SVE ŠTO STE ŽELELI DA SAZNATE O STRIPU, A NISTE IMALI GDE DA PROČITATE...

   NASLOVNA
   ARHIVA
   STRIP
   AUTORI
   ISTORIJA
   LINKOVI





STRIPOTEKA
ROSENCRANTZ
Alan Ford
Politikin Zabavnik
Mali Politikin Zabavnik



Stripovi domaćih autora na engleskom jeziku na jednom sajtu.
Urednik: Živojin Tamburić




PONOVO NA NET-u


e-FLIT online magazin
Dušana Gačića






   Internet stripovi
   domaćih autora
...
A STAR IS UNBORN
(UnBornStar)
AAAJMO ZAAPAD!
(Škrky)
BACILI
(Zlatko Milenković)
BLIC STRIP
(Marko Somborac)
CALVINCIBLE & BOBBES
(Renky)
ČAROBNJACI
(Niko Barun)
FANZIN
NA STRIPOVI.COM
(razni autori)
IZ REVOLTA
(Vladimir Tadić - Predrag Ikonić)
JASPIS
(Darko Macan (17 god.))
KAJGOD MAGAZIN
(Jurica)
KOMŠIJE
(Zoran Matić Mazos)
QOLUMBO
(Darko Macan)
LUMEN &KREMEN
(Sonjecka)
MALA NADJA
(Ivan Mitrevski)
MALI MEUR
(Vladislav Gajski)
MARTINA MJESEC
(Macan - Sudžuka)
NETOVCI
(Niko Barun)
OVERKLOKING
(Dubravko Mataković)
POLIKLINIKA FRIŠČIĆ
(Reky & Fabo)
PRIČE RATNIKA
(nije potpisano)
PROFESIJA: SUPERHEROJ
(Tomislav Škrljac)
SERGEJ
(Darko Macan)
SMEŠNA STRANA SRPSKE STVARNOSTI
(Bojan M. Đukić • Siniša Radović)
SOB SA SOBOM
(Sonjecka)
STRIP "DAN"-a
(S.Vučković - M.Zulić)
SRBI i U SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
TVORAC
(Vladimir Tadić - Zlatko Milenković)
UNLINGUAL
(Hajra Helać)
ŠTEFICA
(Nik Titanik)
ZAPEK
(Mihajlo Dimitrovski - TheMico)
Pokrenite i vi svoj strip na internetu i odmah će se link prema njemu naći na ovom mestu!!!

   Strip časopisi za
   download
...
ZONA 9
(Udruženje strip autora Crne Gore)

   Strip koji se emailom
   distribuiraju
...
SAMONIKLI KOROV STRIP
(Franja Straka)
prijaviti se na email adresu

   Stripovi sa zaokruže-
   nom pričom
...
MISTER MAČAK
(Macan - Bob)
VUČINE
(Sonja Gašperov)
KUĆA STRAHA
(Jurica)
ŠKRGA IVO I MALI MICKO
(Jurica)
SIVI GRAD
(Rico)
Stripovi Maje Veselinović
(Maja Veselinović)
Stripovi Dunje Janković
(Dunja Janković)
NEDELJNI STRIP

(Oljača, Aćimović, Ikonić,
Jovanović, Vučković)
Zabavno nebulozni program
(Dalibor Brdar)
Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
MaFest
(Dalibor Brdar)

   Stripovi domaćih
   autora
na stranom
   jeziku ...
ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
GHOST OF THE PAST
(Vladimir Kuzmanov & Mišo Živanov)
JOHN'S PARADISE
(Alić/Gelemanović)
Mc DUFFIES
(Srđan Aćimović)
THE LEAGUE OF AQUATIC HEROES
(Nikola Temkov)
LITTLE WHITE KNIGHT
(Srđan Aćimović)
LEGOSTAR GALACTICA
(D. M. Jeftinija)


  Mrtvi linkovi...
  Molim autore ovih
  stripova da jave nove
  adrese!!!
BUZZ & FZ
(Gudvin)
Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)


  Predstavljamo...
   LA BETE NOIRE - strip
   DIVLJE OKO - grupa
   BLACK & ANGELA - strip

  Spec...
   Povremeno su pojedini tekstovi, kao i pojedine informacije, dobijali svoje specijalne stranice.
   Prelaskom na "spec arhivu" ćete moći da pročitate i te priloge.



Godina izlaženja: XVI Uređuje: Zlatko Milenković email: stripvesti@gmail.com

    NAGRAĐENI OSMOŠKOLCI
21.12.2014.
Piše: Strip vesti

     Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine i Marketprint već 28. godinu zaredom organizuju veliki konkurs "Autorskog stripa učenika osnonih škola i predškolaca republike Srbije". Ovaj konkurs, osim što podstiče decu da crtaju stipove i radi na njegovom promovisanju, strip uvodi u osnovne škole na časove likovne kulture.

     Strip vesti su se zvanično priključile ovom strip konkursu, za sada jednom nagradom: za originalnog strip junaka. Nagrada ima za cilj da pospeši učenike da prilikom izrade stripova kreiraju sopstvene, originalne, karaktere, da što je manje moguće precrtavaju poznate junaka stripova i crtanih filmova. Nagrada koju učenik dobija je originalni crtež njegovog strip junaka viđen, i urađen, od strane profesionalnog strip autora. Ovog puta je to originalni crtež Baneta Kerca koji je Nikoli Višekrunić pokazao da je njegov trud da osmisli sopstvenog junaka zaslužio nagradu.

     Ubuduće će, prilikom objave konkursa i rezultata, biti manje priče o tome šta su tu uradile Strip vesti. Morali smo malo da se pohvalimo...:) U nastavku priloga, spisak svih nagrađenih učesnika konkursa.
     Otvaranje izložbe i dodela nagrada je bila u subotu 20. decembra u 11 časova u holu OŠ ''Đorđe Natošević'' u Novom Sadu (Maksima Gorkog 54.)

     28. IZLOŽBA AUTORSKOG STRIPA
     UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA SRBIJE

     1. NAGRADA
Kristina Đorđević, 7. raz.; OŠ ''Petar Kočić'', Temerinlikovni pedagog: Valerija Kasa
Renata Pece, 8. raz.; OŠ ''Kokai Imre'', Temerin • likovni pedagog: Oršolja Farago
Marina Anastasov, 8. raz.; OŠ ''B. P. Pinki'', Stara Pazovalikovni pedagog: Milenko Hadžić

     2. NAGRADA
Marko Nićetin, 7. raz.; OŠ ''Sever Đurkić'', Bečejlikovni pedagog: Ksenija Pašić
Marina Stefanović, 8. raz.; OŠ ''Sveti Sava'', Kikindalikovni pedagog: Zorica Rofa
Anastasija Đurić, 12 god.; OŠ ''Vuk Karadžić'', Vlasenica, Republika Srpskalikovni pedagog: Njegoš Arnaut

     3. NAGRADA
Valentina Šite, 1. raz.; OŠ ''J.J. Zmaj'', Suboticalikovni pedagog: Emilija Grubanov Martinek
Sonja Hrnjaković, 8. raz.; OŠ ''Nikola Tesla'', Novi Sadlikovni pedagog: Dušanka Tucakov
Njerš B. Alen, 2. raz.; OŠ ''Petefi Šandor'', Hajdukovolikovni pedagog: Ester Salai
NAGRADA STRIP VESTI - ZA ORIGINALNOG STRIP JUNAKA
Nikola Višekrunić, 7. raz.; OŠ ''Sever Đurkić'', Bečej • likovni pedagog: Ksenija Pašić

NAGRADA ČASOPISA MAŠTALICA
Vuk Ristanović, 6 god.; PU ''Radosno detinjstvo'', Vrtić ''Novosađanče''vaspitač: Olivera Labavić, Mirjana Gavrilović

NAGRADA LIKOVNOM PEDAGOGU ZA KOLEKCIJU RADOVA
Dušanka Tucakov, OŠ ''Nikola Tesla'', Novi Sad

povratak na vrh

    STRAKIN DIJALOG SA DRUGIMA
20.12.2014.
Piše: Ilija Bakić


     Prikaz strip albuma
     „Propuzilište“ Franje Strake;
     izdavač Bratstvo duša, 2014.

     STRAKIN DIJALOG SA DRUGIMA

     U FOKUSU

     U širokom rasponu stripovskih poetika (nezavisno od kvaliteta dela) najprepoznatljivija je ona „glavnotokovska“ koja se drži istorijskog nasleđa i ustrajno ga razvija. Izvan ovog koliko-toliko konstituisanog zabrana, stvari su mnogo manje određene pa ni terminologija nije dovoljno jasna; postoji nešto što se naziva „andergraund“ strip, ali i „alternativni“ i/ili „autorski“ strip. Ove kategorije nisu nužno različite i odeljene već se prepliću obzirom da je njihovo težište ličnost stvaraoca, njegovi afiniteti, želje i mogućnosti. Odmak od tradicionalno stripovskih tema i tehnika veći je ili manji, kao što su i eksperimenti hrabriji ili uzdržaniji. Naravno, niti su sva glavnotokovska strip dela „a priori“ dobra ili loša niti su takvi, vredni ili ne, andergraund/alternativni/autorski stripovi. Pripadanje određenim usmerenjima i „upražnjavanje“ njihovih tehnika nije garancija da će konačno strip-delo biti kvalitetno i umetnički relevantno. Ipak, autori koji slede utabane staze mogu da računaju na olakšani pristup izdavačima i njihovo veće razumevanje odnosno na podršku kritike i publike; ostali će sasvim izvesno imati probleme da štampaju svoje radove i dobiju adekvatnu pažnju inertnih medija odnosno uglavnom lenjih i na šablonima sklonih čitalaca.

     Franja Straka (1952) jedan je od večitih opozicionara naše strip scene koji je bio „andergrauder“ mnogo pre nego što se talas tog stripa uopšte izdigao na ovim prostorima i koji je i dalje autorski alternativac na sopstvenom putu kojim korača (sa dozom sudbinske fatalnosti) ustrajno i osmehnuto. Sva njegova (retka) papirna izdanja kao i dugogodišnji elektronski fanzin „Samonikli korov“ beleške su sa stvaralačke avanture koja se, neopterećena bilo kakvim spoljnim zahtevima, kreće u mnoštvu raznorodnih interesovanja uvek propuštenih kroz slatko-gorki, veselo-cinično-mudrijaški intelekt.

     REČ KRITIKE

     Pod duhovitim i višeznačnim naslovom „Propuzilište“ krije se 240 strip kaiševa u kojima Straka vodi dijalog za preko 200 filozofa, literata, glumaca i slikara iz čitave svetske (i ovdašnje) istorije kulture. Nakon portreta umetnika i godina rođenja i smrti (ali ima u knjizi i onih još uvek živih) te označenja dela iz koga se citira odlomak sledi par sličica kojima se te misli ilustruju ali i suprotstavljaju Strakinim duhovitim komentarima. U nizu slučaja komentari se nastavljaju i u par sledećih kaiševa tvoreći mini celinu u ovoj velikoj istoriji promišljanja ljudskog postojanja i ponašanja, društvenih zakonitosti i anomalija. Ne manjka ni „sukobljavanja“ ličnosti iz različitih istorijskih epoha što daje širi uvid u neku dilemi i novi zamah tumačenjima koja se kreću u rasponu od dubokog uvažavanja do karikiranja i ciničnih intonacija. Kao i uvek Straka nema dlake na jeziku niti mari za (samo)cenzuru već otvorenog duha, kroz misli drugih, govori o sebi i drugima, svima nama u njegovoj blizini (ali i daljini) jer, naravno, odabir citata svedoči ne samo o onima koji su ih napisali već (još više) o onima kojima se te misli čine bitnim. Ovo ne znači da je u „Propuzilištu“ sve mračno i beznadežno jer Straka zna da neke istine „jače udaraju“ ako su izrečene kroz dosetku, ovog puta kroz crtački kalambur, na prvi pogled smešnu scenu iza koje, na drugi pogled, buja gorčina.
     Tehnički gledano svi crteži su karikaturalni mada su portreti umetnika „ozbiljniji“; tek je poneki izvitiperen kao što je slučaj sa nekoliko likova Andre Žida, čiji je „Dnevnik 1889-1949“ Strakino omiljeno štivo. Ostali crteži u kaišu, oni koji su Strakini odgovori, ilustracije i komentari razigrani su, slobodnih zamisli i linija koje se ih izvode. Iz njih izbija crtačka radost i zrelost lišena potreba da se dokazuje (mada ne beži od ciničnog samoposmatranja). U konačnom sagledavanju „Propuzilište“ je zgusnuto seriozno i razbarušeno delo kome će se čitaoci često i rado vraćati kako bi se od srca nasmejali, makar i samima sebi.

povratak na vrh

    STRIP: CANE
20.12.2014.
Autor: Goran Milenković
    NAGRADE ZA OSMOŠKOLSKI STRIP
19.12.2014.
Piše: Strip vesti


     Od ove godine i STRIP VESTI se priključuju velikom strip konkursu za učenike osnovnih škola i dodeljuju posebnu nagradu za najoriginalnijeg strip junaka. Nagrada je u vidu originalnog crteža, gde profesionalni autor stripa, ovog puta Branislav Kerac, crta odabranog junaka.

     CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE
     VOJVODINE, DRUŠTVO LIKOVNIH PEDAGOGA
     VOJVODINE, MARKETPRINT I STRIP VESTI

     pozivaju Vas

     na otvaranje
     60. Izložbe radova dece i omladine Srbije
           "Crveno, volim te crveno"
     28. Izložbe autorskog stripa učenika osnovnih škola Srbije
           i Izložbe "Primeri dobre prakse"

     Izložbe se otvaraju 20. decembra 2014. (subota)
     u holu OŠ "Đorđe Natošević" u Novom Sadu

     (Maksima Gorkog 54)

     10.00 časova - otvaranje izložbe "Primeri dobre prakse",
     11.00 časova - 60. Izložba "Crveno, volim te crveno" i 28. izložba autorskog stripa,
     12.00 časova - "Čarolijom do otiska"- javni čas grafike,
     13.00 časova - Stručni skup

povratak na vrh

    IZLOŽBA STRIPA I KARIKATURE
18.12.2014.
Piše: Zlatko Krstevski

     Kultura
     15. IZLOŽBA NA STRIP I KARIKATURA

     Denes vo galerijata vo gradskata biblioteka "Borka Taleski" vo 18.30h. će bide otvoren 15. međunaroden salon na avtorski strip i sovremena karikatura. Selektirani 300 avtori od Češka, Polska, Francija, SAD, Egipet, Italija, kako i makedonski so originalni dela od rabotilnicite vo Papradište Postavkata e vo čest na 100 godišninata na gradot Prilep. Organizator e Centarot za vizuelni umetnosti "Vizant".
     www.gallery-museum.mk

povratak na vrh

    COLOR PRESS NEWS
17.12.2014.
Press: Color Press Group






Priče Broja Jedan #1

su specijalna edicija stripa
"Alan Ford"
koja će izlaziti
svakog drugog
15. u mesecu.

Od 15. 12. 2014. na kioscima
istinite priče o Kolumbu, Piru,
Vergiliju, Besnom Orlandu,
Juliju Cezaru, Leonidi,
Nelsonu, Kasteru.


Izdavač:
Color Press Group

Cena:
250 dinara

povratak na vrh

    LETTER FROM LONDON (24)
16.12.2014.
Piše: Žika Strip

     FASCINANTNA STRIPSKA UMETNOST

     Uvod

     Kada sam počeo da čitam stripove kao dete, pre 50 godina, oni su bili u očima većine roditelja, pa i vršnjaka, nešto infantilno i izvan umetnosti i kulture. U to vreme čitao sam „Nikad robom“ i „Crtane romane“, sveske sa stripovima zadivljujuće dramaturgije i lepote crteža. Uglavnom su to bili avanturistički stripovi, sa pozitivnim glavnim junacima, ali bilo je i ozbiljnih zadiranja u psihologiju likova i socilogiju društava u kojima su se oni kretali. Vrlo brzo sam shvatio da se radi o umetničkim delima ravnim knjigama i filmovima koje sam tada čitao i gledao.

     Godine su prolazile i dolazilo je polako do poboljšane valorizacije stripa. Začetnici toga su bili pioniri stripske kritike koji su se pojavili tokom sedamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji, na primer Žika Boganović, Ranko Munitić i  Vera Horvat-Pintarić. Došlo je do prepoznavanja kvaliteta u stripovskim ostvarenjima i bilo je sve ozbiljnijih analiza pojedinih autora i dela, pa je strip, bar od strane ljubitelja, proguran u kulturu i nazvan Devetom umetnošću.
Izražajnost porteta i psihologije likova (Revolveraš, Alberto Breccia, „Crtani romani“, 1963) 
     Ipak, put do potpunog uključivanja i priznavanja stripa kao umetnosti na prostorima Balkana je i dalje pred nama. To primećujemo po još uvek omalovažavajućem odnosu medija i 'velikih' umetnosti prema stripu i po tome što je izuzetno retko da neki ministar kulture otvori stripski festival (što je u Francuskoj, na primer, redovna pojava).
Sa aspekta mog dugog čitalačkog staža, praćenja stripske literature i učestvovanja u diskusijama, pokušaću da rezimiram zašto su mnogi od nas još uvek oduševljeni ovim oblikom ljudskog stvaranja i doživljavaju stripsku umetnost fascinantnom.

