SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)
Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    BORDO U BANJA LUCI
24.10.2014.
Piše: Vesti

     Na 7. po redu International Animated Film Festivalu "Banja Luka 2014." u subotu, 25. listopada održati će se gala projekcija dugometražnog dokumentarnog filma "Bordo - vječna stripovska mladost", posvećenog strip karijeri Borivoja Dovnikovića - Borde, redatelja Bernardina Modrića.
     Projekcija je na rasporedu u 22 h, a održati će se u dvorani Dječjeg pozorišta.
     Projekciji će prisustvovati dio autorske ekipe filma, kao i njen "glavni junak" - jedan od najdugovječnijih aktivnih strip crtača na svijetu Bordo Dovniković, koji će u prosincu ugasiti 84 svijeće na svojoj rođendanskoj torti.

povratak na vrh

    NA 12. SALONU STRIPA U VELESU
24.10.2014.
Press: Drugi ugao

     Bosanskohercegovački predstavnici na 12. salonu stripa u Velesu

     Udruženje “Drugi ugao” iz Sarajeva, u saradnji sa makedonskim Strip centrom iz Velesa je organiziralo gostovanje dvojice naših autora, Saše Džine i Navida Bulbulije u tom gradu od 17. do 19. oktobra/listopada 2014. godine. U jednoj super atmosferi, s autorima iz cijele regije koji rade za neke od najvećih svjetskih izdavača, uspjeli su prezentirati svoj i rad udruženja, te sakupiti potrebnu energiju i motivaciju za buduće aktivnosti. Naše udruženje je dobilo i plaketu zahvalnosti za pomoć u organizaciji Salona.
     Makedonski grad Veles već dvanaestu godinu organizuje salon stripa na kojem je i ove godine ugostio strip autore iz regiona. Pored autora iz Makedonije, Srbije, Crne Gore, te Bosne i Hercegovine (gosti iz Albanije i Turske zbog problema u avio-saobraćaju nisu mogli doći) ove godine je glavna atrakcija salona bio Ervin Rustemagić , osnivač i direktor produkcijske kuće Strip Art Features, koja je svoje prve korake imala u Sarajevu u formi jednog od najpoznatijih strip magazina u bivšoj Jugoslaviji, Strip Art.

     Navid Bulbulija je istakao kako je organizacija salona bila odlična i profesionalna zahvaljujući trudu i zalaganju domaćina iz grada na Vardaru, koji je sve posjetioce iznenadio svojim stripovskim identitetom. Fasade zgrada su prekrivene muralima sa likovima i kadrovima iz stripova, za koje je između ostalih odgovoran Vane Trajkov (organizator Salona stripa u Velesu).
     U programu su, između ostalog, održanja i dva predavanja: Ervin Rustemagić – How to sell a comic strip; te, Boško KaradzovComics in the digital era. Prikazan je i dugometražni animirani film ilustratora, strip crtača i slikara, Alekse Gajića “Technotise”. Glavni gosti salona, osim dvojice predstavnika “Drugog ugla”, bili su: Aleksa Gajić, Dragan Paunović, Ivica Sretenović, Simon Vučković i Ivan Stojanović.

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
24.10.2014.
Priredio: Strip vesti

     STRIPOM KROZ VELIKI RAT

     IZVOR: TANJUG

     Izložbom stripa ''Prokleti rat'' francuskog autora Žaka Tardija večeras je u Francuskom institutu na nekonvencionalan način obeleženo 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

     Pored Tardijevih stripova, prikazane su i ''Linije fronta'', stripovi iz zajedničkog francusko-srpskog strip izdanja sa delima francuskih i srpskih autora.
     Ambasador Francuske u Srbiji Kristin Moro izrazila je zadovoljstvo što beogradska publika ima priliku da vidi upečatljive kadrove iz svakodnevice Prvog svetskog rata iz opusa Tardija, majstora savremenog stripa.
     Ona je podsetila da Tardi, vrsni francuski strip autor nije nepoznanica domaćoj publici pošto i Srbija i Francuska dele istu strast prema devetoj umetnosti.
     "Tardija, proslavljenog crtača, jednoglasno su podržali istoričari zbog preciznosti u njegovom delu, a kao i mnogi, on je bio fasciniran temom Velikog rata, njegovom zastrašujućom rasprostranjenošću, slici i prilici ljudskog ludila", rekla je francuska ambasadorka.
     Moro je objasnila da Tardi prikazuje rat očima običnog čoveka, da se njegovi junaci plaše, da im je hladno i da su daleko od stereotipnih heroja koji se inače sreću u stripu.
     Strip album "Prokleti rat" objavila je 2009. godine izdavačka kuća Castermann i doživeo je veliki uspeh u Francuskoj i Evropi. Plod je saradnje izmedju crtača Žaka Tardija i scenariste Žan-Pjer Vernea, istoričara stručnjaka za Prvi svetski rat.
     Ambicija Tardija nije da predstavi taj rat kao veličanstveni trenutak istorije. Naprotiv, njegovo delo posmatra rat kao apsurdnu klanicu, vidjenu očima običnog mladića koji u njemu učestvuje.
     To njegovo delo izazvalo je brojne rasprave u Francuskoj i Evropi zbog pomenutog načina gledanja na svetski konflikt. Radi se o pravom remek-delu devete umetnosti, naveli su iz Francuskog instituta.
     Žak Tardi (1946), strip autor i crtač, proslavio se serijalima "Adela Blansek“, "Krik naroda“, "Nestor Burma“, kao i po radu okrenutom ka Prvom svetskom ratu.
     Godine 1985. dobio je veliku nagradu na Festivalu u Angulemu, a 2011. godine dve američke Ajzner nagrade. Serija o Adeli poslužila je 2010. godine kao podloga za istoimeni film Lika Besona.
     Predstavio se ove godine velikom izložbom na Festivalu stripa u Angulemu. Bavi se takodje ilustracijama knjiga.
     Izložba će u Beogradu biti otvorena do 6. decembra, a zatim će biti predstavljena u Novom Sadu i Nišu.
     Album izdanje "Linije fronta" koji su objavili Francuski institut u Srbiji i izdavačka kuća System Comics biće predstavljeno sutra.
     Urednik System Comicsa je večeras istakao da je taj album nešto najlepše što su do sada uradili, da su na tom projektu radili godinu dana i da je baš taj album najvažniji, pošto je prvi u nizu od serije albuma koju planiraju.

     [Preuzeto: b92.net, Beograd, 23.10.2014 • Foto: Tanjug/Oksana Toksić]

povratak na vrh

    VESELE NETIPIČNE BUDUĆNOSTI
23.10.2014.
Piše: Ilija Bakić


     „1300 kadrova“ Željka Paheka;
     izdavač „Deveta dimenzija“
     Specijalno izdanje časopisa „Parabellum“,
     Banja Luka, 2014.

     U FOKUSU

     Željko Pahek (1954) višestruko je značajna i, bez preterane skromnosti, legendarna ličnost jugoslovenskog i srpskog stripa a ne treba smetnuti s uma ni njegove svetske uspehe - od pojavljivanja u prestižnim svetskim strip publikacijama (kakva je „Heavy Metal“) do pojave albuma kod stranih izdavača. Pahek je jedna od najmarkantnijih stvaralačkih ličnosti u Jugo-strip talasu iz 1980-tih koja je gotovo od prvog stripa i ilustracije imala izgrađen crtački stil, načine komponovanja tabli, kadriranja, postizanja dinamike prizora odnosno tenzija crtačko-pripovedačkim rezovima.

     Na polju stripske naučne fantastike stvarane na ovim prostorima Pahek je još značajniji autor obzirom da je uspeo da izgradi nekoliko prepoznatljivih univerzuma koje je postojano dograđivao odnosno razvijao. „Astro-iđanski“, „Legijsko nepromočivih“ te „robotsko-svemirski“ ciklusi postali su njegovi zaštitni znaci i reperi ovdašnjeg čvrsto žanrovskog stripa. Prva dva ciklusa su kompaktni svetovi (oba nedovršena) dok je treći nehomogen ali je baziran na nekim od ključnih elemenata naučnofantastičnog arsenala. Ne treba zaboraviti ni Pahekove ilustracije odnosno naslovne strane u releventnim edicijama žanrovskih knjiga kakve su „Kentaur“, „Polaris“, „Znak Sagite“, „Tardis“ a koje su utvrdile njegovu poetiku kao i likovno-koloristički rukopis. Uz sve rečeno treba dodati i nemalu Pahekovu popularnost među čitaocima koja je donela i nekolike reprinte starih radova „razbacanih“ po različitim izdanjima.

