naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Balon #27-31...      Press: Balon
  ...332 stranice domaćeg stripa!

U novom Balonu #27-31 na 332 stranice formata 17x24 cm objavljuju: S. Maslek, M. Marković, N. Maslovara, J.Peternelj, Bam/De Lazare, M. Miletić, D. Pavasović, D. Ivković, M. Stojanović/V. Aleksić i M. Milanović stripove: Barba Plima, Paralelne linije, Aurora, Marni, Sveti Dimitrije, Kralj Petar Prvi, Veliki Blek, Larami, Beskrvni. Tu su i redovne rubrike Howgh i Na devetom kanalu.

BALON, strip magazin • Broj strana 332 • Format 17x 24 cm • Ofset štampa, plastificirane korice

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, april, jul i oktobar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala, više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

Miodrag Milanović,
kontakt: 062/306.033,
balon.strip@gmail.com
Objavljeno: 14.01.2022.
Endem #41...      Press: Tihomir Tikulin
  ...sveže, domaće, strip izdanje!

Endem broj 41 je izašao iz tiskare i neće biti na svim kioscima.

Amazing Endem je, kao što pretpostavljate, posvećen Spider-manu. Naslovnicu je nacrtao Dalibor Talajić, a galerija homage crteža prepuna je nacrtanih posveta tom čudesnom super junaku i likovima iz njegovog univerzuma. Svoje radove su za Endem donirali: Cortazar, Misch, Maxim, Strukan, Šainović, Biuković, Ružić, Stić, Čolak, Boras, Sudžuka, Svorcina, Biuk, Andronik, Duvnjak, Briški, Cvitičanin, Janjetov, Bob Ž, Satanasov, Petruša, Gašperov, TheMicho, Čamagajevac, Pontrelli, Perović, Trakhanov, Grbić, Kerac i Gajić.
Na 80 stranica (16 u koloru) B5 formata.
Svoj primjerak možete naručiti na email: tico.ticulin@gmail.com
40 kn (5€) + poštarina

Objavljeno: 11.01.2022.
Otkazivanje...      Press: USUS
  ...manifestacija u DKCB (11-13. januar)!

Otkazivanje manifestacija u Dečjem kulturnom centru Beograda
(11-13. januar)

Ponedelјak, 10. januar 2021.

Zbog najnovije zdravstvene situacije među učesnicima, posetiocima i organizatorima, po odluci oba partnera privremeno se otkazuju sledeći živi programi u Dečjem kulturnom centru Beograda:
11. januar, utorak:  Predavanje „Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život“
12. januar, sreda: Mini festival „Azija, slika koja mi govori: Azijski strip i animacija“
13. januar, četvrtak: Mini festival „Striposlavija: Susreti u slavu slovenskog stripa“

Uz poštovanje epidemijskih mera, posetioci za sada i dalјe mogu videti tri izložbe u Galeriji Dečjeg kulturnog centra: godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije, „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ selektora Zdravka Zupana i „Zagor iz našeg sokaka“ (br. 5) selektora Svetozara Anđela

Vidimo se u zdravlјu i uživo.

Objavljeno: 11.01.2022.
Mini festivali...      Press: USUS
  ...Gašin sabor * Azija, slika koja mi govori * Striposlavija!

Mini festivali za decu i mlade u sklopu Festivala devete umetnosti
Od 10. do 13. januara 2022. godine

Organizatori:
Centar za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije
i Dečji kulturni centar Beograd, sa partnerima

Učesnici će imati mogućnost da u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd pogledaju godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije i prateće izložbe „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ selektora Zdravka Zupana i „Zagor iz našeg sokaka“ (5) selektora Svetozara Anđela Uzrast: deca, mladi i roditelјi dece svih uzrasta

Termin (datum i vreme): 10. do 13 januara
Trajanje: od 10 do 15 časova

10. januar, ponedelјak
Mini festival „Gašin sabor, festival humoristično-karikaturalnog i porodičnog stripa
Predsedava Dragan Lazarević
Organizatori: Centar za umetnost stripa
• Promocije porodičnih, humorističkih i karikaturalnih izdanja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Francuske i Belgije.
• Izveštaj o dobitnicima priznanja Gašinog sabora:
Dobitnici Velike povelјe Gašinog sabora 2020. i 2021. su: Jugoslav Vlahović, Bojan M. Đukić, Zoran Kovačević, Dušan Relјić, Slobodan Stanišić, Rastko Ćirić i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu
Dobitnici zvanja Vitez od duha i humora 2020. i 2021. iz Srbije su: Dušan Arsenić, Rastislav Durman, Dobrosav Živković – Bob, Saša Živković, Zoran Janjetov, Miloš Jevtić, Nikola Kostandinović, Aleksandar Manić, Jovan Nikolić, Vojislav Psončak, Saša Rakezić, Sibin Slavković, Dragan Stošić, Rade Tovladijac i Borisav Čeliković.
Dobitnici zvanja Vitez od duha i humora 2020. i 2021. iz inostranstva su: Ditrih Grinevald (Nemačka), Miša Zaslavski (Rusija), Serž Karer (Francuska), Didije Krispels — „Kris“ (Belgija), Velјko Krulčić (Hrvatska), Džon A. Lent (Sjedinjene Američke Države), Iztok Sitar (Slovenija), Moris Horn (Sjedinjene Američke Države) i Dženg Huangai (Kina).
Priznanja umetnicima, istraživačima i pedagozima će biti lično uručena na samom proglašenju kao i na godišnjoj skupštini Udruženja stripskih umetnika Srbije, a ostalima biti poslata poštom.
• Kreativna radionica: Crtajmo smešne priče sa poznatim crtačima i scenaristima.
• Predstavlјamo autora: Dušan Relјić
• Zoran Stefanović: „Brana Nikolić i srpski strip“, predavanje sa slikama.
• Izbor komičnih i porodičnih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.
Uzrast: svi. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): 10. januar, ponedelјak 12 do 15 časova
Trajanje: oko tri sata

11. januar, utorak
„Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život“
obrazovno-zabavno predavanje uz razgovor sa učesnicima
Zoran Stefanović, pisac i istoričar kulture, upravnik Centra za umetnost stripa pri USUS
Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB
Uzrast: deca starijeg osnovnoškolskog uzrasta, srednjoškolci i roditelјi dece svih uzrasta
Termin: 11. januar od 12č do 13.30č
Trajanje: sat i po

12. januar, sreda
Mini festival „Azija, slika koja mi govori: Azijski strip i animacija“
Predsedava Zoran Stefanović
U saradnji sa udruženjem „Svet stripa“ Kragujevac
Uzrast: Za sve generacije. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): 12 januar od 12 do 15 časova
Trajanje: Predstavlјanja ukupno dva časa, kreativne radionice tri časa.
• Promocije i predstavlјanja stripova azijskih autora ili u azijskom stilu.
• Kreativna radionica: Crtajmo mange sa poznatim crtačima i scenaristima.
• „Tajanstveni prijatelјi: Filipinski strip u Srbiji i Jugoslaviji“, predavanje sa slikama.
• Izbor azijskih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.

13. januar, četvrtak
Mini festival „Striposlavija: Susreti u slavu slovenskog stripa“
Predsedava prof. dr Irina Antanasijević
Uzrast: Za sve generacije. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): od 12 do 15 časova
Trajanje: Predstavlјanja ukupno dva časa, radionice tri časa.
• Promocije i predstavlјanja izdanja iz Polјske, Rusije, Srbije i drugih slovenskih zemalјa
• Predstavlјanje laureata Medalјe Puškina 2021. koje dodelјuje predsednik Ruske Federacije — prof. dr Irina Antanasijević, Beograd
• Irina Antanasijević: „Ivan Šenšin (1897-1944), ponovo pronađeni velikan“, predavanje i virtulna izložba, u saradnji sa Domom ruske dijaspore Aleksandar Solženjicin, Moskva
• Kristijan Relić, Irina Antanasijević i Zoran Stefanović: „Čika Đorđe uvek sa nama: Sabrana dela Đorđa Lobačeva 3 i 4, monografija Zdravka Zupana 'Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“, tribina sa izdavačkim kućama Makondo i Modesti stripovi. Takođe: Izložba u galeriji, u saradnji sa Domom omladine Pančevo, suorganizaotr Zoran Deranić.
• Tamara Lujak: „Rečnik slovenske mitologije i Rečnik srpskih mitoloških bića“, tribina o knjigama sa ilustracijama Marice Kicušić (Laguna, 2021).
• Kreativna radionica: Crtajmo slovensku mitologiju i istoriju sa poznatim crtačima i scenaristima.
• Zoran Stefanović: „Preporod bugarskog stripa“, predavanje sa slikama.
• Izbor slovenskih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.

