SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)

Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    PROMOCIJA OMNIBUSOVIH IZDANJA
15.04.2014.
Press: Omnibus


     Poštovani,

     Imamo zadovoljstvo da vas pozovemo na predstavljanje aktuelnih strip izdanja izdavačke kuće Omnibus, u četvrtak, 17. aprila u 18:30h u knjižari Beopolis.

     Najpre ćemo predstaviti nežnu i toplu priču “Etel i Ernest” Rejmonda Brigsa koja “jednostavna i složena, emotivna i nepristrasna”, s puno ljubavi ali i humora opisuje običan život dvoje supružnika u kući u kojoj su živeli čitav svoj zajednički život. Ovaj strip, odnosno knjiga dobila je priznanje za Najbolje ilustrovanu knjigu u Velikoj Britaniji 1999. godine.

     Potom je tu i grafička novela “Ćerke” autora Meri i Brajana Talbota, koja je “dekonstrukcija mita o očevima i ćerkama, teško i beskompromisno delo koje podjednako razotkriva mračnu prirodu velikana svetske književnosti, Džejmsa Džojsa, u odnosu prema njegovoj ćerci Luciji, koliko i maltene neprijatno intimnu životnu priču same scenaristkinje”. Žiri “Kosta” nagrade u Velikoj Britaniji ju je proglasio najboljom u žanru biografije 2012. godine, i to među ostalim “klasičnim” proznim delima.

     Najnovija “knjiga-priča u slikama Đorđa Milovića, dosledni je nastavak njegovih dosadašnjih interesovanja i delanja” koji ovaj put “za osnov ima roman „Vadisrce“ francuskog autora Borisa Vijana (1920-1959), jednog od najoriginalnijih pisaca XX veka”, kako piše u predgovoru Ilija Bakić. Ponovni susret sa ovim autorom koji je “jedinstven, samosvojan, nadmoćno ubedljiv, elegantan u estetici izvitoperenog i nedovršenog” sigurno “zaslužuje punu čitalačku/gledalačku pažnju i poštovanje prema zrelom, ubedljivom umetničkom delu”.

     Pozivamo vas da uz Živojina Tamburića, urednika svih naših izdanja, i naše drage goste: Đorđa Milovića, Pavla Zelića, Iliju Bakića i mnoge druge, umetnost stripa zajedno približimo što široj čitalačkoj publici.

     Srdačan pozdrav,

     Dejan Vlaškalić

     Omnibus

povratak na vrh

    BORDO U ART KINU
15.04.2014.
Press: Art kino


     poštovani i poštovane,

     s veseljem Vas pozivamo na svečanu premijeru novog dokumentarnog filma Bernardina Modrića - Bordo - vječna stripovska mladost u četvrtak, 17. travnja s početkom u 20 sati.

     e-pozivnica se nalazi na ovom linku:
     www.art-kino.org/hr/kontakt/newsletter/e-pozivnica...

     Dan kasnije, u 19 sati su na repertoaru kratki animirani filmovi Borivoja Dovnikovića – Borda.

     Više o filmu možete pronaći ovdje: www.art-kino.org/hr/film/bordo-vjecna-stripovska-mladost te ostalom programu ovdje: www.art-kino.org/hr/film/kratki-filmovi-borivoja-dovnikovica-borda

     Svoj dolazak na premijeru, molimo Vas, najavite dan ranije, odnosno do 16. travnja.

     vidimo se u Art-kinu,

     ana šegrt
     suradnica za program i medije
     Art-kino / www.art-kino.org

povratak na vrh

    MIHA MA: MILDA
14.04.2014.
Press: Stripburger


     miha ma: Milda
     posebna izdaje revije Stripburger
     zbirka O
     www.stripburger.org/o
     obseg: 24 str. / format: A6 / cena: 1.5 eur

     V okviru projekta Živel strip!, ki ga letno organiziramo v sodelovanju z italijanskim združenjem Viva Comix, smo letos izdali prvi uradni mini prvenec mihe ha z naslovom Milda. Strip pripoveduje zgodbo o mali deklici, ki se izgubi v skrivnostnem, temačnem, ampak tudi zanimivem gozdu, ki skriva več, kot si lahko mislimo. Milda se potika in raziskuje gozd ter njegove prebivalce, pri tem pa se zamoti in pozabi na čas. Medtem se dan prevesi v noč in v gozdu zavlada trdna tema, zato se mala Milda odloči, da si prižge manjši taborni ogenj. Ob ognju se ji pridruži simpatični mali gozdni duhec, s katerim se Milda spoprijatelji in se z njim odpravi v raziskovanje poti iz gozda. Duhec jo pripelje do velikega gozdnega nad-duha, ki se deklici odloči pomagati in najti pot iz gozda. Lirična zgodba je izrisana v značilnem Mihovem slogu z uporabo črnih barvic in nežnih linij z veliko sivinami.

     Miha Hančič, ki se podpisuje z miha ha, je mlajši stripovski avtor, ilustrator, likovni pedagog in skejter. S stripovsko knjižico Obisk je diplomiral na Pedagoški fakulteti v Ljubljani. Samostojno je razstavljal na Trnfestu v okviru projekta Poletje v stripu!, v MC Kotlovnica v Kamniku in Lični hiši v Ajdovščini, dve njegovi deli sta bili uvrščeni na zadnji Bienale slovenske ilustracije. Stripe objavlja v Stripburgerju, v reviji Spika in v reviji študentov računalništva in informatike. Sodeluje pri različnih razstavnih projektih: Poslednja vžigalica latvijske stripovske revije Kuš!, Naslednji k tabli … V svojem ustvarjanju se osredotoča na posamezna občutja, ki jih skozi zgodbo poskuša vzbuditi tudi v bralcu. Avtor svoj navdih črpa tudi iz okolice in tako je Kamnik s svojo arhitekturo postal del stripa Obisk. Zgodbo v dveh delih združujejo prav posebni prehodi: ‘haiku’ stripi. Skoraj poetični vložki so postavljeni v pripoved kot mejniki oziroma razgledne točke, ob katerih se bralec ustavi in vsrkava ‘razgled’. miha ha se, ko ni na skejtu (njegove vratolomije si lahko ogledate na Youtubu pod mihancic), najbolje počuti v družbi svinčnikov in črnih barvic. Z njimi ustvarja tihe lirične risarske pripovedi, ki razkrivajo njegov domišljijski in miselni svet.

povratak na vrh

    MITOLOGIJA PREOBRAŽAJA
14.04.2014.
Piše: Ilija Bakić


     Prikaz strip albuma „Put“ scenario Predrag Đurić,
     crtež Karla Andrea i Diego Lopez Mata;
     izdavač Rosencrantz, Maglić, 2013.

     MITOLOGIJA PREOBRAŽAJA

     Naslov strip albuma ovog puta je, po onoj latinskoj „nomen est omen“, sama suština priče koja se može pogledati i pročitati na 46 strana. Još kada na poslednoj korici znatiželjni čitalac ugleda preporuku Dejana Nenadova, strip legende, nema nikakvih dilema da strip valja  otkrivati bez žurbe, pažljivo i sa obaveznim vraćanjem na prethodne listove, što zahteva sadržaj i lirski oneobičen crtež mladih umetnika iz Meksika.

     Priča govori i Den'anu, vladaru moćnog carstva dinastije Tan'an koje, rasprostrto između mora i planinskih vrhova, traje i živi hiljadu godina. Cilj svih slavnih vladara bio je očuvanje carstva i mira u njemu i tako je bilo sve i kad su se varvari iznova pojavili na granicama i nasrnuli. Car Den'an ispunio je svoju dužnost i pobedio u velikom boju. No, umesto da se slavodobitno vrati u prestonicu on, prepuštajući vlast svojoj supruzi Jol'ani i vernom generalu Taju, odlazi na daleko ostrvo, u tvrđavu koju je pokorio u svojoj prvoj pobedi. Svi su zbunjeni ovim postupkom. Nastalo zatišje koriste neprijatelji i ponovo nasrću. General Taj dolazi svom caru i moli ga za pomoć jer prestonica samo što nije pala. Ali Den'an odgovara da više nema onoga koga Taj traži. General odlazi da časno pogine a čovek koji se odrekao svega što je bio odlazi na drugu stranu - da pronađe sebe. Ta se potraga odvija u dva pokušaja koji rezultiraju nalaženjem neke vrste ispunjenja i smirenja iz kojih bivši Den'an biva istrgnut ili odlazi svojom voljom.

     Putovanje i potraga odavno su prepoznati kao obrasci priča sa mnoštvom značenja, o kojima su raspravljali mnogi teoretičari (Nortop Fraj, Mihal Bahtin, Džozef Kembel, V. J. Prop). Junaci odlaze na put, u potragu za nečim, od starovekovnih saga, kakva je Gilgameš, preko bezbrojnih bajki i usmeno prenošenih pripovesti do pisane, autorske literature (ova tema, naravno, postoji i u ostalim umetničkim medijima: film, pozorište, strip...). Na svom putu junak doživljava preobražaj, biva iniciran u novi, drugačiji svet, bilo da ulazi među odrasle članove zajednice ili stiče druga, veća znanja i moći. Obavezan deo puta je i umiranje, simbolično ili stvarno i povratak u život. Preporođeni, promenjeni junak vraća se u zajednicu iz koje je pošao i, postavši vladar ili vođa, menja njenu organizaciju. Neprestano pojavljivanje ovakvih priča kroz istoriju i različite kulture dokaz je njihove arhetipske ukorenjenosti u ljudskoj vrsti. Naravno, svaki autor nadograđuje početni kostur priče zavisno od svog talenta, obrazovanja i interesovanja.

     Đurićeva verzija u nekolikim detaljima se poklapa sa osnovnim obrascem ali i odstupa od njega, što svakako njegov „Put“ čini zanimljivijim. Tome doprinose i povremena vraćanja u prošlost glavnog junaka iz kojih čitalac saznaje činjenice koje do tada nisu bile poznate, a koje bacaju novo svetlo na ličnost Den'ana. Tako se otkriva da je on bio u sukobu sa ocem, grubim i neobzirnim, te da mu je oteo vlast i ubio ga. Žig oceubistva se, igrom okolnosti, obrće u žig sinoubice jer svojim odustajanjem da pomogne gradu i svojoj porodici pod opsadom, Den'an osuđuje i suprugu i sina na smrt, što svakako nije plemenit već krajnje egoističan čin, jer junak stavlja svoje duhovne nedoumice iznad pitanja života i smrti  najmilijih – ako oni to zaista jesu bili. U sledećim putovanjima u prošlost saznajemo da je moćni car prestao da voli suprugu jer nije ličila na devojku koju je zavoleo, da je razorio grad iz koga je ona došla, odnosno da sa sinom nikada nije uspostavio dublju vezu.
     Simptomatična je i epizoda o robu koga su Den'an i Taj voleli dok su bili dečaci, ali za čiju sudbinu nisu marili u narednim godinama. Den'anova fasciniranost mirom svog nekadašnjeg prijatelja pred zlom sudbinom koja ga je, nedužnog, zadesila, mogla bi se tumačiti i kao izvrtanje potisnutog osećaja krivice, a naknadno sećanje na ovu epizodu svojevrsno je samokažnjavanje.

     Den'an je većim delom svojeg odmetanja od sopstvene ličnosti pasivan i prepušten slučaju koji ga najpre dovodi do naselja sasvim običnih ljudi bez prevelikih prohteva i stoga sposobnih da spokojno žive u skladu sa svojom sudbinom. Među njima bivši car spoznaje mir koji mu se dopada, ali koji ne uspeva da iživi jer selo biva napadnuto i uništeno. Den'an nastavlja svoj put i nalazi starca koji veruje da je on njegov odlutali sin, sa čim se Den'an prividno miri. Ipak, on od starca očekuje saznanje istine i ogorčen je što mu je ovaj ne saopštava. U nastavku putovanja, opet vođen slučajem, Den'an, dolazi do svete planine a potom, na mestu sa koga je počeo svoj put, svojom voljom „ulazi“ u ulogu oca koju jednom već nije valjano odigrao. Ipak, pošto je njegov „sin“ započeo uspešan samostlani život, ostareli Den'an samoprekorno i naizgled plemenito odlazi na more i nestaje. Moglo bi se reći da je to okasneli čin ponovnog samokažnjavanja koji je usledio posle saznanja da o njegovom carevanju retko da neko nešto zna.

     Tako se junak, u ovoj verziji priče, nije vratio u zajednicu iz koje je potekao i nije joj doneo boljitak. Čak ni za ono malo mudrosti koje je na putu stekao nije previše zaslužan. Iako je izlišno misliti o bivšem caru Den'anu kao dobrom ili lošem čoveku, o njemu kao bezimenom skitnici se može govoriti kao o čoveku koji nije lako prihvatao okolnosti u kojima bi se zatekao i dugo nije uspeo da prevaziđe sopstvena ograničenja. Samo u tom segmentu, eventualno, treba govoriti o napredovanju njegove ličnosti. To svakako nije veliki korak u jednom životu, pre je to tek - pomak.

     Ovako nesvakidašnjoj i složenoj priči, i pričama u priči, trebalo je i drugačije grafičko ruho. Stripom, uprkos mnoštvu linija koje i jesu i nisu senke, dominira prozirnost. Lica, predmeti, pajzaži izgledaju neobično, kao da se iza pojavnog kriju još neki likovi, konture nečeg drugog, skrivenog a bitnog. Posebno su efektni delovi kvadrata koji se ne mogu prepoznati kao objekti (pre bi se moglo reći da su asocijacije objekata) i kao takvi su kontrapunkt „običnim“ predmetima, što sveukupno potcrtava atmosferu začudnosti. Tako je dopadljivost crteža neverbalnim slojem dopunila dešavanja i tekst koji ih prati.

     Rečju, „Put“ je svakako intrigantno delo kome treba pokloniti punu pažnju.

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
14.04.2014.
Autor: Simon Vučković
    POST SCRIPTUM (136)
13.04.2014.
Piše: Zoran Đukanović

Spasilac koji želi da bude spasen 

     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (4)

     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina

     Sada dolazimo do nečega što se tiče Mandrafinine tehnike crtanja flešbekova, koje su ispričali Bates, Melinda i Tropico. Prelazak na ove i neke druge aspekte njegove tehnike crtanja odložiću, međutim, jednom digresijom. Pričom o Skypeu, programu kojim već dugi niz godina održavam kontakte po svetu. Na jednom od mojih putovanja po Iraku, kada su propali baš svi pokušaji da uspostavim kontakt skupim satelitskim telefonom, a uobičajene mobilne mreže tek nisu bile ni od kakve koristi, činejnica da sam imao nešto kredita na jednom od svojih Skype identiteta mi je omogućila da se konačno domognem nekog fiksnog telefona u spoljašnjem svetu. Veliki sam propagator ovog besplatnog načina komuniciranja, ne samo zato što sam zahvaljujući ovom „sokoćalu„ mogao iz Amsterdama da budem Skype tata tokom godina, između letnjih i zimskih raspusta, i učestvujem svakodnevnim razgovorima u odrastanju moje kćeri koja jeste začeta u Amsterdamu, ali od svog rođenja živi u Beogradu. Zahvaljujući tom istom programčiću koji se instalira za pet minuta osvedočio sam se da je lakše prodiskutovati biznis plan sedeći u tri različite države nego bivajući u istoj sobi. S biznis konsultantom posetio sam Sulejmaniju u Iraku da pomognem nedeljniku Awene da stane na sopstvene noge. Zajedno s glavnim urednikom i direktorom nedeljnika, klečali smo po podu u redakciji analizirajući uvećane odštampane stranice budžeta. Nismo uspeli da ga finaliziramo. Konsultant se vratio u Novi Sad, a ja u Amsterdam. Onda smo preko Skype duplo brže završili posao. U tri grada i tri države seli smo za kompjutere, na ekranu su nam bile aktivne fomule budžeta u Excel programu, a ruke su nam bile slobodne za kucanje. Završili smo stvar dvostruko brže nego dok smo sedeli na istom ćilimu.
Noć noara je noć tragične ljubavi  
     Ali, otkud priča o Skypeu u eseju koji analizira strip? Zato što joj je tu mesto. Sa Zdravkom Zupanom sam preko Skypea na razdaljini 1.766 km analizirao neke hipoteze vezane za Mandrafininu crtačku tehniku koristeći skenove tabli u visokoj rezoluciji. Originale Mandrafininih tabli nismo imali u rukama, niti smo ikada bili u direktnom kontaktu s njima. To je okolnost od koje smo morali da pođemo. Pošto Dejan Nenadov manje voli Skype, a i živi u mom komšiluku u Amsterdamu, on je došao do mene da bismo onda pod lupom analizirali Libellusovo odlično odštampani album Noć bez kraja. Zdravko, Dejan i ja nismo doneli definitivne zaključke, ali složili smo se da je najača hipteza da Mandrafina koristi tehniku suve četke. Za nju zaista treba biti majstor u tuširanju, potpuno sigurnog poteza, jer se tu greške ne ispravljaju. Nije reč o vrlo poroznoj hartiji, što je bila najklimavija hipoteza i najlakša za odbaciti, inače bi oba na isti način apsorbovala ostale Mandrafinine linije koje ostaju, međutim, potpuno celovite unutar istog prozora. Mandrafina takođe, po svemu sudeći, ne koristi belu temperu, bar ne ekstenzivno, nego grebe već istuširane linije (postupak koji je, podsetimo se, Igor Kordej obilato koristio u Vamu).Mada se u pogledu potunog izostanka upotrebe bele boje kod Mandrafine još uvek kolebam. Poneki delovi Mandrafininog crteža, pod lupom ili uvećani na 24-inčnom ekranu, svejedno, još liče na „potez belom“ koji čini četkica. Te „bele linije“ menjaju debljinu i uvijaju se magijom koja zaista podseća na magiju četkice. Možda je ipak koristio obe tehnike, i grebanje i nanošenje bele boje kistom?