     REČ KRITIKE

     Album „1300 kadrova“, na čijim koricama stoji i obećavajuća odrednica „Zbirka stripova nº 1.“, na impozantnih 216 stranica (deo u koloru), donosi obe epizode „Astro-iđana“ („Oživljeni Metuzalem“, „Skrapulonska bebica“) odnosno kompletne „Legije Nepromočivih“ („Casino“, „Veliki brat“, „Mumije iz rova 202“) te robotsku „Cinema histories“, svemirski „Bagi Fliper“, mračnu fantaziju „Doboš“ i veseli „Što-šta“. Raznolikosti ovako sakupljenih (ne)mogućih budućnosti (robotska civilizacija, jurnjave svemirom, bizarna bića, večiti rat na Zemlji) jedinstvene su u poletnom karikiranju žanrovske ikonografije i arsenala. Pehakove budućnosti daleko su od blistavo-sterilnih i herojskih primera čojstva i junaštva. Nasuprot instantno lepim žiteljima budućih svetova, „lik stvari koje dolaze“ (kako bi rekao H. Dž. Vels) pre liči na nepregledne horde „ružnih, prljavih i zlih“ potomka naših koji uopšte ne znaju da žive u „blistavoj budućnosti“ jer u njoj ništa nije elegantno, parfinisano i dostupno pritiskom na dugme. Pahekovi (anti)heroji su spadala, vrdalame, mutivode i zabušanti u „smutnim vremenima“ okruženi krntijama, skleptanim svemirskim brodovima i robotima, ofucanim enterijerima i ništa boljim eksterijerima. Uprkos svemu, oni se zabavljaju, sprdaju sa svima i svačim, izvlače deblji kraj s osmehom (i knedlom u grlu). Ljuto-gorki humor, karikaturalni crtež, dopadljivi prljavi grafizam odlike su Pahekove poetike, vispreno zavodljive i sveže posle dvadeset i kusur godina od originalnog pojavljivanja - što znači da je test opstanka u vremenu uspešno položen a Pahek potvrđen kao živi klasik ovdašnje Devete umetnosti. Svima koji ga prate od prvih pojavljivanja kao i novopridošlim generacijama stripoljubaca ovo je obavezna lektira uz nadu da je to prvi tom Pahekovih stripovskih (ne)dela. Rečju - uživajmo!

     („Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
23.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zgor #88:
Zaliv aligatora
piše: Mauro Boselli / Mirko Perniola
crta: Michele Rubini / Marcello Mangiantini

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    IZLOŽBA: ESAD RIBIĆ
20.10.2014.
Press: StripOS


     Javna ustanova u kulturi Hrvatski dom Vukovar nakon izložbi Slavonski strip crtači 2011., izložbe stripova i ilustracija Igora Kordeja 2013., retrospektivne izložbe Nenada Barinića 30 godine umjetničkog stvaranja 2014., ponovo predstavlja strip-sadržaje. Radi se o izložbi strip-tabli i ilustracija Esada Ribića.

     U organizaciji Udruge StripOs, uz potporu Ministarstva kulture Republike Hrvatske, ovom izložbom strip-sezona u Slavoniji dostiže svoj vrhunac. Završen je projekt strip i video radionica Edit Comics, projekt comiXconnection broji svoje zadnje dane u Muzeju Slavonije, a ovom izložbom nastavljamo sezonu u iščekivanju 24-satnog crtanja stripa u Osijeku i Salona stripa u Vinkovcima.

     Otvorenje izložbe je u utorak 21. listopada u 19 sati, a Hrvatski dom se nalazi u ulici J. J. Strosmayera 20.

     Il grande Esad, jedan je od trenutno najboljih crtača Marvel Worldwide Inc. (kako se sada zovu, a dio su Disneyevog konglomerata), a serijal koji je radio s Jasonom Aaronom - Thor, the God of Thunder je prvi među deset najboljih Marvelovih stripova trenutno. Među popularnijim naslovima koje je crtao za Marvel su svakako Silver Surfer: Requiem, o smrti Srebrnog Letača, zastrašujuće-paranoidni Sub-Mariner: The Depths te Loki o nestašnom demi-bogu Asgarda.

     Esad Ribić je rođen je 1972. godine, završio je grafički odjel Škole primijenjene umjetnosti i dizajna u Zagrebu. Na strip-sceni se pojavljuje ranih 90-ih, u tadašnjem Plavom Vjesniku pod pseudonimom Joakim Dabo Dasa objavljuje stripove te također radi u Zagreb Filmu kao animator na Letećim medvjedićima te kasnije na Šegrtu Hlapiću.

     Krajem 90-ih počinje crtati stripove za strane izdavače, a taj rad ubrzo kulminira i angažmanom u Marvelu. Poznata je anegdota da mu u jednoj banci u Zagrebu nisu htjeli unovčiti Marvelov ček s crtežom Spidermana.

     HTV je 2007. snimio polu-satni dokumentarac o Esadu naslova "Svi misle da je veća guba raditi na benzinskoj pumpi".

     Sama izložba je zamišljena kao svojevrsna retrospektiva, tako da obuhvaća Ribićeve radove od najstarijih pa do recentnijih. Kao motivaciju za posjet izložbi predstavljamo i neke od radova koji će biti izloženi.

povratak na vrh

    STRIP KONKURS "VELES 2014."
20.10.2014.
Press
1 награда 
Саша Арсениќ, Србија
PUT OD POZUTELOG PAPIRA

2. награда 
• Александар Стеванов (македонија) и Кирси Салонен (Финска) за стрип Вистинска љубов
• Марко Стојановиќ и Синиша Бановиќ (Србија) за стрип Teret

3. награда
• Виктор Шауер и Михаил Петруш ( Чешка ) за стрип The smell of fear
• Денис Војда и Себастиан Скробол ( Полска ) за стрип Ghost kids

Награда од СЦМ
• Предраг Ѓуриќ и Франческо Конте за стрип Ashes to asshes
• Ангела Пиацентини за стрип Riding red ribbon

Награда за сценарио
Предраг Ѓуриќ

Наград а за цртеж
Јоана Младенова, Бугарија

Награда за најмлад учесник 
Марко Миладиновиќ, 7 г Лесковац, Србија за стрип BOLJE ISTA NEGO NISTA”

награда до 18 години 
Ања Тановиќ, Нови Сад, Србија

Посебна на града за учество како највозрасен учесник
Богдан Николиќ, Скопје, Македонија

Специјални награди 
• Училиште за стрип „Никола Митровиќ-Кокан“ Лесковац,Србија
• Училиште за стрип ЦРна Гора
• Основно училиште Рајко Жинзифов“ с. Оризари, Велес
• Студио ТРЕМБЕЛАТ, Приштина,Косово
• Асоцијација КОМИКАДЗЕ, Софија, Бугарија

GRAND PRIX
Sasha Arsenic
PUT OD POZUTELOG PAPIRA

2. award
• Alexandar Stevanov (Macedonia) and Kirsi Salonen (Finland)
• Marko Stojanovic Sinisa Banovic - Teret 

3. award
• Michael Petrus Victor Sauer (Czech Republic)
The smell of fear
• Poland Denis Vojda Skrobol Sebastian
Ghost kids

SPECIAL AWARDS FROM
COMIC CENTER OF MACEDONIA

• Predrag Đurić Franchesko Konte Ashes to asshes
• Angela Piacentini. Riding red ribbon

AWARD FOR THE BEST SCRIPT
Predrag Đurić

AWARD FOR THE BEST GRAPHICS
Yoana Madenova

YOUNGEST PARTICIPANT
Marko Miladinovic, Leskovac, Serbia “BOLJE ISTA NEGO NISTA”

AWARD UP 18 y
Anja Tanović NovI Sad,Serbia

OLDEST PARTICIPANT
Bogdan Nikolic Skopje

SPECIAL AWARDS FOR COOPERATION
• Comic school Nikola Mitrovic-Kokan “ Leskovac
• Comic school Monte Negro 
• Primary school Rajko Zinzifov “ s Orizare, Veles
• Studio TREMBELAT Prishtine
• Association “Comicadze”-Bulgaria

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
20.10.2014.
Autor: Simon Vučković
    IZLOŽBA: TARDI - PROKLETI RAT
19.10.2014.
Press: Francuski institut


     STRIPADŽIJE OBELEŽAVAJU
     STOGODIŠNJICU VELIKOG RATA


     Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Francuski institut biće domaćin izložbe i promocije ovog značajnog strip izdanja, 23. i 24. oktobra.


     Tema stripa Linije fronta bavi se životom na frontu i svakodnevnim životom ljudi tokom Velikog rata. Album se sastoji od deset kratkih priča koje je napisalo pet francuskih i pet srpskih scenarista, sve to u ilustraciji deset srpskih crtača.

     Ukrštanjem njihovih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, Linije fronta istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno. Među autorima se nalaze zvučna imena evropskog stripa, poput Rodolfa (Rodolphe), Bruna Falbe (Bruno Falba), Filipa Zitke (Philippe Zytka), Alekse Gajića, Zorana Janjetova, Zografa, Dražena Kovačevića, Darka Perovića...