Objavljeno: 09.01.2022.
Strip: Noćni sud (199)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 09.01.2022.
Izložba stripa: „Born to draw”...      Press:
  ...u sredu, 19. Januara u 19 časova,
  u galeriji ALUZ-a!

   Izložba „SUBIĆ | KONAN | TARZAN | 2020 - 2022 |
   Born to draw”
   
Galerija ALUZ

   Izložba originalnih strip tabli i ilustracija ekskluzivno odabranih za izlaganje pred domaćom i svetskom publikom pod nazivom „Born to draw“ biće otvorena u galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina, u ponedeljak, 10. januara 2022. godine, u 19 časova.

   Pored kataloga izložbe, koji na poseban način elaborira autorovo prisustvo na svetskoj strip sceni, među izloženim radovima se nalaze originalne table iz Subićevih stripova Konan i Tarzan, ilustracije i platna.

   Tokom trajanja izložbe održaće se 6 tematskih večeri, sa puno gostiju, promocija, osmišljenih da budu sjajna prilika za poznavaoce ali i širu publiku da se neposredno upozna sa savremenim, profesionalnim stripom i ilustracijom. Subić će u Zrenjaninu ugostiti na tematskim večerima svoje prijatelje, kolege iz sveta stripa koji u svojim oblastima predstavljaju najplodnije stvaraoce u regionu. Među gostima su urednici izdavačkih kuća Makondo, Veseli Četvrtak, urednici festivala Stripolis i Novosadskog strip vikenda, zatim gospodin Goran Skrobonja. Tu su i evropske promocije izdanja i specijalnog događaja, prvog takve vrste u regionu, koji će se odigrati na dan zatvaranja izložbe kao epilog za Zrenjaninsku ali i publiku i stvaraoce stripa u regionu.

   Centralni događaj izložbe „SUBIĆ | KONAN | TARZAN | 2020 – 2022 |” odigraće se u sredu, 19. Januara u 19 časova, u galeriji ALUZ-a, na dan kada Subićev Konan ima svoju svetsku premijeru u Francuskoj a istovremeno I ekskluzivnu premijeru izdanja na Srpskom jeziku o kojima će autor razgovarati sa svojim saradnicima, gostima i publikom. Srpsko izdanje Subićevog Konana biće premijerno predstavljeno i dostupno te večeri publici u Zrenjaninu na Balkanskoj premijeri knjige, među izloženim originalima iz kojih je nastalo, nakon čega će ono biti dostupno i ostatku regiona, sa promocijama koje će uslediti.

   Reč autora
   Otvoriti se, ogoliti pred izazovom stvaranja i ispričati svoje priče, uz čast da to učinim uz podršku vodećih evropskih i svetskih izdavača, gradeći sasvim svoje svetove oko Konana i Tarzana bilo je zadovoljstvo koje ne prestaje publikovanjem ovih naslova. Tada, zapravo, ono tek počinje. Sa nadom da sam svoj trag ostavio čestito i dosledno do poslednjeg prizora na stranama ovih knjiga i obzirom da obe doživaljavaju svoje Evropske i Svetske premijere tokom izložbe kojoj ovaj tekst svedoči, odlučio sam da originalne table koje ih čine po prvi put izložim pred svetskom i domaćom javnošću upravo u mom rodnom gradu odakle će se ove knjige, u svim svojim prevodima, dalje same kretati kroz vreme i prostor nekim samo svojim stazama i sudbinama u godinama pred nama. Uporedo sa svojim trajektorijama ka globalnoj publici one počinju svoje živote, na moju neskrivenu radost, i na našem jeziku, za publiku stripa na Balkanu. Sa nultom tačkom u rodnom mi Zrenjaninu, kao tačkom iz koje se izdigao jedan autentični znak pitanja, simbolika istine i borbe, iscrtanih duboko u stranama ovih dveju knjiga.
   Izložba, koja traje do 31. januara 2022, sadržaće 6 tematskih večeri sa uvaženim gostima i posetiocima postavke koje će voditi autor. Autor će biti prisutan u prostorijama galerije radnim danima između programskih, tematskih večeri, za posetioce i ljubitelje stripa. "

   Na svim događajima tokom izložbe ulaz je slobodan. Dobrodošli!

Objavljeno: 08.01.2022.
Strip: Cane (448)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 08.01.2022.
Blistava panorama srednjeg veka...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Tornjevi Boa-Morija  2 i 3“ Hermana;
  izdavač „Čarobna knjiga“ 2021.

   Vrlo brzo nakon prvog toma agilna i sistematična „Čarobna knjiga“ objavila je drugi i treći tom serijala „Tornjeva Boa-Morija“ zaokružujući tako ovaj biser 9. umetnosti originalno objavljen u 10 tomova. “Tornjevi…” su definitivno krucijalni serijal koji je, u periodu od 1984. do 1994. godine, napisao i nactao Herman Ipen (1938), živi klasik francusko-belgijske strip škole druge polovine XX veka. Nakon šegrtovanja kod znamenitog Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se 1979.g. smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su ekspresno imali premijeru (istina u crno-beloj verziji) i na prostorima Jugoslavije u legendarnom magazinu „Strip art“ (kasnije su reprintovani u kolor albumima „Marketprinta“). “Tornjevi..” su dobili i nastavak u  5 albuma pod naslovom “Boa Mori” koji je Herman crtao po scenarijima svog sina Iva. Izdanje “Čarobne knjige”, tvrdoukoričeno i u punom koloru, u prva dva toma sadrži po tri epizode da je treći tom, kako bi se serijal zaokružio, obimniji i sabira četiri epizode.

   „Tornjevi Boa Morija“ su istorijski strip smešten u Srednji vek; Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom i vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana, odnosno u popularnom vesternu “Komanča”. “Tornjevi...” prate živote nekoliko likova; heroj svih priča je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, vraća u svoju postojbinu nameran da je povrati jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“ Povremeno se, sledeći svoju zlosrećnu sudbinu, pojavljuje obogaljeni zidar Žermen, njegova ljubavnica Alda i drugi članovi grupe vašarskih zabavljača i sitnih lopova, kao i mladi vitez Vilijem. Viteza putevi vode od predela Francuske i Engleske do pustinjske pustoši Svete zemlje, vojevanja za hrišćansku slavu i pobedu nad nevernicima i nazad do tako dugo sanjanog imanja i zamka Boa Mori za koji će voditi odlučnu i fatalnu borbu.

   Hermanova verzija Srednjeg veka daleko je od uglađene kakvu znamo iz “Princa Valijanta” (koji je morao biti takav da bi mogao biti sindikalno distribuiran) ali nije ni simplifikovana i karikaturalna iz akciono-avanturističkih filmova i stripova. Herman nema ni iluzije ni milosti prema svojim junacima, on ne okreće pogled od mučenja i sakaćenja. Tadašnja vremena su svuda bila teška, vlastela bahata i ohola, posvuda su krstare razbojničke bande spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice. Puk je siromašan, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina, časti i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije gostoljubivo mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa izaziva podsmeh i budi bes i agresiju. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale, ni oni sa dna društvene lestvice ne znaju za milost i milosrđe koje traže od drugih. Ljudska su naselja prljava, prepuna skitnica i prosjaka, bogalja i fanatika. U zamkovima je unekoliko čistije ali su njihovi gospodari jednako sirovi i surovi i ponosni na to kakvi su. Ni vitezovi koji se hvališu svojom čašću nisu previše odmakli od velikaša; jednako su zavidni, osioni, srebroljubivi, prevrtljivi i skloni prevarama. Prelazak preko mora i dolazak u Svetu zemlju otvara još jednu vizuru tog doba (koja se proteže do danas); reč je o sukobu civilizacija, o bespoštednom uništavanju protivnika po svaku cenu i svim sredstvima. Koliko su takvi stavovi uski svedoči i netrpeljivost vitezova prema Vizantincima sa kojima dele istu veru.

   Mada surovo realističan u svojim pričama Herman, kako se to dešava u svim velikim pričama-mitovima, dozvoljava uplih začudno-fantastičnog kojim sugeriše krhkost ovozemaljskih odnosa i postojanje većih i snažnijih sila; ovakvi momenti i epizode oneobičavaju dešavanja i prevode ih na teren neponovljivog magijskog realizma. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje već dopušta likovima da ih situacija i karakteri vode, produbljujući tako uvid u brojne sudbine koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. I pored islikavanja širokih planova Herman ne odustaje od mnoštva čudesnih detalja koji su narativno i vizuelno impozantni. Herman ne zazire od prizora borbi  i brzih akcija ali im ne podređuje ni priču ni crtež. On pomno prati promene vremenskih prilika i godišnjih doba te ponašanje domaćih životinja kao nenametljiv a uverljiv dokaz da su u tim vremenima ljudi bili bliži prirodi. Strip obiluje velikim crtežima pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom grubih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. Upetljiva je i efektna montaža tabli koja je dodatno dinamizovana prizorima iz različitih rakursa.

