naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


O knjizi eseja i intervjua...      Autor: Ivan Veljković
  ...„Stripovanje“ Marka Stojanovića

Izdavač Niški kulturni centar, u svojoj ediciji Eldorado, je objavio knjigu eseja i intervjua „Stripovanje“ leskovačkog autora Marka Stojanovića.

„Stripovanje“ sadrži 68 autorskih tekstova, uključujući 15 intervjua, napisanih i sakupljenih u periodu od 2001. godine pa do danas. Tekstovi su prethodno izlazili u sklopu kolumne „Južnjačka uteha“, prvobitno na sajtu „Strip Vesti“ pa na internet forumu „UPPS – Udruženje za promociju i produkciju stripa“, kao i u raznim štampanim i online publikacijama u zemlji i regionu, među kojima su „Književne novine“, „Beogradski književni časopis“, „Pressek“, „Pressing“ (i „Strip Pressing“), „Gradac“, „Gradina“, „Stripoteka“, „Think Tank“, „Politika“ (i „Politikin Zabavnik“), „Barske novine“ (Crna Gora), „Strip Revija“ (Hrvatska) i „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina); pojedini od tekstova su takođe bili predgovori ili pogovori raznovrsnih strip albuma za nekoliko izdavača.

Tekstovi su propraćeni ilustracijama bilo vezanim za temu teksta, bilo iz Stojanovićeve lične kolekcije, i u tom svojstvu prisutno je čak 57 crtača. Mađu radovima spadaju nikada ranije objavljene studije likova, fragmenti iz stripova i ilustracije, među kojima i karikature i portreti strip autora. Svi tekstovi su podeljeni u četiri sekcije, podnaslovljene „Primus inter pares“, „Profiler“, „Columna, columnes“ i „Enter nous, inter view“. U sklopu poslednje, intervjuisani su Teri Džouns, Marko Somborac, Piter Snejbjerg, Marko Đurđević, Čarls Alverson, Dražen Kovačević, Endi Digl, Džejson Eron, Goran Sudžuka, Aleksa Gajić, Metju Holingsvort, Darko Perović, Rajko Milošević Gera, Mijat Mijatović i Stevan Subić.

Predgovor za izdanje je pisao Vasa Pavković, dok je naslovnu stranu radio Milan Antanasijević. Stojanović je prethodno pod istim izdavačem i u istoj ediciji objavio knjigu „Južnjačka uteha“ 2008. godine, a pritom je i urednik i priređivač nekoliko monografija o stripu, kao „Leskovački strip 1950-2010“, „20 godina leskovačke škole stripa“ i „Zaječarski strip“.

Objavljeno: 22.11.2017.
Izložba crteža "Kole i prikaze"...     Press: Strip vesti
  ...četvrtak 23. nov. / 20h • klub Crna ovca, Kralja Aleksandra 10, 1. sprat, Novi Sad

Koncept: Postoje najrazličitiji vidovi ekrana, koji obitavaju svuda oko nas. Savremeni čovek je postao prikaza koji luta od ekrana do ekrana, ali ostaje zarobljen u praznini izmedju njih. Prostor u kome se meša virtuelno i realno i koji posmatrača magnetski privlači ka sledecem ekranu, nazivamo Nova mitologija ili Neo-univerzum.
Na izložbi će biti predstavljeni crteži koji su nastali "negde izmedju ekrana" - spoj klasičnog crteža i ilustracije (stripolike forme), na slikarskom natron papiru, u maniru starih majstora.
Dodjite da zajedno proslavimo Dan Fibonačijevih brojeva!

Više o autoru:
Milivoj Kostić - Kole • Diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. • Član ULUS-a od 2001.
Predvodio art grupe Crni kreč i Vigled.
Radio kao profesor likovne kulture, organizator umetničkih aktivnosti osudjenih lica, psihosocijalni savetnik i art menadžer.
Autor i moderator umetničkih i psihosocijalnih radionica za mlade.
Autor više knjiga moderne i haiku poezije; strip serijala Čudovišta iz Groza, Srbi u svemiru, Olimpijatori...
Prvi 3D anamorfni (Street Art) umetnik u Srbiji.
Inicijator i selektor 3D Korzo Festa u Zrenjaninu.
Izlagao samostalno i grupno na više desetina izložbi u zemlji i inostranstvu.
Detaljna art biografija: kosticm.blogspot.rs
Dobitnik više nagrada i priznanja za slikarstvo, crtež, video, haiku, strip i ilustraciju.

Objavljeno: 22.11.2017.
Izbor iz štampe...     Press: Biblioteka Kotor
  ...Susret škole stripa i ilustracija Kotor i Budve

U četvrtak, 16. 11. 2017. godine u organizaciji JU Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor održan je susret Škole crtanja stripa i ilustracije Kotora i Budve. Polaznici kotorske i budvanske škole učestvovali su u zajedničkoj radionici koja je održana u JU Narodnoj biblioteci Budve. U radnoj i pozitivnoj atmosferi crtači su kreirali svoje radove, upoređivali ih i razmjenili svoja kreativna iskustva. Nakon radionice, starija grupa polaznika obije škole posjetila je Modernu galeriju i postavku slika Mila Milunovića i Petra Lubarde. Djeci je predstavljen rad ovih autora, njihova značajna djela, tehnike koje su koristili u svojim radovima i međunarodni značaj naših umjetnika.

Podsjećamo da Školu stripa i ilustracije vodi Simon Vučković. Časovi se održavaju svake nedjelje od 16 – 17:30h u prostorijama Kulturnog centra „Nikola Đurković“ Kotor. Škola je namijenjena svim uzrastima i časovi su besplatni.

Objavljeno: 20.11.2017.
Strip: Montenegrini (408)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 20.11.2017.
Škola autorskog stripa...     Press: KC Baraka
  ...u Kulturnom centru Baraka

RADIONICA STRIPA
Radionica je namenjena svim uzrastima. Program bi bio prilagođen uzrastu, specifičnostima i interesovanjima polaznika.

AKTIVNOSTI U OKVIRU RADIONICE
Razgovor i upoznavanje sa polaznicima (otkrivanje senzibiliteta i naklonosti određenim vrstama stripa svakog od njih)

Istorijat stripa
Od prvih tragova stripa – „protostriova“ (egipatski papirusi, frizovi na grčkim vazama, obelisci, tapiserija iz Bajea…), preko razvoja stripa posle pronalska Gutembergove štamparske mašine, pojave prvih humorističnih listova i rađanja  modernog novinskog stripa kroz borbu za čitaoce dvojice novinskih magnata Hersta i Pulicera do komunikacija preko različitih kompjuterskih formata, interneta i društvenih mreža.

Jezik stripa
Sloboda stila i tehnike • Interakcija reči i slike i formiranje prizor polja • Vizuelna razrada - izbor i razrađivanje teme koja će se uobličvati pomoću slika - sekvenci • Simboli i grafizmi • Kompozicija i okvir slike kao narativna jedinica u stripu • Stvaranje likova koji će nositi priču • Grafičko uobličavanje junaka (junaci iz stripa moraju biti autentični, jasni i karakteristični kako bi čitalac jasno mogao da ih prati iz kadra u kadar, sa stranice na stranicu. Čak i kada bi smo posmatrali njihove siluete morali bi smo ih jasno razlikovati) • Kadriranje i montaža • Scene kretanja, dinamika i razlaganje pokreta • Onomatopeje, oblačići, neartikulisani glasovi i zvuk u stripu

Prožimanje stripa i drugih umetničkih disciplina
Mogućnost snimanja filma ili video rada na osnovu urađenih strip-predložaka • Izvođenje pozorišnih predstava • Slikanje murala

U prostoru Kulturnog Centra Baraka održaće se izložba radova nastalih tokom radionice.

Profesor radionice stripa Branko Đukić wikipedia.org/sr-el/Бранко_Ђукић

Prijave možete poslati na mail: kulturnicentarbaraka@gmail.com sa naznakom STRIP
Objavljeno: 19.11.2017.
Strip: Noćni sud (53)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 19.11.2017.
Međunarodni strip konkurs...     Press:Akteri
  ...u okviru PRVOG STRIP FESTA. - Valjevo

Propozicije za učesnike:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Strip table možete slati i elektronskom poštom: stripva@gmail.com
• Rok za slanje je utorak, 21. novembar 2017. u 19 časova.
• Rad treba da bude obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.
• Rad može biti prethodno objavljivan.
• Tema, žanr i autorski pristup su slobodni.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa prostora nekadašnje Jugoslavije.
• Uz rad je obavezno poslati podatke: ime i prezime, kratku biografiju, naziv rada, mejl, tel, adresu.
• Radovi će biti žirirani za izložbu.
• Biće dodeljene 3 ravnopravne nagrade – povelje.
• Radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje.

Predsednik Udruženja “AKTERI”
Snežana Jakovljević Čkojić
“Akteri”; ul. Karađorđeva 175/12; 14000 Valjevo
Objavljeno: 18.11.2017.
Strip: Cane (307)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.11.2017.
Gusarska blaga, Anđame...      Autor: Ilija Bakić
  ...i ostrvo Mu;
  
„Korto Malteze: U znaku Jarca“
  Huga Prata;
  izdavač „Darkwood“, 2016.

Posle uspeha stripa „Balada o slanom moru“ koji se najpre pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog boravka u Argentini) i posle pauze od tri godine, Hugo Prat (1927-1995) je nastavio da ispisuje i iscrtava doživljaje svog kapetana antijunaka. I dok je „Balada...“ bila duga kontinuirana priča (za tadašnje standarde potpuno netipične dužine - preko 160 strana) sledeća pojavljivanja Korta Maltezea dešavala su se u poglavljima-epizodama dužine-trajanja 20 tabli što je bila optimalna dužina za strip revije i magazine; prvo štampanje ovih epizoda bilo je u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao obzirom da se iz Italije preselio u Francusku. Odatle su se priče o Kortu širile dalje preko stranica belgijskog „Tintina“, italijanskog magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnogih drugih među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“) odnosno sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić). Ove kratke epizode (bilo ih je preko 20) kasnije su sakupljene u više albuma različitih dužina i naslova.

Album „Korto Malteze: U znaku Jarca“ u izdanju „Darkwood“-a, u tvrdom povezu, štampan ćirilicom i u punom koloru (naknadno dodatom, originalno su epizode crno-bele), sa pripadajućim uvodnim tekstovima i reprodukcijama atraktivnih starih litografija i raskošnih Pratovih skica i akvarela čine poglavlja-epizode „Tajna Tristana Bantama“, „Sastanak u Baiji“, „Samba s Paljbom“, „Orao u džungli“, „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“ i „Zbog jednog galeba“ koje znatiželjnog čitaoca vode od Kariba do Brazilske obale i nekadašnje Holandske Gvajane. Godine u kojima se avanture dešavaju otkriće se posredno kada se iz priča aktera saznaje da u Evropi besni rat. Ipak, u poglavlju „...i opet ćemo o džentlmenima sreće“, Raspućin saopštava Kortu da su „džentlmeni sreće“ 21. decembra 1916. osnovali „veselo bratstvo“ (Raspućin je potpisao pristupnicu u Kortovo ime); sama epizoda se dešava kasnije, januara 1917.g, dakle u vreme trajanja astrološko-horoskopskog znaka Jarac. Daleko od „svetskog rata“ topla mora, egzotična ostrva i obale Južne Amerike su svet za sebe, u njima ima magije, anđama i čarobnica koje mislima prenose poruke, sve vrvi od legendi; ali, od „Evropocentrizma“ se ne može pobeći - mučitelji domorodaca rade za gospodare u dalekoj „kolevci (zapadne) civilizacije“, kompanije pružaju svoje pipke i cede sirovine i životne snagu ovog još uvek nevinog i naivnog sveta; konačno, nemačke podmornice će stići i u ove vode da tu vode rat započet na drugom kontinentu.

Korto Malteze, dete Ninje, andaluzijske Ciganke bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila, uživa u Paramaribu (Holandska Gvajana) naizgled nezainteresovan za sve oko sebe; on je pomalo gusar, pomalo pošteni moreplovac, pomalo boem, pomalo filozof. Susret sa dečakom Tristanom Bantanom, koji traži svoju sestru po ocu, i starim pijancem profesorom Jeremijom Štajnerom odvešće ga u Brazil, gde Tristan nalazi svoju polusestru Morganu (koja u kartama vidi da će joj brat stići) ali i usni san o nestalom ostrvu Mu (kome će, posle niza naznaka u raznim albumima, Prat posvetiti poslednji album o Kortu). Sledi susret sa čarobnicom Zlatoustom, koja je mlada-stara preko 200 godina od koje Korto dobija ponudu-zadatak da pobunjene domoroce snabde oružjem; Korto će u džungli morati da i sam potegne pesnice i oružje a među pobunjenim Kangasejrosima će naći novog vođu - mladog Kapitena Koriska (koji je istorijska ličnost, svojevrsni Robin Hud na tamošnjim prostorima). U poglavlju-epizodi „Orao u džungli“ evropski I svetski rat konačno stiže i u topla mora, sve do obala Brazila a Korto će osujetiti nemačke planove plativši veliku cenu - nemački ratni brod tone tačno na olupinu španskog galiona prepunog blaga. Sluteći da iza svega stoji plan Morgane i Zlatouste Korto zaključuje „kako bi žene bile divne kad bi mogao da im padneš u naručje, a ne dopadneš im šaka“.

Novi pokušaj da se domogne blaga („...i opet ćemo o džentlmenima sreće“) vodi Korta u savezništvo sa Raspućinom i gospođicom Dvoličnom de Poanci. Svako od njih ima kartu od kitove kosti sa delom naznaka o zlatu. Čitav poduhvat ne završava se kako su tragači hteli jer je zlato u topovima koje ispaljuje njihov poludeli čuvar! Na kraju priče Kortu stiže pismo od Zlatouste sa četvrtom kartom koja otkriva - prekasno - gde se nalazi zlato. Završno poglavlje „Zbog jednog galeba“ baca Korta u avanturu u kojoj, zbog ranjavanja u glavu, gubi sećanje a spasava ga lepa devojka oko koje se plete mreža zlih ljudi. Kavaljer Korto će, iako ranjen, gotovo instinktivno sprečiti zločin a onda otići dalje ostavljajući jedno slomljeno devojačko srce za sobom.

Prat je Korta smestio u egzotične prostore širokih mora, ostrva i džungli kojima vladaju surova realnost i zavodljiva mitologija. Sve je prepuno tajanstvenih znakova, mističkih učenja, starih znanja, spisa i predmeta koji spajaju svekoliku ljudsku istoriju (dajući joj drugi lik i značenje) i otvaraju puteve u druge stvarnosti. Korto je idealan junak za ovakve avanture - istovremeno romantik i cinik, sanjar i vrlo sposoban ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština. Ovaj serijal je specifičan „slučaj“ latinoameričkog magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u visoko stilizovanom likovnom segmentu odnosno ingeniozan kao kompletno umetničko remek-delo.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 17.11.2017.
Promocija albuma Darka Macana i prijatelja...     Press: Fibra
  ...18.11. u 12:30 - promocija albuma u Fibrinom izdanju - Emil i detektivi i Maršal Bass!

U čemu je stvar? Promocija strip-albuma u Fibrinom izdanju - "Emil i detektivi" i "Maršal Bass" ove subote u 12:30 u Knjižnici i čitaonici Bogdan Ogrizović u Preradovićevoj 5 u Zagrebu. Moderator je osvjedočeni strip kritičar Vladimir Šagadin, a na tapeti su nova izdanja autora Darka Macana, Igora Kordeja, Franje Anžlovara i cijenjenog izdavača Marka Šunjića...
Emil i detektivi preview! • Maršal Bass preview! • Ekipa samo takva!

Objavljeno: 16.11.2017.
Strip: Borovnica (59)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 16.11.2017.
Veliki Blek u Crnoj ovci...     Press: Crna ovca
  ...Petak 17.11. u 20 časova • Klub Crna Ovca Kralja Aleksandra 10, Novi Sad.

Pozivamo vas na promociju četvrtog integrala Veliki Blek.
Ovim završnim integralom vraćamo se na sam početak sage o YU Bleku i tim povodom ćemo i da ukažemo na značaj lika i dela jednog od najboljih tušera ikada Majstor Branka Plavšića. Integral sadrži dve epizode koje su bile razlog za dobijanje licence za kasniju celu jugoslovensku i novosadsku produkciju Velikog Bleka. Dodjite da čujete još neke zanimljivosti i da nabavite primerak po promotivnoj ceni.

Objavljeno: 15.11.2017.
24-satno crtanje stripa / 2017...     Press:
  ...Osmo 24satno crtanje stripova.

Prijave: Osmo 24satno crtanje stripova

Otvorene su prijave.

Prijavite se putem online obrasca na:
goo.gl/forms/HlHNOROogyNVmGYX2

Stigao je i taj dan! Prijave na 24-satno crtanje stripa 18.11.-19.11.2017. su krenule, a prijaviti se možete na našoj internet stranici www.24satnocrtanjestripa.com.

Crta se u:
• Zagreb - Akademija likovnih umjetnosti - Jabukovac
• Osijek - Umjetnička Akademija
• Split - Srednja umjetnička škola

Prijave traju do 16.11.2017. stoga nemojte odgađati svoju prijavu, nego ju odmah popunite!

 

Objavljeno: 13.11.2017.
Strip: Montenegrini (407)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 13.11.2017.
Živel strip! Živela Animacija! 18...     Press: Stripburger
  ...natečaj za strip in animacijo.

Živel strip! Živela Animacija! 18
natečaj za strip in animacijo
za osnovnošolce in srednješolce
iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.
Natečaj v Sloveniji podpira MOL ─ Oddelek za kulturo, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta, ter Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

   PRAVILNIK
   Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
   Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
   ‒ strip,
   ‒ animacija.
   V navdih ponujamo dva lika: osla slovenskega stripavtorja miha ha in Doro italijanskega stripavtorja Manuela Fiorja.

      1) TEMA RAZPISA:
a) Osel celo pot le nemo opazuje dogajanje. O čem zares razmišlja in kaj si o celotni situaciji misli on? Morda razmišlja o počitnicah na morju, svoji prijateljici, fantazira o prijateljstvih, ki jih bo sklenil na sejmu? Se noče ločiti od svojih skrbnikov, očeta in sina, ali željno pričakuje nova poznanstva?
b) Osel kot žival s posebnimi karakternimi značilnostmi večkrat nastopa v ljudskih pripovedkah in rekih. Izberite si eno od njegovih značilnosti in jo ponazorite v stripovski zgodbi.
c) Dora, dekle prihodnosti, bere misli. O čem razmišljajo ljudje, ki jih sreča na tržnici, v šoli, na pošti, na postaji, pred hišo, v parku?
d) prosta tema
      2) PRIJAVLJENA DELA SO LAHKO:
a) stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
b) animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.
      3) Učenci in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini, z mentorjem ali brez.
      4) oddaja del: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za sloven-ske šolarje) na naslov: Stripburger/Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
      5) ROK ODDAJE: Dela morajo biti poslana po pošti do srede, 21. marca 2018.
      6) ŽIRIJA v sestavi: Manuele Fior (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), Paola Bristot (predsednica Združenja Vivacomix) bo izbrala nagrajence.
      7) NAGRADE:
STRIP: Podelili bomo 3 glavne nagrade – 3 knjižne bone v vrednosti 100 evrov. Poleg glavnih nagrajencev bo žirija izbrala še 4 avtorje, ki se bodo lahko v soboto, 21. aprila 2018, udeležili enodnevne delavnice izdelave stripovske majice v RogLabu v Ljubljani. Žirija bo podelila še posebno nagrado, 6 dnevno taborjenje Mini Gorindol na Kolpi v Gorenjcih pri Adlešičih (za eno osebo) julija ali avgusta. Točni termini bodo objavljeni spomladi 2018. Več o taborih je na: www.taborjenje.info. Nagrada je vredna 169€, to vrednost pa je možno upoštevati tudi kot popust pri daljših terminih (14 ali 10 dni). Nagrade se ne da zamenjati za denar.
ANIMACIJA: Zmagovalcem v kategoriji animacije bomo podelili 2 glavni nagradi. Prva nagrada je kupon v vrednosti 100 eur. Druga nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Tretja in četrta nagrada sta DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2018 v Ljubljani. Zmagovalna animacija bo na ogled tudi v programskem sklopu Animakids festivala Piccolo Festival dell’Animazione, ki poteka drugi teden v decembru v Pordenonu, Vidmu, Gorici in Trstu.
Vsi udeleženci natečaja bodo prejeli knjižno nagrado za sodelovanje. Vsa stripovska dela bomo tudi razstavili. Natečajniki v stripovski sekciji s prijavo dovoljujejo morebitno objavo svojih del. Avtorji vseh animacij dovoljujejo reprodukcijo svojih del na DVD-ju.
      8) RAZSTAVA del avtorjev likov natečaja:
LJUBLJANA in PORDENONE
Razstava ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 18, ki bo prikazala originalne stripe in risbe Manuela Fiorja in miha ha, bo v Ljubljani na ogled med 17. januarjem in 17. februarjem 2018. Razstava v Pordenonu, v Studiu Viva Comix pa bo na ogled med 29. februarjem in 8. marcem.
      9) Odprtje RAZSTAVE stripov udeležencev natečaja in podelitev nagrad bo: LJUBLJANA
petek, 13. aprila 2018, ob 17. uri, v Trubarjevi hiši literature, Stritarjeva ul. 7.
Ob odprtju si boste lahko ogledali tudi Animatekin program animiranih filmov Lisička in druge zgodbe. Stripi bodo na ogled do 28. aprila 2018.

Za informacije se obrnite na: Stripburger / Forum Ljubljanacore@mail.ljudmila.org • 01 2319662, 031 401556
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/www.facebook.com/stripburger

O AVTORJIH:

Miha Hančič (1986, Ljubljana) oziroma miha ha je na stripovsko sceno vstopil v zadnjem desetletju. Po krajših občasnih stripovskih podvigih, se je v zadnjih letih v tandemu s scenaristko Mašo Ogrizek začel redno pojavljati v slovenski periodiki. Po 'animističnem' ministripu Milda, ki ga je objavila revija Stripburger, in nekaj krajših stripih v tej reviji, se je usmeril v otroški strip, kar, glede na njegovo 'prijazno' risbo zaobljenih oblik, ne preseneča. Po scenarijih Maše Ogrizek riše serijo Ko-ko-Krišna, ki jo lahko vsak mesec berete v zamejski reviji Galeb (izšla je že tudi prva knjižna zbirka). Z Mašo Ogrizek sta ustvarila tudi krajšo serijo Dobroduhci, ki je izhajala v reviji Ciciban. Za ilustracije v knjigi Ime mi je Skywalker je lansko leto prejel prvo zlato hruško, znak kakovosti otroških in mladinskih knjig.

Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je nauk slovenske ljudske pravljice o očetu in sinu, ki gresta prodat osla na semenj in ki jo je v stripu upodobil miha ha. Na poti oče in sin na pobudo drugih menjata vloge: najprej jezdi sin, potem oče, potem gresta peš, na koncu pa osla zajahata oba. Prvemu, ki se je oglasil, ni bilo všeč, da hodi oče, ki je starejši, potem drugemu ni bilo všeč, ker je sin tekel za očetom, ki je jezdil, tretjemu, ker sta šla peš ob 'praznem' oslu, četrtemu, ker sta ubogega osla jezdila oba …

Veliki vnemi, s katero oče in sin skušata ustreči mnenju drugih ljudi, ki jih srečata na svoji poti, bi se smejali še osli, če ne bi bili dovolj pametni, da so raje modro tiho.

Ljudsko pripovedko Vsem ljudem nikoli ne ustrežeš je miha hazrisal kot eno samo sliko, na kateri posamezni prizori brez presledka prehajajo eden v drugega. Ta je novembra 2017 izšla v seriji Ta ljudske v stripu, ki jo je izdalo uredništvo revije Stripburger pri Forumu Ljubljana.

MANUELE FIOR: »Rojen sem na dan osvoboditve leta 1975 v Ceseni, vendar je moja družina iz Furlanije. Iz Cervie sem se preselil v Galatino, nato v Videm, Berlin, Oslo in zdaj živim v Parizu. Risati sem pričel kot otrok, ko sem upodabljal junake iz televizijskih risank. Nadaljeval sem v dnevnikih sošolcev, na klopeh, na majčkah, za župnijski časopis, za ameriške založnike, od katerih še vedno pričakujem odgovor, za vsakogar, ki me je prosil. Risal sem s trikotnikom, s kotomerjem, z računalnikom, s temperami in z ogljem. Risal sem v puščavi, pod zemljo, na pokopališču, na vrhu rimskih ruševin, na koru trondheimske katedrale. V trenutkih navdušenja in potrtosti sem ustvaril šest knjig stripov: Intervju (2013), Pet tisoč kilometrov na sekundo, Gospodična Else (2009), Prekomorska rdečina (2006, Coconino Press edition); Les Gens le Dimanche (2004, Atrabile edition). Med njimiso nekateri prejeli nagrade, in kaže, da jih cenijo različni bralci, kar me vedno znova preseneča. Trenutno ustvarjam strip z naslovom Celestia.«

Dora je enaindvajsetletno dekle, ki živi v prihodnosti, oddaljeni, vendar ne preveč. Je radovedna, živahna in malo nora, vendar je njena glavna lastnost povsem druga: brez uporabe besed lahko bere misli drugih. To ji ne uspeva vedno, nasprotno – ko najmanj pričakuje, lahko sliši prijateljeve misli, čeprav tega ne počne hote. Si lahko predstavljate, kakšne težave ji lahko povzroča omenjena sposobnost? Menite, da je to prednost ali velika nevšečnost?

Prijavnica:
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
zivel_strip_18_slo_web.pdf

Objavljeno: 12.11.2017.
Strip: Noćni sud (52)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.11.2017.
Strip: Cane (306)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.11.2017.
Avanture tate viteza...      Autor: Ilija Bakić
  ...i njegovog srčanog sina;
  
„Princ Valijant deseti tom
  1955-1956“ Hala Fostera;
  izdavač Čarobna knjiga, 2016.

Životno delo Harolda Fostera (1892-1982) gigantski strip ep „Princ Valijant“ je nesporno remek-delo svekolike Umetnosti a posebno 9. umetnosti. Svaki novi tom u seriji sabranih tabli „Princa Valijanta“ u visokokvalitetno kolorno odštampanim knjigama (koje u svetu objavljuje „King Fičers Sindikat“ a kod nas „Čarobna knjiga“) potvrđuje ovu činjenicu. Deseta knjiga reprintuje avanture štampane 1955. i 1956. godine, uz koje su dodati prateći tekstovi - pohvala Fosterovog rada iz pera Timotija Trumana i galerija znanih Fosterovih ilustracija sa temom kanadske konjičke policije.

I bezmalo dve pune decenije od pojave serijala „Princ Valijant“ (1937), koji je štampan svake nedelje u dnevnim novinama, u formatu kolorisane table, Foster i dalje plete i zapliće široku sagu smeštenu u rani srednji vek, u doba Kralja Artura i vitezova Okruglog stola. Dana 30.12.1956. godine objavljena je već 1038. tabla ovog stripa; ona je, kao i sve prethodne, sazdana od vrhunskih municioznih, realističnih crteža jednako superiornih u prikazivanju lica, mimika odnosno telesnih pokreta kao i pejzaža, arhitekture gradova i sela, odeždi, oružja i oruđa, uz njihovu nespornu istorijsku verodostojnost. Dovoljan je pogled samo na par tabli da svakom čitaocu bude kristalno jasno da pred sobom ima delo iza koga stoji vrhunska posvećenost, koncentracija i požrtvovanost. I svako sledeće prelistavanje ovih knjiga budi duboko poštovanje prema umetniku, njegovom talentu i celokupnoj ličnosti.

Nastavak Valijantovog životopisa koji čini deseti tom može se podeliti u dva dela: u prvom se Valijant i Aleta sa decom vraćaju kući (pošto je Aleta „uvela red“ na svojim rodnim Maglovitim ostrvima) a put koji su odabrali je krajnje neobičan: pošto ne mogu sigurno da putuju Sredozemnim morem koje vrvi od afričkih gusara, niti kopnom pošto divlja plemena haraju nekada sigurnim zemljama Rimskog carstva, oni odlučuju da putuju morem od Konstantinopolja do Krima a onda uzvodno rekom Dnjepar do Kijeva i kroz široke stepe sve do Velike prevlake, preko koje će prevući brodove da bi ih uronili u reku Dvinu koja će ih izvesti na Baltičko more. Ovaj herojski poduhvat prate svakojake nevolje, od sukoba sa divljim plemenima, oslobađanja Alete koju zarobljavaju lukavi i krvoločni Tatari i poklanjaju svom kanu, do nadljudskih napora prevlačenja brodova preko brda i kroz močvare. Uz sve napore Valijanta, Alete, ser Gavejna i drugih junaka jednako važan element priče je Priroda, veličanstvena, surova i neponovljiva. Fostera ruka nadahnuta je i razigrana u dočaravanju svih čudesa živopisnih pejzaža pa od pojedinih crteža znatiželjnim čitaocima i gledaocima zastaje dah. Naravno, i čitavo zamešateljstvo je dovoljno intrigantno da bi mamilo na dalje listanje i čitanje tekućih dogodovština kojima su pridodata i Valijantova sećanja na mladost i prve viteške avanture koje on, dok se oporavlja od rana, priča svojoj deci. Porodične veze tako su kao prirodni deo utkane u ovaj istorijsko-avanturistički strip; ova ravan nije bila ni tada (a ni danas) preterano prisutna u stripovima (ili literaturi sličnog profila) verovatno zato što su autori i njihovi urednici želeli da maksimalno vežu pažnju mladih čitalaca (čitaj dečaka) kojima, pretpostavljali su, bavljenje porodicom nikako nije u vrhu interesovanja. Foster je, međutim, od prvih tabli svog impozantnog dela potencirao tu liniju kao jedan od težišnih segmenata u odrastanju svakog čoveka.

Drugi deo desetog toma upravo protiče u odrastanju: pošto su konačno stigli Valijantovoj kući, u Tulu, Valijant, Aleta i deca uživaju u mirnom životu. Muškarci odlaze u lov i, dok se odmaraju, Arn ugleda visoki, snegom prekriveni planinski vrh pa glasno poželi da ga osvoji. Brižni otac tvrdi da dečak ne može da ide sam te da odabere sebi saputnika – nadajući se da će sin odabrati oca. Ali Arn bira prekaljenog lovca Garma za vodiča i njih dvojica kreću u avanturu. Od surove lepote prirode zastaje dah no za divljenje nema vremena jer se sprema snežna oluja! Zahvaljujući Garmovoj spretnosti i Arnovoj srčanosti i hrabrosti oni će, posle mnogo muka, stići u logor gde ih čeka nezainteresovani Valijant. Ali taj stav je samo privid jer brižni otac nije izdržao neizvesnost pa se potajno popeo na planinu kako bi se uverio da mu je sin živ, zdrav i nepovređen! Kad ponovo sretne svoju dragu Valijant se jada kako deca prebrzo odrastaju a Aleta može samo nevoljno da se složi. Kasnije, kada otac i sin ponovo krenu u avanture Valijant će iskusiti i trenutke velikog ponosa svojim sinom. Aleti, međutim, ostaje da se sa tugom priseća ranijih dana kada je njen sin još bio mali; ona, ipak, ne propušta da ga opomene da dečak ne postaje muškarac posle jednog valjanog dela i da će, sve dok je sin ne premaši svojom mudrošću, biti kako ona kaže a kada sin nadraste majku ona će se sama, dragovoljno, staviti pod njegovu zaštitu. Sa svoje strane Arn žarko i neutaživo žudi (kao i njegov otac) za avanturama i dokazivanjem jer je, popevši se na svoj prvi planinski vrh video da iza njega postoji drugi, još viši i - odmah je poželeo da i taj vrh osvoji.