     Predgovor za album Linije fronta pisao je istoričar Žan-Pjer Verne (Jean-Pierre Verney), ujedno i scenarista albuma Prokleti rat! proslavljenog francuskog strip autora Žaka Tardija (Jacques Tardi). Strip će biti objavljen na srpskom i na francuskom jeziku.

     Dana 23. oktobra 2014. godine u 19:00, strip Linije fronta biće predstavljen ovdašnjoj publici u okviru izložbe Žak Tardi: prokleti rat!, priređene u Francuskom institutu (Knez Mihailova 31). Pored izloženih tabli Žaka Tardija, deo izložbe biće posvećen i albumu Linije fronta, koji će biti predstavljen sa deset tabli.


     Dana 24. oktobra 2014. godine u 19:00 u Francuskom institutu u Srbiji, biće održan razgovor na temu albuma Linije fronta i o temi Prvog svetskog rata u stripu uopšte, u prisustvu uredničkog tima stripa i nekoliko autora koji su učestvovali u njegovom stvaranju.

     Za kraj ovog zanimljivog projekta, autori Linija fronta crtaće u omaž Žaku Tardiju i Prvom svetskom ratu u prostorijama Francuskog instituta, 27. novembra u periodu od 13:00 do 17:00.

     Tokom čitavog trajanja predstojećeg Beogradskog sajma knjiga crtači Linija frontapotpisivaće primerke albuma na štandu izdavačke kuće System Comics, kao i i na štandu EUNICa (štand evropskih kulturnih centara u Srbiji) 27. oktobra od 18:00 do 20:00 i 31. oktobra od 17:00 do 19:00.

     Objavljivanje strip albuma Linije fronta podržali su Ministarstvo kulture republike Srbije i zvanična Misija za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj.

     Dodatne informacije na sajtu Francuskog instituta:
     www.institutfrancais.rs/fr/02f.html#Tardi

     Ili Facebooku:
     www.facebook.com/events/...


povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
19.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    VELIKI BLEK INTEGRAL #2
18.10.2014.
Press: Strip vesti


Spremno za Sajam!

Odštampano i sad ima jos malo da odleži pod presom.

Sve isto kao i Integral #1, što se tiče opreme, formata, poveza hartije...

U ovom, drugom, integralu nalaze se epizode:

Ostrvo Crnih Vitezova
   olovka: Bane Kerac; tuš: Sibin Slavković
Lažni Traperi
   olovka: Sibin Slavković; tuš: Branko Plavšić

   scenario za obe epizode napisao je Svetozar Obradović.

Malo da zavirite u Veliki Blek Integral 2:
issuu.com/catclawissuu1/docs/blek_zavirivanje/0



povratak na vrh

    REKONSTRUKCIJA ŽIVOTA BROJ 37
18.10.2014.
Piše: Anica Tucakov


     REKONSTRUKCIJA ŽIVOTA BROJ 37

     „Veljko Kockar - Strip, život, smrt“, priredio Zdravko Zupan, Kulturni centar Pančevo, 2009.


     Autor: Anica Tucakov

     Kulturni centar Pančevo neguje specifičnu liniju izdavačke delatnosti posvećenu istorijatu stripa u Srbiji, posebno do sada nedovoljno poznatim opusima pojedinih autora iz treće i četvrte decenije prošlog veka, afirmišući značaj istorizacije ovog vrednog materijala, koji Zdravko Zupan strpljivo i temeljno obrađuje, sistematizuje i prezentira.

     Priređivač u ovom izdanju skreće pažnju na stvaralaštvo Veljka Kockara, koji je živeo samo 24 godine, kada je, nakon oslobođenja Beograda, streljan kao narodni neprijatelj. U izdanju Politike od 27. novembra 1944. godine, u spisku streljanih, pod brojem 37. Zdravko Zupan naišao je na ime „Veljka Kockara, studenta tehnike, agenta Gestapoa, koji se istakao u širenju laži i kleveta protiv Narodnooslobodilačkog pokreta“. Kao i svaki ozbiljni istraživač, nije se zaustavio na tome, već je otišao u Arhiv grada Beograda, da bi proverio spisak saradnika Gestapoa, među kojima nije našao ime Veljka Kockara, nastavljajući rad na pronalaženju podataka o životu ovog mladog čoveka, kao i na obradi rasutog strip materijala i objavljenih autorovih karikatura. Kako Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, urednik izdanja navodi u predgovoru, nikada nije pronađen bilo kakav dokaz da je Veljko Kockar bio saradnik okupacionih vlasti, niti postoji bilo kakav njegov rad koji bi mogao da se svrsta pod političku propagandu.

     Oslobođeni bilo kakve ostrašćenosti, Zdravko Zupan i Aleksandar Zograf, osobe jakog profesionalnog integriteta, nespornih referenci i profesionalne ostvarenosti, pristupili su poslu objedinjavanja i sistematizacije materijala o Veljku Kockaru, kao najbolji način da se ozbiljno i potkrepljeno rasvetli jedan autorski opus i sudbina pojedinca u određenom istorijskom periodu.

     Zapravo, da bi se pripremila i objavila ovakva publikacija bile su potrebne decenije istraživanja, razgovora, pronalaženja retkih izdanja, traganja za delovima jednog raštrkanog opusa u arhivima, privatnim kolekcijama, bibliotekama. Posao postaje utoliko složeniji ukoliko govorimo o haosu ratnih godina kada su nastajali pouzdani podaci i vredni materijali.

     Kockar je rođen 1920. godine u Osijeku, a u Beograd se preselio 1935, gde je nastavio školovanje. Prvi strip, egzotično-pustolovni strip „Osveta kraljice Tao-Maj“ objavio je 1938. u listu „Paja Patak“. Kako se po ovom debiju može suditi, reč je o sazrevanju veoma talentovanog autora, o čijim krajnjim dometima možemo tek da nagađamo, te je zato neobično što se njegovo ime ponovo pojavljuje tek 1941, kada u ilustrovanom listu Dom i svet objavljuje stripove o antropomorfnom kaktusu po imenu Bata, demonstrirajući uz prethodni realistički tretman, i veoma siguran karikaturalni pristup. Pod jasnim uticajem Aleksandra Rejmonda i Harolda Fostera objavljuje i dalje realistične stripove poput „Borbe u prašumi“, „Dr Pjer“, kao i nedovršene „Kopače zlata“. Najzad, njegov opus zaokružuju i erotske ilustracije koje je radio za „Bodljikavo prase“, kao spoljni posao koji mu je obezbeđivao dodatna finansijska sredstva, a koje pružaju uvid u lakoću izraza kojim je crtao pin up devojke.

     Zanimljiv je podatak i da je u toku priprema dokumentarno/animirano/igranog filma inspirisanog delom i sudbinom ovog autora, u produkciji studija Tuna Fish iz Beograda, reditelja Đorđa Markovića, čiji kratki uvod se već može videti na internetu, a koji najavljuje, zaista, nesvakidašnji kvalitet filma posvećenog jednom strip autoru.

     Zdravko Zupan i Aleksandar Zograf izražavaju pijetet prema delu i sudbini Veljka Kockara ozbiljnošću temeljnog i dugotrajnog rada, metodologijom i načinom prezentacije kojima potvrđuju značaj i odgovornost profesija istoričara stripa i urednika izdanja.

     [Objavljeno: Danas, Beograd, 13.7.2014]


povratak na vrh

    STRIP: CANE
18.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    MANGE U CRNOJ OVCI...
16.10.2014.
Press: Crna ovca

     Promocija Izdavačke Kuće FESTINA LENTE iz Beograda!
     Izdanja koja ćete imati priliku da vidite i kupite po promotivnim cenama su:
     • Manga IKIGAMI autor Motoro Mase
     • knjige BLJUC i NEVIDLJIVA ČUDOVIŠTA autor Čak Palahnjuk poznatiji kao pisac knige
       po kojoj je snimljen film FIGHT CLUB!

     O magiji mangi će govoriti Milica Bojković i Srđan Đukić!

     Projekcija filma snimljenog po mangi IKIGAMI!

     DODJITE!!! PODRŽIMO DOMAĆE IZDAVAČE!

     PETAK 17.10.2014. SA POČETKOM U 20 ČASOVA
     
KLUB CRNA OVCA KRALJA ALEKSANDRA 10 NOVI SAD

povratak na vrh

    STRIP KONKURS ZA OSMOŠKOLCE
16.10.2014.
Press

    Od ove godine se i Strip vesti uključuju u ovaj konkurs. Ove godine nagradom za originalnog strip junaka, dogodine... kako se dogovorim sa organizatorom!!!


     CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE I
     D. D. ''MARKETPRINT'' NOVI SAD

     RASPISUJU KONKURS ZA 28. IZLOŽBU AUTORSKOG
     STRIPA

     UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA

     Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želji da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

     Uslovi konkursa:
     -strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
     -svaki učenik može da pošalje po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
     -eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje

     Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodeljeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.