   „Tornjevi Boa-Morija“ Hermana Ipena nesporno su remek-delo 9. umetnosti koje fascinira neodoljivom magijom pripovedanja i vizuelnim majstorstvom. Ovaj serijal traži posvećenu pažnju i uvažavanje čitalaca zauzvrat darujući spoznaju prave Umetnosti, i svakako spada u vrhunce domaćeg strip izdavaštva u ovoj godini.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 02.01.2022.
Strip: Noćni sud (198)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 02.01.2022.
Strip: Cane (447)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 01.01.2022.



Jubilarni 100. broj...      Press: Strip Forum
  ...Strip revija Večernjeg lista br. 100,
  prosinac/decembar 2021!

   U rukama vjernih čitatelja, u Vašim rukama, je stoti broj Strip revije Večernjeg lista!

   Ono što se s prvim brojem 2013. činilo dalekom budućnosti i neizvjesnim poduhvatom, postalo je stvarnost upravo ovim božićnim brojem. Strip revija Večernjeg lista postala je jedna od rijetkih strip tiskovina revijalnog tipa u Hrvatskoj koja je dosegla stoti broj, uz legendarni Plavi vjesnik, OKO (1935.–1938.), Zabavnik (1943.–1945.), Popaj (1975.–1976.) smo i mi (naravno izuzetak su dugovječne sveske Alan Ford i Tom i Jerry).

   Poslije više od osam godina redovitog mjesečnog izlaženja Strip revije Večernjeg lista, ‘magični’ stoti broj samo potvrđuje kako smo koncepcijski pogodili vjerujući u ovakvu formu strip izdanja unatoč propasti većine sličnih poduhvata u novije vrijeme. Blizu 500.000 primjeraka Strip revije koji su našli put do kupaca u dosadašnjem razdoblju još jedan je pokazatelj koliko je strip omiljeno štivo u Hrvatskoj. S druge strane, s obzirom na tržišne okolnosti i činjenicu da je većina čitatelja koji vole strip bliže siromaštvu nego obilju, omogućili smo da po cijeni od desetak kuna i ti brojni ljubitelji stripa mogu pročitati cjelovita vrhunska ostvarenja domaćih i stranih autora od kojih je veći broj bio svjetska pretpremijera ili još kod nas neobjavljeni stripovi. Od prvog broja, koji se pojavio na kioscima u rujnu 2013., bili smo više nego skloni objavljivanju djela domaćih autora, posebno naših strip velikana iz prošlih razdoblja, koje smo gotovo sve predstavili, do mlađih naraštaja kvalitetnih umjetnika, od kojih su poneki svoje prve radove objavili upravo u našoj reviji.

   U posebnim, slavljeničkim brojevima, tradicionalno objavljujemo upravo stripove domaćih autora. I u ovom broju su stripovi koji su objavljeni samo premijerno ili rijetko.

   Večernjakova Strip revija tiska se na 68 stranica. Htjeli bismo puno više stranica za stripove, bar oko sto, puno kvalitetniji papir na kojem se revija tiska, veći format i druge važne stvari, ali današnji opseg i izgled je kompromis između želja i mogućnosti. Raspoložive stranice revije popunjavamo redovito kratkim cjelovitim stripovima u kombinaciji s većim dijelovima dužih stripova koji u više brojeva idu u nastavcima. Željeli smo udovoljiti čitateljima koji više vole cjelovite stripove, a sa stripovima u nastavcima pokušali smo vratiti dašak nostalgije, prisjećajući se nekadašnjih vremena kad je to bilo uobičajeno i s nestrpljenjem se čekao sljedeći nastavak. Danas je sve više uspješnih strip revija slične forme i koncepcije i u drugim sredinama (njemački Zack, francuski L’Immanquable, Spirou, dBD, nizozemski Eppo, talijanski Lanciostory, itd.).

   Večernjakova Strip revija namijenjena je širokom spektru čitatelja, onih koji žele samo kvalitetan zabavni strip, do zahtjevnijih poznavatelja stripovske forme i stvaralaštva koji traže dodatni užitak u narativno-­likovnoj vrijednosti djela.

   Vjerujemo da je masovnost i popularnost u samoj prirodi stripa pa tijekom svih ovih godina, iz broja u broj, pokušavamo u izboru stripova različitih tema i likovnih stilova biti što manje pretenciozni kako bi svaki čitatelj u pojedinom izdanju našao bar nešto zanimljivo. Nismo se htjeli ukalupiti isključivo u jedan žanrovski ili likovni stereotip, bilo da je riječ o komercijalnim visokopopularnim stripovima osrednje narativne i likovne kvalitete, ali niti stripovima koji su hermetični, avangardni, stilizirani, angažirani i jedva čitljivi. I takvi stripovi, naravno, imaju svoje poklonike, kao i oni najpopularniji, no već su zastupljeni u izdanjima na bogatom stripovskom tržištu. U svom odabiru smo željeli objaviti i neke planetarno uspješne i vrlo popularne naslove, junake stripa i autore već poznate i drage domaćim čitateljima. Mnogi od tih stripova, poput Asterixa, Poručnika Blueberrya, Lucky Lukea, Spiroua, Tintina, Corta Maltesea, Thorgala, Larga Wincha, neke Bonellijeve (Dylan Dog) ili Marvelove uspješnice i niz drugih nismo uspjeli osigurati za našu magazinsku formu, jer na njih prava objavljivanja u Hrvatskoj drže domaći izdavači orijentirani na albume.

   U prvim brojevima naglasak je bio na velikanima hrvatskog stripa i remek djelima domaće produkcije. Naša stripovska baština je prebogata vrhunskim djelima domaćih majstora ove likovne forme u svim naraštajima od samih početaka stripa u nas do danas. Našim mladim čitateljima zanimljiva su djela domaćih autora, posebno Maurovića, Neugebauera, Radilovića, Reisingera, Bekera, Dovnikovića, Bednjanca, Dragića i drugih, te autora mlađe generacije – Kordeja, Lordanića, Trenca, Pavlovića, Biukovića, Ribića, Parlova, Talajića, Borisa Talijančića, Nikole Listeša, Darka Kreča, Vladimira Davidenka, Bernarda Kollea, Tomislava Košte i drugih mlađih autora. To je naša posebnost i trebalo bi biti i dio našeg kulturnog identiteta.

   Uvodili smo i sjajne serijale ponajboljih francuskih, talijanskih, engleskih, američkih, srpskih i slovenskih autora koji privlače pozornost novijeg naraštaja čitatelja (Foster, Drake, Williamson, Holdaway, Giardino, Gillon, Boucq, Font, Hermann, Bernet, Kerac, Nikolić i drugi). Uz to objavljujemo i zanimljivosti vezane za stripove ili događaje povezane sa stripovima.

   Strip revijom smo željeli oživjeti zanimanje za strip i kod onih naraštaja koji su poslije mladih godina zaboravili na strip, posebno čitatelje srednjih godina. Idealna formula za to je upravo ovakva suradnja poznavalaca stripa i popularnog dnevnika, Večernjeg lista, kojeg čitaju najrazličitije društvene skupine. Strip je nekada i nastao i bio sastavni dio sadržaja novina, zbog podizanja zanimanja čitatelja za novine koji su uz vijesti željeli i zabavne dodatke. Nakon niza godina strip više nije bio u funkciji bolje prodaje novina, prevladali su oglasi, fotografije, i drugi sadržaji. Tako je iz novina nestala ilustracija, a zatim i karikatura. Večernji list je iznimka jer još uvijek objavljuje ilustracije (npr. subotnji prilog Obzor s ilustracijom Milana Trenca, te nedjeljno revijalno izdanje s drugim autorima) i na posljednjoj strani Večernjaka je stalna karikatura „Felix“ Srećka Puntarića.