Valijant nije heroj koji živi u večitoj sadašnjosti već junak koji odrasta i stari a na njegovo mesto dolaze drugi junaci – njegova deca. Foster spretno deli i usložnjava pripovedne linije serijala. On, takođe, nije sklon agresivnom insistiranju na emocijama pa izbegava i patetiku i melodramu što samo pojačava uverljivost ličnosti koje prati. Deseti tom „Princa Valijanta“ pored uzbudljivih avantura predstavljenih predivnim crtežima donosi i porodične događaje koji će imati delekosežne posledice na serijal ali i čitavo potonje stripovsko stvaralaštvo koje će koristiti Fosterove novotarije u žanru istorijsko-avanturističkog stripa.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 10.11.2017.
V Španiji spet vroče:...     Press: Stripburger
  ...Stripburger osvaja Madrid!

Revija Stripburger se med 10. in 12. novembrom predstavlja ne festivalu GRAF v španski prestolnici Madrid!

Letos spomladi smo se na Pirenejskem polotoku že uspešno predstavili na festivalu Gutterfest v katalonski prestolnici Barceloni, kjer je premiero doživela tudi 69. številka Stripburgerja, v kateri s svojimi stripi sodeluje tudi več predstavnikov brsteče španske striparsko-zinovske scene.

Cilj tokratne Stripburgerjeve ofenzive pa je samo središče Španije, Madrid, kjer se bo med 10. in 12. novembrom odvila 10. edicija festivala GRAF. Gre za mlajši in manjši španski festival, ki  prikazuje dinamičnost in avtorsko raznolikost stripovskega medija in neodvisnega založništva. Letno se odvijeta dve ediciji – spomladanska v Barceloni in jesenska v Madridu. Osrednji dogodek festivala je sejem neodvisnih založnikov, na katerem se predstavljajo avtorji, grafični kolektivi in mali založniki, program pa dopolnjujejo še razstave, okrogle mize in pogovori ter delavnice.  GRAF je tako v petih letih delovanja zaživel kot živahno srečališče mlade neodvisne stripovske in grafične scene v Španiji.

Stripburger se bo poleg sejemske stojnice predstavil še z razstavo sitotiskanih plakatov z naslovom Stripburger v tisku: 25 let, odprtje razstave pa bo pospremil še pogovor o 25. letnici izhajanja revije in poti, ki jo je Stripburger prehodil »od fan-zina do pro-zina«. Ta pot je bila vijugasta in ne povsem brez ovir, a prav zato toliko bolj poučna in zanimiva, zato lahko služi kot odličen študijski primer, kako se (so)ustvarja domačo stripovsko sceno.

Stripburgerjeve barve bodo v Madridu ponosno zastopali člani uredništva Bojan Albahari, Kaja Avberšek in Tanja Skale.

PROGRAM:
SEJEMSKA STOJNICA
pet, 10. nov., 16:00–21:00 / sob., 11. nov., 11:00–21:00 / ned., 12. nov., 11:00–18:00 / Nave de Terneras - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija
ODPRTJE RAZSTAVE STRIPBURGER V TISKU: 25 LET IN POGOVOR
pet, 10. nov. , ob 17:00 / La Lonja - Centro Cultural de la Casa del Reloj, Madrid, Španija

NASLEDNJA POSTAJA: Stripburgerjeva mednarodna ofenziva se bo nadaljevala decembra, ko se odpravljamo v Marseille na francoski neodvisni grafični in stripovski festival Vendetta, ki ga organizira kultni kolektiv Le Dernier Cri!

   STRIPBURGER DOMA!
   NAPOVEDUJEMO IN VABIMO:
• Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica; sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00, Vodnikova domačija
   Mentorja: David Krančan in Andrej Štular
• Stripburger na 33. Slovenskem knjižnem sejmu; stojnica in predstavitve svežih izdaj: Tanja Komadina, Matej Lavrenčič in miha
   ha: Ta ljudske v stripu, Gipi: Dežela potomcev; 22.–26. nov., Cankarjev dom (drugo preddverje)
Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst; likovni razstavi in delavnica izrezank
   odprtje: 1. dec., ob 20.00, galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto / do 29.12.
   delavnica: 3. dec., 11.00─14.00, SEM
   odprtje: 4. dec., ob 22.00, Kinodvor

IN ŠE DECEMBRSKI STRIPOVSKI POSLADEK!
Več kot dober razlog za decembrsko veselje: v začetku meseca izide jubilejna, 70. številka Stripburgerja, s katero bomo obeležili srebrno, 25. obletnico rednega izhajanja naše in vaše omiljene stripovske revije! Več razkrijemo kmalu!

Program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo JAK.
Objavljeno: 09.11.2017.
Strip: Borovnica (58)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 09.11.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (7)      Autor: Kristijan Šarac
  Morgan Lost, br. 13 Julijina tajna

Stigli smo do broja trinaest, jeste li sujeverni? Jeste? Onda sigurno zazirete od ovog broja i mislite da nosi lošu sreću, a znate li uopšte otkud ta verovanja za jedan običan broj? Ne, dobro pokušaću malo da vam približim razloge vaše strepnje od broja trinaest.

Triskadekafobija ili strah od broja trinaest postoji hiljadama godina, u ‘Hamurabijevom zakoniku’, najpoznatijoj i najbolje očuvanoj knjizi Mesopotamije koja je napisana oko 1772. godine pre nove ere, zakon broj trinaest je izostavljen. Mnogobošci su trinaest smatrali srećnim brojem i znakom Geje, majke zemlje. U Škotskoj broj nazivaju i ’đavolje tuce’. U nordijskoj mitologiji je nesrećan jer je Loki trinaesti bog, dok su ga Rimljani smatrali simbolom smrti, pa se prenelo na Firencu gde ni danas ne postoji zgrada sa tim brojem, već je zamenjen sa dvanaest i po. Dok je vešanje bilo način sprovođenja zakona i linča do vešala je vodilo trinaest stepenica, a na omči se nalazilo isto toliko čvorova.

Ipak verovatno je fama o broju počela kada je hrišćanstvo bilo mlado i pokrštavalo i gutalo druge vere i nasiljem ako treba. Prema jednoj takvoj legendi proterana nordijska boginja Frija, žena Odinova (po kojoj petak nosi ime, verovatno otud i frigatriskaidekafobija ili strah od petka 13.) koja je proglašena vešticom i proterana u brda, gde je kako priča kaže viđana u društvu jedanaest družbenica i đavolom, tako čineći trinaest. No, ono šta će pre biti istina je da je ovaj broj dobio zloban prizvuk zbog vitezova Templara i datuma na koji su svi skončali (da, ne verujem u teorije zavere), naime kada je kralj Filip izdao naredbu bio je petak, 13. oktobar 1307.

Danas se ipak manje podleže praznoverju sem u horor filmovima, pa ipak pedeset posto zgrada nema trinaesti sprat i mnogi hoteli i bolnice nemaju sobu sa tim brojem. Mada, možda je vreme da pozovem svog Quatrorzieme (gost kojeg Francuzi plate da prisustvom razbije nesreću, ako imaju trinaest gostiju na večeri).

Luka Raimondi, autor koji je radio na gotovo svim Bonelijevim serijalima. Red je i da ih navedem, Dilan Dog, Dampir, Bred Beron, Dragonero, Zagor i Teks.

Julijina priča – Kostimirana zabava može izroditi superheroje i superkrimose, i oboje je uzbudljivo, makar neki to samo zamišljali. Morgan u bioskopu gleda horor i upoznaje Juliju, koja je u nevolji i prihvata njegovu pomoć. Nakon prolazne nevolje u stanu našeg junaka čujemo neka poznata imena i neka koja ćemo tek čuti, možda. Devojka umorna tone u san, ali nemiran, i možda bismo se tu i zaustavili da nije te sitnice da je i lovca uznemirio isti san. No devojka neželeći da delit svoje tajne odlazi, dok je naš heroj kratko odsutan. A vani je već traže, jer nije jedina koja bi da čuva tajnu. Pošto je Julija  ostavila jak utisak, naš junak ne odustaje od nje i dešava se tako da mu je odvode pred očima. Tek tada mu motiv da je nađe raste i uz pomoć prijateljica uspeva da nađe neke tragove. Morgan je zbunjen šta se dešava, kakvi duhovi i magija su u pitanju. Nakon određenih prepreka ipak stiže na vreme, ali ne žele sve žrtve da busu spasene. Baš kao što i vi ne želite saznati kraj, pa ću ga ostaviti obavijenog velom tajne, barem dok ne dođete do svog primerka.

Scenario je pomalo neuverljiv za moj ukus, ali pošto se Kjaveroti počeo baviti teškim i mučnim temama i oprostiću mu nešto slabiji početak priče. Naravno, ni ovoga puta nije prošlo bez omaža, ovog puta su to bili Šarl Bodler, Žorž Melije i po radnji se da zaključiti H. Dž. Vels pošto nećete moći da ne pomislite na njegov Vremeplov. Čini se da ni naš scenarista ne može bez naučne fantastike i aluzija na njene velikane bilo sa filmskog platna, bilo književnih remek dela. Jasno da ovoj epizodi svoj šmek daje i Raimondi koji nije po mom ličnom ukusu, ali vidi se koliko je to veliki i značajan crtač. Za kraj, moram da vam kažem postoje divne duše koje blesnu, osvetle svet oko vas i brzo zgasnu, videćete i sami.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 03/10/2017]
Objavljeno: 07.11.2017.
Emitor #492...     Press: Dom omladine
  ...ponedeljak, 06.11.2017. u 19:00.

DOB//TRIBINSKA SALA

Tribina Društva lјubitelјa fantastike „Lazar Komarčić“
Emitor donosi: Žarko Milićević

Predstavlјamo novi Emitor: strip Franje Strake inspirisan romanom "Vi što maštate o sreći" Ljubomira Damnjanovića.

Crtač Franja Straka (1952) je jedan od najaktivnijih andergraund autora stripa u Srbiji, njegov "Samonikli korov" se distribuira email biltenom, a "Noćni sud" se objavlјuje na sajtu Strip vesti Zlatka Milenkovića. Ljubomir Ljuba Damnjanović (1959-1999) je srpski pisac fantastike (Malteški šišmiš, Vi što maštate o sreći), prevodilac i urednik Emitora.

U romanu "Vi što maštate o sreći" Damnjanović nam predstavlјa idiličnu sliku Beograda na početku dvadesetog veka, a onda je silovito izvrće uletom naučnofantastičnih elemenata koji potpuno menjaju percepciju čitaoca o ustrojstvu tog sveta.

Puna adaptacija ovog romana mogla bi ići jedino u dva ekstrema: bolivudska grafička raskoš, vatromet na hilјadu strana, ili ovako - svedeno, jezgrovito, u srž. Straka i Damnjanović predstavlјaju prirodan spoj pošto su sličnog fanzinaškog i andergraund mentaliteta, maštoviti i razmahani.

Sam strip je kratak ali vrtoglav niz slika koje naviru iz Ljubinog romana i Strakinog unutrašnjeg oka. Zgrade su živa bića koja se rađaju i umiru poput njihovih stanara, negde s one strane Dunava žive plemena Indijanaca, s juga preti rat sa trolovima, a iznutra grize nespokoj i sumnja u prirodu stvarnosti, jer matriks baguje, simulakrum puca.

Objavljeno: 06.11.2017.
Temat „Gradine“...      Autor: Ivan Veljković
  ...posvećen stripu na Balkanu.

Dvobroj književnog časopisa „Gradina“ 76-77 iz Niša, čija je promocija bila u septembru ove godine, po četvrti put donosi temat o stripu, ovaj put balkanskom.

Temat sadrži za sada rekordnih 67 strana, za deset strana više od prethodnog. Ukupno iznosi dvanaest tekstova o stripu, a autori dotičnih su Marko Stojanović (priređivač i sastavljač dva teksta), Aleksandar Vačkov, Simon Vučković, Iztok Sitar, Manos Ganas i Lefteris Tarlantezos (dva autora, jedan tekst), Boris Stapić, te grupa od četiri autora gde su Goran Dujaković Feniks, Dejan Šijuk, Predrag Ikonić i Milorad Vicanović Maza (takođe jedan tekst), potom Emre S.Taskiran, Nikola Temkov, Ivan Trenkl i Dragan Predić. Kao prevodioci i stručni saradnici prisutni su Marjan Milanov, Valia Kapadai, Ivan Veljković i Midhat Ajanović. Tekstovi se bave strip scenama i situacijama u gotovo svim balkanskim zemljama, a pokriveni su srpski, bugarski, crnogorski, slovenački, grčki, bosanskohercegovački, strip Republike Srpske, turski, makedonski, hrvatski-slavonski i rumunski strip. Prikazan je kratak pregled istorije stripa u svim zemljama, te trenutno stanje stvari, veća i aktivnija imena danas, festivali, serijali i saradnje unutar zemlje i regiona na polju devete umetnosti. Tekstovi su propraćeni ilustracijama i plakatima sa izložbi svih navedenih balkanskih strip scena.

Ovo je četvrti po redu broj „Gradine“ sa tematom o stripu. Prethodna tri su se bavila serijalom „Vekovnici“ (broj 42-43, 2011. godine), niškim autorom Vladimirom Krstićem Lacijem (broj 48-49, 2013. godine) i stripom u gradovima na jugu Srbije (broj 64-65, 2015. godine).
Objavljeno: 05.11.2017.
Strip: Noćni sud (51)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 05.11.2017.
Strip: Cane (305)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 04.11.2017.
Markantni detektiv lopov i svađalica...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Rip Kirbi, deveti tom, 1962-1964”;
  
izdavač Čarobna knjiga 2016.

Deveti tom sabranih epizoda “prvog savremenog detektiva” Ripa Kirbija, (koje originalno objavljuje “King Features Syndicate” a kod nas “Čarobna knjiga”), sadrži priče štampane u crno-belim kaiševima u dnevnim novinama u periodu od 12. novembra 1962. do 28. novembra 1964. godine. Strip je izlazio samo u dnevnim kaiševima bez, kako je to uobičajeno, kompletne table (u boji) u broju za nedelju; ovakav model rada (uprkos zahtevima izdavača da radi i kolor table) započeo je Kirbijev otac, Aleks Rejmond (1909-1956) a nastavio Džon Prentis (1920-1999). Prentis je, zahvaljujući uspehu kod publike, od početnog striktnog oponašanja Rejmondovog stila vrlo brzo prešao na svoju verziju foto-realističkog crteža što je vidljivo u promenjenoj, muževnijoj fizionomiji glavnog junaka ali i njegovog batlera “gospodinovog gospodina” Dezmonda kao i povremeno slobodnijem, ambicioznijem kadriranju. Naravno, osnovne postavke serijala-brenda zaštićenog imena, ostale su nepromenjene: privatni detektiv-altruista iz Njujorka, sa naočarima, pijanista, džentlmen sa besprekornim manirima spreman i na “grube igre”, okružen bogatašima i lepoticama otkriva zločince i spasava nevine žrtve. Osnovne karakteristike stripa su (kako ih je reklamirao distributer) akcija, romansa, avantura, glamur, napetost, uzbuđenje!

Na početku devetog toma mogu se pročitati i neke od Prentisovih izjava, koje su zanimljive, zabavne i na nivou kuriozuma - tako on kaže da je odugovlačio sa potpisivanjem stripa jer je bio usred razvoda pa nije želeo da njegova supruga sazna da crta Ripa Kirbija pošto bi onda tražila veću alimentaciju! Prentis je svakog dana crtao od pola deset do šest popodne, nedeljnu kvotu kaiševa bi nacrtao za pet dana, kašnjenja zbog odlaska u kupovinu ili istraživanja nadoknađivao je celonoćnim crtanjem. Scenarista Fred Dikenson (koji je radio i sa Rejmondom) uspešno je uklapao dijaloge i raspoređivao tekst; posle Dikensonove smrti 1986.g. Prentis je sam pisao priče što mu je donelo više kontrole nad pričom, uzbuđenjem i akcijom. Vremenom je Kirbiju menjao izgled zbog promene mode i frizura; dodao mu je i neke mane da ne bi bio suviše savršen u vremenu kad su popularni antiheroji. Prentisu je smetalo insistiranje novinskih urednika da strip bude “puritanski čist” dok su stripska izdanja bila prepuna unakaženih i golišavih tela.

Deveti tom započinje šokantnom scenom - Rip pokušava da obije sef bogate porodice, biva uhapšen ali uspeva da pobegne iz zatvora! Sve novine pišu o ovom slučaju i policijskoj potrazi za beguncem ali je on već preleteo okean i sakrio se u egzotičnom gradu Dalekog istoka. Tu ga angažuje Ming Nemilosrdni, krijumčar dijamanata koji želi da otkrije ko mu otima pošiljke. Rip pristaje ne sluteći da Ming namerava da ga pošto obavi zadatak - ubije. No, i lepa Fan, Mingova pomoćnica ima svoje planove… Naravno, Pravda će trijumfovati, nevaljalci će biti uhvaćeni jer je Rip sve vreme radio za svoju vladu a uplašeni Dezmond će jedva dočekati svog poslodavca. Egzotična putovanja nastavljaju se u epizodi “Škorpionova jazbina” u kojoj Rip hvata gusara koji pljačka bogataške jahte u južnim morima! “Najlepša dama maskenbala” izmamljuje od bogataša “nežna” pisma kojima ih potom ucenjuje; njen poslodavac Pen, pak, one koji mu smetaju ubija tako što ih ogrebe otrovnim mastilom - zbog čega Ripa na poslu hvatanja menjaju Dezmond i njegov kolega, debeljuškasti batler Vigers. Avantura “Detektiv protiv detektiva” bavi se pokušajem da se pronađe luckasti naučnik koji je stvorio novu leguru; dve kompanije žele tu formulu, jedna angažuje Ripa a druga detektiva Toledo Stila koji je - lepa devojka. Nadmudrujući se Rip i Toledo traže naučnika po Evropi ali se u potragu umeša i beskrupulozni zli plaćenik strane zemlje; dok se potera za formulom od strane dve američke kompanije očito smatra sasvim normalnom svako drugo mešanje se tretira kao nekorektno i kriminalno. Kako god bilo, dva detektiva će se strasno poljubiti na kraju epizode najavljujući da i Rip može da “posrne” pred ženskim čarima. Ovaj “peh” će mu se ponoviti i u epizodi “Divlje devojke” gde će Ripa opčiniti prelepa kradljivica nakita koju hipnozom na kriminal tera surova Mama Fegin, koja vodi “školu za kradljivice” (kao i Fegin iz Dikensonovog romana “Oliver Tvist”). Epizoda “Dvostruka prevara” svojevrsni je omaž Poovoj klasičnoj priči “Ukradeno pismo” u kojoj se dokazuje da su najskrivenije stvari one koje su stavljene na vidno mesto (ovog puta ukradene obveznice vise uramljene na zidu). Knjigu zaključuje “Pritipetalov pakleni plan” u kome se Dezmond (koga je Rip posle javne svađe otpustio - naravno samo prividno) zapošljava kod naučnika koji odgaja bizarne biljke (otrovne biljke, biljke mesožderke, biljke oktopode) kojima namerava da zaseje jedno ostrvo. Epizoda je netipična za serijal kako zbog naučnofantastičnog motiva ludog naučnika tako i zbog posezanja za vizuelnim elementima jeftinih filmova B klase.

Prentis i Dikenson vešto barataju znanim elementima serijala gradeći, u zadatim, vrlo rigidnim okvirima novinskog stripa, veoma korektne strip priče-epizode koje su, i posle pola veka od prvog pojavljivanja, svakako zanimljive i zabavne i današnjim čitaocima.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 03.11.2017.
Moj Strip #35...      Press:
      
  Uvodnik

Moramo se pohvaliti: imamo tiskano izdanje!

Moći ćete ga pribaviti u Zagrebu na Interliberu, a onda vjerojatno i još ponegdje... Obavijestit ćemo vas nekako. Kao Bonelli imamo 96 stranica i A5 format. Nemojte se ljutiti ako se mikro-naklada koju smo otisnuli (60) razgrabi prije nego dođete na red. Knjižica nije zamišljena kao komercijalno izdanje, nego više kao nekakav materijalni objekt za naše fanove i prijatelje, a krasi je i nenadmašna naslovnica našeg top tima Iko/Sonječka.

Od ostalih novosti, na brzinu: dobro nam došao Kostja Ribnik, novi autor!

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 02.11.2017.
Strip: Borovnica (57)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 02.11.2017.
Strip revija Večernjeg lista br. 50...     Press: Stripforum
  ...listopad/novembar 2017.

    PEDESETI BROJ!
    Zar je već prošlo pet godina od odluke koju sam donio jednog jesenjskog posljepodneva, u sjedištu Večernjeg lista, u svom uredu na trećem katu Oreškovićeve 6? Dobro se sjećam trenutka kada su mi iz ureda izašli Ante, Mladen i Ratko. Netom prije predložili su mi novi izdavački projekt, strip reviju koju bi smo prodavali uz Večernji list i koja bi se na kioscima diljem zemlje pojavljivala jednom mjesečno. Odmah smo se prepoznali, dugogodišnji šef pravnih poslova HRT-a u mirovini, uspješan poslovan čovjek koji se bavio zbrinjavanjem nuklearnog otpada, vlasnik najljepše striparnice u ovom dijelu svijeta, te izdavač brojnih magazina, knjiga, portala i novina. Nije tu bilo onog, za prve sastanke uobičajenog, ispitivanja terena i odmjeravanja snaga – nije bilo potrebe, jer na jednom mjestu sjedila su četiri zaljubljenika u strip. I više nego dovoljno za uspjeh. Vratimo se, trenutak na početak teksta. Osjećaj koji me obuzeo još za sastanka zadržao se i nakon njihova odlaska, nisam čekao ni trenuka, sazvao sam suradnike i zamolio ih da mi naprave biznis plan za izlazak prvog broja Strip revije. I tako, dok su Ante, Mladen i Ratko napuštali zgradu Večernjeg lista nadajući se da su ovaj put barem nešto bliže svom cilju, nisu ni slutili da će za nekoliko dana već morati pripremati prvi broj.
    Strip revija Večernjeg lista u međuvremenu je izrasla u središnje mjesto hrvatskog stripa. Vezanjem uz velikog novinskog izdavača strip je ponovno dobio masovnost zahvaljujući ogromnoj reklami i niskoj cijeni strip revije. Ovakve uvjete mogao je pružiti samo veliki i masovni medij poput Večernjaka, koji se pokazao kao odličan nosač za Strip reviju. Preko dvjesto tisuća primjeraka Strip revije u ovih je pet godina pronašlo svoj put do čitatelja, stvarajući nove generacije zaljubljenika u čarobne oblačiće za čiju se naklonost svakodnevno morala boriti s video ogricama, aplikacijama, društvenim mrežama… Stabilna naklada, novi strip autori, kao i čitatelji stasali uz Strip reviju, bili su nam poticaj za nove izazove, pa smo Mladen Novaković i ja prije par tjedana gradonačelniku Zagreba i njegovim suradnicima predstavili projekt Kuća stripa i dobili podršku!
    Na neki način „krug života se zatvorio“ (Zagorovci će znati što mislim:). Ima li ljepšeg poklona za pedeseti broj od zelenog svjetla za početak osnivanja i otvaranja Kuće stripa?
    Jedan čovjek posebno bi se radovao ovim uspjesima, naš dobri duh, koji nas je okupljao i poticao mudro vodeći prema cilju.

    U sjećanje na Antu Obuljena u Zagrebu, 22. listopada 2017.
    Dražen Klarić, glavni urednik Večernjeg lista

    NASTAVLJA SE…
    Pred ljubiteljima stripa je pedeseti broj Strip revije Večernjeg lista!
    Protekle četiri godine redovitog izlaženja, uz povećanje broja stranica, brojne premijere vrhunskih svjetskih autora stripa, uz dostupnu cijenu za svakog ljubitelja stripa, nama pokretačima ovakve forme strip tiskovine daje za pravo tvrditi kako smo koncepcijski bili u pravu vjerujući u popularnost stripa unatoč propasti većine sličnih poduhvata u prošlosti te malim nakladama i prodaji strip albuma. Više od ukupno 200.000 primjeraka Strip revije koji su našli put do kupaca u dosadašnjem razdoblju pokazatelj je koliko je strip omiljeno štivo u Hrvatskoj. S druge strane, s obzirom na tržišne okolnosti i činjenicu da je većina čitatelja koji vole strip bliže siromaštvu nego obilju, omogućili smo da za cijenu od samo 12 do 24 kuna brojni ljubitelji stripa mogu pročitati cjelovita vrhunska ostvarenja domaćih i stranih autora od kojih je veći broj bio svjetska pretpremijera ili smo bili među prvima koji su objavili određeni strip. Nismo zapostavili ni domaće autore, od naših velikana iz prošlih razdoblja do mlađih kvalitetnih umjetnika, od kojih su poneki svoje prve radove objavili upravo u našoj reviji.
    Upravo zbog svega navedenog zahvaljujemo Ervinu Rustemagiću koji nam je osigurao dostupnost najnovijim radovima velikana stripa, zatim Peteru Wiechmannu, Fredericu Bosseru, Cirilu Galeu, Antonu Heullyju, Goranu Parlovu te Marku Šunjiću što su nam omogućili da upravo Strip revija objavi pojedine stripove koji su bili važni za naše čitatelje.
    Zahvaljujemo i suradnicima – Julesu Radiloviću, Borisu Nazanskom, Marinu Radišiću, Tihomiru Tikulinu, Rudiju Aljinoviću, Davoru Pukljaku i Igoru Barišiću, te Ratku Dragašu, Ivanu Boiću i Dini Aliću te mnogim drugima koji su dali svoj doprinos u dosadašnjem radu, svatko na svoj način.
    Posebno se prisjećamo potpore i suradnje naših prijatelja i suradnika, predsjednika STRIPFORUM-a Ante Obuljena i našeg sjajnog prijatelja iz Beograda Zdravka Zupana koji su nas prerano napustili.
    Naravno, Strip revije  uopće ne bi bilo bez suradnje prijatelja iz Večernjeg lista, posebice glavnog urednika Večernjaka Dražena Klarića koji mi je odgovorio kad sam mu govorio o pedesetom broju: „Slavlje? Kakvo slavlje? Slavit ćemo stoti!“
    Sukladno tomu ovaj broj ima 100 stranica!

• DJEVOJKA SA SIJERE
  Crtež i boja:  Andrija Maurović · po romanu B. Harta
  Strip klasik iz kista Andrije Maurovića o poštanskim kočijama i djevojačkoj ljubavi prema haljinama i lošim momcima.
• DINKO KOLIĆ: Susret u preriji
  Crtež: Julio Radilović – Jules · Scenarij: Zvonimir Furtinger
  Julesov strip o dalmatinskom ribaru koji će svoju sreću potražiti u Novome svijetu
• TOM I MALO MEDVJEĐE SRCE
  Crtež: Walter Neugebauer, Robert Neugebauer i  Vlado Magdić· Boja: Igor Vilagoš
  U ovome broju uživajte i u  kratkim dogodovštinama dvojice prijatelja.
• ROY THORNE
  Crtež: Walter Neugebauer · Scenarij: Marcel Čukli
  Usamljeni jahač sukobljava se s lokalnim moćnikom kako bi grad oslobodio od korupcije i kriminala.
• NAPAD NA VLAK
  Crtež: Vladimir Delač · Scenarij:  Petar Lovrić
  Pobratimstvo malog Indijanca i sina strojovođe početak je nove pustolovine.

    Skrećem Vam pozornost i na naše Facebook stranice, na kojima možete pratiti vijesti vezane za Kuću stripa.
www.facebook.com/Stripforum

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

     Mladen Novaković
Objavljeno: 30.10.2017.
Strip: Montenegrini (406)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 30.10.2017.
Najave strip dešavanja...      Press: Stripburger
  ...Galerija Vodnikova domačija,
  Razstavi, DELAVNICA...

Premiki, kontinuiteta, prehajanja in …
zadnje desetletje v stripu
Tinta, festival stripa
stripovska razstava
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
odprtje: četrtek, 12. oktober, ob 20.00 // do 12. 11.

Letos smo si v celjski Galeriji sodobne umetnosti lahko ogledali obsežno pregledno razstavo stripovske ustvarjalnosti v Sloveniji. Od stripa za otroke, avtorskega stripa do stripa v izobraževalne namene. Razstava je prikazala vso globino, širino in raznovrstnost domače stripovske ustvarjalnosti ter založništva.

V Galeriji Vodnikove domačije pa bo na ogled izsek stripovske produkcije za odrasle v zadnjem desetletju v Sloveniji. Izpostavili bomo specifike tega desetletja. Kakšne novosti je prineslo to desetletje? Kakšne spremembe v ustvarjalnem procesu so se pojavile in k čemu so prispevale? Kje se kažejo sledovi preteklosti in kakšno vlogo imajo v tem času? Kako se kontinuiteta izraža v tej bližnji preteklosti? Dajo premiki slutiti na kompleksnost projektov in rušenje spon? Ali kontinuiteta prinaša zgolj nadaljevanja starih zgodb ali gre tudi za nadgradnjo? In prehajanja? Iz česa in v kaj? Kaj izstopa v tem desetletju?

Strip na Slovenskem je v zadnjem desetletju ohranil svojo izvirnost v zgodbi in likovnem pristopu, kar je bila njegova značilnost v preteklih desetletjih. Vendar smo v tem desetletju zaznali nekaj novih pojavov, ki so za vedno pustili svoj pečat. Če so prejšnje pregledne razstave prikazovale stripavtorje kot samosvoje, samostojne, celo asocialne ustvarjalce, je to desetletje zaznamovano s sodelovanji, predvsem v klasični navezavi: tandem pisec/scenarist in risar. Do pobud je v zadnjih letih prihajalo s strani piscev, kar zopet predstavlja novost. Premiki v tandemsko delo so rezultirali v poglobljenih delih, ki so se navezovali na določene družbene pojave oz. osebe, vendar so premiki nastopili tudi v likovnem pristopu. Strip se je, vsaj v nekaj primerih, osvobodil klasičnega stripovskega likovnega izraza, uokvirjenih kadrov. Stripovske zgodbe so doživele svoja nadaljevanja, glavni liki pa so končno zadihali v več epizodah. Sočasno pa se je strip zapletel v komunikacijo z drugimi umetniškimi izrazi. Napajal se je s prozo in poezijo, z ljudskimi pripovedkami, časopisnimi kronikami ter postal izobraževalno orodje. Kot tak se je pretihotapil v muzeje, kjer je nastopal tudi kot del sodobne umetnosti. Iz medmrežja je preskočil na papir, kot da zanj ne veljajo pravila tehničnega razvoja, se prelevil v sitotiskano grafiko, kipe, igro in uporabne pripomočke ter se resno spogledoval s teorijo. Da bi dokazal odprtost možnosti, je naredil tudi dva preskoka v glasbo in nazaj.
In ključno, izven vseh teh glavnih tokov oz. pojavov, tudi tokrat ostajajo tisti nepopredalčkani, samosvojci, ki se ne ozirajo na trende, jih tudi ne soustvarjajo (namensko ali nenamensko), a je njihov strip prav tako nenadomestljiv stripovski dosežek.   