     Radove slati do 31. oktobra 2014. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje

     USLOVI SVIH KONKURSA SU:
     Na konkursima mogu učestvovati sva deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Molimo Vas da ne šaljete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...) Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.
     Adresa Centra je: Cvećarska 22, 21000 Novi Sad, tel. 021 541 052, 063 1074771
     clikvasp@gmail.comwww.likovnicentardece.org

     Radove poslate u rolni žiri neće uzimati u obzir.
     Molimo vas da na poleđini svakog rada čitko, štampanim slovima ispišete sledeće podatke:
     -ime i prezime deteta, razred, naziv škole
     -mesto i poštanski broj
     -ime i prezime likovnog pedagoga
     -kontakt telefon ili elektronska pošta

povratak na vrh

    SYSTEM COMICS - LAVIRINT NEWS
15.10.2014.
Piše: System Comics



Ekstra sega mega izdanje Valkire (i po gabaritu i po sadržaju), Dražena Kovačevića, iz kuhinje System-Lavirinta, možete pazariti u svim knjižarama i strip shopovima koji drže do sebe, a i do Vas, po preporučenoj ceni od 1800,00 dinara. Album ima 126 strana, i štampan je u crno beloj tehnici. Pored kompletnog stripa tu su skice i crteži koji krase ovo izdanje.


Aleksa Gajić, koji je široj publici poznat kao autor dugometražnog animiranog filma "Edit i ja" kao i strip serijala "Bič božiji", ovaj put se predstavlja sa jednim manje komercijalnim ostvarenjem. U pitanju je "Pljosnati strip " - izdanje čudnog formata 42 x 12 cm, što mu samo ime i kaže. Zajedno sa izdanjima "U šrafovima", i "Skrepbuk", ova knjiga predstavlja zatvorenu trodelnu celinu, čija je zajednička crta spontan i lucidan humor kroz koji se autor bavi filozofskim temama, i autobiografskim beleškama. Na 64 strane u boji, kroz pregršt ilustracija, karikatura, doskočica i šlajfna stripova, Gajić nas vodi kroz svet apsurdnog humora, nepovezivih povezanosti i asocijativno-automatizovanih pošalica. U izdanju System comicsa, ovo izdanje imalo je svoju premijeru na Beogradskom Salonu stripa, a sad se može naći i u knjižarama po ceni od 990,00 dinara.








Kolorni album Kalvina i Hobsa - Dokone nedeljne priče, čine odabrane nedeljne table iz par regularnih izdanja sa kojima se naša publika do sada već sretala. U knjižarskom lancu Delfi i Vulkana ovo izdanje možete naći po ceni od 1320,00 dinara. Pored toga što je u koloru, ova "kompilacija" je urađena i u HC verziji.


A u rublici USKORO evo ekskluziviteta. :)










pored naslovne, spisak autora
Bruno Falba - Aleksa Gajić
Rodolf - Zoran Janjetov
Olivije Dobrmel Dobs - Dragan Paunović
Mirjana Mišlov - Aleksandar Zograf
Filip Zitka - Darko Perović
Nenad Pejčić - Igor Krstić
Filip Banković - Ivan Stojković
Miloš Petrik - Ana Milojković
Milenko Mišić - Milan Drča
Dragana Stojiljković - Dražen Kovačević

Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Francuski institut biće domaćin izložbe i promocije ovog značajnog strip izdanja, 23. i 24. oktobra.

povratak na vrh

    DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO
14.10.2014.
Press: Stripburger


     STRANPOTI STRIPA

     Za jesensko in zimsko kolekcijo smo vam v uredništvu revije Stripburger pripravili čeden stripovski asortiman razstavnih projektov, delavnic, projekcij in pogovorov. Ljubljana in Maribor bosta v drugi polovici leta osrednji zatočišči za vse stripoljube, pa tudi za privržence vizualne scene nasploh - vašo pozornost bomo vznemirili s skrbno izbranim naborom uglednih gostov iz inozemstva. Obiščejo nas najbolj znani Zagrebčan v Brooklynu, Danijel Žeželj, vsestranski umetniški kolektiv Oficina Arara iz Portugalske, za nameček pa bomo družno s festivalom Animateka gostili še japonsko stripovsko eksotiko, večno nasmejanega Akinorija Oishija. Iztek sezone bomo v Ljubljani začinili z razstavnim trojčkom Ofenziva iz arhiva, posvečenemu umetniškim tiskovinam in grafikam, ki so se v obdobju dvajsetih let nagrmadili v našem arhivu: trojica butičnih razstav prinaša izbor avtorskih plakatov, ki so tako ali drugače povezani s področjem stripa. Z večimi projekti se  po dolgem času znova odpravljamo v štajersko prestolnico, kjer bomo v sodelovanju s tamkajšnjimi kulturnimi prvoborci in s festivalom Animateka pripravili pester likovni, filmski in delavniški program, vezan na deželo vzhajajočega sonca.
     Pri snovanju programa smo se osredotočili na tiste avtorje oziroma projekte, ki strip vpenjajo v širše okvire različnih umetniških praks. Pokazati želimo na različne medijske aplikacije stripovske kulture in s tem opozoriti na širino njenega izraza. Tako so nas zanimale predvsem tiste avtorske pozicije, kjer je strip zgolj eden od likovno narativnih kodov, ki prehaja v druge oziroma sooblikuje nove formalne in vsebinske izraze. Z razstavno linijo v sklopu Stranpoti stripa želimo ob siceršnjem fokusu na področje stripa izpostaviti hibridno součinkovanje različnih medijev in žanrskih formul, hkrati pa predstaviti in kontekstualizirati tudi manj običajne prakse vizualnega snovanja, ki ga bodo avtorji v vlogi delavniških mentorjev tudi velikodušno podelili.

     DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO
     večmedijska razstava
     galerija Kresija, Stritarjeva ulica 6, Ljubljana
     ODPRTJE: 21. okt. 2014 ob 20.00
     Otvoritveni risarski performans Danijela Žežlja v ritmu bobnarjev Jake Bergerja in Bojana Krhlanka
________
Na ogled do 14. 11. 2014. Odpiralni čas: pon.-pet.: 10.00-18.00; sob.: 10.00-14.00, ned.: 10.00-13.00, ob praznikih zaprto. V sodelovanju z Iniciativo SOdelujem bodo v mesecu novembru po razstavi DANIJEL ŽEŽELJ: SONČNO MESTO potekala brezplačna veččutna vodstva.
     Danijel Žeželj je eden tistih vsestranskih ustvarjalcev, ki z lahkoto prehajajo med različnimi vizualnimi disciplinami, hkrati pa uspevajo negovati in razvijati nadvse prepričljivo, suvereno in prepoznavno avtorsko poetiko. V Zagrebu rojeni mednarodno uveljavljeni mojster stripa, animacije, grafike, ilustracije, grafičnega oblikovanja ... pripada generaciji, izoblikovani v drugi polovici 80. let – v času, ko je vznik subkulturnih gibanj, ki so imela na Žežlja močan in daljnosežen vpliv, prinesel svojevrstno frakturo v kulturnih, pa tudi političnih horizontih nekdanje skupne domovine. Kot je moč soditi po njegovem raznovrstnem opusu (med drugim obsega več kot dva ducata romanov v stripu oziroma stripovskih albumov), spada Žeželj med avtorje, ki niso zgolj neumorni opazovalci dogajanja okoli sebe, temveč so ob tem razvili tudi svojstven pogled na svet, da bi le-tega nato udejanjili v tenkočutni senzibilnosti, katere odlika je dosledno angažiran, vselej kritičen odnos do družbe in okolja.
     Žežljeve pripovedi so daleč od pompozne neposrednosti, ki v površnih različicah tako zlahka pridobiva značaj moralističnih lekcij oz. instantnih receptov za odrešenje sveta in posameznika –  nasprotno, njegove likovno skrbno ubrane stvaritve (naj gre za stripe, animacije ali likovna dela) pogosto učinkujejo kot pretanjene alegorije, polne arhetipske simbolike in fantastike, ki s svojimi odprtimi pripovednimi strukturami omogočajo večplastne pomenske interpretacije. Avtor poudarja, da slog, ki ga je pričel razvijati med študijem na zagrebški likovni akademiji, marsikaj dolguje preučevanju klasičnega novoveškega slikarstva, še zlasti iz obdobja baroka, kar je Žeželj nato hitro nadgradil z mnogoterimi vizualnimi vplivi, ki so do njega pronicali iz sodobne pop in alternativne kulture: poleg kultnih klasikov stripa, kot sta, denimo, José Antonio Muñoz in Alberto Breccia, je velik vtis na Žežlja pustila tudi pankovska stripovska srenja, zbrana ob italijanski reviji Frigidaire (ustanovljena leta 1980). Avtorjeva črnobela klasika, začinjena z izjemnim ravnovesjem med občutkom za povedni detajl in težnjo po dekorativnem abstrahiranju, rezonira v nadvse dramatičnih, evokativnih stripovskih vizurah, podkrepljenih z veščim kadriranjem in rezkim pripovednim ritmom, ki bralca zlepa ne spusti iz rok. Žežljeva risba se praviloma giblje v okvirjih realistične paradigme, pogosto naglašene z ekspresivnimi, čustvenimi poudarki. Tovrstna likovna govorica, ki vse pogosteje učinkuje brez besedila, zgolj s pomočjo podobe, služi vsebinskim premisam avtorjevega dela: Žežljev motivni svet, pogosto uzrt skozi prizmo futuristične distopije, tvori pisani univerzum vsakovrstnih družbenih odklonov in socialnih marginalij – poseljen je z junaki, ki se v brutalno razosebljenem okolju sodobnega megapolisa soočajo z vsakovrstnimi manifestacijami strukturnega nasilja in družbene erozije, da bi v večno trajajočem boju udejanjili in naposled tudi izživeli lastno individualnost ...