   Mi nismo željeli da se isto dogodi i stripu. On vrlo lako može završiti u rezervatu malobrojnih strastvenih ljubitelja stripa koji žele isključivo tehnološki besprijekorne malotiražne ali relativno skupe albume ili grafičke novele za svoje kolekcije. Suradnjm s Večernjim listom pokušavamo doprijeti do što većeg broja čitatelja. U našim današnjim uvjetima možemo reći da smo to i postigli, Strip revija je postala tradicija, naklada je stabilna i ovaj stoti broj je najbolji pokazatelj kako smo uspješno podržali interes za strip. Naravno, ne možemo to uspoređivati s nekadašnjim nakladama iz prošlog stoljeća, jer to su ipak bila druga vremena i okolnosti.

   Govoreći o suradnji s Večernjim listom, volimo reći da jedne novine, kolijevka stripa, vraćaju svoj dug stripu – ali to više nije brak iz interesa već iz ljubavi za likovni medij. Nije suradnja zbog potrebe povećavanja naklade i prodaje, nema stvarnog profita nijedan partner, samo investiciju. Imamo zadovoljstvo u produciranju jedne uspješne inicijative, a s druge strane, Večernji list kao institucija koja na mnogim područjima njeguje tradiciju, ima posebnost koju nijedan drugi novinski nakladnik nema: kvalitetnu uspješnu strip reviju.

   I ovom prilikom zahvaljujemo Ervinu Rustemagiću koji nam je osigurao najnovije radove velikana stripa Alfonsa Fonta i Hermanna. Zahvaljujemo i svim suradnicima –  Julesu Radiloviću, Cirilu Galeu, Borisu Nazanskom, Rudiju Aljinoviću, Davoru Pukljaku, Mislavu Novakoviću i Igoru Barišiću i mnogim drugima koji su dali svoj doprinos u dosadašnjem radu, svatko na svoj način.

   Posebno se prisjećamo potpore i suradnje naših prijatelja i suradnika, predsjednika STRIPFORUM-a Ante Obuljena, Zlatka Stanzera i našeg sjajnog prijatelja iz Beograda, Zdravka Zupana, koji su nas prerano napustili.

   Naravno, Strip revije uopće ne bi bilo bez suradnje prijatelja iz Večernjeg lista, posebice glavnog urednika Večernjaka, Dražena Klarića koji mi je odgovorio povodom izlaska pedesetog broja: „Slavlje? Kakvo slavlje? Slavit ćemo stoti!“

   Eto, obistinilo se!

   Mladen Novaković



Stoti broj, koji bio i poklon čitaocima Večernjeg lista 27. prosinca, donosi sledeće stripove.
KIŠOVA ZAGONETKAPrema noveli Jacka Londona - Crtež: Andrija Maurović
DIVLJI DJEČAK • Obrada: Roland Ajarque - Crtež: Julio Radilović – Jules
TAJNA MINIAVIONA • Scenarij: Zvonimir Furtinger - Crtež: Žarko Beker
JUNACI AUTOSTRADE: Podivljali auto • Scenarij: Rudi Aljinović - Crtež: Borivoj Dovniković – Bordo
NJEŽNA MAGIJA • Autor:  Ivica Bednjanec
MENDO MENDOVIĆ: Osveta • Scenarij: Mladen Bjažić - Crtež: Borivoj Dovniković – Bordo
ŠTEFEKOVE PUSTOLOVINE: Tajanstveni kovčeg • Autor: Oto Reisinger
ŠIC-MIC • Autor: Walter Neugebauer

Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Objavljeno: 31.12.2021.
Nova izdanja...      Press: Vjekoslav Đaniš
  ...u biblioteci Kvadrat plus!

Pred sam kraj godine konačno dobra vijest za sve stripofile i istinske znalce devete umjetnosti, iz tiska su izašle dvije nove knjige u biblioteci Kvadrat plus: eseji o stripu poznatog strip i filmskog kritičara Tomislava Čegira pod naslovom "Strip-umjetnost slaganja" i nova knjiga dr. Midhata Ajanovića jednog od najznačajnijih suvremenih teoretičara vizualnih umjetnosti pod naslovom "Slike koje pričaju". Od sutra se mogu naći u striparnicama i nadam se svim boljim knjižarama ili se izravno mogu naručiti na FB. O ovim novim knjigama i ostalim našim izdanjima možete saznati više na našoj web stranici www.mhbizovac.hr

Objavljeno: 30.12.2021.
Tri izložbe...      Press: USUS
  ...u Dečjem kulturnom centru!

Izložbe

Galerija Dečjeg kulturnog centra Beograd, sreda, 29. 12. 2021. u 18.00 časova

Godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije
Izlažu likovni umetnici: Milan Anđelković (1973), Mladen Anđelković (1976), Sanja Arsenić (1986), Saša Arsenić (1978), Goce Balković (1977), Siniša Banović (1979), Dušan Božić (1967), Jovan Bratić (1974), Vladimir Bursać (1970), David Vartabedijan (1968), Jakša Vlahović (1977), Jugoslav Vlahović (1949), Nikola Dragaš (1981), Branko Đukić (1966), Predrag Ikonić (1974), Zdravko Jandrić (1981), Jovanović Dragoslav (1949),  Jovana Jokšić (2003), Zdravko Knežević (1958), Vladimir Kuzmanov (1977), Miodrag Kulić (1952), Dragana Kuprešanin (1982), Dragan Lazarević (1964), Lakićević Marija (1994), Goran Lojpur (1966), Nevena Marković (1990), Božidar Milojković (1952), Zoran Mihailović (1957), Milan Mišić (1982), Milan Mladić (1974), Srbolјub Nikić (1971), Srđan Nikolić (1971), Milosav Ostojić (1991), Darko Pajčin (1978), Vladimir Popov (1982), Serjoža Popov (1976), Toni Radev (1972), Danica Radović (1983), Srđan Salat (1988), Lazo Sredanović (1939), Ivan Stojković (1988), Andrijana Tomić, Zoran Tucić (1961), Nenad Cvitičanin (1979), Ana Ciglar (1996) i Marko Šerer (1997).

Zdravko Zupan: „Lobačev. Čardak i na nebu i na zemlјi“
Izložba iz celokupnog opusa Đorđa Lobačeva na osnovu monografije Zdravka Zupana (1950-2015) „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ u izdanju beogradskih kuća Modesti stripovi i Makondo.
Koordinator programa je Zoran Deranić, likovni urednik Doma omladine Pančeva. Izvršni kustos je priređivač monografije Zoran Stefanović.
Promocija monografije i prikazivanje filma o Zlatnom dobu srpskog i jugoslovenskog stripa biće u januaru tokom festivala „Striposlavija“, kao deo manifestacije Godina slovenske fantastike, a zatim i po festivalima u Srbiji i inostranstvu.



Zagor iz našeg sokaka (5)
„Zagor iz našeg sokaka“ je godišnja izložba čiji je kustos Svetozar Anđel iz Zrenjanina. Beogradska postavka je peta po redu.
Izložba sadrži strip ilustracije autora sa područja nekadašnje Jugoslavije i stripske table italijanskih autora izdavačke kuće Boneli nastalih u periodu: 1970–2019. godine.
Projekat predstavlјa postavku zbirke crteža grupe autora, strip tabli i ostalih eksponata čiji je zajednički činilac univerzum Bonelijevog strip junaka Zagora-Te-Neja. Zbirka crteža nastala je zahvalјujući ideji Miodraga Ivanovića Mikice i dobroj volјi stripskih crtača sa ovih prostora. Kao što je čuvena „Zlatna serija“ izlazila na celoj teritoriji SFR Jugoslavije, tako su i u zbirci crteža zastuplјeni autori iz svih bivših republika i pokrajina. Nazivu izložbe kumovao je Jovan Gvero prilikom njene premijerne postavke na „Novosadskom strip vikendu“ 2017. godine. U zavisnosti od mogućnosti, propratni sadržaj nekih postavki izložbe su retki kolekcionarski primerci stripova, kako sa ovih prostora tako i iz Italije, Grčke, Francuske, Brazila, Turske, Finske, Nemačke, Španije, Izraela...
Do sada je praksa bila da katalog izložbe bude u formi fanzina-časopisa. Sadržaj tog fanzina su ilustracije koje su deo postavke, kratke priče domaćih strip scenarista i tekstovi stripski publicista. Takođe, pored ilustracija i tabli, fanzin i postavka sadrže odabrane radove polaznika domaćih strip škola.

