naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Izložba originalnih strip tabli i ilustracija      Press: System Cimics & Lavirint
Objavljeno: 29.01.2015.
Izbor iz štampe      Priredio: Strip vesti
  KULTURA

  INTERVJU Ivana Armanini, urednica alternativnog strip-magazina Komikaza

  MAINSTREAM PARAMETRI IŠČITAVAJU STRIP
  KROZ JEZIK KNJIŽEVNOSTI 19. STOLEĆA

U francuskom gradu Angoulemeu od 29. januara do 1. februara, 42. put se održava treći najveći festival stripa u svijetu Festival de la Bande Dessinee. U konkurenciji za nagradu za najbolji alternativni strip-album našao se trinaesti broj magazina Komikaze, što je bio povod da razgovaramo sa urednicom ovog magazina

Razgovara: Edin SALČINOVIĆ

• Trinaesti broj Komikaza našao se u konkurenciji za nagradu BD alternative 2014. Riječ je o najvažnijem evropskom natjecanju posvećenom nezavisnom stripu. Kako to komentirate?
- Vijesti, pristigle iz francuskog Angoulemea u kojem će se od 29. 1. do 1. 2. održati treći najveći festival stripa svijeta, 42. Festival de la Bande Dessinee, sjajne su. Nominacija za nagradu za najbolji alternativni strip-album na festivalu stavlja nas u konkurenciju sa strip-izdanjima iz Francuske i Belgije (2/3) te Italije, Brazila, Egipta, Austrije, Njemačke, Ukrajine i s Tajvana (Listu možete vidjeti ovdje: http://www.bdangouleme.com/670,prix-de-la-bd-alternative-2015.) To je rezultat trinaestogodišnjeg kontinuiranog kopanja po međunarodnom polju nezavisnog stripa. Projekt Komikaze (http://www.komikaze.hr) je pokrenut 2002. godine na tada uspavanoj hrvatskoj strip-sceni, a prerastao je u jedan od međunarodno najprepoznatljivijih s prostora Balkana Kroz proteklu deceniju je formiran međunarodni brend autorskog stripa zahvaljujući permanentnom predstavljanju širom Evrope i van nje - kako preko web prezentacije, tako i distribucijom e-zina i magazina, preko izložbi, radionica i drugih događanja Održano je 180 izložbi i radionica u koordinaciji sa stotinjak partnerskih udruga, civilnih inicijativa i strip-kolektiva.

Strategija mreženja

• Nominacija za nagradu dolazi u trenutku kada su se problemi nagomilali. Ministarstvo kulture Republike Hrvatske Vam nije odobrilo daljnje finansiranje, čime je, čini se, autorski strip dodatno potisnut na kulturalnu marginu. Uz to, akademija i tzv. institucije kulture ignorišu strip. Mogu li se autori alternativnog stripa nositi sa takvim okolnostima?
• Vrijeme za tisak i art institucije, pa i autore alternativnog stripa je crno, ali internet je donio neka rješenja, otvorio druge puteve. Komikaze su kroz strategije mreženja razvile novu perspektivu, lokalno i međunarodno. Program funkcionira i razvija se kao socijalna skulptura, virtualni muzej, poligon za nove talente i lansiranje protostripova. Autorski strip jest oaza alternativne scene u odnosu na postojeću umjetničku praksu koja dominira. Ona djeluje sinergijom autonomnih zona kulture (neprofitnih i vaninstitucionalnih), organiziranih kroz otpor globalizaciji ukusa i institucionalizaciji umjetničke prakse kroz slobodno i altruistično djelovanje umjetnika iz različitih područja koje povezuje neovisan i beskompromisan stav nazvan - alternativnim. Hrvatska ima vrlo dobro povezanu nezavisnu scenu kulture koja djeluje kroz platformu Clubture, Zakladu Kultura Nova, portal Kulturpunkt i niz drugih projekata koji su trajno zaživjeli i kroz koje su Komikaze nastale, stasale i razvijaju se. Autorski strip je prepoznat kao medij pun potencijala u razvoju. Komikaze program 2015 je podržan od Zaklade Kultura Nova (http://kulturanova.hr) i Ministarstva kulture RH za trogodišnje istraživačke i angažirane inovativne umjetničke prakse.
Postoje razne pozitivne inicijative koje rade proaktivno za scenu autorskog stripa. Primjerice projekt berlinske kustosice Beate Wild pokrenut kao prezentator nezavisnog stripa Hrvatske, Slovenije, Srbije, Mađarske i Rumunjske pod imenom "comiXconnection” (http://comixconnection.eu/) koji predstavlja 50 autora, strip-kolektiva i festivala, ali s naglaskom na mreže u kojima funkcioniraju. Izložba uključuje 2 kataloga (teorijski i praktični), a na turneji je od 2013. Do sada je gostovala na 10 lokacija, prezentirajući autorski strip u institucionalnom kontekstu. Trenutno gostuje u Muzeju suvremene umjetnosti Novi Sad, a planiramo je dovesti uskoro i u Zagreb.
Unatoč lijepim i svijetlim trenucima, autorski strip regije jest na kulturnoj margini. Zašto? Problem spava u samom korijenu sistema: hrvatske osnovne škole imaju jedan sat likovne kulture (primjerice, djeca u Finskoj imaju čak 16 sati na tjedan), a imamo i najmanji proračun za kulturu u Evropskoj uniji. Situacija u drugim zemljama regije je još daleko slabija.
Logika Industrije i Profita melje individualce. Rijetki su izdavači koji žele riskirati s domaćim autorima/cama jer su prevodi daleko isplativija roba, a veliki knjižarski lanci uzimaju prevelike marže (50%) a i to malo što ostane - ne plaćaju. Strip-festivali su (čak 2 veća u Hrvatskoj), također tržišno orijentirani i nemaju prostora za DIY fanzinsku i strip-art scenu. Nakon raspada Jugoslavije distributerska mreža se raspala i još se nije polupala Strip teško ulazi u muzejske institucije jer prednost imaju megalomski projekti reprezentativne kulture. Nedostatak autora/ica je i najmanji problem. Od preko dvije stotine autora na Komikaze stranici koja tematizira autorski strip, čak šezdeset je iz Hrvatske.
Nažalost (osim 3 Komikaze gostovanja: u Sarajevu 2003, 2006. i Mostaru 2003.) imamo malo kontakata s autorima/cama IZ Bosne. Nadam se da će ovaj članak to promijeniti...

• Mreža Komikaza broji više od 200 autora/ica iz 40 zemalja. S obzirom na to, smatrate li da je izlaz za autorski strip u internacionalizaciji ili formiranju unitarne regionalne scene?
- Dugoročno gledano, oboje je jednako važno. Baza Komikaza, građena kroz proteklih 13 godina sadrži preko 4.500 autorskih tabli, uvijek dostupnih i besplatnih na našem portala Ona je dvotrećinski regionalna, ali bi teško uspjela bez samopreispitivanja također i kroz "tuđe" naočale. Scena se gradi i dograđuje kroz različita iskustva, prelijevanja energija, direktne razmjene konkretnih strip-proizvoda i vještina u brojnim virtualnim i fizičkim susretima.
Socijalne mreže su također bitan dio projekta, kroz praćenje rada već objavljenih autora/ica i permanetno sondiranje novih. (https://www.facebook.com/komikaze.hr)

Otvorena zona istraživanja

• Stripovi u 13. broju Komikaza, kako primjećuje kritika, u najvećemu tematiziraju nepripadanje, apsurd i seksualnost. Uopće se može reći da alternativni strip predstavlja otpor dogmatizmu. No, po svemu sudeći u regionu ga se još ne uzima ozbiljno?
- Vrata Komikaza su stalno otvorena i novi autori/ice se stalno javljaju. Ipak, od svih autora/ica, koji su odlučili nacrtati i objaviti strip u Komikazama, 2/3 dolaze iz regije, što govori da ga ona kreativna snaga društva shvaća itekako ozbiljno. Regionalni mainstream parametri međutim iščitavaju strip kroz jezik književnosti 19. stoljeća i kroz nepretenciozne sižee koji istražuju samo jednu našu aktivnost - anegdotalnu. Česta karakteristika ovakvog stripa su realistični stil, sklonost kiču i lakoj zabavi.

• Činjenica da su se Komikaze našle u konkurenciji za nagradu BD alternative 2014 potvrđuje da radite dobar posao. Koje kriterije strip mora zadovoljiti da bi ušao u jedan album Komikaza?
- Komikaze balansiraju na rubu stripa, Street arta, akcije, apstrakcije i eksperimenta Korijeni autorskog stripa se vuku od animiranog i eksperimentalnog filma, suvremene književnosti, muzičkih alternativa, grafike i DIY kulture. Ova rubna pozicija ima za cilj razviti strip-jezik i preispitati njegove granice. Strip je medij koji danas suvereno progovara o svim slojevima ljudskog bića, on postavlja pitanja i traži nove odgovore. Autorski strip je strip u kom svaki autor nalazi svoj odgovor na pitanje što je strip. U ovoj otvorenoj zoni istraživanja se kreću i Komikaze...