     Pri razstavi Sončno mesto gre za večmedijsko postavitev, ustvarjeno tako s statičnimi kot z gibljivimi podobami, ki v vzajemnem učinkovanju omogočajo specifično ambientalno izkušnjo – slednja bo v polni meri zaživela še zlasti ob otvoritvenem dogodku, ko se ob Žežljevem slikanju v živo obeta še improvizirana glasbena intervencija dveh slovenskih glasbenikov, Jake Bergerja in Bojana Krhlanka. Srčiko razstave predstavlja projekcija novejšega animiranega filma 1000, katerega kadre je Žeželj izkoristil kot predloge za serijo grafik, postavljenih kot prostorski paravan za vnovično projiciranje krajših odlomkov iz taistega animiranega filma. Palimpsestna zgradba tako nastalega ambienta je zaznamovana s plastenjem različnih podob, ki na ravni celote pripomorejo k učinku dramatične in kaotične vizure urbane krajine – ta ima v pričujočem projektu, in tudi v Žežljevem delu nasploh, posebno mesto. Kot že rečeno, je izkušnja velemesta močno zaznamovala njegov opus; urbano prizorišče se namreč pri njem nemalokrat kaže kot oder, namenjen drami, s katero se avtor na eni strani loteva kritične preverbe humanosti, na drugi prevpraševanja obče kondicije človeštva. Družbeno-socialne in kulturne napetosti, vezane na specifične probleme urbanega prostora, na primer gentrifikacija oziroma moč korporativizma – te problematike se je, recimo, dotaknil v enem zadnjih odmevnih knjižnih oziroma razstavnih projektov Babilon (Petikat, 2013) –, je v 1000 povzela tema, ki udejanjena s simbolično gesto slikanja rdečega sonca kot da naslavlja vprašanje usodnosti in kakovosti življenja v sodobnem megapolisu, pa tudi mnoge neizrečene, a v realnosti še kako otipljive antagonizme, ki jih to implicira. Zvočna podlaga, pod katero se podpisuje ameriška instrumentalna zasedba Critters Buggin, se več kot ustrezno ujema s kakofoničnimi prizori velemestnih ulic, nemalokrat srhljivo grozečih, odtujenih. Enega od ključnih vsebinskih poudarkov preproste zgodbe, ki jo žene vešče tempirano kadriranje in temu primerna glasba, se zgošča ob prizorih virtuozno upodobljenega boksarskega dvoboja, posrečeno alegorijo večnega boja med dobrim in zlim. Naslikana sonca, ki obarvano rdeče izstopajo iz siceršnje črnobele urbane krajine, lahko razumemo kot večznačni simbol, katerega dokončni pomen je nenazadnje prepuščen gledalcu: »1000-krat ga naslikaj in sonce bo znova vzšlo,« kot se glasi prevod uvodnega mota v filmu, se v filmski materializaciji dozdeva kot obet optimizma, skrit v majhni, drobni gesti, ki bo brezoblično urbano gmoto spremenila v sončno mesto, in – kot v poslednjih kadrih animiranega filma – horizont naposled obarvala rdeče ... [Matjaž Brulc]
     V Zagrebu rojeni DANIJEL ŽEŽELJ (www.dzezelj.com) je eden mednarodno najbolj priznanih stripovskih avtorjev naše širše regije. V poznih 80. je zaključil študij slikarstva, kiparstva in grafike na Akademiji za likovno umetnost v Zagrebu, zadnja leta pa živi in deluje predvsem na relaciji med rojstnim mestom in New Yorkom.
Kot avtor se je podpisal pod številne stripovske izdaje, sicer pa deluje tudi kot ilustrator, grafični oblikovalec, grafik in avtor animiranih filmov. Njegova dela – stripi, romani v stripu, knjige in ilustracije – so bila prevedena in objavljena v številnih samostojnih izdajah ter antologijah v ZDA, Veliki Britaniji, Švici, Franciji, Italiji, Španiji, Grčiji, Argentini, Južni Afriki in na Hrvaškem ... Poleg dobrega dva ducata stripovskih albumov oz. romanov v stripu je ustvaril številne ilustracije za naslovnice revij, knjig in CD-jev, posterje ter tri avtorske animirane filme. Od poznih 90-ih je doma in na tujem, kjer redno razstavlja, zasnoval tudi več multimedijskih performansov, v katerih prepleta glasbo in slikanje v živo. Z albumom Luna Park je bil 2010 nominiran za prestižno Eisner Award. Leta 2001 je soustanovil založniško hišo in oblikovalski studio Petikat.
________
produkcija: Stripburger/Forum Ljubljana / koprodukcija: Galerija Kresija / sofinancerji: MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo

povratak na vrh

    LINKOVANJE
13.10.2014.
Priredio: Strip vesti



     Izasao je strip Tony Radeva, u saradnji sa
     Andrew MulletProof Gravesom,
     kao deo projekta Dawn of the unread:
     www.dawnoftheunread.com//issue00-cta.html
     Duke and disorderly - direktan link:
     www.dawnoftheunread.com//issue-08-01.html

     Želite da predstavite svoje radove nekom stranom
     izdavaču?
Evo jedne adrese gde možete naći "propozicije"
     za predstavljanje kod par velikih izdavača stripova:
     comicspire.com/2014/09/24/how-do-i-submit-my-artwork-...

     Po priloženome -link za video- veoma polpularan ali i veoma
     zanimljvim srip. Uskoro i kod nas: ZEROCALCARE...;)
     www.zerocalcare.it/

     Adam Wild, novo čedo izdavačke kuće Bonelli. Poseban
     po tome što okosnicu crtačkog tima čine naši autori...;)
     www.sergiobonelli.it/gallery/18303/Adam-Wild--il-ritorno-...



povratak na vrh

    STRIPOVI KOJI SE GLEDAJU I SLUŠAJU
12.10.2014.
Piše: Branislav Miltojević

„Žena-pauk“ : pokrenuta u nekoliko filmskih planova. 

     Digitalne slike: Motion comics

     S
TRIPOVI KOJI SE GLEDAJU I SLUŠAJU

     Početkom veka digitalna (r)evolucija zahvatila je i svet nekadašnje „literature“ slagane u slikama pa se generacije današnjih stripofila suočavaju sa novim medijskim fenomenom, sa „pokretnim stripovima“ (eng. motion comics). Rečju, stripovi su postali pokretni pa je danas sve teže da se razlikuje animirani, crtani film od „pokrenutog stripa“!? Uostalom, znani teoretičar Džefri Long uočava da je posve fascinantno posmatrati proces formiranja novog medija. On, najpre, pored ustaljenih oblika, mora da (pred)postavi jedinstvene izražajne karakteristike, da potvrdi stare i vaspostavi nove, i na kraju da nam otkrije kako funkcioniše kombinacija starog i novog u obrazovanju samo njemu svojstvene kreativne aure. Rani filmovi uglavnom su ličili na inscenirane pozorišne predstave, dok su, na primer, prve cede-rom igrice činile osnovu nove interaktivnosti, i ako su direktno kalemljene na filmske teme i likove holivudske be-produkcije.

     Zato većina današnjih „novih medija“ otvara jednu od sveprisutnih dilema: Kako na inovativan, zanimljiv i profitabilan način iskoristiti razvoj jeftinih, sveprisutnih video i internetskih pomagala u oblikovanju relativno novog oblika audio-vizuelnog pripovedanje!?