AVTORJI
Marko Derganc, Damijan Sovec, Iztok Sitar, Jakob Klemenčič, Kaja Avberšek, Matej Kocjan Koco, David Krančan, Matej Stupica, Martin Ramoveš, Izar Lunaček, Marko Kociper, Zoran Smiljanić, Damijan Stepančič, Gašper Rus, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Ciril Horjak


>> DOGODEK OB ODPRTJU
RISANJE S KREDKOM (orig. CHALKY)
Chalky je projekt, ki ga je skupaj s sodelavcema Renéjem Bakkerjem in Danielom Beriom zasnoval nizozemski umetnik Daan Brinkmann. Gre za mehanski oziroma robotski 'tiskalnik' večjih dimenzij, ki omogoča izdelavo talnih risb po vnaprej pripravljenih in digitaliziranih predlogah. Ljubljani bo Chalky oziroma Kredko gost festivala stripa Tointa, kjer se bo prvič doslej preizkusil v ustvarjanju stripov. Risarji stripov bodo na stripovskem jamu izdelali lastne stripe in jih s pomočjo Kredka natisnili na več lokacijah festivala po mestu. Na stripovski jam vabimo stripovske ustvarjalce z izkušnjami.
več na: www.stripburger.org

<<  SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI
- Vodstvi po razstavi:
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Ana Bogataj, urednica Stripburgerja, piska in lektorica) 


Stripburgerjeva stripdelavnica
brezplačna nadaljevalna stripovska delavnica
mentorja: David Krančan, Andrej Štular
11. & 12. november, 14.00─19.00
Galerija Vodnikove domačije

Delavnica je namenjena starejšim od 15. let, ki imajo izkušnje v risanju stripa.
Po predavanju Raz dva strip, v katerem bo David Krančan govoril o osnovnih pripovednih značilnostih stripa, se bomo skozi več kratkih nalog posvetili temeljnim aspektom stripovskega ustvarjanja. Krančan bo govoril o stripovskih okvirjih in oblačkih, o tem, kako se bere strip, kako v stripu teče čas, o pomenu ritma v stripu, soležnih straneh, obratu strani, razmerju med sliko (kadrom) in celo stranjo, možnostih digitalnega stripa ter o klasični in novi stripovski formi. Razkril bo tudi skrivnosti o tem, kako lahko pripovedovalec vodi in zavaja bralca. S somentorjem Andrejem Štularjem se bosta posvetila tudi analizi vaših stripov in vam razkrivala možnosti nadgradnje vaše ustvarjalnosti. 

Cilj delavnice je, da udeleženci okrepijo svoje znanje in voljo do ustvarjanja v stripovskem mediju in postanejo aktivni ustvarjalci na domači sceni.

OBVEZNE Prijave: core@mail.ljudmila.org, 031 401556 (Katerina)
Objavljeno: 29.10.2017.
Strip u Studentu...     Press: Dom omladine
  ...tokom 80 godina.

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije
pozivaju vas na 16. tribinu
iz ciklusa "SRED ČETKICA, BAJONETA":

"JUBILEJ 80 GODINA POSTOJANJA CENZURE
STRIPOVA U SRBIJI!!!" (1937-2017)


sreda, 1. novembar 2017. u 19:00
Dom omladine Beograda
/ Tribinska sala
Makedonska 22, I sprat

Od nezavisnosti Srbije 1878. godine, a i pre toga, pogotovo u srpskim zemljama koje su bile pod Austrijskom ili Mađarskom vlašću, pa i pre Prvog, između dva svetska rata, te u poratnom periodu, sve do skoro 1990. godine - postojale su cenzure. Bile su različito organizovane i motivisane (ideološke, redakcijske, dinastičke, vojne, one koje su se ticale preovlađujućeg građanskog morala...), ali putevi delovanja i posledice su im bili gotovo identični.
Cenzurisani su, prvo, 1937. "Miki Maus", a kasnije i mnogi drugi stripovi: "Tri ugursuza", "Mirko i Slavko", "Štrumpfovi", "Talični Tom", "Asteriks", "Ken Parker" i još mnoštvo drugih stripova.
Na tribini će, uz objašnjenja, na velikom ekranu biti prikazani mnogi primeri.
Nisu se "nadležni" bavile samo vizuelnim disciplinama, dakle, karikaturom, ilustracijom, stripom ili filmom, ali tu je njihovo delovanje bilo najuočljivije, a i u ovim vizuelnim disciplinama su ostavile najtrajnije posledice, o kojima se i danas raspravlja.
Slučajeva u domaćem stripu je mnogo, a tokom ove tribine ukazaćemo preko primera na njihove različite vrste, od ideološke, preko uredničke, ili autorske samocenzure, pa do delovanja javnih tužilaca i "samosvesnih" grafičkih radnika "iz baze" koji su demonstrativno odbijali da štampaju neke stripove. Govoriće se, kako o šaljivim anegdotama, tako i o ozbiljnim posledicama pojedinih ovakvih intervencija.
Svojevremeno je, zbog izveštavanja o bavljenju najvišeg vrha vlasti "Mikijem Mausom", kao persona non grata iz Jugoslavije proteran dopisnik Rojtersa, Volt Dizni je slao telegrame izvinjenja ovdašnjim vlastima, smenjivane su kompletne redakcije, upućivane protestne note ambasada...
Prvo sudski zabranjeno izdanje posle Drugog svetskog rata je upravo bio strip, i to "Tri ugursuza za vreme okupacije"...     

Učesnici: istoričar dr Aleksandar Raković i publicista Marko Lopušina

Moderator tribine: Slobodan Ivkov
Objavljeno: 29.10.2017.
Strip: Noćni sud (50)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 29.10.2017.
Strip: Cane (304)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 28.10.2017.
V nedeljo vodstvo po razstavi Premiki...      Press: Stripburger
  ...Galerija Vodnikova
  domačija, DELAVNICA...

Premiki, kontinuiteta, prehajanja …

Zadnje desetletje v stripu v Vodnikovi domačiji,
Ljubljana


TO NEDELJO!
Vodstvo po razstavi
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00
(Katerina Mirović, kuratorica razstave)

NAPOVEDUJEMO:
Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica
sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00
Mentorja: David Krančan in Andrej Štular

 

Objavljeno: 27.10.2017.
Podzemni, subverzivni genije...      Autor: Ilija Bakić
  ...„'Creepy' predstavlja Ričard Korben“;
  
izdavač „Darkwood“ 2013.

Američkom strip scenom gospodari korporativni strip, oličen u gigantima kakvi su „Marvel“ i „DC“ produkcije ili „King fičers sindikejt“ i odatle širi svoj uticaj na „ostatak sveta“. Ipak, korporativni strip nije jedino što se od 9. umetnosti stvara i objavljuje u Novom svetu. Temelji nezavisnog i andergraund stripa duboki su a njegovi izdanci (još uvek) živi. Među „korenima“ takvog stripa svakako su i magazini izdavača „Vorena“ („Warren Publishing“) „Creepy“ („Jezivo“ iz 1964) i „Eerie“ („Grozno“ iz 1966) koji se, pak, nastavljači  „E.C.“ edicija („Entertaiment Comics“ naslednik „Educational Comics“). Za 19 godina kontinuiranog izlaženja „Creepy“ (ugašen 1983.g. a obnovljen 2009.g. u kući „Dark Horse“, izlazi i danas) okupio je niz strip velikana od Ala Vilijamsa, Vali Vuda, Stiva Ditka, Frenka Frazete, Aleksa Tota, Anđela Toresa do Ričarda Korbena, Sanjuliana, Luisa Garsije, Hoze Ortiza, Leopolda Sančeza, Hoze Gonzalesa, Bernija Rajtsona. „Creepy“ je počeo kao kvartalno izdanje na 64 strane većeg formata, da bi postao dvomesečnik na 48 strana (uglavnom crno-belih mada je bilo i brojeva sa par kolor strana) sa šest-sedam nezavisnih horor i naučnofantastičnih priča; uz redovne objavljivani su i tematski brojevi, brojevi na većem broju strana i potpuno u boji. Osnovni zadatak magazina i njegovog „domaćina“ ujka Jeze („domaćin“ „Eerie“-a je bio rođak Groza) bio je da se čitaocima, uz korišćenje svih sredstava i trikova, priredi „užasavajuće veselje“ za koje su zadužene ubice, ljudožderi, psihopate, telepate, vanzemaljci, duhovi, mumije, čarobnjaci i svemirski zmajevi.

Među „Creepy“ i „Eerie“ adutima/atrakcijama jedno od najvećih je Ričard Korben (1940), koji je u kuću „Voren“ stigao iz voda alternativnog/andergraund stripa i za osam godina (od 1970.g) koliko je trajala njihova saradnja iscrtao („ilustrovao“ kako kaže pisac predgovora Hose Viljarubija) četrdeset priča sabranih u obimnu (gotovo 350 strana) knjigu sa podnaslovom „Definitivna kolekcija priča i ilustracija Ričarda Korbena objavljenih na stranicama magazina Creepy i Eerie“; knjiga je originalno objavljena 2012. i 2013. a iste godine štampana u ediciji „Jezovnik“ beogradske kuće „Darkwood“. Korben se od prve crno-bele storije „Zaleđena lepota“, kojoj je autor i teksta i crteža, predstavio kao umetnik velikog talenta i sposobnosti. Njegov crtački manir brzo postaje jedan od zaštitnih znakova magazina (što će, uz Mebijusa, biti i u magazinu „Heavy Metal“). Korbenovi likovi, fizionomije i tela odstupaju jedan ili dva koraka od čistog realizma ali ipak ne klize u puku karikaturalnost. Njegovi enterijeri i eksterijeri izuzetno su funkcionalni kada je reč o stripovima smeštenim u znanu nam sadašnjost; u slučaju naučnofantastičnih, horor i fantazijskih priča/svetova enterijeri i eksterijeri plene nesputanom razigranošću bilo da su minimalistički ili neumereno (mutirano) razigrani. Konačno, koliko god da je majstor senčenja Korben je, ipak, nenadmašan u svom inovativnom korišćenju boja; „Creepy“ i „Eerie“ su štampani tako da reprodukuju nijanse između bele i crne a ta je mogućnost postojala i na kolornim stranicama i Korben ju je u potpunosti koristio zahvaljujući svojoj inovativnosti i spretnosti. On je izmislio svoj metod bojenja koji je dozvoljavao da „barata svakom štamparskom pločom ponaosob, čime je uspevao da postigne širok spektar boja.“ Eksperimentisao je sa ručnom separacijom boja stvarajući do tada u stripu neviđene kolor efekte. No, ovaj postupak nije mogao uvek da bude ponovljen tako da mnogi reprinti njegovih stripova nisu dostizali kvalitete prvog izdanja; zbog toga je rad na ovoj knjizi podrazumevao skeniranje različitih izdanja (jer su mnoge originalne table nestale) i odabir najkvalitetnijih. Bez te brižljivosti izgubio bi se doživljaj razigranih, jarkih boja koje „mame pogled“, nestale bi fine nijanse tamnijih tonova a što je sve u službi ingenioznog dočaravanja grotesknih svetova u kojima je sve - predeli, nebo, likovi, zveri, alatke, nakit i odeća, atmosfera, raspoloženja (od straha i frustracije do seksualne provokacije hipertrofiranim ženskim i muškim atributima) – nepoznato, neobično i - neodoljivo zavodljivo.

Naravno, sva Korbenova crtačka razigranosti ima temelje u otkačenim, uvrnutim pričama koje su magazini potencirali. Namerno preterivanje koje vodi u apsurd, karikiranje i izigravanje žanrovskih obrazaca uz uvrnuti humor, obimno korišćenje popularne kulture, „palp“ literature i B-filmova, osnove su priča nekolicine scenarista (Brus Džouns, Bil Dubej, Deg Menč, Rič Margopulos – koji je izuzetno adaptirao priče Edgara Alana Poa) sa kojima je Korben sarađivao, nalazeći u scenarijima dovoljno prostora za svoje crtačke egzibicije ali istovremeno dajući tekstovima artaktivni vizuelni profil koji dopunjuje pa i nadograđuje reči. Zbog velike produkcije koja je podrazumevala stripove ali i ilustracije odnosno crtanje magazinskih naslovnica Korben je zapostavio sopstvene scenarije mada su oni u najmanju ruku jednako kvalitetni kao i priče profesionalnih scenarista (srećom u kasnijem radu Korben će nastaviti da crta stripove po svojim pričama). Da su Korbenovi scenaristički kvaliteti veliki potvrđuju storije iz ove knjige, uz pomenutu „Zaleđenu lepotu“, i „Likan-tropa“ i „Grobnica strave“ (kao zanimljive, duhovite varijacije na teme kupovine večne mladosti, odbrane od vukodlaka i oživelih mumija).

Zaključimo da je knjiga-album „'Creep' predstavlja Ričard Korben“ izuzetan uvod u upoznavanju sa ranim radovima jedne od legendi i živog klasika stripa pa je kao takva nezaobilazno štivo svakog ljubitelja „priča u slikama“ kao i horora, naučne i epske fantastike.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 27.10.2017.
Strip: Borovnica (56)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 26.10.2017.
Edvin Eddy Biuković: Retrospektiva...      Press: Galerija Klovićevi dvori
  ...u Galeriji Klovićevi dvori!

EDVIN EDDY BIUKOVIĆ
Retrospektiva
26. 10. – 10. 12. 2017.

Otvorenje izložbe u četvrtak, 26. 10. 2017. u 19 sati

Strip crtač kojem odajemo priznanje retrospe-ktivnim izborom radova izložbom u Galeriji Klovićevi dvori od listopada do prosinca 2017. podrazumijeva valorizaciju i sažimanje njegova kreativnog raspona uz selektivnu interpretaciju opusa zahvaljujući suradnji s Goranom Sudžukom, strip crtačem, scenaristom i Eddyjevim prijateljem.  Izborom radova pokazalo se da je između više od osam stotina originala gotovo svaki pojedinačno jednako vrijedan. Dakako da niti jedan izbor, a pogotovo kada je u pitanju autor koji je kratko stvarao zaustavljen na pragu umjetničke zrelosti bolešću, ubrzo i  nepovratno izgubljen za povijest stripa i ilustracije, nije jednostavan. Izložba nas vodi putem umjetničke kronologije nastanka reprezentativnih Eddyjevih radova s fokusom na kvalitetu probranih radova i tematski izabranih dionica prilagođenih našoj publici. Uz zahvalnost autorima, suradnicima i jedinome nasljedniku Dariu Cvirnu – za ukazano nam povjerenje i jedinstvenu mogućnost uvida u Edvinov vrijedan opus, unaprijed se radujemo i monografiji što je priprema scenarist i znalac stripa Darko Macan, pri tome također jedan od scenarista s kojima je Edvin od početka surađivao. Svijet dječaka što je odrastao osamdesetih godina XX. stoljeća u Zagrebu na adresi Đure Jakšića 22, pratimo kroz crteže u tušu i olovci, crno-bijele i u bojama, temperama i drugim slikarskim tehnikama na papirima, kartonima, kroz promišljene prijedloge i skice, grafička rješenja  i (bez)brojne table stripova od kojih je brojne zamišljao već „ranih osamdesetih“. Puno puta spomenut je njegov prerani odlazak, a ostao je do danas neobrađen opus što je ostavio za sobom  – upravo to ovom prigodom ispravljamo, te ujedno najavljujemo nove značajne dionice posvećene devetoj umjetnosti u našoj galeriji.

Koreljka Jurčec Kos, kustosica izložbe


     EDVIN BIUKOVIĆ – EDDY, rođen 1969. u Zagrebu, bio je jedan od najperspektivnijih crtača na bogatoj hrvatskoj strip sceni. Rana smrt u prosincu 1999. uslijed tumora na mozgu prekinula je karijeru u usponu, no Eddy je unatoč tome u nepunih petnaest godina stvorio impresivan opus, postigao uspjeh i ostavio nasljeđe zbog kojeg ga smijemo zvati jednim od najkvalitetnijih i najutjecajnih domaćih strip-crtača svih vremena.
     Odrastajući u bivšoj Jugoslaviji, 70-tih i 80-tih godina prošloga stoljeća, Eddy je bio dijete pop-kulture, pasionirani konzument filmova, glazbe i stripova. Dva su žanra dominirala Eddyjevim crtežima i stripovima, od najranijih početaka do samoga kraja: znanstvenofantastični i ratni. U oba slučaja su ključna inspiracija bili filmovi – Star Wars, Blade Runner, Alien, Apocalypse Now, Full Metal Jacket i The Deer Hunter – nastali na prijelazu iz osme u devetu dekadu dvadesetog stoljeća.

     Stripovi
     Eddy je opsesiju (sklonost je preslaba riječ) crtanjem pokazivao od najranijeg djetinjstva, a roditelji su ga u tome podržavali, stoga je mnogo radova iz toga doba sačuvano. Uz već spomenute ratne i znastvenofantastične motive, vrlo brzo je postalo jasno da Eddyja zanimaju baš stripovi; ni slikanje, ni dizajn niti grafika, već pripovijedanje priča kroz slike. Tako zatičemo, za dob od desetak godina vrlo uspjele, pokušaje prvih stripova gdje nedovoljna vještina još ne otkriva utjecaje, ali zorno pokazuje omiljene motive.
     Jugoslavenska strip scena tog vremena bila je izuzetno bogata. U nizu tjednih i mjesečnih izdanja, jeftinih i dostupnih na svakom koraku, ljubitelji stripa mogli su se upoznati sa stripovima gotovo svih svjetskih produkcija – recentnim i klasičnim, vrhunskim i onim mnogo niže kvalitete. Ravnopravno sa svjetskim autorima na stranicama tih strip magazina objavljivani su i domaći autori. Eddy je sve to strasno čitao, proučavao, filtrirao – skupljao i odbacivao utjecaje. Imao je, pored izvanrednog crtačkog dara, i nevjerojatnu sposobnost “skidanja” tuđih stilova. Koliko god su mu interesi bili široki, toliko je umio oponašati različite stilove i pristupe. Doista je rijetkost da jedan crtač s tolikim uspjehom crta kako krajnje pojednostavljenim, karikaturalnim stilom tako i stiliziranim ili realistično detaljnim.
     Baš je zbog te sposobnosti zanimljivo iščitavati utjecaje kako mnogih autora tako i različitih “škola” koje je volio. Pogrešno bi to bilo opisati kao lutanje. Točnija bi bila tvrdnja da je istraživao, skupljao znanja i primjenjivao ih na različitim projektima, birajući najprikladniji pristup. Mladi crtači vrlo često prve radove crtaju samo olovkom i dugo odgađaju tuširanje jer je kompleksnije, zahtijeva teže svladiv alat i definira konačni izgled stripa. Eddy je i tu bio izuzetak, pa su već najranije strip table dovršene, čak i ako sam strip nije bio kompletiran. Treba spomenuti da su gotovo sve strip tiskovine onoga vremena crno-bijele. Tako su – iako prvenstveno potaknute ekonomskim razlozima – mladim crtačima (i čitateljima) pružali uvid u osnove strip crteža – luksuz koji zapadna publika uglavnom nije imala. Svijest o važnosti crno-bijelih odnosa, tekstura, karakteru linije, kompoziciji – ukratko, svemu onome što čini grafizam stripa – kod Eddyja je prisutna od najranijih dana, pa je stalna potraga za alatom koji mu najviše odgovara neodvojiv dio njegova crtačkog sazrijevanja. Pored motiva, žanrova i vrsta naracije, baš se u pristupu tuširanju najbolje vide utjecaji autora i škola koje je Eddy cijenio i od kojih je učio (…)

     Ilustracije
     Tijekom svoje karijere Eddy se, pored stripa, često, rado i jednako uspješno bavio ilustracijom. U njegovu ilustratorskom opusu mogu se iščitati iste karakteristike kao u stripovskom. Prevladavaju znanstvenofantastični i ratni žanrovi, humor je stalno prisutan, a reference na glazbu, filmove i stripove koje je volio su česte. Čak više nego radeći na stripovima (jer je forma kraća) Eddy je ilustrirajući eksperimentirao stilovima i tehnikama. Sasvim prirodno, češće je i kolorirao svoje radove. Rane ilustracije najčešće uzimaju za motiv znanstvenu fantastiku i rat, dok kasnije počinje crtati naručene ilustracije za plakate, časopise, te nekoliko knjiga. Većina ih je ipak usko vezana uz strip, nekad za vlastiti (“Citati”, “Koko”, “Grendel Tales”, Star Wars), a nekad za strip-časopise u kojima su objavljivani njegovi stripovi (Patak, Plavi Zabavnik,Endem, Flinch, Strange Adventures). Tu je vidljiv širok raspon stilova kojima je Eddy vladao – od karikaturalnog do realističnog, uz česte hommage/citate omiljenim stripovima i autorima. Posebno mjesto u njegovom ilustratorskom opusu zauzimaju ilustracije knjiga (…)

     Crteži i skice
     Poput mnogih velikana, Eddy je crtao opsesivno i stalno. Velik dio toga je sačuvan pa imamo privilegiju vidjeti gotovo intiman segment njegovog stvaralaštva, koji često ne ugleda svjetlo dana, tj. tminu tiskarskih strojeva. Među najranijim radovima nalazimo dosta crteža likova iz stripova koje je Eddy čitao, volio i od čijih je autora učio. Često su to bili eksperimenti sa stilovima i tehnikama, zagrijavanje za “pravo” crtanje, a posebno mjesto zauzimaju brojne skice likova, dizajn odjeće, oružja i vozila koje je radio za gotovo svaki strip. Tu su i skice za ilustracije i table stripa na kojima vidimo kreativan proces, traženje najboljeg rješenja za trenutni zadatak. Tu je najvidljivija Eddyjeva strast prema crtanju i odnos prema radu, istovremeno zaigran i profesionalan (…)

     Iz teksta predgovora kataloga Gorana Sudžuke
Objavljeno: 25.10.2017.
Promocija u Bulevar Booksu...      Press: Čarobna knjiga
  ..."Na kafi sa Petrom Meseldžijom"

U sredu 25.10. u 18h Petar Meseldžija potpisuje svoju knjigu „Marko Kraljević i zmaj“ u knjižari „Bulevar Books“ u Novom Sadu (preko puta bioskopa "Arena"). Nemojte propustiti priliku da nabavite ovo izuzetno delo našeg najpoznatijeg ilustratora po najpovoljijim uslovima, da ga pri tome lično upoznate i potpiše vam knjigu.

Vidimo se u knjižari danas u 18h!
Objavljeno: 25.10.2017.
Maribor Ljubljani...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...vrača udarec!

     V času prvega ljubljanskega strip festivala Tinta, Maribor Ljubljani vrača udarec!
     Vabljeni na odprtje stripovske razstave (Miki Muster, Kostja Gatnik, Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Bernard Kolle, Dušan Kastelic, Igor Ribič), ki bo v petek, 27. oktobra, ob 19:00 v Galeriji EPeKa, Maribor.
     Organizacija: Strip.art.nica Buch, Zavod Strip art in Združenje EPeKa
     Na ogled do: 26.11.2017

     Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.
Objavljeno: 24.10.2017.
Šnofijeva druščina 3...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...predstavitev in podpisovanje!

Tinta-mo še naprej! Vljudno vabljeni na predstavitev in podpisovanje novega stripa Šnofijeva druščina 3, ki bo v torek, 24. oktobra, ob 17:00 v Strip.art.nici Buch.

Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

Matej De Cecco (1979) in Boštjan Gorenc – Pižama (1977) sta ustvarjalni dvojec, ki za mladinsko revijo Pil že od leta 2008 ustvarja strip Šnofijeva druščina. Radovednost in detektivska žilica Pilka, Čopko in psa Šnofija marsikdaj pripeljeta v nevarnost, vendar se z bistroumnostjo in pomočjo prijateljev vedno rešijo.

Matej de Cecco je kot prevajalec in urednik sodeloval pri reviji Stripburger. V letih 2006–2008 je risal pasice za revijo Plus; v Glavnem odmoru je zaživel pankovski najstnik Črt. Ilustrira prenovljeno zbirko Dese Muck Blazno resno, ob njegovih ilustracijah pa lahko vsrkavate znanje tudi iz učbenikov.

Pižama je prevajalec, stand up komik, urednik, pisec, promotor bralne kulture, igralec, pripovedovalec in improvizator. Mlade bralce spravlja v smeh s prevodom zbirk Gospod Gnilc, Kapitan Gatnik in Strašne zverinske zadeve. Z Matejem de Ceccom pa sta v Slovenskih klasikih skupaj objavila še parodični strip Kavboj Pipec in Rdeča pesa in najemnina.

Objavljeno: 22.10.2017.
Strip: Noćni sud (49)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 22.10.2017.
Strip: Cane (303)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 21.10.2017.
Ime na kamenu u Nevidljivoj tvrđavi ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...Torgal i/ili Šajgan nemilosrdni  -
  „Torgal, knjiga VII“ Van Hama i
  Rosinskog;
  
izdavač Darkwood, 2016.

Fantastični strip serijal „Torgal“, rezultat saradnje pisca Van Hama i crtača Rosinskog originalno je započet 1977. godine i zahvaljujući zanimljivoj i za ono vreme novoj (barem za strip) mešavini naučne i epske fantastike zadobio simpatije brojnih ljubitelja „priča u slikama“. Torgal, „zvezdano dete“ koje su usvojili divlji Vikinzi, u pogodbenom vremenu s kraja prvog milenijuma Zapadnog sveta, sasvim je netipičan junak koji nimalo ne mari za avanture već uporno (ali bezuspešno) pokušava da se skrasi i u miru živi sa svojom suprugom i decom. No, okolnosti ga nemilice bacaju u centar svakojakih dešavanja koja mu ne dozvoljavaju predomišljanja već traže da snagom mišica, oštricom mača i precizno odapetim strelama spasava sebe i svoje bližnje; domišljatost, lukavost, oštroumni zaključci i precizni planovi Torgalove su dodatne prednosti mada ni njegovi neprijatelji nisu naivni i glupi ni kada je reč o „običnim“ ljudima ni kada se bori sa moćnim, bogolikim stvorenjima odnosno ljudima iz budućnosti čija je tehnologija superiorna.

Sedmi tom Torgalovih sveukupnih dogodovština (izdanje agilnog „Darkwood“-a iz 2016.g.), u sjajnoj opremi sa reljefnom prednjom koricom, u punom koloru i u preciznoj štampi, donosi tri epizode (po internom rasporedu XIX, XX i XXI) nastale 1993. i 1995. godine. Serijal je tada sasvim blizu jubileja - pune dve decenije izlaženja što podrazumeva da je svet u kome se dešava „razrađen“ kao i prepoznatljivi pripovedački i likovni stil i identitet stripa. Crtež i kadriranje odnosno komponovanje tabli koje precizno prate i potpomažu dinamiku priče ubedljivi su, bez slabih mesta. Scenarija koja ispisuje Van Ham započinju  nove krugove sage pa se na sceni pojavljuju već znani likovi sada u novim situacijama. Čini se da je svo to ponavljanje vrlo zanimljivo za stvaraoce jer su u mogućnosti da „prodube“ dobrotu/zlobnost novih/starih junaka i, što je još izazovnije, da promene njihove profile i tabore. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je za dve decenije stasala i nova generacija mladih čitalaca kojoj treba pomoći da se uključi u sagu.

Epizode iz sedmog toma nastavljaju tragom prethodnih priča i prate „nevoljne, prinudne“ saputnike: Torgala, koji beži od porodice kako bi je poštedeo daljih stradanja, i Kris od Valnora, prgavu zloću koja beskrupulozno pokušava da postane moćna i bogata ali se ti planovi redovno izjalovljuju (uglavnom Togralovom zaslugom). U epizodi „Nevidljiva tvrđava“ kojom započinje istoimeni ciklus u 6 segmenata, Togal sreće neobičnu staricu Alajin koja mu objašnjava da će ostvariti svoju želju za mirnim životom jedino ako obriše svoje ime sa kamena na kome su ga upisali bogovi; kamen se nalazi u Nevidljivoj tvrđavi, van prostora i vremena, u koju će ući samo ako to zaista želi. Spasavajući se od potere Rečnog naroda Torgal i Kris nađu se u klopci a izlaz iz nje iz vodi u niz košmarnih susreta sa ljudima iz ranijih avantura. U trenutku kad mračna senka zapreti njegovoj porodici Torgal baca na nju nož i pogađa je a onda vidi da je ta senka - on! Nakon toga budi se u stvarnom svetu ali se ne seća svog života. Kris mu govori da je on Šajgan Nemilosrdni a ona žena koju voli. Tako Torgal postaje sopstveni mračni lik, svoj mister Hajd. Torgal i Kris sa piratima pljačkaju severnim morima i postaju bogati i moćni.

No, mada je dobila ono što je želela Kris (u epizodi „Žig prognanih“) ne miruje i, želeći da se osveti i eliminiše Torgalovu porodicu kuje zaveru zbog koje Arisija biva žigosana i sa decom, Jolanom i malom Luv, proterana iz sela a potom zarobljena i pretvorena u Krisinu robinju. No, Jolan, koji, mada još dečak, vlada velikim moćima a usto je i bezumno hrabar, uz pomoć dečaka Dereka upada u tvrđavi i oslobađa zarobljenike. Kris ipak odvodi Arisiju i Luv pa Jolan, Derek i njegova sestra Lela kreću u potragu.

Epizoda „Ogotajeva kruna“ nastavak je priče ali u bitno drugačijem, naučnofantastičnom maniru. U sudbinu Šajgana (koga će nezadovoljne vođe pirata ubiti a Kris će s kule skočiti u more) i Jolanovu potragu umešaće se Jaks Nadzirač iz daleke budućnosti čiji je zadatak da ispravi istorijski poremećaj (koji je počinio još Jolanov deda) i to tako što će se vratiti u prošlost i pronaći odbačeni energetski šlem. Jaks i Jolan putuju unazad i pronalaze traženo ali kad se vrate nazad pojavljuje se - odrasli Jolan iz paralelne stvarnosti! Priča se nadalje komplikuje toliko da je potrebna velika pažnja da bi se shvatilo šta se dešava i da li je i gde prekršen princip vremenskog paradoksa. Posle mnogih peripetija (i pojave Velikog Nadzirača) stvari će se vratiti na staro - Torgal ne gine a Arisija, Luv i Jolan se konačno sreću. „Ogatajeva kruna“ pleni neodoljivom atmosferom koja je na tragu „palp“ fantastike i poslastica je za ljubitelje naučne fantastike.

Rečju, serijal „Torgal“ u ovim je epizodama na svom kreativnom vrhuncu; Van Ham i Rosinski se bez većih problema kreću širokim žanrovskim i medijskim prostorima nudeći valjano „skrojene“, izbalansirane, uverljive, zanimljive i zabavne avanture kojima ljubitelji 9. umetnosti i danas teško odolevaju.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 20.10.2017.
Novi Stripnjak Zine #4...      Press: Stripnjak Comics press
  ... je onlajn.

     U ovom broju: Jurica Starešinčić, Kostja Ribnik, Filip Andronik, Svaig, Darko Macan, Dušan Jelesijević, Ella Gall, Paul Jeter, Dragomir Križić.
     Uz nekoliko stripova Stripnjak rezidentnih kao i novih autora, te kolumne urednika i intervju s Filipom Andronikom, u fokusu broja je intervju u formi stripa sa Juricom Starešinčićem iz MojStrip internet časopisa.
     Čitajte onlajn ili skinite 18MB PDF: archive.org/…/tri…/StripnjakZine42017DigitalEdition…
     Uz printani broj tu je i specijalan dodatak za razonodu i sjeckanje - Ugaoni strip od Dragomira Križića.
     Stripnjak Comics 2017. • www.stripnjak.com

Objavljeno: 19.10.2017.
Strip: Borovnica (55)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 19.10.2017.
Razgovori o stripu... (33)      Autor: Predrag Đurić
Svetozar Obradović Toza je rođen 12. novembra 1950. godine u Novom Sadu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a studirao je i na Građevinskom fakultetu. Oženjen je Zorom i otac je dve ćerke.
Počeo je da se profesionalno bavi strip-scenarijem u 25. godini, radom na serijalu Poručnik Tara sa crtačem Branislavom Kercem. Serijal je objavljivan u časopisu Zlatni kliker, koji je izdavao novosadski Dnevnik. Sa istim autorom za gornjomilanovačke Dečje novine radi serijale Kobra i Ket Klou. Paralelno radi scenarija za više desetina epizoda Velikog Bleka i Luna krlja ponoći za Dnevnikova izdanja, kao i za Tarzana novosadski Forum, sa različitim autorima. Početkom 1990-ih započinje saradnju sa nemačkim izdavačem Baštaj.
Sarađivao je sa velikim brojem crtača, ali je najpoznatiji po stripovima koje je radio u tandemu sa Branislavom Kercem, uključujući tu i Troje nesalomljivih, Billy The Pljuc i kratke vestern priče.
Brojne epizode Svetozara Obradovića objavljene su širom Evrope – u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, skandinavskim zemljama, kao i u SAD.
Pored strip-scenarija, bavi se i publicistikom (Velike prevare i falsifikati, 2003; Novosadski strip, 2007,), kao i pisanjem radio-drama. Jedno vreme je radio u dokumentaciji Radio-televizije Novi Sad. Tokom 1997. godine uređivao je dečji časopis Školjka iz Prištine. Pisao je feljtone za više listova i časopisa.
Uspešno se bavio sportom, naročito košarkom i relijem.
Posebno je zapažen Tozin pedagoški rad, kako kroz rubrike u Strip zabavniku i Dečjem dnevniku, tako i kroz školu stripa, odnosno strip-radionicu na Novosadskom otvorenom univerzitetu, gde je 2001. godine organizovao i izložbu Novosadski strip.
  Intervju: Svetozar Obradović Toza

Ko je Svetozar Obradović?
Jedan zadovoljan čovek koji je imao dve ljubavi i obe su mu se ostvarile – košarku i strip. Druželjubiv, sposoban da prihvati svakog čoveka, sa svim svojim manama i vrlinama.

Pronašao sam dva različita podatka o mestu Vašeg rođenja. Novi Sad i Pljevlja...
Novi Sad! To je Bane (Branislav Kerac) pobrkao. I sad opet u Vestern kolekciji je stavio Pljevlja. Kazao sam mu: „Bane, jesam li ti rekao pre dve godine da ja nisam rođen u Pljevljima, nego u Novom Sadu, a da mi je ćale rođen u Pljevljima, koje je napustio 1941. godine i nije se više vraćao!“
Ćale je otišao u partizane 1941. godine. Nakon rata došao je u Suboticu. Posle je dobio prekomandu u Novi Sad. Tu se zaljubio i ostao. Iz vojske je izašao 1956. godine.

Nekako se na početku uvek nameće pitanje – kako je došlo da Vašeg prvog kontakta sa stripom?
Prvi put sam sa sedam godina negde u gradu video neki strip. Nisam tada ni znao šta je to. Onda mi je majka kupila taj strip. Radilo se o stripu Đorđa Lobačeva Gospodar smrti.
Moj ujak je dobro crtao, a posle sam saznao da je nešto i radio za neke predratne listove. On je radio jedan strip u dva kaiša, Mali Mata se zvao. Nije to radio samo on, radilo je više njih. Međutim, nije se dugo zadržao na tom stripu. On je bio prvi koji je podržao moje oduševljenje stripom. U moju svesku mi je nacrtao Usamljenog jahača. Bio sam glavni klinac u kraju! A onda, posle toga sam upoznao Baneta...
Odlučujuće za moje bavljenje stripom bilo je moje druženje sa Crtanim romanima.

Bane i pojedini drugi autori često navode svoju fasciniranost tom serijom. Za nas mlađe ona je ostala relativno nepoznata...
Tek kasnije smo saznali da je dosta scenarija radio Hektor Herman Osterheld. Prvi put smo videli recimo Breću, pa Blaska, Kastilja, Serđa Tarkvinija. To je bilo nešto sasvim drugačije od stripa koji smo do tada videli. A sve što je bilo pre Crtanih romana bili su praktično predratni stripovi (Đorđe Lobačev i drugi). Crtani romani donosili su moderniji strip, isto kao što sada postoji moderniji stil u odnosu na onaj koji je bio u Crtanim romanima.

Krajem 1950-ih i početkom 1960-ih pohađali ste osnovnu školu. Kakvo je bilo tada detinjstvo u Novom Sadu?
Lepo... Nije bilo toliko lako koliko ljudi misle, ali je bilo lepo. Jeste da smo donosili drva kući da bi se ogrejali – ja sam prvi put saznao šta je parno grejanje kada sam imao 15 godina! Donosili smo kući vodu u kantama... Nismo imali mnogo toga, ali je bilo nekako lepše. Ja ne vidim danas da klinci kradu zelene kajsije, a to je za nas bio omiljeni hobi. Imao sam kući gomilu zrelog voća, ali ovo kradeno je bilo nekako bilo slađe!

Koliko se Novi Sad promenio od tada?
Jako! Nekada je to bio najlepši grad za življenje! To je bilo naročito tako kada sam se vratio iz vojske. Poslednjih godina Novi Sad je postao suviše veliki. Suviše ima svega i svačega. Nekada se živelo laganije, mada se i danas živi laganije u odnosu na Beograd i druge evropske gradove. Mogao si nekad da se posvetiš nečemu, a opet si imao sve što je trebalo.

Banetovo i Vaše prijateljstvo verovatno je bilo presudno za dalje bavljenje stripom. Kako ste se upoznali sa Banetom?
Mi smo se upoznali iz jednog prostog razloga što smo bili komšije. Ja sam stanovao u ulici Cara Dušana. Odatle dođeš do ćoška, skreneš levo i tu ti je Sarajevska – tu je stanovao Bane. Tu smo se mi družili kao klinci, pikali loptu, igrali badmintona, radili sve ono što i druga deca. Posebno nas je približilo to što nas je obojicu interesovao strip. Počeli smo zajedno da crtamo, pravimo neke zajedničke sveske...

Vi ste onda početkom 1960-ih krenuli u Gimnaziju Moša Pijade (na mestu sadašnje Elektrotehničke škole)…
Da, bio sam tu u gimnaziji dve godine, a onda sam, zahvaljujući svojoj ljubavi prema sportu, ponavljao drugi razred. Jednostavno, nikad nisam stigao da učim, a nekad nisam stigao ni da odem u školu. Naime, igrao sam fudbal u Železničaru, košarku u Vojvodini, kao i stoni tenis. Tri treninga dnevno – to je bilo možda malo i preterano. Uglavnom, kada se to dogodilo, otac mi je rekao da moram da se opredelim za jedan sport. Tako sam se opredelio za košarku, koju sam i inače najviše voleo.

Vi ste se aktivno bavili košarkom, takmičarski?
Za Vojvodinu sam igrao do vojske, a nakon toga za Zmaj, koji je kasnije postao Slavija. Igrali smo u Vojvođanskoj ligi. Bila je to jaka liga, u kojoj je igrao na primer Hemofarm. Igrali su i brojni reprezentativci.

Niste nikada prekinuli kontakt sa košarkom?
Da, prvo sam bio sudija, a zatim i trener. Radio sam sa prvim timom Slavije, mada sam počeo sa pionirima, sa kojima sam prve godine osvojio treće, a sledeće prvo mesto na pokrajinskom prvenstvu.

Da li i danas posećujete košarkaške utakmice? Za koga navijate?
Retko posećujem. Navijam za Partizan i navijam za Novi Sad. Ovi drugi su moji „kanarinci“.
Kad ste krenuli u srednju školu, nekako ste se odvojili od Baneta. Koliko se to odrazilo na Vašu ljubav prema stripu?
Nije se uopšte odrazilo. Ja sam posle otišao u vojsku, koja je trajala 18 meseci. Taman sam se ja vratio iz vojske, a Bane je otišao na studije u Beograd i tada smo se retko viđali. Nastavili smo da radimo strip, ali svako za sebe.

Tokom 1960-ih pojavile su se strip-revije koje su donosile francusko-belgijski strip, koji se razlikovao od onoga viđenog u Crtanim romanima. Kakav utisak su one ostavile na Vas?
Francusko-belgijski strip me je oduševio. Tu prvenstveno mislim na Bluberija, ali i na Komanču, Demona sa Kariba... Jedan strip koji sam posebno voleo, iako možda nije bio najbolji strip, ali je svakako bio najšarmantniji – bio je to Džeri Spring Žižea. Izlazio je u Kekecu i bio mi je jako simpatičan. Na Džeri Springa i njegovog pratioca Panča jako me podsećaju Zagor i Čiko!

Da li ste u to vreme uopšte razmišljali o strip-scenariju i pomišljali da ćete jednog dana postati strip-scenarista?
Ja sam želeo da budem crtač, a ne scenarista. Crtao sam svoje stripove, a za to sam morao da izmišljam i scenarije. Nisam tada znao kako se pravi scenario i onda sam izmišljao priče i crtao. Nadao sam se da ću biti strip-autor, ali nekako sam biti svestan da bi to bila nemoguća misija. Za koga da crtam? Ko bi to objavio? Tad nije bila situacija kao danas.
Još kao klinci Bane i ja smo pokušavali nešto da crtamo, sa namerom da to ponudimo za objavljivanje u Crtanim romanima. Međutim, to se nije ostvarilo. Lepo su nam rekli da nismo još za te stvari, da sačekamo i tako...

Koliko ste imali tada godina?
15-16...

U to vreme su se pojavili i brojni značajni domaći autori – Radilović, Beker, Bednjanec... Kako su oni na Vas uticali?
Ja sam se upoznao sa njihovim stripovim 1960-ih godina. Mene je impresioniralo što su to bili naši domaći autori. Posebno su me impresionirali baš Radilović i Beker. Radilović sa svojom preciznošću, detaljima, a Beker sa lakoćom pokreta četkice. Oni su me daleko više privlačili nego Andrija Maurović. Voleo sam još i Borivoja Dovnikovića. Više sam voleo stripove sa oblačićima, nego sa upisanim tekstovima.

Koliko je muzika koja se slušala tih godina uticala na Vas?
Voleo sam Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Santanu, Dip parpl, Pink Flojd. Tu muziku i danas volim.

Da li ponekad odete na koncert?
Slabo. Valjda me je to nekako prošlo. Imao sam neku ideju kada su Dip parpl dolazili da i ja odem na koncert. Onda sam o tome razgovarao s Banetom, koji mi je rekao: „Ma, ’ajde, treba tamo da idemo i da se razočaramo!“. Verovatno bismo previše očekivali, pa bismo se posle pitali ko nas je uopšte terao da idemo!

Početkom 1970-ih upisujete Građevinski fakultet. Kako je došlo do te odluke?
Pa, ne znam... Iskreno rečeno, valjda je to tako trebalo – da se upiše neki fakultet, mada me nijedan nije nešto posebno privlačio. U Novom Sadu tada nije bilo Akademije umetnosti. Neću da kažem da je moj izbor bio sasvim slučajan – među ostalim fakultetima Građevinski je delovao najmanje neprimamljivo, tako da sam se odlučio za njega. Nije mi ni loše išlo, ali onda se, negde na kraju druge godine, desilo da sam potpisao prvi profesionalni ugovor. Ja sam tako napustio Građevinski fakultet, Bane Stomatološki i počeli smo profesionalno da se bavimo stripom.

Gde ste bili u vojsci?
Bio sam u vojsci u Titogradu. Ja sa bio radio-telegrafista. Radio sam u radio-centru. Nisam kukao kada sam bio u vojsci, ne kukam ni sada. Meni je u vojsci bilo lepo. Neko kaže da je to izgubljeno vreme, ali ja ne mislim tako. Stekao sam tamo i prijatelje. Vratio sam se iz vojske u januaru 1972. godine, a i dan-danas imam prijatelje koje sam tamo stekao.

Danas kultne serije Zlatna serija i Lunov magnus strip pojavili su se 1968. godine u izdanju novosadske novinske kuće Dnevnik. Vi ste tada bili u srednjoj školi. Kako ste doživeli pojavu ove dve serije i da li ste čitali stripove koji su se u njima objavljivali?
Da, čitao sam, kako da ne. Više od godinu dana pre nego što će se pojaviti, pričalo se o tome kako će se pojaviti neka serija, strip izdanje koje će imati 150‒200, a neki su preterivali i tvrdili da će imati i 500 strana. Naravno, kada se pojavio prvi broj, ja sam ga kupio. Kupovao sam Lunov magnus strip i Zlatnu seriju redovno. Naravno, ništa nisam sačuvao. Ove serije su predstavljale osveženje na tržištu. Do tada smo imali revije kao što je bio Zenit, koje su bile tanke i išli su sa stripovima u nastavcima. U Stripoteci išli su celi stripovi, ali su oni bili kraći, a da ne spominjem biblioteku Lale sa 32 strane i otprilike 64 slike. Odjednom se pojavljuje neki strip sa 600 slika i više! To je tad bilo nešto sasvim novo. Očigledno da je Dnevnik tad napravio jako dobar potez. Takvi stripovi su danas još uvek popularni, a da ne govorim da su izdanja Dnevnika još uvek popularna i još uvek se traže.

Koliko ste čitali stripove iz Lunovog magnus stripa i Zlatne serije?
Čitao sam dosta. Nešto što sam morao, a nešto što mi je prijalo. Voleo sam Džudasa, mada je kratko trajao. Voleo sam i Kena Parkera, a možda najviše Priče sa Divljeg zapada. Mislim da svi oni koji nisu čitali Priče, trebalo bi da ih pročitaju.

Šta mislite o popularnosti koju Zagor danas uživa na prostorima bivše Jugoslavije?
Pa, nije mi jasno. U naše vreme Zagor je bio negde na četvrtom mestu po tiražu među Dnevnikovim junacima. Najveći tiraž su imali Veliki Blek i Komandant Mark. Za njima je kaskao Kit Teler, pa je teko onda dolazio Zagor. Šta je prouzrokovalo toliku famu oko Zagora u poslednjoj deceniji, ne znam. Iako je scenario loš, iako je crtež loš, možda je upravo u tome šarm – možda baš to privlači ljude, kojima se život toliko iskomplikovao, da im nešto tako naivno odmara živce.

Da li ste tada verovali da će i Vaši stripovi jednog dana biti objavljeni u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji?
Nisam. Ipak, ja imam jednu osobinu koja me tera da, kada se nešto pojavi, razmišljam kako bi bilo da ja to radim. Na primer, majka mi je često rešavala enigmatske časopise i kad je jednom meni kupila jedan takav časopis, dok sam rešavao ukrštenice, automatski sam razmišljao kako bi bilo da ja sastavim ukrštene reči. Dakle, ne da ih rešavam, nego da ih sastavim. Jedno vreme sam ja to dosta uspešno i radio, međutim nije to bilo to! I kada sam čitao Lunov magnus strip, zamišljao sam kako bi to bilo da se moj strip pojavi u toj seriji, ali nisam mogao ni da pretpostavim da će u broj 296 biti objavljena epizoda Velikog Bleka, za koju sam ja napisao scenario. Nisam ni sanjao!

Kad i kako ste zaradili prvu platu?
Platu sam dosta kasno zaradio. Prve prihode sam dobijao od košarke, ali je to bilo dosta slabo plaćeno. Primali smo neku hranarinu. Najveće prihode u to vreme sam ostvarivao kao košarkaški sudija. Čim sam se vratio iz vojske položio sam sudijski ispit. Tada je bilo raznih takmičenja – školskih, studentskih... U Novom Sadu je postojala studentska liga i to i ženska i muška, koja se igrala nedeljom. To je bilo kao danas na američkim koledžima. Dešavalo se da ja tokom vikenda sudim deset utakmica. Trči ti deset utakmica, pa da vidimo! Ili stoj na mestu! To su bili prvi značajniji honorari. Onda su 1975. godine krenuli honorari od stripa, koji su isto bili sasvim fini.

Ta 1975. godina je značajna i po veoma poznatoj priči kako ste se, posle puno godina, Bane i Vi sreli na pešačkom prelazu. Ovaj susret je rezultovao vašom daljom saradnjom. Počeli ste sa radom na Poručniku Tari. Kako je uopšte došlo do ideje za ovaj strip?
Naša prva ideja bila je da Poručnika Taru ponudimo Politikinom zabavniku. Međutim, tokom rada na ovom stripu, pojavila se revija Zlatni kliker u izdanju novosadskog Dnevnika. Ono što je nama u vezi sa Zlatnim klikerom bilo značajno, jeste to da je tu objavljivan domaći strip. Bio je to Kurir Mladen, koga je crtala Slavka Bošnjaković, a scenario je pisao Vlada Dubravčić. Dok smo gledali Zlatni kliker, razmišljali smo: „Znaš šta? Hajde da mi odemo u Dnevnik i ponudimo im naš strip. Ja sam tada poznavao kasnije svetski poznatog karikaturistu Borislava Stankovića Stabora. On mi je rekao: „Nema problema. Hajde, odvešću vas ja do Sretena Draškovića, a vi se onda dalje s njim dogovorite“. Uglavnom, sreli smo se sa Sretenom Draškovićem, pokazali nekoliko tabli Tare, koje je Bane nacrtao. Drašković je onako iznenađujuće odmah prihvatio. Rekao mi je da donesem sinopsis, što sam ja i uradio. Sinopsis mu se svideo, pa je tražio da mu donesem i scenario. Pošto mu se i scenario svideo, počeo je moj profesionalni rad na stripu.

Kako ste se opredelili za temu iz Narodnooslobodilačke borbe (NOB)? Da li je to bilo nešto što ste baš želeli da radite ili ste smatrali da to kod urednika može najlakše da prođe?
I jedno i drugo na neki način. Bilo nam je jasno da takva tematika može lakše da prođe. S druge strane, želeli smo da dokažemo da partizanski strip ne moraju da budu samo epopeje, da ne mora da bude samo ono „Smrt fašizmu, sloboda narodu...“, da ne mora da bude neki parolaški strip, već da može da bude i vestern! Ili može da bude bilo kakav strip, koji čovek želi da napravi. A pošto smo mi voleli vesterne, onda smo ih radili kao vesterne.

Koliko su takozvani partizanski vesterni – filmovi iz tog doba, posebno oni Žike Mitrovića i Hajrudina Krvavca, uticali na Poručnika Taru?
Nisu nešto posebno. Možda delimično Žika Mitrović i njegov Kapetan Leši, ali ne previše. Nismo se uopšte obazirali na takve stvari.

Kao jedna od inspiracija za ovaj strip spominje se i Vaš stric, koji je takođe imao nadimak Tara i koji je bio jedan od partizanskih junaka...
Tako je. Radi se o mom stricu koji je poginuo neposredno pred kraj rata i po kome sam ja i dobio ime. Razmišljali smo kako da damo ime našem junaku – da bude nešto autentično. Jednom sam pričao sa ocem, koji je takođe bio u NOB i on mi je spominjao nadimke koji nisu bili uobičajeni. Između ostalog je spomenuo i strica, kome je bio nadimak Tara. Meni se to svidelo, pa sam to predložio i Banetu. Bane je rekao: „OK“. Nije bilo previše obično, bilo je interesantno, a opet ne previše neobično.

Da li su neki stvarni doživljaji poslužili kao inspiracija za strip?
Nisu. Strica nisam stigao da upoznam, a otac nije hteo da priča o tome.

Imali ste priliku da sarađujete i sa Mikom Antićem?
Da. Mika mi je bio veoma drag, ne samo zato što je bio urednik  Nevena. Na čuvenom desetom spratu zgrade Dnevnika okupljalo se društvo koje je bilo na neki način umetnički opredeljeno, a naravno među njima je bio i Mika Antić. Uglavnom, kad je Mika rešio da bude ozbiljan urednik Nevena, Bane i ja smo se zapitali zašto mi ne bismo radili za Neven. Otišli smo do Mike – bilo je proleće, i predložili da uradimo nešto za jesen. Mika je rekao: „Pa, dobro, nemam ništa od stripa planiranog za sledeću školsku godinu. Hajde to napiši sinopsis. Za Baneta sam video kako crta. Napiši ti sinopsis, pa da vidim ja o čemu se to radi“.
Bogami sam se ja jedno nedelju dana znojio. Treba se to pokazati Miki Antiću! De se ne izlupetam, da se ne obrukam sa čovekom koji je bio svetski pesnik i pisac, a tad je i režirao filmove Doručak sa đavolom i druge. I ja, uglavnom, odnesem moj sinopsis, koji je Mika uzeo, otvorio fioku, ubacio sinopsis, zatvorio fioku i rekao: „Radite!“.  „Pa, dobro, Miko, nisi ni pročitao sinopsis!“, rekoh mu. „Ma, znam ja da vi znate. To samo zbog ovih glavonja gore. A vi samo rmbajte!“.

Još jedna od ličnosti sa nemerljivim doprinosom za vojvođanski strip bio je i Mitar Milošević. Da li ste imali priliku da ga upoznate?
Da, imao sam priliku da upoznam Mitra. Bio je to jedan fin gospodin. Inače, bio je književnik, koji je, između ostalog, pisao romane o Lunu kralju ponoći pod pseudonomim Frederik Ešton, da ga ne bi ogovarali u Društvu književnika Vojvodine. Kada sam ja počeo da radimo u Dnevniku, Mitar je već otišao u penziju, ali je i dalje radio Luna. Ostao je upamćen kao čovek koji je osnovao Dnevnikovu Redakciju zabavnih izdanja. I u penziji je nastavio često da dolazi do Dnevnika, a i sami potonji urednici čestu su tražili savet od njega.

Da li je Poručnik Tara bio prvi strip za koji ste uradili scenario ili ste i pre toga nešto uradili?
Ne na takav profesionalan način. Radio sam ponešto za sebe ili sam Banetu davao ideje na osnovu kojih je on crtao. Više su to bili neki dečački i mladalački radovi, ništa ozbiljno.

Na koji način ste „naučili zanat“? Da li ste imali neke uzore? Da li ste koristili neku literaturu?
Nisam imao neku odgovarajuću literaturu. Nabavio sam dosta filmskih scenarija, pa sam to čitao, a posebno mi je bila od koristi knjiga Luisa Hermana Kako napisati scenario. I dan-danas mi je ta knjiga tu. Moglo bi se reći da sam scenario učio od njega. On je bio filmski scenarista, ali pošto su strip i film braća...

Kako je konkretno izgledao rad na tim prvim scenarijima? Da li Vam je trebalo dosta vremena, da li ste radili kao što ćete raditi dvadeset godina nakon toga, da li ste možda nailazili na tehničke poteškoće?
Nije mi bilo teško. Možda dok se nisam malo uhodao... Ja sam mislio da se to tako radi i ispostavilo se da se to stvarno tako radi. A kako sam tada radio moje prve epizode, tako i dan-danas radim. Prvo uradim za sebe ceo strip u skici – ja ga nacrtam od slike do slike. Zatim krećem sa „kucanjem“.

Pomenuli ste Sretena Draškovića i koliko je on bio značajan za Baneta i Vas. Kakav je njegov značaj za nastanak Novosadske škole stripa?
Ne znam koliko je on bio značajan za razvoj Novosadske škole stripa, ali svakako jeste za jugoslovenski. Tu su mnogi autori dobili prvu šansu – Bane i ja, zatim Marinko Lebović, Pavel Koza, Slavko Pejak, Branko Plavšić i Radič Mijatović dobili smo šansu da se u potpunosti posvetimo stripu. Tako, na primer, Radič nije morao da se osam sati dnevno bavi svojim osnovnim zanimanjem – montažom parnog grejanja, već je mogao da se u potpunosti posveti stripu. A jako je teško posle 8 sati rada doći kući i baviti se stripom, a još da ti glava bude čista, a ruka mirna.

Kako je došlo do toga da Dnevnik počne da radi licencnog Velikog Bleka i kako je uopšte nastao Pan-art studio?
Iskreno ‒ ne znam čija je to bila ideja. Lično mislim da je to bila zamisao više ljudi. Među njima su Dušan Stanojev i Sreten Drašković, a nešto mi se čini da je tu i Mitar Milošević imao upletene svoje prste. Kada je u pitanju Veliki Blek, to je strip koji je počeo da se objavljuje kod nas u Lunovom magnus stripu. Urednici nisu ni pretpostavljali da će Blek doživeti toliku popularnost. U isto vreme, italijanski izdavač Dardo nije imao toliku produkciju. Ili nisu imali dovoljno crtača, ili strip nije bio toliko popularan u Italiji. Tako da je u jednom momentu usfalilo materijala, pa se došlo na ideju da naši autori počnu da rade Velikog Bleka. Pozvan sam ja i pozvan je Branko Plavšić. Ja Branka do tada nisam poznavao. To je bilo 1978. godine. Sreten Drašković me je pitao da li sam slobodan. Kada sam rekao da jesam, on me je pozvao u redakciju i rekao da ima nešto za mene. Tad sam se upoznao sa Brankom. Objašnjeno mi je šta treba da radim. Sačekala me je i ogromna gomila stripova o Bleku koje sam morao da iščitam. Čitao sam ja i pre toga nekoliko epizoda Bleka, ali sam onda morao sve da iščitam. I tako je počelo.

Kako je izgledala saradnja sa Brankom Plavšićem na toj prvoj epizodi Gužva u Bostonu, objavljenoj u broju 296 Lunovog magnus stripa?
Odlično. Branko je takav čovek da se s njim ne možeš ne sprijateljiti. On je jedan takav prostodušan čovek koji te ili prihvati ili ne prihvati. Ako ga prihvatiš i ako se prema njemu odnosiš prijateljski i otvorene duše, onda ti i on to uzvrati. I on onda otvori dušu. Ukoliko ti to ne prihvatiš, onda to i Branko oseti, pa mu ne ležiš. Mada, ja ne znam kome Branko ne leži ili ko Branku ne leži. On je tada živeo u Bačkoj Palanci. Ja sam pisao scenario. Jednom nedeljno bih obično seo u auto i odlazio u Bačku Palanku, pa bismo se dogovarali.

Vi ste u to vreme radili kao slobodan umetnik. Koliko se tada moglo živeti od strip-scenarija?
Moglo je. Prvo zato što su i crtači i scenaristi bili sasvim dobro plaćeni. A bilo bi čudo da nisu jer su tiraži zaista bili ogromni. Sem toga, bilo je posla da jednostavno nekad nisi mogao da stigneš da uradiš sve što si od posla preuzeo ili jednostavno nisi ni mogao da preuzmeš sve ponude. Na primer, ja sam Tarzana uradio mnogo manje nego što sam nameravao. Uradio sam svega 12 epizoda, a mogao sam, da sam imao vremena, da uradim i 50. U to vreme je još uvek išao Kobra, išao je Veliki Blek, radio sam neke pojedinačne storije sa Goranom Đukićem. Na primer, jednom prilikom sam otišao u Dečje novine i dogovorio se da radim stripove o Nindži. I oni odmah naruče nekih 40 epizoda! Znači i bilo je dobro plaćeno i bilo je puno posla. Čak i danas, i da honorari nisu toliki, da ima toliko posla, moglo bi se živeti od pisanja scenarija.

O tome se malo zna – koliki su bili honorari scenarista i kakav je to bio odnos prema honorarima crtača?
Scenarista je obično dobijao 25% honorara. Posao crtača je vremenski zahtevniji, mada i scenarista provodi dosta vremena pre „pisaće mašine“. Ali, ko je bio vredan, imao ideje i imao mašte, ko je mogao da iz ničega stvori strip, taj je mogao i da zaradi.

Bane Kerac je jednom prilikom izjavio da je u to vreme bio nezadovoljan saradnjom sa Dnevnikom i da se odlučio da pređe u Forum. Vi u to vreme i dalje ostajete u Dnevniku
Mislim da je Bane prešao u Forum najviše zato (ili je to tako izgledalo) što je rad za Forum predstavljao veći izazov. Jer Tarzan je bio veći izazov od Bleka. Uz to je Bane dobijao mogućnost da radi i neke svoje stvari. Mogao na neki način i da rukovodi crtačima koji su radili Tarzana. Nije radio za Dnevnik kasnije ne zato što je raskinuo saradnju, nego jednostavno nije imao više vremena. Ja sam nastavio da radim za Dnevnik jer ja nisam bio vezan ni za koga. Najviše sam radio za Dnevnik, zatim Dečje novine, pa onda Forum. Sem toga sam radio i za osiječki Glas Slavonije, zagrebački Vjesnik, pulski Glas Istre, splitsku Slobodnu Dalmaciju, skopsku Novu Makedoniju… Mislim da jedino nisam radio za neku crnogorsku redakciju, jer tamo nije bilo zainteresovanosti za strip. Čak i u Bosni sam nešto radio za sarajevskog izdavača Oslobođenje

Oni rođeni poslednjih nekoliko decenija o kojima pričamo nekako su skloni da posmatraju taj period kao onaj u kome nije postojala sloboda mišljenja, u kome je postojala cenzura… Da li ste se Vi u svom radu nekada suočili sa problemom cenzure ili nekog ideološkog ograničenja u stvaralaštvu?
Ne. Nikakva značajna ograničenja, niti sam ja osećao da mi neko brani slobodu govora.

Niste nikada imali problema zbog nečega što ste napisali?
Jedino je bilo zabranjeno psovati Tita. To se nije smelo. Nisam imao apsolutno nikakva ograničenja. Čak sam imao veće ograničenje od vlasnika Tarzana koji su uveli 26 ili 27 pravila kojih smo morali da se pridržavamo. Često su to bile neke smejurije. Slično je bilo i sa Velikim Blekom. Recimo, u epizodi Blago zelenih močvara, nekog oficira napadaju Indijanci i probadaju ga strelama. Pa je tu bilo jedno deset strela. Primedba je bila zašto deset strela – mnogo je surovo. Onda je Branko izbrisao pet strela i sve je bilo u redu.

Pored toga što ste radili scenario, u vreme pokretanja Strip zabavnika, Strip Almanaha i drugih izdranja Dnevnikove Redakcije zabavnih izdanja, Vi se angažujete kao autor u ovim izdanjima u nekom drugom obliku. Ostala je zapamćena rubrika u Strip zabavniku u kojoj ste komentarisali radove mladih strip-autora. Kakva su Vaša sećanja na tu rubriku, koja je i danas aktuelna? Da li je neko od danas afirmisanih autora „prošao“ kroz tu rubriku?
Ne znam tačno, ali znam da se Branko Ricov iz Splita javljao. U suštini dosta dece je pisalo Redakciji da bi želeli da rade strip, a da o tome ništa ne znaju. Kako se dolazi do ideje, kako se piše scenario. Počeo sam da pišem Savete za mlade strip-scenariste, pa je to preraslo u Školu stripa, pa onda Savete za strip-autore i tako dalje. Sećam se da su me tada često zvali iz redakcije Dnevnika i govorili: „Stigli su ti oni tvoji crteži“ i vraćao sam se sa punim gepekom crteža. Meni je uvek bilo žao da nekoga preskočim. Kako sad da tom detetu objasnim da sam ga preskočio! Mnogi autori su čitali te rubrike, pošto su oni tada bili mali. Jedan od njih je bio Dejan Nenadov. On mi je baš pomenuo kako je čitao Savete za mlade scenariste. Pa mi je onda to pomenuo Mirko Čolak: „Ti si uvek bio nekako blag. Nikoga nisi ubio u pojam!“. Ja nisam imao potrebe, a nisam ni želeo nikoga da ubijem u pojam. Nikad ne možeš da znaš ko će jednom postati dobar crtač. Tako ti se pojavi neko ko nema pojma sa crtanjem, a zatim toliko napreduje neviđenom brzinom, što ti nisi mogao ni da pretpostaviš.

Da li Vam danas deluje realno da postoje neki mladi ljudi koji žele da se bave strip-scenarijom i sa nestrpljenjem čekaju sledeći nastavak, kada će moći da pročitaju nove Savete za mlade strip-scenariste?
Ne znam… Mislim da toga već ima. Ne znam da li ima potrebe za tako nečim. Ako da, onda bi to trebalo da bude jedna ozbiljna knjiga, koja zahteva više autora. Ne znam ko bi to mogao da isfinansira, a nije obavezan udžbenik, pa da svi moraju da ga kupe. To bi jedino moralo da isfinansira Ministarstvo kulture, pa da se to uradi. A u isto vreme, toga već dosta ima i putem interneta može dosta toga da se nađe. Moja generacija nije imala takvih mogućnosti. Mi smo, recimo, kupovali Barna Hogarta, kako bismo vežbali anatomiju. Ja sam uspeo da nađem Luisa Hermana, čija knjiga mi je dosta pomogla.

Da li ste u to vreme imali uticaja na uređivačku politiku, u smislu izbora stripova koji će se objavljivati?
Što se tiče izbora stripova, nisam imao uticaja. Bilo je to nekih saveta, posebno u odnosu sa Sretenom Draškovićem. S druge strane, vremenom se između nas razvio i prijateljski, pored saradničkog odnosa. Često smo tako sedeli i ćaskali. Posebno kad je bio u pitanju Strip zabavnik, Sreten me je često pitao: „Tozo, šta misliš o ovom stripu? Da li bi to išlo ili ne?“, pa sam mu ja iznosio svoje mišljenje.

Da li ste u to vreme imali prilike da putujete i da se srećete sa evropskim i svetskim autorima stripa?
Pa, bilo je prilike, ali ja to nisam nešto naročito koristio. Išlo se u Luku, neki su išli i u Angulem. Nije bilo mnogo takvih događanja. Nismo mnogo putovali tom svrhom. Onda je počeo da se dešava Salon jugoslovenskog stripa u Vinkovcima i to je jako lepo išlo. A sada imamo više festivala stripa u bivšoj Jugoslaviji nego strip-izdanja!

Tokom rada na Velikom Bleku radili ste sa velikim brojem autora. Ko od njih Vam je ostao u najboljem sećanju i sa kim ste najbolje sarađivali?
Najviše sam sarađivao sa Brankom Plavšićem i Sibinom Slavkovićem. Vrlo je interesantan moj prvi susret sa Sibinom. Naime, tempo crtanja je bio jak, pa je Branko želeo da mu neko pomogne, makar u tuširanju. I Branko se setio nekog iz Dečjih novina. I onda je video Sibinov strip u Politikinom zabavniku i rekao: „Eto, to je taj!“. Ali, to nije bio taj. Branko je mislio na Slavišu Ćirovića, ali je zvao Sibina Slavkovića da dođe u Bačku Palanku. Desilo se da sam baš ja bio kod Branka. I – neko je pozvonio na vrata. Ja sam otvorio i pojavio se Sibin, onako brkat, sa velikom kovrdžavom kosom, onako u afro fazonu, ala Džimi Hendriks. I Branko ga gleda i pita: „Pa, dobro ko si ti?“. A Sibin mu je odgovorio: „Pa, ti si me zvao“. Uglavnom, tako je počela njihova saradnja. Razjasnili su nesporazum. Sibin i ja smo postali prijatelji, a nešto kasnije i kumovi.

Nakon prve dve epizode Bleka koje ste uradili sa Plavšićem, nastaje jedna gotovo četvorogodišnja pauza neobjavljivanja YU Bleka. Šta je bio razlog za tako dugu pauzu?
Ne znam šta je bio razlog za to. U svakom slučaju, tokom tih godina radilo se na Bleku, a verovatno da su urednici imali ideju da nakupe više epizoda, pa da onda počnu da se objavljuju.

Kako ste radili scenarija za Bleka? Da li ste imali neka uputstva od izdavača? Na koji način ste sakupljali dokumentaciju?
Nisam imao potrebu za dokumentacijom, kao ni neka posebna uputstva. Ali, pročitao sam sve do tada objavljene epizode i orijentisao se o čemu se tu radi. Shvatio sam likove, šta se od kod lika traži i stvarao priče. Pošto tu istorijskih varijanti nije bilo, kao ni kod Komandanta Marka (i sve njegove epizode sam tada pročitao), izmišljao sam svoje priče i stavljao u taj ambijent.

Kako je Blek komercijalni strip, da li ste tome pristupili isključivo profesionalno ili ste pokušavali da date scenarijima neki individualni pečat? Da li su Vaše epizode po nečemu specifične?
Mislim da se epizode koje sam ja radio pomalo razlikuju. Prvo, naš humor je drugačiji. Onaj deo dramske pauze, kada Rodi i Profesor Okultis prave gluposti su drugačije, pa i radnja kod nas je bila nešto dinamičnija od italijanske.

Koje Vaše epizode Velikog Bleka smatrate scenaristički najuspešnijim?
Najuspešnija epizoda Velikog Bleka nije nikada objavljena! Zaboravio sam čak i kako se zvala. Čak je bila plaćena epizoda, ali su mi urednici rekli: „Nemoj sad tu da nam filozofiraš! Ovo je preozbiljno za Bleka!“. Ne znam, možda Čegrtuša i Largo – to je jedna simpatična epizoda. Vidim na nekim forumima da su se neki ljudi oduševili Ostrvom crnih vitezova i Sinovima magle.

Negde u to vreme, krajem sedamdesetih, uradili ste s Banetom jedan strip interesantnog imena Odiseja 1943, za koji je Bane izjavio da nikad nije objavljena opravdano, zbog suvišne patetike. O čemu se radilo?
Ne znam da je tu bilo patetike. Bilo je suviše nekog uzdizanja tadašnjeg društva, što se ispostavilo s obzirom na ovo današnje da i nije toliko van pameti. U svakom slučaju, malo smo preterali u hvali tadašnjeg socijalističkog društva.

Spominjali ste saradnju sa Mikom Antićem i rad za Neven. Tu ste, sa Banetom, objavili jedan veoma upečatljiv strip – Troje nesalomljivih. Kako je došlo do ideje za ovaj strip i zašto je on bio tako kratkog daha?
Strip je bio kratkog daha jednostavno zato što više nismo imali vremena. Inače je to nama vrlo drag strip. I možda strip koji je doživeo najviše reprinta. Kada smo se dogovorili sa Mikom Antićem, meni je palo napamet zašto ne bih spojio nespojivo. Spojiti jednog ortodoksnog Crnogorca, sa jednom gradskom klinkom i jednim ozbiljnim dečakom, a zatim ih staviti u nezgodne situacije. Cela radnja je, u stvari, uzgredna radnja, a priča je zapravo o njih troje, njihovim uzajamnim odnosima. Ili, kako oni dolaze u situaciju da se uzajamno ne razumeju – kao na primer „varenika“ i „mleko“ koji imaju različita značenja kod nas i u Crnoj Gori.

Polovinom 70-ih godina ste sa Banetom uradili nekoliko epizoda koje nikada nisu objavljene sve do ovogodišnje kompilacije VesternkolekcijaPovratakizJume, Konjokradice… Niste tada ni razmišljali o objavljivanju ili niste uspeli da pronađete izdavača?
Nismo ni tražili izdavača, jer su svi ti stripovi bili prodati Dnevniku, namenjeni da zamene Kistonove stripove. Zašto nisu objavljene – ne znam, ali su zatim objavljene u Vestern kolekciji.

Početkom 1980-ih godina pojavio se strip Ket Klou. Danas je Bane verovatno i najprepoznatljiviji po tom stripu. Strip je urađen namenski za konkurs YU stripa. Ket Klou je na neki način ženski pandan Spajdermena. Iako ste prvu epizodu uradili Bane i Vi zajedno, Vi ste se povukli sa ovog serijala. Kako bi ovaj strip izgledao da ste ostali da radite scenario?
Drugačije. Kada sam radio Ket Klou, više mi je ličila na Betmena  ili Spajdermena, nego ona Ket Klou kasnije. Ja bih strip više bazirao na stripskoj priči, dok se Bane više orijentisao ka dijalozima i nekim gegovima. U svakom slučaju bilo bi više dramaturškog zaokreta.

Kada je u pitanju spomenuti konkurs YU stripa, kao alternativu Ket Klou Bane i Vi ste razmatrali i dva druga potencijalna strip junaka – Džiju i Sajborga. Zašto se nije odmaklo dalje od ideje?
Sećam se toga. Nismo odmakli dalje od ideje zbog vremena. Mi smo imali jedan problem – višak ideja i višak mašte. Ne bi nam bilo dovoljno ni četiri života da realizujemo sve ideje koje smo imali do 1980. godine, a o vremenu posle da i ne govorim.

Pretpostavljam da je to bio razlog što ste pisanje scenarija za Ket Klou prepustili Slavku Draginčiću?
Jedan od razloga. To je trebalo da bude ozbiljan strip, a ja nisam imao vremena.

Koliko su stripovi koje ste čitali uticali na Vas?
Malo, vrlo malo. Sa izuzetkom Dardevila i Osvetnika, ja sam američki strip vrlo malo čitao. Uglavnom sam bio orijentisan na francusko-belgijski strip i nešto malo italijanski. Crtani romani ipak predstavljaju jedno posebno poglavlje. Iako su nastali za englesku firmu, ipak su to bili italijanski i južnoamerički autori, koji su na mene značajno uticali.

Hektor Herman Osterheld je jedan od primera kako strip-scenarista može da ima značajnu ulogu u svom društvu i da tragično završi. Da li smatrate da danas jedan strip- scenarista može na sličan način da utiče na društvo, kao Osterheld na Argentinu?
Ne znam. Mislim da se mi nismo nikad našli u situaciji u kakvoj se našla Argentina. Možda 2000. godine, kada su rađeni Zloba i Zlobica (strip Mladena Oljače), ali koliko znam autorima se nije ništa desilo. Ipak je situacija u Argentini bila specifična.

Tokom 1970-ih godina sa Banetom i Sibinom radite mini-serijale koji su imali dobar prijem kod čitalaca – serijali o Keliju Brendonu, Klintu Kalahanu, Sajmonu Šildu. Kako je došlo do ideje za saradnju na ovim serijalima?
Do ideje za te serijale došlo je sasvim slučajno. Sibin i ja smo jednom sedeli kod njega (tada smo se češće posećivali). Pošto smo obično sedeli i pričali o svemu i svačemu u njegovoj sobi, dok su žene sedele u kuhinji i pričale njihove teme, pita me Sibin: „Pa, dobro, zašto ne bismo sad počeli da radimo strip? Ti smisliš jedno dve-tri strane. Ti pričaš, a ja crtam…“. I tako smo krenuli sa tim vesternima. Priključio se zatim Bane, priključio se i Branko Plavšić. Kada je nastao vremenski tesnac, priključio se za jednu epizodu Radič Mijatović, a za jednu i Zdravko Zupan. Serijal je izlazio u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji, u Mini vestu, u Malim novinama, zatim u nekom rumunskom listu i još nekim.

Kako je izgledala saradnja sa Banetom? Koliko je on davao slobode scenaristi i kako je njegova kreativnost uticala na saradnju sa Vama, kao scenaristom?
Bane i ja smo se suviše dobro poznavali da bi tu bilo nekih smetnji. Ja sam radio ono što sam ja želeo. Ideja je uvek išla od mene. Ali, ideju sam uvek izlagao Banetu. Onda bi se tu neke stvari iskristalisale, nakon čega bih ja tu ideju profiltrirao, pa bi Bane krenuo sa crtanjem. Nije bilo sujete. Zato je verovatno ta saradnja dugo trajala. Ja sam inače jako strpljiv čovek. Bane mi je jednom prilikom i odao priznanje kako sam toliko godina uspevao da ga trpim.

Jedno vreme ste radili na TV Novi Sad?
To je bilo u periodu 1978-1982. godine. Svi su na to gledali kao na sjajan posao. Stalan posao, državna firma… Naime, ja sam konkurisao za jedno radno mesto, ali su primili nekog Peru. Međutim, taj Pera se nikad nije pojavio na poslu, pa su mene zvali. Baš me je zvala moja kuma koja je radila u TV Novi Sad i pitala me: „Tozo, hoćeš da radiš?“. Kad sam rekao da hoću, prenela mi je da se sledeći dan javim na posao, na šta sam ja rekao da ne mogu. „Kako ne možeš???“, pitala je. „Pa, ja sutra idem u Italiju. Neke moje prijateljice idu u Rusiju i ja se spremam u Italiju da im nabavim neke farmerice, da bolje prođu u Rusiji“. U to vreme je bio taj sistem. Došao sam na posao kad sam se vratio iz Italije, ali mi se radni odnos računao od odmah, tako da sam ja praktično počeo posao sa godišnjim odmorom! Radio sam u dokumentaciji – pregledanje materijala, beleženje…ništa kreativno.

I napustili ste taj posao da biste se u potpunosti posvetili strip-scenariju?
Da. Posao na televiziji nije bio naporan, ali te 8-9 sati odvoji od stripa. Ipak se tu umoriš. A bio sam još mlad – voleo sam da izlazim, bavio sam se košarkom, tako da je za strip ostalo jako malo prostora. Naravno, mogao sam se ja odreći košarke, ali nisam hteo!

Nekako u to vreme ste počeli da radite i na serijalu Lun kralj ponoći. Kako je došlo do ideje da se taj veoma popularan junak pisanih romana pretoči u strip?
Iskreno ne znam da li je to bila ideja Sretena Draškovića, Mitra Miloševića ili nekog trećeg. Slično kao kad se kretalo sa Blekom – Bane i ja smo pozvani u redakciju i pao je dogovor. Lun je trebalo da počne sa prvom originalnom epizodom, a sve ostale epizode mogle su da budu izmišljene, tako da sam, sem prve, ja sve ostale epizode i izmislio.

Kako danas gledate i na Velikog Bleka i na Luna kralja ponoći koje su radili naši autori? Koliko Vam se čine uspelim?
Pa u većini slučajeva ono što se tražilo je i postignuto. Neke epizode Bleka bile su daleko bolje od italijanskih, a sve u svemu bile su u nivou italijanskog proseka. Kad je u pitanju Lun, tu je bilo velikih oscilacija. Razlog tome je što u pojedinim trenucima nije bilo moguće naći slobodnog crtača. Posla je bilo ne samo za mene i Baneta, već i za ljude iz drugih gradova.

Sredinom 1980-ih radili ste i nekoliko epizoda Tarzana
Tako je. Uradio sam tačno 12 epizoda (od kojih jedna nije nikada objavljena). Jedino su mi smetala postavljena pravila – Tarzan ne sme da ubije čoveka, čak ni u samoodbrani. Mogao je da ima majmuna, ali nije smeo da ima ženu, jer to asocira na seks. Ali, bilo je nekih sasvim opravdanih ograničenja, kao da se nije smeo prikazivati rasizam, što ja svakako ne bih ni radio i da nije postojalo to pravilo.

Tada ste veoma mnogo radili. Kako je izgledao jedan običan radni dan i kako izgledao Vaš proces stvaranja stripa?
Sve je zavisilo od dnevnih obaveza – prema deci, prema nekim društvenim događanjima. Nekad se desilo da ne radim ništa, a nekad da se ne dižem sa stolice.

Kako je biti strip-scenarista kod nas? Kako okolina reaguje na strip-scenariste?
Dešavalo se da me zaustavi saobraćajac i pita za zanimanje. Prvo sam govorio da sam strip-scenarista, što je bilo strašno da se razume. Nisam mogao da kažem da sam strip-crtač, jer to nisam, pa sam govorio da sam strip-autor, što je takođe bilo potpuno apstraktno. Onda sam govorio da sam slobodni umetnik. Najsmešnije je bilo kada me je zaustavio jedan policajac i pitao šta sam po zanimanju. I kada sam mu rekao da sam slobodan umetnik, odgovorio mi je: „A, fino! A gde radite?!“

U dnevnoj štampi ste objavljivali stripove koji su išli u kaiševima – Kiki i Riki i Porodica Srećković, što je danas relativno malo poznat deo Vašeg rada?
Kiki i Riki su izlazili u Dnevnikovom dodatku petkom. Ja sam imao ideju da tu opet ide kao reprint Troje nesalomljivih. Onda sam se upoznao sa urednicom Nevenom Simin i to joj predložio. Ona me je napala da sam ja pomislio: „Koja je ovo veštica!“. Rekla je kako je njoj dosta rata. Napomenuo sam joj da se ne radi o ratu, ali je ona rekla kako nju to ne interesuje – ako je tu oružje. Tražila je da predložim neki drugi strip. Naravno da sam ja pomislio kako je ona veštica. Međutim, kasnije se ispostavilo kako je ona jedan veliki drugarčina, pa sam i dan-danas s njom u dobrim odnosima, kao i sa većinom urednika sa kojima sam radio.
Dakle, trebalo je stvarati novi strip. Prava asocijacija koja mi je pala napamet bila je Čarli Braun. Onda sam razmislio da sam originalni naslov Kikiriki (Peanuts), kada se razloži, dobije se Kiki i Riki. Tako je dečak postao Kiki, a Riki je bio pas. Strip je izlazio oko pet godina – urađeno je 250 do 300 kaiševa. Radio sam ga sa Pajom Kozom.
Što se tiče Porodice Srećković, moj drug Relja radio je u Dnevniku i zapala ga je dužnost da uređuje Plavi dnevnik. A Plavi dnevnik je bio onaj što je izlazio od juna do oktobra i slat je na more. Tu je bila jedna strana koja je obuhvatala zabavu – krimi-priče, vicevi i, između ostalog, palo mu je na pamet da pravimo neki strip u kaiševima. Nazvao sam Sibina i on je pristao da radi jedan kaiš dnevno. Imali smo prostora nekih mesec dana da pripremimo materijal unapred.

Da li ste neki strip uradili samostalno, kao kompletan autor?
Nisam. Kada smo se Bane i ja sreli, zaključili smo da on bolje crta (što je istina), a da ja bolje pišem (što je opet istina), tako da smo stripove radili u tandemu. I dalje sam pretpostavljao da ću da se bavim i crtanjem, ali nisam ni mogao da znam da će posla za scenaristu biti toliko, da jednostavno neću moći da se bavim crtanjem. Uglavnom, ja sam čak šestu i sedmu epizodu Tare tuširao. Bane je imao dosta posla sa Tarom, tako da sam ja te dve epizode kompletno istuširao. Posle je došao Veliki Blek i neki drugi stripovi, pa sam ja totalno potonuo u scenario i jednostavno nisam mogao da nađem prostora za crtanje. Kasnije se izgubilo dosta toga i u ruci. Ja i danas pokušavam nešto da crtam, ali ne ide. Liči to – nije baš “čiča gliša”, ali nije ono što bi mene zadovoljilo.

Dvehiljadite godine ste na Novosadskom otvorenom univerzitetu vodili školu stripa. Da li danas neko od polaznika te škole se aktivno bavi stripom? Ko je sa Vama sarađivao kao predavač?
Sarađivali su najviše Bane, a nešto manje Goran Đukić i Sibin Slavković. To je bila kvalitetna škola stripa, ali se od toga odustalo jer nije bilo mnogo polaznika. Nije bilo ni malo, ali se očekivalo da će biti kao na kursu engleskog – da će se prijaviti 50 polaznika. Ali, narednih pet godina održavala se strip radionica, koju sam ja vodio. Sa klincima je najlepše raditi – dok su još naivni i željni znanja.
Iz te škole je izašao Igor Lazarević. Šteta što i on nije uradio nešto više, ali danas najviše radi kao kolorista. Radio je i za Beli put.

Negde početkom 1990-ih počinjete da radite za nemačkog izdavača Baštaj. Kako je došlo do te saradnje?
Do saradnje je došlo preko SAF-a. Ervin Rustemagić je bio gazda. Pronašao nam je posao za neka izdanja BaštajaGešpenšter Gešihten je jedno od njih. Neki to nazivaju tinejdžerski horor – ja bih to nazvao blagim hororom. Horor koji je više neka mistika. Nije horor tipa Petak 13. Nije horor onih scena gde krv lipti na sve strane, a glave lete na sve strane.

To je bilo u vreme sankcija. Kako se to odrazilo na saradnju?
Nemci nisu znali da mi to radimo. Mi smo ovde radili. To je išlo u Sloveniju, pa odatle u Nemačku. Honorari su išli preko Grčke. Prava jedna peripetija, ali je dobro išlo.

Vaši stripovi su, sem Nemačke, objavljivani i u Francuskoj, skandinavskim zemljama. Da li ste na neki način doživeli međunarodno priznanje, da li se znalo za Vas u tim zemljama?
Ne, nikakve slave nije bilo. Možda u Norveškoj postoje neki kolekcionari koji skupljaju te stripove i koji znaju ko je autor i šta je doručkovao prošlog ponedeljka, ali nisam nikad osetio to, iako jeste dosta stripova izlazilo u inostranstvu, pogotovo u Skandinaviji, gde su i Kobra i Ket Klou proglašavani za nabolje stripove određenih godina. Ali, bili su popularni junaci, a ne Bane i ja.

Da li ste nekada pokušavali da radite ozbiljnije i potpuno za neke od stranih izdavača – npr. francuske izdavačke kuće?
Baš nedavno sam uradio scenario za jedan strip za SAF – ne znam ni da li je taj strip nacrtan. A što se tiče italijanskih i francuskih izdavača, nisam ni pokušavao. Iz prostog razloga što ni ne traže scenariste. Imaju svoje. Oni imaju potpuno drugačije razmišljanje o stripu, nego kod nas. Tamo je scenarista nosilac projekta i otprilike je lako menjati crtače, a scenariste je nemoguće menjati. Oni imaju scenariste, ali nemaju crtače, pošto imaju ogromnu produkciju. U Dnevniku je postojalo razmišljanje da jedan italijanski crtač radi za Dnevnik – čak sam ja za tu priliku uradio probni scenario. Međutim, to je bilo pred sam kraj Dnevnikove ere i od toga se odustalo.

Da li postoji još neobjavljenih epizoda Velikog Bleka?
Postoje četiri epizode. Prva je Izgubljena dolina, koju je Bane Kerac počeo da radi, pa je otišao u Marketprint, a epizodu je završio Pavel Koza. Nije nikad objavljena, a gde je epizoda ne znam. A stvarno je bila dobra. Preostale tri epizode su urađene sa Marinkom Lebovićem. Kada su stigle na red za objavljivanje, počeli su sukobi u bivšoj Jugoslaviji i strip-izdavaštvo je postalo nemoguće. Ja sam čak nudio nekom od izdavača iz Srbije da izda te tri epizode, da se nekako dogovorimo da se nešto napravi, ali do dogovora nikad nije došlo. To im je izgledalo preskupo, komplikovano sa Italijanima oko prava… tako da nikad nisu objavljene. Te epizode sada stoje kod mene. Ne traže vode…

Dve hiljade i prve godine ste organizovali uspešnu izložbu Novosadskog stripa. Kako je došlo do te izložbe?
Ta izložba je urađena kao predigra školi stripa, kako bi mi napravili prezentaciju stripova i ujedno privukli „klijentelu“ na Novosadskom otvorenom univerzitetu.

Vi ste autor kapitalnog izdanja Novosadski strip.  Kako ste došli na ideju da radite i da li ste se suočavali sa problemima tokom rada na ovoj knjizi?
Primetio sam da mladi često malo poznaju naše velikane stripa. Jednostavno, ono što nije zapisano kao da se nije dogodilo. Mnogi umetnici su zaboravljeni, ne postoje što se tiče stripa. Novosadski strip dao je značajan pečat strip-sceni u Jugoslaviji, ali i šire, pa sam došao na ideju da prikupim podatke o tome. Problema nije bilo sa starijim autorima, koji su navikli na profesionalni rad, ali je bilo problema sa mlađim, koji su se kolebali koji strip da izaberu da bude prikazan u knjizi, često se predomišljali.... Čak jedan od autora nije predstavljen u knjizi, jer je pred samu štampu hteo nešto da menja, a na kraju i odustao od svega.

Sem stripova, bavili ste se i publicistikom…
Da, za Dnevnik sam radio feljtone Najveće svetske prevare i falsifikati, Avetinjski brodovi, Priče o psima, Neobične sudbine slavnih pisaca, Zlatno doba špijunaže… Trenutno radim na nekim tekstovima o velikim špijunima, koje planiram da spojim u jednu knjigu.

Vrlo ambiciozno je pokrenuta, na Vašu inicijativu, strip-revija Ennea. Međutim, revija nije zaživela…
Pokušao sam da tim časopisom oživim strip-scenu na području bivše Jugoslavije. Trebalo je da revija sadrži priloge ne samo iz Srbije, već i iz Hrvatske, Makedonije… Nešto nestrpljivošću izdavača, malo njihovom nespretnošću i slabijim snalaženjem u distribuciji, nije došlo do željenih rezultata. Izdavač je smatrao da ne treba nastaviti. Da sam ja imao sredstva koje je izdavač dobio, mislim da bi Ennea i dan-danas postojala.

Manje je poznato da ste bili i autor nekih od pisanih romana – vesterna?
Napisao sam nekoliko vesterna, nekoliko krimića, pa čak i nekoliko ljubavnih romana. Jedno vreme je u Večernjim novostima izlazio feljton, koji se zvao Priče za veče i tu sam napisao dosta priča. Radilo se o krimi-pričama i naučnoj fantastici, kao i nešto malo horora.

Šta je dovelo da nastanka Novosadske škole stripa? Da li samo nekoliko jakih individualaca, kao što su bili Mitar Milošević i Sreten Drašković i dva jaka izdavača Dnevnik i Forum, ili nešto drugo?
Sigurno da su pojedinci, kao što su bili Sreten Drašković i možda pre svih Mitar Milošević odigrali presudnu ulogu. Tu su još bili Toza Tomić i Slavko Draginčić u Forumu. Naravno, bilo je bitno što smo mi imali veoma jake izdavače. Međutim, među autorima nisu bili samo Novosađani. Bane i ja jesmo Novosađani, ali na primer Marinko Lebović i Zoran Janjetov su Subotičani. Novi Sad je bio kao magnet za strip-autore, pa su mnogi dolazili i ostajali u Novom Sadu, kao Sibin Slavković. Da nije bilo tog entuzijazma i autorske kreativnosti, koja je bila vezana za ovaj grad, ne bi došli ni ostali autori.

Da li je sve to nestalo prestankom strip-izdavaštva u Dnevniku i Forumu?
Pa, jeste. U Dnevniku, sem imena, nije ostalo ništa od stripa. U Forumu, odnosno danas Marketprintu, radi se na stripu, ali izdaje se uglavnom francuski strip, a naš strip je prisutan zanemarljivo. U Novom Sadu imamo izdavača Lavirint, koji uspešno izdaje domaći strip. Kako bi se moglo popraviti stanje u domaćem stripu? Evo, ovako: znalo se da u Francuskoj na televiziji je mogao da bude određen procenat američkih filmova, određen procenat svih ostalih i određen procenat domaćeg stripa. Kada bi na neki način mi regulisali da svaki izdavač mora da ima 20% domaćeg stripa, situacija bi se bitno popravila.

Kako ocenjujete današnju novosadsku i vojvođansku strip-scenu?
Ima dobrih crtača, ali scenarista veoma malo. U celoj Srbiji postoje nas dvojica koji radimo ozbiljno strip-scenario. Pojavio se nedavno i treći. Crtača imamo dosta, od kojih mnogi rade za francuske izdavače. Jedino što je šteta što ti izdavači ubijaju kreativnost našim crtačima. Čini mi se da naši crtači postali neka vrsta najamne snage. Nemaju to nešto što bi imali da postoji naš izdavač, koji bi davao slobodu crtaču. Siguran sam da kada bi 20% izdavaštva bilo pokriveno domaćim stripom, to i bilo moguće. Nije mi jasno zašto Veseli četvrtak, koji strašno mnogo izdaje Bonelijeve stripove, ne pronađe zajednički jezik sa italijanskim izdavačem, pa da se ovde stvara neki od junaka ili neki novi junak!

Da li strip-scenario kod nas ima budućnost?
Nema. Ako stanje ostane kao sada – nema.

Pravite li razliku između komercijalnog i autorskog stripa?
Mislim da je pogrešno praviti poređenje komercijalnog i drugog stripa. Za mene strip je strip. Postoji dobar i loš. Šta je to alternativni, a šta komercijalni strip? Da li je Mačak Fric komercijalni strip? Nije bio u početku. A onda je jednog dana postao. Mislim da je dobar strip onaj koji objedini te dve stvari – koji ima stvarno dobru priču i dobar crtež, a koji zaradi i pare. Sećam se jednog „umetničkog“ filma. Mislim da se zvao Ponedeljak. Bilo nas je petoro na projekciji – puna sala! Onda je troje ubrzo izašlo. Posle sam izašao i ja. Onaj jedini što je ostao, verovatno je zaspao! I to je sad umetnički film! Ako niko ne želi da te gleda, ako ništa ne privlači u tome – po čemu je on umetnički? Zato što su ga neki autori nazvali tako, ili zato što nema akcije? Po meni je umetnički film Let iznad kukavičijeg gnezda. Šta je tu dobro? Dobar scenario, dobra režija, odlični glumci. Film tokom kojeg se non-stop smeješ, a izađeš onako gorkog ukusa. A zaradi pare!

Na čemu Vi trenutno radite?
Radim na stvaranju svoje male izdavačke kuće, koja će imati neka svoja izdanja. Jedan projekat nije tajna – to je Kobra. I radim na tome da u narednih 10-ak godina uradim scenarija za nekih 10-ak hiljada stranica stripa, pa ko bude hteo da crta…

Da li postoje neka vaša scenarija koja trenutno čekaju crtače?
Postoje scenarija koja se rade. Sa jednim potpuno novim junakom. Verujem da će do kraja godine biti gotov prvi album. Ali, o tom – potom!

Koliko se danas često srećete sa autorima stripa koji su objavljivali u Dnevniku, Marketprintu…?
Srećem se često. Posebno sad otkad postoji Udruženje stripskih umetnika Srbije. Srećem se sa Brankom Plavšićem, Sibinom Slavkovićem, Banetom. Ređe se srećem sa Lebovićem, Mišom Mijatovićem, Slavkom Pejakom. Postoji sad dosta festivala, pa se tamo srećemo često. Ljubomir Filipovski je nažalost pokojni. Ahmeta Muminovića nisam sreo nakon prestanka rada na YU Bleku. Adama Čurdinjakovića sam, posle dugo vremena, sreo na Crtani romani šou u Zagrebu pre dve godine i prošle godine smo se opet sreli u Osijeku, kad sam bio gost Striposa. Sve je ostalo isto, samo smo mi ostarili!

Ko je najveći neprijatelj domaćem stripu?
Egzistencijalno pitanje, pre svega. Da se možeš posvetiti stripu, da možeš živeti od stripa. Teško je stvoriti dobar strip, ako radiš jedan strip pet godina, a o svakoj strani razmišljaš mesec dana, jer se stripom baviš usput, pošto radiš neki drugi posao. Ako se ne posvetiš stripu kompletno, neko pravo stvaranje, obimnije, nema šanse.

Kako ocenjujete rad naših strip-izdavača danas?
Izdanja su lepša, luksuznija, raskošnija – to se i traži. Zameram im što ne posvećuju dovoljno ili uopšte prostora domaćem stripu. I u Hrvatskoj je slično, dok je u Sloveniji nešto bolja situacija. Pohvalio bih Lavirint i Sistem Komiks. U svojim mogućnostima ipak doprinose domaćem stripu.

Koji ste poslednji strip pročitali i kad?
Čitam svakodnevno, ako ne čitam, onda listam. Poslednje sam pročitao Strip-reviju sa, epizodom Harolda Fostera Bernadetina pesma, koja je svega dva puta do sada bila objavljena. Spremam se da pročitam kompletnog Tima i Dastija.

A poslednja knjiga koju ste pročitali?
Trenutno čitam Aleksandra Grina – roman Pacolovac i to ponovo. Nekad sam ga davno pročitao…

Da li ste nekad bili strip-kolekcionar?
Ne, u smislu u kojem se danas to podrazumeva. Ali, imam ih dosta – par stotina. Ali, nisu sređeni po brojevima i nemam nameru da dopunjavam kolekciju onim što mi fali. Ali, možda bi trebalo da postanem kolekcionar svojih stripova! Imam nekih 20%  svojih stripova. Tako da ću morati da idem na neku aukciju, da kupujem svoje stripove!

Nekad je bilo uobičajeno da strip autor ima obimnu strip-dokumentaciju. Danas to,  generacijama odraslim na internetu, deluje malo nestvarno, jer je na internetu uglavnom sve dostupno. Da li ste Vi imali ili imate sopstvenu strip-dokumentaciju?
Imam. Ipak je do nekih stvari veoma teško doći. Dokumentacija koju imam je vrlo opsežna, pa mi je radna soba time zatrpana. Moraću nečeg da se odreknem! Moram da smanjim količinu papira. Činjenica je, ipak, da internet danas dosta pomaže.

Da li Vam se nekad desilo da ste odbili neki posao?
Jesam, samo onda kada je u pitanju bilo vreme i kada sam bio svestan da ja to ne mogu da stignem da uradim. Čak i kad mi se neki posao nije svideo, uvek bih ja tu nešto upakovao i izmenio, da to na kraju bude moje!

Ne mogu da se setim Vaših stripova koji spadaju u naučnu fantastiku? Nije Vas privlačio taj žanr?
Pa, nije. Nekako naučna fantastika nije bila toliko popularna, a nijedan izdavač nije tražio naučnu fantastiku.

Radili ste sa Plavšićem, Mikicom, Kozom… Koliko se saradnja sa njima razlikovala od saradnje sa Banetom?
Saradnja sa Banetom je bila prvo priča, zatim razglabanje do sitnih detalja – šta, kako, zašto. Slično je bilo i sa Sibinom. Sa Brankom je to bilo nešto drugačije – on se kasnije više opredelio za tuširanje. Sa Pajom Kozom sam isto lepo komunicirao. Sa mnogim crtačima nisam imao skoro nikakav kontakt. Ja sam uradio ono što je tražila redakcija – napravio scenario. Crtač bi dobio scenario i nacrtao epizodu. Takvi su bili odnosi sa Zdravkom Popovićem i Mišom Markovićem i Ahmetom Muminovićem.

Da li postoji šansa da uradite neki novi strip sa Banetom?
Šanse su male, ali nikad se ne zna. Bane kaže da mu ne pada napamet tako nešto, ali ja znam Baneta. Jednog dana će mu nešto lupiti u glavu pa će ili sam to da uradi ili će reći da uradimo zajedno. Nije ništa isključeno.

Zajedno s Banetom ste osmislili i Billy The Pljuca, koji je danas ponovno aktuelan u Stripoteci
Da, imali smo jednog drugačijeg junaka, koji je trebalo malo drugačije da izgleda. Čak smo imali i jednu tablu nacrtanu. Zvao se Klempos Kid. Međutim, ta ideja je stajala u zapećku dugi niz godina. Kad je došlo do realizacije, mi smo malo sazreli i gledali na neki drugi način. Promenili smo ime i delimično crtež. Billy je nastao kao relaksacija. Kad smo imali gomilu „ozbiljnih“ stripova, bilo nam je potrebno neko opuštanje, da imamo junaka s kim smo mogli da radimo šta smo hteli. Pravili smo ga za nas, a kasnije je postao popularan i redovno izlazio u Stripoteci.

Malo je poznato da ste uradila dva namenska stripa – jedan za Jugoslovensku narodnu armiju (JNA), a jedan za Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP). O čemu se radi?
Za SUP sam radio namenski strip za 13. maj – godišnjicu SUP-a. Radilo se o stripu o hvatanju zločinaca posle rata i strip je objavljen u SUP-ovskim novinama. A što se tiče Dnevnika vojnika-vozača, to je bila ideja jednog od oficira JNA da se na još jednostavniji način prezentira neka vrsta edukativnog materijala za manje pismene. Bio je namenjen auto- jedinicama.

Postoji još jedan strip, koji je verovatno imao puno potencijala i kvaliteta, a nažalost nije nikada nastavljen, nakon objavljene prve epizode. Reč je o Baladi o Slovenima. Čini se da je postojala ideja da sa uradi jedan opsežniji serijal…
Tačno. Hajde da odam i jednu malu tajnu: ja nameravam da nastavim taj strip. Videćemo ko će raditi. Možda i Goran Đukić. Strip je rađen namenski za privatni Val strip, koji se brzo ugasio. Goran Đukić je u to vreme imao puno posla. Radio je Bufalo Bila za Šveđane, radio je TarzanaBalada je stavljena na stendbaj, ali nikad nije došlo vreme da se nastavi. Sad imam ideju za nastavak, imam čoveka koji bi to radio, čak postoji ideja da to ide i kao serijal. Možda je prerano sada o tome govoriti… Možda deluje malo preambiciozno, ali ja ne dozvoljavam sebi da se opustim. Za deset godina ću uraditi upravo onoliko scenarija koliko sam uradio dosad! Videće se!

Kakva su Vaša razmišljanja – da li strip-scenario može da bude umetnost, ili samo odlično obavljen zanat?
Ako je filmski scenario umetnost, ako su dramski tekstovi umetnost, onda je i stripski scenario umetnost, kao i crtež uostalom. Naravno, i u filmskom scenariju, u dramskom tekstu, a i u stripu ima jednim delom i zanata. Da bi ono što proizvedete u glavi i nešto od toga napravite, mora da postoji jedan zanatski deo. Kao što crtač ne može bez poznavanja anatomije. Mada, kada znate anatomiju, možete od nje i da odstupite. Don Lorens (je po tome poznat, a to je mogao da primeni upravo zato što je odlično poznavao anatomiju. Ili Hogart, koji je dovodio Tarzana u savršene položaje, ali anatomski nemoguće.

Da li ste nekad radili i za druge medije, sem stripa?
Jesam. Trenutno radim za jedan vrlo malo popularan medij – radim radio-drame. Radim dramske igre za decu i dramske minijature za Radio Beograd. Mislio sam da radim i za film, ali teško je doći do nekih struktura koje će to prihvatiti.

Problem u filmu je kod nas sličan kao i u stripu – nedostaju scenaristi…
U poslednje vreme sam primetio da je u pojedinim filmovima scenario dosta dobar. Recimo u filmu Klopka scenario mi se baš svideo, iako je rađen po romanu. Čuo sam da je taj scenario otkupio i neki od holivudskih producenata. Problem generalno postoji jer nema kontinuiranog rada. Autor ne može da se posveti radu, već mora da žuri, da bi zaradio neki honorar. U stripu tog problema i nema – nema nikakvog honorara… Uvek te proklete pare! Da ih ima, bilo bi sigurno više scenarista. Ima talentovanih ljudi, ali oni imaju svoje porodice i svoj život. A od tapšanja po ramenu neće nahraniti ni sebe, a kamoli porodicu.

Kakav je, po Vama, društveni status stripa kod nas danas i po čemu se to razlikuje od položaja stripa u bivšoj Jugoslaviji?
Ne razlikuje se mnogo. Nikad strip nije bio ozbiljno shvatan. Uvek se strip prihvatao kao šund. Kako je jedna Sibinova rođaka rekla: „Šta nam radi zetko? Crtka? Nek’ crtka!“. Vrlo su retki oni koji strip smatraju umetnošću. Međutim, u ono vreme strip je bila značajna privredna grana. Čitavu zgradu Dnevnika izdržavao je strip, zajedno sa pisanim romanima i Nevenom i Malim nevenom.

Da li novi vidovi komunikacije, na prvom mestu internet, predstavljaju opasnost za strip?
Mislim da ne predstavljaju. Bez obzira što se neki ljudi navikavaju na nove tehnologije, mislim da strip ne može da se čita na monitoru. Možda se nove generacije na to i naviknu, ali će biti strašno uskraćene za osećaj čitanja stripa u papirnom obliku. Prednost interneta je što postoje online stripovi, pa možeš da uzmeš od njih šta hoćeš. Ja sam probao, ali nije uspelo. Bilo koji strip da uzmem, čak i onaj najdosadniji, mogu da čitam u štampanoj formi, ali onlajn ne.

Koliko Novi Sad zna za Svetozara Obradovića?
Taj deo koji je vezan za strip zna. Kada je akademik Dušan Popov radio Enciklopediju Novog Sada i došao do odrednice Strip, nazvao je mene. Zna se, ali nije to neka slava, što ljudi koji se bave stripom i ne traže.

Pre dve godine ste dobili prvu nagradu na scenariju za strip StripGen-a. Kako je došlo do toga da uopšte konkurišete i koliko
su konkursi za scenario danas uopšte značajni?
Slučajno sam video informaciju u Strip vestima. Kada sam video da je u pitanju vestern, oduševio sam se, jer stvarno nisam dugo radio vestern. Obradovao sam se i samom konkursu, koji mi je legao baš kad mi se pisao neki vestern.

I u Velesu ste dobili veliku nagradu festivala za strip koji ste radili sa Miodragom Ivanovićem Mikicom?
Da, to je bilo mislim 2007. godine. Mikica me je pitao za priču. Otkucao sam mu to, na osnovu jedne ideje koju sam odavno imao. Poslali smo strip i dobili prvu nagradu!

Sem Vas, na području bivše Jugoslavije delovalo je vrlo malo scenarista. Kako ste sarađivali sa nima?
Petra Aladžića, na primer, znam iz neke druge priče, ali konkretno nismo sarađivali. Slično je sa Slavko Draginčićem, koji mi je bio urednik. Danas se dobro poznajem sa Markom Stojanovićem, mada konkretno nismo sarađivali.

Šta biste najviše zamerili društvu u kojem živimo?
Mislim da društvo ne brine dovoljno za umetnost. Ne samo za strip – i za pozorište i drugo. Prvenstveno za umetnosti koje zahtevaju neka sredstva. Mada, strip čak ne zahteva ni neka sredstva. Za 20-ak direktorskih plata godišnje bismo imali strip-magazin, koji bi verovatno dobro i prolazio. Verujem da bi naši ljudi voleli da čitaju domaće autore. Takođe bi dobili priliku da bolje upoznaju i same autore. Meni je bio idol Žan Mišel Šarlije. I šta znam o njemu? Ne znam ništa, sem kad je rođen! Njega sam voleo i Mišel Grega. Ranije sam redovno pratio Cisko Kida, Juliju Džons i Bena Bolta u Večernjim novostima. Za Cisko kida sam dugo mislio da je Hoze Luis Salinas pisao scenarija. Posle sam saznao da je to radio Rod Rid.

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)
Objavljeno: 18.10.2017.
4. Međunarodni festival stripa,...      Press: STRIPoblaČAK
  ...Čakovec.

Četvrti po redu festival stripa, u organizaciji udruge STRIPoblaČAK, održat će se od 20. do 22. listopada u prostorima Muzeju Međimurja, Čakovec. Ove godine tema je slovenski strip. Svi ljubitelji stripa moći će uživati u besplatnim projekcijama, izložbama, strip radionicama, razgovoru s autorom, te crtanju i potpisivanju za publiku. Festival otvaramo u petak, prikazivanjem filmova „Državljanin Diareja ili tko je Tomaž Lavrič“ i „Kad crte govore“.

Kao poseban gost festivala dolazi nam strip autor, ilustrator, karikaturist, grafički dizajner, scenarist i publicist Zoran Smiljanić, s kojim ćete se moći družiti u subotu na izložbi stripova i ilustracija, te naknadnom potpisivanju albuma i crtanju za publiku. Za djecu je organizirana likovna radionica pod vodstvom nastavnice predškolskog odgoja Paule Zuzel. Paralelno sa subotnjim programom održavat će se sajam stripa.U nedjelju ćemo festivalska događanja zaokružiti otvorenjem skupne izložbe slijedećih slovenskih strip autora; Miki Muster, Kostja Gatnik, Tomaž Lavrič, Zoran Smiljanić, Bernard Kolle, Dušan Kastelic, Igor Ribič. Moderator svih programa je Bojan Krištofić.

Nove informacije o festivalskim gostima, bogatom programu i popratnim događajima objavljivat ćemo u narednom tjednu, a ukoliko želite dobivati pravodobne obavijesti o svim našim aktivnostima, pratite nas na našoj facebook stranici STRIPoblaČAK.

          PROGRAM:

          PETAK:
Projekcija filmova
(od 18-20 sati):
"Državljanin Diareja ili tko je Tomaž Lavrič" (režija Dušan Moravec, 48 minuta)
"Kad crte govore" (režija Žiga Valentić, 50 minuta)
(Muzejski informativni centar)

          SUBOTA:
ZORAN SMILJANIĆ -
izložba stripova i ilustracija (izložbeni salon -10.30 sati)
Potpisivanje albuma, crtanje za publiku Strip radionica za djecu i mlade (11.30 sati - voditeljica PAULA ZUZEL)

          NEDJELJA:
OTVORENJE SKUPNE IZLOŽBE SLOVENSKIH STRIP AUTORA: MIKI MUSTER, KOSTJA GATNIK, TOMAŽ LAVRIČ, ZORAN SMILJANIĆ, BERNARD KOLLE, DUŠAN KASTELIC, IGOR RIBIČ
(izložbeni salon, 10.30 sati);
Potpisivanje albuma, crtanje za publiku

Moderator svih programa festivala je Bojan Krištofić
Objavljeno: 17.10.2017.
Danas...      Press: Stripburger
  ...Predstavitev Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017
  in pestro postfestivalsko stripovsko dogajanje.

Festival Tinta je za nami, kar pa še ne pomeni, da je konec tudi jesenskega stripovskega dogajanja. Ob pregledni razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu, ki je na ogled v Vodnikovi domačiji vse do 12. novembra, smo pripravili pester spremljevalni program.
Že danes, ob 18. uri, vas tako lepo vabimo na predstavitev sveže, razširjene izdaje knjigeZgodovina slovenskega stripa 1927–2017 striparja in publicista Iztoka Sitarja. V njej avtor v sliki in besedi predstavi slovensko stripovsko zgodovino in vse tiste, ki so jo soustvarjali, ter postreže s kupom novih zanimivosti, za katere bi bilo strašansko škoda, če bi ostale zaprašeno skrite v stripovskih arhivih. Z avtorjem se bomo pogovarjali o tem, kako je rasel strip na Slovenskem in kako globoko v slovensko umetnost in kulturo se je zarasel v devetih desetletjih trmastega in vztrajnega obstoja. Pogovor bo vodila Pia Nikolič. Prijazno vabljeni!

Ob pregledni razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu, ki je na ogled v Vodnikovi domačiji vse do 12. novembra, pripravljamo pester spremljevalni program. Lepo vabljeni!

Premiki, kontinuiteta, prehajanja in …

zadnje desetletje v stripu
stripovska razstava; Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana; Na ogled do 12. 11.

Letos smo si v celjski Galeriji sodobne umetnosti lahko ogledali obsežno pregledno razstavo stripovske ustvarjalnosti v Sloveniji. Od stripa za otroke, avtorskega stripa do stripa v izobraževalne namene. Razstava v režiji Stripburgerja je prikazala vso globino, širino in raznovrstnost domače stripovske ustvarjalnosti ter založništva. V Galeriji Vodnikove domačije pa bo na ogled izsek stripovske produkcije za odrasle v zadnjem desetletju v Sloveniji. Izpostavili bomo specifike tega desetletja. Kakšne novosti je prineslo to desetletje? Kakšne spremembe v ustvarjalnem procesu so se pojavile in k čemu so prispevale? Kje se kažejo sledovi preteklosti in kakšno vlogo imajo v tem času? Kako se kontinuiteta izraža v tej bližnji preteklosti? Dajo premiki slutiti na kompleksnost projektov in rušenje spon? Ali kontinuiteta prinaša zgolj nadaljevanja starih zgodb ali gre tudi za nadgradnjo? In prehajanja? Iz česa in v kaj? Kaj izstopa v tem desetletju?
Strip na Slovenskem je v zadnjem desetletju ohranil svojo izvirnost v zgodbi in likovnem pristopu, kar je bila njegova značilnost v preteklih desetletjih. Vendar smo v tem desetletju zaznali nekaj novih pojavov, ki so za vedno pustili svoj pečat. Če so prejšnje pregledne razstave prikazovale stripavtorje kot samosvoje, samostojne, celo asocialne ustvarjalce, je to desetletje zaznamovano s sodelovanji, predvsem v klasični navezavi: tandem pisec/scenarist in risar. Do pobud je v zadnjih letih prihajalo s strani piscev, kar zopet predstavlja novost. Premiki v tandemsko delo so rezultirali v poglobljenih delih, ki so se navezovali na določene družbene pojave oz. osebe, vendar so premiki nastopili tudi v likovnem pristopu. Strip se je, vsaj v nekaj primerih, osvobodil klasičnega stripovskega likovnega izraza, uokvirjenih kadrov. Stripovske zgodbe so doživele svoja nadaljevanja, glavni liki pa so končno zadihali v več epizodah. Sočasno pa se je strip zapletel v komunikacijo z drugimi umetniškimi izrazi. Napajal se je s prozo in poezijo, z ljudskimi pripovedkami, časopisnimi kronikami ter postal izobraževalno orodje. Kot tak se je pretihotapil v muzeje, kjer je nastopal tudi kot del sodobne umetnosti. Iz medmrežja je preskočil na papir, kot da zanj ne veljajo pravila tehničnega razvoja, se prelevil v sitotiskano grafiko, kipe, igro in uporabne pripomočke ter se resno spogledoval s teorijo. Da bi dokazal odprtost možnosti, je naredil tudi dva preskoka v glasbo in nazaj.
In ključno, izven vseh teh glavnih tokov oz. pojavov, tudi tokrat ostajajo tisti nepopredalčkani avtorji, samosvojci, ki se ne ozirajo na trende, jih tudi ne soustvarjajo (namensko ali nenamensko), a je njihov strip prav tako nenadomestljiv stripovski dosežek.
AVTORJI: Kaja Avberšek, Primož Bertoncelj, Marko Derganc, Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan Koco, Tanja Komadina, David Krančan, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Izar Lunaček, Martin Ramoveš, Gašper Rus, Iztok Sitar, Zoran Smiljanić, Damijan Sovec, Damijan Stepančič, Matej Stupica, Andrej Štular

<<  SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI

- POGOVOR Z IZTOKOM SITARJEM:       
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00,
pogovor z avtorjem razširjene Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017 bo vodila Pia Nikolič
Letos mineva okroglih devetdeset od objave prvega slovenskega stripa Zamorček Bu-ci-bu avtorja Milka Bambiča v tržaškem listu Naš glas in ob tej priložnosti je izšla druga, prenovljena in dopolnjena izdaja knjige Zgodovina slovenskega stripa 1927-2017 avtorja stripov in stripovskega teoretika Iztoka Sitarja. V njej avtor v sliki in besedi predstavi slovensko stripovsko zgodovino in vse tiste, ki so jo soustvarjali, ter postreže s kupom novih zanimivosti, za katere bi bilo strašansko škoda, če bi ostale zaprašeno skrite v stripovskih arhivih. Z avtorjem se bomo v sklopu festivalske razstave Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu pogovarjali o tem, kako je rasel strip na Slovenskem in kako globoko v slovensko umetnost in kulturo se je zarasel v devetih desetletjih trmastega in vztrajnega obstoja.
- Vodstvi po razstavi:
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec)

- DELAVNICE RDEČA NIT:
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža - delavnica premetavanja in sestavljanja stripovskih zgodb (zlaganje slik, sestavljanje zgodb, pripovedovanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu - delavnica risanja stripa in izdelovanja ekrana za predvajanje (risanje, rezanje, sestavljanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič

- Stripburgerjeva stripdelavnica
brezplačna nadaljevalna stripovska delavnica
mentorja: David Krančan, Andrej Štular • 11. & 12. november, 14.00─19.00 • Galerija Vodnikove domačije
Delavnica je namenjena starejšim od 15. let, ki imajo izkušnje v risanju stripa.
Po predavanju Raz dva strip, v katerem bo David Krančan govoril o osnovnih pripovednih značilnostih stripa, se bomo skozi več kratkih nalog posvetili temeljnim aspektom stripovskega ustvarjanja. Krančan bo govoril o stripovskih okvirjih in oblačkih, o tem, kako se bere strip, kako v stripu teče čas, o pomenu ritma v stripu, soležnih straneh, obratu strani, razmerju med sliko (kadrom) in celo stranjo, možnostih digitalnega stripa ter o klasični in novi stripovski formi. Razkril bo tudi skrivnosti o tem, kako lahko pripovedovalec vodi in zavaja bralca. S somentorjem Andrejem Štularjem se bosta posvetila tudi analizi vaših stripov in vam razkrivala možnosti nadgradnje vaše ustvarjalnosti.
Cilj delavnice je, da udeleženci okrepijo svoje znanje in voljo do ustvarjanja v stripovskem mediju in postanejo aktivni ustvarjalci na domači sceni.
OBVEZNE Prijave: core@mail.ljudmila.org, 031 401556 (Katerina)
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana v koprodukciji z Divjo mislijo.

VABIMO
Spremljevalni program ob razstavi Premiki, kontinuiteta, prehajanja … zadnje desetletje v stripu v Vodnikovi domačiji:
-Predstavitev Zgodovine slovenskega stripa 1927–2017 in pogovor z Iztokom Sitarjem
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00
-Vodstvo po razstavi
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec) 
-Rdeča nit: delavnice za otroke (6+)
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu
Mentorja: David Krančan in Juruj Bobič
-Stripburgerjeva nadaljevalna stripdelavnica
sob. in ned., 11. & 12. nov., 14.00─19.00
Mentorja: David Krančan in Andrej Štular

NA OGLED
-David Krančan: Deveta briga
razstava stripa; Galerija Šivčeva hiša, Radovljica; Na ogled do 5. nov.
-Premiki, kontinuiteta, prehajanja in … zadnje desetletje v stripu
Galerija Vodnikova domačija, Ljubljana; Na ogled do 12. nov.
-Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno; stripovski razstavi
zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Galerija Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
Na ogled do 3. dec.

NAPOVEDUJEMO
-Stripburger na 33. slovenskem knjižnem sejmu
stojnica, predstavitve in podpisovanja; 22.–26. nov., Cankarjev dom (drugo preddverje)
-Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst; likovni razstavi in delavnica
odprtje: 1. dec., ob 20.00, galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto / do 29.12.
delavnica: 3. dec., 11.00─14.00, SEM
odprtje: 4. dec., ob 22.00, Kinodvor

Program Stripburgerja/Foruma Ljubljana sofinancirajo Javna agencija za knjigo RS (JAK),
MOL-Oddelek zakulturo in Ministrstvo za kulturo.
Objavljeno: 17.10.2017.
Danas...      Press: MLU
  ...Izložba.

Objavljeno: 17.10.2017.
SF Portal...      Press: SF Portal
  ...posvećen stripu.

Kao i tokom nekoliko godina unazad udruženje SCI&FI je za Strip salon pripremilo broj SF Portala posvećen stripu. Ovog puta broj je posvećen Magnusu. Unutra ćete naći skoro sve što niste znali o njemu i podosta crteža i poneki strip, ne objavljen zvanično u nas.

Objavljeno: 16.10.2017.
Strip: Montenegrini (405)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 16.10.2017.
Zoran Smiljanić:...      Press: Strip.art.nica Buch
  Ken Parker: Kultni junak, ki se je postaral z nami

ponedeljek, 16. oktober, ob 19:00, Strip.art.nica Buch
Zoran Smiljanić: Ken Parker: Kultni junak, ki se je postaral z nami, predavanje
Organizacija:  Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art • Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

Objavljeno: 15.10.2017.
Komikaze: novo izdanje i gostovanje...      Press: Komikaze
  Komikaze: new zine and event

Novi fanzin u Komikaze stripoteci! / New zine in Komikaze library!
INFO: komikaze.hr/print_issue/fmcxbwzine01/

fanzin fmcx bw

fanzin / cb / a6/ 56 str / 2017
(hr)
autor: ivana armanini ⁄ hrvatska
izdavač: komikaze/ femicomix micro izdanje
nacrtano: 2017. / oblikovano: 7 dana
sadržaj: izbor jednostraničnih stripova nastalih u 9 mjeseci
izgled: fanzin/ crno-bijelo/ digitalni print/ 56 stranica
format: a6 (10,5 x 14,8 cm)
jezik: engleski
cijena: 40kn + poštanski troškovi

(eng)
fmcx bw zine / bw / a6/ 56 pg / 2017
author: ivana armanini ⁄ croatia
editor: komikaze/ femicomix micro edition
drawn: 2017. / hand made zine: 7 days
content: collection of one-page-comics made in nine months
look: zine/ black & white/ digital print/ 56 pages
format: a6 (10,5 x 14,8 cm)
language: english
prize: 5eur + post cost

* order by mail: komikaze5001@gmail.com,
webshop: www.etsy.com/shop/... and
on “tinta” comic festival 14/10/2017: komikaze stand @ tinta
– festival stripa
/ kino šiška: komikaze.hr/tinta2017/ -
with ena jurov, ivana armanini & books, posters, t-shirts,
pin buttons, ...

> how do you make a zine? > you don’t need to be a big publishing house to create your own print media. do it by yourself.
#contrastandlines #bw #diy #doityourself #handmade #lessismore #lowbudget #alternativecomic #abstractcomic #artistbook #contemporary #art #independent #fanzines #punk #zinelibrary #rawpower

 

Objavljeno: 15.10.2017.
Strip: Noćni sud (48)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 15.10.2017.
STRIPOLIS #9...      Press: Branko Đukić
  ...Izašao je iz štampe!!!

"STRIPOLIS" No. 09.

Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 168 stranica od kojih su 119 u punom koloru. Format prošireni A-4.

Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Prošiven povez.

Kontakt telefoni:
tel. +381 23 567 853
mob. +381(0)64332 4 921 •
e-mail: djukicbranko@yahoo.com

Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi

Pogledajte: Stripolis9

 

Objavljeno: 14.10.2017.
Strip: Cane (302)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 14.10.2017.
Moj Strip #34...      Press:
      
  Uvodnik

Prošli put smo se hvalili brojem stranica i stripova, pa se ne smijemo ponavljati. Opet ih je lijepi broj!

Ne smijemo ništa ni najavljivati jer smo upozoreni da imamo lošu statistiku realizacije dosadašnjih najava.

Što onda smijemo napisati u uvodniku? Da se vratio kultni Rexy kojeg čitamo još od prvog broja (iako ga statistički češće nismo nego jesmo čitali)? Da objavljujemo najduži cjeloviti strip (28 stranica) dosad? Da su opet i iznova i tako skoro svaki mjesec stripovi koje smo dobili od naših najdražih autora svi redom odlični?

Da se čitamo opet za 31 dan?

Adresa: www.mojstrip.com

Objavljeno: 13.10.2017.
Nove dogodovštine prgavog...      Autor: Ilija Bakić
  ...inspektora jazavca - „Granvil -
  Ljubavi moja“ Brajana Talbota;
  
izdavač Darkwood, 2012.

„Granvil - Ljubavi moja“ je drugi album iz, za sada četvorotomnog strip serijala kome u podnaslovu stoji „Naučnofantastična pustolovina inspektora Lebroka iz Skotland jarda“. Scenarista i crtač je Brajan Talbot (1952) iza koga stoji bogat i šaroliki opus u rasponu od andergraund stripova, onih o super junacima (crtao je „Sudiju Dreda“ i „Betmena“ te slavnog „Sendmena“ od 1991. do 1993) do ambicioznih grafičkih novela - smatraju ga jednim od pionira britanskih grafičkih novela („Avanture Lutera Artrajta“, od 1978. do 1989). Njegove grafičke novele zaslužile su značajnu čitalačku i kritičarsku pažnju kao i više prestižnih nagrada; najpoznatije su dirljiva „Priča jednog lošeg pacova“ (1995; srpsko izdanje „Omnibus“ 2014), „Alisa u Sanderlendu“ (2007), serija „Granvil“ (2009-2012), intimističke „Ćerke“ (sa Meri M. Talbot, 2012; srpsko izdanje „Omnibus“ 2013). Talbot uspeva da spoji korporacijsko-komercijalni i alternativno-umetnički strip, suvereno baratajući pravilima, potencijalima, dometima i ograničenjima svih formi. Dokazao se i kao vešt zanatlija i kao razbarušeni alternativac odnosno precizan i intrigantan umetnik. Njemu, što je takođe retkost, nisu nepoznati ni realistički ni fantastičko-žanrovski miljei. Ovakva univerzalistička sposobnost čini ga kompletnom stvaralačkom ličnošću sposobnom za visoke uzlete imaginacije.

„Granvil“, u ovdašnjem izdanju agilnog „Darkwooda“ (iz 2012.g. samo tri godine posle svetske premijere 2009.g.) može se odrediti kao stim-pank basna koja se dešava u alternativnom svetu u kome je Britanija izgubila rat sa Napoleonom i, sa ostatkom Evrope, potpala pod francusku okupaciju a engleska kraljevska porodica je pogubljena na giljotini. Centar čitavog sveta je Granvil (Pariz). Posle gotovo dva veka ropstva, nakon kampanje građanske neposlušnosti i anarhističkih bombaških napada, Engleska dobija nezavisnost kao Socijalistička Republika Britanija; moćna Francuska i dalje prezire Britaniju s kojom je povezuje most preko Lamanša. Naravno, kao i u našem, običnom svetu zločini, špijunske zavere i političke intrige ne prestaju. Priča drugog albuma naslanja se na prvi deo mada se, bez većih problema, može čitati i kao samostalna epizoda. Ovog puta inspektor Labrok i njegov pomoćnik Paci pokušavaju da uhvate surovog ubicu Besnog Psa (mada je - pacov) koji je pobegao iz zatvora pred samo pogubljenje giljotinom a onda sasvim volšebno, uprkos blokadama svih puteva, osvanuo u Granvilu gde ubija prostitutke. Mada suspendovan zbog neposlušnosti Labrok odlazi na lice mesta i pokušava da složi sve kockice u mozaiku. Jasno mu je da je Besnom Psu u bekstvu pomogao neko vrlo važan odnosno da ubica u Granvilu traži nešto od državne važnosti. Klupko zločina polako se odmotava a njihov uzrok je u bliskoj prošlosti, u danima otpora Engleza protiv Francuza porobljivača i akcija najfanatičnijih boraca iz Besne brigade koji nisu znali za milost. Mračna tajna pobede – masakr pobunjeničkih vođa – vodi inspektora u sam politički vrh nove države, do nesuđenog premijera! Čini se da nijedna pobeda nije čista, da slavodobitni oslobodioci kriju tajne koje bi voleli da se zabašure univerzalnim opravdanjem ostvarenja najvažnijeg cilja - slobode; no, među prvoborcima su bili i mnogi koje pristojni ljudi izbegavaju. Opravdanje da rat traži i donosi stradanja i žrtve nije (uvek) dovoljno jer čak i u najmračnijim vremenima postoje (ili bi trebale da postoje) granice humanosti (i među životinjama!). Konačno, na maksimu da „cilj opravdava sredstva“ ne pristaju svi.

Alternativnoistorijsko zamešateljstvo sa prepoznatljivom stim-pank ikonografijom  (vozila na paru, svakojaki transportno-putnički baloni, viktorijanska atmosfera...), obogaćeno junacima-životinjama (domišljati, nabildovani, na pesnicama i pištoljima brzi Lebrok je jazavac, Paci je, naravno, pacov, šef policije je ovan, premijer buldog; ljudi ili „testoliki“ su prezrena nakaradna stvorenja najniža na društvenoj lestvici - sluge za prljave poslove) u ovoj epizodi je dopunjeno opšteljudskim i sveistorijskim političkim i etičkim dilemama. Priča se ne iscrpljuje pukom istragom zločina već odlazi i korak „iza scene“. Mada u podnaslovu albuma stoji „Maštarija“ nije reč o pukoj akcionoj razbibrizi već o mnogo ambicioznijem i serioznijem sadržaju - upravo kako se to i radi u basnama.

Rečju, „Granvil - Ljubavi moja“ dopadljiva je avantura razigranog crteža i dinamično koncipiranih tabli, napeta i zanimljiva,  sa humornom pasažima koji povremeno skliznu u cinizan. Zahvaljujući visprenom autoru ova varljivo „laka priča“ sa poukama (kao i u prvom albumu) realizovana je tako da se u potpunosti „razmaše“ njen značajni umetnički kvalitet i potencijal.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 13.10.2017.
Škola devete umetnosti...      Press: Svet stripa
  ...Svet stripa.

Škola devete umetnosti Svet stripa, posle letnjeg raspusta, nastavlja sa radom u nedelju 8. oktobra u 11.00 u prostorijama Kancelarije za mlade, Save Kovačevića 5, Kragujevac.

Časovi su besplatni a termin stalan: nedeljom od 11.00 do 13.00h

Upis polaznika se vrši:
- na telefon 062 130 76 85
- putem e-mail adrese: info@svetstripa.org.rs

Broj polaznika nije ograničen.

Osnove nastavnog programa škole su upoznavanje sa svim elementima nastajanja jednog stripa kao što su crtež, scenario (dramaturgija), anatomija, scenografija, kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, story board, kroki, ilustracija, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija stripa.

Cilj je da se polaznici osposobe i ohrabre da samostalno realizuju svoje ideje u vidu stripa/ilustracije/karikature. U zavisnosti od mogućnosti polaznika, predavač kroz individualni rad prati tempo svakog od polaznika i podstiče ih na što kreativnije izražavanje u radu.

Kroz rad u grupi razmenjuju se interesovanja i ideja, čime se podstiče kreativno razmišljanje svakog polaznika. Istraživanjem stripa i ilustracije razvija se znanje o ovim medijima, oblicima kreativnog izražavanja i stvaranja u njima, stiču se nova i šire već postojeća znanja i mogućnosti iz ovih oblasti, a upoznavanjem novih vrednosti obogaćuje se stvaralački senzibilitet svakog od polaznika.

Škola stripa svojim programom daje doprinos povećanju učešća mladih u kreiranju i realizaciji kulturnih događaja i utiče na raznovrsnost ovakvih dešavanja u gradu kroz promociju upotrebom novih medija, kao i edukacija o stripu kao bitnoj grani vizuelne umetnosti.

Objavljeno: 12.10.2017.
Strip: Borovnica (54)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 12.10.2017.
Izbor iz štampe...      Press: Večernji list
  ...Napokon ćemo dobiti nacionalnu kuću stripa.

Kuća stripa funkcionirat će kao i Kuća arhitekture, osnivanje koje je inicirao i realizirao uz pomoć Grada arhitekt Andrija Rusan

Dugogodišnji san kolekcionara Mladena Novakovića korak je bliže ostvarenju: jučer je potvrđeno da je gradonačelnik Milan Bandić prihvatio ideju o osnivanju centralnog mjesta očuvanja, valorizacije i popularizacije hrvatskog stripa u našem glavnom gradu.

- Zagreb će u dogledno vrijeme dobiti Kuću stripa. Kuća stripa funkcionirat će kao i Kuća arhitekture, stvaranje koje je inicirao i realizirao uz pomoć Grada Zagreba arh. Andrija Rusan - stoji u priopćenju Grada Zagreba.

Spašeni od propasti

Podsjetimo, Mladen Novaković od propadanja je spasio tisuće originala velikana hrvatskog stripa poput Maurovića, Neugebauera, Radilovića i Bekera. U nedostatku prikladnog muzejskog prostora, u svojem domu trenutačno čuva oko osam tisuća strip-tabli. Dio njih ranije povlačio se po podrumima i tavanima, im je potrebna i restauracija. Kroz izdanja udruge Strip Forum i Strip reviju Večernjeg lista, Novaković je dio svoje kolekcije podijelio s čitalačkom publikom, no brojna djela i dalje čekaju priliku da zasjaju pred ljubiteljima stripa. Na ideju o muzeju stripa došao je još davno, s pokojnim Darkom Glavanom. U međuvremenu su i afirmirani galerijski prostori poput Klovićevih dvora, koji su ugostili izložbu Milana Trenca i retrospektivu Andrije Maurovića, prepoznali vrijednost hrvatskoga stripa, no specijalizirani muzej do danas nije utemeljen.

– Gradonačelnik je zaista s oduševljenjem prihvatio našu ideju. Oni sada moraju osigurati prostor, a mi ekipu koja će sve provesti u djelo. Zatražili smo prostor u centru grada, u blizini drugih značajnih kulturnih institucija. On mora biti veći od 800 kvadrata, kako bismo mogli napraviti pravi multifunkcionalni prostor koji bi omogućio izložbe, radionice, filmske projekcije i niz drugih sadržaja, ali i, recimo, muzej Andrije Maurovića – najavio nam je Mladen Novaković.

Akademci i branitelji

Nada se, kaže, da će mu se pridružiti i drugi kolekcionari, a kao buduće korisnike vidi što širu populaciju: od akademske zajednice i učenika do branitelja i osoba s posebnim potrebama.

(Večernji list, Zagreb, 06.10.2017)
Objavljeno: 10.10.2017.
Autostoperski vodič kroz strip (6)      Autor: Kristijan Šarac
  Dampir knjiga 2.

Ne mogu razlučiti da li da ovaj serijal nazovem uspešnim ili neuspešnim. Pojasniću, naravno. Naime, kada su početkom veka pokrenuli serijal autori Mauro Bozeli i Mauricio Kolombo su ga kako se čini pre svega namenili za ove naše prostore. Ne može se reči da se nisu potrudili upotrebljavajući srpsku legendu o dampiru, što je neko rođen iz veze vampira i ljudske žene, u ovom slučaju otac našeg junaka Harlana Drejka je arhivampir.

Legenda kaže da je krv dampira smrtonosna za sve krvopije, što autori obilato koriste, na trenutke i previše. Harlan na početku ima oko pedeset godina, ali kako biti dampir ima i određene beneficije sem te krvi koja je smrt za noćni soj, tako on tokom celog serijala izgleda kao mladi Ralf Fajns. Uz njega kao glavnog protagonistu, tu su i njegovi verni pratioci tokom većeg dela epizoda, vampirica Tesla koja je suludo nalik pevačici Eni Lenoks da bi to bila puka slučajnost, plaćenik Kurjak vojničina od glave do pete i, naravno, pali anđeo Kejleb kojem je za lik bio uzor Dejvid Bouvi (koga eto samo ja nisam slušao u Srbiji, morao je preminuti da to shvatim).

U prvoj epizodi, gde počinje borba protiv vampira i gde se naši junaci upoznaju, sasvim jasno možete prepoznati okršaje, ruševine, rat, čak i panoramu grada iako ga se ne imenuje, kao što ne  čujete ni ko tu protiv koga ratuje. Uz sve to, vampiri izlaze iz šablona i stereotipa, mnogima ne smeta sunčeva svetlost, neki imaju moći stvaranja iluzija ili čak mogu predvideti budućnost, sve u svemu nimalo nezanimljiva radnja i priča koja nas vodi po gotovo celoj Evropi i nešto malo drugih kontinenata. No da se vratim na početnu temu. Dakle, evidentno je da je priča satkana tako da napravi uspeh na našim prostorima, sam Bozeli je u jednom intervju-u priznao da je inspiracija za celu priču potekla baš u ratnim dešavanjima u bivšoj SFRJ i u srpskim predanjima. Postavlja se pitanje zašto jedan sasvim dobar serijal i još k tome namenjen nama ima više uspeha u drugim zemljama, a ovde preživljava samo upornošću Veselog četvrtka koji je putem redovnih izdanja dogurao do četrdesetprvog broja (posedujem ih sve). To je i trenutak kada su shvatili da se serijal nije primio kod nas, a neželeći tek tako da se odreknu dobrog stripa prelaze na kolekcionarska izdanja tj. knjige u formi klasičnog trobroja. Već sada ćete za prvu knjigu morati da izdvojite pozamašnu svotu, jer je odavno rasprodata, a mi ćemo danas imati drugu na repertoaru.

Razloge za popriličan neuspeh na našem tržištu valja potražiti u nekoliko stvari. Iako je strip počeo izlaziti 2000. godine u Italiji za nas je bilo prerano osam godina posle, ne samo da je trebalo iznova izgraditi strip scenu, nego je ljudima taj omaž na rat kod nas bio previše stvaran, gorak i blizak, pa to jednostavno nije moglo proći, pored, naravno, onog čuvenog nepoverenja prema svemu novom i svežem (iz sličnih razloga je tako prošao i Bred Beron, ali o njemu drugi put). Danas, u ovim okolnostima bi verujem sve bilo potpuno drugačije, jer je rat negde iza nas, strip scena je sve življa, a horor kao žanr sve popularniji, stoga moramo biti zahvalni izdavaču što nije Dampira pustio niz vodu, već ga je kako tako, makar i na aparatima održao u životu i zato vam ja danas mogu da malo pišem o drugoj knjizi, dok očekujemo treću.

Mauro Bozeli je tvorac lika i scenarista sve tri epizode ove knjige, kao i autor epizoda mnogih drugih Bonelijevih heroja, navešćemo neke na kojima je radio, kao što su, Zagor, Teks, Mister No i Dilan Dog. Respektabilan rezime, pogotovo kada se zna da je i prilično čest u tim izdanjima.

Džulijano Pikinino je crtač nešto manje poznat našoj publici, ali to ne spori njegove kvalitete što dokazuje i poverenje mu ukazano da radi na našem dragom Alanu Fordu zajedno sa Maksom Bunkerom, kao i na franšizinim stripovima Gospodari svemira.

Vampir iz Hajgejta – Severni London 1970. godine, dve cure u kasnonoćnom povratku u internat. Šaleći se, jedna od njih zaziva zlo, a zlo ima uši poput netopira, druga beži, ali šok joj je urušio život. Vraća se po svoju dozu zla. Prošlo je pola veka od tad, Tesla i Kurjak gledaju reportažu o dotičnom događaju, kao i mnogim sličnim vezanim za groblje gde počiva Karl Marks, i čini se da imaju posao. A možda samo prate Harlanovo sećanje na jedan san, što ipak nešto znači ako znate kakvi su njegovi snovi (ono što odudara je Tesla sa maramom poput gas maske na ulicama Londona koji je najpokriveniji grad  na svetu po broju ’očiju’ – kamera i uz sav taj globalni terorizam… no valja znati da je epizoda iz 2003. godine te to uzeti u obzir i ne zameriti scenaristi). Čak im se i kolega našalio u vezi toga,  a  onda su prešli na razgovor o poslu. Potrebna je izvesna doza ubeđivanja i dokaza da bi im kolega pomogao u istrazi, ali na kraju to čini. Pošto im nedostaju informacije traže ih i kod konkurenta njihovog novog prijatelja. I dalje nemajući dovoljno podataka da krenu u akciju odsedaju kod svog novog prijatelja. A noć je mirna i zavodljiva, pa to utiče na to da vidimo jako romantičnu scenu između Tesle i Harlana. No taj trenutak biva prekinut pojavljivanjem jednog od gospodara noći i konačno su sigurni da ne jure samo za snom našeg junaka.
Trag koji su otkrili ih vodi u podzemlje Londona, stare kanalizacione tunele, a tu ih je stigla nevolja, koje uspevaju da se otresu, ali… Obreli su se na mestu koje ne bi trebalo da postoji, u klopci za dampira, i krajnjim naporom uspevaju da se izvuku iz iste i dodaju još jedno ime na listu neprijatelja.
Alesandro Boči je crtač koji je učestvovao u stvaranju Lazarusa Leda, takođe je crtao i Teksa kao i Čoveka pauka, Betženu, Elektru, Srebrnog letača i Konana.

Zamak Plavobradog – Ratne scene na početku epizode nas podsećaju na nacističku akciju pod imenom ’Blesak’ (ime se odnosi na akciju u kojoj je London bombardovan svaki dan u toku jedne godine). Starija dama uverava mladi par da se odistinski tako zbilo, u to dobija čudnu pozivnicu i odlučuje da ode. A tamo je čeka ratni drug i sećanja naviru.
U današnjici se Harlan i Kurjak nalaze u baru Plavih vukova sa kojima smo se već sreli u prošlosti i kojima su naši junaci napravili velike probleme. Što i sada žele, ali nije sve po želji. Pa ih Tesala mora vaditi iz gabule. Opet smo u prošlosti i gledamo ubrzanu pripremu agenta za zadatak: ubrzani kursevi i već si u vatru bačen tako je nekako izgledala ta obuka, uz omaž Džejmsu Bondu i njegove spravice. Interesantnije od toga je da je zadatak i događaj kojim se agenti bave utemeljen na stvarnim činjenicama, naime Rudolf Hes je stvarno 1941. bio u Škotskoj te je cela priča oko ovoga divan detalj i dokaz da se pazi na takve stvari. Naravno, ništa lakše nego Hesa i društvo Tula povezati sa vampirima i okultnim. U današnjem vremenu, naš trojac se vozi Škotskom i pomišlja da se izgubio, neko je već na istom zadatku kao i oni te će im priskočiti u pomoć kada se naši junaci nađu u problemu, hoće i uz pomoć će sve da reše,
Fabio Bertolini crtač najpoznatiji po radu na Lazarusu Ledu, ali ne zaostaju ni njegovi crteži Teksa, Dilana Doga i upravo Dampira gde je prilično često autor.

Zločini u Šefildu – Interesantan početak priče s obzirom na to da uključuje i naše stare drugare iz Temeksa. Novinar koji ih istražuje ne odustaje tako lako, čak uspeva da nađe i izvor koji će mu potvrditi da krše zakon. U to i naši junaci stižu u Šefild koji je u strahu zbog serije ubistava, naizgled nepovezanih i nebitnih za tok naše priče. Kurjak i Tesla imaju konstantne rasprave, toliko bučne da Harlanu idu na živce, i posle jedne takve heroina ih besno napušta, uz Kurjakovu zanimljivu opasku koju sam i sam dao da je nalik teroristi sa onom maramom i naočarima. No kako su tu da povežu dotičnu firmu sa gospodarima noći, ili makar jednim, njih dvojica igraju uloge kupaca oružja, predstavljajući se unapred spremljenim identitetima. Novo brutalno ubistvo nam daje priliku da upoznamo zanimljivu detektivku, uz brojne omaže na knjige i filmove. Naš novinar joj je sumnjiv, ali to je pogrešan trag, on je veče proveo u poznatom nam društvu. Sledi ono što lično volim u pričama, brzo smenjivanje tokova, što će reči imamo ekipu iz Temeksa, novinara i detektivku, naše heroje i, naravno, ubicu. Sve ide ka kulminaciji događaja, jer zamke sa postavljene i mnoge karte su na stolu. Kako i dolikuje svim sjajnim krajevima, ništa nije onako kako izgleda, stvari se jedva završavaju dobro i ostaju mnogi repovi zbog kojih se možemo radovati narednoj priči.

Znate ovo izdanje nije posebno samo zato što je kolekcionarsko i u formi knjige, ono je posebnije jer je izraz čistog entuzijazma ljudi iz Veselog Četvrtka koji prkosno izdaju nešto što ne donosi dobit, štaviše verovatno se bore da budu i na nuli. No ipak ne odustaju i ta činjenica je za poštovanje, a i to me podseća na nas same koji isto ovo ne radimo zarad dobiti, nego iz ljubavi i zato što mislimo daje ovo jedna fantastično sjajna stvar, pa ću pretpostaviti da i oni baš to misle za Dampira.
Scenario ove tri epizode je sjajan, koristi dosta činjenica utemeljenih u istoriji i izbegava tu jednu slabost serijala da je u većini slučajeva Harlanova krv krajnje rešenje za probleme. Jasno utisak poboljšavaju i Bozelijevi delomično otvoreni krajevi, što je nešto što meni lično prija. Crtež je zaista teško i pomalo nepravedno birati i za neki reči da je bolji, ali ako već moram biram onaj Bačijev koji menja fokus sa karaktera na detalje  i obrnuto tako pokazujući iznimno majstorstvo. Došlo je vreme da se oprostimo i, ne radujte se toliko, vratiću se baš kao i Dampir.

[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 29/09/2016]
Objavljeno: 10.10.2017.
Izbor iz štampe...      Press: Dan
  ...Strip ima ko da njeguje.

     IZLOŽBOM I DODJELOM NAGRADA MLADIM TALENTIMA
     ZAVRŠENA RADIONICA DEVETE UMJETNOSTI NA PAF-U

     Izložbom i uručenjem priznanja prvoplasiranoj Maši Milatović, i dobitnicama druge i treće nagrade Nađi Vučković i Anji Milošević, kao i dodjelom diploma učesnicima, završena je strip radionica koju su u okviru Podgoričkog art festivala održali naši poznati strip majstori, dugogodišnji saradnici „Dana” Simon Vučković i Mirko Zulić.

     U prepunom kafeu „Soba” na istom mjestu našlo se dvadesetak radova mladih talenata, polaznika radionice, i strip table koje su uradili naši umjetnici članovi Udruženja strip autora, a koji su Vučkoviću poslužili da publici približi istorijat devete umjetnosti i njen uticaj na naše crtače.
     Činjenicom da sve više djece želi da se okuša u stripu i učestvuje na radionicama poput ove govori da je umjetnost stripa poslije dugog niza godina počela da zauzima mjesto koje joj pripada.
– To je rezultat i radionica i manifestacija poput ove. Trudimo se da u njihov rad uključimo što više djece i tako kod njih probudimo ljubav prema devetoj umjetnosti – naveo je Zulić.
     Novinski strip, humoristički žanr, realistični strip poput grafičke novele, pa manga stripovi, avangardni ekspirimentalni i veb stripovi, koji se prave samo za internet publiku, zastupljeni su i na našij sceni, naglasio je Vučković. Uz postavku u kojoj su zastupljeni svi strip žanrovi on je pokazao kako se pravci devete umjetnosti odražavaju na autore „devete umjetnosti” kod nas.
     – Možemo biti zadovoljni ako sebe gledamo, kao što smo uvijek bili, kao dio jugoslovenskog prostora. Strip je na visokom nivou, a i pojavio se znatno ranije nego u nekim drugim dijelovima svijeta – istakao je on.
     Internet je postao izuzetno važan medij za strip. Još nije dominantan, no trenutno se nalazimo na prekretnici – istakao je on. Tako je i sa crtačima i strip-umjetnicima. I dalje dominiraju zvijezde stasale iz klasičnog, štampanog stripa, ali imamo sve više mladih internet vedeta. Kod nas imamo Andrijanu Vešović, Podgoričanku koja nema ni jedno izdanje, ali zato je velika zvijezda koja je stekla ime kod nas i u regionu zahvaljujući svojim radovima objavljenim na vebu.

     Ima talenta, ali…

     Nagrade za Mašu, Nađu i Anju obezbijedio je Dražen Baletić, vlasnik striparnice „Mister No”, prve i zasad jedine u Crnoj Gori. Sve što se objavi na eks-Ju prostorima dolazi na ovo mjesto, kaže ovaj pasionirani strip kolekcionar. Baletić, ujedno i jedan od organizatora radionice, ističe da u Crnoj Gori ima mnogo interesovanja i talenta, „da djeca hoće”, ali…
     - Pokazuje se da još malo ljudi hoće profesionalno da se bavi stripom. Imamo Podgoričanina Luku Cakića, koji je već ime i koji je ostvario značajne kontakte sa izdavačima u regionu i Evropi, ali je diplomirani ekonomista. Kod nas je strip još na nivou hobija – kaže Baletić.

     S.Ć.

(Dan, Podgorica, 26.09.2017)
Objavljeno: 09.10.2017.
Strip: Montenegrini (404)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 09.10.2017.
Strip: Noćni sud (47)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 08.10.2017.
Strip: Cane (301)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 07.10.2017.
Strip u Hrvatskoj...     Press:
  ...druga sezona.

Prva epizoda druge sezone dokumentarnog serijala "Strip u Hrvatskoj" emitirati će se u petak 6. listopada 2017. u 22 sata na HRT3.

Prema informacijama s web-stranice s rasporedom televizijskog programa, za serijal su nadalje rezervirani termini u petak 13. listopada u 22 sata, te subota 14. listopada u 22:05.

Za tjedne iza toga još uvijek nema informacija, ali može se pretpostaviti da će se svih 20 epizoda druge sezone prikazivati petkom i subotom. Za daljnje informacije provjeravate hrt-ov raspored emitiranja.

Druga sezona „Stripa u Hrvatskoj“ donosi dvadeset novih epizoda serijala kroz koje portretira autore i autorice domaćeg stripa, uvodi gledatelje u proces kreiranja stripovskih svjetova u autentičnom radnom okruženju, te prikazuje reprezentativna stripovska ostvarenja koja su nastajala od 1925. do današnjih dana. Zajedno s prvom sezonom, serijal "Strip u Hrvatskoj" dokumentira sva lica hrvatskog stripa i jasno ističe značaj koji stripovska produkcija ima u umjetničkom, povijesnom i društvenom kontekstu; u ukupno dvije sezone podijeljene u 50 emisija, kroz 600 minuta prikazali smo preko 3000 stripovskih tabli, ušli u 61 atelier i o stripu razgovarali s 143 sugovornika - stvaratelja i poznavatelja stripa. Epizode prve sezone prvi put su emitirane od ožujka do lipnja 2015. Više informacija o njima možete naći na linku
irenajukicpranjic.blogspot.hr/p/blog-page.html.

Epizode druge sezone su:

1. Strip za djecu
Od svih žanrova hrvatskog stripa, najdulju i najbogatiju produkciju ima strip za djecu, koji humorom i pustolovinom odgaja i zabavlja najmlađe čitatelje. U domaćem tisku, stripovi za djecu pojavljuju se vrlo rano. Već 1925. godine Sergej Mironović Golovčenko u zagrebačkim Koprivama započinje objavljivati serijal o nestašlucima dječaka Maksa i Maksića, a u istom razdoblju u hrvatskoj periodici izlazi niz domaćih stripova slične tematike. Strip za djecu svoje vrhunce doživljavakroz remek-djela Waltera Neugebauera, Ivice Bednjanca i brojnih drugih autora. Generacije crtača ne prestaju s ovom tradicijom ni današnjih dana. U emisiji govore Marija Mapilele, Snježana Marić, Ivana Guljašević, Darko Kreč, Branka Hollingsworth, Ivan Prlić, Stjepan Bartolić, David Peroš Bonnot, Ninoslav Kunc, Niko Barun, Irena Jukić Pranjić, Mirjana Dimnjaković i Mislav Tomašinjak.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

2. Nedeljko Dragić
Rijetko je koji autor kvalitetom svoga djelovanja toliko zadužio hrvatski strip kao Nedeljko Dragić (1936.) - ilustrator, karikaturist i za Oscara nominirani autor Zagrebačke škole crtanog filma. Uspjeh na području animacije doveo je do ozbiljnijeg sthvaćanja Dragićevog strip-serijala Tupko, koji je 1971. osvojio Grand Prix na međunarodnom festivalu humora u Montrealu. Osamdesetih godina počeo je crtati još jedan novinski strip u pasicama, Vinko zvan Stara Garda. U sličnoj formi je i Šime, u kojem se Dragić iznova, govoreći kroz jedna, upečatljiv lik, bavi odnosom dnevnih i vječnih tema. U emisiji, uz Nedeljka Dragića, govore Borivoj Dovniković, Krešimir Zimonić, Darko Macan, Pero Kvesić i Ninoslav Kunc.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

3. Slikarstvo i strip
Slikarstvo i strip na Hrvatskoj se, kao i na svjetskoj sceni, prožimaju i uzajamno nadahnjuju. Brojni su autori koji su djelovali u oba medija, unoseći u strip slikarske elemente ili slikajući inspirirani estetikom stripa. Emisija donosi pregled umjetnika koji su djelovali u oba medija, počevši od Andrije Maurovića i Alberta Kinerta, sve do suvremenih autora poput Dušana Gačića i Miroslava Sekulića Struje. U emisiji govore Nada Žiljak, Draško Ivezić, Miroslav Nemeth, Stipan Tadić, Helena Janečić, Ivan Tudek, Denis Krašković, Ivan Fijolić, Miro Župa, Ivana Pipal, Darko Kreč, Filip Pintarić, Bernarda Cesar i Marija Juza.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić/ Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

4. Frano Petruša
Frano Petruša (1977.) majstor je biografskog i autobiografskog stripa, autor koji je stripu posvetio život, a i osobne životne priče pretočio u strip. Već u ranom djetinjstvu, čitajući stripove Borivoja Dovnikovića, otkrio se da se njegove najveće ljubavi - strip i sport – mogu ujediti, pa je nakon priče posvećene treneru njegovog juniorskog košaršaškog kluba, Mariju Perryju, nacrtao i strip-biografije Gorana Ivaniševića i Dražena Petrovića. U emisiji, uz Franu Petrušu, govore Darko Macan, Stjepan Bartolić, Aleksandar Petrović i Vladimir Šagadin.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

5. Erotika u hrvatskom stripu
Od prapovijesti do naših dana, tema erotike ne prestaje nadahnjivati umjetnike. Osim aktova u stiliziranim alegorijskim scenama, koji su legitimno izlagani po salonima i dvorcima, potajice su se konzumirali i prikazi eksplicitnih sadržaja. Na takvu tradiciju nadovezao se i strip. O erotskim stripovima hrvatskih autora od tridesetih godina 20. stoljeća do današnjih dana govore Branka Hlevnjak, Stjepan Bartolić, Darko Macan, Goran Sudžuka, Vinko Barić, Krešimir Zimonić, Dubravko Mataković, Toni Faver, Irena Jukić Pranjić, Helena Janečić i Dušan Gačić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

6. Plavi Vjesnik
Prvi broj Plavog vjesnika, najdugovječnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa, izašao je 1954. a njegov podnaslov glasio je “Tjednik za pouku, zabavu i razonodu”. U dvadeset godišta izašlo je 969 brojeva, a povijest stripa podijelia se na razdoblje prije i poslije Plavog vjesnika. Legendarni Plavac okupljao je braću Neugebauer, Andriju Maurovića, Julesa Radilovića, Borivoja Dovnikovića, Vladimira Delača, Žarka Bekera, Zdenka Svirčića i brojne druge koji su stvarali autohtone serijale domaćih povijesnih i suvremenih tema. U emisiji o Plavom Vjesniku govore Mladen Bjažić, Borivoj Dovniković, Mladen Novaković, Rudi Aljinović I Krešimir Zimonić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

7. Dalibor Talajić
Dalibor Talajić (1973.) jedan je od autora koji crtaju najveće svjetske serijale o superherojima. A sve je počelo osamdesetih, kad se, kao dječak koji je odrastao u obitelji glazbenika, zarazio kroničnom ljubavlju prema stripovima. Nakon prvog velikog angažmana, rada na serijalu Deadworld Garya Reeda, napušta posao profesora klarineta i u potpunosti se posvećuje crtanju stripova, te crta serijale Hulk, Avengers, X-man, Punisher, Shang Chi i Deadpool. Posljenje ostvarenje, nastalo u sklopu suradnje Marvela s televizijskom kućom ABC, doživjelo je veliki medijski odjek – riječ je o stripu Madaya Mom, u kojem je crtežima rekonstruirao život u opkoljenom sirijskom gradu Madayi. U emisiji, uz Dalibora Talajića govore Darko Macan, Vladimir Šagadin, Stipe Kujunžić i Goran Sudžuka.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

8. Superjunaci hrvatskog stripa
Posljednjih godina superheroji su se vratili u velikom stilu. Skupe holivudske produkcije avanturama junaka iz stripa recikliraju arhetipske priče o dobru i zlu. Njihove supermoći utjelovljuju ideale publike za koju su stvarani, pa se zato junaci hrvatskog stripa bitno razlikuju od američkih izvornika. Kakve ideale utjelovljuju hrvatski superjunaci, koliko ih ima i kakve supermoći posjeduju saznajte u emisiji u kojoj govore Darko Macan, Dubravko Mataković, Robert Solanović, Siniša Ercegovac, Damir Ercegčović, Vinko Barić, Toni Faver, Krešimir Zimonić, Helena Janečić, Goran Sudžuka i Dalibor Talajić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

9. Helena Klakočar Vukšić
Helena Klakočar Vukšić (1958.) karijeru je započela osamdesetih u strip-grupi ZZOT, a najveći uspjeh postigla je strip-dnevnikom Nemirno more kojim je bilježila svoje ratno izbjeglištvo, i koje je 1999. u Angoulêmeu, nagrađeno kao najbolji strani strip-album. Time je Helena postala jedna od svega šest dosad nagrađenih žena na tom najvećem europskom festivalu stripa. U emisiji, uz Helenu Klakočar Vukšić, govore Dušan Gačić, Krešimir Zimonić, Darko Macan, Aleksandar Zograf, Draško Ivezić i Matko Vladanović.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

10. Svjetski strip s domaćih adresa
U zadnjoj dekadi dvadesetog stoljeća presušilo je regionalno tržište stripa, a s njim i nade strip-crtača u domaće karijere. No, kreativnost generacije koja je tad stasala – Edvina Biukovića, Darka Macana, Gorana Sudžuke i Esada Ribića – odvela ih je nekima od najvećih svjetskih izdavača stripa - američkim nakladnicima poput DC-ja i Marvela. Tim putem slijede ih novi autorski naraštaji, pa danas, za strano tržište stripove crtaju autori koji i gostuju u emisiji: Dalibor Talajić, Robert Solanović, Fran Strukan, Maksim Šimić, Miroslav Mrva, Ive Svorcina, Darko Macan, Stipe Kalajžić i Josip Sršen.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Producent: Matija Pisačić za Control Space Art

11. Fanzini
U novijoj povijesti hrvatskog stripa jedno od težih i turobnijh, ali ujedno uzbudljivijih i kreativnijih razdoblja, bilo je doba fanzina. Fanzini, fotokopirani samizdat časopisi, razigrali su se devedesetih godina usred ekonomske krize. Potaknuti nakladničkom sušom, a omogućeni dostupnošću fotokopirnih strojeva, fanzini su iznjedrili niz kvalitetnih autora, koji su dali snažan pečat domaćem stripu. U emisiji govore: Roko Idžojtić, Emil Jurcan, Krešimir Certić, Damir Steinfl, Matija Pisačić, Draško Ivezić, Tihomir Tikulin, Dalibor Talajić, Dinko Kumanović, Darko Macan, Ivan Prlić, Branka Hollingsworth, Damir Ercegović, Irena Jukić Pranjić i Jurica Starešinčić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić; Novinarke: Irena Jukić Pranjić i Maja Hrgović; Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

12. Ivana Armanini
Zagrebačka umjetnica Ivana Armanini (1970.) jedna je od naših najpoznatijih stripašica. Oko sebe okuplja Komikaze, raznorodnu zajednicu likovnjaka koji čine ponosan otok nezavisnog stripa. Ivanino autorsko formiranje odvijalo se pod utjecajem američke underground crtačice Mary Fleener, fanzina Emila Jurcana te ljubljanskoga časopisa Stripburger. Ivanino stvaralaštvo, kao i izdavački rad, sačinjene su od socijalno osjetljivih tema, pankerskog ritma i beskompromisnog stava izgrađenog još u tinejdžerskoj dobi. U emisiji, uz Ivanu Armanini, govore Aleksandar Zograf, Emil Jurcan, Ivana Pipal, Miro Župa i Vančo Rebac.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

13. Zaljubljenici stripa
Hrvatsku scenu stripa prvenstveno čine autori – stotinjak crtača i dvadesetak scenarista. Uz njih, tu su i zaljubljenici u strip, entuzijasti čija je ljubav prerasla iz teorije u praksu, i postala produktivna pokretačka sila, koja scenu stripa obogaćuje i vodi naprijed. Iz ljubavi prema stripu nastale su goleme kolekcije, pokrenute su izdavačke kuće i festivali. O kolekcionarstvu, izdavaštvu i pokretanju strip-festivala u emisiji govore Ivica Veles, Milko Peko, Mladen Novaković, Marko Šunjić, Vladimir Šagadin, Vjekoslav Đaniš, Krešimir Zimonić, Dubravko Mataković, Ivan Prlić, Tihomir Tikulin i Darijo Antunović.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Milena Zajović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

14. Slavonski autori stripa
Od početka dvadesetog stoljeća do današnjih dana, na području Slavonije rođeno je više od šezdeset autora stripa koji su ostavili prepoznatljiv trag u kulturi i umjetnosti cijele Hrvatske. Emisija prikazuje rad onih koje povezuje osječka udruga ljubitelja stripa - StripOs. O djelovanju grupe, te o svom radu u emisiji govore Tatjana Ivegeš Wilhelm, Saša Paprić, Nenad Barinić, Roko Idžojtić, Dubravko Mataković, Stjepan Matić i Domagoj Rapčak.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

15. Generacija koja dolazi
Antologija Ženski strip na Balkanu, objavljena 2010., osvijetlila je skromnu zastupljenost žena u hrvatskoga stripa. Sumira li se, pak, trenutačna situacija, u oči upada promjena na bolje. U emisiji su predstavljene autorice najmlađe generacije - Ana Gezi, Lea Kralj Jager, Valentina Briški, Ena Jurov, Maja Duvnjak, Mihaela Erceg, Tea Jurišić i Mia Murat.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Darko Macan / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

16. Scenaristi hrvatskog stripa
Iako stripom dominira crtež, na okupu ga drži scenarij. Poput ljepila, scenariji spajaju nizove slika u čarobne priče u koje strastveno uranjaju generacije i generacije čitatelja. Prvi scenaristi u hrvatskom stripu javljaju se 1935., zajedno s prvim pustolovnim stripovima Andrije Maurovića. Pioniri ovog zanimanja bili su novinari Franjo Fuis i Krešimir Kovačić, iza kojeg slijede Norbert Neugebauer, Marcel Čukli, Zvonimir Furtinger i brojni drugi. U emisiji govore Rudi Aljinović, Borivoj Dovniković, Jules Radilović, Mladen Bjažić, Miljenko Horvatić, Darko Macan, Dubravko Mataković, Dušan Gačić i Milko Peko.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarke: Irena Jukić Pranjić i Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

17. Damir Steinfl
Strip kao sredstvo izražavanja može prenijeti brojne poruke i ideje, ali i cijelu paletu iskrenih emocija svojih autora. Upravo ta dimenzija stripa najvažnija je opatijskom umjetniku stripa, Damiru Steinflu (1977). Karijeru je počeo u strip-grupi Kolektiv Variete Radicale, u sklopu fanzinske strip-scene devedesetih. Ubrzo počinje objavljivati pasice u Novom listu, i već s 18 godina prima nagradu za najboljeg mladog autora na Salonu stripa u Vinkovcima. Punih 20 godina posvećen je autorskom radu, te istraživanju i kreativnom proširivanju granica medija stripa. U emisiji, uz Damira Steinfla, govore Aleksandar Zograf, Matija Pisačić, Irena Jukić Pranjić, Krešimir Zimonić, Draško Ivezić i Vladimir Šagadin.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

18. Strip kao alat
Kao iznimno sugestivan medij s golemim potencijalom uobličavanja javnog mnijenja, strip se koristi u svim sferama popularne kulture. Stripom se, kao alatom, koriste svi segmenti društva - od ekologa i aktivista, bankara i provoditelja reformi, sve do biskupa i rock-zvijezda. Svi oni, svjesni zavodljivosti crteža i šarma njegovih riječi, putem stripa nalazili su put do samog srca publike. U emisiji govore Sanja Bachrach Krištofić, Igor Vilagoš, Stjepan Matić, Niko Barun, Snježana Marić, Stipe Kalajžić, Helena Janečić, don Ante Šuljić, Roko Idžojtić, Miljenko Horvatić, Mladen Novaković, Nenad Barinić i Dalibor Talajić.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Irena Jukić Pranjić / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

19. Vinko Barić
Vinko Barić (1980.) autor je koji s ponosom ističe da na margini djeluje puna dva desetljeća, uživajući u crtanju neprofitablinih, ali iznimno duhovitih underground stripova. Stripom se počeo baviti još kao srednjoškolac u Školi za primijenjenu umjetnost, i ostao mu je vjeran i nakon što je stekao diplomu splitske likovne akademije. Sve svoje strip-albume objavio je sam, a posljednjim izdanjem, Dogodovštinama Baroknog čovjeka, privukao je veliku pozornost domaće publike. U emisiji, uz Vinka Barića, govore Dubravko Mataković, Miro Župa, Toni Faver i Vančo Rebac.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinarka: Maja Hrgović / Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

20. Splitski autori stripa
Začetci splitskoga stripa sežu u prvu polovicu dvadesetog stoljeća. U generaciji nakon Drugog svjetskog rata, antologijskim se radovima javljaju Frane Gotovac i Zdenko Svirčić. Sljedeća generacija iznjedrila je autore posve različitih profila - Joška Marušića, Alema Ćurina, Boru Pavlovića i Borisa Talijančića. Početkom devedesetih među splitskim stripašima pojavljuju se Siniša Ercegovac i Nikola Listeš, te solinski autori Vinko Barić, Ladan Mehić i Damir Ercegović. Nakon Sonje Gašperov, splitski akademski slikar Ivan Svaguša preuzima titulu vodećeg predstavnika najmlađe generacije splitskih autora. U emisiji govore Boris Talijančić, Darko Macan, Matko Vladanović, Vladimir Šagadin, Siniša Ercegovac i Ivan Svaguša.
Koncept i režija: Irena Jukić Pranjić / Novinar: Matko Vladanović/ Izvršni producent: Matija Pisačić za Control Space Art

Objavljeno: 06.10.2017.
Tajanstvena mapa kao ključ mogućeg smaka...      Autor: Ilija Bakić
  ...sveta -  magija i prokletstvo zemlje
  bajki - “Vekovnici IX - Zemlja čuda”
  Marka Stojanovića i drugih;
  
izdavač Udruženje ljubitelja stripa i
  pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”,
  Leskovac 2017.

Strip serijal “Vekovnici” u svojoj desetoj godini postojanja beleži novi, jubilarni album - deveti po numeraciji a deseti po broju (obzirom da postoji i “nulti album”). Ova je činjenica sama po sebi vredna pažnje a za poznavaoce domaćih strip prilika i neprilika gotovo fascinantna jer održati takav kontinutet stvaranja (koji podrazumeva ne samo pisanje scenarija već i koordinaciju sa par stotina crtača) i objavljivanja nije lako ni u stripu naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji. Ipak, između “teško ali moguće” i “nemoguće” zadesio se “spiritus movens” imenom i prezimenom Marko Stojanović koji je serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i bogaze”, zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, uveo u drugu deceniju postojanja. Istorija ovdašnjeg stripa (u raznim inkarnacijama Jugoslavije i u Republici Srbiji) beleži kraće ili duže strip serijale (Zigomara, Akanta,Tajanstvenog viteza, Mirka i Slavka, Dikana, TV Radojicu, Ket Klou, Zuzuka, Legiju nepromočivih, Elazara, Bernarda Panasonika, Robusta...) ali je reč o izuzecima a ne pravilu “zahvaljući” mnogim okolnostima od društvenih (šund tretman stripa ali i ratovi), nestalnih edicija i izdavačkih kuća do nerešenog profesionalnog statusa autora. Ovakav položaj nije mimoišao ni “Vekovnike”: zamišljeni su kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” pa (silom neprilika) premešteni u albumski format uz sporadično pojavljivanje u periodici; usput su se, ipak, “razgranali” i u “spin off” serijal “Beskrvni” (dva albuma). Rečju, “Vekovnici” su postali pojam na savremenoj nam strip sceni što potvrđuju i novim izdanjem.

Serijal ima nekoliko uporišta: prijateljstvo vampira Čena i prgavog besmrtnika Kraljevića Marka, Čenov sukob sa vampirskom sabraćom, Markov sukob sa ostalim izdancima Kainovog soja (koji se ne trpe i međusobno tamane), Markovu ljubav sa besmrtnom amazonkom Aleom. Čen i Marko će se prihvatiti zadatak da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta što ih vodi u sukobe sa mnogima koji bi da se dokopaju mape od psoglavaca, krstaša i vampira do same “vatre sveta”. Prijatelji konačno potapaju mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka nije kraj. Na početku novog albuma ambiciozni Čen i pijani Marko provaljuju u kuću braće Grim; to nije obična kuća jer nije ukotvljena u vremenu što može da bude zgodno kad se treba sakriti od buljuka krvožednih neprijatelja. Ali, još neko je u kući a potera za njim dovodi dvojac do prolaza u drugu dimenziju – zemlju čuda u kojoj se prepliću raznorazne bajke odnosno njihovi akteri od Kapetana Kuke i njegovih gusara (u jedrenjaku koji plovi kroz vazduh), krokodila koji takođe lebdi iznad tla preko belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila Ojlenšpigela (koji liči na Robina Huda) koji gađa jabuku ali kad je baci u vazduh, do Limenka, Strašila i Lava iz “Čarobnjaka iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava koje podrazumevaju i da se može biti glavom naniže obešen o sidro jedrenjaka u plovidbi punim jedrima kroz oblake (!), topovskih kanonada i mačevanja, Marko se sukobljava, na život i smrt, sa KapetanomKukom koji, međutim, nije ono za šta se predstavlja već moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući Čengu i Marku i njihovoj neopreznosti, ući u naš svet s namerom da ga pokori!

Stojanović je svoje poigravanje mitologijom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom nastavio i u novom albumu dodajući realnom svetu serijala i fantazmagorijsku alternativu u svetu bajki u kojem je sve (ili skoro sve) moguće, od poricanja zemljine teže do (samo)parodiranja i karikiranja dotadašnjih uloga. Lakoća “skakanja” iz scene u scenu doprinosi vrtoglavom slalomu priče koja započinje kao strip sa dijalozima pa se pretvara u strip bez reči (umesto slova u balonima su karikaturalni prikazi misli) da bi se, u finalu, vratio rečima koje jasno i nedvosmisleno označavaju buduću pretnju koja će svakako biti temelj sledećih epizoda. Ostajući dosledan svom, za klasično koncipirani strip, netipičnom postupanju Stojanović je u ovom albumu ranije promovisani manir iscrtavanja priče od nekoliko autora podigao na još viši nivo jer svaku od 67 tabli iscrtava drugi autor što, sa koloristima, rezultira angažovanjem više od 70 umetnika! Od same pomisli na povezivanje svih njih čitaocu mora da se zavrti u glavi ali će mu, posle par tabli, kada ga mine zbunjenost od različitih crtačkih manira, svo ovo zameštateljstvo doneti još jedno zadovoljstvo – upoređivanja različitih izgleda istih junaka, njihovih varijacija i metamorfoza (od realističnih do karikiranih).

U novom albumu “Vekovnici” su postojećoj mešavini fantastičkog (sa dozom misticizma i horora), pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa (koja baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma” Hilipa Hoze Farmera i “Lige izuzetnih džentlmena” Alana Mura), dodali i postmodernističko parodijski odmak uz očigledno uvažavanje i korišćenje inovativnosti alternativnog, andergraundstripa. “Zemlja čuda” potvrđuje da “Vekovnici” nisu rekli poslednju reč, da se nisu umorili i da se od njih mogu očekivati nove strip avanture i atrakcije.

(„Dnevnik“, 2017)
Objavljeno: 06.10.2017.
Rezultati strip konkursa...     Press: Tome Trajkov
  ...Veles 2017.

NAGRADE I PRIZNANJA NA KONKURSU
15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA
„VELES 2017“

Pristiglo: 192 strip dela

1 Mesto „ZLATEN STRIP“
• „KAJ URAR“ Fran Strukan –Hrvatska (crtež i kolor) i Darko Macan –Hrvatska (scenario)
2 mesto
• „BORBA “ Dražen Kovačeviќ-Srbija(crtež i kolor“ i Marko Stojanoviќ-Srbija(scenario)
• „MRTVIOT SRЃA“ Uroš Uroševiќ-Srbija
3 mesto
• „KAKO SVETOT GI DOBI BOITE“ Igor Krstiќ-Srbija i Nenad Pejčiќ-Srbija
• „VČERA ,DENES, UTRE“ Dražen Brkiќ-Hrvatska“
Nagrada za najbolji crtež
• Dražen Kovačeviќ-Srbija za stripot„BORBA“
Nagrada za najbolji scenario
• Aleksandar Stevanov-Makedonija za stripot „MAČOROT KOJ SAKAŠE DA BIDE KRAL NA SVETOT“
Nagrada za umetnički izraz u stripu
• Kirsi Salonen –Finska za stripot „ NESONICA““

Specijalna nagrada organizatora
• „POSLEDNIOT PEČAT“ od Marija Konopatova –Rusija
• KADE E NAKITOT? Od Dušan Božiќ –Srbija
• SVEŠTENIKOT VITEZ“ na avtorot Fernando Sosa-Argentina
• „ZLATNATA GRADINA“ od Mihai Grajdeanu –Romanija

Nagrada za debitantski strip na strip salonu u Velesu
• Isak Zahiroviќ –Bosna i Hercegovina za stripot„Vozot na mislata’
Nagrada za najboljeg učesnika do 15 g
• Kalina Pečevska-Makedonija
Najbolji učesnik do 18 g
• Evgenija Trajkovska(Makedonija)
Objavljeno: 05.10.2017.
Strip: Borovnica (53)      Autor: Darko Macan

Najnoviju pasicu Borovnice možete sutra potražiti na Facebooku!!!
Objavljeno: 05.10.2017.
Tomaž Lavrič...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Ekstremni športi 3.

Vljudno vabljeni na predstavitev in podpisovanje novega stripa Ekstremni športi 3, ki bo 5.10.2017 ob 19h v Strip.art.nici Buch. Z nami bo avtor stripa Tomaž Lavrič.Organizacija: Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art • Dogodek je del kulturnega programa knjigarne, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije. • www.stripi.si

Objavljeno: 03.10.2017.
Izložba strip-karikatura...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...Boris Jukić: Ne me basat!!!

Objavljeno: 02.09.2017.
Strip u Studentu...     Press: Dom omladine
  ...tokom 80 godina.

Dom omladine Beograda i Udruženje stripskih umetnika Srbije
pozivaju vas na 15. tribinu
iz ciklusa "SRED ČETKICA, BAJONETA":

"STRIP U STUDENTU TOKOM 80 GODINA"

utorak, 3. oktobar 2017. u 19:00
Dom omladine Beograda
/ Tribinska sala
Makedonska 22, I sprat

Predavanje i razgovor posvećeni su višedecenijskoj vezi stripa i najstarijeg, još uvek delatnog srpskog omladinskog lista "Student", koji ove godine obeležava osamdeset godina svog postojanja (1937-2017).

Ovo glasilo je, pogotovo u poslednjih pola veka, ne samo informisalo o aktuelnim svetskim strujama u ovoj grafičkoj disciplini primenjene umetnosti o kojima nije bilo reči u izdanjima velikih domaćih stripskih izdavača (andergraund, francuski novi strip sedamdesetih...) i njihovim protagonistima (Robert Kram, Žan Žiro "Mebijus"...), već otvaralo prostor za domaće nekonvencionalne, inovativne i nekomercijalne stripare, kao i teoretičare "devete umetnosti".

Kroz "Student" je 1978. artikulisan i čitav ovakav pravac kao "Treća generacija", uz neizbežne polemike sa preovlađujućom strujom ovakvog visokotiražnog stripa, uz usputne zabrane, (samo)cenzure, preispitivanja, saradnju sa autorima i drugim sličnim glasilima u SFRJ, konkurse...     

Moderator tribine: Slobodan Ivkov

Učesnici: Nikola Kostandinović i Milenko Mihajlović, grafički dizajneri i urednici stripa u "Studentu"
Objavljeno: 02.10.2017.
Stripburger na Tinti...     Press: Stripburger
  ...festivalu stripa u Ljubljani.

TINTA, festival stripa Ljubljana • 10.–14. oktober, več prizorišč • www.tinta.si
V okviru festivala stripa Tinta, ki se je razvil iz Stripolisfesta, Stripburger pripravlja več dogodkov.

David Krančan: Deveta briga
Stripovska razstava // Tinta, festival stripa
Galerija Šivčeva hiša, Radovljica,
odprtje: čet., 5. oktober, ob 19.00 / do 5.11.

Krančanova samostojna razstava prinaša celovit vpogled v avtorjevo ustvarjanje na področju stripa in grafike v zadnjih letih. Glavnina postavitve je namenjena prikazu originalnih risb iz dveh večkrat nagrajenih stripovskih albumov, ki sta izšla pri Stripburgerju: Grdina (2014) in Pijani zajec (2015). Oba stripa je navdihnilo ljudsko slovstvo, natančneje pripovedke iz znamenite zbirke Zverinice iz Rezije, ki jih je zbral in zapisal Milko Matičetov. Krančan je pripovedki vsebinsko nekoliko predelal in ju prilagodil vzdušju aktualnega trenutka: predlogi se tako preobražata v stripovski priliki o človeškem značaju, s tem pa tudi v svojevrsten komentar sveta, v katerem živimo. Ob tem se na razstavi obeta še nabor nekoliko starejših stripovskih del, predstavitev pa zaokroža izbor grafik, ki se v svojem likovnem izrazu navezujejo na stripovsko podobotvorje. Razstavo, namenjeno vsem stripovskim sladokuscem, zaznamuje domišljena in živahna likovna imaginacija, predvsem pa prepoznaven avtorski pečat, s čimer se je Krančan v zadnjih letih upravičeno povzpel med vrhunske avtorje stripovske scene na Slovenskem.

DAVID KRANČAN(1984, Ljubljana) je diplomiral iz stripa pri prof. Milanu Eriču na ALUO v Ljubljani. Zadnjih petnajst let je član uredništva revije Stripburger. Z Andražem Poličem sta leta 2008 ustvarila haiku strip album Na prvem tiru. Od leta 2011 ilustrira naslovnice Dnevnikovega Objektiva. Krančan je tako v teoriji kot v praksi raziskovalec razsežnosti stripa kot likovnega izraza. Njegove pripovedi so velikokrat brez besed in v likovni podobi skrivajo pripovedne ključe. Živi in dela v bližini Kranja.

Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana. Koprodukcija: Muzeji radovljiške občine.


Daan Brinkmann, René Bakker in Daniel Berio: Chalky / Kredko
stripovski jam in stripovska ulična intervencija z robotom
Tinta, festival stripa
10.─14. oktober, več lokacij

Chalky je projekt, ki ga je skupaj s sodelavcema Renéjem Bakkerjem in Danielom Beriom zasnoval nizozemski umetnik Daan Brinkmann. Gre za mehanski oziroma robotski 'tiskalnik' večjih dimenzij, ki omogoča izdelavo talnih risb po vnaprej pripravljenih in digitaliziranih predlogah. Chalky oz. Kredko pri izdelavi podob tako spaja digitalne (vhodna kategorija) in analogne tehnike (izhodna kategorija), pri čemer uporablja pločnike in ceste kot neskončno platno.

Projekt, ki predstavlja svojevrstni presek med klasično likovno in ulično umetnostjo, je bil zasnovan z mislijo na sodelovanje z drugimi umetniki, ki bi na ta način prišli do orodja za talno slikanje v javnem prostoru. V Ljubljani bo Chalky oziroma Kredko gost festivala stripa Tinta, kjer se bo prvič doslej preizkusil v ustvarjanju stripov. Risarji stripov bodo na stripovskem jamu izdelali lastne stripe in jih s pomočjo Kredka natisnili na več lokacijah festivala po mestu. Na stripovski jam vabimo stripovske ustvarjalce z izkušnjami.

DAAN BRINKMANN (1983) pri svojem delu raziskuje interaktiven odnos z gledalcem, pri čemer so avdiovizualni elementi uporabljeni na način, ki poudarjajo drugačne socialne izkušnje. Njegovo delo je bilo doslej prikazano tako v uveljavljenih umetniških institucijah kot na javnih urbanih površinah v različnih mestih po Evropi, kot tudi v Južni Ameriki. RENÉ BAKKER (1979) je neodvisni oblikovalec, konstruktor in kreativni inženir, ki s svojim sodelovanjem in soavtorstvom pri številnih projektih raziskuje prepletanje med tehnologijo in umetnostjo. DANIEL BERIO (1978) je aktiven kot programer in umetnik. Sprva je deloval kot grafitar, da bi se kasneje posvetil grafičnemu oblikovanju, multimedijskim vsebinam, računalniškim igram in razvijanju različnih programskih orodij za avdio vizualne projekte.

PRIJAVE NA JAM SESSION:
burger@mail.ljudmila.org
041 679 577 (Tanja)

urnik:
sre., 11. 10., 16.00─21.00: stripovski jam & izdelava predlog, Kino Šiška - zgornje preddverje
čet., 12. 10., 16.00─19.00: stripovski jam & izdelava predlog, Kino Šiška- zgornje preddverje
čet., 12. 10., od 20.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, Vodnikova domačija
pet., 13. 10., od 19.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, AKC Metelkova mesto
sob., 14. 10., 11.00─13.00: stripovska ulična intervencija s Kredkom, pred DobroVago
sob., 14. 10., 14.00─19.00: pogovor z avtorji in stripovska ulična intervencija s Kredkom, Kino Šiška

Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana in Kino Šiška v sodelovanju s Divjo mislijo in KUD Mreža.


Premiki, kontinuiteta, prehajanja in …
zadnje desetletje v stripu
Tinta, festival stripa
stripovska razstava
Galerija Vodnikove domačije, Ljubljana
odprtje: četrtek, 12. oktober, ob 20.00 // do 12. 11.

Letos smo si v celjski Galeriji sodobne umetnosti lahko ogledali obsežno pregledno razstavo stripovske ustvarjalnosti v Sloveniji. Od stripa za otroke, avtorskega stripa do stripa v izobraževalne namene. Razstava v režiji Stripburgerja je prikazala vso globino, širino in raznovrstnost domače stripovske ustvarjalnosti ter založništva.

V Galeriji Vodnikove domačije pa bo na ogled izsek stripovske produkcije za odrasle v zadnjem desetletju v Sloveniji. Izpostavili bomo specifike tega desetletja. Kakšne novosti je prineslo to desetletje? Kakšne spremembe v ustvarjalnem procesu so se pojavile in k čemu so prispevale? Kje se kažejo sledovi preteklosti in kakšno vlogo imajo v tem času? Kako se kontinuiteta izraža v tej bližnji preteklosti? Dajo premiki slutiti na kompleksnost projektov in rušenje spon? Ali kontinuiteta prinaša zgolj nadaljevanja starih zgodb ali gre tudi za nadgradnjo? In prehajanja? Iz česa in v kaj? Kaj izstopa v tem desetletju?

Strip na Slovenskem je v zadnjem desetletju ohranil svojo izvirnost v zgodbi in likovnem pristopu, kar je bila njegova značilnost v preteklih desetletjih. Vendar smo v tem desetletju zaznali nekaj novih pojavov, ki so za vedno pustili svoj pečat. Če so prejšnje pregledne razstave prikazovale stripavtorje kot samosvoje, samostojne, celo asocialne ustvarjalce, je to desetletje zaznamovano s sodelovanji, predvsem v klasični navezavi: tandem pisec/scenarist in risar. Do pobud je v zadnjih letih prihajalo s strani piscev, kar zopet predstavlja novost. Premiki v tandemsko delo so rezultirali v poglobljenih delih, ki so se navezovali na določene družbene pojave oz. osebe, vendar so premiki nastopili tudi v likovnem pristopu. Strip se je, vsaj v nekaj primerih, osvobodil klasičnega stripovskega likovnega izraza, uokvirjenih kadrov. Stripovske zgodbe so doživele svoja nadaljevanja, glavni liki pa so končno zadihali v več epizodah. Sočasno pa se je strip zapletel v komunikacijo z drugimi umetniškimi izrazi. Napajal se je s prozo in poezijo, z ljudskimi pripovedkami, časopisnimi kronikami ter postal izobraževalno orodje. Kot tak se je pretihotapil v muzeje, kjer je nastopal tudi kot del sodobne umetnosti. Iz medmrežja je preskočil na papir, kot da zanj ne veljajo pravila tehničnega razvoja, se prelevil v sitotiskano grafiko, kipe, igro in uporabne pripomočke ter se resno spogledoval s teorijo. Da bi dokazal odprtost možnosti, je naredil tudi dva preskoka v glasbo in nazaj.
In ključno, izven vseh teh glavnih tokov oz. pojavov, tudi tokrat ostajajo tisti nepopredalčkani avtorji, samosvojci, ki se ne ozirajo na trende, jih tudi ne soustvarjajo (namensko ali nenamensko), a je njihov strip prav tako nenadomestljiv stripovski dosežek.   

AVTORJI
Kaja Avberšek, Primož Bertoncelj, Marko Derganc, Ciril Horjak, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Matej Kocjan Koco, Tanja Komadina, David Krančan, Primož Krašna, Tomaž Lavrič, Izar Lunaček, Martin Ramoveš, Gašper Rus, Iztok Sitar, Zoran Smiljanić, Damijan Sovec, Damijan Stepančič, Matej Stupica, Andrej Štular

<<  SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI

- POGOVOR Z IZTOKOM SITARJEM:       
tor., 17. okt. 2017, ob 18.00,
pogovor z avtorjem razširjene Zgodovine slovenskega stripa (1927–2017) bo vodila Pia Nikolič

- Vodstvi po razstavi:
ned. 29. okt. 2017, ob 11.00 (Katerina Mirović, kuratorica razstave) in
ned., 12. nov. 2017, ob 11.00 (Bojan Albahari, urednik Stripburgerja, pisec in prevajalec) 

- DELAVNICE RDEČA NIT:
sob., 21. okt., ob 11.00: Mala stripovska montaža - delavnica premetavanja in sestavljanja stripovskih zgodb (zlaganje slik, sestavljanje zgodb, pripovedovanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič
sob., 4. nov., ob 11.00: Strip na kolutu - delavnica risanja stripa in izdelovanja ekrana za predvajanje (risanje, rezanje, sestavljanje). Delavnica je namenjena starejšim od 6 let. Mentorja: David Krančan in Jurij Bobič

Stripburgerjeva stripdelavnica
brezplačna nadaljevalna stripovska delavnica
mentorja: David Krančan, Andrej Štular
11. & 12. november, 14.00─19.00
Galerija Vodnikove domačije

Delavnica je namenjena starejšim od 15. let, ki imajo izkušnje v risanju stripa.
Po predavanju Raz dva strip, v katerem bo David Krančan govoril o osnovnih pripovednih značilnostih stripa, se bomo skozi več kratkih nalog posvetili temeljnim aspektom stripovskega ustvarjanja. Krančan bo govoril o stripovskih okvirjih in oblačkih, o tem, kako se bere strip, kako v stripu teče čas, o pomenu ritma v stripu, soležnih straneh, obratu strani, razmerju med sliko (kadrom) in celo stranjo, možnostih digitalnega stripa ter o klasični in novi stripovski formi. Razkril bo tudi skrivnosti o tem, kako lahko pripovedovalec vodi in zavaja bralca. S somentorjem Andrejem Štularjem se bosta posvetila tudi analizi vaših stripov in vam razkrivala možnosti nadgradnje vaše ustvarjalnosti. 

Cilj delavnice je, da udeleženci okrepijo svoje znanje in voljo do ustvarjanja v stripovskem mediju in postanejo aktivni ustvarjalci na domači sceni.

OBVEZNE Prijave: core@mail.ljudmila.org, 031 401556 (Katerina)
Produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana v koprodukciji z Divjo mislijo.


Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno
Tinta, festival stripa
AKC Metelkova mesto: zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
odprtje: petek, 13. oktober, ob 19.00 (zid) & 20.00 (Galerija Nočna izložba Pešak) / do 3. dec. 2017

Avtorstvo javne stripovske intervencije v sklopu projekta Celostna umetnina Metelkova in Tinte, festivala stripa, je tokrat zaupano Marku Kocipru, ki bo zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi olepšal s prigodami znamenitega junaka Jazbeca, velikega zabušanta, ženskarja, neskromnega pivca in borca za pravice malih ljudi. Kot je v navadi pri Kocipru, lahko tudi tokrat pričakujemo grotesken in satiričen, morda celo z erotiko ozaljšan prikaz trpke družbene stvarnosti. Uro po odprtju se nedaleč proč obeta še ena stripovska poslastica. V Galeriji Nočna izložba Pešak se Andrej Štular predstavlja s projektom Vrsta, ki ga opredeljuje kot križanca med klasičnim stripovskim formatom, senčnim gledališčem in fresko. Okna ulične galerije bodo zasedle silhuete figur, nastale po motivih mrtvaškega plesa, srednjeveškega motiva, ki nas opozarja na enakost v minljivosti.

ANDREJ ŠTULAR (1966) se pogosto loteva povezovanja različnih likovnih tehnik s sferami domačijske psihopatologije, kot tudi z univerzalnejšimi temami, ki prevprašujejo človekovo bit, njegovo identiteto oziroma položaj v ustroju sodobnega (turbokapitalističnega) sveta. Štularjevo delo zaznamuje vešče prehajanje med različnimi mediji in ukinjanje meja med njimi, s čimer izkazuje povsem samosvoj likovni besednjak. MARKO KOCIPER je eden bolj plodovitih stripavtorjev z izredno svojskim likovnim in pripovednim pečatom. Rdeča nit njegovega dela sta erotika in satira. Kociper je izjemen oblikovalec stripovskih likov, ki niso nič kaj krepostni, vendar pa kljub temu vzbujajo nemalo simpatij. Do zdaj je izdal sedem samostojnih albumov, stripe pa je objavljal tudi v številnih publikacijah.

Produkcija: KUD Mreža /Celostna umetnina Metelkova in Galerija Nočna izložba Pešak, koprodukcija: Strip Core/Forum Ljubljana

URNIK

David Krančan: Deveta briga
razstava stripa / Tinta, festival stripa
Galerija Šivčeva hiša, Radovljica, 6. okt., ob 19.00

Daan Brinkmann, René Bakker in Daniel Berio: Chalky/Kredko
stripovski jam z robotom in intervencija v javnem prostoru
Tinta, festival stripa
Kino Šiška, Vodnikova domačija, AKC Metelkova mesto in DobraVaga
11.─14. okt. 2017

Premiki, kontinuiteta, prehajanja …
zadnje desetletje v stripu
Tinta, festival stripa
Vodnikova galerija, Ljubljana
odprtje: 12. 10, ob 20.00 // do 12. nov.
Stripburgerjeva stripdelavnica: 11. & 12. nov., 14.00─19.00

Marko Kociper & Andrej Štular: Strip na zid pa kar čez okno
stripovski razstavi
Celostna umetnina Metelkova in Tinta, festival stripa
zid nasproti Zdravstvenega doma na Metelkovi ulici (Marko Kociper) & Galerija Nočna izložba Pešak (Andrej Štular)
odprtje: 13. okt., ob 19.00 (zid) & 20.00 (Galerija Nočna izložba Pešak) / do 3. dec.
+ ulična stripovska intervencija s Kredkom

NAPOVEDUJEMO
Caroline Sury: Voodoo Entartete Kunst
likovni razstavi
galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto
odprtje: 1. dec., ob 20.00 / do 29.12.
delavnica: SEM, 3. 12., 11.00─14.00
odprtje: Kinodvor, 4. dec., ob 22.00

_______
Program Stripburgerja/Foruma Ljubljana sofinancirajo Javna agencija za knjigo RS (JAK),
MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo.
Objavljeno: 01.10.2017.
Strip: Noćni sud (46)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 01.10.2017.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.