 Epizodisti

     Bez obzira kako je Madrafina ovaj efekat postizao, deo pripovesti izgovoren iz usta nekolicine likova vizuelno je ispričan izbeljivanjem linije, tako što su mnoge crne linije delimično prevučene tanjom belom linijom koja u potpunosti prati trag poteza četkicom. Ovo „ugrađivanje bele linije u crnu“ stvara čudesan efekat da čitava slika igra u svojoj dvostrukosti, ima se intenzivan osećaj gubitka oštrine. Pomalo podseća na grafički efekat greške kad pojedini kolori u štampi ne pasuju dobro, kad kolor separacija  nije urodila potpunim preklapanjem u jedinstven prizor nego slika „trepti“, kao dupla slika na televizoru ili neizoštrena slika bioskopskog projektora. Osećaj pomalo nelagodnosti i nesigurnosti šta mi to zapravo vidimo Mandrafina više nego svesno koristi da bi dočarao ton nepouzdanih pripovedača. Mandrafina koristi majstorski ove tehnike „izbeljivanja“ svog inače tako kontrastnog i, ispod sve noar izgužvanosti, u biti elegantnog stila. Nikada, međutim, njegova crtačka poigravanja ne prete da se raspadnu u nejedinstvo disparatnih stilova i postupaka. Naprotiv, u svakom trenutku mi prisustvujemo nepogrešivo prepoznatljivom Mandrafininom crtačkom pečatu. U Noći bez kraja reč je o permanentnoj gozbi za oči. S takvom se lakoćom prebacuje s četkice na pero i natrag u istom prizoru, bez ikakvih „doktrinarnih“ crtačkih uporišta. Sve je deo jednog spontanog toka kojim se kreće njegov rukopis. Madrafina je intuitivac, a ne crtač „teoretičar“. Takođe, povremeno upotrebljava tkaninu čijim tapkanjem po papiru unosi dodatni grafički efekat. To čini, međutim, retko kada, za razliku od Ribere, bar u prvih desetak epizoda Astera Blistoka (kasnije sve ređe, pa onda gotovo nikako) gde je ovaj postupak razvijen do osobene vizuelne poetike (i zaštitnog znaka) koja je prelepo kompenzovala izvesne nedostatke u Riberinom crtežu. Sve ove tehnike Mandrafina koristi s lakoćom koja odaje majstora koji uživa dok nas zabavlja.

     Glavna razlika između Noći bez kraja i Braće Špageti je izostanak obilate upotrebe crnih površina u ovom drugom, izostanak Mandrafininih zaista čarobnih chiaroscuro efekata. Igre svetla i tame u večitoj noći o kojoj govori naslov prvog stripa u ovom poređenju. Kolikogod crtež u Braći Špageti bio dobar, meni su ovaj izostanak jednog od najačih Mandrafininih ekspresivnih sredstava i veća brzina u crtačkoj izvedbi za žaljenje. Brzina u radu je ono što je Iva Milazza načinilo genijem krokija, što je potrajalo duži deo njegove karijere. U Mandarfininom slučaju nije isporučilo veći kreativni rezultat. Nije ni moglo jer Mandrafina, za razliku od Milazza, nema intiuitivan osećaj za apstrahovanje i iz njega izvedenu poetsku redukciju. Zahvaljujući moćnoj orkestraciji kontrasta svetla i tame u Noći bez kraja, Mandrafina izvlači majstorstvo dočaravanja belih odsjaja na crnim površinama, svetlosti noćnih lampi, izduvnih gasova automobila... U eseju o Afričkim pustolovinama, jednom od crtačkih trijumfa Julija Radilovića, napisao sam da crna u tom stripu neće biti tek crna. Ona poseduje masnoću koja će tako sugestivno dominirati noćnim tminama. Tretman odeće, opipljivost tkanina, prevoji na njima i senke koje se uvlače u te prevoje. Istovremena „izlomljenost“, izgužvanost i mekoća te odeće. „Punomasnost“ tame nastale u igri dočaravanja tekstura. Mandrafina ovom dodaje prizore intimnosti razgovora u noći koji su jednaki procesu zavođenja. Iz jedne od tih noćnih šetnji Donalda i Melinde (jeste li primetili koliko malo junaci  u stripovima inače šetaju?) Libellusov dizajner Iva Čular izdvaja siluete dvoje šetača i, u negativu ih varirajući, pretvara u grafički znak ovog izdanja. Madrafina inače majstorski varira, gotovo opsesivno insistirajući na nekoliko motiva: njihovom hodu u paru, jednom starinskom automobilu iz tridesetih ili četrdesetih, njenom šeširu, obmotanom platnenom trakom, čiji obod joj zaklanja lice...

Grafički majstor sapunske zabave, ali i dubokih tonova  
     Mekoća prevoja linije. Punoća crne. Sladostrasnost poteza četkicom u tuš duboko kao u noć bez kraja zaronjenom. Ne sećam se da sam drugde sreo takvo sjajno kombinovanje polusuve četkice s četkicom bogatog nanosa tuša. Ležernost linije koja iščezava, tuš koji se suši još dok potez traje. Mekoća, razigranost i sigurnost. Ova kombinacija elegantne punoće i „istrošenosti“ u njegovom crtežu je ono što opčinjava, čini crtež toliko živim.

     Dakle, nakon iznošenja ovih argumenata, šta ja to želim da kažem? Da je Noć bez kraja, praćen Iguanom, instant klasik, nezaobilazno delo stripske kulture i u scenarističkom i u crtačkom pogledu. Remek-delo vizuelnog i narativnog hedonizma.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28,
     Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)


povratak na vrh

    POZIVI NA SARADNJU
13.04.2014.
Piše: Marko Serafimović


     Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po šesnaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 27-29. juna 2014. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra i Narodnog Muzeja u Leskovcu.
     Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.
     Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podrazumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.
     Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.

Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu:
Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“
Leskovački Kulturni Centar
Trg Oslobođenja 101
16000 Leskovac

najkasnije do 01. juna 2014. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.

Blog festivala: http://balkanskasmotra.blogspot.com/

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
12.04.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor #81:
Ponekad se vraćaju
piše: Moreno Burattini
crta: Massimo Pesce

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com


Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    STRIP: CANE
12.04.2014.
Autor: Goran Milenković
    GODINA RAKA
10.04.2014.
Press: Rosencrantz


     Sa zadovoljstvom predstavljamo naše novo izdanje.

     Ovo je priča koja se desila i dešava se.
     Priča o idealima i njihovoj izdaji.
     Priča o revoluciji koju su iskoristili i prevarili spletkaroši i karijeristi koji sada vladaju.
     O revolucionarima gurnutim na marginu jednog mate-rijalno i duhovno siromašnog društva.
     Priča o piscu, više gladnom nego sitom, nepriznatom, prećutkivanom i njegovom govoru koji je trebalo da pove-de mase u pobedu velikih ideala.
     O mladiću u kome tinjaju zanos i vera ali koga, kao zla kob prošlosti, izjeda bolest.
     Konačno, ovo je, delikatnim, krhkim linijama iscrtana priča o razorenim porodicama, smeni generacija, o mla-dosti bez nade i njenom potonuću u ispraznost, o gorkim istinama i jednom kriku bunta usred beznađa i apatije.

     Preview albuma možete pronaći ovde.

     Naslov: Godina raka
     A4 format, crno-beli
     Scenario: Predrag Đurić
     Crtež: Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata
     Strana: 48

     Album po ceni od 540 RSD (4.7 EUR) u pretplati - do 23.04.2014. godine, odnosno 675 RSD (5.9 EUR) u promotivnom periodu do 15.05.2014. godine.
     Preporučena cena u knjižarama biće 900 RSD (7.8 EUR). Cena izdanja na sajmovima, festivalima i drugim manifestacijama biće 765 RSD (6.7 EUR), dok će redovna cena u direktnoj nabavci od izdavača nakon 15.05.2014. godine biti 720 RSD (6.3 EUR) za članove Kluba čitalaca. Poštarina za Srbiju je besplatna.
     Uplata se može izvršiti na račun 40-11007355-60 (svrha uplate: strip album Godina raka), a adresu za slanje je potrebno poslati na info@rosencrantz.rs. Putem iste e-mail adrese možete dobiti i informaciju o plaćanju iz inostranstva.

     Uživajte u izdanjima ROSENCRANTZ-a!

povratak na vrh

    LETTER FROM LONDON (23)
10.04.2014.
Piše: Žika Strip

Slikovnica iz mog detinjstva, oko 1960. godine.

     DA LI SU STRIPOVI DOBRI ZA DECU?

     Mislim da nema ljubitelja stripa ili učesnika u stripskoj industriji koji se nije sreo sa ovim pitanjem. Ponekad ono bude postavljeno u neozbiljnom kontekstu, ponekad sarkastično, a ponekad u sasvim ozbiljnoj situaciji kada treba razgovarati sa ljudima koji vode sektore u obrazovanju, kulturi ili umetnosti. Imao sam prilike da vidim u Srbiji i Engleskoj veoma ozbiljne diskusije na ovu temu, ali mi se čini da su sagovornici ostajali na kraju na svojim početnim pozicijama. Možda je ovo pitanje, bez obzira koliko izgledalo bezazleno, najveći kamen spoticanja za šire prihvaćanje stripova u društvu i kulturi. Možda je upravo preovlađujući negativni odgovor na ovo pitanje u toku postojanje stripa u našim krajevima bio glavni razlog što je strip bio omalo-važavan, napadan, dodatno oporezivan, pa čak i uskraćivan deci.

     Pre nekoliko godina sam u jednoj biblioteci u Londonu, koja drži stripove, na susretu izmedju nekih stvaralaca stripa, čitalaca  i zaposlenih u biblioteci, bio u prilici da požrtvovano branim potrebu dece za čitanjem stripova. Medjutim, naišao sam na vrlo argumentovano tumačenje da neki stripovi svojim crtežom i sadržajem mogu vrlo negativno da utiču na decu – podsticanje na nasilje, kriminal, seksualne avanture, kao i smanjenje želje za čitanjem “prave” literature.

     Nisam siguran da sam, bez obzira na napor i želju, na kraju te večeri promenio nečije mišljenje, a i danas sumnjam da mogu da pružim definitivan odgovor koji bi razoružao sve protivnike. Jedino mi preostaje da pokušam da proanaliziram ovo pitanje kroz sopstveno iskustvo i iskustvo moje generacije.

Kažu mi da sam uživao u slikovnicama kao sasvim mali, a sa prvim stripovima sam se susreo sa 5-6 godina i za mene su oni bili magični od prvog trenutka.

     Živo se i danas sećam Crtanih romana sa pričama sa Divljeg Zapada, za koje sam tek kasnije shvatio da su zaista bili, narativno i crtački (Hesus Blasco, Alberto Breccia, Sergio Tarquinio, Arturo del Castillo,...) u samom vrhu svetske stripske proizvodnje. Naročito me je opčinila sveska broj 45, Crni jahač - hrabri čovek živi normalnim životom, ali onda maskiran i sa konjem i psom pomaže ugroženim ljudima koji nemaju snage, a ni zaštitu zakona, da se odupru ugnjetačima. Tražio sam od majke da mi bezbroj puta čita ovaj strip sve dok ona nije izgubila strpljenje, ali sam za to vreme strip naučio napamet. Zahvaljujući činjenici da je naša azbuka fonetska, uspeo sam da povežem slova i izgovor i počeo sam da “čitam” i to na latinici. Moja majka je bila u “šoku” kada sam sledeću svesku Crtanih romana koju mi je donela, odmah počeo glasno sam da čitam.

Crni jahač, Crtani romani, 1963. godine

     U isto vreme čitao sam i stripove iz edicije Nikad robom, koji su mnogima ostali nezaboravni u našoj domaćoj stripskoj produkciji. Kvalitet crteža naših majstora (Desimir Žižović, Ivica Bednjanec, Radivoj Bogičević, Nikola Mitrović, Miša Đurđić,...) i junačke priče iz prošlosti su me ispunjavali hrabrošću i maštanjima da se i ja uključim, bar u mislima, u nekakve borbe za slobodu.

     Da li je čitanje ovih stripova bilo dobo za mene? Činjenica je da sam zahvaljući stripovima ostvario nekoliko važnih životnih umeća:
     - naučio sam da čitam ćirilicu i latinicu još pre polaska u školu
     - dobio sam sveukupnu volju za čitanjem koja me nikada više nije napustila
     - ostvario sam svoje prve samostalne socijalne kontakte sa starijima kada sam ih molio da mi čitaju stripove
     - dobio sam samopouzdanje da mogu puno da ostvarim kada sam motivisan
     - usvojio sam pozitivna moralna načela da se treba hrabro boriti za pravdu i pomagati slabijima

     Da li je išta u ovom iskustvu ranog čitanja stripova bilo istinski negativno za mene, ali i za ostale iz moje generacije koji su čitali stripove? Mislim da nije. Nismo postali nasilnici ili kriminalci i pored avanturističkog duha i nasilja u strip-ovima. Možda je donekle negativno samo to što smo (takodje i pod uticajem kasnije literature) usvojili naivni i romantični pristup da su hrabri i jaki u isto vreme i uspešni i cenjeni (mada mogu da naiđu na nerazumevanje sredine). Takodje, primereno mladim godinama, maštali smo o ženskim pogledima koji će zastati na nama zbog širokih ramena, ali i našeg poštenja i pravičnosti.

     Mislim da je u tom dobu, u šezdesetim godinama prošlog veka, generalno postojao jedan pogrešan edukativni pristup u odnosu na kompleksnost života. Ne samo u stripovima, mladi ljudi su učeni da pravda uvek pobedjuje, pa smo time kao generacija postali nespremni da se suočimo sa stvarnim životom. Možda je i celo to socijalističko okruženje – “samo ti sine uči, država će ti dati posao i stan, a i kola ćeš moći da kupiš” – jako dopinelo da ne shvatimo od malena kako je život jedna velika borba, sa malim zrncima sreće i radosti. Englezi, na primer, svoju decu od malih nogu uče da su ljudi različiti po svom bogatstvu, položaju i uticaju, pa otuda i izreka - “Life is not fair” (“Život nije pravičan”). Medjutim, za ovakvo naše naivno uvođenje u život nisu bili krivi stripovi već cela društvena situacija, ali je moguće da ima neke krivice i u stripovima.