     U tom kontekstu, udarno mesto najpre pripada kratkim ali trenutno efektivnim izražajnim formama koje su se na prelasku dva veka ustalile kao vebizode (eng. webisode) i mobizode (mobisode). Prvi sadržaj je osmišljen za „konzumiranje“ na vebu a drugi na mobilnim uređajima, kao što je, na primer, dvadesetčetvorosatni spin-off 24: Conspiracy“Marca Ostricka i Erica Neala Younga. Ali  od novijih audio-vizuelnih oblika pripovedanja, trenutno, najzanimljiviji fenomen predstavljaju „pokretni stripovi“. Zahvaljujući razvoju novih tehnologija, linija razgraničenja između digitalnih stripova, animacije (ili animiranog filma) i video-igara postaje nejasna, a isto važi i za njihove medijske pandane u svetu mobilne telefonije budući da je ekran (našeg) mobilnog aparata postao multimedijalni fenomen prve interaktivne vrste.

     Uostalom pogledajte rane radove koji konstituišu poetiku „pokretnih stripova“: „Broken Saints“ (2001), fleš-animirani serijal Brookea Burgessa, Iana Kirbyija i Andrewa Westa . Apostrofiramo i učinak „Lions Gatea“, američko-kanadske kompanije koja je u prvoj polovini prošle decenije, pored ostalog, predstavila danas verujemo najkontraverzni horor serijal „Saw Rebirth“ - Jamesa Wana i Leigha Whannella. Reč je o jednom od prvih primera animiranog stripa stvorenog kako bi se povezao, „ušio“ u poznatu stripsko-video-filmsku franšizu Saw/Slagalicu strave. Izvorno, prvi od sedam filmova iz serijala „Slagalice“, u kojima žrtve nastoje da izbegnu  zamke koje im postavlja Jigsaw i iz groba smišlja mračne i okrutne slagalice, snimljen je za samo 18 dana, dok je premijera upriličena  2004. na Sandens festivalu i odmah je ocenjen sa NC-17, zbog „snažnog grafičkog nasilja“. Film pokazuje šta (sve) digitalna tehnologija specijalnih efekata može da uradi sa savremenom medijskom i žanrovskom produkcijom, a zahvaljujući istoimenom sineastičkom projektu, ali i video-igri, stvoreno je osobeno „tehno-sublimno iskustvo“ Novog veka...

„Slagalica strave“ kao prolog za
istoimeni filmski serijal

     U početku su „pokretni stripovi“ masovno eksploatisani kao pretpremijerni trejleri za filmske serijale rađene prema stripskim predlošcima. Tek se sredinom prošle decenije ustoličuju kao samosvojna izražajna sredstva. Pored ostalog u vreme kada su čelni ljudi „Marvela“ odlučili da adaptiraju i (p)okrenu Astonishing X-Mena - Josepha Jossa Whedona i Johna Cassadayja ili u trenutku kada je kratka priča „N.“ majstora horora, autora „Zelene milje“, pretočena u 24 epizode stripa „Stephen King’s N.“ (sve dostupne na „YouTubeu“)... itd.

     Stripovi se dakle sve više gledaju i slušaju, a kao oživljeni radovi - pokreću?! U suštini, reč je o miksovanoj, vrlo kratkoj, minimalistički svedenoj formi koja se uglavnom distributira na društvenim mrežama i koja kombinuje elemente štampanog stripa i animacije/crtanog filma. Za „pokretanje“, u početku, potreban je multimedijalni plejer ili neki prenosni ili mobilni uređaj, telefoni koji direktno podržavaju em-pe-četri format. Ili kako pomalo sarkastično primećuje Cris Cumins „većina naslova dizajnirana je za ljude koji su suviše lenji da bi gubili vreme čitajući grafičke romane, dok s druge strane mob-radovi predstavljaju Cliff's Notes stripske industrije (audio-vizuelno svedeno, prepričano originalno izdanje – prim. B. M.). Rađeni su tako da je njihova inferiorna animacija podređena čistim zakonima tržišne ponude i potražnje, nalaženju primarnog trgovačkog seling pointa, a tek potom reflektuju duh savremene Amerike, zadovoljavajući osrednji, mediokritetski duh ’obećane zemlje“.

     Dakle, „pokretni strip”, poput „ilustrovanog filma“, čini relativno novu (s)likovno-grafičku formu koja rekombinuje elemente štampanog stripa i (filmske) animacije. Odnosno medij koji virtuelno ovaploćuje posebno perceptivno stanje koje možemo odrediti prostom konstatacijom: kako bi stranice stripova izgledale kada bi se pokrenule! Čine neku vrstu hibrida između potpune animacije i statičkog paneliranja, sa (u postprodukciji) apliciranim zvučnim efektima i sinhronizovanim glasovima. A možemo da ga definišemo kao oblik produženog stripa. Jer autori slobodno pozajmljuju i koriste originalne stripske table, dok njihovo značenje pomeraju kroz redizajnirani zvuk i naknadno montirane muzičke priloge, a proširuju dodavanjem raznih vizuelnih efekata (posebno tri-de kompjuterski generisanih prizora), stvarajuću zaumnu atmosferu kao u nekadašnjim američkim „hard boild“ krimićima...

U „Marvelovoj“ „kući ideja“ stvoreni su prvi originalni „pokretni stripovi“
(Astonishing X-Men Motion Comic: Gifted)
     Zato nama na kraju ništa drugo ne preostaje nego da postavimo pitanje: Hoće li „pokretni strip“ postati samosvojno sredstvo izražavanja? U turbulentnim vremenima brzih medijskih (pro)mena teško je bilo šta dugoročno predviđati. Trenutno, niko ne može da ospori činjenicu da je novi panoramski i skenirani (pan & scan) format produkciono vrlo jeftin i da se njegova tehnološka osnova brzo savladava i osvaja, i da su stripski koncerni pronašli novu tržišnu formula za pravljenje novca. S druge strane, ako ništa drugo, barem za sada, kao medijsko nedonošče, veoma dobro služi filmskoj industriji kao pomoćno marketinško sredstvo u promociji novih kino-hitova!

     [Objavljeno u listu „Politika“ jula 2014.]

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
12.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    STIGLI SLUČAJEVI!
11.10.2014.
Press: Strip vesti

     Imamo zadovoljstvo obavestiti Vas da će se Izgubljeni slučajevi pretpremijerno pojaviti u Fabrici (Novi Sad) na berzi stripova i knjiga u sklopu Bunker Festa, dana 11.oktobra, u subotu, tojes' sutra (od 12h pa nadalje).      Potražite Izgubljene, jer poštenom nalazaču sleduje robno-novčana razmena po principu pare za knjigu, iliti knjiga za pare na obostranu korist subjekata u interakciji.


     Više detalja ovde: www.darkwood.co.rs/forum/index.php?topic=24791.30

povratak na vrh

    STRIP: CANE
11.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    NIZ CRVENU REKU LJUDSKOG STIDA
09.10.2014.
Piše: Ilija Bakić


     Prikaz strip albuma „Vadisrce: po motivima istoimenog
     romana Borisa Vijana“ Đorđa Milovića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2013.


     NIZ CRVENU REKU LJUDSKOG STIDA

     Đorđe Milović (1960) spada u srpske strip autore koji tiho i postojano grade i razvijaju svoju poetiku ne mareći za tekuće strip mode i trendove. Ta samonametnuta izdvojenost dozvoljava umetniku da stvara neopterećen dnevnim zahtevima; s druge strane, međutim, odbijanje da se aktivnije učestvuje u životu ovdašnje strip scene rezultira izostankom priznanja koja autor zaslužuje. Osobenosti svih do sada objavljenih Milovićevih radova jesu prefinjeni grafizam, ponekad dopunjem delikatnim kolorom, te stalna okrenutost literaturi kao predlošku za strip. Dosledni nastavak ovih interesovanja je i album „Vadisrce“ rađen po motivima romana Borisa Vijana (1920-1959) buntovnog umetnika brojnih interesovanja - od poezije, pozorišta apsurda, bizarnih proza, krimića koji su uznemiravali javnost (i izazvali sudski proces protiv romana „Pljuvaću po vašim grobovima“ iz 1946, koji je predstavljen kao Vijanov prevod dela nepostojećeg američkog pisca Vornera Salivena), preko komponovanja šlagera, publicistike, prevođenja naučne fantastike do virtuoznog sviranja džez trube. Vijan je živeo burno, bez kalulisanja, neprestano izazivajući sopstvenu (preranu) smrt. Roman „Vadisrce“ objavljen 1953. karakteriše kontinuirani odmak od zdravorazumskog, izneveravanje obrazaca i rutina ponašanja što, sveukupno, rezultira osećajem začudnosti, lakoće i vrtoglavice izazvane pomanjkanjem prepoznatljivih tačaka oslonca odnosno sveprisutnim ludizmom koji se ispunjava i zadovoljava čistom igrom slobode stvaranja zapleta i (lažnih) raspleta.