     Argumentacija  

     Čitalačka angažovanost

     Stripovi imaju očaravajuću moć da relativno jednostavnim sredstvima (papir/kompjuter, olovka, tuš, boje), kombinacijom kadrova i teksta i našom intuicijom da razumemo ono što se između kadrova dešava, budu ispričane neke od najlepših priča na koje se može naići u ljudskom stvaralaštvu.    

     Međutim, ova stripovska jednostavnost u alatima i relativna statičnost kadrova je, po nekim teoretičarima kulture, nedostatak stripova. Za razliku od savremenih umetnosti koje pokušavaju da donesu sve bržu informaciju, pa čak aktiviraju i samog čitaoca/gledaoca, stripovi po njima deluju malo usporeno i staromodno. Moderni ljubitelji umetnosti mogu da dodirnu, pokrenu, prate kroz pomagala, umetnička dela  i da time budu 'aktivni' učesnici.

     Ono što se u ovakvim analizama zaboravlja je da su čitaoci stripova i te kako aktivni, pre svega zbog potrebe da intelektualnim naporom prate skokove medju kadrovima (emotivne, vremenske, prostorne), što ih čini angažovanim sudionicima stripovske naracije.
Strip u formi grafičkog romana (Asterios Polyp,  
David Mazzucchelli, 2009)   

     Dinamika percepcije

     Strip se može čitati brzinom kojom želimo i koja nam odgovara. Štaviše, možemo da započnemo čitanje od bilo koje stranice i da se vraćamo ili zadržavamo na bilo kojoj od njih. Ovo je bitno drugačije od filma gde pasivno pratimo nametnutu dinamiku od strane filmskog režisera.

     Interesantno je da danas imamo sve više akcionih filmova, koji ne zahtevaju dublje mentalno angažovanje, a sve više kontemplativnih stripova, gde moramo da zastanemo, razmislimo o utiscima i emocijama i nastavimo sa čitanjem kada smo za to spremni. Tako se formirao naziv grafički roman za stripove sa dubljim i promišljenijim sadržajima.

     Uporedjenje sa drugim umetnostima

     Za razliku od literature, stripovi imaju i vizuelne elemente, a za razliku od slikarstva gde postoji samo jedan grafički kadar da nam prenese poruku, kod stripova uživamo u velikom broju kadrova, od kojh su mnogi vredni da se urame i okače na zid. Dakle, u oba slučaja može se uočiti veće bogatstvo datog materijala kod stripova u odnosu na ove umetnosti.

     Kod baleta i muzike nedostaje bogatstvo reči, a kod filma smeta nametnuta brzina dešavanja. Međutim, ove umetnosti imaju zvuk koji nedostaje stripovima i možda je to oblast u kojoj će se stripovi dalje razvijati. Ovo takođe ukazuje da, sa dolaskom elektronskih formi, konačne mogućnosti stripa nisu još uvek istražene i moguće je da nisu ni naslućene.

     Strip kao biznis

     Strip je još uvek jedna ne tako izrazito komercijalna umetnost, kojom se autori bave iz velike unutrašnje potrebe, a ne zato što je to nešto popularno na čemu bi moglo da se zaradi. Ovo je jedna veoma pozitivna karakteristika koja ukazuje da se ljudi još uvek bave stripovima iz naklonosti a ne rukovođeni tržišnim principima, što se teško može reći za veliki deo tvorevina etabliranih umetnosti.

     Obzirom na malu zaradu, olakšavajuća okolnost za produkciju stripa je to da se on relativno jeftino proizvodi. Nisu potrebna velika materijalna ulaganja, niti veliki broj pregalaca. Obično se radi samo o jednom čoveku i njegovoj imaginaciji da bude scenarista, pripovedač, kostimograf, glumac, koreograf, kamerman i režiser svoga ostvarenja. To čini strip otvorenim za proizvodnju od strane svakoga ko veruje u svoj talenat.  

Remek delo o tužnom karakteru i socijalnoj otuđenosti
(Jimmy Corrigan, Chris Ware, 2000)

     Remek dela

     Ono što nas vezuje za neku umetnost su remek dela. Njihov snažan i dugotrajan uticaj čini nas drugačijim, bogatijim pa čak i prosvetljenim. U savremenom stripu, kao i u stripskoj istoriji, možemo lako identifikovati ovakva dela. Ona pomeraju granice  u narativnom i/ili crtačkom smislu i ostaju trajno u kolektivnoj svesti generacija. Pomenuću samo neke knjige koje su pomerale granice u nekoliko zadnjih dekada.

     Knjige Povratak crnog viteza (The Dark Night Returns, Frank Miller, 1986) i Nadzirači (Watchmen, Alan Moore & Dave Gibbons, 1987) smatraju se delima koja su revitalizovala žanr superheroja, dodavši političke i psihološke elemente. Autobiografski grafički romani Miš (Maus, Art Spiegelman, 1991), koji je osvojio Pulitzer-ovu književnu nagradu 1992, i Persepolis (Persepolis, Marjane Satrapi, 2000) otvorili su put autobiografskim knjigama koje su danas veoma zastupljene u stripskoj umetnosti. Knjiga Džimi Korigan (Jimmy Corrigan, Chris Ware, 2000) dobila je Gardian-ovu književnu nagradu 2001. godine  zahvaljući uspešnom postupku umetnika da grafičkim sredstvima prikaže socijalnu izolovanost i emotivnu degradaciju svojih karaktera. Joe Sacco je predstavnik žanra novinarstva u stripovima, jer govori o sopstvenim životnim iskustvima koja je imao na nekim od najdramatičnijih mesta naše savremene istorije (Palestine, 1996, Safe Area Goražde, 2000).

Novinarski strip (Safe Area Goražde, Joe Sacco, 2000)

     Osim ovih proslavljenih stvaralaca, postoje brojni primeri inovativnosti kod nekih još skorijih knjiga. Mazzucchelli se u svom grafičkom romanu poigrava arhitektonskim oblicima da bi pojasnio psihologiju karaktera (Asterios Polyp, 2009). Mattoti se koristi slikarskim tehnikama pri bojenju svojih panela (The Crackle of the Frost, 2012), Joost Swarte, osim što crta stripove tradicionalnom „čistom linijom“, veliki je inovator u pogledu dizajna i arhitekture. Glyn Dillon u knjizi The Nao of Brown (2012), kombinuje sociološke, fantastičke i psihološke elemente da prikaže emotivna stanja svojih likova. Woodrow Phoenix crta stripove bez ljudi (Rumble Strip, 2008), a Jon McNaught stripove bez teksta (Dockwood, 2012).

     Demokratičnost

     Ljudi različitih zanimanja, iz svih krajeva sveta, oba pola, koriste ista, jednostavna sredstva da nam prenesu svoje poruke. Porast žena stvaralaca u 21. veku u stripskoj umetnosti nije slučajan, upravo zbog činjenice da nema uslovljavanja, osim neophodnog talenta, ko može da bude autor. Mnoge, takozvane male zemlje, bez ustezanja stvaraju sjajne stripove koje onda objavljuju veliki svetski izdavači.

     Demokratičnost stripa ogleda se konačno i u tome što čitaoci sami biraju šta će da čitaju, za razliku od literature gde postoji obavezna lektira ili filmova gde mediji, nagrade i medijske kampanje usmeravaju prema konzumiranju određenih dela. Ovim čitalačkim slobodama treba dodati i ranije pomenutu karakteristiku da su čitaoci aktivni učesnici u pojašnjavanju radnje, naročito onih nevidljivih dešavanja između kadrova. Ove osobine stripskih čitalaca su, od strane nekih političkih teoretičara, procenjene kao davanje moći ljudima da misle svojom glavom, što mnogi politički sistemi upravo pokušavaju da spreče davanjem brze, pojednostavljene i dirigovane informacije.

Strip sa produbljenim prikazom emotivnih stanja
protagonosta (Nao of Brown, Glyn Dillon, 2012)

     U današnje vreme digitalizacije, stripovi postaju još dostupniji, jer osim u skupoj papirnoj formi mogu da budu dostavljani i čitani kao elektronske knjige. Time se takođe omogućava da neke manje poznate, ali kvalitetne stripske scene, budu efikasno predstavljene svetskoj javnosti.

     Društvena interakcija

     Svaka umetnost, pa i stripovska, postoji u zadatom društvenom okruženju i neohodno je da umetnost ostvari određeni stepen relevantnosti i uticaja u socijalnom miljeu. Mora se priznati da su stripovi dugo bili vidjeni samo u domenu ljudske zabave. Međutim, moderni stripovi zadiru u mnoge društvene oblasti.

     Pokazalo se da su stripovi skoro idelani da slikom i reči pomažu u obrazovanju. Ogroman broj školskih knjige je oduvek imao kombinaciju reči i slike, ali sada se javljaju baš stripovi kao knjige kojima se adresira neka edukativna potreba – u medicini, kod kućnih popravki, u rukovanju kompjuterima, kod tretmana starijih osoba, razrešavanju konflikata itd.

     Takođe, stripovi su odlična platforma da se adresiraju neki psihološki i socijalni problemi, kako kod mladih tako i kod starijih generacija. Dijapazon obrađenih tema je zadivljujući. Pomenućemo samo neke, potkrepljene sa nekoliko primera – opasnost od nuklearnog rata (When the Wind Blows, Briggs, 1983), društvene promene (Ukrainian Notebooks, Igort, 2010, A Chinese Life, Kunwu, 2012, Nova vremena, Lavrič, 2011, Deogratias - A Tale of Rwanda, Stassen, 2006), odnosi medju društvenim klasama (Bhimayana, Durgabai & Subhash Vyam, 2011, Gentleman Jim, Briggs, 1980), ratne posledice (Notes for a War Story, Gipi, 2007, Barefoot Gen, Nakazawa, 1982), nasilje u porodici (The Tale of One Bad Rat, Talbot, 1995), homoseksualnost (Why I Killed Peter, Alfred, 2008, Fun Home, Bechdel, 2006, Skim, Tamaki, 2008), medicinski problemi (Epileptic, David B, 2005, Stitches, Small, 2009), droga (Blue Pills, Peeters, 2008, Dnevnik Ane Tank, Sitar, 2008), naučne nedoumice (Science Tales, Canningham, 2012), odnosi u porodici (S., Gipi, 2013, Aya, Abouet & Oubrerie, 2008) savremene anksioznosti (Get a Life, Dupuy & Berberian, 2006, My Troubles With Women, Crumb, 2000, Ordinary Victories, Larcenet, 2005), filozofija (Logicomix, Doxiadis, Papadimitrou, Papadatos & Di Dona, 2009), odnosi medju mladima (Ghost World, Clowes, 1997, Love and Rockets, Jaime & Gilbert Hernandez, 1982, Blankets, Thompson, 2005, Shortcommings, Tomine, 2007), smrt u porodici (When David Lost His Voice, Vanisteandez, 2012) itd.
Strip iz Indije sa folklornim elementima o kasti Nedodirljivih
(Bhimayana, Durgabai & Subhash Vyam, 2011). 

     Popularnost i postojanost tokom vremena

     Zaista zadivljuje vitalnost i entuzijazam zaljubljenika u stripove, počevši od stvaralaca i urednika do kritičara i sledbenika, koji opstaju i održavaju strip scene bez obzira na ekonomske, medijske i političke nepodobnosti. Posebno treba istaći stripske sledbenike koji prepoznaju strip kao svoju umetnost, kao nešto što im donosi neophodnu emotivnu i kulturnu nadogradnju. U isto vreme, ova grupa podnosi  pritiske medija i državne kulturne politike koje često stavljaju strip fanove u geto 'neodraslih' osoba. Smatra se da, upravo zbog ovog podcenjivanja stripova od strane zvanične kulture, nije lako pridobiti nove čitaoce, ali se isto tako smatra da svako ko uđe u svet stripova, prepoznaje kvalitet i više ne izlazi.
Strip o filozofiji XX veka (Logicomix,
Alecos Papadatos and all, 2009)

     Problemi

     Postoje i neke zbunjujuće stvari kod stripova. Pre svega, samo ime ukazuje na kadrove u kaiševima, što već odavno nije dominantno kod stripova. Još gore je sa engleskim izrazom 'comics', koji je nastao da označi komične stripove, a oni to odavno, u najvećem broju, više nisu.

     Zbunjuje i to što se stripovima „glavnog toka“ nazivaju stripovi u kojima protagonisti obučeni u šarene trikoe lete po vazduhu, a stripovi o stvarnim ljudskim odnosima i osećanjima nazivaju se 'underground' stripovima.

     Dalje, stripovska umetnost još uvek traga za definicijom sopstvenog fenomena. Možda ustaljeno pojašnjenje da su stripovi sekvencijalna kombinacija reči i slike, treba zameniti leksičkom definicijom da su stripovi „pocepani obični govor“ zato što postoje samo fragmenti naracije i konverzacije u kombinaciji sa vizuelnim elementima. Ili možda treba usvojiti pojašnjenje da su stripovi „kombinacija grafičkog izraza i poezije“, po rečima Seth-a, stripskog autora iz Kanade.

     Zaključak

     Bez obzira na nedostatak konačne definicije stripske umetnosti, stripovi ostaju i dalje jedinstvena kombinacija narativnog i vizuelnog, obogaćena talentom i vrednim radom autora. Kao takvi, stripovi  su bili i ostali fascinanti umetnički oblik i možemo da očekujemo njihov dalji napredak, pomeranje granica u žanrovima, grafizmu, digitalnim alatima i društvenom angažmanu.

     Za kraj ću se poslužiti rečima stripskog autora Chris-a Ware-a (intervju u Gardian-u, 2013. godine): „Ima nešto magično kada čitate slike koje se kreću u vašoj glavi“.

     Živojin Tamburić
     Beograd/London, jun 2014

     [Objavljeno na hrvatskom u Kvadratu #29, jesen 2014]

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
15.12.2014.
Autor: Simon Vučković
    PROMOCIJA ALBUMA „LINIJE FRONTA“
13.12.2014.
Press: Institut français


     Jedna od manifestacija koje Francuski institut organizuje u okviru obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog jeste i predstavljanje albuma „Linije fronta“, kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja, objavljenog u saradnji sa izdavačkom kućom System Comics. Učesnici: System Comics, izdavač albuma „Linije fronta“ i Darkwood, izdavač srpskog izdanja albuma “Prokleti rat!“ Žaka Tardija.

     Utorak 16. decembar – 19h30

     Kulturni centar Novi Sad, Katolička porta 5
     ALBUM „LINIJE FRONTA“

     Kolektivno francusko-srpsko strip izdanje koje se bavi svakodnevnim životom ljudi i životom na frontu tokom Velikog rata.

     Francuski institut objavljuje, u saradnji sa izdavačkom kućom System Comicsalbum „Linije fronta“ koji se bavi svakodnevnim životom ljudi i životom na frontu tokom Velikog rata. Album se sastoji od 10 kratkih priča, koje je napisalo 5 francuskih i 5 srpskih scenarista (Rodolphe, Bruno Falba, Dobbs, Miloš Petrik, Dragana Stojiljković…), dok je album ilustrovalo 10 čuvenih crtača iz Srbije, među kojima Zoran Janjetov, Aleksa Gajić, Zograf, Dražen Kovačević. Izdanje je obogaćeno predgovorom Žan-Pjer Vernea, francuskog istoričara i scenariste Tardijevog stripa “Prokleti rat!”.

     Album „Linije fronta“ prikazuje viđenje nekolicine srpskih i francuskih autora na Veliki rat, na ulogu koju je imao u kolektivnom pamćenju Francuza i Srba koji su ostvarili bratstvo po oružju. System Comics objavljuje ovo izdanje na srpskom i francuskom, uz podršku Misije stogodišnjice i Ministarstva kulture Republike Srbije.

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
13.12.2014.
Priredio: Strip vesti


     JERGOVIĆ: OVO JE ČISTO REMEK DJELO

     "Bio je to vrlo zahtjevan fizički i psihički posao, godinu i pol dana radila sam 16-17 sati na dan, poštujući uvjete velikog izdavača Random House. Bila sam izolirana. Po pet dana nisam izlazila iz pidžame. Sin mi sada ima 16 godina, a njega bi kada bi došao iz škole samo kratko pitala kako ide i on bi se povukao u svoju sobu. Kad sam predala knjigu, onda sam pala - boljela su me leđa, depresija, ponovno su se pojavile migrene. A kad je to prošlo, nikad se nisam bolje osjećala u životu. Izbacila sam sve iz sebe, kazala je preksinoć kanadska autorica srpskog porijekla Nina Bunjevac u prepunom Crvenom salonu pulskog Doma Hrvatskih branitelja na hrvatskoj premijeri njene iznimno hvaljene strip knjige "Fatherland" ("Zemlja otaca").


     Knjiga nad kojom čitatelj zaplače

      Promocija je počela svježom viješću da je britanski Guardian uvrstio ovu grafičku novelu u najbolje strip knjige u ovoj godini, a kolumnistica Guardiana Rachel Cook opisala ju je kao "divan memoarski zapis o razornom utjecaju nacionalizma na cijelu obitelj". Knjiga je pod naslovom "Zemlja otaca" objavljena u izdanju kuće "2x2", a s autoricom, školovanom slikaricom, razgovarali su Vladimir Šagadin u ime izdavača i književnik Miljenko Jergović.

     Šagadin je priznao da je plakao čitajući ovu knjigu, a to nam je uoči početka promocije priznao i jedan stariji pulski vojni umirovljenik.

     - Mene je najviše zanimalo kako će moja majka i sestre primiti knjigu. Mama je jako ponosna. Čak je kupovala knjigu kao poklon za neke ljude, a nije od mene uzela, a jedanput je stala u red da joj potpišem knjigu, kazala je autorica, dirnuvši publiku iskrenošću.

     Prije "Fatherlanda", s prtljagom oca nacionalista i terorista suočila se u priči "August 1976." (u kojoj je iscrtala posljednje minute očeva života) te u strip albumu "Hladna kao led".

     - "Hladna kao led" je simboličan način odbijanja ideologije mojeg oca. Mnogi su na forumima dočekali to kao antisrpski letak. No, bilo je i puno dobrih recenzija, a zaplakala sam na recenziju Miljenka Jergovića; nisam tada ni znala tko je on, a onda sam pročitala njegovu knjigu "Otac" i onda si rekla: 'Ima nas još'. Neki nas zovu jugonostalgičari. Mi smo biljke izvađene iz korijena, između neba i zemlje. Ova je knjiga namijenjena svoj publici bivše Jugoslavije, rekla je Nina Bunjevac. Rođena u Torontu, ona je odrastala u Jugoslaviji do 1990. kada kao 16-godišnjakinja ponovno s majkom i sestrama odlazi u Kanadu. "Tada nisam znala što je nacionalizam. Ova knjiga otvara dijalog", dodaje.

     Individualni izraz autoričina morala


      Hvaleći njeno autorstvo mimo teksta i naracije, Miljenko Jergović veli da je knjiga, pored političke pozadine, usamljenički, individualni izraz autoričina morala.

     - To je čisti moralitet. Ovo je knjiga kakvih je bilo jako malo od 1945. do danas, jer se ljudi plaše za svoju čast ili guzicu, a često im je čast tamo gdje i guzica. Najdragocjenije je o ovoj knjizi razgovarati kao o čistom i nepatvorenom umjetničkom djelu i umjetničkom činu. Ovo je čisto estetsko remek djelo, istaknuo je Jergović. (Zoran ANGELESKI)

     [Objavljeno: Glas Istre, Pula, 10.12.2014]

povratak na vrh

    STRIP: CANE
13.12.2014.
Autor: Goran Milenković
    VESELI ČETVRTAK NEWS
12.12.2014.
Press: Veseli četvrtak





Zagor
Odabrane priče
#28
:

Kandraksova osveta


380 dinara

Izdavač je
Beoštampa-Grafart

iz Beograda,
edicija
Veseli četvrtak
.
Sva pitanja i sugestije na:
redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    DICK LONG ZOPET MED NAMI
10.12.2014.
Piše: Strip.art.nici Buch


     Predstavitev in podpisovanje strip albuma:
     četrtek, 11. december 2014, ob 19:00 uri
     v Strip.art.nici Buch,
     Murgle center, Cesta v mestni log 55, Ljubljana


     V dobrih desetih letih, kar je v hrvaškem Playboyu izhajal kultni strip Dick Long, se je nabralo za štiri 108 stranske albume nagajivega kriminalno-erotičnega stripa.

     V njem nam Dick Long odgovori na vsa vprašanja, ki si jih ne upamo postaviti niti svojim mamam, ok(u)rca pa tudi risarja, češ, da pretirava z dolžino, po kateri ga cenijo ženske, “Kdo pa ima, lepo vas prosim, tolikšen nos?” se sprašuje.

     Drage moje, priporočljivo novoletno darilo za vašega ljubega … garantirano boste imele nekaj dni miru pred njim… hm, ali pa bo še bolj vroče?!

     Gospodje, obvezen nakup za vas … mogoče v stripu dobite idejo s katero si popestrite in zabelite praznike v dvoje.

     Predstavitev in podpisovanje tretjega od štirih albumov Dick Longa bo v četrtek, 11. decembra ob 19:00 uri, v Strip.art.nici Buch – www.stripi.si.

     Z nami bodo risar Štef Bartolić, scenarist Mladen Devčić Deva, založnik Bernard Radovčić, mogoče pa boste srečali tudi Dicka.

     Na zalogi bosta tudi prvi dve številki priljubljenega stripa.

     Ob nakupu vas bomo počastili z Dickovo priljubljeno pijačo, ki jo proizvaja John Jameson & Son Limited in jedjo, ki smo jo po njemu poimenovali Hot Dick ali Long Dog.

     Opozorilo: Strip je v hrvaščini!

povratak na vrh

    PROKLETI RAT U KCNS
10.12.2014.
Press: KCNS

     Izložba “Prokleti rat!” koja nosi naslov mitskog albuma francuskog strip autora Žaka Tardija biće otvorena u četvrtak, 11. decembra u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, a uz table iz ovog strip albuma biće predstavljene i table iz strip albuma “Linije fronta”.

     Strip album “Prokleti rat!” objavila je 2009. godine izdavačka kuća Kasterman i doživeo je veliki uspeh u Francuskoj i Evropi. Plod je saradnje između crtača Žaka Tardija i scenariste Žan-Pjer Vernea, istoričara stručnjaka za Prvi svetski rat. Album se bavi običnim ljudima koji su učestvovali u Velikom ratu. Tardijeva ambicija nije da predstavi taj rat kao veličanstveni trenutak istorije. Naprotiv, njegovo delo posmatra rat kao apsurdnu klanicu viđenu očima običnog mladića koji u njemu učestvuje. Za razliku od stereotipnih heroja koji se inače sreću u stripovima, Tardijevi junaci se plaše, hladno im je i nemaju ratobornih osećanja. Tardijevo delo izazvalo je brojne rasprave u Francuskoj i Evropi zbog pomenutog načina gledanja na svetski konflikt. Radi se o pravom remek-delu devete umetnosti, navode iz Francuskog instituta.

     Žak Tardi (Jacques Tardi) (1946), strip autor i crtač, proslavio se serijalima “Adela Blansek”, “Krik naroda”, “Nestor Burma”, kao i po svom radu okrenutom ka Prvom svetskom ratu. 1985. godine dobio je veliku nagradu na Festivalu u Angulemu, a 2011. godine dve američke Ajzner nagrade. Serija o Adeli poslužila je 2010. godine kao podloga za istoimeni film Lika Besona. Predstavio se ove godine velikom izložbom na Festivalu stripa u Angulemu. Bavi se takođe ilustracijama knjiga. Izdavačka kuća Darkwood prevela je i objavila album “Prokleti rat!”.

     Izložba će biti otvorena u Novom Sadu do 31.decembra a zatim će biti predstavljena u Nišu.

povratak na vrh

    MODESTY STRIPOVI
09.12.2014.
Press: Strip vesti




     Spiritus movens, urednik, pokrovitelj, kritičar, istoričar, kolekcionar,... Žika Tamburić je pokrenuo novu izdavačku kuću “Modesty stripovi”, www.modestystripovi.com, gde će nastaviti svoj rad na afirmaciji stripske umetnosti u Srbiji, počevši od dalje promocije i prodaje dosadašnjih knjiga objavljenih preko ”Omnibus”-a, do nastavka rada na pokrenutim projektima.

     Osim toga, biće to i svojevrsno povezivanje sa njegovim postojećim izdavaštvom “Modesty Comics”, www.modestycomics.com, čiji je cilj promocija i prodaja stripova sa ovih područja u elektronskom obliku na engleskom jeziku.

     Dosadašnji rad na stripu Žike Tamburića je već ostavio trag na ovim prostorima, pre svega kroz njegovu knjigu sa koautorima ”Stripovi koje smo voleli”. Ovaj leksikon stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, nagrađen je kao izdavački poduhvat godine na Sajmu knjiga u Beogradu 2011. godine, što je prva knjiga o stripu koja je dobila tu najveću nagradu.

     Kao urednik, prikazao je knjige stripova sa obaveznim predgovorima renomiranih stripskih kritičara i biografijama autora. U njegovim edicijama na srpskom jeziku dati su neki značajni svetski autori (Prado, Talbot, Brigs,...), autori iz regiona (Lavrič, Bunjevac, Milović,...), kao i autori iz stripske istorije (Bogičević, Jovanović). U njegovom izdavaštvu na engleskom jeziku dati su mnogi autori iz regiona (Sitar, Lunaček, Rus, Wostok, Zupan, Nikolić, Sotirovski, Ružić, Ribnik,...). Okupivši oko svojih izdanja eminentna imena iz Srbije, regiona, pa i šire, doprineo je tretiranju ovdašnjeg stripa i strip izdavaštva kao svetskog fenomena. Sve ove aktvnosti sada imaju zajedničku platformu u nazivu Modesty (stripovi/comics).

     Dosadašnje Žikine knjige, papirne i elektronske, pozitivno su prihvaćene od kritičara i profesionalaca iz sveta stripa, ali i od publike koja je prepoznala njegove edicije kao svoje, čak i od strane onih koji nisu bili u stripu ili su se vratili njemu, nalazeći u ovim delima umetnost u njenom univerzalnom obliku. To su pokazali kupci i ove godine na Salonu stripa i na Sajmu knjiga odličnim prihvatanjem novih i starih izdanja.

Žikina misija se nastavlja kroz „Modesty stripovi“ i „Modesty Comics“, pa se ljubitelji stripske umetnosti mogu o dosadašnjim i daljim aktivnostima upoznati na ovim sajtovima.

povratak na vrh

    PROPUZILIŠTE
09.12.2014.
Piše: Franja Straka




Novi strip fanzin:

Franja Straka
PROPUZILIŠTE

štampan.

240 kaiševa
plus tabla.

60 stranica stripa.

cena 7 eura.

naručivanje emailom:
fstraka@eunet.rs

povratak na vrh

    IZLOŽBA ALEKSANDRA ZOLOTIĆA
08.12.2014.
Press: Besna kobila



povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (147)
07.12.2014.
Piše: Zoran Đukanović

     Strip u svetu realne ekonomije:
     CRNO I BELO O LEVOM I DESNOM


     (Lazar Džamić i ja govorimo za časopis „Biznis & Finansije“)


     Iako većina čitalaca strip najčešće povezuje sa jednostavnim žanrovskim štivom, osvrti na svakodnevne političke i ekonomske probleme i te kako su prisutni u devetoj umetnosti. Spoj maštovitosti i kritičkog stava autora stvorili su svetove u kojima superheroji predstavljaju blještave simbole kapitalizma, grupa siromašnih tajnih agenata izvrgava ruglu gotovo sve osobine ljudskog društva, i u kojima su najoštriji kritičari ekonomskog globalizma jedan prgavi šestogodišnjak i njegov plišani tigar...


     Razgovor vodio: Marko Miladinović

     U prvim stripovima koji su izlazili na stranicama američkih novina početkom dvadesetog veka, društveni i ekonomski događaji bili su neka vrsta dekora – dovoljno prisutni da stvore atmosferu ili ukažu na motive akcija glavnog junaka, ali ne i više od toga. Pažljiviji čitaoci stripa „Siroče Eni“ iz 1924. godine, mogli su doduše da pronađu i pokoji prikriveni komentar autora na društvene prilike, ali je na pisce i crtače koji su hteli ozbiljnije da se posvete ovoj temi trebalo sačekati.
Giuseppe Pellizza da Volpedo (1868 –1907) - Il quarto stato
     „U domenu popularno-obrazovnog, didaktičkog stripa to su svakako bili “Komunistički manifest u stripu” Rodolfa Mancenara, kod nas preveden krajem sedamdesetih godina prošlog veka, i “Marks za početnike” meksičkog crtača M. Riusa (pseudonim Eduarda del Ria). To je prva i kultna knjiga iz serije početnica u stripu, kod nas objavljena 1980. godine", objašnjava Zoran Đukanović, jedan od najpoznatijih teoretičara i kritičara stripa sa prostora bivše Jugoslavije, koji već dvadesetak godina živi u Amsterdamu. „Remek-delo Bila Votersona „Kalvin i Hobs“, idealan je primer spoja visoke artističke vrednosti i ogromne popularnosti. Doživljaji šestogodišnjeg dečaka Kalvina i njegovog plišanog tigra Hobsa, oštrih kritičara ekonomskog globalizma, objavljivani su u pedeset zemalja uz neverovatnih četrdeset pet miliona prodatih zbirki.

'Ken Parker' - parafraza početka
Bertolučijevog filma 'Dvadeseti vek'

     Uspeh „Kalvina i Hobsa“ bio je labudova pesma stripa u dnevnim i nedeljnim novinama. Tokom devedesetih kulminira kriza sindikatskog stripa koji više ne povećava značajno tiraže novina, a medij stripa se seli u sveske, zatim u strip revije, a sada u grafičke romane i knjige stripa, koje su, razumljivo, manjih tiraža i obraćaju se drugoj vrsti publike.

     Ipak, stripova najviše umetničke vrednosti i angažmana i kritičkog pogleda na kapitalizam ne manjka. U njih svakako spadaju dela Hozea Munjoza i Karlosa Sampaja, “Bar kod Džoa” i “Bili Holidej” (u izdanju beogradskog „Darkwood“-a) i „Alek Siner” (u izdanju zagrebačke „Fibre“). Njihova publika se po broju čitalaca ne može porediti sa “Kalvinom i Hobsom”, ali oni uživaju kultno poštovanje vernih čitalaca u preko dvedeset pet zemalja, kao i među kolegama i kod kritike. To je možda najporaznija kritika kapitalizma koju je proizveo medij stripa, a da delo nije umanjilo svoju artističku vrednost. Tome treba svakako dodati stripove Alana Mura “V kao vendeta” i “Nadzirače” (“Beli put”, Beograd) koji to rade iz nešto drugačijeg, antiutopijskog ugla.

     Strip svoju kritiku društva i socijalnog stanja neretko zaodeva u žanrovsko ruho detektivske priče, horora, melodrame, superherojskog stripa... U čuvenom vesternu „Ken Parker“ dvojice Italijana, Đankarla Berardija i Iva Milaca, u epizodi „Štrajk“, mi u stvari čitamo grafički roman na devedeset šest stranica. On iscrpno portretiše razloge radničkog bunta koji prerasta u štrajk, kao i snage represije i policijske manipulacije upotrebljene da se štrajk uguši”, navodi Đukanović.

     Postoje stripovi koji su stvarani s levičarskog i desničarskog stanovišta, „iako to nije tema koja dominira, za razliku od vrlo politizovanog Holivuda“ kaže Đukanović i navodi najpoznatije primere: „Strip “Korto Malteze” Huga Prata obožavan je od levičara diljem planete, mada se sam Prat nije deklarisao kao levičar, što je objasnio i u svojim sećanjima („Želja da se bude beskoristan“, “Službeni glasnik”, Beograd) nego pre kao libertinac. Čuveni argentinski strip scenarista Hektor Esterheld ubijen je od strane hunte tako što je bačen iz helikoptera u džunglu gde mu se gubi svaki trag, a zatim su ubijene i njegove tri kćeri. Autentični levičari su pomenuti Munjoz i Sampajo, takođe Argentinci, emigranti u Evropi. Autor desničarskih javnih nastupa je Frenk Miler, autor inače sjajnog i prekretničkog grafičkog romana “Betmen: povratak mračnog viteza”. Tu, naravno, nikako ne treba brkati delo i autora.

"Alan Ford"

     „Tko izgubi dobitak, dobije gubitak“

     Ova i još desetak jednako duhovitih rečenica-aforizama („Ako kaniš pobjediti, ne smeš izgubiti“, „Bolje živeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi“, i druge) iz italijanskog stripa „Alan Ford“, autora Magnusa i Bunkera, postale su svojevrsni simboli društvene satire na našim prostorima, pa često mogu da se nađu odštampane na šoljama za kafu, posterima ili majicama. "Alan Ford" je jedan od retkih primera uspešnog “primanja” nekog stranog kulturnog artefakta u novoj sredini", kaže za B&F Lazar Džamić, poznati stručnjak za digitalni marketing u Velikoj Britaniji, ali i autor nedavno objavljene knjige “Cvjećarnica u kući cveća” ("Heliks", Smederevo) u kojoj istražuje fenomen masovne popularnosti "Alana Forda” u bivšoj Jugoslaviji.

     “Prvi i najveći razlog za takav uspeh je to što je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam. Zato je strip odjeknuo tako jako. Pored toga, „Alan Ford“ je modernizovana verzija commedia dell’arte, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Pomoglo je i nekoliko drugih razloga, od društvene satire, kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše zemlje, do preovlađujućeg kulta amaterizma u našim društvima.

     Sve je kod nas rezonovalo sa „Alanom Fordom”: naš politički sistem, ponašanje ljudi na vlasti, čak i u malim sredinama (posebno u malim sredinama), ružnoća i groteska naših buvljaka i raspadnutih autobusa u vreme Miloševića, način na koji naše porodice funkcionišu i naš permanentno konfliktni odnos prema svemu - i svetu i nama samima. Takođe, spremnost da poverujemo u sve i da ne verujemo ni u šta“, ističe Džamić.

Šala autora 'Kena Parkera', Berardija i Milaca

     „Alan Ford“ je unikum, nešto što nikada pre ni posle nije postojalo u stripu. U prvim godinama serijala (1969-1975) na genijalan način su objedinjeni humor, ironija i persiflaža, dekonstruisanje gluposti tako što se ona performira, tako što se u nju besomučno uživljava - duboko radikalna pojava,  potpuna novost za osećanje šta jeste humor u sedamdesetima, duhovni brat „Montiju Pajtonu“ (1969-1974). To, dakle s jedne strane, a s druge strane kritika i izrugivanje kapitalizma, american way of life i rasizma, uključujući izrugivanje finansijskog rasizma prema najsiromašnijima. Ovo je fenomen metastripskog karaktera, pošto je reč o epohalnoj promeni karaktera humora. Bio je, za razliku od „Montija Pajtona“, strogo lokalizovan na Jugoslaviju (i potom zemlje nastale raspadom) i Italiju, a nije imao odjeka u ostatku Evrope, naglašava Zoran Đukanović. Čitalačka publika u SFRJ je veoma dobro prihvatila ovaj serijal, koji je u izdanju zagrebačkog „Vjesnika“ izlazio dvonedeljno i imao po nekoliko reprinta prvih stotinak epizoda. Tiraži su premašivali 55.000 primeraka ali tome je, osim ekonomski bezbrižijih vremena, u dobroj meri doprineo i nadahnuti prevod „Vjesnikovog“ urednika Nenada Briksija.

     Džamić veruje da bi „Alan Ford“ bio uspešan na našim prostorima i da se danas prvi put pojavio, ali ipak ne u tolikoj meri kao pre četiri decenije. „Danas nema te sveprisutne dinamike između zvanične iluzije, reflektovane u realnom životu kroz osećaj komfora, i skrivene realnosti bazirane na propagandi i pozajmljenim parama. Sada znamo u kakvom društvu živimo, zavesa je podignuta i to je na mnoge načine uklonilo tu specifičnu suptilnu farsičnu energiju koja je postojala u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, mislim da problem nije samo u tome šta se dešavalo kod nas u poslednjih dvadesetak godina, već ono što se desilo u svetu. Strip u vreme objavljivanja „Alana Forda” nije imao mnogo konkurencije - film i sport su bili jedina, jer je sve ostalo oko nas bili sivo i čemerno. Sada imamo internet, kompjuterske igre i sveprisutnu pornografiju, što je konkurencija sa kojom se strip, kao ni knjiga, ne mogu nositi. Ništa ne može. To je po meni glavni razlog što „Alan Ford” – ni strip u principu - u našim životima nema onu ulogu koju je nekada imao. Sada stripove čitaju više odrasli nego deca!”, zaključuje Džamić.
Socijalno beznađe - 'Bar kod Džoa', Munjoz i Sampajo
     Vrli novi svet

     U savremenom domaćem stripu postoji nekoliko pokušaja ozbiljnog interpretiranja tmurne svakodnevice. „Nina Bunjevac savršeno je portretisala tragično stanje ekonomske emigracije u nekim od priča zbirke “Hladna kao led” (“Omnibus”, Beograd), što je srodno poetici filmskih dostignuća crnog talasa (Makavejev, Pavlović, Žilnik). U Sloveniji se temama društvene regresije bavio Iztok Sitar u četiri albuma izrazito društveno-kritičkog sadržaja, pod zajedničkim nazivom “Slobodna Slovenija”. Ali autorski strip možda tek čeka plimu takvih kreativnih opredeljenja“, kaže Zoran Đukanović.


     (“Biznis & Finansije” br. 100, Beograd, septembar 2013)

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
06.12.2014.
Priredio: Strip vesti
Vladimir Šagadin, selektor sajamskog strip programa
/ Foto: Tomislav SPORIŠ

     SANJAM STRIP

     Vladimir Šagadin:
     STRIPAŠI SU POSLJEDNJI
     ROMANTIČARI KNJIGA


     Autor: Zoran Angeleski 

     Stripovi ovise isključivo o ljubavi, jer tu ima jako malo novaca. Velika je čast što će se autori stripa naći na istom mjestu s ostalim uglednim piscima na Sajmu jer strip autori i spadaju u to društvo, a često završavaju u getima, kaže Šagadin

     Premda će jubilarni 20. Sa(n)jam knjige u Istri, koji će se u Puli održati od 4. do 14. prosinca, u ovoj godini obilježavanja stote obljetnice početka Prvoga svjetskog rata biti posvećen nemiloj 1914., poseban žanrovski fokus bit će usmjeren i devetoj umjetnosti – stripu. No, i strip će, posebno kroz program »Jučerašnji svijet u stripu«, biti usko povezan s glavnom sajamskom temom jer će u Puli gostovati značajni domaći i inozemni strip crtači i autori grafičkih novela koji obrađuju temu Prvog svjetskog rata. To nam potvrđuje i glavni selektor ovog sajamskog programa Vladimir Šagadin, dizajner, novinar i osnivač izdavačke strip kuće 2x2, široj javnosti poznat kao voditelj HTV-ove glazbene razgovorne emisije »Šlep šou«, u kojoj u malom crvenom kombiju razgovara s domaćim bendovima i autorima.

     Divni stripovi i izložbe

     Pitamo ga kojim se kriterijima vodio kao selektor strip programa, koliko osobnim estetskim, a koliko je izbor nametala tema 1914.
     – Nastojao sam se prilagoditi temi sajma. Prvi svjetski rat na njegovu stogodišnjicu puno je bolje obrađen kod srpskih nego hrvatskih autora. Srpski su autori naprosto zainteresiraniji za tu temu, više ih se osobno tiče, skloniji su prošlosti. Pratim izdanja u Hrvatskoj i Srbiji jer ta strip scena, unatoč ratu, nije prekinula suradnju i jako ovise jedna o drugoj. Zato je u programu Aleksa Gajić koji u Pulu dolazi s divnim stripovima i izložbom. S druge strane, ovo je prilika da se strip pokaže na jednom mjestu koje je stvarno establišment, i to na 20. godišnjicu Sajma knjige, kaže Šagadin.
     – Misao vodilja mi je da su strip autori u Hrvatskoj posljednji romantičari knjiga. Stripovi ovise isključivo o ljubavi, jer tu ima jako malo novaca. Velika nam je čast što će se autori stripa naći na istom mjestu s ostalim uglednim autorima i piscima na Sajmu jer strip autori i spadaju u to društvo, a često završavaju u getima. Strip nikad nije dobio Nobelovu nagradu. Želimo proći tu membranu. Želimo ponuditi i politički strip, kao i komercijalni strip, na ovom sajmu onaj koji se radi za Francuze. U tom smislu u Pulu dolaze dva vrlo jaka francuska autora, Kris i Maël, ali i dva naša autora, Darko Macan i Igor Kordej koji su, kad je o čitanost riječ, prodavaniji u Francuskoj od ova dva istaknuta Francuza.
     – Željeli bismo prikazati strip kao medij pričanja svojstven čovjeku i da je strip trenutno, i domaćih i stranih autora, puno uzbudljiviji od, neka mi ne zamjere, aktualne domaće produkcije knjige. Predstavit ćemo ukupno 200 albuma, moći će se na jednom mjestu vidjeti jedna djelatnost koja se zaobilazi, a za to nema nikakvog razloga. Možemo biti ponosni na naše strip autore, i to u svim vidovima – od humora do ozbiljnih priča, sve do animiranih projekata u DVD formi. Strip je interdisciplinarna djelatnost. Mislim da ćemo napraviti dobar tulum – raspoloženo će Vladimir Šagadin.

     Nepravedno zapostavljen

     Njegova će izdavačka kuća 2X2 uoči samog početka pulskog sajma objaviti strip kanadske slikarice i strip umjetnice srpskog porijekla Nine Bunjevac »Otadžbina« (Fatherland) u kojoj se autorica suočava s terorističkim backgroundom vlastitog oca.
      – Knjiga Nine Bunjevac izravno iz tiskare dolazi u Pulu. Ta priča na 160 stranica, to je »lom«, to je tako uzbudljivo – kaže Šagadin.
     Strip je nepravedno i neopravdano zapostavljen medij, no s druge strane, Aleksandar Zoograf je govoreći u jednom intervjuu o novom stripu o Krleži, a koji će se također promovirati na pulskom sajmu, kazao da je »strip izvanredan medij, između ostalog i zbog vlastite nepretencioznosti i autsajderske uloge koja mu daje krila«. S tom tezom da strip omogućuje slobodu, apsolutno se slaže i Šagadin.
      – Strip možemo usporediti s jazzom u svijetu. Svojevremeno su ljudi masovno odlazili na jazz. Tamo su plesali, veselili se i znojili, kao što to sada čine na techno partyjima. Kasnije je jazz otišao na akademije, katedre i elitističke klubove. Ja volim jazz, ali to je jedna mala aktivnost u Zagrebu, s tek dva mjesta, ako ne računamo festivale. No, ti možeš nešto kvalitetno raditi u stripu, iako službenu kulturu to ne zanima, možeš kreirati »ubitačno« djelo, djelo koje je za razliku od obične knjige, nacrtano – pojašnjava on, dodajući da je velika stvar što su organizatori sajma omogućili veći prostor stripu. Bit će vrlo zanimljivo, a nepretenciozno.

     »Deveta umjetnost« ili zanat

     Razgovarat će se o stripu iz scenarističkog, ali i crtačkog kuta, a koliko je strip »deveta umjetnost«, a koliko zanat, vidjet će se na izložbama i čuti od vrsnih domaćih i inozemnih strip autora te nakladnika.

     U Pulu dolazi sjajna gošća iz Kanade Nina Bunjevac, uvijek zabavan Aleksa Gajić iz Beograda, Francuzi Kris i Maël te jake domaće snage Igor Kordej i Darko Macan. Potonja će četvorka na zasebnom okruglom stolu razgovarati o položaju stripa u Francuskoj i Hrvatskoj, kao i tretmanu strip autora od strane »službene« kulture.

     [Objavljeno: Novi list, Rijeka, 19.12.2014]

povratak na vrh

    STRIP: CANE
06.12.2014.
Autor: Goran Milenković
    TEŠKA TRAGANJA ZA SMISLOM...
05.12.2014.
Piše: Ilija Bakić

     TEŠKA TRAGANJA ZA SMISLOM
     ili VERA I SUMNJA U SVET

     „Sveti duh i voda“ Đorđe Milović;
     izdavač Komiko, Novi Sad, 2014.

     U FOKUSU

     Mada ne postoji opšteprihvaćena definicija stripa kao umetničke forme jer se mišljenja teoretičara u mnogome ne slažu, čitaoci svakako imaju svoju „svakodnevnu“ formulaciju i po njoj se ravnaju kada „konzumiraju“ stripove; ovu „formulu“ koriste i stvaraoci prilikom „izrade“ novih „proizvoda“. Mnoštvo elemenata-činilaca te formule iskustveno je određeno i funkcioniše kroz manipulisanje tematskim i zanatskim ikonografijama. Snaga ovih odrednica najveća je u „proizvodima“ korporativnih strip industrija a slabi kako se strip primiče alterantivnom i autorskom pogledu na sam medijum 9. umetnosti. I stvaralačka sloboda zavisi od opredeljenja umetnika-zanatlije da poštuje postojeće „stripovske“ granice. U svemu ovome strip se ne razlikuje od drugih grana umetnosti ali je pritisak na njega znatno veći jer je komercijalnost stripa veća pa su jači i zahtevi da ona bude dostignuta.

     Na ovdašnjim strip prostorima imperativi velike prodaje odavno ne postoje ali to ipak ne znači da su autori slobodniji u stvaralaštvu jer ih, paradoksalno, pritiska teret borbe za bilo kakvo objavljivanje što nameće određenu „samocenzuru“ u odnosu na izneveravanje strip kanona. Među retkim strip stvaraocima koji su izdržali iskušenja retkog objavljivanja, ostajući verni sopstvenom umetničkom profilu, eksperimentu i traganju u mediju, zapaženo mesto pripada Đorđu Miloviću (1960) koji ustrajava u svom doživljaju stripa i, ostajući u granicama takozvanog „glavnog toka“, insistira kako na specifičnom tematskom okviru tako i prepoznatljivom vizuelnom rukopisu što ga, sveukupno, čini zaokruženom umetničkom pojavom koja stvara intrigantna i umetnički relevantna dela.

     REČ KRITIKE

     „Sveti duh i voda“ po mnogo čemu je jedinstvena strip tvorevina. Mada je knjiga podeljena u dva segmenta „Sveti duh i voda“ i „Dodaci“, koje čini sedam odnosno šest kraćih celina-priča, u pitanju je zaokružena priča koja se bavi odnosom senzibilnog pojedinca visokih ideala i etičkih načela i društvenog okruženja koje funkcioniše po sasvim drugačijim, prilagodljivim principima zbog čega je takva osoba prinuđena da neprestano luta kroz vreme, od postanka sveta do danas, i prostor, kome je težište u Lažigradu, tražeći način ispunjenja sopstvene svrhe u rasponu od mesijanske pomoći jadnima i nemoćnima do potpune posvećenosti stvaranju Umetnosti. Naravno, definitivnih odgovora na pitanja o društvenim sistemima vrednosti, moralnosti ili osećajnosti nema. S druge strane su izazovi samospoznaje kao uslova za izrastanje u celovitu ličnost, stalna žudnja za drugim bićem, usamljenost kao teret ali i podsticaj...
     Baveći se za strip sasvim neobičnim temama Milović, koji u pogovoru konstatuje da je ovo ispovedno intonirana zbirka priča, neprestano iskušava same granice strip medija. Umesto intenzivne fizičke akcije tablama dominiraju intelektualni metafizički monolozi na momente hermetični, gotovo ezoterijski. Ali, prividna usporenost i statičnost otvara prostor za dijalog reči i crteža u akvarelu, od dogradnje i dopunjavanja atmosfere do kontrapunktiranja onoga što je izgovoreno/mišljeno i onoga što se vidi (kao što se suprotstavljaju realnost i umetnička refleksija). Realno i fantastično, žudnja i usamljenost, vera i sumnja u svet i sebe u njemu, slavljenje čoveka kao uzvišenog bića i spoznaja njegove bede, otuđenosti i mentalnog siromaštva ključne su tačke ove intelektualno uzbudljive knjige koja potvrđuje talenat svog autora odnosno neslućene mogućnosti stripa koje otkrivaju samo pravi umetnici.

     („Dnevnik“, 2014)

povratak na vrh

    MARKETPRINT NEWS
05.12.2014.
Pres: Marketprint

STRIPOTEKA 1120
oktobar, 2014.godine


Mladi Bluberi
"Cena krvi"
scenario: François Corteggiani
crtež: Colin Wilson


Spirit
"La kukauraća"
autor: Eil Eisner

Redov Biliautor: Mort Walker

Hogar strašniautor: Dik Browne

Porodica Taranaautor: Džo Makmanus


Stripoteku možete kupiti
u digitalnoj formi. Dostupno je
više od 100 brojeva
na adresi:
www.novinarnica.net/stripoteka

Android aplikaciju za vaše
mobilne telefone i tabletne računare
,
možete preuzeti na adresi:
play.google.com/store...



povratak na vrh

    VESELI ČETVRTAK NEWS
04.12.2014.
Press: Veseli četvrtak


Dylan Dpg #89:
U glavi ubice
piše: Giovanni Gualdoni
crta: Giovanni Freghieri
230 dinara


Martin Mistère #52:
Didonino blago
piše: Paolo Morales
crta: Roberto Cardinale & Alfredo Orlandi
320 dinara

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.
Sva pitanja i sugestije na:redakcija@veselicetvrtak.com

povratak na vrh

    TREĆA GODIŠNJA IZLOŽBA USUS-a
02.12.2014.
Press: USUS


     Poštovane kolege, prijatelji i svi poštovaoci stripa,

     Treća godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije biće otvorena u Galeriji Dom omladine Beograda u četvrtak, 4. decembra, u 19 časova.
     Tom prilikom će biti promovisane i dve kolorne monografije-kataloga na po 64 strane, za 2013. i 2014. godinu. Osim stotina likovnih radova, monografije donose po desetak stručnih tekstova i vesti, uključujući i premijerna istraživanja o Prvom svetskom ratu u srpskom i jugoslovenskom stripu.


     TREĆA GODIŠNJA IZLOŽBA
     UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE
     U DOMU OMLADINE BEOGRADA


     Glavni događaj za profesionalni strip u Srbiji održaće se od 4. do 14. decembra, a prikazaće radove 173 likovna umetnika i pedesetak scenarista, uključujući i poznata međunarodna imena evropskog i svetskog stripa
Fejsbuk strana događaja www.facebook.com/events...

     Manifestaciju će otvoriti predsednik Udruženja Zoran Tucić u četvrtak, 4. decembra, u 19 časova.

     Redovna godišnja izložba Udruženja je glavni nacionalni događaj u srpskom stripu. Izložba prikazuje pun raspon tekuće umetničke produkcije, od realističkog i karikaturalnog stripa glavnog toka, do avangardnog i eksperimentalnog. Izlažu se radovi više od 250 crtača, scenarista, ilustratora, kolorista i dizajnera koji su članovi USUS-a.

     Sve generacije, svi žanrovi, svi meridijani

     Izložba pokazuje i radove umetnika koji su saradnici najvećih svetskih izdavačkih kuća u Evropi i Americi („Boneli“, „Lombar“, „Glena“, „Delkur“, „DC“, „Marvel“, „Dizni“ itd), ali i ostvarenja lokalnih scena iz mnogih gradova Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja u kojima Udruženje ima članove.

     Ovogodišnji izbor počinje radovima doajena Dragoljuba Nedeljkovića (r. 1920), Novice Kruljevića (1927), Jovana Stojanovića (1936), Brane Nikolića (1936), Laze Sredanovića (1939) i Radivoja Bogičevića (1940), a završava se najmlađim naraštajem stvaralaca stripa u Srbiji, među kojima su Milica Mastelica (1995), Jelena Vučić (1993), Marijana Kostić (1996), Mina Davić (1997), Julija Sradik (1999) i Anastasija Aleksić (2000).

     U spomen Velikog rata

     U saradnji sa beogradskom izdavačkom kućom "Everest Media", svaka godišnja izložba USUS-a praćena je kolornom knjigom na 64 strane, koja osim kataloga izloženih radova donosi i tematske članke, studije i bibliografije vezane za naš strip i popularnu kulturu. U monografiji-katalogu za 2013. posebnim tematom o Petru II Petroviću Njegošu u stripu obeležena je godišnjica pesnikovog rođenja.

     U monografiji koja prati ovogodišnju izložbu na 15 strana objavljen je temat iz pera Zorana Stefanovića "Užasi, junaštva, opstanci i nadanja: Prvi svetski rat u srpskom i jugoslovenskom stripu", koji po prvi put u regionalnoj pop-kulturi donosi istoriografski pregled, bibliografiju i stripografiju dela na temu Velikog rata.

     Drugim tematom je obeležen završetak prvog ciklusa serijala "Vekovnici", scenariste Marka Stojanovića i oko 70 crtača Jugoistočne Evrope, značajnog događaja za srpski i regionalni strip. Osim ovoga monografija donosi i 11 drugih tekstova: izveštaja, vesti, prikaza, kao i in memoriam uglednom piscu i likovnom umetniku iz Niša, Miodragu Krstiću — Profketu (1959–2014).

     Ilustraciju na omotu monografije uradio je Siniša Banović. Likovno oblikovanje knjige i pratećih materijala delo je Borivoja Grbića i Predraga Ivanovića.

     USUS u 2014. godini

     Udruženje stripskih umetnika Srbije postoji već šest godina, a svoje projekte radi u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Francuskim institutom u Srbiji i drugim ustanovama u zemlji i svetu.

     I tokom 2014. godine udruženje je imalo brojne aktivnosti. Od izložbi, osim velike godišnje, izdvajaju se i "Svi u Kosmos!: 12 svemirskih trenutaka u stripu 1964-2014" na fasadi Doma omladine Beograda; "Velika izložba savremenog srpskog stripa" u Paviljonu u Nišu i Galeriji Zavičajnog muzeja u Velikoj Plani, kao i izložba "Udruženje stripskih umetnika Srbije 2014" u Galeriji Centra za kulturu „Gradac“ u Raškoj.

     Pedagoški program se sprovodi u redovnoj Školi i Radionici stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ u okviru Studentskog kulturnog centra u Beogradu, pod vođstvom profesora Vladimira Vesovića. Takođe se organizuju i specijalizovane škole i radionice, poput vrlo posećenih programa koje je koordinirao Borivoje Grbić u Domu omladine Beograda — „Mini raspust za Dž: Radionica stripa i ilustracije“ i „Radionica za Dž: Strip i ilustracija“, pod pokroviteljstvom Grada Beograda.

     U 2014. USUS je bio i suizdavač novog grafičkog romana Srboljuba Nikića Srce nije meso, u biblioteci „Deveti korak“.

     Zvanični sajtovi
     Udruženje stripskih umetnika Srbije www.usus.org.rs
     Dom omladine Beograda www.domomladine.org

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
01.12.2014.
Autor: Simon Vučković
    NAGRAĐENE RADIONICE STRIPA U ZONI
30.11.2014.
Press

     NAGRAĐENE RADIONICE STRIPA U ZONI

     Projekt u sklopu kojeg su se više od pet godina održavale radionice stripa u Info zoni, nagrađen je Europskom nagradom za prevenciju zloupotrebe droga. Pompidou grupa Vijeća Europe odabrala je projekt u konkurenciji 56 prijavljenih projekata.


     Projekt Navuci se na strip (Get Hooked on Comic Books), u sklopu kojeg su se više od pet godina održavale radionice stripa u Info zoni, nagrađen je Europskom nagradom za prevenciju zloupotrebe droga.
     Pompidou grupa Vijeća Europe, međuvladina organizacija za suradnju u borbi protiv zlouporabe i krijumčarenja droga, odabrala je projekt Navuci se na strip kojem je konkuriralo još 56 prijavljenih projekata. Voditelji radionica, psihologinjaJanina Pavić Jadrić i akademski slikar Ivan Svaguša nagradu su primili na 16. ministarskoj konferenciji koja se 19. i 20. studenog održavala u Strasbourgu.

     Radionice su se primjenjivale u radu s mladima putem projekata koje je prethodnih godina provodio Razvojni institut, a financiralo Ministarstvo socijalne politike i mladih te u koji je direktno bilo uključeno više od 300 mladih svih uzrasta. Višegodišnje iskustvo primjene tehnike stripa u radu s mladima koje su htjeli zainteresirati za temu prevencije ovisnosti voditelji radionica objedinili su u priručniku nedavno predstavljenom u Info zoni.

povratak na vrh

    BOLEST KAO USUD
30.11.2014.
Piše: Ilija Bakić


     BOLEST KAO USUD
     „Plave pilule“ Frederika Petersa;
     izdavač Komiko, Novi Sad, 2014.


     U FOKUSU

     Grafička novela „Plave pilule“ Frederika Petersa (1974) originalno objavljena 2001.g. postala je neočekivani hit u Švajcarskoj a potom i ostatku Evrope dokazujući umetničku atraktivnosti stripa odnosno relativizujući ograničenja ovog medija. Istorija stripa može se posmatrati kao konstantni niz pokušaja da se definišu njegovi zabrani ali i da se isti prevaziđu. Jednostavni avanturističko-akcioni sadržaji priča u slikama bili su standard na kome su insistirali izdavači imajući na umu ciljnu grupu svojih (mladih) potrošača i zabavljačku namenu proizvoda-robe. U tim su granicama bila moguća poboljšanja koja „usavršavaju“ devetu umetnost ali su pravi iskoraci nastupili u drugoj polovini XX veka, posebno pojavom alternativnog, andergraund stripa koji je relativizovao formu a posebno teme kojima se strip do tada bavio. Klasični strip prihvatio je neke od pomaka osvajajući, pored konfekcijske korporativne produkcije, i umetnički ambicioznije prostore. Rezultat ovih pomaka jesu i grafičke novele kao knjige koje su i obimom i pristupom raznovrsnim temama najavile serioznija strip dela.

     „Plave pilule“ jedna su od grafičkih novela neopterećenih istorijom stripa, očekivanjima uobičajene strip publike odnosno neobavezanih da svoju priču ukalupe u bilo kakve zabrane čije poštovanje donosi određene „benefite“ autoru odnosno njegovom proizvodu. Peters je, pak, iskoristio strip medijum, njegove prednosti proizašle iz načina „konzumiranja“ tekstualnog-crtačkog sadržaja, i stvorio umetničko delo koje je samosvojsno, ubedljivo i zaokruženo.

     REČ KRITIKE

     „Plave pilule“ počinju kao manje-više obična priča o devojci i momku koji se sreću i dopadnu jedno drugom. U trenutku kada treba preći odsudni korak Kati govori Petersu da su i ona i njen sin HIV pozitivni. Mladić, preplavljen raznim osećajima, odlučuje da bolest nije razlog da njih dvoje ne nastave zajedno. Na bezmalo 200 strana čitalac prati razvoj ove ljubavne i životne veze, teškoće, dileme, dobre i loše trenutke, iskušenja i njihova prevazilaženja, shvata šta znači živeti sa bolešću, stalnom neizvesnošću i strahovima. Fokusirana na odnose između partnera odnosno na Petersove pokušaje da uspostavi kontakt sa dečakom uz epizode njegovih samopreispitivanja priča povremeno pominje i širi društveni kontekst (ne)prihvatanja bolesnih i strah bolesnih od reakcija okruženja.

     „Pilule...“ su autobiografska priča započeta kao svojevrsni strip dnevnik stvarnih događaja. Želeći da ostane što neposredniji Peters nije pravio skice grafitnom olovkom već je odmah radio u tušu, bez naknadnih prepravki i doterivanja. Robusnost njegovog crteža ipak je uspela da dočara atmosferu i emotivne valere. Sam tekst je, uprkos delikatnoj temi, lišen sentimentalističkih i melodramatskih afektacija što, i pored na momente oštre racionalizacije, čini junake priče realno-uverljivim i životnim. Primirenost tona pripovedanja odraz je svesnosti i izmirenosti sa životom takvim kakav jeste baš kao što je i odraz rešenosti da se živi punom snagom. Table nacrtane 2013. kojima se završava ovo delo dokaz su pobede male porodice i njenog sigurnog puta što je vidljivo i u primirenijem, „čistijem“ crtežu.

     Rečju „Plave pilule“ su izuzetno umetničko svedočanstvo o jednoj od pošasti XX veka koje dotiče najosetljivija pitanja ljudskog postojanja i dostojanstva.

     (Objavljeno, „Dnevnik“, Novi Sad, 2014)

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
29.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    STRANPOTI STRIPA
29.11.2014.
Piše: Stripburger

     STRANPOTI STRIPA

     Za jesensko in zimsko kolekcijo smo vam v uredništvu revije Stripburger pripravili čeden stripovski asortiman razstavnih projektov, delavnic, projekcij in pogovorov. Pri snovanju programa smo se osredotočili na tiste avtorje oziroma projekte, ki strip vpenjajo v širše okvire različnih umetniških praks. Tako so nas zanimale predvsem tiste avtorske pozicije, kjer je strip zgolj eden od likovno narativnih kodov, ki prehaja v druge oziroma sooblikuje nove formalne in vsebinske izraze. Serija dogodkov se zaključuje s srečnim akijevim nasmehom.
Lars Fiske (levo), Akinori Oishi (sredina, levo)
     STRANPOTI STRIPA

     ŠE NA OGLED

     Ararina tiskana džungla
     Galerija Alkatraz, Ljubljana
     torek, 18. november 2014, ob 20.00
     do 9. dec.

     V PONEDELJEK
     Ofenziva iz arhiva
     Kino Šiška, Ljubljana
     ponedeljek, 1. december 2014, ob 20.00
     do 12. dec.

     V SREDO
     Akinori Oishi: Srečni Akijev nasmeh
     razstava Srečni Akijev nasmeh
     Mednarodni festival Animiranega filma Animateka,
     sreda, 3. december 2014, od 12.00 dalje, izložbe v centru, LJ.
     ponedeljek, 8. december 2014, od 19.00 dalje, Slovenska kinoteka
     ob 22.00, Kinodvor
     delavnica Kako ustvariti lik z značajem?
     Vetrinjski dvor in Kino Udarnik, Maribor
     sobota, 6., in ponedeljek, 15. december 2014
     pogovor z avtorjem Akinorijem Oishijem
     Mednarodni festival Animiranega filma Animateka, Kinodvor, Ljubljana
     torek, 9. december 2014, ob 12.00
     razstava Srečni Akijev nasmeh
     Animateka po Animateki, Kino Udarnik in izložbe po mestu, Maribor
     četrtek, 18. december 2014, ob 19.00
     pogovor z Akinorijem Oishijem in
     Celovečerna projekcija presenečenja v čast Akinoriju Oishiju
     Animateka po Animateki, Kino Udarnik, MB
     petek, 19. december, ob 19.00

     AKINORI OISHI: Srečni Akijev nasmeh // Ljubljana
     razstave, pogovor, projekcija, flip-book

     Mednarodni festival animiranega filma Animateka,
     izložbe po mestu, Ljubljana // sreda., 3. dec., od 10.00
     Kinoteka, Ljubljana // ponedeljek., 8. dec., od 19.00
     Kinodvor, Ljubljana // ponedeljek., 8. dec., ob 22.00 - odprtje
     Kinodvor, Ljubljana // torek, 9. dec. 2014, ob 12.00 – pogovor z avtorjem




     Prepoznaven in mednarodno uveljavljen japonski umetnik, stripar, ilustrator in oblikovalec, katerega zaščitni znak so flomastri in pa skrajno preprosti likovni minimalizem, bo kot rezidenčni umetnik mednarodnega festivala animiranega filma Animateka letos v naših logih polno zaseden. Kot naš gost bo galerijo Kinodvora preobrazil v svojevrsten teater sproščenega režanja: razstava, na kateri bo Aki demonstriral ves svoj arzenal likovnih veščin in znanja, se bo osredotočila na značilen motiv 'srečnega Akijevega nasmeha', prepoznavnega avtorjevega motiva, ki širi skrajno nalezljivo in nevarno vedrino. Nasmejani virus razstavnega projekta se bo iz galerije Kinodvor razširil še v kinokavarno, od tam pa na številne lokacije po prestolnici. Z Akinorijem, članom festivalske žirije in avtorjem njegove likovne podobe, ki bo v Ljubljani doživel tudi izdajo svojega flip-booka z naslovom One happy moment (Srečni trenutek), se bo dan po odprtju razstave pogovarjal Igor Prassel, ki bo s kolegi iz Animateke v čast njegovemu obisku pripravil tudi celovečerno projekcijo presenečenja.

     V Kinoteki bodo na ogled dela, ki so vezana na animacijo: risbe ustvarjene za predkinematografsko napravo zootrop in risbe za digitalni projekt Arart. Del interaktivnih risb je bil na ogled na letošnji ediciji festivala Speculum Artium v Trbovlju. Da se v risbi razkrije animacija, je potrebno uporabiti Ipad z aplikacijo Arart, ki so jo razvili na Japonskem. Ipad si bo moč sposoditi na šanku Kinoteke.

     V Kinodvoru bodo na ogled slike, ki jih je Aki ustvaril v Ljubljani. Slike predstavljajo prepoznavne ljubljanske in tudi slovenske motive. Med prvimi je Aki ustvaril Mr. Triglava. Aki bo ustvaril tudi unikatne poslikave na oknih Kinodvora in v galeriji Kinodvora. Razkril bo svojo pravo identiteto: Aki Drawholic in ustvaril množico svojih likov, svojih prijateljev, ki ga spremljajo tudi na njegovih umetniških gostovanjih po tujih krajih. Lahko boste tudi pobarvali in preoblikovali njegove like, Akija pa opazovali ob ustvarjanju množice likov. Avtor bo namreč v času programa Animateke razstavo nagrajeval z novimi risbami.

     Akijevi prijatelji se bodo naselili tudi v okna izložb v centru Ljubljane. Prvim petim, ki jim bo uspelo najti 20 lokacij in jih tudi fotografirati, bo Stripburger podelil Akijev flip-book in letno naročnino na Stripburgerjeve izdaje. V letu 2015 načrtujemo 7 izdaj.

     Aki bo po Animateki s prijatelji obiskal Maribor.

     AKINORI OISHI (1972, Japonska, https://www.facebook.com/akinori.oishi.art) je izobrazbo s področja umetnosti sprva pridobil  na Mestni univerzi v Kyotu, zatem pa je študiral multimedijo na mednarodni akademiji IAMAS na Japonskem. Po osvojitvi prestižne nagrade MILIA v Parizu (2001) je dve leti sodeloval s francoskim studiem Teamchman. Dandanes deluje kot neodvisni umetnik, kot predavatelj na umetniški akademiji Tama v Tokiu in na šoli ECAL v švicarski Lausanne. Aki je prepoznaven po svojih enostavnih stiliziranih likih; ukvarja se s stripom, ilustracijo, oblikovanjem, animacijo, pa tudi z interaktivnimi aplikacijami. Razstavlja po celem svetu, vrsto let se redno pojavlja na številnih festivalih in drugih prireditvah.

     Odpiralni čas Kinodvora: vsak dan med 10.00 in 24.00.
     Razstava v galeriji Kinodvora bo na ogled do 4. januarja 2014.
     Razstava v Kinoteki bo na ogled samo v času festivala Animateka, do 14. dec.
     Kinoteka je odprta eno uro pred predstavo do zadnje predstave. www.kinoteka.si

povratak na vrh

    STRIP: CANE
29.11.2014.
Autor: Goran Milenković
    IZGUBLJENI SLUČAJEVI U CRNOJ OVCI
27.11.2014.
Press: Crna ovca

     Promocija IZGUBLJENIH SLUČAJEVA u Novom Sadu! Petak, 28.11.2014. / u 20 časova / Klub CRNA OVCA (ul. Kralja Aleksandra br 10, I sprat, u pasažu)

     U okviru promocije biće upriličena prodaja digitalnih grafika i ostalih autorskih izdanja uvaženog nam autora! Organizovana je i projekcija "TREŠ-FLEŠ" filmića iz autorovog kratkometražnog opusa "Animator u pokušaju".

     Generalni sponzor promocije: KAFA OD KOZJIH BRABONJAKA ZA MRŠAVLJENJE!



povratak na vrh

    AMNEZIJAN U URBAN MAGAZINU
26.11.2014.
Press:


     AMNEZIJA, SUPERJUNAK
     S PROBLEMOM SA PAMĆENJEM

     Amnezija je djelo bh. strip crtača Filipa Andronika, čije će stare epizode Urban Magazin objavljivati dva puta sedmično na svom web portalu.
     Glavni lik stripa je superjunak koji svojim nadljudskim moćima svakodnevno pokušava spasiti svijet. No, za razliku od ostalih superjunaka, on ima jednu sitnu manu. On pati od amnezije.
     Filip Andronik, rođen 1981. godine, je nagrađivani crtač stripova, dizajner i stand up komičar iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina. U dosadašnjoj karijeri radio je na stripovima objavljivanim u novinama i magazinima u Bosni i Hercegovini, u specijaliziranim strip časopisima iz inostranstva kao i u mnogim drugim publikacijama. Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem njegov najpoznatiji autorski projekat.
     Strip Amnezija je osvojio prvo mjesto u kategoriji strip scenarija na 9. Balkanskoj smotri mladih strip autora.

     www.urbanmagazin.ba/amnezija-...

povratak na vrh

    STEVAN SREMAC U STRIPU
26.11.2014.
Piše: Branislav Miltojević

     Prilog istoriji stripa

     ZONA ZAMFIROVA U BIOSKOPU STEVANA SREMCA

     Analizirajući delove romana „Zona Zamfirova“ Jovan Skerlić u njima nalazi elemente „pravog bioskop koji radi pred čitaočevim očima“, a zahvaljujući piščevim ilustracijama „Bala u Elemiru“, „eposa“ razvijenog „u 10 pesama sa slikama“, Stevanu Sremcu pripada značajno mesto u razvoju stripa na ovdašnjim medijskim prostorima
Rad Stevana Sremca: crteži za ilustraciju „Bala u Elemiru“ (1890)  
     Pre nekoliko godina pripremajući materijal za grafički roman „Katil“ (ilustrovao Ivica Stevanović) u Sremčevoj sobi niškog Narodnog muzeja pronašli smo nekoliko posve zanimljivih faktografskih dokumenata iz romana „Ivkova slava“ i „Zona Zamfirova“. Kao i grafičku skicu „Bala u Elemiru“, kojom ilustrujemo tekst i koja, posmatrana sa ove vremenske distance, svrstava Sremca u preteče istorije srpskog stripa. Jer grafički otisak „Čovekove tragedije – ili – Bala u Elemiru – istinitog događaja, eposa u 10 pesama sa slikama“ nastao je još 1890, gotovo šest godina pre nego što je u svetu rođen „moderni strip“, pre nego što je „Žuti deran“ Ričarda F. Autkolta prošetao sa „Velikim psećim cirkusom u Mek Guganovoj ulici“ a na stranicama dodatka prestižnog „Njujork vorlda“.

Stevan Sremac pisac sa okom – oštrog objektiva!

     GRAĐANIN I SARADNIK STAROG NIŠA

     Zanimljivo, oba medijska artefakta nastala su u Nišu, varoši koju je kao dobrovoljac “đačkog bataljona” 1878. oslobađao i u njoj ostao gotovo punu deceniju (od 1879. do 1881. godine i od 1883. do 1892) učeći ćake tek formirane gimnazije osnovama istorije. U početku Sremac je bio fasciniran napuštenom turskom kasabom i „malim i velikim Nišličićima“, jer kako ističe: „Niš odjednom postaje vedro, veselo, srećno i zadovoljno mesto... krotkih i dobrodušnih, orijentalnih i meni milih ljudi“. A kada je shvatio kako je u “sukobu starog i novog, staro unapred bilo osuđeno da propadne, kao već istrošeno i preživelo“, počeo je da izdvaja vedute stare čaršije, piše i uobličiva likove kako bi ih spasao od nezadržive erozija (modernih) vremena.

     Orijentalna čaršija postaje okvir njegovog mladalačkog života i književnog stvaralaštva.

     Poznato je da su skoro sva Sremačeva dela, od najmanjih skica (ne)dovršenih priča i objavljenih romana, zasnovana su na temama skiciranim u malim sveskama, notesima i beležnicama koje „mogu stati u mali džep od kaputa ili u njegovu šaku. U njih je beležio po neku zanimljivu reč, izraz, rečenicu ili poslovicu, anegdotu ili dijalog, neko ime ili pesmu, maksimu ili neku skaradnost, psovku, gest, način kretanja ili bi napravio crtež (podvukao B. M) neke ličnosti. Na osnovu tih beležnica možemo da rekonstruišemo čitav stvaralački proces u kome su nastajala Sremčeva dela u svim fazama: od oskudno date beleške, preko usputno zabeležene anegdote i na nekoliko strana razrađene skice (pod. B. M) 'Zone Zamfirove', do prve ili druge verzije pripovetke ispisane čitkim i lepim rukopisom sa manje ili više unetih ispravki”- istražuje pored ostalog istoričar književnosti Živorad Petrović u veoma sadržajnoj monografiji „Stevan Sremac građanin i saradnik starog Niša“.

     BELEŽNIK

     O osobenom načinu stvaralačkog rada Sremac piše prijatelju Hercegovcu i pripovedaču Svetozaru Ćoroviću: “Vidiš, ovde mi je, što se rekne, kao izvor neki, pa kad me zasvrbe prsti da pišem, a ja uzmem beležnicu i iz nje unosim u pripovetku sve što je zgodno... zgodne teme, opažanja, kratku karakteristiku pojedinih ljudi koje sretneš ili poznaš, sve beležim. To mnogo olakšava posao pri pisanju”. Zbog toga je Zavičajna fondacija „Stevan Sremac“ 2008. godine pokrenula almanah „Beležnik“, kršten prema Sremčevoj beležnici (jedna vrsta današnjeg notebuka!) koju je stalno nosio i u nju zapisivao događaje koje je kasnije pretakao u knjige. Sremac je, dakle, veoma pedantno, studiozno stvarao svako delo, vajao svaki lik pa je često olovkom, sa mnogo talenta i duha, vizuelno razlagao karaktere i montirao ih u žive romaneskne scene.

     U skicama i crtežima „Bala u Elemiru“ razvijena je dramaturgija današnjeg storiborda. Jer baš iz ovog epa sačuvan je originalni piščev crtež rađen olovkom na hartiji veličine 21,8 h 13,8 santimetara koji predstavlja gotovo zaokružen stripski kroki - pokrenut u osam odvojenih i posebno obeleženih kvadrata. Iako poznati pisac vizuelno grafički dosta diletantski kadrira deo fabule „Bala, za nas je najprovokativnija peta i šesta scena kafanske tuče”. Dok je u pretposlednjem stripskom kvadratu apliciran poklič Fajront!, a poslednja, osma planša završava se Sremčevom poentom, nekom vrstom neuokvirene filoktere: „Svud je dobro, ali kod svoje kućice najbolje!“

„Zona Zamfirova“ pripovetka ispisana čitkim i lepim rukopisom

     MEDIJSKI VIZIONARI

     Malo je pisaca, poput Sremca, razvijilo tako bogatu i raznovrsnu galeriju tipova i likova. Realistički metod pisanja usredsređen je pre svega ka izdvajanju detalja, i kako su davno primetili teoretičari književnosti - „njegovo oko je oštri objektiv“ koji hvata i najsitnije životne manifestacije. Jovan Skerlić potvrđuje baš tu njegovu osobinu te podvlači kako nijedan naš pripovedač nema toliko uokvirenih živih ljudi i ličnosti, „stvarnih bez ičega apstraktnoga i fiktivnoga. A takvim su brzim i ovlašnim crtama naslikani u 'Zoni Zamfirovoj' tipovi koji u jutro prolaze ulicom u Nišu. To je pravi bioskop koji radi pred čitaočevim očima“ i izdavaja citat:
     Prolaze mamurni praktikanti i policijski pisari večno promukla glasa, možda od izdavanja usmenih naredaba a još više od silnih (kako se oni lepo izražavaju) "krkanluka"; prolaze učitelji, kisela lica i pognute glave, misleći jednako dano-noćno o svom bednom učiteljskom stanju, kome valjda u svoj Evropi ravna nema; prolaze profesori sviju profesija i disciplina, istoričari i mikroskopičari, biolozi i abiolozi, filolozi i matematičari - ovi poslednji sa grdnim fasciklama popravljenih đačkih zadataka pod miškom, od kojeg popravljanja dobiše i sami neki umoran i skoro reći glup izraz na licu. Pojavljuju se i popovi, zastaju na časak na avlijskim vratima, vade grdne češljine i brzo češljajući u red doteruju bradu, a za tim se žurno kreću na svoj posao; žure se.da pre od sviju stignu na kasapnicu ili ribnu pijacu da ugrabe bolji deo. Prolaze đaci i sitni i krupni, muški i ženski, osnovci i preparandisti. Osnovci idu sa knjigama i lepinjama pod miškom, i dževeljaju i galame; a preparandiste sa knjigom pod miškom, britvicom o kuku i brigom za vratom, idu u grupama, ali ne dževeljaju i ne galame, nego idu tiho i ćute i izgledaju zlovoljni i zabrinuti...

     Za našu istoriju kulture, posebno medija, ovaj primer je dvostruko zanimljiv i podsticajan za razmišljanje. Najpre pokazuje kako Jovan Skerlić još početkom veka, kada su filmske projekcije predstavljale kafansku, vašarsku atrakciju i - ništa više, iskazuje svoju, rekli bi smo, vizionarsku, strasno-zanesenu ljubav prema kinematografskom izumu braće Limijer i oseća njegovu moć predstavljanja života. Zato ga Ranko Munitić, zajedno sa Sremcem, svrstava u preteče „Beogradskog filmskog kritičarskog kruga“! S druge strane, otkrivamo i kako Stevan Sremac razmišlja stripski a piše (i kadrira) filmski, dočaravajući na sebi svojstven, romaneskni način senke bioskopa, ali moć fotografske iluzije da ovaploti kretanja po dubini. Ili bolje reći, koristi širokougaoni objektiv oka da dočarao perfektnu (kino) sliku u dubini u svim planovima - što je samo korak da se postigne totalna filmska iluzija.

     [Objavljeno u
Politici, Beograd, 8.11.2014.]

povratak na vrh

    ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU
25.11.2014.
Piše: Stripburger

     ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU

     Stripburgerjevo kopanje po bolj ali manj zaprašenih skrinjah slovenskih književnih klasik poraja vedno nove in nove sadove. Za ustripljanje slovenskih pripovednih evergrinov smo tokrat izbrali Zverinice iz Rezije, zbirko slovenskih ljudskih pravljic, ki je zlezla pod kožo preštevilnim generacijam otrok in staršev. S teh zverinic iz gozda, ki so odlična metafora za povsem človeške pripetljaje in ki že desetletja navdušujejo vsakokrat novo generacijo otrok, smo spihali prah, jih preoblekli v stripovsko pripoved in posodobili.
     Te zverinice sicer živijo v gozdu, vendar se obnašajo kot ljudje in počnejo iste stvari: delajo, počivajo, se obiskujejo, se prevažajo z avtomobili in kuhajo izvrsten espresso. Zgodbe z lisico, volkom, zajcem in strašno grdino so tako obogatene, osvežene in prikazane iz malo drugačnega zornega kota. Dodali smo jim tudi še kako novo raven branja in jih tako otrokom skušali približati na nov, svež, avtorski in humoren način. Otroci bodo preko njih spoznavali naravo in značaj najprej naravnega, nato pa še v prenesenem pomenu tudi čisto človeškega sveta in značaja. V taki obliki predstavljajo iskren poklon slovenskemu ljudskemu slovstvu ter tradicionalni zakladnici pripovedništva, seveda pa tudi kakovostno, zabavno in poučno branje za sedanje in prihodnje generacije.

     V zbirki ZVERINICE IZ REZIJE V STRIPU so izšle 3 knjižice:
     David Krančan: GRDINA
     (po ljudski pripovedki Grdina pod kamnom)
     Andrej Štular: BEŽIMO, SVET SE PODIRA!
     (po ljudski pripovedki »Bežimo, svet se podira!«)
     Kaja Avberšek: LETEČA LISICA
     (po ljudskih pripovedkah Volk v Žbajánčičevi sobici in Lisica bi se rada naučila leteti)

     Zbirka Minimundus
     Izdajatelj: Stripburger / Forum Ljubljana
     3 knjižice, vsaka 36 strani, v barvah, 15 x 15 cm, trde platnice
     Izid: nov. 2014
     Cena posamezne knjižice: 6 eur
     Celotna zbirka je na voljo za 15 eur.

     
NAPOVEDUJEMO:
     Na 30. Slovenskem knjižnem sejmu bomo skupaj z ekipo Pripovedovalskega varieteja v okviru Foruma  za obiskovalce (drugo preddverje Cankarjevega doma) premierno uprizorili tudi dva stripovsko-pripovedovalska dogodka, v katerih bodo nastopile zverinice iz stripa:

     četrtek, 27. november, ob 11.30, Forum za obiskovalce
     GRDINA V STRIPU
     Rezijansko pravljico Grdina pod kamnom, ki jo je za strip priredil David Krančan, bosta v odrski obliki predstavila avtor in pripovedovalka Ana Duša.

     petek, 28. november, ob 11.30, Forum za obiskovalce
     BEŽIMO, SVET SE PODIRA!
     Rezijansko pravljico »Bežimo, svet se podira!«, ki jo je za strip priredil Andrej Štular, bosta v odrski obliki predstavila avtor in pripovedovalka Špela Frlic.

povratak na vrh

    ZA MLADE KOJI ZNAJU ŠTA ŽELE!
24.11.2014.
Press: Rosencrantz
     U vreme ekonomske krize, stripovi možda postaju luksuz... U želji da omogući svim ljubiteljima stripa da dođu do naših izdanja, od 21. do 30. novembra ROSENCRANTZ organizuje posebnu akciju - za svako kupljneno izdanje (sa 30% popusta!!!) svaki kupac dobija još jedno izdanje ROSENCRANTZ-a besplatno! Uz to je i poštarina besplatna. Pa, može li povoljnije?

     Akcija važi za sve mlađe od 30 godina, kao i za sve nezaposlene i penzionere!

     Poručite svoje izdanje putem emaila: info@rosencrantz.rs i dobićete podatke za uplatu.

     Više o ROSENCRANTZ-ovim izdanjima saznajte na www.rosencrantz.rs

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
24.11.2014.
Autor: Simon Vučković
    24-SATNO CRTANJE STRIPOVA 2014.
23.11.2014.
Piše: Strip vesti

ZAGREB / OSIJEK / SPLIT / PULA
SUBOTA 22. 11. I NEDJELJA 23. 11. 2014.
PETO JUBILARNO 24SATNO CRTANJE!

24-satno crtanje stripova, pri čemu svaki sudionik ima cilj nacrtati 24 stranice stripa, vježba je (ili disciplina) koju je smislio Scott McCloud kao test i analizu vlastitih mogućnosti. Crtajući tom brzinom ne dobijaju se, jasno, uvijek produkti profesionalne razine, ali je svakom sudioniku omogućeno da vidi kako radi pod pritiskom i rezultat je nerijetko oslobađajući: spontani, jasni, čisto ispripovijedani stripovi. Vježba je, usto, jednako korisna profesionalcima kao i početnicima ili potpunim amaterima pa ne treba čuditi što su je kroz godine prihvatile i prošle tisuće ljudi, neki i više puta.

Obavezna adresa:
www.24satnocrtanjestripa.com

povratak na vrh

    BESNA KOBILA NEWS
23.11.2014.
Press: Besna kobila


     MEDIJI O KORPORATIVNOM PANDEMONIJU
     by Besna kobila

     Naše prvo domaće izdanje pobudilo je veliko interesovanje medija. Ovde možete naći, u vidu male hronološke arhive, sve ono što je do sada objavljeno (ili bar veći deo) o Korporativnom pandemonijumu:

      Tekst Branke Malenice:
     www.happynovisad.com/strip/korporativni-pande...

     Tekst Ivana Veljkovića:
     www.pokazivac.com/vasdemonje-konzumerizmat...

     Vest o nagradi ULUPUDS-a na Sajmu knjiga:
     www.seecult.org/vest/nagrade-ulupuds-na-59-saj...

     Tekst Slobodana Ivkova:
     www.besnakobila.co.rs/img/korporativni%20politi...

     Tekst Tatjane Mladenović:
     www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category...

     Snimak promocije na Šestom festivalu stripa u Pirotu
     www.youtube.com/watch?v=EI_n4OjH7w8

     Tekst Pavla Zelića
     urbanbug.net/magazin/vest/korporativni-pandemoni...

     Tekst Anice Tucakov
     www.danas.rs/danasrs/kultura/krila_korporativnog...

     Crtica Miše Stripa
     www.kupindo.com/Strip-revije-i-albumi/...Besnakobila-...

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
23.11.2014.
Priredio: Igor Marković

Prva tabla nagrađenog stripa „Ni na nebu, ni na zemlji”
(Reprodukcija iz knjige)

     KULTURA


     STRIP-LICE VELIKOG RATA

     Jedan od ključnih likova nagrađenog stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” je i Milunka Savić, koja raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću

     Crtež kao ozvučen batom koraka preko negostoljubive albanske zemlje, izmučena lica vojnika i dece, pa kompozicija čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba” kao slika iz Velikog rata, prvi su kadrovi stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” Dragane Stojiljković i Dražena Kovačevića, nagrađenog Gran prijem na nedavno održanom 12. Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u.

     Ovaj strip, pored još devet njih, nalazi se u prvoj knjizi jedinstvenog izdanja „Linije fronta, Prvi svetski rat 1914–1918”, koji je nastao u saradnji kuće „Sistem komiks” i Francuskog instituta u Beogradu, a povodom obeležavanja veka od početka Velikog rata.

     „Udruživanje srpskih i francuskih scenarista sa srpskim crtačima ostvareno je radi oživljavanja zajedničkog dela istorije naših naroda, kao i korišćenja njihovih umetničkih razlika i uticaja. Ovo izdanje ima za cilj da današnjoj omladini približi veliku tragediju koja je uzdrmala 20. vek i da podseti na to da su upravo Srbija i Francuska u njoj procentualno imale najviše žrtava”, u predgovoru je napisao Žan-Pjer Verne, istoričar i scenarista stripa „Prokleti rat” Žaka Tardija.

     Scenarista nagrađenog stripa Dragana Stojiljković i autor crteža Dražen Kovačević dobili su i priznanje i za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika na ovom Salonu, a Dražen Kovačević nagrađen je i za najbolji crtež. Ova ratna strip-epizoda pokazuje i sliku vojnika Nikole Panića, koji u skutima nosi plišanog zeca i fotografiju svoje kćeri, kao u Jejtsovoj pesmi: „Sve stvari neljupke i razbijene, sve stvari pohabane i stare... ne vređaju tvoju sliku koja cveta ružom, duboko u mom srcu.”

     Scenarista Dragana Stojiljković za naš list objašnjava svoj izbor motiva:
     – Želela sam da ratu dam lice. U školi smo o ratovima ponajviše učili kroz statistiku i brojke. A rat nikako nije tako bezličan. On je okrutan, uništava porodice i prijateljstva, nema grižu savesti, ne razmišlja o posledicama, život je za njega potrošni materijal. Tako da mi je bilo veoma važno da sve to prikažemo kroz ove četiri table. Gladnom, iznemoglom, smrznutom vojniku, koji nosi ime mog pradede učesnika Velikog rata, uspomena na kćerku je jedino što ga povezuje sa ovim svetom.

     Jedan od ključnih likova stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” je i nepravedno zapostavljena u našoj istoriji Milunka Savić, koja raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću.
     – Danas je možda normalno da se žena lati oružja, ali nekada je to bilo nezamislivo. Milunka Savić i ostale učesnice Prvog svetskog rata su dostojne da bulevare nazivamo po njima, a ne slepe uličice. O svakom kadru detaljno sam razmišljala želeći da izvučem maksimum sugestivnosti iz slika koje nose jak simbolički potencijal kao što je na primer Draženova i moja obrada čuvene slike „Seoba Srba” Paje Jovanovića – kaže Dragana Stojiljković.

     Zanimljivo je da je Dražen Kovačević, autor stripa koji je više angažovan na francuskom i belgijskom tržištu stripa, radi pored ostalog i na serijalu „Valkira”, ali ipak ističe da mu ovo priznanje beogradskog salona stripa znači mnogo, kao prvo srpsko priznanje.
     – Do sada sam dobio jedno priznanje u Francuskoj i to je bila prva nagrada izdavačke kuće „Glenat” za neafirmisane strip-autore. Dobili smo je Goran Skrobonja za scenario i ja za crtež i to za strip-album „Točak”, a dodeljena nam je na strip-festivalu u Angulemu 2000. godine – ističe Dražen Kovaćević.
     – Zahvaljujući Draganinom odličnom, inspirativnom scenariju, uspeo sam da uradim nešto što nisam radio do sada. Pokušao sam u našem stripu „Ni na nebu ni na zemlji” da se fokusiram na prikazivanje emotivnih stanja glavnih aktera. To često nije slučaj kod scenarija na kojima obično radim, jer se u njima sve podređuje priči, naraciji, a to ne ostavlja dovoljno prostora za likove i njihove lične probleme, tragedije, motive, unutrašnje sukobe. Za sve ono što ih pokreće. Kratka strip-forma je zahtevnija, ali ima prednost što daje mogućnost autorima, pre svega scenaristima, da se opredele za samo jedan segment priče. Konkretno u ovom slučaju, to je bila lična tragedija jednog srpskog vojnika u opštoj tragediji povlačenja preko Albanije – napominje Kovačević.

     Izdanje „Linije fronta” pravi je „strip-dragulj”, jer pokazuje raznovrsnost stilova crteža i kolorita, kao i mnogoznačnost u pristupu ratnoj temi. U priči „Tain”, po scenariju Nenada Pejčića i autora crteža Igora Krstića, hleb koji majka vojniku daje pred odlazak u boj postaje daleko poznata amajlija. „Anđeo čuvar” Bruna Falbe i Alekse Gajića na mističan način povezuje srpskog vojnika i Francuskinju. Strip-epizoda „Hajdemo, deco otadžbine” Mirjane Mišlov i Aleksandra Zografa govori o ljudima kojima je zbog upotrebe savremenog naoružanja u Velikom ratu uništeno lice, zbog čega ih je društvo odbacilo, a dan slave im nikada nije došao. Flora Sends postala je i junakinja stripa Milenka Mišića i Milana Drče.

     Marina Vulićević

     
[objavljeno: Politika, Beograd, 15.11.2014.]

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
23.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh

    KOMIKAZE #13
22.11.2014.
Press: Komikaze


     NEW BOOK KOMIKAZE#13 IS OUT!

     new Komikaze print edition # 13 is out!All world in one small book!Komikaze opens gates between comics, graffiti & street art, experiment, abstraction and action!Check out many great authors from Crna Gora, Croatia, Japan, Peru, Argentina, Mexico City, Chile, Spain, Estonia, France, NY, USA, Germany and UK!

     * ORDER HERE: komikaze5001@gmail.com!
     *…coming soon also in: komikaze.hr/wiki/distribucija/
     * check out in catalog: komikaze.hr/wiki/katalog/
     * komikaze album # 13 is drawn by: leo quievreux /france\, amanda baeza /portugal\, amandine meyer /france\,      berliac /argentina-germany\, bernharda xilco (bruno tolić) /croatia-serbia\, bojana bogavac /monte negro\, rafael rodrigez pachiclon /mexico city\, nils kirigoute /france\, maik hasenbank /germany\, michelle stacks wickham /usa-slovakia\, nina ber /austria-ny\, carles G O’d (Carles Garcia O’Dowd) /spain\, chintis lundgren /estonia-croatia\, chiu kwong man /uk\, chrysope /france\, damir steinfl /croatia\, yves decamps /peru-belgia\, davor gromilović /serbia\, ena jurov /croatia\, katie woznicki /usa-serbia\, chintis lundgren /estonia-croatia\, harukichi /japan\, david peter kerr /uk\, alfret asperatus /france\, andy leuenberger /germany\, miro župa /croatia\, ivana armanini /croatia-slovenia\, wostok & sanja /serbia\

INFO ABOUT AUTHORS:
Amandine Meyer amendin.free.fr • France
Bojana Bogavac • www.behance.net/252248 • Focus: drawing, painting, illustration, digital collage• Born 1986. • School: Cetinje Fine Arts Faculty • Lives in Podgorica, Monte Negro.
Nils Kirigoute • www.nilsbertho.com • Focus: drawing, underground comics, punk, raw art, music, small press, Gallery Le Mat… • Born 1987. Lives in France.
Davor Gromilović • gromilovic.com • Born: 1985. • Focus: drawing, painting, video • Serbia
Harukichi • gosshie.blogspot.jp • Born: 1973 in Hokaido. Lives in Japan. • Focus: comics, composing, writting
Alfret Asperatus • Born: 1982. • Contact: FB • Lives in Belgium.
Chintis Lundgren • komikaze.hr/author/chintis-lundgren • Focus: animation, illustration, comics • Born: 1981 • From: Estonia. Lives in Pula, Croatia • School:  Estonian Art Academy • Web: www.chintislundgren.com
Damir Steinfl • komikaze.hr/author/damir-steinfl • Croatia, 1977. • Works on comics and illustrations for which he received awards. • Graduated from the Faculty of Economics. • Web: damirsteinfl.blogspot.com
Bernarda Xilco • aka Bruno Tolić • komikaze.hr/author/bernharda-xilko • From: Zagreb/Croatia-Zemun/Serbia • Drawer from Novo doba collective, part of Krekhaus duo and Turbo Comix. • Web: krekhaus.com, bernhardaxilko.tumblr.com/
Miro Župa • komikaze.hr/author/miro-zupa • Focus: haiku comics, sculpture • Born 1978 in Split, lives in Zagreb/ Croatia • Graduated at the Fine Arts Academy in Zagreb
Ena Jurov • komikaze.hr/author/ena-jurov • Born: 1988, Zadar/Croatia • Focus: Comics, Graphic Design, Visual Communication, Illustration Graduated: 2015(expected) MA Storytelling, Konstfack/Sweden; 2012 BA Visual communication design, School of Design, University of Zagreb; 2011 Illustration and Visual Storytelling Summer residency, School of Visual Arts, New York, NY • Web: www.enajurov.com
Amanda Baeza • komikaze.hr/author/amanda-baeza • Born: 1990. • Graduated: Lisbon Fine Arts Faculty • From: Chile and Portugal • Web: amanda-baeza.tumblr.com
Berliac • komikaze.hr/author/berliac • Born: 1982, Buenos Aires • From: Works and lives in Buenos Aires, Argentina • Web: www.berliac.com
Carles G.O’D • aka Carles Garcia O’Dowd • komikaze.hr/author/carles-g.od. • Born: 1988, Palma de Mallorca, Spain • Focus: travelling, drawer/illustrator/cartoonist/screenprinter • Web: www.carlesgod.com/
Chrysope • komikaze.hr/author/chrysope • Born: 1979. • From: France • School: Art History • Web: chrysopeillustration.ultra-book.com/portfolio
Michelle J. Wickham • komikaze.hr/author/michelle-j.-wickham • Born in Hartford CT • Nationality: US • School: University of Hartford – BA in Art History • Web: www.facebook.com/mwickhamart
Nina Ber • komikaze.hr/author/nina-ber • Born: 1983 • From: Austria. Lives and workes in New York.
Rafael Rodriguez Pachiclon • komikaze.hr/author/rafael-rodriguez-pachiclon • Born: 1979 • From: Mexico City • Web: www.tumblr.com/blog/elpachiclonwww.facebook.com/elpachiclon
Yves Decamps • komikaze.hr/author/yves-decamps • Born: 1976, Brussel • From: Currently living in Arequipa, Peru. • School: Photography at the SintLukas Higher Institute of Visual Arts Brussels (2002) • Web: yvesdecamps.tumblr.com
Leo Quievreux • komikaze.hr/author/l%C3%A9o-quievreux • Web: leoquievreux.tumblr.com, http://leoquievreux.net, • wikipedia: fr.wikipedia.org/wiki/L%C3%A9o_Qui%C3%A9vreux • Focus: design, music, graphic, comics • Born 1971. Lives in France.
Maik Hasenbank • komikaze.hr/author/maik-hasenbank • Born in Hanau, 1981. Lives and works in Berlin. • Web: maha81.carbonmade.com
Michelle Stacks Wickham • komikaze.hr/comic/michelle-j.-wickham/36 • Born and lives in Hartford CT, USA • School: University of Hartford – BA in Art History • Web: www.facebook.com/mwickhamart
Chiu Kwong Man • komikaze.hr/author/chiu-kwong-man • Born in Hong Kong 1966.  Live in  Birmingham. • He subversivly interpretates classic fairy tales through comics. • Web: www.myeyeisonfire.net
Katie Woznicki • komikaze.hr/author/katie-woznicki • Born: 1984. in America. Lives in Belgrade, Serbia. • She makes comics, hip-hop and other types of music. • Web: www.bittersweetpotatoes.blogspot.com
Andy Leuenberger • komikaze.hr/author/andy-leuenberger • Web: andyleuenberger.com • Focus: comics, illustration, graphic design • Born in Swiss. Lives in Berlin, Germany.
David Peter Kerr • komikaze.hr/author/david-peter-kerr • Web: www.davidpeterkerr.com • Comic artist from Glasgow, Scotland.
Wostok & Sanja • komikaze.hr/author/wostok-i-sanjawww.komikaze.hr/author/wostok • Danilo Milošev Wostok is one of the most important and influential figures on the Serbian underground comics scene and indeed one of the scene’s founders. He has been drawing and publishing comics since the mid-eighties. Sanja S. aka Sanja Stepanović Milošev comes from Sombor, Serbia and she usually works with Wostok. They are living together in Sombor, Serbia.
Ivana Armanini • www.komikaze.hr/author/ivana-armanini • Focus: comics, illustration, design, photography, small press, DIY, … • Founder and coordinator of Komikaze project, starting 2002. • Contact: komikaze5001@gmail.com • Web: ivanaarmanini.net • Lives in Zagreb/Croatia and Ljubljana/Slovenia

     www.komikaze.hr

povratak na vrh

    STRIP: CANE
22.11.2014.
Autor: Goran Milenković
    NAGRADA ANDRIJA MAUROVIĆ
20.11.2014.
Press: Art9


     OTO REISINGER
     dobitnik nagrade „Andrija Maurović“
     za 2014. godinu


     Piše: Miran Stihović

     Najveći živući karikaturista s ovih prostora - Oto Reisinger, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa.

     Radi se o nagradi koju tradicionalno, od 2009. godine, dodjeljuje udruga za popularizaciju i očuvanje baštine hrvatskog stripa „Art 9“ iz Zagreba, pod pokroviteljstvom Gradskog ureda za kulturu.

     87-godišnji Oto Reisinger u javnosti je s pravom ponajprije percipiran kao jedan od najvažnijih i najutjecajnijih hrvatskih karikaturista svih vremena, s međunarodnim ugledom, ali se u svojoj impozantnoj i svestranoj umjetničkoj karijeri (koja je započela 1942. godine u listu „Šilo“, dakle u kontinuitetu traje više od sedam desetljeća) bavio i drugim umjetničkim granama.

     U devetoj umjetnosti, Oto Reisinger je istina ostvario opus koji je kvantitativno bitno skromniji od njegovih generacijskih kolega (Walter Neugebauer, Bordo Dovniković, Vlado Delač, Jules Radilović ...), ali stripove koje je uradio svojom kakvoćom, ujednačenošću, humorom, dramaturškom ingenioznošću i scenarističkom duhovitošću, crtačkim majstorstvom, vizualnom prepoznatljivošću, ali i ugođajnoću kojom je savršeno oslikao „duh vremena“ zasigurno su jedan od vrhunaca hrvatskog stripa druge polovice XX stoljeća, ravnopravni najboljim europskim i svjetskim ostvarenjima svog žanra.

     Pogotovo se to odnosi na njegovo remek-djelo „Štefekove pustolovine“, serijal od pet epizoda objavljivan od 1964. do 1966. godine u „Plavom vjesniku“, dok je urednik bio Nenad Brixy.
  Strip Štefekove pustolovine. 
     Osim toga, ništa manje nije fundamentalan doprinos stripu kojeg je Oto Reisinger realizirao stvario na stranicama humorističkog tjednika „Kerempuh“ urednika Fadila Hadžića kada je u razdoblju tzv. „stripovske antihisterije“ (počev od 1946. pa do ranih 50-ih godina) sa svojim strip-gegovima kontinuirano komentirao aktualne društvene i političke događaje.
  Strip geg iz Kerempuha 1947. 
     Oto Reisinger okušao se je i u realističkom stripu - 1952. godine je po scenariju Nikše Fulgosija nacrtao povijesno-avanturistički strip „Propast Kamen – vrha“, koji je objavljen u listu „Petko“ (urednik Mladen Bjažić).
Podsjetimo se, dosadašnji laureati nagrade „Andrija Maurović“ su bili Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker i Nedeljko Dragić, dok su specijalna priznanja dobili Fadil Hadžić i Ivica Bednjanec (posmrtno).

povratak na vrh

    JESENSKO SVEŽI STRIPBURGER #64
19.11.2014.
Piše: Stripburger


     Zrela hruška pade sama z drevesa in tako je tudi z jesensko izdajo Stripburgerja, ki se je za vas medila že vse od zgodnje pomladi. Pripravili smo vam sočen in pester nabor nevsakdanjih stripovskih strani, pod katere se podpisuje kopica tujih avtorjev ter dvojica Slovencev.

     Pred kratkim nas je z v Ljubljani obiskal hrvaški velemojster stripa Danijel Žeželj, kar smo kar se da urno izkoristili in z njim opravili že dolgo načrtovani intervju. V družbi Stripburgerjevih intervjuvancev se je tokrat znašel še tako rekoč naš hišni avtor z zavidljivo stripovsko kilometrino – Marko Kociper.