Dakle, nisam siguran da mogu da dokažem da su stripovi najbolja stvar za decu posle hleba namazanog mašću i alevom paprikom, ali iz sopstvenog iskustva, kao i iz iskustva moje generacije, mogu da kažem da su nam stripovi bili važni, da su dosta uticali na naše formiranje, ali da ne vidim da su imali nekakav dominantno negativan efekat u vezi sa time kakvi smo ljudi postali. Naprotiv.

Priča iz serijala o partizanskim kuririma
Mirku i Slavku, Nikad robom, 1964. godine

     Da se ipak vratim još jednom osnovnoj kritici da su stripovi potencijalno štetni za decu zbog prenaglašenog nasilja, seksualnosti i slično. Moram da se složim sa principom u zemljama Zapada da literaturu, filmove i stripove treba nekako označiti za koji su uzrast. Nije sve u umetnosti za svaki uzrast. Ovo označavanje treba uvesti, ne toliko da se spreči negativni uticaj, već zato što jednostavno nismo spremni da razumemo neka dela ako ih prerano pročitamo. Mnogi od nas su čitali Anu Karenjinu, Lava Tolstoja, ili Pesmu, Oskara Daviča, kada su imali 13 godina, ali nismo mogli tada da shvatimo svu složenost i ozbiljnost ovih dela.

     Moja generacija je čitala slikovnice kao što su Koza i sedam jarića ili Crvenkapa u kojima ima neverovatno mnogo nasilja, ali smo mi znali da razgraničimo bajke od stvarnog života. Isto se desilo sa sledećom generacijom koja je gledala nasilje u crtanim filmovima, ali ni oni nisu bacali klavir sa petog sprata nekome na glavu.

     Dakle, da zaključim i pokušam, bar sa stanovišta moje generacije, da odbranim tezu da stripovi jesu dobri za decu. Mislim da je to pre svega zato što deca treba da čitaju što više, praktično sve sto im dođe do ruku, uključujući slikovnice, novine, magazine i stripove. Tokom vremena, veština čitanja, pomešana sa sazrevanjem, odvešće mlade ljude prema čitanju prave literature, ozbiljnih tekstova, pa i grafičkih romana (koji su takođe stripovi). Čitati samo propisanu romantičnu literaturu i školske udžbenike nije adekvatno i ne pruža dovoljno širine. Treba čitati sve ono sto opisuje životne sudbine, stvarne ili izmišljene, da bismo bolje razumeli “ljudska stanja” (“human condition”, da citiram Engleze). Tako ćemo spremiti decu za život koji ih očekuje a koji je kompleksan i težak, koji se mora rano sagledati iz svih uglova i shvatiti da najčešće nije fer.

     Žika Tamburić
     Mart 2014, London/Beograd



     [Objavljeno u skraćenom obliku: Politika (Kulturni dodatak), Beograd, 22.03.2014. godine]

povratak na vrh

    ŽIVEL STRIP 14!
08.04.2014.
Press: Strip Core

     ŽIVEL STRIP 14!
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

     razstava del udeležencev natečaja, podelitev nagrad in projekcija animiranih filmov
     Odprtje: Trubarjeva hiša literature, Ljubljana,
                      petek, 11. april, ob 17.00

     17.00 projekcija animiranih filmov
     17.30 podelitev nagrad
     18.00 odprtje razstave del udeležencev natečaja

     Živel strip! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine, ki ga organizirata italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. V natečaju vsako leto predstavimo enega slovenskega in enega italijanskega stripovskega avtorja tako, da njune like iz stripov ponudimo udeležencem v navdih. Letos sta v glavnih vlogah nastopala Pojoči kralj, ki ga je zrisala Kaja Avberšek, in Skrivnostna krogla italijanskega stripavtorja in grafika Stefana Riccija. Slednji je ta lik ustvaril posebej za ta natečaj. Do 5. maja je razstava Skrivnosti in risani zvok, ki prikazuje izbor del iz opusov Kaje Avberšek in Stefana Riccija na ogled v Gorenjskem muzeju. Zaključni del projekta je razstava del udeležencev in podelitev nagrad. Nagrade prispevajo revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta in RogLab.
     Za natečaj je 425 stripovskih del ustvarilo 484 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 46 osnovnih in srednjih šol. 11 osnovnošolcev in 1 dijak je ustvarilo 3 animacije, od teh sta 2 nastali v šolah.
     Žirija, ki so jo sestavljali: Kaja Avberšek (avtorica), Paola Bristot (profesorica in predsednica združenja Viva Comix), Igor Prassel (direktor festivala Animateka), Katerina Mirović (članica uredništva revije Stripburger), je nagrajence izbrala 28. marca.
     Rog Lab sedmim udeležencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 19. aprila 2013.
     
Razstava bo na ogled do 9. maja 2014.

     NAGRAJENCI

     STRIP
     GLAVNE NAGRADE - knjižni kupon za 100 eur in delavnica izdelave stripovske majice
1. Lovro Smrekar: Gizdalin na vasi, OŠ Spodnja Šiška, 6. raz., mentorica: Majda Koren
2. Mark Štemberger in Gašper Klanjšček: Super Pepi (serija), OŠ 8 talcev, 3. c, mentorica: Katarina Istenič Rudolf
3. 2.G. – 15 let, Liceo artistico G. Sello, Udine, mentorica: Anna Pontel, 13 strani
     POSEBNE NAGRADE – brezplačna delavnica izdelave stripovske majice
1. Gabrijel Pflaum: Super Bajsi, 11 let, Ljubljana
2. Ana Štular: Kralj potuje, OŠ Simon Jenko, 7 let, mentor: Andrej Štular
3. Kazimir Plesničar: Glasbena prenova mesta, 9 let, OŠ Milana Šuštaršiča, Ljubljana
4. Anja Golič: Kako gre ponoči kralj v glasbeno trgovino, OŠ Venclja Perka, 2. b, Domžale, mentorica: Martina Lesjak
     Priznanje in celoletna naročnina na revijo stripburger
1. Barbara Švigelj: Med nebom in zemljo, Gimnazija Želimlje, 2. b

     ANIMACIJE
     
Delavnica in akreditAcija za mednarodni festival Animateka
1. Nik Potočnik: Dan dolgo nazaj, SŠOF, 1. letnik; prod.: Ciril Murnik, JSKD & KUD Marnie film
2. Emanuele Da Ros: Interferenze, Liceo Artistico Galvani, Pordenone

povratak na vrh

    STRIPBURGERJEVA DELAVNICA STRIPA
08.04.2014.
Press: Stripburger

     STRIPBURGERJEVA DELAVNICA STRIPA
     sob. in ned., 12. in 13. april, 11.00 – 18.00 (z odmorom)
     Gorenjski muzej, KRANJ
     Mentorja: Kaja Avberšek in Andrej Štular

     PRIJAVE IN INFORMACIJE: Magda Zore (Gorenjski muzej),
     t: 051 615 388, e magda.zore@guest.arnes.si

     Stripovski avtorji, sicer člani uredništva revije Stripburger, čez leto prirejajo in vodijo različne delavnice stripa in tako pripomorejo k širjenju nevarne stripovske viroze.
     Dvodnevne brezplačne Stripburgerjeve delavnice so namenjene začetnikom starejšim od 10 let in nudijo celovit vpogled v stripovsko ustvarjalnost.

     Na delavnicah se udeleženci spoznavajo z osnovami stripovskega jezika ter se poigrali z možnostmi, ki jih ponuja ustvarjanje stripov. Cilj delavnice je izvedba vsaj enega samostojnega kratkega stripa.

     Na delavnici se bodo udeleženci na sproščen način posvetili iskanju idej, pripovedovanju v slikah, izdelavi zgodbe in dialogov, črkopisu in likovnem jeziku. Sledil bo prikaz delovnega procesa, iskanje idej in predlogov za kratke stripe. Po pregledu nastalih predlog in idej ter individualni analizi se bo pričelo z izdelavo kratkih stripov. Za konec bodo udeleženci pripravili skupno knjižico na delavnici ustvarjenih stripov. Knjižico bo vsak lahko odnesel domov.

     Delavnica je brezplačna. Prijave so obvezne. Število udeležencev je omejeno.

     Več v priponki!

povratak na vrh

    POZIVNICA
07.04.2014.
Press: Comicmk
    STRIP: MONTENEGRINI
07.04.2014.
Autor: Simon Vučković
    POST SCRIPTUM (135)
06.04.2014.
Piše: Zoran Đukanović

     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (3)

     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina


     Dalja „stavka“ u hedonostičkom registru su reference, namigivanje čitaocima koji su familijarni s ikonama popularne kulture. Ogavni Von Friz je parodija nezaboravnog Ericha von Stroheima koji je i sam bio rezultat autostilizacije, kako u vlastitom životu (izmislivši deo svoje biografije), tako i na filmu, počevši od uloga nemačkih oficira koje su postale arhetip, pa do Bulevara sumraka
Ulazak metanarativnosti u priču  
     Ključni trenutak Noći bez kraja je kada autori uvedu metanaraciju u pripovest. Reč uzima Milton Bates, pisac radio sapunica, veliki manipulator, povremeni saradnik režima, kreator lažne stvarnosti, mita Djeve Čiste, stvorenog na zahtev diktatora. Melinda Centurion, diktatorova nećaka, nad kojom se on incestuozno sadistički iživljava, postaje simbol nevinosti i čistote za propagandne svrhe režima. Snagom medijske manipulacije odvraća se pažnja i sakriva nečista stvarnost socijalnog i političkog beznađa u banana republici koja ima simboličko ime - La Colonia. Duboke asocijacije na Evu Perón, mada nikako doslovni paralelizam (sudbine su im dijametralno suprotne: jedna je do apsurda zlostavljana, a druga do apsurda protežirana; ipak jak zajednički imenitelj im je - ad absurdum), i Evitinu populističku ulogu kao protouzora u opštem političkom kiču svih banana republika su očigledne. Uostalom, i mi TV Pink i Cecu za trku imamo. Nije reč samo o razlici u godinama između Evite i Juana Peróna, pomnoženoj s dva (24, 48). Evita pozajmljuje deo sebe ne samo Melindi Centurion kao Djevi Čistoj nego i samom Miltonu Batesu pošto je započela, koordinisala (kao od Peróna ustoličena predsednica monopolskog Udrušenja elektronskih operatera Argentine) i svojim skromnim glumačkim talentom aktivno učestvovala u radio dramatizacijama Perónovih političkih uspeha u obliku sapunskih opera.
Noć je bez kraja  
     Pojava Miltona Batesa je metanarativno prekidanje pripovedačkog toka, „izbacivanje iz normalnog toka priče“. Uvukavši pripovedača koji se obraća publici u priču samu, dodat je jedan fikcioni sloj. A kada Bates završi s objašnjenjem, odgonetanjem tajne kako je proizveo jednu socijalnu laž, on nam saopštava da nas vraća u društvo glavnih likova Noći bez kraja. Zanimljivo, u trenutku kada ih on vrati u priču, oni deluju stvarnije od njega koji diriguje, ne samo ideološkim mitom banana republike nego izgleda da i upravlja čitavom pričom koju čitamo. Tek što je Bates završio pripovednu intervenciju, Melinda preuzima reč da ispriča svoj deo naličja isfabrikovanog mita, praktično nastavljajući tamo gde je Bates zastao. Ona kaže glavnom junaku: „Treba da znate istinu iza mitova koji su se ispleli oko mene... mislim da ipak ne znate kakve su stvari ispod površine.“ Posle Melidinog flešbeka u prošlost eto nas ponovo u sadašnjosti. No, stvar tu ne staje nego se dalje komplikuje. Tek stranicu dalje, metanarativnim igrarijama pridružuje se Tropico, pevačica i vlasnica kafančine/bordela/hotela El Rey Mago, koja, već vam rekoh, peva kao da je grlo isprala petrolejom. I ona ima koju svoju da doda, a vraćaće se povremeno, manje ili više nasrtljivo, namećući svoju perspektivu, zainteresovana је strana, bar što se tiče Donalda s kojim je nekada bila „bliska“. Tropico će povremeno kao kvočka metanarativno da zakokodače, ubaci se da bi ironično prokomentarisala srceparateljnu situaciju u koju zapadne Donald. A on? On slepo sledi scenarije južnoameričkih sapunica i žanra noara.  Naravno da znamo da je Tropico daleko od bilo kakve nepristrastnosti, nije јој ni namera da то prikrije. Trillo ovo metanarativno poigravanje koristi majstorski – u ovoj, kao i u većini sapunica, nema „nevinih i čistih“. I Tropico i Milton Bates su sapunjavi, ali nam, kao usput, otkrivaju samu prirodu i tehničke trikove žanra sapunice.

     Od kritičara koji su se doticali stila Carlosa Trilla, još je V. Fumeti primetio njegov metatekstualni, komentatorski glas, pišući 2006. u „Strip vestima“ o stripu Custer koga je Trillo radio s Jordi Bernetom.

     Iako mnoge od Batesovih (para)poetskih manipulacija izgledaju kao čista kozmetika, jeftini trik dizajniranja stvarnosti, njegov pripovedački uticaj na Noć bez kraja postaje sve veći. Već pri svakoj novoj maskeradi Milton Bates spremno ispreda potpuno novu petparačku priču, sada o Margo Ardor, žderačici muškaraca iz Gvajane. Postoji mogućnost započinjanja uvek novih priča koje se ne prostiru samo u budućnost nego i u prošlost, donoseći sa sobom čitave pakete porodičnih istorija. Onog trenutka kad unesemo u sadašnjost novi narativ, novu interpretaciju stvari, mi time zaista menjamo i prošlost. A to je upravo  radikalni uvid koji nam je 1919. godine ponudio, danas nepravedno zaboravljen, Thomas Stearns Eliot u eseju Tradicija i individualni talent.
Metanarativna uplitanja alapače  
     Metanaracija se događa kad god dođe do probijanja opne, zaštitne membrane koja štiti svet fikcije od sveta čitalaca. Kad god probijamo opne između svetova, stvari postaju skliske. Razbija se čvršće ukalupljenje u fabulu, i čitalački spokoj u šta da se veruje u priči. Priča izvire iz priče i u svom nastajanju preti rušenjem „realnosti“ glavne priče. Od tada, u principu, ne možemo ni na koji način biti potpuno sigurni  u nešto. Zahvata nas nesposobnost da se dosegne izvesnost o stvarnosti. Priča se „umnožava“, u sebi sadržeći nekoliko umetnutih priča. Od svih narativnih oblika, ovakva fabulacija najviše polaže na dve stvari: na vlastito umeće i na zadovoljstvo. Takva nam priča otkriva zadovoljstvo konstruisanja, zadovoljstvo u formi. Čitalački hedonizam nije ometen nego je stimulisan svešću da se nešto čudno događa. Vlada polifonija glasova. Za mnoge od priča ne može se odrediti pripadaju li stvarnom iskustvu onih koji ih izgovaraju ili njihovim maštanjima, jer variraju u stupnju objektivnosti i veze s ostalim zbivanjima. Ta neizvesnost ponajviše važi za Batesa.

     Ovo što nam priređuje Noć bez kraja se inače još naziva „ogoljavanje postupka“, pripovedačka samosvest, pozivanje čitaoca na saučesništvo, „gubljenje“ kontrole nad onim što se pripoveda... Jednostavnim rečnikom rečeno, to je svako „obraćanje publici“. Međutim, ako metanaracija u sebi sadrži i eksplicitno raspravljanje o prirodi priče kojoj pripada ili o prirodi fikcije kao takve, što je slučaj u Noći bez kraja, reč je o autorefleksivnoj metanaraciji. Osobine tipične za postmodernu fikciju, mada, setimo se, „obraćanje publici“ postoji od kako postoji pozorište.
  Mag pripovesti koji je i sam lik

     Obratite pažnju da Carlos Trillo u većini stripova (Noć bez kraja, Iguana, Braća Špageti i još dosta drugih stripova s Mandrafinom, zatim Fulù koju je radio s Eduardom Rissom) uopšte ne govori kroz pripovedača u trećem licu, ne koristi didaskalije s neupravnim govorom nego se uvek služi direktnim glasovima junaka. Priča nastaje iz situacije i lišena je nepristrastne„objektivnosti“.