• Šta će čitaocima donijeti naredni broj Komikaza?
- Net-izdanja izlaze u četveromjesečnom ritmu, sljedeće ide 15.3. a album #14 se tiska u oktobru. Uvijek možete očekivati pulsirajuću i svježu kreativnu strip-energiju koja gura protiv i onkraj granica.

[Objavljeno: Oslobođenje, Sarajevo]

Objavljeno: 29.01.2015.
O makedonskom stripu...      Press: Aleksandar Stevanov

  ...u elektronskom časopisu.

Elektronski časopis Makedonska riznica (Македонска Ризница), bavi se makedonskom istorijom, običajima i tradicijom, takođe i makedonskom umetnošću, naročito stripom. U poslednjem 29. broju (8-9 decembra) objavlјena su tri teksta o stripu, ukupno 14 stranica (od 16-29. strane). 

29. broj Makedonske riznice možete videti na sledećem linku: 
issuu.com/makedonska_riznica/docs/makedonska_riznica_29 
Objavljeno: 24.01.2015.
Strip: Cane (174)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 24.01.2015.
Komikaze nominacija!!!      Press: Komikaze

  U trci za nagradu

Album Komikaze#13 je nominiran za nagradu "Alternativnog stripa" Angouleme 2015.

Među kandidatima za nagradu "BD alternative 2014" - najvažnijem europskom natjecanju posvećenog nezavisnom stripu - jučer je objavljeno da je u selekciji na nagradu i hrvatski strip. Ovdje je popis časopisa izabranima za natjecateljsku konkurenciju: www.bdangouleme.com/670, prix-de-la-bd-alternative-2015

Više: komikaze.hr/...angouleme-2015s-alternative-comics-award/

www.komikaze.hr
Objavljeno: 23.01.2015.
Postati kalif umesto kalifa      Autor: Ilija Bakić

  „Veliki vezir Iznogud“ Gošinija i Tabarija;
   izdavači „Čarobna knjiga“ i „Darkwood“, 2014.e

U FOKUSU

„Iznogud“ je na ovim prostorima jedan od „standarda“ za humoristički strip, uz „Asteriksa“, „Taličnog Toma“, „Alana Forda“, „Hogara“... I, što je još važnije, ovaj je serijal uspeo da „pređe“ iz jedne generacije stripofila u sledeće, dokazujući da dobar strip nije roba za jednokratnu upotrebu već da ima kvalitete koji izdržavaju najteži test - protek vremena. Ista je situacija i na prostorima Evrope - „Iznogud“, njegove avanture i slava traju pola veka u 29 albuma! Serijal je započeo 15.01.1962. godine u časopisu „Rekord“, pod naslovom „Avanture kalifa Haruna al Prašida“, vremenom postajući, pod promenjenim imenom „Iznogud“, životno delo crtača Žana Tabarija (1930-2011) i još jedno remek-delo (pored „Taličnog Toma“, „Umpah Paha“ i „Asteriksa“) u opusu genijalnog scenariste Renea Gošinija (1926-1977). Tabari je posle Gošinije smrti preuzeo i scenaristički deo posla (kao i Uderco za „Asteriksa“) i nastavio da stvara priče o zlobnom veziru; poslednji album „Iznoguda“ pojavio se godinu dana posle njegove smrti.

Čitaoci na ovdašnjim prostorima imali su prilike da prate „Iznoguda“ u više izdanja, od „Politikinog zabavnika“ počev od ranih 1970-tih preko „Stripoteke“, „Eks almanaha“ i drugih. Pošto je serijal isprva crtan prvenstveno za časopise njegove epizode su kratke, od 10 do 20 strana; posle određenog vremena epizode su sabirane u album, bogato opremljen i štampan na kvalitetnom papiru. Album „Veliki vezir Iznogud“ objavljen je 1966.g. a namera domaćih izdavača je da nastave hronološko praćenje albuma serijala. Svaka epizoda je celina za sebe i počinje od iste standardizovane postavke - u bogatom srednjevekovnom Bagdadu stoluje debeljuškasti dobričina (naivčina), kalif Harum al Prašid; njegova „desna ruka“ je veliki vezir Iznoguda koji ima žarku želju da „postane kalif umesto kalifa“ (ova je legendarna rečenica ušla u široku, svakodnevnu upotrebu) i traži načine da to ostvari.

REČ KRITIKE

Iznogud (što, ako znate engleski, znači „nije dobar“) je prvi negativac, u francusko-belgijskoj strip školi, koji je postao junak stripa. Njegova ambicija, zloba i beskrupuloznost nemaju granica; večno gladan moći on ne bira sredstva da postigne svoj cilj u čemu mu, ne uvek sa potrebnim entuzijaznom (jer često izvlači deblji kraj), pomaže sluga Dil el Tant. I dok je slugi jasno da zla rabota nema uspeha Iznogud, zaslepljen svojim planovima o moći i slavi, neprestano smišlja nove podlosti i zavere (baš kao nevaljali Kosta Kojot). A kako zloba u potpunosti vlada vezirom, ona utiče i na njegov izgled - od sitnog, suvog tela do dugog, šiljatog nosa i isto takve brade. Njegov nesvesni protivnik je, pak, sav okrugao i mek, na prvi pogled dobroćudan do infantilnosti; čak je Dil el Tant trbušast jer i u njemu ima neke dobrote.

U ovom albumu, posle uvodne table koja postavlja zaplet serijala, slede epizode „Duh“ o angažovanju duha iz papuče da eliminiše kalifa, „Službeni put“ o odlasku u goste moćnom sultanu Abu Džabuu, „Desna ruka“ u kojoj Iznogud rešava da angažuje kidnapere; u „Hordi“ se sreću Mongoli (ili Tatari, Tartari ili Tatatatiri?) i kalifova vojska. „Dvojnik“ treba da zameni dobrog kalifa dok je na „Ostrvu džinova“ kalif trebao da postane obrok za džinove... Naravno, svaki plan neslavno propada ali vezir ne odustaje a ni čitaoci zavedeni zabavnim pričama punim verbalnih kalambura i crtačkih karikaturalnih igrarija. Vidljiv je Tabarijev napor da „uhvati“ pokrete junaka i dočara brzinu dešavanja; on takođe insistira na izrazima lica, na mimici koja potcrtava replike. Uprkos svim tim zadacima Tabari teži da sličice budu pregledne, da detalji ne odvraćaju pažnju od osnovnog toka priče. Rečju, „Iznogud“ je valjan humoristični strip koji će toliko zabaviti, nasmejati i razgaliti čitaoce da će poželeti da prate i nove avanture nevaljalog Iznoguda.

   („Dnevnik“, 2015)

Objavljeno: 23.01.2015.
Izbor iz štampe      Priredio: Marko Serafimović

  Godina u znaku stripa

Godina 2014., devenaestu godinu postojanja, za Leskovačku školu stripa „Nikola Mitrović Kokan“ počela je uspešno – strip album „Čudovišta“ serijala „Vekovnici“ koji piše i uređuje predavač u školi Marko Stojanović krajem januara uvršten je u izbor najboljih stripova u svetu za 2013. godinu koji svake godine sastavlja vodeći svetski strip teoretičar, Britanac Pola Gravet.

Marta se u štampi pojavio peti broj bosanskohercegovačkog časopisa „Parabellum“, koji je doneo temat posvećen Leskovačkoj školi stripa, sa opsežnim tekstom o samoj školi i stripovima dvanaestoro polaznika, koji su na ovaj način svoje stripove objavili u inostranstvu.

Usledila je Prva internacionalna izložba bugarskog stripa, kojom prilikom se strip iz Bugarske po prvi put predstavio van ove države, postavljena u saradnji s Leskovačkim kulturnim centrom. Ovom prilikom desila se i jedan sasvim nesvakidašnja stvar, nezabeležena do sada, kako saznajemo, u Evropi. Naime, gradovi Leskovac i Sofija su se pobratimili po stripu, što je prvi takav zabeležen slučaj, potpisivanjem protokola koji je sa Bugarske strane potpisao Petar Staimirov, predsednik Sekcije za strip pri udruženju likovnih stvaralaca Srbije. Svedoci koji su svojim potpisimm potvrdili pravosnažnost memoranduma bili su jedan od najuglednijih bugarskih strip crtača starije generacije, Rumen Čaušev,  i dobitnik Ninove nagrade za roman 2012. godine, književnik Goran Gocić.

Nakon 5 izložbi posvećenih serijalu “Vekovnici” predavača u Leskovačkoj školi stripa Marka Stojanovića održanih u Beogradu, Valjevu, Leskovcu i Zaječaru, izložbu “Kroz Vekovnike,” koju sačinjavaju radovi preko osamdeset strip autora iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Crne Gore, Grčke, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Bugarske, otvorio je u beogradskom Studentskom kulturnom centru poznati kniževnik Goran Skrobonja 15. maja. Sem ovog predstavljanja u Beogradu, predstavnici Leskovačke škole stripa “Nikola Mitrović Kokan” bili su akteri još jednog uspeha i učesnici još jedne izložbe u prestonici Naime, karikatura “Gordosti i predrasude” Stojanovića i Aleksandra Anđelkovića nagrađena je i uvrštena među 17 najuspešnijih radova pristiglih na konkurs “Mitovi i predrasude: Kako mi vidimo Evropu a kako Evropa vidi nas” u organizaciji Evropske unije. Nagrade dobitnicima je uručio lično šef delegacije Evropske Unije u Srbiji, ambasador Velike Britanije Majkl Devenport. Taj događaj je bio prikladna uvertira u 16. Balkansku smotru mladih strip autora, koja je Leskovcu donela jedan svetski rekord, prvi koji nije vezan za roštilj.