     „Vadisrce“ prati Žakmora koji dolazi u neimenovano selo/varošicu na obali mora i, krećući se kroz njega, upoznaje bizarnost takozvanih običnih, svakodnevnih, naizgled trivijalnih stvari. Iza fasada pastoralne provincije kriju se, međutim, nefunkcionalne porodice, prodaja staraca na trgu (robova?), pagansko podsmevanja svešteniku, strašni običaj potkivanja dece jer njihova majka odbija da ih pusti u svet za koji su stvoreni. No, kako se nova snaga ne može zauzadi, deca će i duhovno i telesno izletati iz gnezda-zatvora sve dok, u otvorenom finalu albuma, ne budu živa zazidana u staklenu kocku iz koje, na prvi pogled, nema izlaska a u njoj nema života.

     Vrhunac svekolike bizarnosti je crvena rečica stida i sramote koja teče kroz naselje i u koju meštani bacaju trupla ili delove tela koji im više ne trebaju! Odatle ih zubima - i samo zubima - vadi i odnosi nesretnik Slava koji je obdaren i proklet sposobnošću da saoseća i pati za druge. Sa svoje strane ni stranac Žakmor nije bez grehova i ambicija - on je „potrošač naravi“ i traga za mestom gde će sprovoditi svoje ideje „psihoanalizovanjem“ ljudi. Posle sedam godina, tri meseca i dva dana bez ikakvih rezultata, Žakmorov entuzijazam nestaje i on shvata da je upravo stid najrasprostranjenija ljudska emocija pa postaje Slavin naslednik u čišćenju reke stida.

     „Vadisrce“ je višeslojna priča, kojoj težište nije na akcionim scenama već na alegorijama i aluzijama pa, zbog svega toga, zahteva precizan, sugestivan i promišljeni vizuelni (ob)lik. Milović crtež svodi na drhtavi kroki prekriven prozirnom vodenom bojom što mu daruje zavodljivu lakoću koju i Vijanova priča nosi. Kadriranje i montaža tabli te česte izmene rakusa dodatno oneobičavaju i potcrtavaju začudnu atmosferu. Rečju, Milovićeva rafinirana interpretacija Vijanovog „Vadisrca“ zrelo je i ubedljivo umetničko delo koje zaslužuje punu čitalačku/gledalačku pažnju i poštovanje.

     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 27.9.2014]

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
08.10.2014.
Priredio: Strip vesti


     Strip autorka Nina Bunjevac povodom
     svog novog dela „Fatherland“


     RAZUMETI NE ZNAČI I OPROSTITI

     AUTOR: ANICA TUCAKOV

     Nakon stripa „Avgust 1976“, u kome je Nina Bunjevac započela diskusiju sa mrtvim ocem o njegovom ideološkom i životnom izboru, tokom ovog meseca biće objavljen novi strip ove autorke „Fatherland“, najpre u Engleskoj, potom u SAD-u, Kanadi, a od oktobra i u Hrvatskoj.

     „Fatherland“ na 160 strana zaokružuje ovu intimno i društveno zahtevnu i veliku temu, uz detaljno proučavanje životnog puta svoga oca i razumevanje kompleksne društvene i porodične istorije.

     Strip „Avgust 1976“ (koji je publika u Srbiji mogla da pročita u zbirci stripova „Hladna kao led“) bio je začetak velikog autorskog poduhvata „Fatherland“.

     - „Fatherland“ je nastao kao reakcija na prijem stripova sabranih u zbirci „Hladna kao led“, posebno na strip „Avgust 1976“ u Srbiji i Hrvatskoj. Veliki broj prikaza i reakcija bili su siguran znak da je tema vredna daljeg istraživanja.

     Koliko je bilo potrebno vremena da se realizuje ovakav strip?

     - Istraživanje materijala, razgovori sa članovima porodice, te pisanje scenarija trajalo je oko 18 meseci. A sam rad na kadriranju, crtanju, odnosno realizaciji stripa uzeo je još 18 meseci, da bih uspela da ispoštujem rokove za objavljivanje. Rad na ovom stripu bio je zahtevan zadatak, i fizički i psihički. Ponekad je bilo teško podneti izolaciju i šesnaestočasovni radni dan, kombinovan sa emotivnom komponentnom oživljavanja bolnih sećanja. Kada sam predala materijal izdavaču, osećala sam se kao da me je voz pregazio. Imala sam velike bolove u leđima, a i vid mi je pomalo oslabio. I dalje se emotivno oporavljam.

     Čini se da je fotografija bila osnovni medij na koji ste se oslanjali u formativnom zahvatu.

     - Želela sam da ova strip knjiga podseća na stari foto album, jer je priča veoma lična. Moja majka, sestra i ja stalno smo se selile, menjale domove, gradove, zemlje, čak i kontinente, puno puta. Ove fotografije bile su jedine stvari koje smo očuvale i uvek smo ih nosile sa sobom. Kada sam bila dete, često sam ih gledala i pokušavala da vidim detalje koji bi osvetili enigmu koju je otac predstavljao za mene, te da tako proučim i svoje rano detinjstvo. Te fotografije polazna su tačka ovog stripa. Proces na njihovom skeniranju, uvećavanju i njihovo pomno gledanje nalikovalo je detektivskom postupku. Neverovatno je koliko toga se može videti iz samo jedne fotografije (što je nešto što smo, bojim se, izgubili u ovo digitalno doba) istražujući izraze lica, jezik tela i predmete koji okružuju prikazane ličnosti.

     Vaša baka igra jednu od centralnih figura u vašem životu, te i u samom stripu. Nekadašnja stamena partizanka od koje vam je, čini se, ostao osećaj sigurnosti detinjstva, snaga i ispravno usađene vrednosti.

     - I baka i deka sa majčine strane učestvovali su u mom odrastanju, ali baka je većinom odgovorna za to kakva sam osoba postala. Imala je snažna moralna uverenja. Nikada nije lagala, bila je bolno iskrena, da je zbog toga stvarala neprijatelje na svakom koraku, što je često uključivalo i članove porodice. Takođe, bila je odana i zaštitnički postavljena prema deci i unucima. Ona je prva otkrila moj talenat za pisanje i crtanje u veoma ranom dobu i učinila sve da to neguje i dalje razvija. Kod bake i deke uvek je bilo papira i bojica za mene, kao i kasnije beležnica da bih mogla da pišem, najčešće sećanja moje bake. Takođe, bila je veoma daroviti pripovedač. Privlačila je ljude. Zbog nje i njene snage nikada se nisam osećala osujećeno što sam žena.

     Poput vaše minuciozne grafičke obrade, strip sadrži i veoma pedantno i detaljno obrađene istorijske događaje koji se odnose na različite etape istorije Jugoslavije. Očito je da je bilo potrebno dosta istraživanja i konsultacija sa različitim istorijskim izvorima. Kako ste vi radili na tim veoma delikatnim stvarima? Koje ste izvore koristili i konsultovali?

     - Najpre, želela bih da istaknem da ovaj strip nema karakter propagandnog materijala ili istorijskog dokumenta. To je rad o istoriji moje porodice. Istorijski detalji su tu da objasne zašto i kako su se određene stvari događale. Istorija moje porodice i istorija Balkana su tako prožete da bi negiranje jednog značilo negiranje drugog. Jasenovac i ustaše su postojali. Tu je moj otac izgubio svog oca, kao i mnogi drugi članove njihovih porodica. Četnici jesu bili neprijatelji partizana, a moji baka i deda borili su se protiv njih i Nemaca u isto vreme. Moj deda je imao četnički metak u kolenu do smrti. Znam da su posleratne godine bile problematične, jer su baka i deka, posvećeni komunisti, razočarani izgubili poverenje u sistem sa isterivanjem etnički nemačkih porodica iz Vojvodine, kao i zbog elitizma i oportunizma komunističke partije. Ali socijalistička Jugoslavija, u kojoj sam ja živela, bila je mnogo drugačija od tih posleratnih godina, i nakon 24 godine života u Kanadi još uvek tvrdim da nije bilo boljeg mesta od socijalističke Jugoslavije da se odrasta i živi.
     Tako sam koristila lične ispovesti kao polaznu tačku - majke, bake, dede, tetke po očevoj strani, Mare. Istraživanje se zasnivalo na verifikaciji ovih priča i dokumentovanju preciznih datuma, mesta itd. Izvori za dalja istraživanja potiču iz akademskih tekstova, knjiga, sa foruma - svega što bi mi palo pod ruku. Nisam pravila razliku na osnovu toga odakle izvori potiču, od levičara ili desničara. Nastojala sam da sebe emotivno izdvojim iz ovog procesa, te se to na kraju svelo na čistu logiku. Recimo da sam obrađivala desetak tekstova na istu temu iz 10 različitih ili čak i suprotstavljenih izvora - informacija koju dele svih 10 izvora najverovatnije će biti istinita.

     Nadovezujući se na prethodno postavljeno pitanje, verujem da je to veoma važno, jer ovaj strip će najpre biti predstavljen publici u Engleskoj, Kanadi i Americi, pružajući sliku inostranoj publici o događajima iz tog doba na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Koju težinu to ima za vas?