     Glas iz daljave vas bo spomnil še na nočni program radijskih stripov. Naj vas odmev pomladanske številke, ki je nastala v sodelovanju z Radijem Študent, kratkočasi v bližajočih se temnih zimskih večerih.

     Svoje gostovanje v naših jesensko obarvanih logih z enostranskim stripom napoveduje ugleden risar iz daljne Japonske! Akinori Oishi, letošnji rezidenčni umetnik Animateke, bo svoje stripovsko doživetje Ljubljane predstavil v naslednji številki. 

     Sodelujoči avtorji: Danijel Žeželj (Hrvaška/ZDA), Alex Potts (Velika Britanija),Hurk (Velika Britanija), Boris Stanić (Srbija), Marko Kociper (Slovenija), Vuk Palibrk (Srbija), Flora Kam (Francija), Matej Stupica (Slovenija), kolektiv Lamelos– Aleks Deurloo, Boris Peeters, Jeroen Funke in Sam Peeters (Nizozemska),Amina Bouajila (Francija), Anna Krztoń (Poljska), Paul O’Connell (Velika Britanija), Malin Biller (Švedska), Joseph Pentangelo (ZDA), Akinori Oishi(Japonska), Dāvis Ozols (Latvija); pisci recenzij: Matej Kocjan – Koco, Špela Oberstar in Gašper Rus.

     Udobno se namestite, naravnajte se na pravo frekvenco in naj vam stripi v vsej svoji pestrosti in izrazni moči spregovorijo sami! Jesen je barvita, čeprav je Stripburger še vedno pretežno črno-bel.

     Distribucija ::: Buča knjigotrštvo.
     Na voljo v vseh stripu prijaznih knjigarnah.

     Spremljajte nas na :::www.stripburger.org

povratak na vrh

    IZLOŽBA: BRANKO ĐUKIĆ
17.11.2014.
Press: SKC Bgd


Branko Đukić
Rođen 22.06.1966. godine u Zrenjaninu.

Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića. Magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Slobodana Roksandića.

Važnije kolektivne izložbe:
1992. „Međunarodno zlatno pero Beograda“ Muzej 25 maj, Beograd
1994. Izložba crteža, galerija F.L.U. Beograd
1995. VIII Bijenale jugoslovenskog studentskog crteža, Dom kulture, Beograd
1995. Bijenale akvarela, Narodni muzej, Zrenjanin
1996. Zrenjaninski likovni salon, Savremena galerija, Zrenjanin
1997. Izložba novoprimljenih članova U.L.U.S.-a, Galerija U.L.U.S. Beograd
1997. III beogradski bijenale crteža i male plastike, Paviljon Cvijeta Zuzorić“, Beograd
1998. Karlovački salon mladih umetnika, Sremski Karlovci
1998. Zrenjaninski likovni salon, Savremena galerija, Zrenjanin
2000. Forma, M.S.U. Novi Sad
2002. Forma, M.S.U. Novi Sad
2002. Izložba asamblaža i kolaža, Mala galerija U.L.U.P.U.D.U.S-a Beograd
2004. „Međunarodno zlatno pero Beograda“, galerija „Progres“, Beograd
2005. VII beogradski bijenale crteža i male plastike, paviljon Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2006. 38. majska izložba U.L.U.P.U.D.U.S.-a Beograd
2007. „Međunarodno zlatno pero Beograda“, galerija „Progres“, Beograd
2007. VIII beogradski bijenale crteža i male plastike, Paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
2008. 40. majska izložba U.L.U.P.U.D.U.S.-a Beograd
2008. Umetnost u Vojvodini danas, Novi Sad, Zrenjanin, Sombor, Subotica...
2011. Prolećni salon U.L.U.S.-a, Beograd, Paviljon „Cvijeta Zuzorić“
2012. Izložba „Slikari Srbije“ Paviljon „Cvijeta Zuzorić“
2013. Trijenale proširenih medija Paviljon „Cvijeta Zuzorić“

Samostalne izložbe:
1996. Izložba crteža, galerija doma kulture „Studentski Grad“, Beograd
2000. Izložba crteža, Savremena galerija, Zrenjanin
2004. Izložba crteža, galerija Narodnog muzeja, Kikinda
2004. Izložba crteža, galerija „Progres“, Beograd
2007. Izložba crteža, galerija zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd
2008. Izložba crteža, galerija U.L.U.V.-a, Novi Sad
2009. Izložba crteža, galerija „Vladimir Maržik“ Kraljevo
2009. Izložba crteža, galerija „ Dvorište“ Pančevo
2009. Izložba crteža, galerija „Laza Kostić“ Sombor
2011. Izložba crteža, galerija „Kulturnog centra“ Kikinda
2014. Izložba crteža, galerija „Hepi“- Studentskog Kulturnog centra, Beograd

Nagrade:
Nagrada za crtež na osmom bijenalu jugoslovenskog studentskog crteža, Dom kulture, Beograd


povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
17.11.2014.
Autor: Simon Vučković
    POST SCRIPTUM (146)
16.11.2014.
Piše: Zoran Đukanović


     ŽIČARA U BARCELONI, FESOVI U ISTAMBULU - 2
     Vittorio Giardino, interview

     Neki autori stripa imaju opsesiju prikazivanja odeće, neki su opsednuti prikazivanjem automobila i vozila, neki prikazivanjem interijera, soba, neki pak arhitekture... Međutim, kod vas se oseća opsesija čitavim kontekstom vaših priča. Otkud ova „totalnost“?
     U mojim “povijesnim” stripovima želim biti što precizniji moguće, kako bih poštovao stvarnost i kako bih dao točnu ideju epohe u kojoj se radnja zbiva.

     Kada i kako se razvio u vama dubinski interes za istorijski kontekst vaših pripovesti? Da li je postojao trenutak inicijacije?
     Još od mladosti povijest me uvijek jako zanimala, čak još i prije nego što sam postao crtač stripova.

     Istorija i kontekst da, ali ispovedni, autobiografski pristup ne. Jednom ste rekli da ste uvek nastojali da izbegnete autobiografiju?  Zašto?
     Srećom, moj život je bio jako miran i mislim da nije zanimljiv drugima.

     To vas, s druge strane nije sprečilo da kažete kako je još Flaubert istakao da autor, duboko ispod površine, unosi puno sebe u svoje delo?
     Naravno, uvijek utkam sebe dok pravim likove. Svaka priča koju pričam je također i ispovijest, ali uvijek neprepoznatljiva i izmijenjena. Ponekad moji prijatelji prepoznaju neke situacije koje sam zaista doživio ili kod nekih likova se mogu prepoznati osobe koje sam u stvarnom životu upoznao, ali to mogu prepoznati zaista oni bliski prijatelji, nitko drugi. Uostalom, to nije bitno.

     U jednom interviewu ste rekli, žene su opasne. Zašto?
     Žene su opasne jer su jako važne u životu jednog muškarca, barem su za mene. Mnoge izbore u životu koje sam napravio ovisile su o ženi, zato žena, ako to želi, može upropastiti muškarca. Naravno, istina je i da se može dogoditi i suprotno.


     Kažete, mi ne posedujemo istinu, niti je poseduju moji karakteri. Da li je to vaš poetički pristup u vašim delima?
     Ne bih znao. Jednostavno konstatiram neku činjeničnu situaciju, ali nisam ni to siguran.

     U strip noaru 'Sam Pezzo' koristili ste drugačiji stripski jezik – s puno chiaroscoro efekata, crno-belih odnosa kakve je obilato koristio José Muñoz u serijalu ‘Alacku Sinner’. Koji su bili razlozi da ga kasnije napustite?
     U “Sam Pezzu” koristio sam crno-bijelu tehniku (i poprilično tamnu) jer je to noir strip. Dakle, boja mi se činila neprikladnom, to je bio prvi strip kojeg sam nacrtao kao profesionalac. Počeo sam s crno-bijelom tehnikom, a kasnije, kad mi se pružila prilika, prešao sam na boje.

     Odbijate da je na vaš vlastiti stil „čiste linije“ uticao bilo ko od belgijske škole (Herge, E. P. Jacobs, Jacques Martin...), ukazujući da su na evropsko slikarstvo i na medij stripa jak uticaj izvršili japanska ilustracija i slikarstvo?
     Iskreno, bilo je utjecaja Hergéa i drugih, ali možda su snažniji utjecaj imali Gauguin, Van Gogh (malo ljudi zna njihove crteže) i Hokusai.

     Jednom ste rekli, ja nisam izabrao svoj stil, on je došao sam? Kako?
     U potpunosti sam samouk, nisam pohađao nikakvu umjetničku akademiju i baš možda zbog toga crtam ono što vidim i kako vidim, jednostavno. Mnoge stvari mog “stila” ovise i od oruđa kojeg koristim. Kada bih koristio masnu olovku, krajnji rezultat bi bio drugačiji. Do sada sam skoro (uvijek) koristio tintu, pero i kist. U budućnosti tko zna... Naravno, uvijek sam crtao sa strašću. Od četvrte godine pa sve do sada, a imam šezdesetšest godina, crtam s jednakom strašću.

     Da li uvek kolorišete sami svoje stripove? Reklo bi se da redovno koristite akvarel? Da li ikada koristite četkicu ili je vaše carstvo crtačkog izraza vezano isključivo za pero?
     Da, ja bojam svoje stranice. Do sada skoro uvijek akvarelom, jako mi se sviđa zbog svoje brzine i ležernosti. Ne znam, pak, i ne želim naučiti koristiti kompjutersko kolorisanje. Naravno, ima impresivnih efekata koji se dobijaju na ovaj način, ali ja volim “zanat”.

     Koja od nagrada za doprinos stripu vam je bila najdraža - Yellow Kid, Alfred, Harwey Award, St. Michel...?
     Sve nagrade su važne, samo da zbog njih ne umislite da ste dobri. Riskirate na ovaj način da se uobrazite, ali u mom poslu nikada ne završava proces učenja.
     Realističan, detaljan, precizan... kojim izrazom bi ste vi najrađe opisali vaš rad?
     Ovo je pitanje za nekog kritičara. Osobno se nadam da sam pošteno odradio svoj posao. Da, htio bih da moj posao bude pošten.

     Vaš proces izrade stripa je dugotrajan i istraživački. Šta vam je najveće zadovoljstvo, a šta najveći teret pri radu na stripu?
     Volim sve faze stvaranja: istraživanje, dokumentaciju, scenografiju, skice, crteže i bojanje. Sve mi se sviđa. Ono što mi se najmanje sviđa je, kada je priča zavšena, diskutirati s izdavačima oko objavljivanja.

     Zašto je vernost detalju toliko važna u vašim stripovima? Kada se postavite u ulogu čitaoca vašeg stripa, šte vam je najvažnije da postignete u njegovoj svesti?
     Gledam detalje u stvarnom životu, čak i ako to ne želim, oni mi “govore”. Kad uđete u neku kuću i razgledavate, možete mnogo toga zaključiti o onima koji žive u njoj, a da ih prije uopće niste ni upoznali. Zbog toga stavljam puno detalja na stranicama, možda čak i previše. Vjerujem da ih čitatelji, iako ih možda ne uočavaju na diraktan način, ipak vide, a da to svjesno ni ne primjećuju.

     Pomenuli ste jednom da stvarate stripove toliko ambiciozno da ih mogu čitati i za tristo godina. Da li biste se složili s mišljenjem da je vaše najbolje delo „Mađarska rapsodija“, koje neki kritičari svrstavaju u vrhunce evropskog stripa u deceniji osamdesetih?
     Ne bih znao reći koje je najbolje. Sva su djela moja djeca i ne želim praviti razlike. A što se tiče ambicioznosti, da, ambiciozan sam. Malo ću bolje objasniti. Mogu se stvarati stripovi (ali i romani, filmovi, glazba itd.) zbog slave i bogatstva. Ja to zovem “raditi zbog slave”. To me ne zanima previše. Mogu se stvarati stipovi kako bi se ispričale priče  koje bi bile zanimljive nekim budućim generacijama, stripovi koji postaju “klasici”. Ja to zovem: “raditi za besmrtnost”. Ne znam da li ću uspjeti, ali to je moja ambicija.
     Veliku pažnju posvećujete gradovima koji su poprišta radnje u vašim stripovima. Koji grad najviše uživate da prikazujete?
     Ne postoji samo jedan grad koji bih izabrao. U mojim pričama prisutni su gradovi koji su pobudili u meni neke emocije, prije nego što sam započeo crtati strip. Ako bih baš morao nabrajati onda bih mogao pomenuti Pariz, Barcelonu, Veneciju, Istambul, Prag, Budimpešu, Lisabon, Trst, Krakov, Tel Aviv, Solun... ali bojim se da bi popis bio zaista dugačak.

     Kažete da racionalna konstrukcija dolazi ipak tek kasnije, a da je uvek prva u stvari emocija? Kratko vreme za emociju i veoma dugo za analizu te emocije? Opišite nam malo tu prvu emocionalnu varnicu u vama?
     Mislim da nisam sposoban za to. Emocije mogu doći od bilo čega, od putovanja, životnog iskustva, knjige, filma ili pak glazbe. Točno je da te emocija obuzme odjednom i neočekivano, može biti intenzivna ali jako kratka, dok sâm tijek kako bi se napravila priča traje puno duže.


     Neki stripovi su vam prvo izlazili u nastavcima u strip magazinima, pa tek onda u albumu. Istovremeno, imali ste privilegiju da kreirate vaše priče na način kako to radi romanopisac, radeći na grafičkom romanu i nudeći ga izdavaču tek kada ga završite. Kako gledate na serijalnost, da li je ona neodvojivo svojstvo stripskog medija?
     Kroz povijest najuspješniji stipovi su bili oni u nastavcima i glavni lik je bio poznatiji od samog djela. To se može dogoditi i u književnosti (na primjer komesar Maigret), ali u stripu se to češće dešava. Mislim da taj izlazak stripova u nastavcima nije sam po sebi ni pozitivan ni negativan, ima stripova u nastavcima koji su prava remek-djela i grafičkih romana koji su užasni.

     Nalazite li vremena da sami čitate stripove, klasične ili savremene, svejedno? Šta za vas predstavlja hedonizam čitanja stripa?
     Čitam stripove, ali nemam baš vremena niti mogućnosti da pročitam sve što se izdaje. Toliko ih ima! Često ponovno pročitam neki klasik, uvijek nas može nečemu poučiti.

     Koje druge obilike kulture najviše volite da konzumirate? Film, književnost, teatar, muziku...? 
     Ne mogu odgovoriti jer i se sviđaju sve izražajne forme. Možda mi se sviđaju više književnost i film od ostalih, ali kada sam bio student okušao sam se i u kazalištu pa...

     Rekli ste nešto što mi se čini jako važnim i zanimljivim – ja nisam ilustrator nego autor stripa koji radi ilustracije, to isto ste rekli da važi za Andre Juillarda. Možete li malo pojasniti?
     Kada nešto crtam uvijek nastojim i ispričati nešto. Čak i u mojim pojedinačnim crtežima može se predosjetiti priča. Jasno je da narativna dimenzija dominira nad maštom. Zbog toga se ne osjećam kao ilustrator. Volim izmišljati priče, tako da imam ipak manje vremena za ilustracije.

     Vaš serijal ‘Little Ego’ takođe ima svoju vernu publiku, čak neku vrstu „kulta”. Kažete da ste ga radili u predasima  između istorijskih serijala, kao relaksaciju između teških tema?
     Baš tako. Bilo je jako lagano i jako zanimljivo. Crtati ženske figure mi daje posebno zadovoljstvo. Već duže vrijeme želim nastaviti priču o Ego, znam da me ona čeka. Imam već poprilično napisanih priča. Nadam se da ću jednoga dana naći vremena.
     Koliki je uopčte udeo ilustratorskog rada u vašoj karijeri? Dve-tri godine ste radili ilustracije za Vogue, s druge strane radili ste ilustracije za decu...
     Radio sam za Vogue i za druge modne časopise, ali (skoro) nikada nisam radio ilustracije za djecu osim prije puno godina za časopis “Je bouquine”. Radim dosta ilustracija, za oglase, kataloge ili samo za sebe (izdao sam šest knjiga “osobnih” ilustracija), ali moj najzahtjevniji rad ostaje strip. Uostalom, na svakoj stranici mog stripa ima 7-8 vinjeta, dakle u jednoj priči od 100 strana ima 7-800 različitih crteža.

     Kakvo je vaše iskustvo sa izdavačima, jednom ste pomenuli da je Sergio Bonelli imao ekstremno korektan stav prema autorima?
     Općenito nemam neko mišljenje, treba to gledati individualno. Ima jako dobrih izdavača i onih manje, kao i u svim profesijama. Često se autori i izdavači osjećaju kao dvije suprotstavljene strane, jedni protiv drugih. Ja pak mislim da bi trebali biti saveznici, i jedna i druga strana žele da se knjige prodaju. Ako prodaja ide dobro autoru onda ide dobro i izdavaču, i obratno. Obojica su potrebna kako bi se ponudila mogućnost čitanja onome tko to želi.


     (CRŠ, „16. Crtani Romani Šou“, katalog,
     25-27. listopada /oktobra 2013, Zagreb)

povratak na vrh

    STRIP: INSERTI
16.11.2014.
Autor: Franja Straka


Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

povratak na vrh