Naime, najstariji strip festival na prostoru bivše Jugoslavije 2014. je imao čak 1172 učesnika iz 26 zemalja sa 5 kontinenata! Pomenuti vodeći stripski teoretičar Pol Gravet je tim izjavio da on lično ne zna da na svetu postoji strip festival sa ovolikim brojem izlagača. Uz osamdsetak gostiju iz zemlje i inostranstva (Belgija, Rumunija, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Grčka) i 21 zvanično dešavanje festivala, Leskovčani su imali priliku da vide tri izložbe od kojih vredi posebno izdvojiti izložbu Savremeni grčki strip kojim se strip scena Grčke predstavila u Gradskoj galeriji Narodnog muzeja. Takođe, dodeljene su i nagrade najboljim mladim strip stvaraocima Balkana, kao i memorijalne nagrade Nikola Mitrović Kokan i Miodrag Veličković Mivel.

Stojanović je u saradnji sa crtačem Igorom Stojkovićem iz Čačka nagrađen je plaketom „Branko Plavšić“ za najbolji kratki strip za strip „Nagrada“ na Međunarodnoj strip konferenciji  „Kragujevac 2014“ održanoj od 4-6. jula u Kragujevcu, što je bila najava plodne jeseni za školu stripa. Za samo 20 dana, Leskovačka škola stripa je na tri međunarodna salona stripa osvojila 12 nagrada. Prvo je na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 25-28.septembra Stojanović sa bugarskim crtačem Todorom Ilievim osvojio nagradu izdavača „Čarobna knjiga“. Zatim je na beogradskom festivalu subkulture „Paralel“ 9. oktobra osam učenika škole stripa dobilo nagrade (Aleksandar Anđelković, Dušan Anđelković, Stefan Stojković, Mina Davić, Stefan Veličković, Marijana Kostić, Marko Miladinović, Uroš Stojković) za svoje radove, da bi na Međunarodnom salonu stripa u Velsu u Makedoniji održanom od 17. do 20. oktobra, Stojanović osvojio drugu nagradu festivala, devetogodišnji Marko Miladinović nagradu za najmlađeg učesnika i Leskovačka škola stripa kao celina nagradu za ukupan kvalitet pokazan na festivalu.

Krajem avgusta, tačnije od 28. do 30.8. održana je i treća međunarodna strip kolonija u Pavlici kod Raške, jedina ovakve vrste u Srbiji, i na njoj su učestovali članovi škole stripa Aleksandar Anđelković, Marko i Miloš Serafimović.

U toku septembra je velikom međunarodnom festivalu, koji je trajao od 3. do 15. septembra 2014. u Sofiji, prvom u sedmodecenijskoj istoriji bugarskog stripa, organizator je sa deset najreprezentativnih strip crtača predstavio nacionalne strip scene Argentine, Australije, Belbije, Bugarske, Češke, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Poljske, Rusije, Španije, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. Iz svake od navedenih zemlja pozvan je jedan istaknuti strip autor za koga je organizator festivala procenio da je vodeća figura devete umetnosti za tu zemlju, da bude selektor nacionalne izložbe te zemlje. Od svih srpskih strip autora koji rade u zemlji i inostranstvu, za selektora Srbije na festivalu Sofija Ekspo (Sofia Expo) organizator je odabrao upravo Leskovačanina Marka Stojanovića.

Nakon izložbe čije je otvaranje bilo u Nišu, u Domu Vojske 7.10.2014, u sklopu međunarodnog projekta Prekogranične saradnje „Kreativnost u usponu“ a u saradnji sa Edukacionim centrom Leskovačka škola stripa je po prvi put izlagala u inostranstvu, i to u Bugarskoj, sa dve izložbe u Montani i u Sofiji. Izložba radova polaznika Leskovačke škole stripa, praćena prezentacijom istorije stripa u Leskovcu, otvorena je u Omladinskom centru u Montani 17.10., da bi sutradan ta ista aktivnost bila izvedena i u „Stolećnoj biblioteci“ u najstrožem centru Sofije, u prisustvu predstavnika ambasade Republike Srbije u Bugarskoj.

U novembru je stigao novi broj makedonskog magazina „Strip Kreator“, sa stripovima pripadnika Leskovačke skole stripa, Ivana Stojanovića Fikija, Miloša Cvetkovića, Marka Stojanovića i Aleksandra Anđelkovića, a Ivan Stojanović Fiki je i lično prisustvovao  Međunarodnom salonu stripa u Velesu na poziv organizatora.

Kad se uzme u obzir sve pobrojano, moglo bi se reći da Leskovačka škola stripa u 2015, dvadesetu godinu svog postojanja i rada, ulazi visoko podignute glave!

M.M.

   (Objavljeno: nedeljnik "Nova naša reč", 2015)

Objavljeno: 23.01.2015.
Comixconnection Exhibition, Novi Sad      Press: Tanjug

  Izložba "comiXconnection" u MSU Vojvodine

NOVI SAD - Izložba alternativnog stripa autorke Beate Vild biće otvorena sutra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Postavka "comiXconnection" je projekat Koordinacije istočne, srednje i jugoistočne Evrope pri Muzeju evropskih kultura, nacionalnih muzeja Berlina, navode organizatori.

Šta biva kada superžena Horni Dajk sretne depresivnu mačku Zorku, zlokobni gavrani prete gumenoj patkici, skitnica Mita Kombajn pomno sluša Momirkine partizanske priče, a superheroja Lavandermena muče košmari?

To je onda comiXconnection - strip, banda desenata, strip, kepregeny, strip, odnosno pet zemalјa, pet različitih istorijskih razvoja, pet različitih kulturnih i umetničkih scena, a to su Srbija, Hrvatska, Slovenija, Mađarska i Rumunija.

Istraživanjem u svakoj od zemalјa, došlo se do obimnog inventara nezavisnog stripa i njihovih autora.

Festivali, sajmovi i publikacije umetnicima pružaju priliku da njihovi radovi budu vidlјivi i poznati i van regionalnog i nacionalnog konteksta.

Najčešće je interesovanje za međunarodnu saradnju usmereno ka srednjoj i zapadnoj Evropi, dok je vidno manji broj umetnika koji se odlučuju za saradnju sa zemlјama iz neposrednog susedstva.

Cilј projekta je da se taj fokus iz perspektive umetnika, kao i publike razmotri i proširi. Ovih pet zemalјa ne dele samo zajedničke granice, nego i zajedničku istoriju i kulturu, koje povezuju ovaj veliki region.

Izložba će trajati do 15. februara. 

   (Vest "dobacio" Mladen Oljača)
Objavljeno: 22.01.2015.
Let's make some comics!...      Press: Stripburger

  STRIPBURGER #65 OPEN CALL

Hey there 2015, let's make some comics!

First of all happy New Year everyone!
We would like to kindly invite you to submit comics for the upcoming issue of Stripburger magazine.
- the format of the magazine is 27 x 19 cm (portrait). All the techniques are allowed as long as the comics are in black and white or in grayscale. If you want to send us color pages, contact us first. We are always looking forward to see new approaches in storytelling and art!
- language: English
- theme: as you please
- deadline: March 1, 2015
- send to: burger@mail.ljudmila.org

Click here for more information or email us! We highly look forward to your comics! Cheers, Stripburger team

Objavljeno: 22.01.2015.
Novo na kioscima      Press: Strip vesti
Stripoteka 1021
januar, 2015. godine

Velika smrt "Panika"
scenario: Loisel, Djian
crtež: Vincent Mallié

Redov Bili
autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne

Stripoteku možete kupiti u digitalnoj formi. Dostupno je 
više od 100 brojeva 
na adresi: www.novinarnica.net/stripoteka
Android aplikaciju za vaše mobilne telefone i tabletne računare
možete preuzeti na adresi: play.google.com/store...
 
Dylan Dog 91:
Porodicni portret

piše: Pasquale Ruju
crta: Angelo Stano

Kompletna epizoda
u boji

Cena:
230 dinara
Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com


Objavljeno: 22.01.2015.
Živel strip! Živela Animacija! Konkurs...      Press: Stripburger

Živel strip! Živela Animacija! 15

natečaj za strip in animacijo
za osnovnošolce in srednješolce Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 15 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo. Ob jubilejni izdaji (v Sloveniji natečaj pod naslovom Živel strip! poteka že desetič) v navdih ponujamo dela kar 4 avtorjev.

Natečaj podpirajo Mestna občina Ljubljana, Ministrstvo za kulturo RS in regija Furlanija - Julijska krajina, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil ter Mednarodni festival animiranega filma Animateka iz Ljubljane, RogLab, Galerija Plevnik-Kronkowska, Trubarjeva hiša literature, Italijanski inštitut za kulturo v Ljubljani, Likovna akademija v Bologni, Visionario - - center za vizualne umetnosti, Kinematografska palača iz Gorice, Kinematografska hiša iz Trsta, Združenje OTTOmani, Združenje Piccolo Principe in festival Comicon. Pri projektu sodelujejo tudi mestna občina Pordenone, Trieste Contemporanea in Dobialab.