     - Ima veliku težinu, jer sa većom publikom dolazi i veći osećaj odgovornosti. „Fatherland“ će izaći u tiražu od 50.000 primeraka samo u SAD-u, ne računajući izdanja koja će izaći u Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji.
     Sve češće se susrećemo sa terminom „balkanizacije“, jer se sve više zemalja u svetu raspada zbog nacionalizma, fanatizma, razlika između različitih religija ili etničkih pripadnosti. U stripu „Fatherland“ nastojala sam da predstavim kako istorija oblikuje pojedince, ali najviše, šta mržnja i nasilje čine nevinim posmatračima, ženama i deci.

     U stripu „Avgust 1976“ saznajemo samo za poslednji čin jedne velike životne drame i izbora koji je napravio vaš otac. Međutim, kako je došlo do tog izbora, predstavljate u poglavlju „Detinjstvo“.

     - Rad na tom poglavlju nije bio lak. Detinjstvo mog oca bilo je veoma teško. Rođen je u srpskom selu Bogićevci u Slavoniji, sa nasilnim ocem alkoholičarem i bolešljivom majkom. Izgubio je oca u Jasenovcu, majka mu je umrla od tuberkuloze, bio je svedok smrti i razaranja tokom Drugog svetskog rata. On se sa tim nosio na jedini način na koji je znao - oko za oko - tema tako česta na Balkanu. Razumevanje njegovih dela ne znači da se ona opraštaju. Ipak, duboko sam tužna zbog bola koji je nosio u sebi do njegove prerane smrti. Tužna sam zbog činjenice da ljubav njegove žene i dece nije bila dovoljna da mu zaceli rane iz detinjstva.

     Najzad, „Fatherland“ se, zapravo, ne završava poslednjim strip prizorom, već vašim posvetama. Strip najpre posvećujete sinu, majci, ocu, sestri, bratu, tetki i Dejanu, kao i senima bake i deke. Došlo je do prihvatanja, usvajanja vaše porodične istorije?

     - Da, u potpunosti sam sada usvojila porodičnu istoriju. Međutim, da bih se uhvatila u koštac sa ostatkom bola, moraću da ponovo „posetim“ devedesete godine i ratni konflikt u nekadašnjoj Jugoslaviji, kada sam izgubila dom, zemlju, dok sam živela sa zaveštanjem svog oca u Kanadi. To je nešto sa čime ću se boriti u narednom delu.

     Kakve reakcije očekujete, s obzirom na značaj teme?

     - Čvrsto verujem da je samo dva odsto populacije zaista dobro, moralno i savesno. Ova knjiga je njima namenjena. I mom sinu, koji zaslužuje da živi dobar život, bez tereta koji sam ja morala da nosim celog života.

40 sati rada po strani
 - Tokom godina koristila sam kombinaciju više tehnika, uključujući i tehniku rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, kao da sam tragala za pravim tehničkim izrazom. Verovatno je i to razlog što mi je za prvu strip knjigu bilo potrebno 40 sati rada po strani. Kada sam počela da radim na stripu „Fatherland“, znala sam da zbog rokova moram da se pridržavam ekonomičnije tehnike, ali ne na uštrb kvaliteta umetničkog dela. Sada koristim kombinaciju rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, sa velikim delovima crnih i belih polja koja unose ravnotežu u celokupno kompoziciono rešenje tabli - objašnjava mukotrpni nastanak svojih stripova Nina Bunjevac.


     [Objavljeno: Danas, Beograd, 6.8.2014]

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
07.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





SUPER BOOK
Dylan Dog #29
:
Mefisto


132 strane
280 dinara



Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (144)
05.10.2014.
Piše: Zoran Đukanović

     (ovoga puta na engleskom)

     THE MAN WHO WRITES FOREWORDS

     Essays and critiques by Zoran Djukanovic (1955) have been translated into English, French, Dutch and Arabic and have been published in over forty newspapers, weeklies, comics magazines and magazines on culture and literature. He is known as one of the best experts of comics art in the Balkans, and he jokingly calls himself "the man who writes forewords," since in recent years his introductions appear in many luxury editions devoted to comics in Serbia and Croatia.
     We have edited a selection of questions and answers from several recent interviews with Zoran Djukanovic.

     You wrote about politics, literature, film, and yet for decades you put emphasis on comics as a primary area of your research and writing ... Why?
     I'm an obsessive consumer of literature, film, comics, and visual arts in general. I wrote essays on politics, literature, film and comics, but comics emerged from the very beginning as the ugly duckling in which I saw a swan and followed its development.
Zoran Djukanovic and Zika Tamburic (the Modesty Comics and the Omnibus Strip editor)
at the comics festival MaFest in 2012, Makarska, Croatia 
     Do you think that comics as a medium is out of the shackles of the ghetto, either imposed or self-imposed, and whether it takes a well-deserved position among the other arts. What do you think is the actual position of comics today?
     Yes, comics are out of the ghetto. But some comics suckers, by inertia, put them back into it... The argument is a Pulitzer Prize in 1992 to a graphic novel (“Maus”, by Art Spiegelman). The argument is that Vladimir Pistalo, a writer and the winner of the NIN Award, wrote the novella "Corto Maltese", which has experienced a series of releases. The argument is Umberto Eco’s book “Apocalyptic and Integrated” from 1964... The arguments are all great critics and essayists who have devoted themselves to the study of this media.

     How do you balance your love for classic comics with alternative and subversive comics?
     Love of classic comics to me was not compromised with the surge of comics with a completely different sensibility in the late seventies. A long time ago, before I was even learning the concept of postmodernism, I had, in itself, fully integrated the love of elite and mass culture. In my passionate mind it was only a matter of time before the sharp boundaries between the two worlds begin to crumble and in my head that had already been demolished in the seventies. The title of my book “Thomas Mann or Philip K. Dick” (1988) poetically expressed this paradigm.

     What is for you the best comics in the world, i.e., to make it easier, or make things more difficult, if you need to take to a desert island only one comic, which would it be and why?
     I do not like to answer or/or questions like: are you for or against Sigmund Freud; who do you like more - mom or dad, gulag or economic exploitation ... Whenever you approach some comics again, you need a fresh start to be able to experience them as if you read them for the first time. It is the equivalent of falling in love and every dive into comics has to be ‘for the first time’, because it is in a new context. Part of this changing context is we ourselves. So, depending on at what point you ask me, I would have provided different answers. Nevertheless, I will try to offer at least a consolation prize, or prizes. I'd have brought the most beautiful love story narrated in a comic book, Craig Thompson's “Habibi”. After an intensive and repeated close reading, I will need some time to pause in order to once again be able to take on a new meeting with this work. One of the comics that I was least bored with during long reading is “Lucky Luke” by Goscinny and Morris. The best graphic novels in the series “Ken Parker” by Berardi and Milazzo are comics equivalent of friendship, not going back to them constantly or too often, but I have confidence that when I get back, waiting for me will be warmth and humanity. “Sandman”, “Corto Maltese”, diptych “The Big Hoax” and “The Iguana” by Trillo and Mandrafina, the first five episodes of “Le vagabond des limbes” by Godard and Ribera, “Alien Justice” of the series “Nexus” by Baron and Rude, “Fires” by Mattotti, “Flash Gordon” by Barry in the period between 1951-1963...
Zoran Djukanovic at the Salon of Comics in 2013, Belgrade, Serbia 
     Can you live off your writing about comics? Which publishers are you collaborating with?
     I have a 'genius' financial structure: I live in a rich country (the Netherlands) and publish my works mainly in countries in transition and in the cycle of crisis of capitalism and recession. Can I live from my writing? Of course not.

     Do you think that the time for comics, as the ninth art, slowly going through and how do you feel about the increasing consumption of comics in an electronic form?
     Visual narrative exists from the cave drawings and we, when we go back to the caves, are likely to continue with the visual storytelling. I read comics in equal shares as printed and digitally scanned. For a careful analysis is particularly useful to zoom in scans with a high resolution on the big screen…
It is like to worry about whether gossip, as a social-psychological phenomenon, is going to disappear. Do not worry, just look at Facebook.

     (izvorno objavljeno na www.modestycomics.com/library/blog, August 17, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
05.10.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
04.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





Dylan Dog #87:
Druga šansa
piše: Paola Barbato
crta: Giampiero Casertano

230 dinara


Izdavač je
Beoštampa-Grafart
iz Beograda,
edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    STRIP: CANE
04.10.2014.
Autor: Goran Milenković
    MARKETPRINT NEWS
03.10.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1118
oktobar, 2014.godine


Torgal
"Varvarin"
scenario: Van Ham
crtež: Rosinski


Spirit

"Dr Šizoid"
autor: Wil Eisner


Redov Bili

autor: Mort Walker

Hogar strašni
autor: Dik Browne


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...




povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
03.10.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
knjiga #24

Kolekcionarsko
izdanje





Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda,
edicija
Veseli četvrtak
.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh