekala brezplačna veččutna vodstva.
     Danijel Žeželj je eden tistih vsestranskih ustvarjalcev, ki z lahkoto prehajajo med različnimi vizualnimi disciplinami, hkrati pa uspevajo negovati in razvijati nadvse prepričljivo, suvereno in prepoznavno avtorsko poetiko. V Zagrebu rojeni mednarodno uveljavljeni mojster stripa, animacije, grafike, ilustracije, grafičnega oblikovanja ... pripada generaciji, izoblikovani v drugi polovici 80. let – v času, ko je vznik subkulturnih gibanj, ki so imela na Žežlja močan in daljnosežen vpliv, prinesel svojevrstno frakturo v kulturnih, pa tudi političnih horizontih nekdanje skupne domovine. Kot je moč soditi po njegovem raznovrstnem opusu (med drugim obsega več kot dva ducata romanov v stripu oziroma stripovskih albumov), spada Žeželj med avtorje, ki niso zgolj neumorni opazovalci dogajanja okoli sebe, temveč so ob tem razvili tudi svojstven pogled na svet, da bi le-tega nato udejanjili v tenkočutni senzibilnosti, katere odlika je dosledno angažiran, vselej kritičen odnos do družbe in okolja.
     Žežljeve pripovedi so daleč od pompozne neposrednosti, ki v površnih različicah tako zlahka pridobiva značaj moralističnih lekcij oz. instantnih receptov za odrešenje sveta in posameznika –  nasprotno, njegove likovno skrbno ubrane stvaritve (naj gre za stripe, animacije ali likovna dela) pogosto učinkujejo kot pretanjene alegorije, polne arhetipske simbolike in fantastike, ki s svojimi odprtimi pripovednimi strukturami omogočajo večplastne pomenske interpretacije. Avtor poudarja, da slog, ki ga je pričel razvijati med študijem na zagrebški likovni akademiji, marsikaj dolguje preučevanju klasičnega novoveškega slikarstva, še zlasti iz obdobja baroka, kar je Žeželj nato hitro nadgradil z mnogoterimi vizualnimi vplivi, ki so do njega pronicali iz sodobne pop in alternativne kulture: poleg kultnih klasikov stripa, kot sta, denimo, José Antonio Muñoz in Alberto Breccia, je velik vtis na Žežlja pustila tudi pankovska stripovska srenja, zbrana ob italijanski reviji Frigidaire (ustanovljena leta 1980). Avtorjeva črnobela klasika, začinjena z izjemnim ravnovesjem med občutkom za povedni detajl in težnjo po dekorativnem abstrahiranju, rezonira v nadvse dramatičnih, evokativnih stripovskih vizurah, podkrepljenih z veščim kadriranjem in rezkim pripovednim ritmom, ki bralca zlepa ne spusti iz rok. Žežljeva risba se praviloma giblje v okvirjih realistične paradigme, pogosto naglašene z ekspresivnimi, čustvenimi poudarki. Tovrstna likovna govorica, ki vse pogosteje učinkuje brez besedila, zgolj s pomočjo podobe, služi vsebinskim premisam avtorjevega dela: Žežljev motivni svet, pogosto uzrt skozi prizmo futuristične distopije, tvori pisani univerzum vsakovrstnih družbenih odklonov in socialnih marginalij – poseljen je z junaki, ki se v brutalno razosebljenem okolju sodobnega megapolisa soočajo z vsakovrstnimi manifestacijami strukturnega nasilja in družbene erozije, da bi v večno trajajočem boju udejanjili in naposled tudi izživeli lastno individualnost ...

     Pri razstavi Sončno mesto gre za večmedijsko postavitev, ustvarjeno tako s statičnimi kot z gibljivimi podobami, ki v vzajemnem učinkovanju omogočajo specifično ambientalno izkušnjo – slednja bo v polni meri zaživela še zlasti ob otvoritvenem dogodku, ko se ob Žežljevem slikanju v živo obeta še improvizirana glasbena intervencija dveh slovenskih glasbenikov, Jake Bergerja in Bojana Krhlanka. Srčiko razstave predstavlja projekcija novejšega animiranega filma 1000, katerega kadre je Žeželj izkoristil kot predloge za serijo grafik, postavljenih kot prostorski paravan za vnovično projiciranje krajših odlomkov iz taistega animiranega filma. Palimpsestna zgradba tako nastalega ambienta je zaznamovana s plastenjem različnih podob, ki na ravni celote pripomorejo k učinku dramatične in kaotične vizure urbane krajine – ta ima v pričujočem projektu, in tudi v Žežljevem delu nasploh, posebno mesto. Kot že rečeno, je izkušnja velemesta močno zaznamovala njegov opus; urbano prizorišče se namreč pri njem nemalokrat kaže kot oder, namenjen drami, s katero se avtor na eni strani loteva kritične preverbe humanosti, na drugi prevpraševanja obče kondicije človeštva. Družbeno-socialne in kulturne napetosti, vezane na specifične probleme urbanega prostora, na primer gentrifikacija oziroma moč korporativizma – te problematike se je, recimo, dotaknil v enem zadnjih odmevnih knjižnih oziroma razstavnih projektov Babilon (Petikat, 2013) –, je v 1000 povzela tema, ki udejanjena s simbolično gesto slikanja rdečega sonca kot da naslavlja vprašanje usodnosti in kakovosti življenja v sodobnem megapolisu, pa tudi mnoge neizrečene, a v realnosti še kako otipljive antagonizme, ki jih to implicira. Zvočna podlaga, pod katero se podpisuje ameriška instrumentalna zasedba Critters Buggin, se več kot ustrezno ujema s kakofoničnimi prizori velemestnih ulic, nemalokrat srhljivo grozečih, odtujenih. Enega od ključnih vsebinskih poudarkov preproste zgodbe, ki jo žene vešče tempirano kadriranje in temu primerna glasba, se zgošča ob prizorih virtuozno upodobljenega boksarskega dvoboja, posrečeno alegorijo večnega boja med dobrim in zlim. Naslikana sonca, ki obarvano rdeče izstopajo iz siceršnje črnobele urbane krajine, lahko razumemo kot večznačni simbol, katerega dokončni pomen je nenazadnje prepuščen gledalcu: »1000-krat ga naslikaj in sonce bo znova vzšlo,« kot se glasi prevod uvodnega mota v filmu, se v filmski materializaciji dozdeva kot obet optimizma, skrit v majhni, drobni gesti, ki bo brezoblično urbano gmoto spremenila v sončno mesto, in – kot v poslednjih kadrih animiranega filma – horizont naposled obarvala rdeče ... [Matjaž Brulc]
     V Zagrebu rojeni DANIJEL ŽEŽELJ (www.dzezelj.com) je eden mednarodno najbolj priznanih stripovskih avtorjev naše širše regije. V poznih 80. je zaključil študij slikarstva, kiparstva in grafike na Akademiji za likovno umetnost v Zagrebu, zadnja leta pa živi in deluje predvsem na relaciji med rojstnim mestom in New Yorkom.
Kot avtor se je podpisal pod številne stripovske izdaje, sicer pa deluje tudi kot ilustrator, grafični oblikovalec, grafik in avtor animiranih filmov. Njegova dela – stripi, romani v stripu, knjige in ilustracije – so bila prevedena in objavljena v številnih samostojnih izdajah ter antologijah v ZDA, Veliki Britaniji, Švici, Franciji, Italiji, Španiji, Grčiji, Argentini, Južni Afriki in na Hrvaškem ... Poleg dobrega dva ducata stripovskih albumov oz. romanov v stripu je ustvaril številne ilustracije za naslovnice revij, knjig in CD-jev, posterje ter tri avtorske animirane filme. Od poznih 90-ih je doma in na tujem, kjer redno razstavlja, zasnoval tudi več multimedijskih performansov, v katerih prepleta glasbo in slikanje v živo. Z albumom Luna Park je bil 2010 nominiran za prestižno Eisner Award. Leta 2001 je soustanovil založniško hišo in oblikovalski studio Petikat.
________
produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana / koprodukcija: Galerija Kresija / sofinancerji: MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo

povratak na vrh

    LINKOVANJE
13.10.2014.
Priredio: Strip vesti



     Izasao je strip Tony Radeva, u saradnji sa
     Andrew MulletProof Gravesom,
     kao deo projekta Dawn of the unread:
     www.dawnoftheunread.com//issue00-cta.html
     Duke and disorderly - direktan link:
     www.dawnoftheunread.com//issue-08-01.html

     Želite da predstavite svoje radove nekom stranom
     izdavaču?
Evo jedne adrese gde možete naći "propozicije"
     za predstavljanje kod par velikih izdavača stripova:
     comicspire.com/2014/09/24/how-do-i-submit-my-artwork-...

     Po priloženome -link za video- veoma polpularan ali i veoma
     zanimljvim srip. Uskoro i kod nas: ZEROCALCARE...;)
     www.zerocalcare.it/

     Adam Wild, novo čedo izdavačke kuće Bonelli. Poseban
     po tome što okosnicu crtačkog tima čine naši autori...;)
     www.sergiobonelli.it/gallery/18303/Adam-Wild--il-ritorno-...



povratak na vrh

    STRIPOVI KOJI SE GLEDAJU I SLUŠAJU
12.10.2014.
Piše: Branislav Miltojević

„Žena-pauk“ : pokrenuta u nekoliko filmskih planova. 

     Digitalne slike: Motion comics

     S
TRIPOVI KOJI SE GLEDAJU I SLUŠAJU

     Početkom veka digitalna (r)evolucija zahvatila je i svet nekadašnje „literature“ slagane u slikama pa se generacije današnjih stripofila suočavaju sa novim medijskim fenomenom, sa „pokretnim stripovima“ (eng. motion comics). Rečju, stripovi su postali pokretni pa je danas sve teže da se razlikuje animirani, crtani film od „pokrenutog stripa“!? Uostalom, znani teoretičar Džefri Long uočava da je posve fascinantno posmatrati proces formiranja novog medija. On, najpre, pored ustaljenih oblika, mora da (pred)postavi jedinstvene izražajne karakteristike, da potvrdi stare i vaspostavi nove, i na kraju da nam otkrije kako funkcioniše kombinacija starog i novog u obrazovanju samo njemu svojstvene kreativne aure. Rani filmovi uglavnom su ličili na inscenirane pozorišne predstave, dok su, na primer, prve cede-rom igrice činile osnovu nove interaktivnosti, i ako su direktno kalemljene na filmske teme i likove holivudske be-produkcije.

     Zato većina današnjih „novih medija“ otvara jednu od sveprisutnih dilema: Kako na inovativan, zanimljiv i profitabilan način iskoristiti razvoj jeftinih, sveprisutnih video i internetskih pomagala u oblikovanju relativno novog oblika audio-vizuelnog pripovedanje!?

     U tom kontekstu, udarno mesto najpre pripada kratkim ali trenutno efektivnim izražajnim formama koje su se na prelasku dva veka ustalile kao vebizode (eng. webisode) i mobizode (mobisode). Prvi sadržaj je osmišljen za „konzumiranje“ na vebu a drugi na mobilnim uređajima, kao što je, na primer, dvadesetčetvorosatni spin-off 24: Conspiracy“Marca Ostricka i Erica Neala Younga. Ali  od novijih audio-vizuelnih oblika pripovedanja, trenutno, najzanimljiviji fenomen predstavljaju „pokretni stripovi“. Zahvaljujući razvoju novih tehnologija, linija razgraničenja između digitalnih stripova, animacije (ili animiranog filma) i video-igara postaje nejasna, a isto važi i za njihove medijske pandane u svetu mobilne telefonije budući da je ekran (našeg) mobilnog aparata postao multimedijalni fenomen prve interaktivne vrste.

     Uostalom pogledajte rane radove koji konstituišu poetiku „pokretnih stripova“: „Broken Saints“ (2001), fleš-animirani serijal Brookea Burgessa, Iana Kirbyija i Andrewa Westa . Apostrofiramo i učinak „Lions Gatea“, američko-kanadske kompanije koja je u prvoj polovini prošle decenije, pored ostalog, predstavila danas verujemo najkontraverzni horor serijal „Saw Rebirth“ - Jamesa Wana i Leigha Whannella. Reč je o jednom od prvih primera animiranog stripa stvorenog kako bi se povezao, „ušio“ u poznatu stripsko-video-filmsku franšizu Saw/Slagalicu strave. Izvorno, prvi od sedam filmova iz serijala „Slagalice“, u kojima žrtve nastoje da izbegnu  zamke koje im postavlja Jigsaw i iz groba smišlja mračne i okrutne slagalice, snimljen je za samo 18 dana, dok je premijera upriličena  2004. na Sandens festivalu i odmah je ocenjen sa NC-17, zbog „snažnog grafičkog nasilja“. Film pokazuje šta (sve) digitalna tehnologija specijalnih efekata može da uradi sa savremenom medijskom i žanrovskom produkcijom, a zahvaljujući istoimenom sineastičkom projektu, ali i video-igri, stvoreno je osobeno „tehno-sublimno iskustvo“ Novog veka...

„Slagalica strave“ kao prolog za
istoimeni filmski serijal

     U početku su „pokretni stripovi“ masovno eksploatisani kao pretpremijerni trejleri za filmske serijale rađene prema stripskim predlošcima. Tek se sredinom prošle decenije ustoličuju kao samosvojna izražajna sredstva. Pored ostalog u vreme kada su čelni ljudi „Marvela“ odlučili da adaptiraju i (p)okrenu Astonishing X-Mena - Josepha Jossa Whedona i Johna Cassadayja ili u trenutku kada je kratka priča „N.“ majstora horora, autora „Zelene milje“, pretočena u 24 epizode stripa „Stephen King’s N.“ (sve dostupne na „YouTubeu“)... itd.

     Stripovi se dakle sve više gledaju i slušaju, a kao oživljeni radovi - pokreću?! U suštini, reč je o miksovanoj, vrlo kratkoj, minimalistički svedenoj formi koja se uglavnom distributira na društvenim mrežama i koja kombinuje elemente štampanog stripa i animacije/crtanog filma. Za „pokretanje“, u početku, potreban je multimedijalni plejer ili neki prenosni ili mobilni uređaj, telefoni koji direktno podržavaju em-pe-četri format. Ili kako pomalo sarkastično primećuje Cris Cumins „većina naslova dizajnirana je za ljude koji su suviše lenji da bi gubili vreme čitajući grafičke romane, dok s druge strane mob-radovi predstavljaju Cliff's Notes stripske industrije (audio-vizuelno svedeno, prepričano originalno izdanje – prim. B. M.). Rađeni su tako da je njihova inferiorna animacija podređena čistim zakonima tržišne ponude i potražnje, nalaženju primarnog trgovačkog seling pointa, a tek potom reflektuju duh savremene Amerike, zadovoljavajući osrednji, mediokritetski duh ’obećane zemlje“.

     Dakle, „pokretni strip”, poput „ilustrovanog filma“, čini relativno novu (s)likovno-grafičku formu koja rekombinuje elemente štampanog stripa i (filmske) animacije. Odnosno medij koji virtuelno ovaploćuje posebno perceptivno stanje koje možemo odrediti prostom konstatacijom: kako bi stranice stripova izgledale kada bi se pokrenule! Čine neku vrstu hibrida između potpune animacije i statičkog paneliranja, sa (u postprodukciji) apliciranim zvučnim efektima i sinhronizovanim glasovima. A možemo da ga definišemo kao oblik produženog stripa. Jer autori slobodno pozajmljuju i koriste originalne stripske table, dok njihovo značenje pomeraju kroz redizajnirani zvuk i naknadno montirane muzičke priloge, a proširuju dodavanjem raznih vizuelnih efekata (posebno tri-de kompjuterski generisanih prizora), stvarajuću zaumnu atmosferu kao u nekadašnjim američkim „hard boild“ krimićima...