PRAVILNIK
Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
‒ strip,
‒ animacija.

1) TEMA RAZPISA:
STRIP:
a) Grdina je nenavadna in nehvaležna gozdna pošast iz rezijanske pripovedke z naslovom Grdina pod kamnom. Predstavljaj si, da je pošast Grdina tvoj sošolec ali sošolka, ki sedi s tabo v šolski klopi, ali pa stric tvojega soseda. Kako se Grdina znajde v vsakdanjih situacijah in v družbi običajnih ljudi; na kakšne načine lahko pošast izkoristi prednosti dejstva, da je pač - pošast? 
b) Pilotka in njeno letalo--preoblikovalo. Pilotka in njeno letalo lahko spreminjata svojo podobo in obliko glede na to, kako se počutita in v kakšni situaciji se znajdeta. V kaj bi se lahko spremenila, če bi letela nad tabo, kaj bi videla?
ANIMACIJA:
a) Rumeni pes. Rumeni pes je en hecen kuža in rad pleše skupaj z drugimi hecnimi liki. Poskusi si izmisliti svoj lik, ki bo plesal z Rumenim psom.
b) Animacija lutk. Preizkusi se v ustvarjanju zgodbe, v kateri bo nastopala tudi kakšna tvoja igrača skupaj z lutkami iz plastelina.
STRIP IN ANIMACIJA
c) prosta tema

2) PRIJAVLJENA DELA SO LAHKO:
‒ stripovske zgodbe, narisane v poljubni tehniki (vključno z računalnikom), formata A3, poljubnega števila strani.
‒ animacije, izvedene v klasični ali računalniški tehniki.

3) Učenci in dijaki se lahko na razpis prijavijo samostojno ali v skupini.

4) oddaja del: Dela morajo biti oddana po pošti skupaj z izpolnjeno prijavnico (za sloven-ske šolarje) na naslov: Stripburger, Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana

5) URNIK: Dela morajo biti poslana po pošti do torka, 17. marca 2015.

6) ŽIRIJA v sestavi: Renato Calligaro (avtor), David Krančan (avtor), Katerina Mirović (Stripburger), Igor Prassel (Animateka), Paola Bristot (predsednica združenja Vivacomix) se bo sestala 28. marca 2015 in izbrala nagrajence.

7) NAGRADE:
STRIP: Podelili bomo 5 glavnih nagrad – 5 knjižnih bonov v vrednosti 200 evrov. Poleg glavnih nagrajencev bo žirija izbrala še 3 avtorje, ki se bodo udeležili enodnevne delavnice izdelave stripovske majice v RogLabu v Ljubljani.
ANIMACIJA: Zmagovalcem v kategoriji animacije bomo podelili 3 nagrade. Prva nagrada je udeležba na delavnici animacije Slon in akreditacija za celoten program mednarodnega festivala animiranega filma Animateka. Druga in tretja nagrada sta DVD z animacijami Slon in akreditacija za program Slon na mednarodnem festivalu animiranega filma Animateka, ki bo potekal decembra 2015 v Ljubljani.
Vsi udeleženci natečaja bodo prejeli knjižno nagrado za sodelovanje. Vsa stripovska dela bomo tudi razstavili. Natečajniki v stripovski sekciji s prijavo dovoljujejo morebitno objavo svojih del. Avtorji vseh animacij dovoljujejo reprodukcijo svojih del na DVD-ju.

8) RAZSTAVA del avtorjev likov natečaja:
VIDEM
Predstavitev animiranih filmov Magde Guidi in Špele Čadež bo 11. decembra 2014 v centru za vizualne umetnosti Visionario v Udinah (Videm) v programu prej omenjenega Malega festivala animacije. Do 1. februarja 2015 bosta na ogled kratka animirana filma obeh avtoric, ki sta ju ustvarili za animirani omnibus z naslovom Re-Cycling.
PORDENONE, CELJE, LJUBLJANA
Razstava ŽIVEL STRIP! Živela animacija! 15, ki bo prikazala originalne risbe, makete, video Renata Calligara in dela Davida Krančana, Magde Guidi ter Špele Čadež, bo na ogled v Mestni knjižnici v Pordenonu med 17. januarjem in 28. februarjem 2015, in v Celju v Galeriji Plevnik-Kronkowska med 6. in 27. februarjem 2015. Predstavitev projekta Živel strip! Živela animacija! 15, katere se bosta udeležila avtor Renato Calligaro in kritičarka Giuliana Carbi, bo 5. februarja 2015 ob 18.00 na Italijanskem inštitutu za kulturo v Ljubljani.

9) Odprtje RAZSTAVE stripov udeležencev natečaja in podelitev nagrad bo:
LJUBLJANA
petek, 24. aprila 2015, ob 17. uri,Trubarjeva hiša literature, Stritarjeva ul. 7.
Odprtju se bo pridružil Pripovedovalski Variete.
Stripi bodo na ogled do 15. maja 2015.
PORDENONE
ponedeljek, 30. marec 2015, ob 11.00, Mestna knjižnica, Pordenone. Ob podelitvi nagrad bomo prikazali animirane filme iz sekcije AnimaKIDS z Malega festivala animacije (Piccolo Festival dell’Animazione). Nagrajena dela bodo na ogled do
9. aprila 2015.


Za informacije se obrnite na:
Stripburger / Forum Ljubljana
core@mail.ljudmila.org, 
01 2319662, 031 401556
www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

Prijavnica: www.ljudmila.org.../zivel_strip_15_slo_web.pdf

Objavljeno: 18.01.2015.
Strip: Cane (173)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 17.01.2015.
Veseli četvrtak News      Press: Veseli četvrtak
Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com

Objavljeno: 16.01.2015.
Strip u 2014.      Autor: Ilija Bakić

  2014: Strip opstaje!

U teškim vremenima dobra je vest i kada nema ničega novoga, kada je stanje „status quo“. Isticanje 2014. godine, kao pravo vreme za osvrtanje (u gnevu?) i sagledavanje onoga što nam je donela na polju „priča u slikama“, uverava nas da nije bilo spektakularnih uzleta ali ni padova. Izdavači, veći i manji, opstali su i održali svoju produkciju; kako su to uspeli u vreme opšteg srozavanja kupovne moći - a strip albumi nisu jeftini - samo oni znaju. Zapažamo da izdavači sve češće sarađuju i zajedničkim snagama objavljuju nove albume; takođe, ne beže od objavljivanja dužih serijala („Princ Valijant“, „Rip Kirbi“, „Džeremaja“, „Torgal“, „Marsupilami, „Štrumpfovi“...). Strip je opstao i na kioscima, od izdanja junaka iz Bonelijeve produkcije preko Alana Forda i (malo) Taličnog Toma do mangi, uz dva trajna stuba - „Stripoteku“ i „Politikin zabavnik“. Bilo je i nekoliko strip susreta kao i izložbi, važnih za ovdašnju strip scenu. Na Internetu strip sajtovi i forumi konstantno rade. Rečju - strip, uprkos nenaklonjenom kulturnom i ekonomskom okruženju, opstaje!

Podsetimo se nekolicine izdanja (papirnih) koja su privukla više pažnje od ostalih. Naravno, ovo je lični odabir pa otuda svakako nepotpun ali dobronameran.

  DOMAĆI AUTORI

„Propuzilište“ Franja Straka (Bratstvo duša) - Strakin dijalog u 240 kaiševa sa velikanima filozofije i literature svih epoha; veselo, cinično, vragolasto i mudro.
„1300 kadrova“ Željko Pahek (Deveta dimenzija) - Retrospektiva Pahekovih radova („Astroiđani“, „Legija nepromočivih“, samostalne epozode); urnebesni humor iz neveselih budućnosti.
„Sveta voda i duh“ Đorđe Milović (Komiko) - Duhovnost, zalaganje za stvarne vrednosti postojanja u raskošnom, delikatnom likovnom tkanju.
„Bad Boy“ Mladen Oljača (Omnibus) - Serija kratkih, smešno-gorkih pogleda u sadašnjost i blisku prošlost, naše retke vrline i (bez)brojne mane.
„Krik“ Predrag Đurić i Den Gudfelou i „Godina Raka“ Predrag Đurić, Karla Andrea Lopez Mata i Diego Lopez Mata (Rosencrantz) - Dva duboka, prodorna pogleda u sadašnjost koju živimo, bez laganja i demagoškog pretvaranja da će nam biti bolje.
„Kapetan Nitrat“ Stanojević/Radović/Sotirovski (Jugoslovenska kinoteka) - Fantastične avanture superborca za slobodu nitratne filmske trake ali i misli i izbora.
„Izuzetni slučajevi“ Ivica Stevanović (Komiko, Orfelin) - Lepršavo, duhovito, neobavezno ali uvek precizno i promišljeno poigravanje „strašnim“.
„Korporativni pandemonijum“ Aleksandar Zolotić i Zoran Penevski (Besna kobila) - Mračna fantastična priča o (ne)ljudskosti izuzetne likovnosti.
„Linije fronta“ grupa autora (System Comics) - Priče o Velikom ratu, stradanju i junaštvu, o epopeji koja nikada ne sme biti zaboravljena.

 


  STRANI AUTORI

„Porodica Tarana“ Džo Makmanus (Darkwood/Marketprint) - Odabrane table legende novinskog stripa koji je dogodovštine veseljaka Tarane, njegove pokondirene Magde, ćerke Nore i ostale menažerije crtao od 1913 do svoje smrti 1954.g.
„Arzak“ Moebius (Čarobna knjiga/Darkwood) - Jedan od vrhunaca autora koji je u popularnoj kulturi stvorio vizuelnu matricu budućnosti, konačno u reprezentativnom izdanju kakvo zaslužuje.
„Plave pilule“ Frederik Peters (Komiko) - Dirljiva priča, bez patetike i suvišnog moralisanja, o bolesti i borbi sa njom, o snazi ljubavi i porodice.
„Priča o jednom lošem pacovu“ Brajan Talbot (Omnibus) - Hrabro razotkrivanje trauma koje ostaju iza seksualnog nasilja nad decom, o terapeutskim blagodetima uživanja u literaturi i nužnosti potrage za dobrim ljudima (kojih još uvek ima).
„Rip Kirbi“ Aleks Rejmond (Čarobna knjiga) - Hronološko objavljivanje epizoda o privatnom detektivu sa naočarima i finim manirima koji je postao klasičan strip heroj.
„Završni Inkal“ Žodorovski i Ladron (Čarobna knjiga/Darkwood) - Poslednja avantura ne preterano spretnog detektiva Džona Difula koji opet spasava Univerzum istovremeno zaokružujući jednu strip epohu.
„Kalvin i Hobs - Dokone nedeljne priče“ Bil Voterson (System Comics) - Neodoljivi vragolan i njegov tigar ponovo haraju, dovodeći u pitanje sve principe reda, znanja i lepog vaspitanja.
„Čovek iz Nove Engleske“ Dino Batalja (Darkwod/Marketprint) - Velikan stripa, Batalja, majstorskim crtežom dočarava daleka vremena prvih ratova doseljenika i Indijanaca.

Objavljeno: 12.01.2015.
Strip: Montenegrini (308)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 12.01.2015.
Post Scriptum (148)      Autor: Zoran Đukanović
Ekspresionizam je temelj mog crteža
Interview - Ivo Milazzo, majstor stripa

Razgovaramo s Ivom Milacom, crtačem remek-dela u mediju stripa, serije grafičkih romana Ken Parker. Ovaj strip je nastao kao rezulatat zajedničkog rada Milaca sa scenaristom Đankarlom Beradijem. Obeležio je istoriju stripa poslednjih decenija  XX veka i uživa duboko poštovanje među poznavaocima medija, posebno u Italiji i zemljama bivše Jugoslavije. Teme koje obrađuje ovo postmoderno delo krajnje su neobične za vestern: homoseksualnost, marginalizacija, ekologija, politika, štrajkovi, samoobrazovanje, čitalačke strasti, intimnost, odnos sa Bogom... Milacovi akvareli, rađeni za naslovne strane ovih grafičkih romana o Kenu Parkeru, vode uvek krajnje neobičan dijalog sa onim što je unutar knjige. Najčuvenija je Milacova parafraza čuvene slike Đuzepea Pelice da Volpeda,  slike kojom režiser Bertoluči započinje Dvadeseti vek, filmski ep o političkoj istoriji Italije u vreme fašizma. Bezbrojne su Milacove parafraze Šekspira, Holivuda, nemog ekspresionističkog filma koje predstavljaju dekonstrukciju i stripskog jezika i dela na koja se referira. Kena Parkera i većinu dela tandema Berardi-Milaco ovdašnji čitaoci mogli su da čitaju u poslednjih trideset godina u brojnim, jeftinim izdanjima za kiosk ili skupim monografskim izdanjima.

Kada ste započinjali Kena Parkera, jeste li bili svesni da je on revolucija u mediju i žanru?
Ne. U početku nam je jedino važno bilo raditi, a mogli smo raditi samo vestern jer su takvi stripovi prevladavali na tržištu (osim ponešto horora objavljivanih u časopisima). Najverodostojniji izdavač u Italiji – Boneli – tada je izdavao isključivo vesterne, pa smo se odlučili na stvaranje lika iz tog žanra. Nadahnuće smo našli u filmu Džeremija Džonson Sidnija Polaka i nije nam padalo na pamet da bi Ken Parker mogao prerasti u serijal s obzirom da smo mu pristupili kao one shotu. Strip se svideo Serđu Boneliju, šefu, i s obzirom da je naslutio naše mogućnosti, ponudio nam je da nastavimo. Tako smo dobili svoje „igralište“ na kome smo eksperimentirali s pripovedačkim pristupom, od tradicionalnog do onoga prikladnijeg filmskoj umetnosti. Nešto slično već je bio učinio Hugo Prat. To nam je svakako bila škola koja nam je omogućila da postanemo ono što smo danas.

Kako ste se usudili da takvu inovaciju ponudite izrazito komercijalnom izdavaču kao što je, pogotovo tada, bio Boneli?
Ni mi nismo znali da će Ken Parker postati toliko inovativan, a prvi broj je nastao na temelju naših dotadašnjih saznanja i zanosa, no kada nam se pružila prilika da radimo na serijalu, otvorile su se mogućnosti za eksperimente s pripovedačkim pristupom. Ken Parker je prilično krhak i složen lik, a na sličnim temeljima nastao je kasnije i Sklavijev Dilan Dog.

Ken Parker je izrazito intimistički western. Pored surovosti i akcije, nailazimo na trenutke nježnosti između karaktera koja je bila presedan za medij stripa do tada, u vesternu bez svake sumnje. Koliki je bio vaš udeo u interpretaciji? Ko je koga stimulisao u vašoj saradnji sa Berardijem da se krene u takvom, potpuno neobičnom pravcu?
Za početak treba objasniti dve stvari. Strip živi zahvaljujući saradnji dvojice autora, scenariste i crtača. Da bidmo istinski doprli do čitaoca, tekst i crtež moraju biti u savršenoj simbiozi. Berardi i ja smo dugogodišnji prijatelji, zajedno smo doživjeli mnogo toga te imamo jednak senzibilitet. Otud je naš odnos jednostavno neponovljiv. Berardi je stvorio većinu narativnih niti, a deo zasluga pripada meni pošto se u stripskom mediju situacije i doživljaji likova moglo dočarati, interpretirati isključivo crtežom.

Kakva je bila podela posla u radu na Parkeru? U kom obliku vam je Berardi davao svoje scenarije? Koliko ste diskutovali samu priču, da li ste zajedno dolazili do rešenja ili su to bila dva odvojena kreativna procesa?
Imajući u vidu stepen prijateljstva i bliskosti, simbiozu teksta i crteža, mi smo ipak stvarali odvojeno, ali svakodnevno smo se viđali i raspravljali o napretku rada na stripu. Neretko je on usvajao moje sugestije u vezi scenarija, jednako koliko i ja njegove u pogledu crtačke interpretacije.

Snažno se fokusirate na gestove likova. Male, svakodnevne gestove, one koje odaju karakter. Otkuda tolika pažnja za detalj, govor tela?
Berardi do savršenstva ume da postavi psihološki profil lika, nakon čega imam zadatak da vizuelno tumačim izraze lica koji govore mnogo više od samih reči. To jednostavno radim nagonski i verujem da vuče koren iz stalnog, svakodnevnog posmatranja osoba oko sebe, pasioniranog gledanja filmova. Uglavnom, to je moj način pripovedanja crtežom.

Nešto pomalo nalik Kortu Maltezeu, čak možda još otvorenije, u Kenu Parkeru se može osetiti levo političko uverenje. Jeste li u privatnom životu Berardi i vi delili ista politička opredeljenja?
S obzirom da smo skoro isto godište, ja sam rođen 1947, a Berardi 1949. Obojica smo snažno proživeli 1968. koja je bila prelomna godina povezana s rušenjem mnogih tradicija i brojnim problemima u društvu. Iako smo različitih karaktera i živimo na različit način, nismo mogli ne deliti zajednički pogled na svet. Kad smo počeli da se bavimo stripom, vodila nas je ista misao, težnja da u svojim djelima skrenemo pozornost na socijalne i političke probleme.

Da li  ste sebe, na vrhuncu serijala Ken Parker, videli kao komercijalnog crtača ili umetnika? Koliko se taj osećaj vremenom menjao?
Ni jedno ni drugo. Oduvijek sam se smatrao crtačem koji želi da pripoveda crtežom pa sam hteo da postanem kvalitetan crtač, a ne „tehnički crtač“. Hteo sam da moj crtež bude u službi interpretacije priče. Najviše su mi u pamćenju ostali prvi strip festivali na kojima sam učestvovao gde čitaoci nisu isticali da im se svidela moja crtačka virtuoznost, već to što sam ih uspeo dodirnuti crtežom, vizuelnim pripovedanjem. To je bilo najveće zadovoljstvo.