     Primetićete još nešto u ovim metanarativnim igrarijama. I Milton Bates i Tropico, kada se prvi put obrate čitaocima, osvetljeni su Mandrafininim reflektorom kao u pozorištu (table 6 i 14; koristim reference na table koje su više generičke, a ne stranice, pošto je broj tabli uvek isti, osim ako urednik nije brljao po stripu, a broj stranice će varirati od izdanja do izdanja, zavisno od grafičko-tehničkog oblikovanja). Kada Topiko kaže čitaocima, „Znam ja vas. Vi volite slike uz priču, je li tako?“, to je već primer autorefleksivne metanaracije. Tropico se dotiče Mandrafininog postupka, koji se odvija baš u ovom trenutku, dakle načina na koji će Mandrafina izabrati da vizuelno ispriča ono što nam priča sama Tropico! Od tog trenutka Mandrafina više ne prikazuje Tropico nego „unutrašnji mentalni film“ njenih reči, tok njene pripovedačke sveti. Mi postajemo oči od Tropico, njeno mentalno oko, način kako ona zamišlja ono što nam priča. I sam Donaldov komentar ucenjivačevih fotografija koje mu pokazuje Melinda može se punopravno doživeti kao metanarativan. Da li on komentariše same fotografije ili način na koji Mandrafina dočarava progresiju erotske intimnosti na njima? Nemoguće je razdvojiti ove dve mogućnosti.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28,
     Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)



povratak na vrh

    IZLOŽBA
05.04.2014.
Press: System Comics


povratak na vrh

    STRIP: CANE
05.04.2014.
Autor: Goran Milenković
    INTERVJU: ŽIVOJIN TAMBURIĆ
04.04.2014.
Piše: Stripovi.com

     O SADAŠNJOSTI I BUDUĆNOSTI STRIPA

     Intervju sa Živojinom Tamburić, nepopravljivim strip entuzijastom, suautorom knjige „Stripovi koje smo voleli“, urednikom strip-portala „Modesty Comics“, urednikom nakladničke kuće „Omnibus“. U nastavku slijedi i intervju s njegovom kćerkom Tijanom, manekenkom i povjesničarkom...

     1. Odakle želja za pravljenjem strip-portala „Modesty Comics“?
     Preko 50 godina čitam stripove i uživam u ovoj fascinantnoj umetnosti, pri čemu naši autori ne zaostaju za svetskim. Često sam o tome pričao (i pisao) u inostranstvu, ističući neobično jaku strip scenu ex-YU, kao i novih država posle ex-YU. Poželo sam da potvrdim svoje reči, ali i da zaista pokažem svetu koliko su jaki naši autori, pa sam se udružio sa Zupanom i Stefanovićem i posle četiri godine rada izdali smo 2011. godine knjigu Stripovi koje smo voleli - izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivse Jugoslavije u XX veku. Knjiga je odlično prihvaćena širom bivše YU, nagradjena kao izdavački poduhvat 2011. godine na "Sajmu knjiga" u Beogradu, dobila pohvalne kritike u inostranstvu, tako da me je to ohrabrilo da nastavim sa predstavljanjem naših autora, najpre kroz „Omnibus“, izdavačku kuću u Srbiji, a sada i kroz „Modesty Comics“, website na engleskom jeziku.
     Nije mi poznato da je neko skorije sistematično predstavio naše autore na engleskom jeziku, osim knjige kratkih priča Balkan Comics Connection (urednik Vlado Nikolovski), pa je u pocetku stvaranja portal bila pre svega želja da promovišem nase autore, koji su uglavnom nepoznati na engleskom govornom području.
     Odmah posle ove početne ideje, koju je podržala i moja ćerka Tijana i pridružila mi se u radu, razvila se i ideja da čak I dalje pomognemo našim autorima i to time sto bismo prodavali elektronske knjige, originale i slicno. To je trenutni pravac našeg delovanja.
     Međutim, sve više raste naša nova želja da predstavimo kvalitetne autore iz celog sveta koji prave ono što volimo - autorske stripove. Dakle, ne 'najamničke' stripove, rađene po diktatu serijala ili izdavača, vec autohtone, osobene radove, jednake kvalitetnim ostvarenjima u literaturi i na filmu. Videćemo dokle ćemo dogurati sa ovim ambicioznim konceptom.
     2. Kakve su povratne reakcije 'publike' portala „Modesty Comics“ i tko zapravo čini 'publiku'?
     - Trenutno, redovni posetioci portala otvaraju na stotine stranica dnevno, ali je ukupan broj novih posetilaca još uvek relativno mali, što se može videti po broju zastavica sa novim posetiocima na prvoj strani portala. Takodje, mali broj posetilaca se registruje I ostavlja komentare.
     Koristim priliku da zamolim redovne posetioce da ostavljaju komentare na stripove (koje ja kontrolišem i mogu, po potrebi, malo I engleski da doteram) I tekstove na blogu (koji idu direktno na sajt). Naravno, posetioci treba da budu registrovani da bi mogli da ostavljaju komentare, sto je jedan minut posla. Dakle, mali napor a time bismo portal konačno učinili više 'interaktivnim', kao što mu piše u naslovu.
     Ipak, naš glavni trenutni zadatak je da proširimo glas o portalu I tu bismo bili zahvalni na svakoj pomoci – da budemo posavetovani, da budemo preporučeni, … Imamo stalni link na “Strip vestima”, na sajtu “Udruzenja stripskih umetnika Srbije”, na sajtu Paul-a Gravett-a I nudimo naše knjige za recenzije svakome ko je za to raspoložen. Naravno, stalno proširujemo broj autora I knjiga koje nudimo.

     3. Jeste li imali na pameti određenu dobnu/društvenu skupinu čitatelja dok ste otvarali portal?
     Portal, po našoj želji, pokriva autorske stripove, dakle stripove veoma bliske literaturi, ali tu ima stripova namenjenih kako odrasloj publici tako i namenjenih deci.

     4. Imate li suradnike ili je sav posao na Vama?
     - Urednički i prevodilački poslovi su na meni i Tijani. Plaćamo pomoć programera, software-skih kompanija koje daju pozadinsku podršku, ljudi koji tehnički pripremaju knjige i kompanije PayPal. Imamo besplatnu pomoć pisaca predgovora.

     5. Koje biste novije autore izdvojili?
     - Ima ih puno na portalu, a biće ih još i više. Izar Lunaček me je od srca nasmejao, Marko Dješka je da se smrzneš, Gašper Rus je „my cup of tea“, Wostok i Nikolić odskaču originalnošću, Kostja Ribnik i Mladen Oljača strašno obećavaju, ... Ne treba zaboraviti da imamo predstavljene i sjajne poznate autore kao što su Bunjevac, Gajić, Kordej, Milović, Sitar, Stevanović, ...

     6. Što mislite, koji bi stripovi mogli osvojiti mlade, mlađe i najmlađe čitatelje? Može li strip-scena izumrijeti, kakvu mu budućnost prognozirate?
     - Treba raditi stripove za najmlađe jer oni su budući nastavljači naše vrste strip zaljubljenika. Mi ćemo to na Modesty definitivno pokušati (Peggy Red, Zuzuko, …).
     Stripska umetnost neće izumreti sa dolaskom novih medija i umetnosti, kao što radio nije nestao sa dolaskom televizije. Stripovi u budućnosti će se razvijati na načine koje sada ne možemo ni da zamislimo. Za početak, biće sve više čitanja elektronskih stripova, verovatno će se ubaciti zvuk, a na dalje bice ko zna sve kakvih interaktivnih odnosa izmedju stripova I čitalaca.

     7. Sama pomisao na zvuk u stripu zvuči intrigantno! Kada i kako ste se Vi navukli na strip? Kažem 'navukli' jer se bavite njime desetljećima i, kako izgleda, nemate namjeru skoro odustati od njega...
     - Moja 'ovisnost' je započela u ranim šezdesetim godinama prošlog veka sa Crtanim romanima I Nikad robom.  Čitao sam i tadasnje magazine, Plavi vjesnik, Kekec, Politikin zabavnik, pa kasnije Panoramu,Zenit, a još kasnije uspeo sam da pročitam i stripove izdate pre mog rodjenja. Medutim, argumentovano tvrdim da su Crtani romani (Breccia, Blasco, Tarquinio, del Castillo, Macabich, Embleton…) i Nikad robom (Bogičević, Bednjanec, Žižović, Jovanović, Mitrović, Đurđić, …) bili i ostali, narativno i crtački, u svetskom vrhu stripovske produkcije.

     8. Ljubitelji pisane riječi skloni krajnostima strepe da će s vremenom digitalna izdanja potisnuti papirnata izdanja, dok oni umjereniji kritičari smatraju da će papirnata izdanja preživjeti doba digitalizacije jer se dobiva posve drukčiji osjećaj tijekom 'klasicnog čitanja s papira'. Na portalu „Modesty Comics“ stripovi se mogu čitati, ali i kupiti u elektronskom obliku. Mogu li papir i elektronika živjeti skladno ili će nalet elektroničkih izdanja izazvati svojevrsni sukob?
     - Kao pripadniku starije generacije čitalaca normalno da mi je papirna forma najdraža. Medjutim, deca danas od malena rade sa kompjuterima i digitalnim formama, tako da o budućnosti možemo samo da nagadjamo. Ono što znam na osnovu razgovora sa ljudima iz izdavačkih kuca, a tu uključujem i „Random House“, najveću izdavačku kuću na svetu, to je da broj prodatih papirnih knjiga stalno opada, a broj prodatih digitalnih knjiga stalno raste.

     9. Uspjeli ste prenijeti na kćerku ljubav prema stripu...
-  Stripovi i ljubitelji stripova još uvek imaju nekakav negativni predznak u medijima i kod zvanične kulture. Međutim, svi oni koji se odvaže da čitaju stripove, nađu nešto za sebe, evoluiraju svoj ukus tokom vremana i ostaju kao čitaoci. Tijanu nisam nagovarao da čita stripove, ali je sama probala i ostala da ih čita.

     Miroslav Cmuk/Živojin Tamburić
     Maruševec/London, januar/februar 2014.





     EKSKLUZIVNI DODATAK
     (O manekenki koja obožava stripove)!

     Dvojezični intervju s povjesničarkom i manekenkom Tijanom Tamburić, kćerkom nepopravljivog strip entuzijasta Živojina.

     1. Od oca je, pretpostavljam, došla ljubav prema
stripovima?

     - Otac me nikada nije forsirao da čitam stipove. Da me je terao, verovatno bih odbila, kao svaki drugi adolescent. Sama sam upala u zečiju rupu stripa, ali mogu da kažem da je to bilo moguće jer je moj otac imao punu kuću stripova. On mi je omogućio pristup tom sveta kroz koji još uvek šetam.

     2. Zašto stripove pretežno čita muški rod?
     - Možda je tako jer kad ljudi kažu 'stripovi' misle na superheroje i muške avanture i bitke, a to ne zanima veliki broj žena. Ali, primećujem da ‘anime’ ima puno ženskih čitaoca. “Anime Expo” u Londonu ima uvek puno žena obučenih u kostime omiljenih junakinja. Možda bi bilo više ženskih čitaoca ako bi bilo više stripova sa ženskim glavnim junacima.
     Za ozbiljne grafičke romane, gde nema superheroja, trebalo bi da se interesuju oba pola. Mene i mog oca uglavnom interesuju grafički romani (kao što su oni na našem portalu „Modesty Comics“). Ako ova podjednaka zainteresovanost nije statistički potvrđeno, onda ne bih znala da objasnim.

     3. Koji bi autor/naslov mogao čitatelja navući na devetu umjetnost?
     - Kao ljubitelj literature i neko ko je studirao istoriju na univerzitetu mene interesuju ozbiljni grafički romani. Autori kao Art Spiegelman i Craig Thompson bi trebali, po meni, svakoga da navuku. Na Modesty portalu, čitaoci bi mogli da krenu sa Iztokom Sitarom ili Gašperom Rusom - njihove otvorene i emotivne priče o ljudima će sigurno dotaknuti srca čitalaca.

     4. Što je s Bonellijem? Koje su šanse da se žensko biće navuče na strip čitajući Bleka ili Zagora? U mom dječaštvu djevojčice su rado pratile avanture Kapetana Mikija jer je bio sladak.
     - Nažalost, slabo poznajem Bonellijeve stripove. U Engleskoj sam od svoje druge godine, a ti stripovi se ovde ne izdaju i ne čitaju.

     5. U kojoj se mjeri strip danas, barem u Londonu, proučava na studijima povijesti umjetnosti i srodnim studijskim programima?
     - Postoji puno kurseva i diploma za kreativne umetnosti, pa se tu skoro uvek uguraju i ilustracija i stripovi. U Londonu je to uglavnom pod okriljem „University of the Arts London”. Treba pomenuti i veoma popularne poslediplomske kurseve u vezi sa stripovima na „Dundee University”, koji su pod vodjstvom agilnog Dr Chris Murray-a.

     6. Na prostoru bivše Jugoslavije može se zamijetiti da mladi sve manje čitaju stripove, odnosno da strip najviše konzumiraju pojedinci u ranim tridesetima pa nadalje. Kakva je situacija vani, izumire li postupno strip i u Engleskoj? Kakva bi budućnost mogla dočekati strip?
     - U Engleskoj postoji veliki interes mladih umetnika za strip što se može videti na stripskim okupljanjima i po stripskoj proizvodnji. Takođe, povećava se i interes čitalaca kako stripovi postaju sve raznovrsniji. Neki čitaju klasične stripove, neki anime, neki grafičke romane, a neki stripove koji se koriste u edukativne svrhe. Čini mi se da će raznovrsnost stripova u budućnosti biti još veća. Od novih formi, kao što su na primer animirani filmovi gde se svi kadrovi snime sa glumcima, a onda se svaka slika crta i boji da izgleda kao animirani film (!), do korišćenja raznih elektronskih platformi za čitanje u svakoj situaciji - Apple, Kindle, EPUB.

     Miroslav Cmuk/Tijana  Tamburić
     Maruševec/London, januar/februar 2014.

     
[Objavljeno: www.stripovicom.com, Zagreb, 16.02.2014.godine]

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
04.04.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
Odabrane priče #25
:
Morska strava

380 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com


Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    IZLOŽBA BUGARSKOG STRIPA U LESKOVCU
03.04.2014.
Piše: M. M.


     PRVA INTERNACIONALNA
     IZLOŽBA BUGARSKOG STRIPA U LESKOVCU

     Leskovčani će 04. Aprila 2014. u 18:30 u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra biti u prilici da prvi van Bugarske vide Nacionalnu izložbu Bugarskog stripa. Naime, izložba koju je septembra 2013. godine u Sofiji otvorio predavač u Leskovačkoj školi stripa Marko Stojanović će, nakon izlaganja u svim većim bugarskom gradovima, biti premijerno postavljena van granica Bugarske upravo u Leskovcu.

     Građani Leskovca će imati tu retku čast da prvi vide ono najbonje što je nastalo u preko sedam decenija razvoja devete umetnosti u Bugarskoj, a otvaranju izložbe će prisustvovati i Petar Stanimirov, predsednik Odseka za stripa pri Udruženju likovnih stvaralaca Bugarske, strip autor Rumen Čaušev i vodeći bugarski strip teoretičar Anton Stajkov. Leskovac nije slučajno dobio tu privilegiju da bude prvi strani grad u kokme će ova izložba biti postavnjena, budući da postoji dugačka saradnja između Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ i bugar-skih strip autora. Ta saradnja će biti krunisana potpisivanjem protokola o saradnji i zvaničnim „bratimlje-njem“ Leskovca i Sofije na polju stripa, što je prvi takav slučaj na području Balkana i Evrope.