U „Marvelovoj“ „kući ideja“ stvoreni su prvi originalni „pokretni stripovi“
(Astonishing X-Men Motion Comic: Gifted)
     Zato nama na kraju ništa drugo ne preostaje nego da postavimo pitanje: Hoće li „pokretni strip“ postati samosvojno sredstvo izražavanja? U turbulentnim vremenima brzih medijskih (pro)mena teško je bilo šta dugoročno predviđati. Trenutno, niko ne može da ospori činjenicu da je novi panoramski i skenirani (pan & scan) format produkciono vrlo jeftin i da se njegova tehnološka osnova brzo savladava i osvaja, i da su stripski koncerni pronašli novu tržišnu formula za pravljenje novca. S druge strane, ako ništa drugo, barem za sada, kao medijsko nedonošče, veoma dobro služi filmskoj industriji kao pomoćno marketinško sredstvo u promociji novih kino-hitova!

     [Objavljeno u listu „Politika“ jula 2014.]

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
12.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    STIGLI SLUČAJEVI!
11.10.2014.
Press: Strip vesti

     Imamo zadovoljstvo obavestiti Vas da će se Izgubljeni slučajevi pretpremijerno pojaviti u Fabrici (Novi Sad) na berzi stripova i knjiga u sklopu Bunker Festa, dana 11.oktobra, u subotu, tojes' sutra (od 12h pa nadalje).      Potražite Izgubljene, jer poštenom nalazaču sleduje robno-novčana razmena po principu pare za knjigu, iliti knjiga za pare na obostranu korist subjekata u interakciji.


     Više detalja ovde: www.darkwood.co.rs/forum/index.php?topic=24791.30

povratak na vrh

    STRIP: CANE
11.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    NIZ CRVENU REKU LJUDSKOG STIDA
09.10.2014.
Piše: Ilija Bakić


     Prikaz strip albuma „Vadisrce: po motivima istoimenog
     romana Borisa Vijana“ Đorđa Milovića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2013.


     NIZ CRVENU REKU LJUDSKOG STIDA

     Đorđe Milović (1960) spada u srpske strip autore koji tiho i postojano grade i razvijaju svoju poetiku ne mareći za tekuće strip mode i trendove. Ta samonametnuta izdvojenost dozvoljava umetniku da stvara neopterećen dnevnim zahtevima; s druge strane, međutim, odbijanje da se aktivnije učestvuje u životu ovdašnje strip scene rezultira izostankom priznanja koja autor zaslužuje. Osobenosti svih do sada objavljenih Milovićevih radova jesu prefinjeni grafizam, ponekad dopunjem delikatnim kolorom, te stalna okrenutost literaturi kao predlošku za strip. Dosledni nastavak ovih interesovanja je i album „Vadisrce“ rađen po motivima romana Borisa Vijana (1920-1959) buntovnog umetnika brojnih interesovanja - od poezije, pozorišta apsurda, bizarnih proza, krimića koji su uznemiravali javnost (i izazvali sudski proces protiv romana „Pljuvaću po vašim grobovima“ iz 1946, koji je predstavljen kao Vijanov prevod dela nepostojećeg američkog pisca Vornera Salivena), preko komponovanja šlagera, publicistike, prevođenja naučne fantastike do virtuoznog sviranja džez trube. Vijan je živeo burno, bez kalulisanja, neprestano izazivajući sopstvenu (preranu) smrt. Roman „Vadisrce“ objavljen 1953. karakteriše kontinuirani odmak od zdravorazumskog, izneveravanje obrazaca i rutina ponašanja što, sveukupno, rezultira osećajem začudnosti, lakoće i vrtoglavice izazvane pomanjkanjem prepoznatljivih tačaka oslonca odnosno sveprisutnim ludizmom koji se ispunjava i zadovoljava čistom igrom slobode stvaranja zapleta i (lažnih) raspleta.

     „Vadisrce“ prati Žakmora koji dolazi u neimenovano selo/varošicu na obali mora i, krećući se kroz njega, upoznaje bizarnost takozvanih običnih, svakodnevnih, naizgled trivijalnih stvari. Iza fasada pastoralne provincije kriju se, međutim, nefunkcionalne porodice, prodaja staraca na trgu (robova?), pagansko podsmevanja svešteniku, strašni običaj potkivanja dece jer njihova majka odbija da ih pusti u svet za koji su stvoreni. No, kako se nova snaga ne može zauzadi, deca će i duhovno i telesno izletati iz gnezda-zatvora sve dok, u otvorenom finalu albuma, ne budu živa zazidana u staklenu kocku iz koje, na prvi pogled, nema izlaska a u njoj nema života.

     Vrhunac svekolike bizarnosti je crvena rečica stida i sramote koja teče kroz naselje i u koju meštani bacaju trupla ili delove tela koji im više ne trebaju! Odatle ih zubima - i samo zubima - vadi i odnosi nesretnik Slava koji je obdaren i proklet sposobnošću da saoseća i pati za druge. Sa svoje strane ni stranac Žakmor nije bez grehova i ambicija - on je „potrošač naravi“ i traga za mestom gde će sprovoditi svoje ideje „psihoanalizovanjem“ ljudi. Posle sedam godina, tri meseca i dva dana bez ikakvih rezultata, Žakmorov entuzijazam nestaje i on shvata da je upravo stid najrasprostranjenija ljudska emocija pa postaje Slavin naslednik u čišćenju reke stida.

     „Vadisrce“ je višeslojna priča, kojoj težište nije na akcionim scenama već na alegorijama i aluzijama pa, zbog svega toga, zahteva precizan, sugestivan i promišljeni vizuelni (ob)lik. Milović crtež svodi na drhtavi kroki prekriven prozirnom vodenom bojom što mu daruje zavodljivu lakoću koju i Vijanova priča nosi. Kadriranje i montaža tabli te česte izmene rakusa dodatno oneobičavaju i potcrtavaju začudnu atmosferu. Rečju, Milovićeva rafinirana interpretacija Vijanovog „Vadisrca“ zrelo je i ubedljivo umetničko delo koje zaslužuje punu čitalačku/gledalačku pažnju i poštovanje.

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 27.9.2014]

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
08.10.2014.
Priredio: Strip vesti


     Strip autorka Nina Bunjevac povodom
     svog novog dela „Fatherland“


     RAZUMETI NE ZNAČI I OPROSTITI

     AUTOR: ANICA TUCAKOV

     Nakon stripa „Avgust 1976“, u kome je Nina Bunjevac započela diskusiju sa mrtvim ocem o njegovom ideološkom i životnom izboru, tokom ovog meseca biće objavljen novi strip ove autorke „Fatherland“, najpre u Engleskoj, potom u SAD-u, Kanadi, a od oktobra i u Hrvatskoj.

     „Fatherland“ na 160 strana zaokružuje ovu intimno i društveno zahtevnu i veliku temu, uz detaljno proučavanje životnog puta svoga oca i razumevanje kompleksne društvene i porodične istorije.

     Strip „Avgust 1976“ (koji je publika u Srbiji mogla da pročita u zbirci stripova „Hladna kao led“) bio je začetak velikog autorskog poduhvata „Fatherland“.

     - „Fatherland“ je nastao kao reakcija na prijem stripova sabranih u zbirci „Hladna kao led“, posebno na strip „Avgust 1976“ u Srbiji i Hrvatskoj. Veliki broj prikaza i reakcija bili su siguran znak da je tema vredna daljeg istraživanja.

     Koliko je bilo potrebno vremena da se realizuje ovakav strip?

     - Istraživanje materijala, razgovori sa članovima porodice, te pisanje scenarija trajalo je oko 18 meseci. A sam rad na kadriranju, crtanju, odnosno realizaciji stripa uzeo je još 18 meseci, da bih uspela da ispoštujem rokove za objavljivanje. Rad na ovom stripu bio je zahtevan zadatak, i fizički i psihički. Ponekad je bilo teško podneti izolaciju i šesnaestočasovni radni dan, kombinovan sa emotivnom komponentnom oživljavanja bolnih sećanja. Kada sam predala materijal izdavaču, osećala sam se kao da me je voz pregazio. Imala sam velike bolove u leđima, a i vid mi je pomalo oslabio. I dalje se emotivno oporavljam.

     Čini se da je fotografija bila osnovni medij na koji ste se oslanjali u formativnom zahvatu.

     - Želela sam da ova strip knjiga podseća na stari foto album, jer je priča veoma lična. Moja majka, sestra i ja stalno smo se selile, menjale domove, gradove, zemlje, čak i kontinente, puno puta. Ove fotografije bile su jedine stvari koje smo očuvale i uvek smo ih nosile sa sobom. Kada sam bila dete, često sam ih gledala i pokušavala da vidim detalje koji bi osvetili enigmu koju je otac predstavljao za mene, te da tako proučim i svoje rano detinjstvo. Te fotografije polazna su tačka ovog stripa. Proces na njihovom skeniranju, uvećavanju i njihovo pomno gledanje nalikovalo je detektivskom postupku. Neverovatno je koliko toga se može videti iz samo jedne fotografije (što je nešto što smo, bojim se, izgubili u ovo digitalno doba) istražujući izraze lica, jezik tela i predmete koji okružuju prikazane ličnosti.

     Vaša baka igra jednu od centralnih figura u vašem životu, te i u samom stripu. Nekadašnja stamena partizanka od koje vam je, čini se, ostao osećaj sigurnosti detinjstva, snaga i ispravno usađene vrednosti.

     - I baka i deka sa majčine strane učestvovali su u mom odrastanju, ali baka je većinom odgovorna za to kakva sam osoba postala. Imala je snažna moralna uverenja. Nikada nije lagala, bila je bolno iskrena, da je zbog toga stvarala neprijatelje na svakom koraku, što je često uključivalo i članove porodice. Takođe, bila je odana i zaštitnički postavljena prema deci i unucima. Ona je prva otkrila moj talenat za pisanje i crtanje u veoma ranom dobu i učinila sve da to neguje i dalje razvija. Kod bake i deke uvek je bilo papira i bojica za mene, kao i kasnije beležnica da bih mogla da pišem, najčešće sećanja moje bake. Takođe, bila je veoma daroviti pripovedač. Privlačila je ljude. Zbog nje i njene snage nikada se nisam osećala osujećeno što sam žena.

     Poput vaše minuciozne grafičke obrade, strip sadrži i veoma pedantno i detaljno obrađene istorijske događaje koji se odnose na različite etape istorije Jugoslavije. Očito je da je bilo potrebno dosta istraživanja i konsultacija sa različitim istorijskim izvorima. Kako ste vi radili na tim veoma delikatnim stvarima? Koje ste izvore koristili i konsultovali?

     - Najpre, želela bih da istaknem da ovaj strip nema karakter propagandnog materijala ili istorijskog dokumenta. To je rad o istoriji moje porodice. Istorijski detalji su tu da objasne zašto i kako su se određene stvari događale. Istorija moje porodice i istorija Balkana su tako prožete da bi negiranje jednog značilo negiranje drugog. Jasenovac i ustaše su postojali. Tu je moj otac izgubio svog oca, kao i mnogi drugi članove njihovih porodica. Četnici jesu bili neprijatelji partizana, a moji baka i deda borili su se protiv njih i Nemaca u isto vreme. Moj deda je imao četnički metak u kolenu do smrti. Znam da su posleratne godine bile problematične, jer su baka i deka, posvećeni komunisti, razočarani izgubili poverenje u sistem sa isterivanjem etnički nemačkih porodica iz Vojvodine, kao i zbog elitizma i oportunizma komunističke partije. Ali socijalistička Jugoslavija, u kojoj sam ja živela, bila je mnogo drugačija od tih posleratnih godina, i nakon 24 godine života u Kanadi još uvek tvrdim da nije bilo boljeg mesta od socijalističke Jugoslavije da se odrasta i živi.
     Tako sam koristila lične ispovesti kao polaznu tačku - majke, bake, dede, tetke po očevoj strani, Mare. Istraživanje se zasnivalo na verifikaciji ovih priča i dokumentovanju preciznih datuma, mesta itd. Izvori za dalja istraživanja potiču iz akademskih tekstova, knjiga, sa foruma - svega što bi mi palo pod ruku. Nisam pravila razliku na osnovu toga odakle izvori potiču, od levičara ili desničara. Nastojala sam da sebe emotivno izdvojim iz ovog procesa, te se to na kraju svelo na čistu logiku. Recimo da sam obrađivala desetak tekstova na istu temu iz 10 različitih ili čak i suprotstavljenih izvora - informacija koju dele svih 10 izvora najverovatnije će biti istinita.

     Nadovezujući se na prethodno postavljeno pitanje, verujem da je to veoma važno, jer ovaj strip će najpre biti predstavljen publici u Engleskoj, Kanadi i Americi, pružajući sliku inostranoj publici o događajima iz tog doba na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Koju težinu to ima za vas?

     - Ima veliku težinu, jer sa većom publikom dolazi i veći osećaj odgovornosti. „Fatherland“ će izaći u tiražu od 50.000 primeraka samo u SAD-u, ne računajući izdanja koja će izaći u Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji.
     Sve češće se susrećemo sa terminom „balkanizacije“, jer se sve više zemalja u svetu raspada zbog nacionalizma, fanatizma, razlika između različitih religija ili etničkih pripadnosti. U stripu „Fatherland“ nastojala sam da predstavim kako istorija oblikuje pojedince, ali najviše, šta mržnja i nasilje čine nevinim posmatračima, ženama i deci.

     U stripu „Avgust 1976“ saznajemo samo za poslednji čin jedne velike životne drame i izbora koji je napravio vaš otac. Međutim, kako je došlo do tog izbora, predstavljate u poglavlju „Detinjstvo“.

     - Rad na tom poglavlju nije bio lak. Detinjstvo mog oca bilo je veoma teško. Rođen je u srpskom selu Bogićevci u Slavoniji, sa nasilnim ocem alkoholičarem i bolešljivom majkom. Izgubio je oca u Jasenovcu, majka mu je umrla od tuberkuloze, bio je svedok smrti i razaranja tokom Drugog svetskog rata. On se sa tim nosio na jedini način na koji je znao - oko za oko - tema tako česta na Balkanu. Razumevanje njegovih dela ne znači da se ona opraštaju. Ipak, duboko sam tužna zbog bola koji je nosio u sebi do njegove prerane smrti. Tužna sam zbog činjenice da ljubav njegove žene i dece nije bila dovoljna da mu zaceli rane iz detinjstva.

     Najzad, „Fatherland“ se, zapravo, ne završava poslednjim strip prizorom, već vašim posvetama. Strip najpre posvećujete sinu, majci, ocu, sestri, bratu, tetki i Dejanu, kao i senima bake i deke. Došlo je do prihvatanja, usvajanja vaše porodične istorije?

     - Da, u potpunosti sam sada usvojila porodičnu istoriju. Međutim, da bih se uhvatila u koštac sa ostatkom bola, moraću da ponovo „posetim“ devedesete godine i ratni konflikt u nekadašnjoj Jugoslaviji, kada sam izgubila dom, zemlju, dok sam živela sa zaveštanjem svog oca u Kanadi. To je nešto sa čime ću se boriti u narednom delu.

     Kakve reakcije očekujete, s obzirom na značaj teme?

     - Čvrsto verujem da je samo dva odsto populacije zaista dobro, moralno i savesno. Ova knjiga je njima namenjena. I mom sinu, koji zaslužuje da živi dobar život, bez tereta koji sam ja morala da nosim celog života.

40 sati rada po strani
 - Tokom godina koristila sam kombinaciju više tehnika, uključujući i tehniku rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, kao da sam tragala za pravim tehničkim izrazom. Verovatno je i to razlog što mi je za prvu strip knjigu bilo potrebno 40 sati rada po strani. Kada sam počela da radim na stripu „Fatherland“, znala sam da zbog rokova moram da se pridržavam ekonomičnije tehnike, ali ne na uštrb kvaliteta umetničkog dela. Sada koristim kombinaciju rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, sa velikim delovima crnih i belih polja koja unose ravnotežu u celokupno kompoziciono rešenje tabli - objašnjava mukotrpni nastanak svojih stripova Nina Bunjevac.