Kada počinjete rad na nekom novom stripu, koliko vam je vremena potrebno za pripreme, odnosno kreiranje novih likova, rad na scenografiji i kostimografiji i koliko uopće inzistirate na dokumentarnosti vaših stripova?
Pripremna faza je ključna pri stvaranju stripa jer bez dokumentacije crtač ne može da bude vjerodostojan, ne može da dočara doživljaj vremena u kome se odvija priča. Kad pristupam stvaranju novog stripa osjećaji su mi dvojaki, s jedne strane uzbuđenje što mogu da se okušam u nečemu novom, dok me s druge muči strepnja hoću li to učiniti na pravi način.

Pogledamo li sve epizode, celokupni serijal, na kojem je pored vas radilo još nekoliko crtača, primetno je da ste baš vi radili najsnažnije, najbolje priče (scenarije). Kako je išla podela  crtačkog posla? Da li je Berardi određene epizode namenjivao isključivo vama ili ste radili epizodu  koja bi jednostavno došla na red?
Ken Parker se prvenstveno temelji na pričama koje smo stvorili Berardi i ja. Saradnja s ostalim kolegama, koji su svi odreda vrsni crtači i koji su prikazali Kena na svoj način, bila je neophodna kako bi se održao ritam izlaženja. Uglavnom, očigledno je da je u epizodama ključnim za razvoj lika Berardi smatrao prikladnim da ih crtam ja, na neki način ih je i pisao u skladu s mojim crtačkim izrazom.

Bitlsi su rezultat autorske simbioze četvorice ljudi. Nakon prestanka zajedničkog rada, imali su uspešne odvojene karijere, ali kreativna simbioza posigurno nikada nije bila nadmašena. Da li je autorski odnos Đankarlo Berardi – Ivo Milaco pri stvaranju Kena Parkera bio autorska simbioza, geštalt u kome je celina veća od svojih delova?
Uvek smatram da, kada je reč o nekom sredstvu izražavanja koje povezuje različite kreativne izraze i energije, a muzika je jedan od njih, rađa se alhemija, magija između osoba koje učestvuju u procesu stvaranja i koja je često neponovljiva. Ne znam jeste li čuli za Mogola i Batistija? Mogol je tekstopisac, dok je Batisti bio kompozitor, zajedno su stvarali savršene pesme,  te osobe koje su ih slušale nisu mogle verovati da nisu delo jedne individue. Stanlio i Olio nikad ne bi bili jednako popularni da su radili odvojeno. Njihova popularnost je nedeljiva. Jednak primjer imamo i u stripu, Uderzo i Gosini kao autori Asteriksa. Iako su obojica takođe znali odlično da rade odvojeno, prilikom saradnje nastajala bi ta neponovljiva alhemija koja im je omogućila da stvore savršen strip. Berardi i ja, kanon trideset godina zajedničkog rada, u jednom trenutku krenuli smo svaki svojim putem. Čak i u braku osobama jednostavno katkad zatreba „svežeg vazduha“. No, uveren sam u vrednost onoga što smo stvorili zajedno, Kena Parkera i niz kraćih dela kao što su Čovek s Filipina, Tiki, Detektiv Marvin, Tomov bar i drugih kod vas još neobjavljenih stripova kao što je Giuli Bai & Co. o grupi prijatelja iz Đenove pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Uglavnom, zajedno smo stvorili mnogo toga i verujem da smo sami takođe dobri, no pitanje je uz koliko muke i truda, s obzirom da nam je zajednička magija olakšavala posao.

Da li je vaš rad sa Klaudijem Nicijem na Teksu – Krv na Koloradu bio pre svega komercijalni zadatak, ili ste ga radili iz ljubavi prema Teksu, heroju nesumnjivo mnogo drugačijem od Kena Parkera?
Iskustvo s Teksom predstavljalo mi je veliki izazov s obzirom da sam morao da se suočim s likom s kojim na neki način prijateljujem još od djetinjstva, uz koga sam odrastao, jednako kao i s mnogim drugim likovima iz stripa. Sama činjenica što Teksone uglavnom crtaju crtači koji ne rade na redovnoj seriji omogućila mi je da budem sâm svoj i da Teksa prikažem na svoj vlastiti način, igrajući se prizorima, svetlom i senom te upotrebom „filmskih tehnika“, što sigurno ne bih mogao da učinim u redovnom serijalu jer bih time izdao prirodu samog lika.

Vaš crtački stil se tokom godina mijenjao, pretrpeo je čitavu evoluciju, od realizma ka kroki crtežu, poetski redukovanom. Da li je evolucija nastala iz  nužde, zbog rokova ili ste tek kroz redukciju naišli na pravo svoje crtačko ja?
Mislim da je temelj mog crteža jednak od samog početka pa sve do danas, možda se promenila moja primena crtačke tehnike koju sam u početku tek nastojao da shvatim. Uglavnom, odabrao sam ekspresionizam u kome nastojim da pripovedam kroz kontraste, kroz igre svetla i senke, na taj način dočarati atmosferu. Isprva sam promatrao sve one koji koriste istu tehniku i od svih je najbolji bio Milton Kanif, a iza njega su došli Aleks Tot i mnogi talijanski crtači kao što su D'Antonio, Takoni, Di Đenaro, Kalegari, koji su usavršili igru senki. Odmah sam krenuo njihovim putem i nastojao da uklonim sve „ukrase“ nevažne za crtež.

Ko su bili vaši crtački uzori?
Aleks Tot koji je neke stvari činio vrlo slično kao i ja danas bio je prvi, no direktnije nadahnuće crpeo sam u radu nekih italijanskih crtača, kolega. Na mene je najviše uticao Takoni i iznad svih Kalegari.

Koga poštujete od savremenih crtača?
Danas se promenilo mnogo toga budući da mladi crtači traže uzore u Amerikancima poput Aleksa Rosa i više su ilustratori nego pripovedači. U svojim stripovima nastoje da prikažu svoje umeće primene određene tehnike, no teško je pronaći mladog crtača koji želi pripovedati svoju priču, na taj način prikovati čitaoca za strip od prvog do zadnjeg prizora.

Vaši akvareli, posebno naslovne strane vrhunac su stripskog akvarela, kakav je dosegao pre vas Hugo Prat. Nema puno autora stripa koji su se sa toliko uspeha oprobali u akvarelu. Kako je, kombinovano s vašim osećajem za redukciju, došlo do ovog, toliko ličnog načina kreiranja naslovnih strana?
Prvenstveno tako što sam posmatrao upravo Pratove akvarele i shvatio da se akvarelom najbolje može prikazati sama srž mojih likova. To je tehnika koju je nemoguće prepravljati, pošto ne možete raditi akvarelom preko već postojećeg akvarela, ne možete se predomišljati, nema tuša ili tempere kojom možete da prikrijete greške. Upravo to me je pobudilo da upotrebim tu tehniku, to me je očaralo, i nastavlja da čini i danas, ono što vidiš dan posle. Ta mešavina vode, boje i papira na koju je pretočeno ono što si video u vlastitoj svesti tek dan posle dobije neku novu uzvišenu dimenziju.

Kena Parkera karakteriziše poigravanje s ubacivanjem stvarnih ličnosti, holivudskih zvezda, zatim samih autora i izdavača, pa onda ubacivanjem likova iz drugih stripova. Kome je ova igra bila zabavnija, vama ili Berardiju?
To je vrlo zanimljiva igra koju smo najvidljivije upotrebili u petnaestom broju Kena Parkera (Ljudi, stoka i junaci), ali gotovo u svakoj epizodi imate najrazličitije reference na književnost, film, slikarstvo… pošto smo prilikom stvaranja pokušali da ubacimo sve ono što nam je u to vreme bilo na pameti, kako bismo čitaoca potakli na dodatno istraživanje po tim oblastima iz kojih smo crpli naše nadahnuće i uvide.

Uneti lik travestita i homoseksualca u vestern, kao što je to urađeno u trideset šestoj epizodi Pravo i krivo bilo je zaista hrabro za to vreme u mediju stripa (1981). Da li je bilo protesta među čitaocima i u javnosti?
Koliko se sećam tako nešto već smo učinili i pre te epizode i Ken Parker se loše poneo prema tom liku. Poslije toga mnogi homoseksualci su nam slali pisma protesta pošto su verovali da u lošem svetlu prikazujemo taj oblik seksualne različitosti. To je potstaklo Berardija da napiše scenario za Pravo i krivo gdje je homoseksualac bio jedan od glavnih likova. Iako na kraju strada životom za svoje opredjeljenje, priča je promenila percepciju u očima naših čitalaca.

Brutalno nasilje i nježnost, ironija i patetika, munjevita akcija i trenutci nespretnosti - Ken Parker  je sagrađen na kontrastima. Ima li tragova toga u vašoj vlastitoj ličnosti?
Svi mi bazirani na protivrečnostima, u nama počiva i dobro i zlo, ne uspevamo uvek biti sasvim zli, ali ni sasvim dobri. Stvar je samo u izboru, odnosno odlukama koje donosimo.

Poslednjih godina radite za francuske izdavače nekoliko stripova: Crveni gospodar po scenariju Frančeska Artibanija, La grande di aventura di Baden Powel za koji je scenario pisao Ficaroti. Reč je o drugačijim stripovima nego što ste ranije radili. Crveni gospodar je istorijska priča, a glavni junak negativac, krvnik, najomrznutiji čovek u Rimu. Možete li reći nešto više o ovom projektu, kako je bilo raditi na njemu i kako je na ovaj serijal i na vaše stripove reagovala zahtevna francuska publika?
Najveća zanimljivost kod Crvenog gospodara je to da je glavni lik Italijan za razliku od većine francuskih stripova gdje je riječ o Englezima ili Amerikancima. Francuzi su naviknuti na stil koji njeguje čiste linije uz kompjutersko kolorisanje i ne bih rekao da im se moj rad previše svideo. Ne znam da li je problem u mom stilu, ali Crveni gospodar nije postigao velik uspjeh budući da su oba albuma prodana u po 5.000-7.000 primjeraka, što je malo za francusko tržište. No, s obzirom da svim junacima treba vremena kako bi prodrli u čitatalačka srca, nadam se pozitivnim pomacima u budućnosti.

Svako tržište stripa ima svoje specifičnosti. Postoji li razlika između italijanskih i francuskih izdavača i da li ste se morali na neki način da prilagodite?
Razlike prvenstveno leže u tome što Italijani prvenstveno vole crno-beli strip, „Boneli“ formata od devedeset četiri stranice, dok su Francuzi ludi za bojom i velikim albumskim A4 formatom.

Kada bi morali da izaberete svoj najdraži lik, pored Kena, koga biste izabrali? Marvina, Tikija, neki lik iz Čoveka s Filipina, Dobrodošli u Springvil, Crvenog gospodara... i zašto?
To je nemoguće, svi ti likovi su moja djeca i ne možete pitati oca koje mu je dijete najdraže.

Družite li se i koliko sa drugim crtačima i osobama iz svijeta stripa? Koliko diskutujete sa njima o crtačkim problemima?
Već dvanaest godina vodimo borbu da kao crtači zaštitimo svoja autorska prava pred zakonom kao što je to praksa u evropskom pravu, pa smo u osnovali udruženje čiji su članovi crtači, scenaristi, ljubitelji stripa, poznate osobe poput Umberta Eka koje nas podržavaju, ljudi iz izdavačkih kuća, stoga se često susrećem s mnogima od njih. Da bismo ostvarili svoj cilj, moramo biti ujedinjeni, izdavač nije naš neprijatelj nego naš saputnik s kojim putujemo do čitaoca i zato se mora uspostaviti ravnoteža da svi u ovom poslu možemo da živimo od svog rada.

Da niste postali crtač stripa, čime bi ste se bavili?
Ne umem da odgovorim na pitanje pošto je ovo jedino što znam svojski da radim u ovom životu. Kada se sretnemo u sledećem, možda ću znati odgovor na ovo pitanje.

Što radite trenutno? Kakvi su vam planovi, postoje li ponude za neke nove stripove? Imate li želju u bliskoj budućnosti da radite na novim, sasvim drugačijim projektima koji bi se razlikovali od svega što ste do sad radili?
Radim na stripu Uomo faber o životu italijanskog kantautora Fabricija de Andrea, priči posvećenoj sto pedeset godina ujedinjenja Italije, zatim priču o Tini Modoti, slavnoj italijanskoj fotografkinji koja je imala izuzetno zanimljiv život. Posla uvek ima dovoljno.

prevod s italijanskog: Andrej Cvitaš
(intervju se uz delimična prilagođavanja prethodno pojavio u časopisu
„Kvadrat“ Br. 22, Bizovac, oktobra 2010. i nedeljniku „Vreme“, 16. 5. 2013)

Objavljeno: 11.01.2015.
Strip: Cane (172)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 10.01.2015.
Digitalne slike: Homo ecranis      Autor: Branislav Miltojević
Homo ekranis - novi model čoveka hipermoderne epohe!

    SVI EKRANI SVETA

Dugo je ekran-film bio jedinstven i neprikosnoven fenomen. U epohi globalnog ekrana on se stopio u galaksiju beskrajnih razmera. Očigledno duboko smo zašli u eru dinamičkog razvoja medija u kojoj stari, dobri duh filma, kroz novo doba ravnih digitalnih ekrana, hrani hipermodernu kulturu pa i medij stripa

„Hipermoderna epoha je savremenica istinske inflacije ekrana. Čovek nikada ranije nije raspolagao sa toliko ekrana, ne samo za posmatranje sveta već i za jednostavno življenje. A sve ukazuje na to da će se ovaj fenomen, nošen uspesima haj-tek tehnologije, još više širiti i ubrzavati“ – ističu pored ostalog Žil Lipovecki i Žan Seroa u veoma provokativnoj i u nas čini se pomalo marginalizovanoj studiji „Globalni ekran - od filma do smartfona“ koja se pojavila u izdanju vrlo agilnog novosadskog izdavača „Akademske knjige“. Ne znamo da li su u vreme pisanja pomenutog dela (2007) francuski autori imali na uvid teorijska i praktična iskustva Amerikanca Skota Meklauda, „Maršala Makluana medija stripa“, i njegovu knjigu „Promenljivi stripovi: kako imaginacija i tehnologija revolucionišu umetničku formu“ („Vilijem Morou pejperbuks“, 2000). Jer Mekluad je sedam godina pre „Globalnog ekrana“ inaugurisao neke od premisa koje pretpostavljaju Francuzi i razložio ideju tzv. beskonačnog (crtačkog) platna (engl.infinite canvas) ili bolje reći - neograničenog ekrana. Pokazao da već (o)davno živimo u vremenu proliferacije ekrana, čudesnom univerzumu u ekspanziji koji se stalno pomera i širi granice. Odnosno - kako stari, dobri duh filma, kroz novo doba malih i velikih ekrana, hrani hipermodernu kulturu pa i medij stripa.

Naslovna strana knjige Globalni ekran
Odavno Meklaudovu formu „beskonačnog platna“ koriste mladi, moderni, ka novim tehnologijama okrenuti umetnici koji strip ne ograničavaju na standardne, štampi prilagođene formate, već rastežu radove u sva četri pravca, po dužini, širini, visini i dubini. Nešto slično „Premotavanju“, strip-objektu Alekse Gajića iz 2012. godine, mada je on „rastegljiv“ samo po „dužini“. Očigledno danas postoje značajne razlika između štampanog i novog, elektronskog stripa, budući da se formalna ograničenja tradicionalnog formata novinskih ili magazinskih izdanja „literature u slikama“ sve više prevazilaze korišćenjem jedinstvenih mogućnosti veba. U tom kontekstu, Meklaud predstavlja ideju da je veličina digitalne stripske stranice  beskonačna i da se razvija, pretapa i rastače na „crtačkom platnu“ kao na (p)okrenutoj filmskoj traci. Na kraju, posredno, inauguriše i jednu od glavnih teza „Globalnog ekrana“: kako svi ekrani sveta samo kopiraju prvobitni, belo kino-platno!

Jer beskonačno stripsko platno nije paginirana niti razdvojena linijama, niti okvirom konvencionalnog stripskog kvadrata. Autori veb-stripove šire i rastežu u svim mogućim pravcima digitalne table ili ekrana koji izaberu. Tako da umetnik može ubedljivije da prikaže (i pokaže) kompletnu stripsku priču neodređene dužine na jednoj-jedinoj “strani”, ekranu monitora jer se stranice ne listaju, već kao na filmskoj traci panoramski razmnožavaju i pomeraju, tj. skroluju.

Dugo je ekran-film bio jedinstven i neprikosnoven. U epohi globalnog ekrana on se totalno stopio u galaksiju beskrajnih razmera. Očigledno duboko smo zašli u eru dinamičkog ekrana i „nove, hiper-modernosti“ koja je započela filmom, razvijala ekspanzijom TV, a trenutno zaokružena (r)evolucijom digitalnih medija. Zato i jedan i drugi medij, film i strip, možemo da analiziramo kao preteče novog sveta globalnog ekrana realnog vremena (real time) koji prikriva celo vizuelno polje, ne samo horizonte našeg i autorskog pogleda već i virtuelne stvarnosti. Jer kako zaključuju i Žil Lipovecki i Žan Seroa filmska umetnost, a za njom TV, strip, laptop računari, internet, smartfon, radikalno pomeraju naš odnos spram stvarnosti i naš pogled na svet, stvarajući novi model čoveka: Homo ecranis!
Objavljeno: 08.01.2015.
Moj Strip osvaja mrežu...      Autor: Strip vesti
Novo čedo na našem stripovskom, elektronskom, nebu. Moj Strip, prvi broj, donosi radove Darka Macana, Gorana Duplančića, Ivana Marušića i Jurice Starešinčića. Startovali su prvog januara/siječnja. Magazin koji rade su opisali, na svom sajtu, ovako:

"MojStrip.com digitalni je časopis koji donosi (uglavnom) premijerne stripove domaćih autora i izlazi svakog prvog u mjesecu. Izvorno je časopis zamišljen kao prostor za serijalizaciju dužih djela (crtanih romana u nastajanju), međutim, dobro su došle i kratke priče ukoliko uredništvo smatra da se radi o koliko toliko konzistentnom autorskom izrazu (ukoliko bi te kratke priče sačinjavale dobro odmjerenu zbirku odluči li ih netko ukoričiti).