     Organizator izložbe je Leskovački kulturni centar, a suorganizator Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“.


povratak na vrh

    POZIVI NA SARADNJU
03.04.2014.
Priredio: Strip vesti

     “SRBIJA I EU”


     KONKURS KARIKATURE I STRIPA

     PRAVILA UČEŠĆA
     1. TRAJANJE: Konkurs traje od 31. 3. do 25. 4. 2014.
     2. TEMA: “Mitovi I predrasude”. Kako mi vidimo Evropu, kako Evropa vidi nas!
     3. UČEŠĆE: Svi građani Srbije, stariji od 16 godina koji su profesionalni ili amaterski crtači stripa i karikaturisti, mogu da učestvuju na konkursu. Članovima žirija nije dozvoljeno učešće na konkursu.
     4. MAKSIMALAN BROJ RADOVA KOJE JEDAN UČESNIK MOŽE POSLATI: 1
     Radovi koji se šalju na konkurs moraju da budu skenirani (najmanje 300 dpi) originalni nacrtani ili odštampani (digitalni radovi) stripovi i karikature, u crno beloj tehnici ili koloru. Pisano obrazloženje nije potrebno priložiti uz karikature.
     Ograničenje za stripove je jedna tabla.
     Potrebno je da uz rad budu dostavljeni sledeći podaci : ime rada, ime i adresa autora, broj mobilnog telefona i kraća biografija.
     Radovi moraju biti originalni - ne smeju biti radovi koji su već ranije štampani. Sve grafičke tehnike su dozvoljene.
     5. FORMAT: Radovi moraju biti poslati u elektronskom formatu (PDF-JPG) na sledeću adresu : competition@euinfo.rs (minimum 300 dpi).
     6. COPYRIGHT: Učestvovanjem na konkursu, svaki učesnik daje Delegaciji EU u Srbiji dozvolu da objavi njegov rad i da ga koristi.  Svi finalisti daće Delegaciji EU prava da objavi njihove radove u brošurama, katalozima, kalendaru i medijima.
     7. NAGRADE:
     Prva nagrada: Pobednik konkursa osvojiće vaučer u vrednosti od 500 evra za kupovinu, po svojoj želji, proizvoda u prodavnicama Gigatrona (IT i tehnička oprema)
     Druga nagrada: Drugonagrađeni će dobiti vaučer za preuzimanje proizvoda u istim prodavnicama u vrednosti od 350 evra.
     Treća nagrada: Trećenagrađeni dobija vaučer u vrednosti od 250 evra za nabavku proizvoda iz istog lanca prodavnica.
     Za sve učesnike  ostale učesnike (17) čiji su radovi izabrani da budu prikazani na izložbi: vaučer pokloni u vrednosti od 30 evra. priborom za crtanje u vrednosti od 30 evra. Ambasade zemalja članica EU obezbediće nagrade za finaliste, tj. sve one koji će učestvovati na izložbi.
     8. OCENJIVANJE
     Žiri koji će odlučivati o pobednicima čine tri poznata srpska karikaturista i crtača stripa - Predrag Koraksić Corax, Marko Somborac i Aleksandar Zograf, zajedno sa po jednim predstavnikom Delegacije EU, Informacionog centra EU i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije. Žiri će ocenjivati sve primljene radove u skladu sa profesionalnim standardima. Svi radovi koji sadrže govor mržnje, u bilo kom obliku, biće odbačeni. Pobednici će biti obavešteni o odluci žirija krajem aprila. Odluke žirija su konačne i na njih ne postoji pravo žalbe.
     9. KATALOG
     Izabrani radovi biće predstavljeni u katalogu izložbe. Autori tih radova dobiće primerak kataloga na poklon tokom dodele nagrada.
     10. SLANJEM RADA NA KONKURS, SVAKI UČESNIK PRISTAJE NA PRAVILA UČEŠĆA
     11. IZLOŽBA
     Povodom 9. maja Dana Evrope biće organizovane dve izložbe finalnih (17) radova  u Knez Mihailovoj ulici od 8. do 11. maja, i u Tržnom centru Voždovac stadion od 9. do 18. maja. Planirano je da izložbe otvori i nagrade uruči šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, ambasador Majkl Davenport, a na otvaranju izložbi biće  pozvani ambasadori zemalja članica Evropske unije u Srbij, Ministar kulture i informisanja i mediji.
     Početkom juna organizovaće i dve izložbe radova u Novom Sadu i Nišu.
     12. SVE SPOROVE REŠIĆE ORGANIZACIONI KOMITET

     
E-mail: info@euinfo.rs
     Web:  www.euinfo.rs
     Facebook: www.facebook.com/euinfo.rs
     Twitter: www.twitter.com/euicbg
     Youtube: www.youtube.com/euicbg

povratak na vrh

    STRIPOLIS U ŠTAMPI!!!
31.03.2014.
Press: Stripolis

     STRIPOLIS No-05. Uskoro izlazi iz štampe!
     Želimo da vas obavestimo da se u ovim trenutcima upravo štampa peti po redu broj Stripolisa. To znači da uspevamo da istrajemo na trnovitom putu unapređenja stripa koji smo zacrtali pre pet godina. To takođe znači da ćete uskoro moći da uživate u njegovom sadržaju.
     O svemu ostalom saznaćete u narednim "Strip vestima".
     Tim Stripolisa



povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
31.03.2014.
Autor: Simon Vučković
    POZOR, DELO! V FRANCIJI!
30.03.2014.
Piše: Stripburger


     Stripburgerjeva razstava Pozor, delo!/Attention, work! nadaljuje svojo mednarodno popotovanje – od 4. do 29. aprila 2014 bo na ogled v Le Garage L. v Forcalquieru, Francija.

     Le Garage L.
je generator nove umetniške produkcije, vezane na grafiko in strip. Je umetniški kolektiv in produkcijski studio. Povezujejo se z drugimi avtorskimi skupinami in lokalnimi institucijami, razkrivajo in soustvarjajo nove umetniške smernice ter organizirajo raznovrstne dogodke, kot so razstave, delavnice in predstavitve, ukvarjajo  pa se tudi z založništvom. V svoje projekte aktivno vključujejo tudi publiko. Že osmo leto zapored svoj delovni prostor namenjajo prezentaciji projektov sorodnih producentov in samostojnih avtorjev.

     Stripburgerjeve barve bosta na jugu Francije zastopala stripovska avtorja David Krančanin Jakob Klemenčič. Med svojim obiskom bosta ustvarjala v grafičnem studiu Le Garage L., ki omogoča uporabo različnih grafičnih tehnik. Družbo jima bo delala Stripburgerjeva stara znanka in redna sodelavka, hrvaška stripovska avtorica Dunja Janković. Delovno sodelovanje se bo nadaljevalo tudi v mesecu maju, ko bo bo v Le Garage L. ustvarjal in razstavljal še en Stripburgerjev dolgoletni sodelavec, priznani finski stripovski ustvarjalec Jyrki Heikkinen.

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (134)
30.03.2014.
Piše: Zoran Đukanović


     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (2)

     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina


     Mandrafina je crtač koji se oseća komotno u žanru. Ulaženje u artističke vanžanrovske vode bilo bi za njega svakako skliskiji teren. Potpisnik ovih redova ne deli mišljenje da su Trillo i Mandrafina u Braći Špageti (Spaghetti Brothers) potpuno harmonično premostili jaz između žanra i egzistencijalne autentičnosti koja, nesumnjivo, na trenutke proplamsava u tom serijalu. Imam utisak da Braća Špageti povremeno zapadnu u paradoks zvani “ni riba ni devojka” gde se momenti autentičnosti doslovno tuku s žanrovskim kanonima, u čemu uvek pobeđuje žanr. U Špagetima taj egzistencijalni trenutak kao da ne bi da prizna žanrovsku formulu, a formula je prejaka da bi se s njom mogao izboriti. Nije svako poigravanje žanrom i klišeima ovog tandema podjednako uspešno. Taj odnos je srećnijom alhemijom uspostavljen u Noći bez kraja i Iguani. Zato uživajmo u diptihu u kome su autori doživeli vrhunac, i grafički i narativno. To carstvo su upravo Noć bez kraja i Iguana gde se sapunica veoma očešala, ali ne i spoplela o politiku.

     Što se Mandrafine tiče, zajedno s briljantnim stripovima bez reči i El Pinon Fijo, takođe rađenim s Trillom (nešto od nemih stripova se moglo videti u Stripoteci), kao i potpuno očaravajuće crtanim stripom Metro-Carguero s Enrique Brecciom, Noć bez kraja, pa i Iguana su crtački vrh. Ako je neophodno na tom vrhu izdvojiti jedno delo, onda je to Noć bez kraja. Tek za svima ovim nabrojanim dolaze Braća Špageti koji su po tiražima i popularnosti kod najšire publike svakako nadmašili ostale.
Beda i romantizam sapunice 

     Mandrafinina strast poteza četkicom, ko što rekosmo, uporediva je s Frankom Robbinsom, ali svakako i s jednim  sasvim drugačijim uzorom koji je prethodio Robbinsovom - Albertom Brecciom. Više je nego evidentno da su mnogi njegovi rani stripovi bili pod direktnim Brecciinim uticajem. Breccia mu je bio i zvanično profesor dok je Mandrafina, nakon studija socilogije, otišao da studira IDA (Institute for Art Directors). Njegov strip El condenado (Cayenna – italijansko izdanje) iz druge polovine sedamdesetih, po scenariju Guillerma Saccomanna, odlično pokazuje njegov crtački razvoj, od direktnog sleđenja Breccinih uticaja do otkrivanja samosvojnog stila. Međutim, dok je Breccia genijalni vizuelni rezbar, Robbins i Mandrafina su se bavili nešto zabavnijim svetom tame koja svetluca. Otkrili su to u presijavanjima crne ženske kose i odsjajima nakarminisanih usana. Legitimno kao izbor. Šta je Mandrafina preuzeo od Franka Robbinsa? Mnogo toga, počevši od načina tuširanja  kosa dekadentnih i egzotičnih dama, pa sve do prugastih odela gangstera i ne samo gangstera. Pre svega, apsorbovao je u svoj crtački stil hedonizam kolonijalne avanture sa svom pratećom ikonografijom. Mandrafina, kao i Robbins, priređuje za svoje čitaoce praznik epohe avanturizma.

Obratite pažnju na način na koji on crta šake muškaraca. Prikazuje ih kvrgavo i „izgužvano“, kao što to čini s odećom. Slična stvar je i sa „zgužvanošću lica“, pravom noar dotrajalošću promašenih sudbina. Sva ova „deformisanost“ nikada ne dovodi u pitanje anatomsku strukturu, za razliku od mnogih koji, da bi postigli utisak oronulosti likova gube kontrolu nad anatomijom i sve što postižu jesu „gumasto-testasta lica“, od čega je patio recimo pozni Alan Ford Paola Piffarerija (njegovi stariji radovi u realističkoj stilizaciji, kao Fouché i drugi istorijski stripovi, su mi znatno dopadljiviji).
Epizodisti. Ono što razdvaja crtačke majstore od jednostavno crtača je, pored svega drugog, i neiscrpnost psihološke energije da uvek iznova dočaravaju lica koja će nas u trenutku opčiniti i odmah zatim nestati zauvek iz priče. Da li je u pitanju rasipničko traćenje lica koja bi imala još mnogo štošta da kažu? Ova neograničena potrošnja fizionomskih i karakternih tipova je granica koju je zaista teško doseći i ne zavisi samo od crtačke veštine nego isto toliko od toga kakav je crtač psiholog i koliko je bogat njegov raspon ulaženja u lica i duše ovih „slučajnih prolaznika“ koji defiluju kroz njegove stripove. Mandrafina jeste majstor epizodista, oni su kraljevski domen njegove ekspresivnosti. U kratkom intervalu, koji se meri jednim ili s nekoliko prizora, oni „kradu šou“ od glavnih protagonista. Međutim, njihova svrha nije da ih doslovno zapamtimo, reč je o čitavoj galeriji koja promiče upravoda bi nestala. Ne, uopšte nije reč o traćenju niti rasipništvu, naprotiv, namera je da nas zapahne bogata vizuelno pripovedačka tekstura! To je vrednost kondenzovanog trenutka. Bez ovoga, pravi avanturistički hedonizam nije moguć.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28, Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)

povratak na vrh

    POZIVI NA SARADNJU
30.03.2014.
Priredio: Svet stripa


     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje, 29. juna 2014. godine, a pravila su sledeća:
     1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
     2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika.
     3. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od 1 table do 8 tabli.

     Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

     Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša. Pored toga, početkom jula biće organizovana izložba odabranih radova na Međunarodnoj strip-konferenciji „Kragujevac, 2014. godine“.
     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“.

     Budžet ovog projekta ograničen je, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,
     SVET STRIPA

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
29.03.2014.
Press: Veseli četvrtak





Mari Misterija #27:
Poslednji Konvoj
scenario: Paolo Morales
crtež: Fabio Grimaldi


160 strana • 320 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com


Veću sličicu naslovne strane možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!

povratak na vrh

    STRIP: CANE
29.03.2014.
Autor: Goran Milenković
    IZLOŽBA STRIPA
27.03.2014.
Press: System Comics



povratak na vrh

    KOMIKAZE poPULI...
26.03.2014.
Press: Komikaze

     U Puli nas očekuje tjedan stripa, vinila i umrežavanja otpora!
     Evo što nam sve u tri dana prvog proljetnog tjedna u godini DC Rojc s ponosom predstavlja:
     Mjesto radnje: Dnevni boravak DC-a Rojc, Gajeva 3, Pula

1) vrijeme radnje: četvrtak, 27.03.2014. s početkom u 19 sati
     SPIRALA VINILA – mala slušaonica na 33 i 45 okretaja
     tema večeri: „Punk-rock škola“
     vinil-maher večeri: dj Bebe
     (Spirala vinila – mala slušaonica na 33 i 45 okretaja novi je program Dnevnog boravka u kojem će nas u mjesečnom ritmu ljudi „od vinila“ kroz tematski osmišljene glazbene večeri i preslušavanje glazbe s vinila upućivati u znanje o tom i takvom nosaču zvuka koji za sve prave poklonike glazbe posjeduje gotovo mistično značenje…)
     rojcnet.pula.org

2) vrijeme radnje: petak, 28.03.2014. s početkom u 19 sati
     TRIBINA „Umrežavanje otpora“
     Tribina o umrežavanju udruga civilnog društva i građanskih inicijativa koje se bave raznim društvenim pitanjima. Sudionici, gosti i govornici: BRID – baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Građanska inicijativa Muzil, radnici Arena trikotaže, Udruga Pravo na grad, te predstavnici Glasa Istre, Zadruge Praksa i Saveza udruga Rojca.
     www.radnickaprava.org

3) vrijeme radnje: subota, 29.03.2014. s početkom u 20 sati
     Izložba stripa – „Komikaze poPuli“ – najnovije vijesti iz Komikaze stožera!
     “Komikaze poPuli” predstavljaju:
     - neki stari, a bogami i novi autori i autorice sa svježim novinama s Komikaze kioska!
     - netom objavljeni posljednji broj Komikaze webzina #35 – komikaze.hr/issue/35
     - upravo pokrenuti web portal Zombi Proleter i ZP vizuali – zombiproleter.org,
     - izbor iz zadnjeg tiskanog Komikaze printanog albuma #12
     www.komikaze.hr / http://komikaze.hr/wiki/29-3-2014-izlozba-komikaze-populi-pula
     www.facebook.com/komikaze.hr

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
27.03.2014.
Priredio: SVesti


     INTERVJU: VLADIMIR ŠAGADIN

     NAJBOLJI STRIP KOJI SAM ČITAO
     U POSLJEDNJE VRIJEME JE 'BREAKING BAD'


     'Da bi se zavoljelo strip, ta ljubav se morala razvijati u nesretnim devedesetima, kada je sve bilo u undergroundu i u fanzinima. Trebalo je vremena da pohvatamo konce i vidimo kamo je strip otišao, u devedesetima. Da vidimo te 'graphic novele', da upoznamo Moorea i Millera, pročitamo 'Mausa'... Da vidimo da je strip odrastao, kao i mi', kazao je u intervjuu izdavač, dizajner i novinar Vladimir Šagadin te tvrdi da je 'najbolji strip koji je čitao u zadnje vrijeme – televizijska serija 'Breaking Bad'

     Vladimir Šagadin, dizajner, novinar i osnivač izdavačke kuće 2x2, jedan je od omiljenih domaćih recenzenata stripa, a u posljednje vrijeme pažnju je privukao objavljivanjem jedinstvenog strip albuma 'Priča o teti Mandi' mlade autorice Ivane Pipal.

     Sa svestranim i zabavnim izdavačem razgovarali smo o njegovoj trajnoj zaljubljenosti u različite svemire devete umjetnosti, i novim pothvatima – voditeljskoj ulozi u zabavnoglazbenom talk-showu 'Šlep Šou'.

     Kako izgleda Vaše prvo sjećanje na ulazak i 'inicijaciju' u svijet stripa?
     Kao i svi rođeni u sedamdesetim godinama u bivšoj državi, sjećam se živo trčanja na trafiku s novcem da kupim strip. Tada je strip bio dio popularne i masovne kulture. Imam osjećaj kao da su tada svi čitali stripove.

     Čini se da samo probrani nalaze put do Vaše izdavačke kuće. Opišite nam kako ste zavoljeli strip?
     Da bi se zavoljelo strip, ta ljubav se morala razvijati u nesretnim devedesetima, kada je sve bilo u undergroundu i u fanzinima. Trebalo je vremena da pohvatamo konce i vidimo kamo je strip otišao, u devedesetima. Da vidimo te 'graphic novele', da upoznamo Moorea i Millera, pročitamo Mausa... Da vidimo da je strip odrastao, kao i mi.
     Recenzije stripa došle su prirodno, godinama sam radio kao grafički urednik po novinama svih vrsta pa sam imao priliku objavljivati tekstove o stripu. U nekom manjem obimu, stvar se zadržala do danas. Postoje stripovi zbog kojih poželiš ljudima reći koliko su dobri.

     Za razliku od sjajne Fibre i osnivača Marka Šunjića, koncentriranog na približavanje već kultnih djela hrvatskoj publici, Vaš izdavački rad usmjeren je na novo, pomaknuto, pomicanje granica. Jesu li to svjesni i 'žanrovski' odabiri ili je stvar upravo suprotna – djelovanje u limitima financijskih i društvenih ograničenja?
     Fibra je najbolji izdavač stripa u regiji i Šunjić je odradio golem posao ne samo u objavljivanju kultnih djela, nego i, ne treba zaboraviti, domaćih autora (sjajni 'Ženski strip na Balkanu', 'Zlatka', 'Svebor i Plamena'...). Također, Fibra je i uspostavila standard za to kako treba izgledati strip-knjiga kod nas.
     Što se tiče moje izdavačke kuće 2x2, riječ je o osobnom projektu objavljivanja knjiga za dušu.
     Želim da te knjige imaju riječi i slike, da vizualnost u njima bude važna. I želim surađivati s domaćim autorima. U pitanju su ponajprije stripovi, ali i slikovnice, art bookovi, knjige ilustracija... Što god, samo da se gleda i čita. Da bude dobro, najbolje što može biti. I da očudi svijet na poseban način.

     Otkrili ste mlade i talentirane autorice Saru Divjak, Sonju Gašperov, Ivanu Pipal, možemo li ih prozvati 'uzdanicama' naše suvremene scene? Inače, što se u tim sferama događa u posljednje vrijeme?
     Autorice koje sam dosad objavio upoznao sam kroz Macanov magazin Q i na 24-satnom crtanju stripa koje organiziramo već četvrtu godinu u suradnji s ALU-om na Jabukovcu i prof. Ines Krasić. Svi radovi se mogu vidjeti na adresi www.24satnocrtanjestripa.com. Taj crtački maraton pokrenuo je Darko Macan. Također, te autorice Fibra je objavila u antologiji 'Ženski strip...', tako da i to ukazuje na svojevrstan fenomen s agilnim ženskim autoricama.
     Radi li se o uzdanicama, ne znam, vrijeme će pokazati jer autori/ce nisu jedini faktor na domaćoj sceni. Ali sam neobično ponosan što sam imao i imam priliku surađivati sa Sonjom Gašperov, Sarom Divjak, Ivanom Pipal i Irenom Jukić Pranjić, koje sam dosad objavio. Siguran sam da će 'Vučine' Sonje Gašperov postati kvalitetan i prepoznat strip-serijal u idućim godinama, kao i da će Ivana Pipal još jednom zasjati kao u 'Priči o teti Mandi'. Što se tiče Irene Jukić Pranjić, objavio sam 'Požudu', knjigu ilustracija koje su nastajale tijekom rada na animiranom filmu, a koji se nalazi na DVD-u priloženom uz knjigu. Takve igre s medijima pričanja me vesele. S Irenom će tih igara još biti, siguran sam.

     Što pripremate za objavljivanje u bliskoj budućnosti i kakvi su uvjeti u kojima djeluju male izdavačke kuće poput Vaše?
     U tijeku su pripreme na 'Dnevniku' Sonje Gašperov, koji ćemo predstaviti na CRŠ-u i Mafestu ove godine. Riječ je o još jednim Vučinama, ali ovaj put kao dnevnički autoričini crteži.

     Autor: Gordana Kolanović
     Lucija Bušić / tportal.hr (Foto)
     Na sajtu "Tportala" više fotografija i likovnih priloga!!!

     [Objavljeno: tportal.hr, 25.03.2014.godine]

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
24.03.2014.
Autor: Simon Vučković
    PODRŽIMO UNFINISHED CITY...
23.03.2014.
Piše: Bob



     ...strip koji svojim kvalitetom uistinu obećave i zaslu-žuje punu podršku!!! (zm)

     S iznimnim veseljem i velikim ponosom objavljujem kako je kampanja na Kickstarteru za moj novi strip-album konačno krenula!
     www.kickstarter.com/projects/...2/unfinished...


     Unfinished City je kriminalistička drama u duhu na-jboljih BBC-jevih serija, a radnja priče odvija se u gradu Nikšiću, u Crnoj Gori. Scenaristi su Benjamin Dickson i Silvija Martinović. Benjamin je iz Bristola, a Silvija iz Pod-gorice, ali je živjela u Nikšiću neko vrijeme. Sama priča je, zahvaljujući Silviji, inspirirana stvarnim događajima, dok Benjamin daje viziju Balkana viđenog kroz zapadno-europske oči, ali bez osuđivanja i snobizma.

     Evo i linka na pdf fajl sa prvih 20 stranica stripa:
     www.unfinishedcity.com/preview.htm

     Unfinished City je projekt kojeg sam s velikim guštom počeo raditi, ali ću ga jedino uz vašu pomoć s još većim guštom privesti kraju.

     Hvala na pažnji i do čitanja!




povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (133)
23.03.2014.
Piše: Zoran Đukanović


Njen ulazak u priču

     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (1)


     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina

     Roman Itala Calvina Ako jedne zimske noći
     neki putnik
(1979), jeste roman o romanu i
     predstavlja razdjelnicu koja posve eksplicitno
     obilježava prodor postmodernističkoga
     postupka. Odustajući od klasične naracije i
     fabuliranja, autor samu fikcionalnu prozu kao
     takvu, te njezinu recepciju, čini tematskim
     središtem djela, pri čemu klasični psihološki
     mehanizmi koji prate recepciju tradicionalne
     pripovjedne proze zapravo bivaju izigrani.
     Uz naglašen odmak, autor je stvorio uzoran
     primjer svega onog što se danas naziva
     metatekstualnim, metanarativnim i
     metafikcionalnim odnosom,
     intertekstualnošću i autoreferencijalnošću,
     a što su tipične oznake postmodernističke
     proze. Roman Itala Calvina neodoljiv je spoj
     zanosa i misterije, čitanja i putovanja,
     biblioteke i sveta. Ovo ironično i duhovito delo
     više je od avanturističke potrage za knjigom,
     čitateljkom i pričom koja čeka na svoj kraj.
     (internet najava za jedno od brojnih
     izdanja Calvinovog romana)



     Zvučna kulisa prvih prizora stripa Noć bez kraja je pesma pijanca. “Zavodljivo kao ruža, ti mi prilaziš...” Dok pesma traje u čitaočevim ušima, iz tame noći Ona ulazi u prizor. U letnjoj odeći, sva bela, mekanih kretnji i mekih udova, hoda na pola puta između erotičnosti i krotkosti. U montažnom imaginariju kolaža spojenih prizora prve table mi (ne ona) prisustvujemo grupnom silovanju. Kakvo li je to mesto u kome se naša priča zbiva? Selo, negde u Južnoj Americi, to ćemo ubrzo shvatiti. Vidimo udžerice, egzotične u svom siromaštvu, a siromaštva mogu izgledati egzotično samo kad u njih banemo od spolja. Crkva se nalazi u neposrednoj blizini silovanja, kako već pristoji licemerju mnoštva institucionalnih religija. Da bi se “uravnotežio” kontekst priče pred nama, pored silovanja u desnom uglu, u levom (tu je i mesto socijalno obojenim, “levim” komentarima, zar ne?) srećemo oružanu pljačku koja biva smesta podrugljivo kontrapunktirana bedom i ironijom praznih džepova onoga koji je trebalo da bude opljačkan. Ipak, od ovih sumornih misli, već u sledećem prizoru vraćamo se mekim stopalima u isto tako mekoj obući. Ona zastaje, lagana letnja haljina se više ne zanosi u hodu. Prilazi prosjaku. U istom prizoru naša pažnja čini “zum unatrag” usmeravajući se na uličnog prosjaka koji izgleda siromašnije od većine evropskih. Zaronjene glave među kolena, on trune u meditaciji potpunog neiščekivanja.
Čujete li me gospodine Rejnozo, ja ulazim u vaš život  
                                             Ovako se strip Noć bez kraja otvorio pred nama. Dok junakinja nastavlja svoje traganje, surećemo se s arhetipskim toposima noar žanra: beznadnost, pijanstvo, egzotičnost fizionomija, izgubljene duše, promukli ženski glasovi, za koje Carlos Trillo kaže, kao isprani petrolejom. Pred nama je oronulost i izgužvanost sveta u koji ulazimo zajedno s damom. A ona је naizgled čista suprotnost tom svetu, „meka koža, lice madone, kretanje poput devojčice“ govori jedan glas, o kome ćemo nešto kasnije. Svaki dalji prizor figure u hodu i njihanja letnje odeće je upoznavanje s njenom vrstom seksipila, idiolektom govora tela. U trenutku dok se damino traganje za Donaldom Reynosom završava, ne možemo da budemo u potpunosti nesvesni njenih bedara, stomaka, stražnjice, i to važi i za muškog i za ženskog čitaoca. Portretisana je tokom čitavog stripa u punom rasponu između device i bludnice, što ovaj lik čini polimorfnim, premašujući uobičajene standarde noara. Mandrafinina vizuelna naracija, i čvrsta namera u ovakvom portretisanju, ima opsesivnu komponentu, uvukla vas je u sebe diktirajući šta će vam se taložiti u opažanju. Prehedonističko čitanje? Ne, nimalo. Majstor Trillo i majstor Mandrafina (za prijatelje i kolege Cacho) vrše nepogrešivu navigaciju našeg čitanja. Tome su služili svi ikonografski reperi žanra kojima su nas do sada zasuli. A tek smo počeli čitanje Noći bez kraja.

     I sada tek sledi potpuni noar – njeno lice koje je najzad trebalo da susretnemo nam se uopšte ne otkriva, najvećim delom ostaje pokriveno letnjim šeširom širikog oboda. Istovremeno, ona je uplovila u život Donalda Reynose. Nepovratno, kako i dolikuje noaru. Dodiruje mu kosu, ne sasvim nežno dižući njegovu usnulu glavu, glavu pijanca. Zatim mu pokriva usta da bi ga sprečila da izgovori njeno ime u trenutku kada ju je prepoznao. On zna ko je ona, ali drugi ne smeju da znaju.
Banana republika  
               Bogatstvo Mandrafininih egzotičnih fizionomija i odgovarajuće ikonografije ima onu snagu kakvu srećemo kod Franka Robbinsa. Kad otvorimo stranicu Džonija Hazarda (Johnny Hazard) iz zlatnоg perioda, pedesetih, mi smo već uronili  u svet nepogrešive prepoznatljivosti. U Noći bez kraja već počinjemo da slutimo u kojoj smo vrsti avanture, kom žanru, i podžanru. Isto tako, znamo da je to svet namenjen čitanju s hedonističkim predznakom. Taj vizuelni univerzum ima taman toliko naznaka karikaturalnosti koliko je potrebno da bi ga sa sigurnošću nazvali realističkom stilizacijom. Groteskni nanosi su tu za svrhe stilske finese, a ne da bi uzdrmali same temelje realizma kao što je to učinio Hugo Pratt u Cortu Malteseu, ili pak José Muñoz u Alacku Sinneru i stripovima nakon Sinera. Kao i od Antonia Parrasa, Mandrafinini radovi su praznik crtačke veštine, pod uslovom da mu, ako ste izdavač, date dovoljno vremena da bi pružio svu raskoš vlastitog talenta. I pored svih stilizacijskih udaljavanja u smeru karikaturalnog, i kod Parrasa i Mandrafine reč je klasičnoj realističkoj stilizaciji Caniff-Robbinsovog tipa. Štaviše, obojica su u nju uneli novu energiju, uz svo poznavanje dubinskih tajni majstora utemeljitelja ovog tako važnog pravca u rasponu stripskih stilizacija.

     U grupi najvećih argentinskih strip scenarista, bar onih koje su naši čitaoci imali dovoljno prilike da upoznaju, nalazimo Carlosa Trilla (mnoštvo stripova s Mandrafinom, Eduardom Rissom, Horaciom Altunom, Jordi Bernetom, Albertom Brecciom i Enriqueom Brecciom), zatim Héctora Germána Oesterhelda (Narednik Kirk, Ticonderoga i Ernie Pike s Hugom Prattom, Eternaut s Franciscom Solanom Lópezom i Rendal s Arturom Del Castillom), Carlosa Sampaya (Alack Sinner, Joeov bar, Sophie, Billie Holiday i mnogi drugi, najčešće s genijalnim José Muñozom). I nemojmo nipošto zaboraviti na scenaristu Alberta Brecciu samo zato što je još još poznatiji kao crtački mag. To su negde obrisi argentinskog reljefa, scenarista našoj publici dostupnih.
Pevaljka petrolejskog glasa i epizodisti  
               Trillo i Madrafina napravili su u Noći bez kraja ironičnu odu banana republici jer samo u njoj se može ostvariti ovakva egzotika avanture. Pečat ove pripovesti je osećanje nerealnosti praćeno surovošću političkog i svakodnevnog miljea banana republike. Svake banana republike. To je jedno od rodnih mesta za vrhunski pulp fiction. Nije reč o tome da je ova priča tužna (a jeste, samo na soap način) nego da je još tužnije pritiska teški kontekst argentinske socijalne istorije u vreme hunte. U Noći bez kraja vlada pricip ništa-nije-stvarno-i-sve-je-stvarno, jedan od najromantičnijih i najtraumatičnijih principa, kako fikcije tako i života. Argentinsko iskustvo Héctora Oesterhelda je jedno od najstravičnijih svedočanstava horor opere južnoameričkih diktatorskih režima.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28, Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)

povratak na vrh

    NEW KOMIKAZE WEBZINE IS OUT!
22.03.2014.
Piše: Komikaze

NEW KOMIKAZE WEBZINE IS OUT!

www.komikaze.hr/issue/35
~ New webzine #35 is out
!
Promotion will be in Pula @ Rojc
29th March 2014 @ 20h – MORE SOON!
Léo Quievreux
www.komikaze.hr/comic/l%C3%A9o-quievreux/35
~ leoquievreux.tumblr.com, http://leoquievreux.net
~ focus: design, music, graphic, comic ~ b. 1971 ~ France

Andy Leuenberger
~ komikaze.hr/author/andy-leuenberger
~ web: andyleuenberger.com
~ focus: cartoon, illustration, graphic design ~ Germany

Katie Woznicki
~ komikaze.hr/author/katie-woznicki
~ web: www.katwoz.com
~ focus: comics, hip-hop and other types of music ~ b. 1984 in America ~ lives in Belgrade, Serbia

Marko Kulinović aka Coolin
~ www.komikaze.hr/comic/marko-kulinovic/35
~ focus: comics, graphic ~ birth: 1992, Montenegro ~ student of graphic design in Novi Sad, Serbia

Pavao Kuharić
~ www.komikaze.hr/comic/pavao-kuharic-/35
~ web: www.behance.net/pavaok
~ focus: graphic design, illustration ~ b. 1987 ~ Croatia

Landrömer aka Christian Schmiedbauer
~ www.komikaze.hr/comic/landr%C3%B6mer/35
~ web: www.kauboiundkaktus.de
~ more: de.wikipedia.org/wiki/Landr%C3%B6mer
~ focus: comic, graphic design, photography, illustration ~ b. 1976 ~ Germany

Kostja Ribnik
~ komikaze.hr/author/kostja-ribnik
~ web: www.kostjaribnik.com
~ focus: comic, noise ~ b. 1979 ~ Bosnia and Herzegovina

Vančo Rebac
~ komikaze.hr/author/vanco-rebac
~ focus: comics, painting, illustration ~ b. 1978 ~ lives in Zagreb, Croatia

Wostok i Sanja
~ Sanja S. aka Sanja Stepanović Milošev comes from Sombor
Serbia. She usually works with Danilo Milošev Wostok;
~ komikaze.hr/comic/wostok-i-sanja/35
www.komikaze.hr/author/wostok
~ Serbia

Ivana Armanini
~ komikaze.hr/author/ivana-armanini
~ web: ivanaarmanini.net
~ focus: comics, illustrations, design, photography
~ Komikaze founder and coordinator from 2002~ Croatia/Slovenia

www.komikaze.hr

povratak na vrh

    COMICS FOR EQUALITY
22.03.2014.
Press: Strip vesti


     Milivoj Kostić je  godine učestvovao u projektu Evropske unije "Comics for Equality". Radovi strip autora sa migracionom pozadinom. Stripovi su podeljeni u tri grupe: rasizam, migracija i stereotipi, u koju spada i Koletov strip "Znak pitanja".
     Ovih dana  otvaraju se dve izložbe sa printovima radova, u Austriji i Bugarskoj. Tome je prethodila promocija na sajtu ComiX4, Facebook oficijelnoj strani i u vidu štampanog zbornika.

     NEXTCOMIC Festival, Wissensturm, Linz - Austria.
     21st  March - 18th April 2014

     Further information:bit.ly/1fcMMUT
     The "Comix4 =" exhibition shows selected works of "Comics for Equality" Award, the best comics of authors with a migration background. The comics deal with stereotypes, racism and migration stories in a creative way and stimulate thinking. Combating racism, xenophobia and discrimination in Europe are the goals. The project is funded by EU - funded fundamental rights and Unionsbürgerschaft program and Kus! Comics from Latvia, including winners of prestigious comic price of Angoulême, organized and presented. With guests David Schilter + Sanita Muizniece (kuš! Comics). It is, incidentally, also a free book of this project lie in the knowledge storm!
     Homepage Comics for Equality: www.comix4equality.eu
     Homepage Wissensturm: www.linz.at/bildung/wissensturm.asp
     Mon-Fri:. 8-18 clock, closed on public holidays
     www.nextcomic.org/ai1ec_event/comix4-comics-for-equality/?instance_id=143



     Vivacom Art Hall, Sofia - Bulgaria.
     25th March - 5th April 2014

      Further information: www.wcif-bg.org
      ИЗЛОЖБА НА АВТОРСКИ КОМИКСИ
      НА МИГРАНТИ 20.03.2014

      Изложбата ще включва 32 комикса събрани в  три категории – Стереотипи, Борбата срещу расизма, Истории за миграцията. Комиксите в тази изложба са на автори мигранти, адаптирали се към условията на живот в новата страна или сблъскали се с трудностите, езикът на омраза и расовата дескриминация, неразбирането и неприемането на различните. В рамките на изложбата ще се проведат и два уъкршопа по темата.
     Проектът ComiX4 = Комикс за Равенството има за цел да насърчи междукултурния диалог за борба срещу расизма в Европа и да постави на дневен ред културното движение срещу ксенофобия сред младежите, с участието на мигрантите. Страните взели участие в проекта са Италия, Естония, Румъния, Латвия и България, чрез Фондация „Работилница за граждански инициативи“.
     Откриване на изложбата: 25.03.2014 г. 18,30 ч. VIVACOM Art Hall
     www.wcif-bg.org/news.php..




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
22.03.2014.
Press: Veseli četvrtak


Zagor #80: Poslednja borba
piše: Diego Paolucci
crta: Alessandro Chiarolla



Dylan Dog #80: Put zagonetki
piše: Giuseppe De Nardo
crta: Daniele Bigliardo



Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda.

edicija
Veseli četvrtak
.

Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com


Veće sličice naslovnih
strana možete videti na
Facebook stranici
Strip vesti!!!

povratak na vrh

    STRIP: CANE
22.03.2014.
Autor: Goran Milenković
    BORDO - VJEČNA STRIPOVSKA MLADOST
18.03.2014.
Press: Vedis



     Jedan od najdugovječnijih aktivnih svjetskih stripaša Dovniković na sebi svojstven šarmantni i duhoviti način pripovjeda o svom radu, o zabranama s kojima se susretao, uspjesima I popularnošću koju je doživljavao, a pojedinosti svojim sjećanjima pojašnjavaju njegovi suradnici i urednici...
     Zanimljive i često vrlo uzbudljive priče protkane su brojnim fotografijama, arhivskim snimkama i dokumentima te detaljima Bordinih stripova.

     Priča o manje poznatom dijelu opusa velikana naše i svjetske animacije Borivoja Dovnikovića, dijelu koji se najvećim dijelom tiče njegovog stvaralaštva na polju stripa.
     Bordo (r. 1930. u Osijeku) je svoje stripove za tisak nudio još kao jedanaestgodišnji dječak u izbjeglištvu u Beogradu 1941, a s 15 godina objavio je prvi strip u dnevniku „Glas Slavonije". Upravo zbog Bordinog stripa „Udarnik Ratko" strip je od strane nove komunističke vlasti bio proglašen „kapitalističkom i antidržavnom tvorevinom" i bio je de facto zabranjen!!!
     Bordo i danas, u 83. godini života redovno crta stripove (u dječjem listu „Bijela pčela" redovno mu izlazi strip „Čipko i djed Filip") - po čemu ima status jednog od najdugovječnijih aktivnih crtača stripa na svijetu.
Neovisno od toga, u  proteklih 68 godina bavljenja stripom Bordo je dosegao vrhunske međunarodne standarde i dao veliki doprinos da Zagreb i Hrvatska posebice tijekom 50-ih i 60-ih godina XX stoljeća budu europske strip metropole!
     Za razliku od svojih kolega - stripaša Bordo je za junake uglavnom uzimao „ljude iz susjedstva", a tematika njegovih stripova je bila vezana za domaće podneblje. Neovisno od toga Bordini stripovi su objavljivani u inozemstvu i izlagani su na najvažnijim svjetskim festivalima stripa. Kada je 1991. emigrirao u Austriju egzistenciju svoje obitelji Bordo je osiguravao upravo crtanjem stripova za tamošnje dnevne i tjedne listove...

povratak na vrh

    STRIP BERZA BGD
18.03.2014.
Press: System Comics

     23. marta u Hepi centru i Velikoj sali SKC-a, u trajanju od 12h do 20h, održaće se Beogradska pred-prolećna berza stripova i figura.

     Ideja je da se na jednom mestu skupe deca i svi kolekcionari i ljubitelji pop kulture: stripova, filmova, fantazije i naučne fantastike, igračaka, akcionih figura, maketarstva i modelarstva, automobilčića i vozova, FRP strateških igara, Lego kockica, Mange i drugih žanrova, i da im između 30 i 40 izlagača sa svojom bogatom ponudom, omoguće da povoljno kupe, prodaju ili razmene nešto od gore navedenih kolekcionarskih predmeta.
     Na berzi će biti zastupljene sledeće grupacije ili kategorije:
     1. Stripovi: domaći, strani, novi, polovni
     2. Majice, duksevi i šolje sa omiljenim istorijskim, filmskim i stripskim junacima
     3. Akcione figure: Star Wars, Masters Of The Universe, Lord Of The Rings, filmske figure, DC Universe
         i Marvel Superheroji, Transformers, Anime i Manga, i mnoge druge...
     4. FRP – RPG strateške igre i kartični sistemi
     5. Kolekcionarski automobili i vozovi
     6. Udruženje ljubitelja Lego kockica - Beokocka
     7. Udruženje ljubitelja japanske pop kulture - Sakurabana
     8. Udruženje ljubitelja dela Tolkina
     9. Nakit i rekviziti za kostime inspirisani fantazijom i fantastikom
   10. Olovni vojnici i istorijske minijature
   11. Cosplay
   12. dečije nove i polovne igračke

     Cena ulaza je simboličnih 50din. za odrasle.

povratak na vrh

    ZOGRAF & PANČIĆ - VIZUELNA UMETNOST
12.03.2014.
Press: Francuski institut


     Vizuelna umetnost:
     Aleksandar Zograf & Teofil Pančić


     U okviru izložbe Moj život u stripu biće priređen razgovor sa ovim slavnim strip autorom iz Pančeva

     Četvrtak 13. mart - 18h
     Francuski institut, Knez Mihailova 31


     Od 2007. godine, Francuski institut predstavio je brojne srpske strip autore čija dela objavljuju francuske izdavačke kuće. Strip izložbe u Francuskom institutu postale su prava beogradska marka. Stripove Aleksandra Zografa od 1999. godine u Francuskoj objavljuje izdavačka kuća L'Association, koja objavljuje i autore kao što su Žoan Sfar, Trondhajm, Berberian, Marđan Satrapi i koja se specijalizovala na polju nezavisnog stripa. Zograf stvara veoma lično delo u vidu dnevnika u kojem predstavlja svoja iskustva, snove, ubeđenja. Izložba se sastoji od tabli objavljenih u Francuskoj u dve zbirke: Vestiges du monde / Polovni svet (2008) i Bons baisers de Serbie / Pozdravi iz Srbije (2000), kao i od dela objavljenih u kolektivnim albumima iz serijala Lapin. U okviru izložbe su, pored navedenog, ekskluzivno objavljene i table novog albuma koji tokom 2014. godine izlazi u Francuskoj. Radi kompletnijeg uvida u Zografov opus, Francuski institut je predstavio i nekoliko ilustracija i tabli objavljenih za italijanske izdavačke kuće.

     Zograf će razgovarati o svom delu i umetničkom iskustvu zajedno sa novinarom Vremena Teofilom Pančićem, a zatim će potpisivati svoje albume.

     Na srpskom. Ulaz slobodan.

     Izložba Aleksandar Zograf, moj život u stripu otvorena je do 29. marta.

povratak na vrh

    DRED PROTIV DREDA
12.03.2014.
Press: Komiko


     DRED protiv DREDA:
     stereo-projekcija i mono-promocija

     U organizaciji kluba CRNA OVCA i kuće KOMIKO, u petak 14. 3. 2014. u 19:00 časova u pomenutom klubu u Novom Sadu održaće se manifestacija pod nazivom "DRED protiv DREDA" - stereo projekcija dva filma o Sudiji Dredu (iz 1995. i 2012. godine) na dva ekrana, istovremeno.

     Istovremeno, upriličiće se i predstavljanje novog strip albuma o Sudiji Dredu pod nazivom "Dan kada je zakon umro" u izdanju novosadskog Komika.

     Album će se prodavati po promotivnoj ceni od 1300 dinara a svi kupci će tog dana dobiti i mali promo-print Dreda na poklon.

     Obeleživač za čitanje sa motivom Dreda na poklon će dobiti svi posetioci te večeri.

     Dobrodošli!





povratak na vrh

    STRIPBURGER IN LEIPZIG
12.03.2014.
Press: Stripburger

     Stripburger at THE MILLIONAIRES CLUB in Leipzig
 
     The 2nd international comics, posters and graphics festival The Millionaires Club (TMC) will take place from the 14th-16th March 2014 in Leipzig (Germany) and will coincide with the Leipzig International Book Fair.
     A wide variety of artists from Finland, Latvia, France, Poland, Slovenia and Germany will be exhibiting books, posters, prints etc.
     Stripburger will participate with the international exhibition Attention, work!. The festival will also spotlight 22 years of Stripburger magazineandthe latest special edition of Stripburger, Workburger International Comics Anthology.
     Stripburger will be represented by the editor and the curator of the Attention, work! exhibition Katerina Mirović and comic author Andrej Štular.


     Na 2. grafičnem in stripovskem festivalu The Millionaires Club (TMC), ki poteka paralelno s knjižnim sejmom, bo Stripburger sodeloval z mednarodno razstavo Pozor, delo!/Attention, work!.. Festival združuje stripovske in grafične ustvarjalce, kolektive ter neodvisne založnike iz raznih evropskih držav.
     Na festivalu bo poseben poudarek na predstavitvi revije Stripburger in njene posebne mednarodne izdaje Workburger.
     Festivala, na katerem s svojimi deli sodelujejo Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Andraž Magajna, Matej Stupica in Andrej Štular, se bosta udeležila urednica in kuratorica razstave, Katerina Mirović, ter eden od avtorjev, Andrej Štular.



povratak na vrh

    VINKOVCI ROCKAJU I STRIP
09.03.2014.
Press


     PROGRAM:


     14.03. (petak)

19:00 - predstavljanje knjiga vinkovačkih autora 
19:05 - 19:30 - Marija Renić
19:30 - 20:00 – Pajo Pakšu
20:00 – 20:30 - Vladimir Bakarić
20:30 – 21:00 - Gordan Nuhanović
21:00 - 21:15 - čitanje poezije Satana Panonskog 
     Nastupaju:
     • Septica 
     • Pogreb X
     • Neću Žvake Oću Kusur
     • Fectum 
     • Štajgajs

     15.03. (subota)
19:00 - predstavljanje vinkovačkih crtača stripova
19:00 - 19:30 – Miron Milić
19:30 - 20:00 - Nenad Barinić
20:00 - 20:30 - Krešimir Zimonić 
20:30 – 21:00 - Dubravko Mataković
21:00 – 21:25 – predstavljanje Salon Stripa u Vinkovcima 

Moderator - Gordan Nuhanović
     Nastupaju:
     • Punčke 
     • the Karambol
     • Harp Explosion - Thee One Man Band
     • Electric Žare
     • Green Shade
     • Nenad

povratak na vrh

    PRATEĆI CRVENU REKU STIDA
09.03.2014.
Piše: Ilija Bakić


     PRATEĆI CRVENU REKU STIDA

     Strip album „Vadisrce: po motivima istoimenog
     romana Borisa Vijana“ Đorđa Milovića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2013.


     U FOKUSU

     Đorđe Milović
(1960) spada u strip autore koji tiho i postojano grade i razvijaju svoju poetiku ne mareći za tekuće strip mode i trendove. Ta samonametnuta izdvojenost dozvoljava umetniku da stvara neopterećen dnevnim zahtevima; s druge strane, međutim, odbijanje da se aktivnije učestvuje u životu ovdašnje strip scene rezultira izostankom priznanja koja autor zaslužuje. Osobenosti Milovićevog dela su prefinjeni grafizam dopunjem delikatnim kolorom te stalna okrenutost literaturi kao predlošku za strip. Dosledni nastavak ovih interesovanja je i album „Vadisrce“ rađen po motivima romana Borisa Vijana (1920-1959) umetnika brojnih interesovanja (od poezije, pozorišta apsurda, bizarnih proza, krimića koji su uznemiravali javnost i izazvali sudski proces protiv romana „Pljuvaću po vašim grobovima“ iz 1946, koji je Vijanov navodni prevod dela nepostojećeg američkog pisca Vornera Salivena, komponovanja, publicistike, prevođenja naučne fantastike do virtuoznog sviranja džez trube) koji je živeo burno, bez kalkulisanja, i izazivao sopstvenu (preranu) smrt. Roman „Vadisrce“ objavljen 1953. karakteriše kontinuirani odmak od zdravorazumskog, izneveravanje obrazaca i rutina ponašanja što, sveukupno, rezultira osećajem začudnosti, lakoće i vrtoglavice zbog pomanjkanja prepoznatljivih tačaka oslonca odnosno sveprisutnim ludizmom koji se ispunjava i zadovoljava čistom igrom stvaranja zapleta i raspleta.

     REČ KRITIKE

     „Vadisrce“
prati Žakmora koji dolazi u neimenovano selo/varošicu na obali mora i krećući se kroz njega upoznaje bizarnost tzv. običnih, svakodnevnih stvari. Iza fasada pastoralne provincije kriju se nerazrešeni odnosi: nefunkcionalne porodice, prodaja staraca na trgu (robova?),  podsmevanja svešteniku, strašni običaj potkivanja dece jer njihova majka odbija da ih pusti u svet za koji su stvoreni. No, kako se nova snaga ne može zauzadi deca će i duhovno i telesno izletati iz gnezda-zatvora sve dok, u otvorenom finalu albuma, ne budu živa zazidana u staklenu kocku iz koje, na prvi pogled, nema izlaska a u njoj, opet, nema života. Vrhunac začudnosti je crvena rečica stida i sramote koja teče kroz naselje i u koju meštani bacaju trupla ili delove tela (koji im više ne trebaju!). Odatle ih zubima i samo zubima vadi i odnosi nesretnik Slava koji je obdaren i proklet sposobnošću da saoseća i pati za druge. Sa svoje strane ni Žakmor nije bez grehova i ambicija - on je „potrošač naravi“ i traga za mestom gde će sprovoditi svoje ideje „psihoanalizovanjem“ ljudi. Posle 7 godina, 3 meseca i 2 dana, bez rezultata rada, Žakmorov entuzijazam nestaje, on shvata da je upravo stid najrasprostranjeniji pa postaje Slavin naslednik u čišćenju reke stida.
     Ova višeslojna priča, koja nije bazirana na akcionim scenama, zahteva precizan, sugestivan i promišljeni vizuelni lik. Milović crtež svodi na drhtavi kroki prekriven prozirnom bojom što mu daruje zavodljivu lakoću koju Vijanova priča nosi. Kadriranje i montaža tabli te česte izmene rakusa dodatno oneobičavaju i potcrtavaju začudnu atmosferu. Rečju, Milovićeva interpretacija Vijanovog „Vadisrca“ zrelo je i ubedljivo umetničko delo koje zaslužuje punu čitalačku/gledalačku pažnju i poštovanje.

     („Dnevnik“, 2014.)

povratak na vrh

    STRIP: CANE
08.03.2014.
Autor: Goran Milenković
    GRRR! PROGRAM 08.03.2014.
06.03.2014.
Press: GRRR!Program

     U subotu 8. marta, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva u najnovijem GRRR!Programu predstavljaju knjižicu u izdanju Elektrike, posvećenu strip radionici Deliblatikum, koja je 2013. održana u Deliblatskoj peščari. Na radionici su učestvovali umetnici iz S.A.D., Meksika, Francuske, Belgije, Bugarske i Srbije, koji su priložili svoje radove nastale kao odgovor na predeo u kojem su boravili.
     Glavni segment programa nosi naziv "Inspiracija: Walt Disney", u okviru kojeg će biti predstavljena izložba nastala kao odgovor umetnika na predloške nastale prema Diznijevim junacima. Učestvuju: Boris Stanić, Vuk Palibrk, Vuk Vučković, Larisa Ackov i brojni drugi. U nastojanju da objasni svoju ličnu fascinaciju pop fenomenom Dizni, uz sve dobre i loše konotacije, Aleksandar Zograf će zatim govoriti o vlastitim kolekcijama crteža pronađenih na buvljim pijacama, kao i kolekciji proizvoda (igračaka, školskog pribora) iz Istočne Evrope, nastalih pretežno pre pada Berlinskog zida, sve pod uticajem Walt Disney kreacija.

     Veče se završava koncertom specijalnih gostiju, slovenačkog free jazz banda Drašler/Karlovčec/Drašler trio.

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
06.03.2014.
Press: Veseli četvrtak


Mister No #49:
Predskazanja smrti
piše: Michele Masiero
crta: Fabrizio Busticchi & Luana Paesani



Brad Barron SP 1:
Ponovo rođen
piše: Tito Faraci
crta: Max Avogadro






Izdavač je Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com


Veću sličicu naslovne strane
možete videti na
Facebook stranici Strip vesti!!!



Tex #41: Blago iz rudnika
piše: Claudio Nizzi
crta: Jose Ortiz

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
06.03.2014.
Priredio: P. Đurić


     DIRLJIVA STRAST

     Ovo je jedna od najotkačenijih pojava koje su u poslednje vreme osvežile srpsku stripsku scenu. Izdanje iz 2013. je ovakvo, bilo da posmatramo autore, temu ili sadržaj.

     Izdanje iz 2013. je ovakvo, bilo da posmatramo autore, temu ili sadržaj. Reč je, zavisi koje formalne kriterijume uzmemo, o svesci (samo 48 str.) ili o knjizi (tvrde korice i povez), čiji scenarista je naš književnik, a crtač Englez sa kojim je počeo da sarađuje preko interneta.

     Britanac, očigledno veoma skromnih crtačkih mogućnosti, sa belodanom pasijom i istrajnošću prihvatio se priče o zakletim mladim komunistima-idealistima, koji su 1921. u Pečuju, sa tamošnjim stanovništvom i u prisustvu vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca proglasili Baranjsko-bajsku Srpsko-mađarsku republiku.

     Za predsednika biva izabran srpski slikar Petar Dobrović. On, tražeći podršku, putuje u Beograd na razgovor sa vladom, ali ga Nikola Pašić „pušta niz vodu“, iznenada povlači SHS vojsku iz Pečuja i - nastaje bežanija tamošnjih Srba na jug. Vrlo dobar scenario jedne ljubavne priče, na fonu istorije i ideologije, prati nesumnjivo početnički crtež. No, dirljiva je strast crtača, kao i pokušaj tu i tamo dokumentarističkog prikaza dalekih mu i egzotičnih gradova.

     Slobodan Ivkov

     [Objavljeno: NIN, br.: 3296, Beograd, 27.02.2014.godine]

povratak na vrh

    VELIKA IZLOŽBA U NIŠU
02.03.2014.
Press: Dušan Cvetković



povratak na vrh

    LETTER FROM LONDON (22)
02.03.2014.
Piše: Žika Strip


     KOBRA

     Scenario Svetozar Obradović, crtež Branislav Kerac
     „Darkwood“, Beograd, 2013


     Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka strip Kobra, Toze Obradovića (1950-) i Baneta Kerca (1952-), je bio vrlo dobro prihvaćen od strane čitalaca, ali i povod nekih polemika. Nedvosmislene vrednosti ovog stripa odigrale su veliku ulogu u sazrevanju tadašnje mlade stripske generacije, ali je upravo krajem sedamdesetih došlo i do polarizovanih pogleda na stripsku umetnost u Jugoslaviji. Nedavno je „Darkwood“ izdao tri epizode iz najzrelijeg perioda ovog stripa u odlično opremljenom albumu i sa detaljnim i kvalitetnim pogovorom Zorana Stefanovića. Tako će se nove mlade generacije upoznati sa ovim stripom, a stariji čitaoci će se podsetiti svih uzbuđenja koja je ovaj strip izazvao i koja i danas žive u uspomenama.

     Kobra je klasični avanturistički strip, koji se bavi doživljajima Slobodana Markovića - Kobre, srpskog kaskadera, po belom svetu. Ovakvo ostvarenje se svrstava u stripove glavnog toga ili „mainstream“, čime se označavaju stripovi komercijalne orijentacije za široku publiku.

     Narativni tok Kobre je jednostavan i funkcionalan, ali sa nekoliko važnih osobenosti. Pre svega, u Obradovićevim pričama često dolazi do manje ili više neočekivanih obrta. Na primer u epizodi Pustinjski monstrum, pozitivci postaju negativci i obrnuto, što dodatno drži pažnju čitalaca. Sledeća osobenost scenarističkog pristupa je da epizode nemaju takozvani srećni kraj, već nad protagonistima ostaje de lebdi opasnost ili neizvesnost na kraju priče. Na primer, u epizodi Anđeo pakla, Slobodan i devojka koju je spasao iz životne opasnosti, Sindi, posle pogibije glavnog neprijatelja, ostaju sami u pustinji bez hrane i vode.

     U toj istoj priči, Obradović se poslužio sjanom idejom i formirao tekst koji ide paralelno sa glavnom radnjom, bilo da je komentariše ili, još neobičnije, govori o nečemu sasvim drugom od onoga što se dešava na slikama. Ovaj narativni pristup je danas veoma popularan, ali je u tim godinama kod nas bio vrlo inovativan. Osim toga, ista epizoda ima početak po obrascu holivudskih filmova. Sve počinje usporenom radnjom na zabačenoj benzinskoj pumpi i tek posle uvodnih sekvenci dolazi do pojave naslova epizode, imena glumaca i ostalih, sa fontom kao u western filmovoma, pa čak i sa titlovima kakve smo mogli da vidimo i bioskopima (pitam se da li mlada generacijia danas zna šta je to western i šta je to bioskop?).


Naslov i lista učesnika kao u filmovima (Anđeo pakla)

     Verovatno najupečatljivija osobenost Obradoviće-vog pripovedanje je izgradnja odnosa medju likovima, koji su po složenosti iznad standarda komercijalnih stripova. Na primer, Slobodan i Sindi imaju, umesto očekivanog ljubavnog odnosa, mnogo kompleksnije relacije. Njihov odnos polazi od obostrane simpatije i poštovanja, ali se pod pritiskom opasnosti mani-festuje kao nervozno i napeto verbalno peckanje. Šta više, Slobodan (to jest Obradović) svesno odabira da se ovim posluži da bi devojci olakšao celu situaciju, što je jedan suptilni način da se pokaže njegova skrivena, ali velika briga prema devojci. Još inte-resantije, u situaciji kada su njih dvoje ostali sa novcem kriminalaca u rukama, Slobodan želi da ga vrati, ali ga Sindi onesvesti kamenom i pobegne sa novcem, što dalje usložava njihov odnos i vodi daljim dramskim zapletima. Dakle, radi se o likovima sa modernim senzibilitetom i psihičkim stanjima koje možemo da razumemo i sa kojima možemo u velikoj meri da se poistovetimo. Naravno, dinamika avantu-rističke priče ne ostavlja dovoljno mogućnosti da se bogato analiziraju i ostali, sporedni likovi, pa oni ostaju na nivou skiciranih karaktera. U nekom drugom životu Obradović bi sigurno bio šahista, obzirom na veštinu pomeranja figura, odnosno međuigre karaktera u ovom stripu.

     Značajna karakteristika Obradovićevog teksta je i insistiranje na lokalnom humoru i žargonu. To je davalo lakoću i nepretencioznost stripu, a moramo priznati da smo svi tada pokušavali da živimo neobavezno i zafrkantski. Ovaj humor je bio pre svega verbalni, ali se ponekad manifestovao i u fizičkim, komičnim preterivanjima (spoticanje, padanje) i smešnim izrazima lica, kao u filmskim nemim komedijama sa „slapstick“ humorom. Svesni smo da je ovaj pristup oduvek imao velike pobornike, ali se ovim neozbiljnostima ponekad skretala pažnja sa mnogih kvalitetnijih stvari koje je ovaj strip donosio – dobar dramski zaplet, za komercijalni strip neuobičajeno snažan seksualni naboj, smelo prikazivanje nagih tela protagonista i slično.

Upečatljivi odnosi među karakterima (Papan)

     Medutim, osim narativnog dela ovog serijala, neophodno je istaći i njegovu glavnu vrednost – visoko profesionalni crtež Baneta Kerca. U nekom drugom životu Kerac bi sigurno bio koreograf. Kompozicije njegovih tabli, akcione sekvence ili scene borbi su kao u nekakvom baletu na rok muziku. Neumorno je Kerac vodio priče kroz nova i nova koreografska rešenja na tablama, ali nikada ne zaboravljajući da dinamika crteža ima smisla samo kada je u službi pripovedanja.

     Mada su u ovoj knjizi sakupljene samo tri uzastop-ne epizode od ukupno dvadesetak, čak se i u njima može videti crtački razvoj, koji je inače postojao tokom celog serijala. Naime, strip je bio zanatski zreo i kvalitetan od samog početka, kada je Kerac više koristio četkicu, i zatim postajao sve bolji kako je on prelazio više na pera i rapidografe. Anatomija je bila odlična, montaža tabli ravna najboljim majstorima  (Solovjev, Žiro), a perspektivna skraćenja uspešna kao kod najboljih Marvelovih stripova . Ono što je donekle nedostajalo ovom stripu je upotreba dubljih senki i više crne boje za dočaravanje nekih ozbiljnijih emotivnih stanja, ali to nije bilo u upotrebi ni kod drugih stripova glavnog toka toga vremena.

     Ne treba zaboraviti da je vredni Kerac uradio, između ostalog, oko 400 tabli serijala Poručnik Tara i oko 500 tabli seriajala Kobra, pri čemu zanatski nivo ni jednog trenutka nije pao ispod najboljih komercijalnih stripova po standardima toga vremena. Samo oni koji su prošli kroz napor da nacrtaju bar jednu celu epizodu stripa, mogu da shvate koliko rada i umeća je trebalo da se zadrži ovakav, konstantno visok, kvalitet crteža.

    Zbog svega iznetog, potpuno je razumljivo da je ovaj strip odmah zadobio široku publiku i mnogi današnji crtači pravili su prve korake pokušavajući da oponašaju Kerčeve crteže. Štaviše, može se argumentovati da je Bane Kerac, više od bilo koga drugog, svojim stripovima održavao strip glavnog toka u Jugoslaviji u osadesetim godinama, koji je izuzetno značajan segment svake strip scene.


Dinamičko pripovedanje (Pustinjski monstrum)

     Kada smo Zupan, Stefanovic i ja pravili izbor stripova za knjigu Stripovi koje smo voleli („Omnibus“, 2011) izmedju ostalih kriterijumi su bili popularnost i postojanost tokom vremena. Po tim kriterijumima, serijal Kobra je bio uz rame najboljih, na primer serijala o Mirku i Slavku, partizanskim kuririma Desimira Žižovića – Buina i serijala o Herloku Šolmsu, Julesa Radilovića.

    Odakle onda kontroverze koje se uvek javljaju u odnosu na ovaj strip? Treba razumeti da je stripska istorija prošla značajan period u sedamdesetim godinama u Jugoslaviji. U ranim godinama ove dekade imali smo prve, prave kritičke valorizacije stripa (magazini Kultura i Pegaz), dok je u drugoj dekadi nastupila svetska stripovska revolucija sa Mebijusom i ostalim crtačima iz francuske grupe „Humanoidi“. Oni su pokrenuli stripove sa novim žanrovima, izvan avanturističkog žanra koji je do tada dominirao, kao i nove crtačke stilove. Ova revolucija prenela se i u Jugoslaviju krajem sedamdesetih, pre svega pojavom novih stripova u omladinskoj štampi. Neki novi crtači stvarali su neke nove, uglavnom kratke, promišljene i avangardne stripove. Klasični avanturistički stripovi bili su potiskivani od jednog dela publike i od, tada vec ozbiljno formirane, kritike. Na strip je počelo da se glada kao na umetničku a ne samo komercijalnu i potrošačku tvorevinu, pa se čak na tom usmerenju insistiralo od strane kritike. A šta je onda mogla da čita mlada publika, uvek željna klasične avanture? Naravno, Kobru, „mainstream“ ostvarenje, koje je odmah oduševilo mladju publiku, ali ne i ozbiljnu kritiku i publiku koja je već duže čitala stripove.

     Taj animozitet između klasičnog i avangardnog stripa u stvari nije bio toliko jak i verovatno je bilo prebega publike i kritike sa obe strane, ali je ostao utisak nekakve kontroverze u vezi sa Kobrom.  Ta bipolarnost publike i kritike je bila znatno manjeg intenziteta nego na primer u Sloveniji devedesetih godina, kada su pripadnici „underground“ i „mainstream“ stripova zaboravili na pravo pluralizma u mišljenjima, pa je dolazilo do ozbiljnih verbalnih sukoba.

     Pomenuti ambivalentni pogledi na strip Kobra danas služe na čast ovom stripu i omogućavaju mu da se povuče u zasluženu legendu.

     Živojin Tamburić
     Beograd/London, januar 2014.

     [Objavljeno u skraćenom obliku: Politika (Kulturni dodatak), Beograd, 15.02.2014. godine]

povratak na vrh

    STRIP: CANE
01.03.2014.
Autor: Goran Milenković