     [Objavljeno: Danas, Beograd, 6.8.2014]

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
07.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





SUPER BOOK
Dylan Dog #29
:
Mefisto


132 strane
280 dinara



Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (144)
05.10.2014.
Piše: Zoran Đukanović

     (ovoga puta na engleskom)

     THE MAN WHO WRITES FOREWORDS

     Essays and critiques by Zoran Djukanovic (1955) have been translated into English, French, Dutch and Arabic and have been published in over forty newspapers, weeklies, comics magazines and magazines on culture and literature. He is known as one of the best experts of comics art in the Balkans, and he jokingly calls himself "the man who writes forewords," since in recent years his introductions appear in many luxury editions devoted to comics in Serbia and Croatia.
     We have edited a selection of questions and answers from several recent interviews with Zoran Djukanovic.

     You wrote about politics, literature, film, and yet for decades you put emphasis on comics as a primary area of your research and writing ... Why?
     I'm an obsessive consumer of literature, film, comics, and visual arts in general. I wrote essays on politics, literature, film and comics, but comics emerged from the very beginning as the ugly duckling in which I saw a swan and followed its development.
Zoran Djukanovic and Zika Tamburic (the Modesty Comics and the Omnibus Strip editor)
at the comics festival MaFest in 2012, Makarska, Croatia 
     Do you think that comics as a medium is out of the shackles of the ghetto, either imposed or self-imposed, and whether it takes a well-deserved position among the other arts. What do you think is the actual position of comics today?
     Yes, comics are out of the ghetto. But some comics suckers, by inertia, put them back into it... The argument is a Pulitzer Prize in 1992 to a graphic novel (“Maus”, by Art Spiegelman). The argument is that Vladimir Pistalo, a writer and the winner of the NIN Award, wrote the novella "Corto Maltese", which has experienced a series of releases. The argument is Umberto Eco’s book “Apocalyptic and Integrated” from 1964... The arguments are all great critics and essayists who have devoted themselves to the study of this media.

     How do you balance your love for classic comics with alternative and subversive comics?
     Love of classic comics to me was not compromised with the surge of comics with a completely different sensibility in the late seventies. A long time ago, before I was even learning the concept of postmodernism, I had, in itself, fully integrated the love of elite and mass culture. In my passionate mind it was only a matter of time before the sharp boundaries between the two worlds begin to crumble and in my head that had already been demolished in the seventies. The title of my book “Thomas Mann or Philip K. Dick” (1988) poetically expressed this paradigm.

     What is for you the best comics in the world, i.e., to make it easier, or make things more difficult, if you need to take to a desert island only one comic, which would it be and why?
     I do not like to answer or/or questions like: are you for or against Sigmund Freud; who do you like more - mom or dad, gulag or economic exploitation ... Whenever you approach some comics again, you need a fresh start to be able to experience them as if you read them for the first time. It is the equivalent of falling in love and every dive into comics has to be ‘for the first time’, because it is in a new context. Part of this changing context is we ourselves. So, depending on at what point you ask me, I would have provided different answers. Nevertheless, I will try to offer at least a consolation prize, or prizes. I'd have brought the most beautiful love story narrated in a comic book, Craig Thompson's “Habibi”. After an intensive and repeated close reading, I will need some time to pause in order to once again be able to take on a new meeting with this work. One of the comics that I was least bored with during long reading is “Lucky Luke” by Goscinny and Morris. The best graphic novels in the series “Ken Parker” by Berardi and Milazzo are comics equivalent of friendship, not going back to them constantly or too often, but I have confidence that when I get back, waiting for me will be warmth and humanity. “Sandman”, “Corto Maltese”, diptych “The Big Hoax” and “The Iguana” by Trillo and Mandrafina, the first five episodes of “Le vagabond des limbes” by Godard and Ribera, “Alien Justice” of the series “Nexus” by Baron and Rude, “Fires” by Mattotti, “Flash Gordon” by Barry in the period between 1951-1963...
Zoran Djukanovic at the Salon of Comics in 2013, Belgrade, Serbia 
     Can you live off your writing about comics? Which publishers are you collaborating with?
     I have a 'genius' financial structure: I live in a rich country (the Netherlands) and publish my works mainly in countries in transition and in the cycle of crisis of capitalism and recession. Can I live from my writing? Of course not.

     Do you think that the time for comics, as the ninth art, slowly going through and how do you feel about the increasing consumption of comics in an electronic form?
     Visual narrative exists from the cave drawings and we, when we go back to the caves, are likely to continue with the visual storytelling. I read comics in equal shares as printed and digitally scanned. For a careful analysis is particularly useful to zoom in scans with a high resolution on the big screen…
It is like to worry about whether gossip, as a social-psychological phenomenon, is going to disappear. Do not worry, just look at Facebook.

     (izvorno objavljeno na www.modestycomics.com/library/blog, August 17, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
05.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
04.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





Dylan Dog #87:
Druga šansa
piše: Paola Barbato
crta: Giampiero Casertano

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
04.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    MARKETPRINT NEWS
03.10.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1118
oktobar, 2014.godine


Torgal
"Varvarin"
scenario: Van Ham
crtež: Rosinski


Spirit

"Dr Šizoid"
autor: Wil Eisner


Redov Bili

autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
03.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
knjiga #24

Kolekcionarsko
izdanje





Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda,
edicija
Veseli četvrtak
.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    SCI&FI STRIPOVI
27.09.2014.
Piše: Tihomir Jovanović

     Udruženje građana Fanovi naučne fantastike SCI&FI je na 12-tom strip salonu u SKC-u predstavilo svoje fanzine posvećene stripu. SF Portal br. 13 doneo je stripove Den Berija najpoznatijeg po radu na Flašu Gordonu. Ovde dat strip Flaš Gordon preuzet je iz Politikinog zabavnika, ova epizoda izlazila je od broja 442, 18.06.1960 do broja 459, 15.10.1960 godine. Osim ovoga dati su i manje poznati radovi Den Berija koji kod nas nisu objavljivani.
     U Strip Portalu prikazani su tekstovi i stripovi koji su deo našeg ranijeg rada i objavljivani su u našem fanzinu Terra. Na kraju svakog broja objavljujemo po nekoliko tabli SF stripa, kao i posebne celine posvećene nekom autoru ili temi u pojedinim brojevima SF Portala. Svi brojevi Terre mogu se slobodno daunlodovati sa našeg sajta www.sciencefiction.org.rs u PDF formatu. Tekstualni deo se odnosi na značaj britanskog SF stripa na prostoru bivše Jugoslavije a na kraju je dat kompletan strip Rona TarneraNapad iz svemira, objavljen u ediciji Crtani romani br. 5.
     Često se zanemaruje uticaj britanskog SF stripa na razvoj SF na prostoru bivše SFRJ. Pokušali smo da ukažemo na najznačajnije stripove sa ostrva koji su od šezdesetih godina do raspada Jugoslavije uticale i stvarale generacije SF čitaoca i ljubitelja filmova. U sastavljanju ove liste pomogli su mi Adnadin Jašarević, direktor muzeja grada. Uređivao je strip reviju „Horostop“ (stop hororu) od 1994. do 1997., kao i „Ze-strip“, 2005., „Zenica 3000.-te“, 2008., koje su iscrtali polaznici prve (i jedine) bh škole stripa koju je utemeljio i vodio kao mentor Adnadin Jašarević. Zenice i Željko Pahek, poznati strip autor iz Beograda.

     Tihomir Jovanović, sekretar udruženja

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
27.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zgor #87:
Dvoboj na okeanu
piše: Mauro Boselli
crta: Michele Rubini

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
27.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    REZULTATI STRIP KONKURSA
26.09.2014.
Press: SKC BGD


KONKURS  2014

Broj pristiglih radova na konkurs: 180
Broj učesnika: 205
Broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 13
Radovi pristigli iz sledećih zemalja:
Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Crne Gore, Češke Republike, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije, Uzbekistana.

Žiri: Jugoslav Vlahović strip autor, ilustrator, karikaturista i urednik NIN-a (predsednik žirija); Vujadin Radovanović, strip autor; Goran Skrobonja, pisac i strip scenarista; Slobodan Jović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Darkvud; Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics

     Reč žirija:
     Dvanaesti Međunarodni salon stripa u Beogradu privukao je ponovo veliki broj kvalitetnih autora. Žiri je, i ove godine kao i prethodnih, bio na slatkim mukama dok je birao stripove koji su zaslužili da budu nagrađeni.

     U više kategorija predviđenih za nagrađivanje, uključujući i one čiji autori tek stupaju u uzbudljivi svet strip-stvaralaštva, čini se da je najteže bilo odabrati ovogodišnjeg najboljeg crtača: stripovi u konkurenciji za ovu nagradu bili su zaista, svaki na svoji način, mala remek-dela tuša i boje, kadra i figure, senke i atmosfere. Tematski, radovi su pokrivali uobičajeni raspon od epske i naučne fantastike, preko istorijskog stripa sve do poetičnih i smelih stripova na granici eksperimenta, a posebno je bilo primetno prisustvo stripova sa tematikom iz Prvog svetskog rata što se i moglo očekivati, jer se ove godine obeležava pun vek od početka tog velikog konflikta.

     Neprekidno interesovanje kako mladih, tako i već odavno afirmisanih umetnika spremnih i željnih da publici i stručnoj javnosti na beogradskom Salonu stripa predstave svoje nove radove, pokazuje da je ova smotra postala izuzetno važno mesto susreta autora najrazličitijih senzibiliteta i stilova. Iz godine u godinu, broj i kvalitet predstavljenih stripova sve nas više učvršćuje u uverenju da strip kao umetnost u ovom regionu ima itekako svetlu budućnost.

     Goran Skrobonja

     NAGRADE:

     NAGRADE ŽIRIJA:

     • GRAND PRIX:
       Dragana Stojiljković (scenario) / Dražen Kovačević (crtež), Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     Dragana Stojiljković (1980, Beograd) piše priče, eseje i strip scenarije. Priče je objavljivala u časopisima Astronomija, Gradina, fanzinima Helly Cherry, Emitor i u tri zbirke Festivala fantastične književnosti u Pazinu. Sarađivala je sa brojnim domaćim časopisima i radio emisijama. Radila je na radio Indexu i Studiju B kao novinar i organizator emisije posvećene fantastici Pogled iz svemirskog broda. Član je Društva za promociju naučne fantastike, nauke i tehnologije Photon Tide i urednik je njegovog fanzina Nova. Bila je jedan od organizatora prve Star Trek konvencije u Srbiji TrekNS i asistent producenta dokumentarnog filma Trekkies 2, snimanog u Novom Sadu za Paramount Pictures (2003). Jedan je od organizatora i producent dve konvencije Beokon za Društvo ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Dobitnik je nagrade za najbolji scenario na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2009. godine (Morti, crtač Saša Arsenić).
     Dražen Kovačević: Rodjen je u Zagrebu 1974. godine. Fakultet primenjenih umetnosti završio je 1999. u Beogradu. Autor je strip serijala La Roue, L’Epee de Feu, Walkyrie i jedan od crtača na serijalu La Meute de l’enfer, za francuske izdavače Glenat, Soleil i Les Humanoides Associes. Autor je brojnih ilustracija i serigrafija, uglavnom za specijalizovane strip prodavnice, galerije i izdavače u Belgiji i Francuskoj. Dobitnik prve nagrade za debitantski strip na konkursu izdavačke kuće Glenat povodom njihove tridesetegodišnjice, u Angulemu 2000. godine.

     • NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA:
       Dragana Stojiljković (scenario) / Dražen Kovačević (crtež), Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     •
NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
      Nora Mesaroš, Srbija, “Gospođa Dalovej”

     • NAJBOLJI SCENARIO:
       Marija Nikolić / Jelena Nikolić, Srbija, “Slovo za poneti”

     • 
NAJBOLJI CRTEŽ:
       Dražen Kovačević, Srbija, “Ni na nebu ni na zemlji”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI:
        Nikola Radosavljević, Srbija, “Pismo Vitače Milun”

     NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:

     •  MLADI LAV:
        Marina Stefanović (2000), Srbija, “Med”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU:
        Jakša Lakićević (1999), Srbija, “Put mornara”

     • 
SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ:
        Jelisaveta Zečević (2000), Srbija, “Pokojnica”

     • SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA:
        Lazar Vasilić (2009), Srbija, “Policajac”

     
NAGRADE PRIJATELJA SALONA:

     •
NAGRADE FIRME COMPUTER LAND BEOGRAD:
       1. Ivana Filipović (scenario) / Sabahudin Muranović – Muran (crtež), Srbija, “Svet od senki”
       2. Nebojša Vasilić, Srbija, “Sveti Sava i pustinjak”
       3. Ivana Lazić, Srbija, “Zalutala u vremenu”

     • NAGRADA STRIPOTEKE:
        Saša Arsenić, Srbija, “Heroina”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS:
       Ana Petrović, Serbia, “Slatka glupost”
       Gordana Dramićanin, Srbija, “You are not Alone”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD:
       Jasna Radojičić (scenario) / Jelena Marjanović (crtež & kolor), Serbia, “La petite mort”
       Dragana Kovačević, Srbija, “Zataškane misli”

     • NAGRADE KNJIŽARE DELFI:
       Marko Šerer, Srbija, “Šah-mat”
       Ana Petrović, Srbija, “Slatka glupost”

     •
NAGRADE STRIP REVIJE KIŠA, KRAGUJEVAC:
       Stepanka Jislova, Češka Republika, “The Tree”
       Stefan Katanić, Srbija, “Štetočine”

     • NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS:
       Marian Mirescu (scenario) / Mircea Cantemir Ciobanu (crtež & kolor), Rumunija,
       “The True Story of the Bat-Man”

     •
NAGRADA  STRIP MAGAZINA MUNJA STRIP:
       Nikoleta Pavlović (2001), Srbija, “Blago poput… knjige”

     • NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE ČAROBNA KNJIGA:
       Nenad Pejčić (scenario) / Igor Krstić (crtež & kolor), Srbija, “Čudesni dar gospodina Arsentijevića”
       Marko Stojanović (scenario), Srbija / Todor Iliev (crtež), Bugarska, “Kraj sveta”

povratak na vrh

    5. FESTIVAL NESVRSTANOG STRIPA
24.09.2014.
Press: Novo doba festival

     5. Festival nesvrstanog stripa Novo Doba 2014.

     DIMENZIJA LUDILO / THE MADNESS DIMENSION

     Od 29. septembra do 5. oktobra u Beogradu i Pančevu održava se peti po redu festival nesvrstanog stripa, grafike, zvuka, muzike i videa.

     Kao posebno atraktivan deo programa preporučamo izložbu zagrebačke grupe Zzot (29. septembra u 20h u Centru za kulturnu dekontaminaciju), izložbu finskog strip autora Marka Turunena (1. oktobra u 19h u Kulturnom centru Rex) i brojne otvorene radionice.

     Kao i uvek svi programi su slobodni i besplatni, lepi i potresni.

     Više informacija i kompletan program ovogodišnjeg festivala nalazi se na:
     www.novodobafestival.net

     i na našoj facebook stranici:
     www.facebook.com/NOVODOBAFESTIVAL




     Peti festival nesvrstanog stripa Novo Doba će biti održan od 29. septembra do 5. oktobra 2014. godine na više lokacija u Beogradu i Pančevu. Sedmodnevni intenzivni program festivala obuhvata dnevne aktivnosti uglavnom posvećene radionicama, i bogati noćni program izložbi, video projekcija i muzičkih dešavanja.

     Novo Doba pruža odabrani pregled veoma aktivne i produktivne nezavisne scene, kako u Srbiji i ex regionu tako i u širem međunarodnom kontekstu, te time prezentuje spektar nesvrstanih autora, medija, stilova, tehnika, podžanrova, veština, lepih veština, kontrakultura, kultura i nekultura. I više od toga, festival nudi neposredan uvid u Dimenziju ludilo, što je istovremeno tema ovogodišnjeg festivala.

     Ove godine će u otvorenim radionicama učestvovati svi gosti festivala, autori i zainteresovana publika, kao i mladi štićenici iz udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“. Radionice će prezentovati niz aktivnosti i veština vezanih za rad na stripu i izdavanju stripa: zajedničko crtanje i osmišljavanje strip izdanja i ilustracija, sito štampu i slične procedure koje omogućuju autorima da u „DIY“  uslovima štampaju vlastite stripove, fanzine i sveske grafičkih radova.

     Izložbom zagrebačke skupine ZZOT, koja je obeležila alternativni i avangardni strip osamdesetih godina prošlog veka, ukazuje se na postojanje izvesnog kontinuiteta tendencija i senzibiliteta u oblasti nezavisnog stripa, a posetioci će doživeti jedan veoma živahan, duhovit i multidisciplinaran rad sada već prepoznatih i uspešnih aktera iz navedene skupine ZZOT.

     Brojni učesnici festivala iz zemlje i inostranstva su, između ostalih  – Marko Turunen iz Finske, Dunja Janković, Igor Hofbauer i Miron Milić iz Hrvatske, Goran Dačev iz Makedonije, Mathieu Desjardins i Renard IV iz Francuske, Anna Ehrlemark, Mattias Elftrop i Heidi Somero iz Švedske, grupa Grejpfrut, Ekološko društvo Porevit i klub Menza pri Koritu iz Slovenije, grupe Studiostrip, Mubareć i Karkatag iz Beograda, Miroslav Lazendić iz Subotice, Aleksandar Zograf i drugi.

     Godinama generisana, regionalno i međunarodno umrežena, nepatvorena Dimenzija ludilo slobodno će se baškariti po odabranim lokacijama u Beogradu i Pančevu i pokazivati tendencije na međunarodnoj sceni nezavisnog, alternativnog i avangardnog stripa te srodnih mu i bliskih umetničkih grana.

     Kompletan program ovogodišnjeg festivala možete naći na priloženoj adresi:
     www.novodobafestival.net/novo-doba-2014/


povratak na vrh

    STRIPBURGER V TREVISU
24.09.2014.
Press: Stripburger

     STRIPBURGER SE V TREVISU NA OGLED POSTAVI

     Tokrat širimo stripovski evangelij med neprepričane, nepoučene, neverne in nemarne v sosednjo Italijo, natančneje v Trevisu na Treviso Comic Book Festivalu (TCBF) oziroma trevižanskem stripovskem festivalu.

     TCBF je mednarodni festival stripa in ilustracije, na katerem se bo poleg naše malenkosti predstavilo več kot 40 razstavljalcev, avtorjev in založb z vsega sveta. Na različnih lokacijah v zgodovinskem centru Trevisa bo postavljeno 20 razstav izvirnih del, dogajali se bodo glasbeni dogodki in slikanje v živo (live painting), začetne in napredne stripovske delavnice, srečanja z več kot 60 avtorji (od tega 20 tujih) in seveda tudi nepogrešljiva tržnica fanzinov, revij in knjig. Festival bo potekal med 24. in 28. septembrom.

      Večina predstavljenih avtorjev prihaja iz Italije, ostali pa predstavljajo cvetober svetovnega stripa in ilustracije. Tako bo tam na primer mogoče videti dela našega starega znanca Marcela Ruijtersa, ki sodeluje tudi na Stripburgerjevi razstavi »Pozor, delo!«, jagodni izbor portugalskega stripa (s Filipejem  Abranchesem in Marcosom Farrajoto) in pisana stripovska čudaštva internetne senzacije, ki sliši na ime Joan Cornellà.

     Stripburger se bo na festivalu predstavil na več načinov. Najbolj vidna in obsežna bo seveda mednarodna razstava »Pozor, delo!«, ki je v Treviso pripotovala iz Le Garage L. v Franciji, spomladi pa smo jo uspešno predstavili tudi na grafičnem in stripovskem festivalu The Millionaires Club (TMC) v Leipzigu. Razstava  predstavlja dela mednarodnega ad hoc sindikata več kot 50 ustvarjalcev, med katerimi je tudi kopica domačih avtorjev: Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Domen Finžgar, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Matej Kocjan – Koco, Matej Stupica, Andrej Štular, Bojan Albahari in Žiga Aljaž. Iz Trevisa razstava nadaljuje svoj pohod po evropskih tleh, njena naslednja postaja bo mednarodni stripovski festival KomiksFEST! konec oktobra v Pragi.

     Stripburger bo na TCBF sodeloval tudi na sejmu, kjer bo poleg revije Stripburger in njene posebne mednarodne izdaje Workburger razstavil še nekaj drugih zanimivosti iz domačih logov, Sara Pavan pa bo s predstavniki naše revije, »ene najpomembnejših evropskih revij«, kot so zapisali v napovedniku, vodila pogovor pod naslovom »Stripburger: na Balkanu JE življenje«.

     Stripovskega festivala v Trevisu se bodo udeležili: Bojan Albahari (pisec in član uredništva), Kaja Avberšek (stripavtorica),Andrej Štular (avtor), Matej Kocjan - Koco (avtor) in  Ana Bogataj (piska).

povratak na vrh

    12. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
22.09.2014.
Press: SKC Beograd
     
     PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2014:
     SREDA, 24. 09. 2014. (13:00), Happy Centar SKC

     SVEČANO OTVARANJE SALONA

     ČETVRTAK, 25. 09. 2014. Velika sala SKC
     18:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA:
     20:00: DODELA NAGRADA
     18:00-21:00: PRATEĆI PROGRAM:
     OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I
     NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / NAGRADE CRATER VFX TRAINING CENTRA I
     DOMAĆIH STRIP IZDAVAČA

     GOSTI SALONA:
     •
MANUELE FIOR (ITA): SPECIJALNI GOST SALONA (u saradnji sa izdavačkom kućom KOMIKO, Novi Sad)
     PETER  STANIMIROV (BUL): izložba ilustracija
     ANDRIANA RUŽIĆ (ITA/SRB): ANIMIRANI FILMOVI BrunA BozzettA
     ALEKSANDAR VAČKOV (BUL): BUGARSKI STRIP DANAS
     ZORAN ĐUKANOVIĆ (HOLANDIJA): PREDAVANJA

     SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA

     SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2014. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
     Radivoj BOGIČEVIĆ, Beograd

     SREĆKO JOVANOVIĆ - NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE
     „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:

     Milan MILETIĆ,Gornji Milanovac

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2013/2014:
     LAVIRINT, Čačak

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2013/2014:
     MAKONDO, Beograd

     OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
     
80 GODINA OD PRVOG OBJAVLJIVANJA AVANTURISTIČKOG STRIPA KOD NAS I UVOĐENJA
       TERMINA STRIP KAO ZVANIČNOG NAZIVA NOVOG MEDIJA
     • 75 GODINA POLITIKINOG ZABAVNIKA
     
40 GODINA OD IZLASKA REVIJE PEGAZ

     REČ UREDNIKA:
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA je festival devete umetnosti koji, dvanaest godina za redom, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog Kulturnog Centra Beograd, kao svoj redovni redakcijski program.
     Salon je koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta, gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora, revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovih početaka do danas, afirmaciji mladih, popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
     Kao kulturološki fenomen domaće umetničke scene, ovaj projekat je strategijski orjentisan na to da čuva i revitalizuje bazične vrednosti likovne umetnosti i književne kulture, kao i da, pored klasičnih likovnih formi u devetoj umetnosti, afirmiše i pojavnosti savremenog umetničkog izraza autentičnog grafizma i naracije. Takođe, ovaj festival je posredno uticao i na porast domaćeg izdavaštva, ohrabrujući izdavače, čitaoce i aktere domaće strip scene na kojoj on vrlo brzo postaje najmasovniji i najveći strip događaj, a danas već i jedan od najznačajnijih festivala devete umetnosti u ovom delu Evrope.
     Popularizujući umetnost vizuelne naracije i potencirajući artistički karakter stripa kao i koncepciju predstavljanja stripova kao ostvarenja likovne umetnosti u galerijskim prostorima, jedinstvenost ovog festivala se ogleda i u tome što kroz izložbe i nagrade za inovaciju u stripu, publici prezentuje radove posebne likovne poetike, i  na taj način razbija stereotipe o ovom mediju.
     Shodno tome, primere savremenog slikarstva, kao stila ilustrovanja predstave u stripu, beogradska publika će moći da vidi u najširem opusu specijalnog gosta ovogodišnjeg Salona, italijanskog umetnika Manuela Fiora, koji živi i radi u Parizu.  Strip autor, ilustrator i arhitekta, Manuele Fior (1975) spada u red najkreativnijih strip-umetnika srednje generacije u Evropi.
     Već 1994. godine osvaja Prvu nagradu na Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana u Lisabonu – sekcija strip, da bi, pored ostalih, usledile i dve veoma značajne nagrade: Gran Đuniđi na festivalu u Luki 2010, kao i Grand Prix za najbolji album u Angulemu 2011. godine
     Njegove ilustracije su se pojavljivale na stranicama časopisa: The New Yorker, Le Monde, La Repubblica, Internazionale, Il Manifesto, Rolling Stone Magazine itd.
     Domaća čitalačka publika se mogla upoznati sa ovim autorom preko grafičkog romana Pet hiljada kilometara u sekundi (Gran pri na Međunarodnom festivalu u Angoulemu 2011), u izdanju novosadske kuće Komiko koja je i pomogla oko gostovanja Manuela Fiora na Salonu stripa 2014.
     Dakle, dvanaesti po redu, Međunarodni salon stripa, od 25. do 28. septembra 2014. godine, donosi program stripa i animacije kroz retrospektivu stvaralaštva aktuelnih autora evropske, regionalne i domaće strip scene.
     Ekspanzija strip stvaralaštva na bugarskoj sceni poslednjih godina, dovodi u fokus niz značajnih bugarskih autora, teoretičara i istoričara stripa.
     U kontekstu predstavljanja najznačajnijih radova sa pojedinih regionalnih, ali za našu javnost značajnijih strip scena, na ovogodišnjem Salonu stripa, će svoj program prezentovati i bugarski stip autor, ilustrator i izdavač, Peter Stanimirov, kroz reminiscentnu izložbu svojih ilustracija.
     Radi se o izuzetnom majstoru ilustracije za decu što potvrđuje i njegov angažman na brojnim knjigama i izdanjima u Bugarskoj i inostranstvu. Bio je glavni umetnik, a potom i umetnički direktor u Haemimont Games studiju iz čijeg okrilja su proizašle mnoge popularne video igre. Predsednik je strip sekcije u Savezu bugarskih umetnika i jedan je od organizatora međunarodnog festivala posvećenog bugarskom i svetskom stripu u Sofiji.
     Kao ekskluzivni program 12. Međunarodnog salona stripa, izdvajamo predavanje Andriane Ružić i projekciju animiranih filmova Bruna Bozzetta najznačajnijeg italijanskog animatora danas.
     Međunarodni salon stripa, kao tradicionalna manifestacija, se svake godine održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra, u svim prostorima SKC-a.

     Miki Pješčić, urednik Salona stripa


     KONKURS 12. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
     Žiri u sastavu: Jugoslav Vlahović, strip autor, ilustrator, karikaturista i urednik Nina, predsednik žirija; Vujadin Radovanović, strip autor; Goran Skrobonja, pisac i strip scenarista; Slobodan Jović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Darkvud i Igor Marković, urednik izdavačke kuće System Comics, dodeliće 25. septembra 2014. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNU NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTOR.


     P R O G R A M  S A L O N A :


     Četvrtak, 25.09. 2014.
15:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
18:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2014
             Srećna Galerija: KONKURS 2014 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
             Mala sala: KONKURS 2014 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
             Galerija SKC: Manuele Fior (Italija), izložba specijalnog gosta Salona,  selektor izložbe Vuk Marković
             Velika sala: Peter Stanimirov (Bugarska),izložba ilustracija.
     
        Galerija Circus: Radivoj BOGIČEVIĆ – dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu,
                dokumentarna izložba, selektor izložbe Zdravko Zupan
18:00, PRATEĆI PROGRAM
20:00, Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

     Petak, 26.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika Sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: "Kuznjecov i Solovjev, dva čarobnjaka Beogradskog kruga"
             (Omnibus, Beograd, 2014), predavanje
17:00, Velika Sala:  PROGRAM PREDSTAVLJANJA GOSTIJU SALONA 2014.
18:00, Velika sala: Aleksandar VAČKOV (Bugarska), BUGARSKI STRIP DANAS, predavanje
19:00, Velika sala: Manuele Fior (Italija), predstavljanje specijalnog gosta Salona. Moderator: Vuk Marković
20.00, Velika sala:Andriana RuŽIĆ (Italija/Srbija): Bruno Bozzetto - najznačajniji italijanski animator danas,
             predavanje / projekcija filmova (Cavallette, La vita in scatola, Mr Tao, Neuro, Europe & Italy, Baby Story)

     Subota, 27.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
11:00 – 16:00, Velika sala: CRTAČKE RADIONICE, moderator Vladimir Vesović
12:00, Velika sala: Godišnja skupština USUS-a
16:00, Velika sala:MAKONDO, Beograd (dobitnik Priznanja za najboljeg izdavača inostranih strip izdanja u Srbiji 
            za 2013/2014), promocija izdavača
16:45, Velika sala: LAVIRINT, Čačak (dobitnik Priznanja za najboljeg izdavača domaćeg stripa za 2013/2014),
            promocija izdavača
17:30, Velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: "Blankets i Habibi, grafički romani o ljubavi Krejga Tompsona"
            (Komiko, Novi Sad), predavanje
18:30, Velika sala: Živojin TAMBURIĆ sa gostima: Omnibus i Modesty Comics - suživot papirnog
            i elektronskog izdavaštva, tribina
19.30, Velika sala:Duško Radović, Radivoj Bogičević: KAPETAN DŽON PIPLFOKS, Aanimatik (strip slide show)
            po radio drami za decu Duška Radovića iz 1956.godine. Tehnička obrada i montaža: Manja Ćirić

     Nedelja, 28.09. 2014.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
11:00 – 16:00, Velika sala: CRTAČKE RADIONICE, moderator Vladimir Vesović
16:00, Velika sala: Strip magazin PARABELLUM (Deveta dimenzija, Republika Srpska), promocija
16:30, Velika sala: Strip revija KIŠA (Svet stripa, Kragujevac), promocija
17:00, Velika sala:Strip magazin STRIPOLIS, (Kulturni centar, Zrenjanin), promocija
17:30, Velika sala:Jubileji srpskog stripa: 75 GODINA POLITIKINOG ZABAVNIKA, razgovor
18:15, Velika sala: ČAROBNA KNJIGA Beograd, promocija strip izdavaštva
19.00, Velika sala: Fred: FILEMON - Brodolomnik sa ostrva "A" (Sirius production, Beograd), promocija strip albuma
19.45, Velika sala: Motoro Mase: IKIGAMI (Festina Lente, Beograd), promocija manga serijala

  
   (Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
     (Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10:00 – 20:00)

     
više informacija na www.skc.rs  i  http://www.facebook.com/comicsfest

povratak na vrh

    STRIP: CANE
20.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    20 GODINA STRIPARNICE
19.09.2014.
Press: Alan Ford

Knjižara Alan Ford slavi 20 godina!
Danas u 17:00h
Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, 11070 Novi Beograd



povratak na vrh

    ORIGINALNI BOSANSKI CRTANI ROMAN
18.09.2014.
Piše: Emir Pašanović


     Često me možete čuti, posebno ljeti, kako govorim o ljepotama hrvatskog primorja ali s poteškoćama ljudima (posebno strancima, s obzirom da živim u Engleskoj) mogu objasniti koliko more uistinu oblikuje živote mnogih kontinentalaca koji, kao ja, mogu otići tamo na odmor jednom ili možda dvaput godišnje. Sada više ne moram tražiti način jer postoji “Otok iscjelitelj”.

     Nedostaje mi more. Nedostaje mi ono vrijeme kada sam mogao biti na Jadranu tjednima umjesto danima, i kada se cijela godina vrtjela oko tih putovanja. Nakon samo sedam dana na moru, po povratku kući, stalno smo se pitali kako to da se ništa nije promijenilo, zašto sve stvari još uvijek izgledaju isto kada mi sami više nismo isti. Bilo je veličanstveno.

     Možda malo pretjerujem, ali poslije jednog takvog odmora, autor “Otoka Iscjelitelja” Kostja Ribnik se vratio kući i napisao i nacrtao ovaj roman, koji istražuje i živote dalmatinskih otočana i prekretnice u životu našeg protagoniste. Steinbock dolazi na izolirani otok da bi kupio stari automobil, a onda uslijed neobičnih dešavanja polazi putem kojim nisu prošli mnogi prije njega. Steinbockov otok je baziran na stvarnom mjestu, otoku Pagu, ali u Kostjinom romanu Pag postaje mjesto gdje se čuda dešavaju iza svake okuke i detaljne mape služe samo da zbune i unezvjere strance, tj. bilo koga ko nije proveo dugo vremena na otoku.

     Zato Steinbock provede većinu knjige izgubljen, prepuštajući se otoku. Kostjini crteži prikazuju kako se njegova pasivnost i možemo reći, depresija, preobražavaju suočeni s ljudima koji su istinski sretni i koji su pronašli svoje mjesto i poziv u životu. Ovaj crtani roman jako dobro kontrastira Steinbockove unutarnje monologe i opise njegovog života u Beču sa slikama jednostavne i sadržajne ljepote otoka iscjelitelja, koji iz ljudi izvlači ono najbolje. Svako zna svakoga i svako je poznat po nekim sposobnostima i uslugama koje pružaju. Osman je mehaničar i trgovac, Srđan je doktor, nana Agata pravi sireve i alkohol, pa čak i Steinbock odmah postaje poznat kao pjesnik. Ali slike često šokiraju čitatelje da na trenutak izađu iz svoje učmalosti, baš kao što šokiraju Steinbocka: čitatelji će utonuti u svijet koji je podjednako sačinjen od halucinacija glavnog junaka i stvarnih mjesta koja je autor posjetio na Pagu. Steinbockova (ili Kostjina) poezija još više naglašava ovaj kontrast: povratak sebi (svome starom životu u Beču) Steinbocku znači samo depresiju i ništavilo, dok novopronađene opsesije znače život i ponovno rođenje. Odabir da se ne vrati u Beč nije pogreška (jer pogreške ne postoje): to je, u stvari, način da otkrije skrivenu galeriju, otvori dar života i poezije.
     S nekoliko zapleta i iznenađenja, ovu knjigu doista vrijedi čitati i istraživati. S punim samopouzdanjem mogu reći da je ovo jedan od najboljih bosanskih stripova koji je ikada proizveden, a u državi s tako malom produkcijom stripova još je rjeđe primijetiti takvu zrelost izričaja i crtačkog stila, ali i produktivnost koje Kostja i dalje pokazuje iz stripa u strip. Strip (na žalost, samo na engleskom) možete kupiti na web stranici: www.modestycomics.com/... a besplatan preview možete vidjeti ovdje: www.modestycomics.com/.../Ribnik...

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
18.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
Odabrane priče
#27
:

Povratak Kejna


380 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda,
edicija
Veseli četvrtak
.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (143)
14.09.2014.
Piše: Zoran Đukanović

autokarikatura

     MUZIKA CRTEŽA
     R.M. Guéra- Interview

     Uvodna beleška

     Zdravko Zupan je prvi čovek koga sam, na samom početku osamdesetih, upoznao iz sveta stripa. Imao sam sreću, naišao sam na autentičnog poznavaoca i - predstavnika tolerancije. On me je doveo na sakupljanja u “Mažestiku”. Sreo me je u tada legendarnoj knjižari u Cetinjskoj ulici, video da držim knjigu o stripu Srbe Ignjatovića i, kada je čuo moje ime (već sam bio objavio obimni polemički tekst Treća generacija (?... !) u „Studentu“), ubedio me da treba da dođem sa njim u “Mažestik” i upoznam se uživo sa ostalima iz “Beogradskog kruga 2”. Od tada se Zdravko i ja nismo razdvajali sve do mog odlaska u Amsterdam 1991. I danas se družimo e-mailovima, a ja ne propustim nijedan dolazak u Beograd da se opet družimo. U “Maži” sam sreo ostale: Željka Paheka, Rajka Miloševića - Geru, Dragana Savića, Marka Fančovića - Mafa, Dragana Bosnića,  Bojana M. Đukića, Zorana Janjetova koji bi ponekad došao iz Novog Sada, pokojnog Lazara Stanojevića, Darka Perovića, Slobodana Ivkova, Vladu Vesovića, Aleksandra Rajkovića - Aleksa… U “Mažestiku” se mnogo i često sanjalo. O svetu svetskog stripa i našem dorastanju do njega. “Mažestik” je bio sekta u dobrom i lošem smislu te reči. U restoran se dolazilo sa zavereničkom posvećenošću upućenih u tajne “Istina” šta strip jeste i šta nije. Autori početnici dolazili su kao na poklonjenje, da se sretnu sa onima već afirmisanim, da čuju reč ohrabrenja ili obeshrabrenja. U “Mažestiku” su se mogli naći lokalni gurui, njihovi apostoli, sledbenici, osporivači… šta već ne. Jean Giraud je bio jedan od Bogova. Među domaćim velikim uzorima bio je to svakako Aleksandar Hecl. Raspravljale su se ideje da li mora da postoji jedna jedina suština stripa i da li je sve drugo samo udaljavanje od toga “suštastva”. Sve to je kafansko-stripskom mikrosvetu “Mažestika”, koji je naravno bio centar planete, davalo obol strasti debatnog kluba u kome se najvažnija pitanja moraju dovesti do “kraja”. Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema - jedna je rečenica uvršćena u knjigu dečijih mudrosti.

     Neki osnovni faktografski podaci o Rajku Miloševiću Geri, sada poznatijem kao R. M. Guéra. Rođen je 1959. godine u Beogardu. Živi u Španiji, u Barceloni od 1991. Prvi strip objavio je 1982. u “YU stripu” - “Elemera Džounsa”. Tim stripom po scenariju Dragana Savića započeta je serija westerna iznenađujuće snage i crtačke zrelosti, prepuna referenci na stripove i filmove ovog žanra. U tom epskom nizu sledi “Čak Lorimer” (1983) i “Teksaški jahači” (1985) kao kruna majstorstva četkice. “Teksaški jahači”  je delo koje postalo klasik - kralj žanra westerna na ovim prostorima.
Željko Pahek i Gera  
     Gera poseduje, od početka svoje karijere, jednu čudesnu osobinu, da spaja nekoliko čarobnih svari: vladanje prostorom, ugrađivanje pokreta u taj prostor, a sve to inkarnira potezom četkice ili pera na način da smešta čitaoca negde između poteza i hartije. Mi ostajemo u magnovenju njegovog majstorskog poteza. Ilustratorski Gerin rad eksplicira njegovu ljubav prema bluesu i jednaku kompetentnost za grotesknu i komičnu stilizaciju. Tu Gera priređuje bravado neobaveznog hedonizma koji stvara verne poklonike njegovog ilustratorskog rada koji ga slede do današnjih dana.  Takođe, posvećeni je blues muzičar, svirao je gitaru u “Strip Bluz Bandu” (u Beogradu) i u “Custom Blend” (u Španiji).
Carol n Dash za Crtani Romani Šou

     Preselivši se u Španiju, Gera radi niz kratkih stripova po scenarijima Oscaraibara (svoje ime i prezime filmski režiser  Oscar Aibar piše zajedno kad je u ulozi scenariste), u Beogradu objavljene u albumu “Ubice kao ti i ja” (2009, System Comics). Jedno vreme bavi se komercijalnim poslovima, dizajnom, omotima, storyboardovima za animaciju. 2002. godine preuzima od mog obožavanog Antonia Parrasa (1929-2010) seriju “Zec s Marsa” kod francuskog izdavača Glenat, po scenariju Patricka Cothiasa (Gera je uradio 8. i 9. album, čime se serija završava). 2004. Glenat mu objavljuje sjajnu piratsku pikanteriju “Howard Blake”.

     I onda dolazi veliki, pa još veći prasak, “Scalped”, pa “Django Unchained”. Za Vertigo sa scenaristom Jasonom Aaronom kreće da radi originalnu seriju “Scalped”. Šezdeset svezaka ovog „crossovera“ između westerna i noira, “Sopranovi u indijanskom rezervatu”, kako su ga promovisali, učinili su Geru svetski poznatim, a serijal instant strip-klasikom. Rad na njemu trajao je gotovo sedam godina. “Beznađe, siromaštvo, alkoholizam, ugađanje najnižim porivima potrošačke kulture, pokušaj očuvanja ličnog i nacionalnog dostojanstva valjanjem po plićaku indijandskog misticizma i političkog aktivizma”, kako ga je opisao Uroš Smiljanić, priča bez sentimentalnosti koja “svoje likove toliko poštuje da nad njima ne morališe”.

     2009. godine Gera dobija ponudu da uradi strip po isečku iz scenarija filma „Glorious Bastards“ („Prokletnici“) pošto je Tarantino zapazio njegov rad. Gera je pre toga već saznao da Samuel L. Jackson voli „Scalped“, što je izjavio u nekom TV šou. Strip je objavljen u magazinu „Playboy“ i potom u „DVD Special Edition“. „Đangova osveta“ ponuđena je Geri opet po Tarantinovoj želji. Ovde su intervencije na scenariju bile mnogo zahtevnije, od planiranih sto dvadeset stranica strip je narastao na dvestotinak, što je odložilo neke Gerine evropske projekte. Završen je u avgustu 2012; prvi tiraž je prodat i doštampano drugo izdanje. Kao grafički roman u tvrdom povezu pojavio se u novembru 2012. Radio je naslovne za Marvel. „Thor: God Of Thunder“ naslovna je za strip koji je nacrtao Esad Ribić. Gera je nedavno završio „Sudiju Dredda“ za „2000AD“ po scenariju Roba Williamsa. Za Delcourt, unutar edicije „Jour J“ (Dan D), crta „Najezdu sa stepe“ o mongolskim osvajanjima Evrope.

     Verovatno za „Urban Comics“, koji izdaju „Scalped“ u Francuskoj, Gera priprema serijal o Smokey Joeu, blues gitaristi dvadesetih godina. Takođe razmišlja o nastavku serijala “Howard Blake”, dok za američko tržište  priprema s Jasonom Aaronom grafičku novelu za koju kaže da će biti prilično neočekivanog žanra, a u izgledu je i izdavanje monografije njegovih western ilustracija, što bi bila prava gozba.

     Gera i ja sreli smo se posle mnogo godina ponovo 2009. godine na Salonu stripa u SKC-u u Beogradu, kad je Geri uručeno Specijalno priznanje za doprinos srpskom stripu. Umesto da pričamo o nagradi, ili možda zato što je sa svima morao da priča pre svega o tome, Gera me je ispitivao kako je to biti interim direktor iranskog internet radija “Zamaneh” u Amsterdamu, što mi je bio posao u tom trenutku. Glavni urednik mora da zna farsi, a direktor ne mora, objašnjavao sam čuda i paradokse menadžmenta. I onda, opet nakon nekoliko godina pauze, Skype kontakti Bacelona-Amsterdam. Raspričali smo se prvo ozbiljno, primereno godinama koje su prohujale, a potom kao dečaci,  uživajući u prednosti nad našom decom pošto je za njih IT revolucija jednostavno svakodnevica, a za nas je nešto mnogo uzbudljivije, ona je življenje naučne fantastike. Kamere smo okretali da vidimo kakve imamo ekrane i glupirali se. I onda – otkrili smo  da se u sobama iza svakog od nas nalazi po jedna Corto Maltese stolica! Small world.


~ · ~

     Interview

     Tvoje prve, izvorne ljubavi su western i blues. Od tada je proteklo tridesetak godina tvoje profesionalne karijere. Ogledao si se u mnogim žanrovima. Kažeš, međutim, da western i blues  mogu biti i univerzalni okvir. Da li za tebe i danas jesu?
     Da, ali nemaju više istu važnost jer su u krvotoku, aplicirali su se. Deo mene i mog vizuelnog izražavanja, možda čak i govora. Ja više i ne mislim da sam ja njih odabrao, već oni mene. Ako se odabere realizam, pogotovu u mlađim godinama, onda vremenom poetika postaje sve važnija, jer je po meni,  to jedini način da se dok kreiraš potpunije obuhvati život. Nikako da se idealizuje, to ne, to odlazi u religiju. Dakle, ne kao fetiš ideal, već kao odabir sredstava čime ćeš život razumeti.
Scalped
     U filmu „Divlja horda“ Sama Peckinpaha postoji tuga. Isto kao što u „Brezi“ Ante Babaje postoji stravičan utisak divljeg realizma, a pamtiš taj film kao nešto izuzetno poetično. Frapantno da su zadnjih četrdeset pet sekundi tog filma dovoljni da preobrate sve u poeziju, još stvarniju nego stvarnost. Kao dobar crtež. Tom poetičnošću je još dublja brazda realizma. Željko Pahek je imao toga u njegovim realističnim stripovima. U bazi jazza je blues, u bazi rocka je blues. U bazi emocionalnog života je blues. Sevdah. Recimo i u muzici 'The Clash' postoji dimenzija bluesa. Ta jaka potreba da se definiše bol raskoraka sa okolinom, nerazumevanje, pa i ta energija, bes. Baza toga je blues. Ali ne u striktno muzičkom smislu. Već kada se ode dublje. Svako slomljeno staklo je blues. U bazi linije je blues.
     Ja i ne volim onaj klasični „japi“ blues, sa sporim, tipično za belce – prejako udaranim dobošem, i napaljenim gitarama. Meni je jedino pravi kada je u sklopu. Više ima veze što te je briga probudila u pola noći, što sediš u sobi u sred mraka, i pipaš te note ni sam ne znaš zašto – nego sama muzičko/tehnički shvaćena nota. Taj deo je skoro besmislen. Radi se o tebi, ne o noti, ona je zaista manje važna. I onda to definišu kao stil. Jedan od najsnažnijih bluesa u mnogo zadnjih godina je muzika za film „Assasination of Jesse James by the Coward Robert Ford“, pisao Nick Cave a aranžirao i svirao Warren Ellis. Zaista ti je knedla u grlu duže slušajući, tim pre što emocionalno dešifruje upropašten, pogrešno življen život. Ma užas.
     Samo razumevanje života pomaže njegovom bolu, tu realizam daje neprocenjivu kontratežu. I zato se realizam u svakoj poetici mora da podrazumeva, važan je kao vazduh. Bez njega sve gubi na vrednosti, gubi bazu, kriterijum, tačku posmatranja. I ta mera, balans ta dva definiše stil.
     Možda je kod drugih obratno. Meni lično je western pomogao prihvatanju životne neminovnosti, a blues njegovoj poetici. I najlepše stvari koje sam doživeo su mi uvek unutra pomalo bolne. Time ljudske.
     Uvek se setim da je ona Merlin Monro pred kraj, u tim krizama pred smrt, pri odobrenju svojih fotografija žvrljala one na kojima je ispadala najlepša, najsavršenija. Ostavljala je one ljudskije, sa „greškom“, koje izazivaju toplinu a ne divljenje. Prava priroda humanoida, njegova dubina, čezne za razumevanjem ljudskog, razmenom mane, ne za idealom.  
     Ideal, pogotovu bez realizma u postizanju, je običan kič.

     Koliko je za tebe davanje interviewa pre svega marketinška obaveza prema izdavačima i organizatorima festivala koja se mora ispoštovati kao deo profesionalnog paketa, a koliko drugi, takođe važan oblik komunkacije s publikom? Kakva su tvoja iskustva u tom pogledu?
     Pa zadnjih godina pomalo iznenađujuće brojna obaveza, pa se naučiš i jednom i drugom. Mislim da sam sada u stanju da budem adekvatan situaciji i pitanju, što mi ranije nije polazilo za rukom skroz. Intervju bude informativan, i odjednom neko interesantno pitanje, i sklizneš u drugačiji razgovor, a najgore je kad se na pola setiš gde si, onda se prešaltuješ, ali da ne osete. Uvek smešno kasnije kad pročitam.
     Ja sam se sa dobijanjem dece dosta promenio, otvorio, čak mislim da sam baš od tada postao političan, što nikako nisam ranije bio. Ja sam dugo bio ćutljiv, tipa ako ceniš Moebiusa, a ne znaš ko je Jije, ili mešaš značaj Frank Robbinsa sa Caniffom, nemamo šta da razgovaramo. Izbegavam. Arogantno, rekao bih.
Hauard Blejk - 2   
     I onda sam počeo da govorim. Pogotovu mlađima. Demistifikujem. Da ih ne lažem. Mene je ranije plašila obaveza nad nečijim odlukama, ljudi užasno često nisu uopšte spremni za svoj talenat, tek toga sam se nagledao, i nisam mnogo priče praktikovao. Međutim u suštini je to sve jednostavnije nego se čini, jer je potpuno nemoguće da se iskustvo profesije predaje kao u školi. Ono se ne može naučiti. To se jednostavno mora da zasluži, i čeka sve koji nešto ozbiljnije žele od svog života. A ja im mogu pomoći da se umesto zatvarajućim pravilima bave otvarajućim zakonitostima. Zakonitosti daju neophodan kontekst, okvir da se u njemu dokažeš, a pravila, tipa „ovako se radi ovo, ovako ono“ su totalna prevara. Zakonitosti su ljudska priroda, a pravila su režim. I to uvek despotski.
     I po tim istim zakonima, ja imam neku obavezu i prema izdavaču i prema publici. Dakle, nikako „režimska obaveza, to se mora“, već po činjenici da su ti ljudi, barem prema meni, zaista dobronamerni. Činjenici da nekad zaista umaraju ona stalna jedna-te-ista pitanja, spas donosi vaspitanje. Osmeh. Pa oni su tu jer vole to što radiš i ne lutaš nego kažeš šta su pitali.
     A u razgovoru kao ovaj, zadovoljstvo je odlutati.

Django Unchained

     Zdravko Zupan je svojevremeno u Stripoteci (#870, 1985) napisao jedan od ključnih tekstova o tebi. Još tada, insistirao je koliko je za tebe važan osećaj za pokret. Nekoliko decenija nakon toga ti izgovaraš: „pokret pre svega. Potpuno su su me opčinjavali 'crteži u pokretu’. Figura u akciji.” Čitalačku strast koja te je opsedala od detinjstva sjajno si opisao, možda bolje od ijednog stripskog autora koga znam, u razgovoru sa Bojanom M. Đukićem. Da li se taj osećaj razlikuje dok čitaš i dok sam povlačiš potez perom/četkicom? Ima li to veze sa onim što u slučaju šamana nazivaju obuzetost?
     Razlikuje se naravno, jedno je ispred, drugo je iza zavese. Ali znaš kako, ja mislim da je papir nastavak tebe samog. Kao da si dok radiš produžen za četkicu i papir pod njom. Neka prolongacija, imaš papir, imaš sebe, a između je sve ono što crtaš, ili bi barem trebao taj doživljaj tu da bude, da vri. Pa možda najizraženije pokret. Ja često nastavljam nacrtan potez u dalj, ne crtajući ga više, ali se time mislim potencira njegova energičnost, pa bude nekako življi.
     Definitivno posedujem vokaciju prema pokretu. Magična mi je činjenice da se svaki završava, nestaje, hvataš ga samo dok traje između dve statične poze. Po prirodi se lako krećem, pa je možda i to. Energičnost mi je od oca, on je imao 130 kila, sa velikim stomakom, a kretao se kao mršav čovek upola te težine, bilo zaista neobično za videti.
     Kao čitalac – ne, nemam više isti zanos kao kada sam bio dete, drugačije je, previše toga sam uradio valjda. Ali zato upražnjavam isto uzbuđenje čitajući štiva. Ili posmatranje fotografije Cartier-Bressona. U stanju sam da buljim zaista dugo u to. Film, muzika. Slikarstvo.
     A Zdravko je uvek imao neku naklonost, trajno ostaje jedna od lepih stvari tog doba. Taj tekst i to poverenje.

High Lonesome - cover

     Ovaj razgovor je vrsta vremenskog tunela, kretanja u flash backovima u dva smera od sadašnjosti ka prošlosti i obratno. „Sećam se sve jasnije i bolje, kako vreme više prolazi“, kaže lik u Ciminovom filmu „Vrata raja“. Pre ravno trideset godina rekao si o svojim incijacijskim trenucima: „Šta je to bilo ne znam, možda ću se sa pedeset godina setiti svega i znati kako je sve to delovalo i uticalo na mene.“ Da li se taj proces u tebi dogodio?
     Teško pitanje. I jeste i nije. Ja najčešće analiziram sam život, ali njegove procese samo kao posledicu. Jako je važno upoznati ih, ali sam početak, ne verujem da ću ikada dokučiti, i ne verujem da on i postoji, tako da o tome u stvari ništa ne mislim. Ja volim što crtam, ali sam značaj toga u mom životu bi mogli drugi da kažu, ne ja. Prosto, ja projektujem sebe u te crteže, i to pitanje mi je kao kada bi me pitao kada sam postao dešnjak. Ne znam, ali znam da jesam.
     Život opredele sticaji okolnosti sa kojima se bori mozak oruđem s kojim je dotle stigao. Činjenica de se neke stvari ponavljaju u životima raznih umetnika, ili kako se već na to gleda, su nevažne, jer se sve to svakom mozgu događa prvi put i ponaosob.
     Teško pitanje, ili možda samo nije za mene. Verovatno neko poseduje ispravnu facetu da tuda krene, ali meni brzo izbledi.

     Sećam se jednog tvog zanimljivog poređenja jezika kojima se služe fanatici glume  (pričom, bogatom mimikom i jakim pokretima) kakvi su Marlon Brando ili Robert De Niro i, s druge strane, Clinta Eastwooda koji se ne služi toliko jezikom glume koliko imageom - atmosferom, ikonografijom, koreografijom (kako mu je prebačen pončo, kako mu je namešten kolt, kako mu je izbačen kuk, redukovana ekspresija lica svedena na gestikulaciju vilicom...). Na koje načine i koliko se strip koristi s ovim različitim vrstama „govora“?
     Iskoristljivo je sve, apsolutno sve, samo naravno zavisi kako. Ali ne možeš beskrajno koristiti poziranje. Kulise ponašanja. Od jednog momenta nadalje to mora oživeti. Postati svojstveno samo priči koju radiš, i nijednoj više nikada. Zato je i radiš, radi izjave, uživljavanja.
     Ja ne volim ponavljanje, izbegavam, čak i divne francuske kompozicije ili američku efektivnost, oni moraju imati svoje zašto. U nekom smislu, loš strip mi je još gori ako je savršeno nacrtan, ako sam razumljiv ovde. Clint je pop, stilska zabava, dobar izgled. Ja jednostavno nemam elemenata da poredim to sa „Blago Sierra Madre“ na primer. Tek posle mnogo godina i mnogo promašaja, je on našao jezik, uglavnom bazirajući se na Hustonu, i proizveo nekoliko izvrsnih filmova. „Unforgiven“ je jedan od deset veoma uskog rankinga.

Thor
     Ali ako govorimo o glumi, on nema šta da traži tu, on je pozer, u glumi uživaš kad gledaš Batu Stojkovića, Freemana, Paco Rabala, Del Luisa. Robert Mitchum je bio mnogo bolji nego što se misli. Tu ima dinamike, desetine različitih izvođenja iste scene, i kad profunkcioniše, zaista je praznik. Ima sada već čuvena scena u „True Romance“ u kojoj su Chris Walken i Denis Hopper, to je to. Praznik, kao dobar jam session, neverovatno je kako se nadopunjuju, i grade scenu, ka Walkenovom pokazivanju pravog lica, kada scena kulminira. Ma uživanje gledati.
Ili u „Heat“ De Niro i Pacino, „Insomnia“ sa Williamsom i Pacinom. To je uživanje, i nigde nema ni potrebe za pozom, to teče, oživljen scenario u život. Tako je normalno da bude, ostalo ne.

     Naglašavaš potrebu da se stvari razumevaju kroz kontekst, kroz sponu, neki autori su ti bili prečica, most za razumevanje drugih...
     Znaš kako, jedino slikarstvo dopušta i pozdravlja tebe u čistom stanju. Ali to je onda fleka, neka mrlja, ne smeš je biti ni svestan da bi izašla kako treba. Da bi se strip, ili skoro sve ostale umetnosti radili, najvažniji je kontekst u koji se stavljaš radeći. A kontekst je realizam. Uvek. Svejedno da li dublje ili pliće, ali je on esencijalan, sve se kreće u odnosu na njega.
     Tako je i sa nekim autorima koji imaju sposobnost katalizatora razumevanja sledećeg koraka generacije. Ako gledaš Sicklesa, tek tada ćeš shvatiti šta su radili Frank Robbins, Alex Toth, ili Bernet. Jije je suština Girauda i Mezieresa.
     Ja sam rastao na Giovanniniju („Olac Gladiator“), i zahvaljujuću njemu shvatio i Ticcija, i Alessandrinija mnogo bolje. Potpuno je od iste važnosti razumeti kontekst dela kao i samo delo.

     Putovanje od vizuelnog majstorstva ka suštini pripovedanja?
     I jedno i drugo su samo maniri rada. Put može biti i obratan. Najvažnije je želeti pričati priču o nečemu. Biti sposoban saosećati i onda želeti da taj doživljaj podeliš. „Breza“. Ta poetična a ipak jeziva priča o susretu jednog čoveka sa brezinim drvetom, jednog dana, na jednom proplanku. I šta se tada desilo. Samo običan susret sa drvetom se pokazao mnogo značajniji događaj od svih puški, sekira, ženskarenja, ponosa, muževnosti, taštine. Tanko drvo.
     To je umeće.
     Kod Pratta u Cortu ima na momente užasno mnogo teksta, i ne smeta uopšte, integralni deo, a nekad napravi totalni minimum („Macumba za Gringa“, „Jesuita Joe“), i takođe funkcioniše.
     Moraš se nekako opredeliti pre rada na priči, i generalno uzevši, intuitivnost tu igra veliku ulogu, s tim što, kako rekoh ranije, nema pravila, samo ima životnih zakona. Zavisi ko, kako, i osobeni kontekst.
Mongoli - Invazija iz stepe   
     Dakle, i vizuelno i pripovedajuće bi trebalo biti prisutno u nekoj vrsti ravnoteže, ali one koju odabereš. „Major Fatal“ je totalno rasulo koherentnosti u priči, a ipak se na kraju spase kao album, mada je dlaka falila da se sve raspadne. Isključivo zbog vizuelne virtuoznosti, i jedino je spasen genijalnošću u čistom stanju. Jako mnogo ih je pokušalo nešto slično odmah zatim, Manarin „Ape“ i slične stvari tih godina, i to je kao delo odlazilo u nepovrat jako brzo.
Mongoli - skica   
     Druga stvar tu može biti esencijalna, ili možda prava tema, a pokušaću da je objasnim na primeru druge umetnosti:
     Ja zaista mislim da, ako nisi u stanju da „na uvo“ napreduješ u gitari i povežeš muziku unutar sebe i gitare, zaista ne bi trebao ni da je sviraš. Ti možeš naučiti instrument, note, ali muziku u njemu ne možeš, nema tih tablatura to ne ide nikada. Previše ljudi gomila tehničko znanje na bazu od paperja. Zato su Cigani uvek ispred, znaju da instrument ne sviraju note, već muzika.
     Igra je da zaboraviš na sebe, a da sebi veruješ kroz umeće. Pisanja, crtanja, slikanja, sviranja, zaista je svejedno, poenta je da se radi o vezi sa životom. Umeš li da saosećaš. Tek tada bi trebao da stvaraš.

     (CRŠ, „16. Crtani Romani Šou“, katalog,
     25-27. listopada /oktobra 2013, Zagreb)


povratak na vrh

    STRIP: CANE
13.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    8. NOVOSADSKI STRIP VIKEND
09.09.2014.
Press: SKCNS


     8. NOVOSADSKI STRIP VIKEND
     12. I 13. SEPTEMBAR @SKCNS FABRIKA


     Ovogodišnji 8. Novosadski strip vikend biće održan 12. i 13. septembra u klubu Fabrika Bulevar despota Stefana 5. u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad.
     Kao i do sad uz mnoštvo izložbi, strip autora, izdavača, urednika, gostiju i poštovaoca stripa družićemo se u nadi da je bolje vreme i za strip i život tek pred nama.

      PROGRAM

     Četvrtak · 11. septembar
     Intro festivala - Muzej savremene umetnosti Vojvodine
17.00h · Otvaranje izložbe „Luna i Povratak na Lunu“
              Gosti: Sanja i Wostok

     Petak · 12. septembar
16.00h · Otvaranje kapija i berza stripova
17.00h · 3D Street Art
              Gost: Milivoj Kostić Kole
18.00h · Promocija stripa
„Luna i Povratak na Lunu“
              Gosti: Sanja i Wostok, potpisivanje stripa i crtanje
19.00h · Predstavljanje izdavača: „Komikaze“, Zagreb
              Gosti: Ivana Armanini i Župa
19.30h · Predstavljanje autora:
              Damir Pavić - Septik, Subotica
20.00h · Otvaranje festivala i izložbe
              Frančeska Kontea
, Palermo
              Razgovor s autorom, potpisivanje stripova i crtanje



     Subota · 13. septembar
11.00h · „U Kini jedu sve“ - Berza stripova & vinila
13.00h · Predstavljanje autora: Srboljub Nikić, Raška
13.30h · Predstavljanje izdavača i prijatelja festivala:
            Makondo · Phoenix Press · Čarobna knjiga · Čudna knjižara
14.30h · Predstavljanje novoformirane organizacije „Šumska patrola“
              Gost: Filip Markovinović
14.30h · Potpisivanje stripova i crtanje: Ivica Stevanović, Novi Sad
15.00h · Predstavljanje izdavača: „Rosencrantz“
              Gosti: Frančesko Konte i Predrag Đurić
15.30h · Predstavljanje izdanja: „Doživljaji Mike Miša“
              Gost: Zdravko Zupan
16.00h · Predstavljanje izdavača: „Omnibus“
16.30h · Promocija časopisa: „Stripolis“, izložba
              Gost: Branko Đukić
17.00h · Predstavljanje Striparnice „Alan Ford“, 20 godina rada
17.30h · Predstavljanje autora: Vinko Barić, Split
18.00h · Predstavljanje autora, promocija izdanja i izložbe "Do glave"
              Gost: Mladen Oljača, crtanje i potpisivanje izdanja
18.30h · Predstavljanje autora: Zlatko Milenković, Novi Sad
19.00h · Predstavljanje izdavača: „System Comics",
            izložba: Veliki rat u stripu • Gosti: Igor Marković i Pavle Zelić
19.30h · Čudnovati strip Alekse Gajića: Prošireno polje stripa
              (radovi 2011-2013)
              Gost: Aleksa Gajić
20.00h · Predstavljanje izdavača: „Darkwood“, 75 godina Betmena
              Gost: Milan Jovanović
20.30h · Predstavljanje izdavača: „Besna kobila“
              Predstavljanje izdanja „Korporativni pandemonijum“
              Gosti: Aleksandar Zolitić i Goran Lakićević
21.00h · Predstavljanje izdavača: „Komiko“
              Gost: Vuk Marković

              Projekcije filmova su nezavisne od ostalih dešavanja
              na Novosadskom strip vikendu.


     Reč urednika:


     "Mnogo je jubileja koji bi trebalo obeležiti ove 2014. godine kada 8. Novosadski strip vikend doživljava svoje već redovne školske godine. Najznačajniji je svakako 100. godina od početka velikog rata i atentata u Sarajevu i osvrta na stripove u kojim je taj događaj zabeležen. Ništa manje značajno nije ni pojavljivanje pre 75. godina Betmena i njegove ozbiljne godine koje su naši izdavači obeležili. Striparnica Alan Ford uveseljava posetioce već 20. godina i prerasta u najozbiljniju strip dinastiju. Čak i 25. godina filma „Kako je propao rokenrol“ u kojem se Betmen, Mandarak, Fantom pominju kao ikonostas jednog vremena, nisu prošli nezapaženo od strip poštovaoca. Dok jedan Veliki rat pominjemo kao „davno prošlo vreme“ nekako se i „Treći“ ozbiljno pripremaju i otvaraju, na sreću malo dalje od nas.

     Naš balans s kućom na promaji, opet je zatalaso vodu, koje bar ove godine ima mnogo više nego što nam je potrebno. Tako će ovogodišnji koncept našeg 8. Novosadskog strip vikenda biti „Stvari koje ostaju“ a koje bi poneli sa sobom na Nojevu barku, ako se to može predvideti. Realnost nam govori da su mnoge stvari izgubljene i potopljenje pa će naše okupljanje biti prilika da se podsetimo a nešto i obnovimo i novo nabavimo i podelimo. Izdavači od agilnog Darkwoda, Phoniy pressa do standardnih Komico, System comiks, Makondo, Besna Kobila, Veseli četvrtak, Rosencrantz, Omnibus objavljuju, rade i predstaviće se u Novom Sadu a SKCNS takođe predstvavlja svoja nova izdanja i autore. Biće to prilika da se družimo i saznamo sve najnovije vesti na planu stripa koje su se desile od prošlog strip vikenda. Gosti iz Italije, Hrvatske, BIH i domaći autori učiniće da sve propušteno nadoknadite... Šta sve strip može da ponudi a vi niste očekivali, da li su mange nova snaga Srbije i druga zanimljiva pitanja dobiće svoje odgovore na ovogodišnjem NS vikendu. Svi u Fabriku 12. i 13. Septembra 2014. godine moćiće da se informišu, zabave i konačno snabdeju, pošto je berza postala već ozbiljan događaj koji izmiče festivalskoj kontroli. Tako ako ste preživeli izbore, poplave, kiše, sparine, evo prilike da se obezbedite za budućnost."

     Jovan Gvero

povratak na vrh

    ROSENCRANTZ: GOSTI ZA STRIP VIKEND
08.09.2014.
Press: Rosencrantz


     Studentski kulturni centar Novi Sad organizuje osmi po redu Novosadski strip vikend. Manifestacija se održava 12. i 13. septembra u klubu Fabrika (Bulevar Despota Stefana 5).
     NS strip vikend okuplja autore i ljubitelje stripa iz cele zemlje i regiona. Ove godine specijalni gost NS strip vikenda je sicilijanski strip autor Francesco Conte (autor strip albuma Dan kad je počelo leto i Nova Panonija, koje je objavio ROSENCRANTZ). U okviru manifestacije biće održana i izložba Francescovih radova, a biće promovisan i strip album Nova Panonija.
     Gosti na NS strip vikendu biće i drugi ROSENCRANTZ-ovi autori, a posebno Milan Anđelković i Dušan Vukojev, autori ovogodišnjih ROSENCRANTZ-ovih izdanja Uliks: Početak revolucije (Anđelković) i Krampi/Kreker Kid i Slovarica (Vukojev).
     Tokom NS strip vikenda svi ljubitelji stripa i domaće literature moći će da nabave izdanja ROSENCRANTZ-a po povoljnim cenama. Sa posebnim zadovoljstvom očekujemo najmlađe sugrađane, jer ovogodišnji izdavački program ROSENCRANTZ-a je posebno usmeren i na njih.

     Franesco Conte je rođen u Palermu u Italiji 1974. godine.
     Stekao je diplomu Škole lepih umetnosti i nakon toga i Akademije lepih umetnosti u rodnom gradu.
     Francesco je slikar, ilustrator i strip autor.
     Od 2001. godine predaje grafičku umetnosti na Umetničkom institutu u Palermu.
     Svojim radom kao grafički dizajner i ilustrator na različitim projektima postaje poznat kako u Italiji, tako i u inostranstvu.
     Njegovo najznačajnije delo je ilustrovanje Danteovog „Pakla”.
     Nedavno je učestovao na izložbi u Savoni, pod nazivom „Inchiostro d'autore”, koju je organizovalo udruženje Don Kihot, sa katalogom za umetničkog izdavača DLQ.
     Kao ilustrator, osvojio je drugu nagradu na međunarodnom takmičenju „Eric Woolfson Forever-An Artistic Tribute 2011-2012”. Učestvovao je na različitim konkursima, kao što su Lucca Comics, Games i Komikazen.
     U okviru Projekta Alana Parsona izabran je od strane porodice čuvenog autora i u decembru 2012. godine uzeo je učešće na izložbi u galeriji Espace Creatif Canada u Montrealu.
     2011. godine u okviru Fratelli d'Italia: 150° anniversario dell'Unità d'Italia” (Italijanska braća: 150. godišnjica ujedinjenja Italije), negova ilustracija “150” bila je deo putujuće izložbe u okviru Italije i u inostranstvu, uključujući Firencu, Rim, Torino, Pariz, Burgos...
     Njegovi radovi su objavljeni i u katalogu GIUNTI i donirani kolekciji Muzeja satire u Burgosu.
     Godinama sarađue sa grafičkom studijama u Palermu, radeći naslovne strane, brošure, tematske ilustracije za kataloge i CD-ROM-ove, logoe i dizajnira vebzine i komercijalne sajtove.
     U okviru navedenom, pod pokroviteljstvom Regionalnog odeljenja za kulturu i javno nasleđe Sicilije, radio je ilustracije za CD-ROM „Egejska bitka”.
     Njegov prvi strip „The Signs of the Casbah” objavljen je u broju 18 of Fumettomanije, kao i u istoimenom italijanskom istorijskom časopisuSicilijanskog društva za izdavača Smasher.
     Kao slikar učestvovao je na brojnim izložbama u zemlji i inostrantvu, uključujući Pariz, Marsej i Japan.
     sites.google.com/site/francescoconteportfolio/
     sites.google.com/site/francescocontedanteinferno/
     framemyspace.blogspot.it




     Prikaz strip albuma „Dan kada je počelo leto“
     scenario Predrag Đurić,
     crtež Frančesko Konte;
     izdavač Rosencrantz, 2013.

     MRAČNI DAN ODRASTANJA

     U naizgled običnom letnjem jutru otac budu sina i požuruje ga da ne zakasni u školu. Bunovni omladinac silazi u kuhinju i u trenutku prosvetljenja shvata da danas ne treba da ide u školu jer - počeo je raspust i raskriljuju vrata toliko priželjkivanog slobodnog vremena za koje je on, imenom Vuk a nadimkom Krivi, zajedno sa drugom, imena Krešo a šire znanim kao Ajs, zaplanirao mnoštvo važnih rabota i akcija. I, nošen mladalačkim poletom Krivi odlazi da probudi svog druga. Vreme je lepo, sunčano, svet izgleda sasvim novo, obećavajuće. Čini se da je dovoljno samo odvažiti se i krenuti u avanturu...

     Ova idilična slika sasvim odgovara predstavama i očekivanjima mlađanih heroja koji žive u varljivom trenutku kada detinjstvo još nije okončano, pa nisu zaboravljene sve igre i izazovne tajne koje treba otkriti, a mladost i svet odraslih su još uvek daleko, mada nisu potpuno van vidokruga. Ma koliko priželjivali ulazak u nove sfere dečaci kao da oklevaju da učine taj odlučni korak, još uvek su negde između svetova. Ipak, matica vremena neumitno ih nosi iz mirnog doba zaštićenosti u vrtloge oštre stvarnosti. Taj će se put - iz sigurnosti dečačke postelje i školskih briga do gorkih saznanja i rušenja temelja dotadašnjeg življenja -  poklopiti sa odmicanjem dana i noći. Sledeća zora zatiče bivše dečake sa druge strane praga prisilne zrelosti, bez iluzija i oslonaca, bez ideja kuda dalje.

     Đurićeva priča postepeno ali neumitno vodi dvojicu vršnjaka u situacije koje ih, manje ili više bolno, lišavaju blagodeti naivnosti. Od lakih predomišljanja o tome kako bi spojili svoje „singl“ roditelje, za njihovo i svoje dobro, preko pomoći susedu, u ime lepog vaspitanja, i susreta sa grupom nasilnika (što je nova verzija stare netrpeljivosti dugokosih i do glave ošišanih, odnosno emotivaca i snagatora), teče naizmenično smenjivanje igara-iskušavanja snova-priželjkivanja i konflikata, od kojih je svaki sledeći sve oštriji i bolniji. Stepenice uspona (ili poniranja?) u svet tvrde, surove realnosti i grubih igara koje bole, strme su i oba dečaka će se okliznuti na njima, udariti se teško, „zaraditi“ masnice i ožiljke koji ostaju sa čitav život.


     Potraga za romantičnom, starom civilizacijom Gepida potonuće, zajedno sa bezrazložnim začikavanjem opasnosti od zahuktalog voza, u zaborav pred ružnim licem nezaposlenosti i bede koja se ceri bespomoćnoj mladosti, pred klasnim razlikama koja određuju vrednost nečije ličnosti. Ti se produkti novodemoktarstkog društva kaleme i opterećuju večne probleme ljubavi, drugarstva, izneverenih nadanja i izigranih poverenja. Ipak, ove potonje su situacije koje se podrazumevaju, deo su razvoja svake pojedinačne ličnosti, pitanje mentaliteta i karaktera. Sasvim su drugačiji problemi susreti obesnim momcima koji i nekada viteška sportska nadmetanja koriste samo za iživljavanje nad slabijima, ili susret sa obrazovanim ljudima koje je metamorfoza u „bolje društvo“ pregazila, spoznaja da primitivni i priprosti ljudi vladaju ovim tranzicijskim vremenima, da oni imaju novac i moć. Za bivše dečake fatalna su otkrića da je Vukov otac traženi ratni zločinac koji se spektakularno hapsi pred TV kamerama odnosno priznanje da se Krešina majka prodaje za malo hrane jer je to jedini način da opstanu i ona i sin.

     A kad se sve ove stare i nove istine iz sveta odraslih sakupe i ispreče kao zid pred mladim, naivnim, nespremnim dečacima, koji hrle prema obećanom svetu „mogućnosti i šansi za sve“, sudar sa tom preprekom brutalan je. Pošteđenih nema jer, u stvari, oni nisu nikada ni imali tu proklamovanu šansu da izmaknu, oni su bili vezani, okovani lancima propadanja svojih roditelja, njihovim grehovima koji, pre ili kasnije, neminovno, izlaze na videlo dana. Naravno, i drugi su roditelji jednako grešili ali su uspeli da novcem (bez obzira kako stečenim) izgrade sebi i svojoj deci ugled, prestiž, oreol više klase koja je nedodiriva, zaštićena od države i sistema.

     Mračna priča o odrastanju u maloj ravničarskoj varošici iscrtana je krhkim, izduženim linijama sa mnogo polja ispunjenih umekšanim senkama. Ta skoro providna, lavirana crna koja kvadratima daje patinu sepije i starih slika, samo pojačava utisak uhvaćenosti u klopke realnosti „smutnih vremena“ koja se nemilosrdno valjaju nad svima, kako starima, koji su za njih odgovorni, tako i mladima, nevinima koji će im biti žrtvovani.

     Ilija Bakić

povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
07.09.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1117
septembar, 2014.godine


XIII MISTERIJA
"Stiv Roulend"
scenario: Fabien Nury
crtež: Richard
Guérineau

Redov Bili

autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
07.09.2014.
Press: Veseli četvrtak





Dylan Dog #86:
Muž i žena
piše: Giancarlo Marzano
crta: Franco Saudelli

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
06.09.2014.
Autor: Goran Milenković
    VEČERAS U OSIJEKU
04.09.2014.
Press


     Što je to,
     kada superžena Horny Dyke sretne depresivnu mačku Zorku, kada zlokobni gavrani prijete gumenoj patkici, kada skitnica Mita Kombajn pomno sluša Momirkove partizanske priče, kada superheroj Lavanderman ima noćne more?

     To je
     comiXconnection – strip, bandă desenată,
                                          strip, képregény, стрип


     Koliko su raznoliki sami nazivi za strip kao medij, toliko se različito i manifestira strip u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumunjskoj, Mađarskoj i Srbiji. Povijest njegova nastajanja izravno odražava pojedine političke pozadine i otvorenost društva pri kontaktu s tim vidom umjetnosti i komunikacije. To je ujedno i razlog zašto i granice između mainstream i alternativnog stripa variraju od zemlje do zemlje. comiXconnection predstavlja nezavisni strip tih pet zemalja u najširem smislu riječi, te skreće pozornost na razlike, ali i moguće poveznice.

     U fokusu nisu samo umjetnici i njihova aktualna djela. Svestrana mreža odnosa, koju stvaraju oni sami i koja ih okružuje, jednako je važna. Izvjestan broj strip-autora udružuje se u kolektive, klubove ili grupe, izmjenjuje ili skupno izdaje fanzine i magazine. Sadržajem, oblikom i stilom svojim radovima svjesno oduzimaju marketinšku vrijednost kojoj mainstream stripovi teže. Oni pripovijedaju i oblikuju svoje priče mimo svakog nametnutog obrasca. Njihovi stripovi privlače posebnu publiku, koja nije sklona konvencionalnim marketinškim strategijama.

     Na koji onda način nezavisni strip pronalazi svoje čitatelje? Služeći se mrežom koju angažirani i motivirani ljudi oblikuju putem udruga, izdavača i knjižara, koji djeluju na različitim razinama unutar zemalja, ali i međunarodno. Organiziraju festivale, izložbe, radionice, te pridobivaju izdavače i sponzore. To osigurava vanjsku percepciju, uzajaman kontakt i razmjenu, te učvršćuje niti ove šarene pletenice.

     Za mentalne je mape, koje okružuju pojedine mreže, na žalost tipična jednostrana orijentacija po principu: „licem prema Zapadu, a leđima prema svima drugima”. Neposredni susjedi često su van vidokruga. Upravo na tu činjenicu projekt comiXconnection i usmjerava svoju pažnju u tim zemljama. Projekt povrh povijesno-političkih, jezičnih i mentalnih barijera ukazuje na postojeće kao i one buduće poveznice.

     „Jedan strip rijetko dolazi sâm!” Ovo se odnosi i na druge bliske umjetničke forme kao ilustraciju, grafički dizajn, animaciju, grafite, glazbu i performans. Razne promjene perspektive i širenje vidika, koji proizlaze kao rezultat sinopsisa, vode – nadamo se – ka sinergiji u tom umreženju, prema podizanju svijesti, te naposljetku prema povećanju umjetničke vrijednosti te vrste stripa. Izvanredno širok opseg mogućnosti koju medij stripa nudi upućuje na mnoga područja u kojima bi se strip u budućnosti mogao koristiti kao inovativan oblik komunikacije.

     U Sklopu projekta comiXconnection, u Osijeku, u Muzeju Slavonije, Trg Sv. Trojstva br. 6, dana 04. rujna 2014. biti će svečano otvorenje izložbe comiXconnection koja za cilj ima predstaviti gore navedeno.

     Uz osnovnu izložbu, biti će i prateća koja će predstaviti originalne radove članova Udruge StripOs, ali održavati će se i strip-radionice, promocije izdanja te demonstracijska crtanja stripa za publiku.