Raspored stripova u svakom novom broju određuju prosječne ocjene koje im čitatelji dodijele u prethodnom, a osim stripova, časopis će pokušati ponuditi i blog na kojem autori mogu pisati o sebi, svome radu i promovirati svoje projekte koji imaju ili nemaju veze s MojStrip.com, a nastojat će paralelno graditi i prisutnost na internetskoj i tradicionalnoj kulturnoj sceni u skladu s mogućnostima uredništva i autora.

Idejni začetnici na pokretanje časopisa odlučili su se zbog vlastite želje da se motiviraju za stvaranje dužih djela, pa razlog postojanja ovog digitalnog izdanja ne bi bilo pogrešno shvatiti kao pokušaj generiranja materijala za buduća tiskana izdanja. S druge strane, sasvim nepredviđeno, proces osmišljavanja ovog časopisa vremenski se poklopio s gašenjem srodnog tiskanog izdanja, Q stripa, čiji je nestanak sa scene pokretanje nečeg novog promovirao iz ego-projekta u praktičnu nužnost.

Nadamo se da Vam se časopis sviđa i da ćete ga nastaviti pratiti."

Adresa: www.mojstrip.com
Objavljeno: 03.01.2015.
Strip: Cane (171)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 03.01.2015.
Novogodišnje urednikovanje...      Autor: Zlatko Milenković
Srećnu Novu godinu želim
svim čitaocima i saradnicima Strip vesti...


Rešivši da malo promenim izgled sajta, "prelistavao" sam stare "brojeve" da vidim koliko je prošlo od poslednjeg "(re)dizajniranja". Iznenadio sam se, jer je cifra barem duplo veća od očekivane. Osam godina i nije možda previše, ali je meni proletelo kao da je bilo najviše tri-četiri. Kako god, zaključak je bio jednostavan: menjati se nešto mora, pa makar i na gore. Za tih osam godina se mnogo stvari na internetu i u medijima promenilo. Mnoge revolucije smo preskočili. Facebook i Twitter, koji su danas ljudima sinonim za internet, tada su tek hvatali zalet na net-u. Da se ne vraćam dalje, na početke Strip vesti, kada pomenute društvene mreže nisu ni postojale. Hm, odo' ja predaleko, valjda spontano želeći da se pohvalim životnim vekom SVesti. Kako god, usled svog tehničkog napretka, kako brzine interneta tako i standardne veličine monitora, bilo je krajnje vreme da se bolje iskoriste nove mogućnosti. Da malo "šire" i "slikovitije" dišemo...;)

Dizajn je minimalistički, sa ciljem da bude elegantniji, pregledniji i jednostavniji. Nameravao sam da bude još jednostavniji, ali ne priliči stripu da se previše liši sličica. Bila je potrebna barem u "glavi" sajta. Kada smo već kod te sličice, pozivam autore da šalju neke svoje radove (crno-bele) koji bi umesto Krejzi Keta mogli da budu u pozadini logotipa, na način kako je to sada urađeno. Kada bude više verzija uzglavlja, menjaće se automatski sličica, a pošto je format zgodan za bookmarkere, biće prilike da se to odštampa u te svrhe. A što da ne, da se omogući i download u većoj rezoluciji, kako bi ih svako mogao sebi odštampati po sopstvenom izboru. O tome, kada bude materijala...;)

Šta donose promene? Prvo, bolju iskorišćenost prostora - širine - monitora, mesečne "kobasice" će biti kraće te će biti manje skrolovanja i, što je bitno, strip kaiševi će biti veći i pregledniji. Nadam se da će jednostavniji dizajn biti ugodniji za čitanje. Naravno, prevelik je zahvat da sada odjednom ceo sajt bude prepakovan po novom dizajnu, ali su osnovne stvari postavljene tako da su i dalje dostupne. Vremenom će se, stranica po stranica, rubrika po rubrika, sređivati. Bez brige, biće to urađeno uskoro. Koncept je jednostavan i relativno lak da sve mogu postepeno sređivati, i pojedine rubrike oživljavati.

No, kada sam već radio redizajn, a pošto se nakupilo iskustva tokom dugogodišnjeg održavanja sajt, poradio sam i na njegovom konceptu i funkcionalnosti. Strip vesti će, bez pretenzija da postanu nešto drugo, kao što ime kaže biti sajt koji ima za cilj da bude news servis. Da bi bio što jednostavniji za upotrebu i što korisniji pokrenuo sam nove rubrike. Nemojte da se plašite, ne preuzimam na sebe posao koji će me dodatno opteretiti i uticati na ritam novih priloga. Reč je o rubrikama trajnog karaktera:

Striparnice, izdavači, škole stripa i festivali: stranice su gde očekujem od svih navedenih "po spisku" da se predstave kratkim tekstom 1-2 novinske kartice, sa 1-2 sličice (logo obavezan) i detaljnim podacima bitnim njihovim korisnicima: Adresa, telefoni, email, web adresa i sve ostalo što može koristi zainteresovanima.

Online stripove ću ovih dana srediti. Očistitću sve neaktivne linkove i predstaviti živuće online stripove na novo uspostavljenoj stranici boljim linkovima... te vas pozivam da šaljete nove ispravne linkove za stripove koji i dalje žive na net-u.

Rubrike Istorija i Autori ovih dana će takođe biti prilagođene novom dizajnu, nema tu previše posla. Ali to ne znači da na tome treba i da stanemo. Stoji ponuda da se autori tu predstave, pošalju stranu stripa i biografiju, a bio bih sretan i kada bi se javila koja dobro duša da ažurira i popunjava rubriku "Istorija". Bez obaveze da to bude redovan i strog zadatak, ali da se vremenom ta rubrika poveća i bude kvalitetnija.

Rubriku Strip ću sređivati i aktivirati kada bude prilike i novih radova za objavljivanje. Do tada će to ostati arhiva od 44 nedeljnih izdanja izašlih još 2002-03.

Dakle, važno je da se jave ljudi iz striparnica, izdavačkih kuća, škola stripa i organizacija festivala i pošalju priloge kojima će se predstaviti. Svi će biti na stranicama poređani po abecednom redu, bez ikakvih posebnih privilegija. Kvalitet njihove prezentacije će zavisiti samo od njihovog truda da napišu dobar tekst i obezbede kvalitetne sličice. Te će stranice biti aktivne sa svojim informacijama tek koliko se pojave novi akteri na sceni, ili eventualno promene kontakt podaci. Naravno, od organizatora festivala očekujem da daju info svake godine o preciznim datumima održavanja manifestacija. A svaka druga vest ide naravno na naslovnu, gde joj je i mesto.

Valjda sam sada napisao sve što treba, pozvao da pošaljete svoje priloge. Nekako sam sluđen ovih dana. Naravno, praznici, posao, zabava kao i ovo sređivanje sajta su me učinili konfuznijim, pa mi je lako da nanižem greške i propuste... da zaboravim bitne stvari, koje sam hteo reći u ovoj novogodišnjoj rubrici. Eto setih se, u planu je i da otvorim youtube kanal, da bih Strip vesti i priloge zaštitio od promena linkova i nestajanja priloga zato što su eventualno obrisani-preseljeni. Što znači da će ubuduće video materijali koji se objavljuju u Strip vestima, u dogovoru sa autorima, biti postavljeni na Strip vesti kanalu i tako trajno dostupni na ovoj adresi. Ali, da se ne lažemo... to mi je na spisku za uraditi tek za par nedelja... kada ostalo dovedem u red...;)

Kao i obično vas podsećam, i pozivam, da sa svojim prilozima postanete saradnik Strip vesti, da iskoristite potencijale koje imaju. Dnevno sajt Strip vesti poseti više stotina čitalaca, na mesečnom nivou je to znatno veći broj, jer nisu svi čitaoci svakodnevni, znam dosta ljudi koji i dalje poštuju nedeljni ritam čitanja ili posećuju sajt po potrebi. A evidentan je i stalni rast broja posetioca. Dakle, motiva da pišete za SVesti imate, da šaljete reklame i informacije o vašim izdanjima i izložbama takođe... Strip vesti već sedamnaestu godinu postoje zbog Vas!!!

S poštovanjem,

Zlatko Milenković
Objavljeno: 02.01.2015.
Novogodišnje čestitke...      Autor: Zlatko Milenković


Melina Mikulić

IA Organizam (UBU+Sintoment+Babushke+Nnefukcionalni most)


Simbol, Petrovaradin

Studentski kulturni centar Beograd (animirana)


Vuk Marković, Komiko

The MIČO


Alem Ćurin

Strip.art.nica.Buch


Teodor Ajduk

Lazo Sredanović


Goran Milenković - Cane

Ilija Bakić


Branko Đukić, Stripolis

Maja Veselinović



Ivica Stevanović


Branislav Miltojević

Nikola Dragaš


Saša Perić

Modesty stripovi/comics, Živojin Tamburić


Miroljub Milutinović - Brada

R. Sultan






Klikom na sličice dobijate veći prikaz,
"okasnele" čestitke će biti dodate naknadno...
Hvala...;)
Objavljeno: 02.01.2015.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.