     Raspored pratećih događanja, koja počinju od slijedećeg tjedna možete pratiti i ovdje, kao i izvještaje s istih.

     Ukoliko ste u prilici posjetite izložbu ili se više informirajte o projektu na službenim stranicama istog:

     comixconnection.eu/project-hr/

povratak na vrh

    ANDREJ ŠTULAR: STRAN
03.09.2014.
Press: Stripburger

     ANDREJ ŠTULAR: STRAN, stripovska razstava
     Mestna knjižnica Kranj, Galerija dvorana
     Otvoritev: sreda, 3. 9. 2014, ob 19. uri


     Andrej Štular je večmedijski vizualni ustvarjalec. Deluje na področju ilustracije in stripa, slikarstva, fotografije, filma, instalacije in kiparstva ter lutkovnega gledališča. Poleg razstavljanja na samostojnih in skupinskih razstavah v Sloveniji je s svojimi deli sodeloval na več mednarodnih razstavah (Avstrija, Avstralija, Belgija, Francija, Bosna, Češka, Finska, Grčija, Italija, Kazahstan, Koreja, Latvija, Makedonija, Švedska, Portugalska, Turčija idr.). Izdal je tri samostojne stripovske albume: Lustri (2000), Kompost (2008), Živa sem! (2011) in sodeloval pri mnogih drugih projektih kot so: Honey Talks, Deveta soba, Greetings from Cartoonia, Workburger, Festival Svetlobna gverila, Mednarodni grafični likovni bienale, Antologija vzhodno evropskega stripa idr.

     V svojih delih pogosto premešča vsebinske enote in jih sestavlja v nove pomenske sklope. Na pričujoči razstavi se predstavlja s stripi, nastalimi po literarnih predlogah slovenskih in tujih pesnikov in pisateljev (S. Kosovel, I. Volarič Feo, H. M. Enzensberger, V. Majakovski, T. Škrjanec, M. Mazzini, V. Möderndorfer, V. Zupan, D. Harms, A. Rozman Roza). »Njegovo delo prestavlja skrajno nekonvencionalno obliko stripa. Gre za nize slik, ki bolj ali manj vsebujejo narativni tok (kar jih približuje ali oddaljuje od tega, kar se pod pojmom strip običajno razume). Štularjeva »strip poezija« ima svoj šarm in neko lastno logiko« (Aleksandar Zograf).

povratak na vrh

    EVROPA
03.09.2014.
Piše: Strip.art.nica Buch


     Evropa


     Novo tisočletje. Evropa slavi.
     Žile, bivši vojak, kriminalec, begunec s pogorišča povoj-nega Balkana, se preko slovensko - italijanske meje prebija na zahod. Preganja ga policija, Služba državne varnosti, pa tudi moreči duhovi njegove preteklosti.
     Na begu skozi države Združene Evrope se spet zaplete v vrtinec nasilja, ki mu je hotel ubežati. V Nemčiji se končno pridruži bandi svojega strica, a njegove težave se tu šele prav začnejo. Čarobna Evropa, Evropa miru in blagostanja, o kateri je sanjal, je zanj prav tako nedosegljiva kakor prej. Kot pravi njegov prijatelj Kugla: "Kaj pa si pričakoval? To je njihova Evropa, ne naša."

     Strip Evropa, balkanski road-movie hitrega tempa in filmske akcije, trdega nasilja in trpkega humorja, je bil v albumski obliki prvič objavljen leta 2003 pri francoski založbi Glenat, celotnega v barvah pa lahko prvič preberete šele sedaj.

     Vabimo vas na predstavitev in podpisovanje,
     ki bo v četrtek, 11. septembra 2014, od 19:00 uri.

     Strip.art.nica Buch
     Cesta v mestni log 551000 Ljubljana


     PS: Izid stripa Tomaža Lavriča Evropa je del projekta, ki ga je Strip.art.nica Buch v sodelovanju z ZRZ EPeKo in Strip forumom Zagreb zastavila z razstavo Stripovski junaki rešujejo Evropo, ki je bila v Mariboru v okviru EPK-ja. Projekt smo nadaljevali z razstavama Sto let na Balkanu na slovenskem veleposlaništvu in največjem muzeju stripa v Evropi - Belgijskem centru stripa v Bruslju.
     Do konca leta bomo projekt zaključili z razstavo slovenskega stripa v Sarajevu in razstavama originalov Tomaža Lavriča v Mariboru in Ljubljani.
     Tako je to eden redkih, če ne celo edini projekt iz programa EPK-ja, ki še živi.

povratak na vrh

    8. HERCEGNOVSKI STRIP FESTIVAL
02.09.2014.
Piše: Jovan Subotić


     Prvog petka u septembru, već osmu godinu za redom, Herceg Novi postaje centralna tačka devete umjetnosti u regionu. Hercegnovski Strip Festival – HSF nastavlja punom parom i ove godine je jači nego ikad! Od 05. do 10. Septembra, na festivalu koji je osmislio i osnovao strip umjetnik Nikola Ćurčin, ljubitelji stripa imaće prilike da vide sedam izložbi, čuju pet predavanja, da se druže sa sedam fenomenalnih gostiju, uživaju u bogatoj berzi, crtanju za fanove, školama stripa, live art-u, crtanju majica, žurkama, jazz večerima i sveukupnom dobrom provodu uz neke od najvećih svjetskih zvijezda devete umjetnosti.

     Prvi gost festivala je fenomenalni Rufus Dayglo, autor Tank Girl, Judge Dredd, Snaked... te mnogih drugih projekata vezanih za strip, ilustraciju, animaciju, igračke, itd. Njemu uz rame je, po mnogima, jedan od najboljih crtača Srbije svih vremena Branislav Bane Kerac, kojeg ne treba posebno predstavljati. Mušku ekipu crtača kompletira veliki prijatelj Festivala, Iztok Sitar, autor dvocifrenog broja strip albuma u Sloveniji! Festival nastavlja i tradiciju promocije žena strip autora, pa je ove godine naša gošća talentovana Splićanka Sonja Gašperov, autorka Vučina.

     Kada je u pitanju strip teorija, iz Milana nam dolazi Moreno Burattini, najplodniji pisac Zagora, sa sjajnom prezentacijom omiljenog junaka na ovim prostorima. Svakako će posebna poslastica za sve ljubitelje stripa biti gostovanje Zorana Djukanovica, sjajnog strip teoretičara i pisca, koji nam iz Amsterdama donosi priču o istoriji srpskog stripa uz prigodnu izložbu Solovjev/Kuznjecov. Sa nama će biti i najmlađi strip teoretičar Aleksandar Nešić koji će nam održati predavanje o I Svjetskom Ratu u djelima Žaka Tardija upravo u godini u kojoj obilježavamo stogodišnjicu početka ovog krvavog sukoba.

     Pored pomenutih, sa nama će biti i ljudi koji su neizostavni dio svakog festivala, Tihomir Tikulin i Mirna Martinović iz Zagreba, te Vlada Vesović iz Beograda. Za strip berzu će kao i prošle godine biti zadužen Dražen Baletić i Striparnica „Mr. No“ iz Podgorice.

     Pored izložbi svih gostujućih crtača, te pomenute izložbe o istoriji srpskog stripa, na Festivalu ćemo izložbom odati počast preminulom Hoze Ortizu, izložiti radove domaćih autora na temu Korto Malteze i konačno, dugo čekanog, Malog Nema.

     Jedan od sponzora 8. Hercegnovskog Strip Festivala, autoprevoznik „Blue Line,“ jedan od lidera u regionu, je za sve zainteresovane goste iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca obezbjedio nevjerovatnih 50% popusta na povratnu kartu, te smo na taj način htjeli da ovaj festival učinimo maksimalno pristupačnim svim ljubiteljima stripa iz Srbije.

     Cilj HSF-a ostaje isti, popularizacija stripa i strip stvaralaštva na teritoriji Crne Gore i šire. Osmom godinom za redom stvorili smo dugovječnost i tradiciju. Gostovanjem na MAFEST-u  i Strip Konferenciji u Kragujevcu smo približili ono što radimo velikom broju prijatelja stripa na ovim prostorima. Dovođenjem elitnih gostiju stavili smo se na mapu najvećih strip dešavanja u regionu, i ne planiramo da stanemo.

     More zove! Dođite u Herceg Novi da čitamo stripove!


     PROGRAM FESTIVALA

     Petak 5. Septembar
18:00 Dvorana Park - uvodna riječ
           Izložba – Zemlja snova (Slumberland) – Mali Nemo
20:00 Stanica
           Izložba – Rufus Dayglo – prvi gost Festivala
           Svečano otvaranje HSF-a
           Žurka

     Subota 6. Septembar
9:00 Berza stripa – Trg Nikole Đurkovića (U slučaju kiše Caffe Pizzeria Atelier)
10:00-12:00 Crtanje za fanove – Caffe Pizzeria Atelier
19:00 Trostruka izložba - Kerac, Gašperov, Sitar – Galerija “Josip Bepo Benković”
20:00 Jazz night – Caffe Pizzeria Atelier

     Nedelja 7. Septembar
18:00 Crtanje za fanove, Berza Stripa - Caffe Pizzeria Atelier
20:00 Sue Ryder Izložba - Hose Ortiz
20:30 Predavanje Moreno Burattini i Bane Kerac – Trg Belavista (U slučaju kiše Caffe Pizzeria Atelier)
21:30 Rođendanska žurka Burattini – Kerac – Caffe Pizzeria Atelier

     Ponedeljak 8. Septembar
18:00 Berza Stripa + Crtanje na majicamaArt Street / Caffe Restaurant Stanica
20:00 Predavanje Zoran Đukanović; Izložba Kuznjecov/Solovjev – Caffe Restaurant Stanica

     Utorak 9. Septembar
18:00 Berza Stripa + Zajedničko crtanje stripa (Učesnici festivala) + Škola Stripa
20:00 Aleksandar NešićI Svjetski rat u stripovima Žaka Tardija;
21:00 Izdavačka kuća Darkwood i striparnica “Mr. NO” – promocija Dražen Baletić i Aleksandar Nešić

     Srijeda 10. Septembar
18:00 Svi crtaju - Art street (U slučaju kiše Caffe Restaurant Stanica)
19:00 Corto Maltese – Izložba Caffe Restaurant Stanica
20:00 Promocija HSF Magazina
           Svečano zatvaranje

           Žurka - Caffe Restaurant Stanica

____________
Jos jedna napomena:
SVI KOJI SE JOS NISU PRIJAVILI ZA KARTE SA POPUSTOM ZA DOLAZAK NA HERCEGNOVSKI FESTIVAL NEKA TO URADE DO UTORKA, EVENTUALNO SRIJEDE, DA BUDEMO FER PREMA SPONZORU I NJIHOVOJ ORGANIZACIJI. CIJENE:
NOVI SAD: Povratna 32eura, jedan pravac 16eura
BEOGRAD: Povratna 29eura, jedan pravac 14,5eura
KRAGUJEVAC: Povratna 25eura, jedan pravac 12,5eura
Cijene smjestaja na ljepsim lokacijama 7-8 eura, ali bez problema se nadje i po 5 eura.
Temperatura mora je 27 stepeni :) :) :) !!!!!!!!!!
Poslednja napomena da se svi zainteresovani za prevoz u pola cene iz Novog Sada, Beograda i Kragujevca jave danas ili sutra ujutru jer se do podne kompletira spisak koji se daje vozacima Blue Line-a. na email na juwanyu@hotmail.com ili sms na +382 69 182 464.
Hvala i dobrodosli!

povratak na vrh

    IZLOŽBA NIKOLE DRAGAŠA
01.09.2014.
Press: Strip vesti



povratak na vrh

    POVRATAK KLASIKA
01.09.2014.
Piše: Ilija Bakić


     POVRATAK KLASIKA SRPSKOG STRIPA

     „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“
     Radivoja Bogičevića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2012.

     U FOKUSU

     Srpski strip imao je, do sada, četiri velike plime: prvu između dva svetska rata kada je strip kao medij, u staroj Jugoslaviji počeo da osvaja štampu a paralelno za „uvezenim“ stripovima stvarani su i kvalitetni, originalni domaći stripovi (mnogi aktivni autori bili su  emigranti iz carske Rusije); druga se plima, u novoj Jugoslaviji, izdiže polovinom 1960-tih sa legendarnom edicijom „Nikad robom“ i pratećim školskim listovima izdavača „Dečjih novima“ iz Gornjeg Milanovca. Dve decenije kasnije, posle aktivnosti grupe „Novi kvadrat“, izdigla se treća plima mladih strip autora okupljenih oko nekoliko izdanja „YU strip“, „Naš strip“, „Stripoteke“. Raspad SFRJ doneo je kraj klasične strip scene i pojavu jakog andergraund strip pokreta. Istraživanje istorije domaćeg stripa nije sistematsko i svodi se na delanje pojedinaca, bez podrške institucija; zahvaljući tim naporima prva strip plima koliko-toliko je poznata i sistematizovana dok su strip aktivnosti iz 1960-tih i kasnijih godina slabije proučavane. Otuda je pojava knjige „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“ Radivoja Bogičevića itekako bitna sa strip istoriografiju.

     Prvi strip u ediciji simboličnog naslova „Nikad robom“ pojavio se maja 1963. godine (drugi broj pet meseci kasnije); edicija je trebala da u strip mediju Titovim pionirima priča o slobodarskim tradicijama naroda i narodnosti Jugoslavije (i bude protivteža pustolovnim i vestern stripovima iz inostranstva). Ovaj zadatak veoma je uspešno ispunjen ali je koncepcija ipak promenjena pa se edicija od 1969. fokusirala na doživljaje dečaka-boraca-kurira Mirka i Slavka dok su drugi junaci uglavnom zaboravljeni.

     REČ KRITIKE

     Radivoj Bogićević
(1940) debituje sveskom „Neustrašivi“ („Nikad robom“ br.4) kojom započinje serijal o doživljajima tri srpska vojnika u I svetskom ratu. Već u narednom broju edicije, „Pod zidinama drevnog Borča“, Bogičević otvara priču o borbi srpskog naroda sa turskim osvajačima. U broju 12 pojavila se prva epizoda serijala o Akantu, staroslovenskom junaku. Tokom 1964. Bogičević je nacrtao još dve epizode ratnih avantura srpskih vojnika ostajući veran početnoj ideji. Blaža, junak priče „Pod zidinama...“ u sledećoj epizodi dobija dragu Jelicu koju spasava u tri epizode, istovremeno se boreći sa Turcima; početna ideja serijala unekoliko je promenjena uvođenjem sentimentalne intrige. Mladi Akant i njegovo pleme isprva se bore protiv hordi Kublaj kana a potom, sa ratnicima Ogatajem i Asurom, luta starim svetom; ovaj popularni serijal, u dvadesetak epizoda štampanih od 1964. do 1971., izrasta u avanturistički „strip o borilačkim veštinama“ kako zaključuje Vasa Pavković u analitičkom pogovoru koji prati i informativni pogovor Zdravka Zupana.

     Bogićević je silovito krenuo u strip avanturu; vremenom je crtački „popustio“ što je posledica intenzivnog rada na tri serijala a ne nedostatka talenta i veštine. Na žalost, Bogičević je prebrzo napustio strip lišivši čitaoce uzbudljivih priča u slikama. „Omnubusova“ knjiga sa sedam epizoda (tri o srpskim vojnicima i po dve o Blaži i Jelici odnosno Akantu) povratak je ovog autora iz istorije i legende pred mlade i stare čitaoce. Stripovi su reprintovani, dakle originalnog formata i tehničkih karakteristika (dve strane crnobele, dve u „petobojnoj ofset štampi“), što knjizi daje i melanholično-romantičnu notu podsećanja na neka prošla, bolja vremena. Rečju, ovo obavezno štivo za svakog ljubitelja stripa.

     („Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI - 300!!!
01.09.2014.
Autor: Simon Vučković