Napomena: zbog raspoloživog prostora jedan deo radova će biti fizički izložen do 13. januara 2022, a drugi prikazan ekranski.
Crtači sa prostora nekadašnje Jugoslavije
Branislav Bane Kerac (Novi Sad), Branko Plavšić (Bač), Miodrag Ivanović (Srpski Miletić), Radič Miša Mijatović (Novi Sad), Sibin Slavković (Novi Sad), Pavel Koza (Bački Petrovac), Slavko Pejak (Novi Sad), Spasoje Kulauzov (Mokrin), Stevan Brajdić (Novi Sad), Franja Straka (Beočin), Bojan M. Đukić (Beograd), Leonid Pilipović (Subotica), Dražen Kovačević (Beograd), Aleksa Gajić (Zemun), Dejan Nenadov (Novi Sad), Siniša Radović (Beograd), Zoran Tucić (Šabac), Darko Perović (Aranđelovac), Rajko Milošević Gera (Beograd), Dalibor Talajić (Zagreb), Živorad Radivojević (Inđija), Jovan Ukropina (Beograd), Borivoje Grbić (Beograd), Saša Arsenić (Beograd), Marko Somborac (Beograd), Štef Bartolić (Zagreb), Mirolјub Milutinović Brada (Loznica), Milorad Vicanović Maza (Laktaši), Vujadin Radovanović (Mladenovac), Aleksandar Zograf (Pančevo), Zoran Janjetov (Novi Sad), Luka Cakić (Podgorica), Ivica Sretenović (Trstenik), Dragan Stokić Rajački (Zaječar), Stevan Subić (Zrenjanin), Branko Đukić (Zrenjanin), Igor Jovčevski (Skoplјe), Velibor Stanojević (Niš), Sabahudin Muranović (Prijepolјe), Mladen Olјača (Novi Sad), Slaviša Ševrt (Beograd), Ivan Matić (Kragujevac), Zlatko Milenković (Novi Sad), Milosav Ostojić (Prijepolјe), Milivoj Kostić (Novi Sad), Toni Radev (Niš), Iztok Sitar (Ljublјana), Gani Sunduri (Prizren), Damir Hamidović - Dam Sel (Minhen), Dalibor Dado Pehar (Split), Nikola Dragaš (Pančevo), Siniša Banović (Beograd), Igor Krstić (Pirot), Nada Serafimović (Beograd), Milan Alašević (Celјe), Midhat Kapetanović (Sarajevo), Damir Pavić Septic (Subotica), Saša Dimitrijević (Niš), Toni Anastasovski (Skoplјe), Miroslav Slipčević (Bihać), Darko Bogdanov (Vinica), Ivana Karanović (Temerin), Mileta Poštić (Novi Sad), Miloš Slavković (Beograd), Nebojša Bačić (Novi Sad), Nenad Cvetičanin (Inđija), Nenad Barinić (Vukovar), Robert Solanović (Zagreb), Vibor i Vjeran Juhas (Pula), Vladan Nikolić (Zrenjanin), Vladimir Aleksić (Šabac), Danijel Babić (Novi Sad), Dušan Vukojev (Novi Sad), Đorđe Ljubojević (Bosanska Krupa), Želјko Manojlović (Beograd), Osman Hajdarević (Jezerski grad), Mihajlo Dimitrovski The Mičo (Bitolј), Zoran Aladžić (Subotica), Geza Šetet (Tavankut), Dragan Lazarević (Beograd), Dragoslav Jovanović (Beograd), Gligorije Vukašinović (Odžaci), Goran Novakov (Novi Kneževac), Ismet Erdić (Bosanska Krupa), Mijat Mijatović (Gornji Milanovac), Toni Fejzula (Barselona), Aleksandar Todorović (Niš), Jovan Radulović (Niš), Srđan Todorović (Zaječar), Zdravko Knežević (Prnjavor), Milan Mišić (Zrenjanin), Stefan Katanić (Zrenjanin), Goran Begenišić (Obrenovac), Milan Rogulјa (Novi Sad), Ana Gezi (Zagreb), Dragiša Krčmarević (Smederevo), Dubravko Šimić (Mostar), Milivoj Vukojević (Kikinda), Andrea Vukojević (Kikinda), Marko Zečević (Beograd), Ana Karan (Sisak), Maja Opačić, (Nјu Džersi), Zdravko Jandrić (Dvor), Saša Blagojević (Ćuprija), Zoran Stojković (Kikinda), Dragan Pavasović (Skradin), Goran Ćeličanin (Varvarin), Milan Mladić (Istočno Sarajevo), Miralem Brkić (Tešanj), Besir Maglić (Zenica), Kenan Halilović (Zenica), Predrag Ikonić (Pale), Želјko Ivančić (Osijek), Stevan Lakić (Novi Sad), Vladimir Mario Davidenko (Split), Nikola Backović (Nikšić), Zdravko Cvjetković (Zenica), Dragan Despotov (Novi Sad), Dragan Maksimović (Beograd), Zoran Janković (Sombor), Goce Balković (Zemun), Uroš Urošević (Šabac), Bojana Vukov (Zrenjanin)

Autori tabli iz italijanskih izdanja
Gallieno Ferri, Franco Donatelli, Franco Bignotti, Francesco Gamba, Pini Segna, Marco Torricelli, Alessandro Piccinelli, Marco Verni, Giancarlo Tenenti, Renato Polese, Raffaele Della Monica, Stefano Andreucci, Michele Rubini, Paolo Bisi, Joevito Nuccio, Gianni Sedioli, Walter Venturi, Mauro Laurenti, Branislav Bane Kerac, Marcello Mangiantini, Massimo Pesce, Franco Devescovi,  Giuseppe Prisco, Gaetano Cassaro, Alessandro Chiarolla, Domenico & Stefano di Vitta, Giovanni Freghieri, Nando & Denisio Esposito, Oliviero Gramaccioni, Roberto d'Arcangelo, Fabrizio Russo & Maurizio Dotti.

Pisci članaka i kratkih priča za fanzin/katalog „Zagor iz našeg sokaka“
Aleksandar Đukanović (Beograd), Svetozar Toza Obradović (Novi Sad), Goran Skrobonja (Beograd), Milko Peko (Gradac), Goran Stefanović (Požarevac), Dijana Tokić (Zadar), Dušan Mladenović (Beograd), Uglјeša Šajtinac (Zrenjanin), Dražen Klarić (Zagreb), Tamara Petrović (Novi Sad), Vladimir Sovilј (Novi Sad), Nenad Pejčić (Pirot), Marko Prokić (Beograd), Goran Mrakić (Temišvar), Mile Puškarić (Zrenjanin), Miloš Simić (Beograd), Siniša S. Ninčević (Split), Zoran Stefanović (Loznica/Valјevo), Jan Host Bonić (Rijeka), Igor Milojković (Smederevo), Nikola Tasković (Kragujevac), Miloš Dragojević (Šabac), Ivan Dublјanin (Kragujevac), Marko Brkić (Beograd), Predrag Đurić (Novi Sad), Vladimir Topolovački (Beograd).

Objavljeno: 29.12.2021.
Konkurs...      Press: Marko Stojanović
  ...za strip!

   Poštovani, obraćamo Vam se sa pozivom da učenici Vaše škole uzmu učešća u Devetom konkursu za strip kaiš, organizovanom u sklopu najstarijeg i najmasovnijeg strip festivala na prostoru bivše SFRJ, Balkanskih smotri mladih strip autora. Balkanska smotra mladih strip autora 2022. godine obeležava dvadeset i treće izdanje, i u sklopu festivala Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ u saradnji sa Sindikatom obrazovanja Jablaničkog okruga, Učiteljskim društvom Leskovac i „Novom našom reči“ raspisuje Deveti konkurs za Najbolji strip kaiš. Strip kaiš je strip od dva, tri ili četiri kadra koji se nalaze u istom redu i pričaju jednu priču. Ove godine ima dve teme konkursa, slobodna tema i „Strip kaiš protiv nasilja“.

   Radove treba poslati najkasnije do 1. maja 2022. na adresu: Sindikat obrazovanja Srbije – Regionalni centar Leskovac, ul. Janka Veselinovića 2, lokal 6, 16000 Leskovac, uz podatke o starosti učesnika, škole iz koje dolazi i kontakt informacijama učenika. Radove treba slati sa naznakom: „Za strip konkurs“.

   Pristigle radove žiriraće žiri u sastavu: Nikola Milićević (urednik Nove naše reči i strip teoretičar), Marko Stojanović (predavač u Leskovačkoj školi stripa) i Miloš Cvetković (predavač u Leskovačkoj školi stripa), i dodeliće tri nagrade i to: 1) Nagrada za uzrast do 10 godina 2) Nagrada za uzrast od 11 do 15 godina 3) Nagrada za uzrast od 16 do 19 godina. Pomenute tri nagrade sastojaće se u priboru za crtanje kakav kotriste profesionalni strip crtači i izdanja edicije Leskovački strip, kao i objavljivanju nagrađenih stripova u listu „Nova naša reč“. Pribor za crtanje obezbeđuje Regionalni centar Leskovac Sindikata obrazovanja Srbije i Učiteljsko društvo Leskovac. Svi učesnici konkursa dobiće zahvalnice i (ili) kataloge 24. Balkanske smotre, a  isto važi i za škole iz kojih su pristigli radovi, kao i za učitelje škola iz kojih su radovi došli. Najuspeliji radovi biće izloženi na otvaranju 24. Balkanske smotre mladih strip autora 24. juna 2022. godine u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

Objavljeno: 28.12.2021.
Zagor iz našeg sokaka...      Press: Svetozar Andjel
  ...Otvaranje izložbe u Dečjem kulturnom centru!

Otvaranje izložbe „Zagor iz našeg sokaka“ dogodiće se 29. decembra u 18 časova u Dečjem kulturnom centru.

Izložba sadrži 120 originalnih strip ilustracija različitih domaćih autora i 50 originalnih strip tabli različitih italijanskih autora izdavačke kuće Bonelli nastaih u periodu: 1970. – 2019. godine.

„Zagor iz našeg sokaka“ predstavlja postavku zbirke crteža grupe autora, originalnih strip tabli, kolekcionarskih primeraka stripa i ostalih eksponata čiji je zajednički činilac univerzum Bonelijevog strip junaka Zagora-te-neja. Zbirka crteža nastala je zahvaljujući ideji  Miodraga Ivanovića Mikice i dobroj volji strip crtača sa ovih prostora. Kao što je čuvena „Zlatna serija“ izlazila na celoj teritoriji bivše SFRJ, tako su i u zbirci crteža zastupljeni autori iz svih bivših republika i pokrajina. Nazivu izložbe kumovao je Jovan Gvero prilikom njene premijerne postavke na „Novosadskom strip vikendu“ 2017. godine. Propratni sadržaj izložbe su retki kolekcionarski primerci stripova, kako sa ovih prostora tako i iz Italije, Grčke, Francuske, Brazila, Turske, Finske, Nemačke, Španije, Izraela...

Do sada je praksa bila da katalog izložbe bude u formi fanzin časopisa. Sadržaj tog fanzina su ilustracije koje su deo postavke, kratke priče domaćih strip scenarista i tekstovi strip analitičara. Takođe, pored pomenutih ilustracija i originalnih tabli, fanzin i postavka sadrže odabrane radove polaznika domaćih strip škola.

Objavljeno: 27.12.2021.
Letter from London #41...      Autor: Žika Strip
  ...Mali jubilej značajnog
  stripskog magazina
.

   Strip Pressing („Studentsko informativni izdavački centar“, Niš, 2001-) je magazin sa stripovima i tekstovima o stripu na oko 80 strana po broju. Trenutno prosljava 20 godina izlaženja sa 20-ak izašlih brojeva. Magazin ispunjava važni i neophodni aspekt svake uspešne stripske scene, a naša jeste takva, a koji se sastoji od teorijskih, kritičkih i istoriografskih tekstova i intervjua sa stripskim autorima.

   U ovih dvadeset godina bilo je i drugih magazina koji su neko vreme trajali sa sličnim konceptom, a i danas postoje Internet i Youtube platforme koje ispunjavaju ovaj segment stripske scene, ali ništa se ne može meriti sa uloženim naporom, ostvarenim kvalitetom i zasluženom popularnošću ovog magazina. Njegov urednik od prvog broja je Marko Stojanović, scenarista, crtač, kritičar, pisac, kustos izložbi, nastavnik engleskog jezika, direktor Leskovačkog stripskog festivala i otac porodice. Pokušaćemo kroz razgovor sa Markom da dočaramo sva stradanja i zadovoljstva tokom nastajanja i trajanja ovog magazina.

   Još uvek se živo sećam prvog broja Strip Pressinga iz 2001. godine, sa tekstovima i intervjuima, koji su upravo ispunjavali sve ono dodatno što sam godinama želeo da znam o autorima i stripovima. Takođe, bila je tu i gomila stripova za čije autore nisam znao. Da pomenem samo genijalne Zorana Stojiljkovića Kizu i Nebojšu Pejića za koje mislim da nisu ostali u stripu. Kako ti pamtiš taj prvi broj?
   Pisao sam o stripu za akademski magazin Pressing par godina kada me je 1999. godine Dobrosav Boba Ljujić, direktor „Studentsko informativno izdavačkog centra“ pitao da li bi mogao da za njih napravim stripski magazin. U Srbiji tada nije bilo ničeg sličnog i meni su se na samu ideju zacaklile oči. Prihvatio sam izazov i krenuo u sakupljanje materijala, u čemu mi je dosta pomogao Vlada Vesović, profesor crtanja u školi „Đorđe Lobačev“, Beograd, budući da je kod sebe imao puno gotovih sripova i intervjua. Nakon što sam sakupio materijale i predao ih Bobi, nastupilo je zatišje – kao da nije očekivao da ću u postavljenom zadatku i uspeti, pa nije imao plan za dalje. Naredne godine je u SIIC došao Dejan Stojiljković, pronašao materijale za magazin u arhivi SIIC-a i pogurao ga ka finaliziranju. Kada se u proleće 2001. magazin konačno pojavio iz štampe, niko nije bio srećniji od mene, uprkos svim manama koje sam u njemu uviđao – imao sam 23 godine i bio urednik jedinog stripskog magazina u Srbiji i Crnoj Gori.

   Urednik u prvim brojevima sa tobom bio je Dejan Stojiljković, kasnije poznati pisac  (Konstatinovo raskršće). Kako je tekla vaša saradnja?
   Dejan se, kao što rekoh, pojavio u pravom trenutku da magazin odnese do štampe i da se konačno pojavi, ali je dao i par vrlo korisnih ideja o koncepciji magazina – o tome koliko su bile dobre govori i činjenica da je koncepcija Strip Pressinga i danas, dvadeset godina i nešto više brojeva od toga kasnije, u suštini poprilično ista. Mislim da smo se dobro nadopunjavali tih prvih 5 brojava koje smo uređivali zajedno, a ono što znam jeste da je sve teklo jako glatko. Bili smo, čini mi se, efikasni.

   Bilo je mnogo saradnika u magazinu, i u sadržajnom i u tehničkom pogledu. Sa kime si najduže sarađivao?
   Imamo puno starih i dragocenih saradnika, što crtača, scenarista, ilustratora, recenzenata i prevodilaca, ali mislim da se niko neće naljutiti ako posebno apostrofiram Vladimira Vukašinovića koji je naš tehnički urednik. On je čovek koji je sa nama od 3. broja i koji je nezamenjiv. Prva dva broja su manjakala u tehničkom i dizajnerskom pogledu. Vuk je došao kao sunce posle kiše i brzo postao toliko esecijalan član redakcije da sam mu, u jednom trenutku kada je kod njega nastupio zamor materijala i kada mi je rekao da hoće da se povuče, rekao da to znači da se i Strip Pressing gasi jer prosto ne vidim nekoga ko bi njegov posao u magazinu mogao da radi na tom nivou - a ispod uspostavljenog nisam ni mogao ni hteo da idem. Srećom, predomislio se, i upravo radi pripremu 23. broja...

   Sa čime od onog ostvarenog u magazinu si najviše zadovoljan?
   Najzadovoljniji sam time što uspevamo da trajemo i ne samo da ne spuštamo kriterijum, već ga stalno podižemo. Krenuli smo kao magazin koji je pokrivao Srbiju i Crnu Goru, dok danas imamo saradnike bukvalno sa čitavog Balkana i u svakom broju dajemo pregled regionalne scene. Jedini smo koji obavljamo, po mom mišljenju, ovaj veoma važan posao, pa je to i razlog za zadovoljstvo.

   Šta je bilo ono najteže u stvaranju magazina?
   U suštini, svi koji rade na Strip Pressingu čine to bez honorara. To što ih ne plaćamo ne sprečava me da od njih tražim maksimalni kvalitet i relativno poštovanje rokova, tako da je uređivanje svakog broja hod po žici. S druge strane, budući da sam sada scenaristički angažovan na francuskom, američkom i kineskom tržištu, zaista mi je teško da odvojim vreme za rad na Strip Pressingu...

   Primetio sam da su retke kritike upućene magazinu bile prema ponekad presitnim slovima ili stavljanju teksta na stranu ispod tabli, na račun smanjenja samih tabli, što je verovatno posledica da se što više stavi u broj?
   Upravo se o tome radi. Krenuli smo sa 64 strane, da bi mic po mic u devetom broju dogurali do 100 strana. U poslednjih nekoliko brojeva smo, silom prilika, broj strana spustili na 80. To je relativno malo strana, pa se uvek trudim da u njih upakujem što je moguće više sadržaja. Meni slova, srećom, još uvek nisu presitna, ali razumem one kojima jesu. Ipak, dok nam ne skoči broj strana, to je žrtva koju ćemo morati da podnosimo – i koju, po meni, vredi podneti.

   Da li imaš problem da sastaviš broj?
   Zavisi. Uprkos tome što se honorari ne isplaćuju, ja za Strip Pressing uvek tražim najkvalitetnije stripove, a svojski se trudim da u pitanju budu i premijere. Samim tim, suočen sam sa dosta ograničenja. Takođe, ekipa koja piše za Strip Pressing je dosta fluidna i stalno je valja popunjavati novim članovima jer su stari često sprečeni životnim obavezama da odgovore zadatku koji postavljam pred njih. Na sreću, prostor sa koga vučem materijale je širok, jer je u pitanju čiitav Balkan, pa se nađe i dobrih stripova i kvalitetnih saradnika.

   Uporedo sa izlaženjem magazina ostvario si i dosta promocija i izložbi u vezi sa njim. Kakve uspomene nosiš iz ovih dodatnih aktivnosti? Da li tu saznaješ koliko je magazin značajan nama poklonicima stripske umetnosti?
   Iskreno, uvek se iznenadim kad sretnem nekog ljubitelja Strip Pressinga. Činjenica je da se magazin sklapa daleko od publike, baš kao i to da ga radimo za svoj merak. To ga čini dobrim, ali takođe nas koji smo angažovani oko njega čini poprilično nesvesnim o tome kakav stav čitalaštvo ima o njemu. Lepo je sresti nekoga kome se magazin sviđa, daje dodatni motiv da ne razočaraš sa narednim brojem i da ne odustaneš, a dolaze i takvi trenuci...

   Moram da te pitam nešto što svi želimo da znamo. Kako postižeš da uradiš sve obaveze koje sebi postavljaš? Kako to izgleda u jednom radnom danu?
Odogovor je jednostavan – ne stižem. Uvek imam toliko toga što zaplaniram, što treba uraditi da na kraju dana, ma koliko da sam produktivan, uvek ostaje veća gomila nezavršenog nego urađenog. Ali to je tako, nekako sam naučio da živim sa tim...

   Na kraju, da li ima nešto što još nisi uradio u magazinu, a želeo bi?
   Voleo bih da Strip Pressing ima više strana, i da izlazi češće, ali sam svestan da u sadašnjoj konstelaciji stvari to prosto nije moguće. Voleo bih da svaki novi broj ne zavisi od prolaska na raznim konkursima Ministarstva kulture ili grada Niša, pošto umeju da budu nepredvidljivi u smislu da li će i šta odobriti iz godine u godinu, i onemogućavaju dugoročno planiranje kao takvo. Takodje bih voleo da postoji redakcija časopisa u pravom smislu te reči, da sve ne mora da ide kroz mene kao što ide sve ovo vreme. U tom slučaju bi čitav proces uređivanja išao mnogo lepše i lakše, ali...

Živojin Tamburić
Beograd, novembar 2021.

[Tekst je u nesto skraćenom obliku objavljen u Politikinom Kulturnom dodatku
od 18. decembra 2021, pod naslovom "Važno je da trajemo"
]
Objavljeno: 26.12.2021.
Strip: Noćni sud (197)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 26.12.2021.
Strip: Cane (446)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 25.12.2021.
Priče...      Autor: Đorđe Milović
  ...nasilja.

   Danas je svet ne samo u neizdrživom ekonomskom i političkom položaju, on je pre svega u neizdrživom duhovnom položaju.
Nikolaj Berđajev

   Krv lipti na sve strane, odrubljene glave, pucnjava, eksplozije... Nasilje je postalo uobičajena i standandardizovana forma prepoznatljivosti savremnog stripa. Ali da li je strip sa nasiljem istovetan sa stripom o nasilju; onom koji tematizuje i kritički promišlja fenomen nasilja?

   Nasilje je, naravno,uvek mnogooblično,i, prima facie, prirodno, najpre ono društvom izgrađeno i u zakon i pravdu zaodenuto. Ako je tako, odakle krenuti u pisanju i crtanju njegovog lica i naličja? Od porodice, vaspitanja ili škole? Države ili medija? Čoveka ili čovečanstva? Istorije ili mita? Od forme ili sadržaja? Od stripova ili stripa? Od američkog novinskog stripa, ili od vremena nastanka prvih strip časopisa?

   Među autorima koji su zadužili strip kulturu ima mnogo autora koji su vredni pomena. Jedan od njih koje bolje poznajem i koji mi više godina zaokuplja svest zahvaljujući činjenici da se štampao u našim prostorima, takoreći od samog početka njegove strip karijere, nalazi se jedan autor: Herman Ipen zvani Herman. Ovaj tekst inspirisan je tekstom „Kum nije dobar”, objavljenog svojevremeno u „Politikinom Zabavniku“. Autor, čijeg imena se ne sećam, pozabavio se čuvenim filmom Frensisa Forda Kopole „Kum”, omiljenog kako kod poznavaoca filma tako i kod prosečnog konzumenta filmske trake. Autor napisa naziva taj film “antifilmom”, vrlo štetnim za psihu gledoca. Može li se njegovo mišljenje okarakterisati kao neubedjivo moralisanje ne samo na račun Kopolinog filma već i na račun većeg dela čitave filmske industrije, pogotovo one američke?

   Film je, naravno, još početkom prošlog veka počeo da brzo i lako otima pažnju većine samim svojim tehničkim svojstvima baš u vreme procvata industrijske ere i nastanka čoveka mase. Onom čoveku mase to jest gomile koji je već izgubio svoja duhovno - etička i moralna svojstva i zamenio ih poistovećivanjem sa sistemom u liku gazde, bankara ili fabrikanta.

   Herman Ipen je nekritički nasledni raskorak u istoriji stripa. Raskorak između formalno lepog,virtuoznog, i sadržajno praznog. Svaki prolog je za pamćenje. Svaki kamen ili dim ili noćna scena, ali… ta lica, te žene, taj utisak da nisam pročitao ništa i da je još jedna epizoda samo još jedna stilska vežba vizuelnog pripovedanja… Taj jaz između grafičke veštine i razumevanja sebe samog, koje vuče korene još iz vremena američkog novinskog stripa, čije crtačke institucije poznajemo iz istorije stripa: Rejmond, Kanif, Foster… rodonačelnike i utemeljivače raskoraka u razumevanju stripa kao zabavnog dodatka američke dnevne štampe i stripa kao umetnosti. Neprentenciozni i neubedljivi scenaristički zapleti koji su bili samo potka u službi grafičkog razmetanja crtačkim umećem neargumentovano se i danas nazivaju klasicima strip kulture, umesto klasicima američkog sindikatskog, novinskog stripa. U vreme kada se dnevna štampa najviše čitala, strip se u njoj a priori predstavljao kao puka zabavna kolumna. Crtež, odnosno slikovni niz, tekst kao i scenario bez bitnijih literarnih ambicija, samo su deo onoga što se naziva masovnom ili pop kulturom za mlade (i ne baš pismene i obrazovane). Preuzeto iz američkog filma, s namerom da ostane u igri ili trci sa ostalim već popularniijim oblicima zabave i razbibrige koji čuvaju predstavu američkog stila življena i kulturnog imprijalizma, nasilje je postalo zabava za mase, to jest, za potrošače vrlih novih vrednosti. Trgovačka psihologija prosečnog građanina baš kao i “autora” mora se novim soft vaspitnim metodama usaglasiti sa aktuelnim zahtevima tržišta. On, građanin, baš kao i crtač i scenarista, mora naučiti da igra ulogu transmitera, koji „slučajno” voli upravo ono što se zahteva. Ako strip u novinama prodaje novine, onda je i profesiju novinskog strip crtača neophodno usaglasiti sa prodajom. Tako da u stvari u ovoj priči o nasilju stripom nema zbilja mesta za autora. Onog koji bi po definiciji trebalo da bude onaj koji govori u svoje ime. I preuzima odgovornost za to. Ako istina umetnosti nije u njenoj moći interpretacije, poetizacije i viđenog i doživljenog, već u njenoj moći vektorizacije (oponašanja banalnosti takozvane stvarnosti) iza koji ekonomska i propagandna moć novih medija i tehnike, ovaploćena u kulturnoj industriji za proizvodnju snova, i profita, možemo li u tako zasnovanom vrednosnom ključu uopšte govoriti o delima nastalim iz slobode? O strip delima, takođe. Može li u tako zasnovanoj društvenoj i kulturnoj matrici strip biti umetnost an sich? Moguća istina stripa kao čiste umetnosti ne dolazi do svesti dehumanizovane većine, možda nekolicine. Sa dominatnom ulogom medija koji neupitno služe sistemu savremenog društva, pogotovo. Pojedinac, individualna duša, postaje neprilagođen, suvišan fenomen medijski zasnovanog kapitalizma. Svet obrnutih vrednosti konstituiše čoveka obrnute svesti: podobnog, poslušnog i postvarenog. Novoformirani čovek vidi samo površinu. Tela u pokretu (često atraktivnom), ili u krvi (kako bi bilo lepo baletanski padati sa krova kuće proboden strelom, kao u jednoj epizodi Komanče), koja su tek simptom nasilja.

   Herman Ipen je jedan od crtača površine. Površine koja odgovara površnom duhu njegovog vremena, Njegove table stripa su ogledala njegovog slepil i njegovog raskoraka. Na kojima je poiesis, čitan ovde kao pobeda radnog i poslovnog elana, i prevladalo poesis. Amerikanizovana oči prosečnog evropljanina vide ono što moraju.

   Primera radi, u prvoj epizodi Džeremaje, u postapokaliptičnoj atmosferi imaginarnog gradića nalik na gradiće iz doba divljeg zapada, saznajemo da je dečak, reklo bi se tinejdžerskog uzrasta, ostao bez roditelja, doma i sigurne budućnosti... Uskoro,pošto je nekako nadmudrio magarca nalik muli upoznaje svog budućeg sadruga Kurdi Meloja. Kurdi nosi na glavi kacigu američkog vojnika za koju je zadenuto orlovo pero koje doziva neku nejasnu vezu sa kulturom američkih indijanaca. Pošto uskoro saznaju da je ceo gradić u vlasti lokalnog oligarha, uspevaju (ne zna se kako) da uz pomoć istomišljenika preko noći zadobiju poverenje pokreta otpora i da zahvaljujući domišljatosti i hrabrosti uz mnogo razaranja i krvi (razume se) savladaju vladara. Ne baš superheroji su izvojevali pobedu nad ne baš zlom ali zato tamom. Kraj epizode.

   Zar nije zanimljivo i uzbudljivo čitalačko iskustvo? Da biste bili viđeni kao uspešni, neophodno je da se saobrazite duhu obrnutih vrednosti. Dubina i lavirintska slojevitost u dobu praznine i površnosti redovno je neisplativa. Neupotrebljiv resurs u tehno kavezu kapitalizma. Uostalom, nikada nisam voleo crtače koji zgrčenim potezima obožavaju da crtaju kratkovrate, neobrijane prljave muškarce, tupavog izraza lica, prizori bez smisla za erotiku, kurve ili komlikovane arhitektonske objekte, nego ljudska lica (karaktere, ličnosti).

   Herman Ipen zvani Herman je jedan od mnogih crtača danas, u ulozi (među kojima je najpre Bernet, o kome tekst tek sledi) produžene vešte ruke sistema. Jedan od mnogih primera pobede forme nad sadržajem. Žalosni raskorak u istoriji strip kulture. Zanatlija inaugurisan u dobro prodavanog, solventnog, umetnika. U dobro prodavane priče nasilja.

Objavljeno: 24.12.2021.
Pozivnica za izložbu stripa...      Press: SKC BGD
  ... Jugoslav Vlahović LAKI!

Poštovani,

U pretprazničnom raspoloženju i uz čestitke za srećnu novu godinu, SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) ima čast da pozove Vas i Vaše prijatelјe na otvaranje izložbe LAKI - 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku, JUGOSLAVA VLAHOVIĆA i promociju knjige, u ponedelјak 27. decembra 2021. godine  u  4 sata posle podne (16.00) 

Na otvaranju govore: Goran Lakićević LAKI, urednik izdavačke kuće Besna kobila i Mitar Ćerić LAKI, aforističar

U muzičkom delu nastupa DUO ALHAMBRA

Izložbu je nabolјe pogledati u 4 pretpraznična dana od 27. do 30. decembra 2021. od 11.00 do 18.00 časova.

Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, u galeriji je moguće prisustvo uz mere lične zaštite i predostrožnosti (propisana fizička distanca i zaštitna maska).

LUCKY New Year !

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD – SREĆNA GALERIJA

CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

27. 12. 2021 – 10. 1. 2022.
JUGOSLAV VLAHOVIĆ: „LAKI - 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku
IZLOŽBA STRIP RADOVA I PROMOCIJA KNјIGE
(Izdavači: Besna kobila, Beograd i autor; Beograd, 2021)

Srećan čovek - Luckyman“ je bila tema međunarodnog konkursa karikature Muzeja moderne umetnosti u Surgutu u Sibiru, Rusija, 2011. godine, na kojem je Jugoslav Vlahović dobio 1. nagradu i bio gost festivala.

„Lucky man“ je jedan od Vlahovićevih najpopularnijih radova, sa milionskim posetama i komentarima na internetu, koji je krajem 2021. godine doživeo i svoje štampano izdanje na 48 strana knjige pod nazivom „LAKI, 44 stripa u 4 slike o Srećnom čoveku“. Čak ga je i jedna američka firma primenila za reklamu svojih motivacionih kurseva, a ova izložba upravo donosi stripove iz knjige, koje će, u sinergiji svih potrebnih srećnih okolnosti (Srećna galerija, srećna Nova godina, Laki – nadimak jednog od izdavača, Laki – sam junak), publika moći da vidi baš u srećnim prazničnim danima na kalendarskom prelasku u novu 2022. godinu. Upravo je promociju ovog i ovakvog  izdanja baš i profilisana u ovoj vrsta atmosfere, a o samom nastanku knjige o Lakiju autor navodi: „Po povratku sam tada (2011) skicirao dvadesetak ideja za strip i stao. Prošle godine (2020), u pandemija izolaciji, naleteh na te skice i reših da nastavim. U leto, u lepom ambijentu Vile MIR u Vrdniku, Fruška Gora, sam na odmoru za desetak dana to i završio. Nisam bio ni siguran da je to dovolјno dobro za objavlјivanje ali par lјudi kojima sam pokazao, uklјučujući i Lakija iz Besne kobile, je odreagovalo vrlo pozitivno...“

Radivoje Bojičić u predgovoru knjige između ostalog navodi: “Ovih dana imao sam sreće da upoznam Lakija. S njim me je upoznao, njegov otac, Jugoslav Vlahović. Posle prvog susreta sa Lakijem, poneo sam utisak da Amerikanci više nisu sami. Laki me je uverio da i mi imamo svog Foresta Gampa (...) Jer, iako je građanin sveta, Laki je naš zemlјak. Tamo u Surgutu, Laki je dobio Gran pri u nadmetanju za srećnog čoveka. Kod nas, Laki ne traži nikakve grand parade. On je ovde uslikan, i evo ga u Vlahovićevoj knjizi, i sada od Lakija svaka namrštena faca može da nauči kako da preko lica razvuče osmeh.“

Jugoslav Vlahović rođen je 1949. u Beogradu. Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1974. gde je bio redovni profesor (Grafika knjige).  Dugogodišnji je ilustrator - karikaturista nedelјnika NIN (od 1976.). Objavlјivao u brojnim domaćim i inostranim listovima: “The New York Times”, “Wiener Journal”, “Wiener Zeitung”, “la Reppublica”, “Das Sonntagsblatt”, “Courrier Int.” i dr. Priredio preko 90 samostalnih izložbi. Objavio 15 knjiga svojih karikarura i stripova i mapu grafika serigrafija “Slikari i voajeri”, SKC Beograd, 1981. Opremio veliki broj knjiga i omota ploča (kompletna “Riblјa čorba” i  mnoge druge). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički dizajn (Pjerova, Braće Karić, Ajdin Dogan, Satirikon Legnica i dr.). Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu gde je 2014. godine imao veliku retrospektivnu izložbu, i u inostranim muzejima i zbirkama (Bazel, Gabrovo, Bon, Pariz, Beč). Jedan je od osnivača Art Directors Club Srbije i Udruženja karikaturista Srbije FECO čiji je predsednik.

Objavljeno: 23.12.2021.
STRAVA.4_NOW...      Press: Strava
  ...manifestacija posvećena stripu, animaciji,
  fanzinima, video-igrama i šire!

STRAVA.4_NOW

Uprkos silama koje su se urotile protiv nas, Radionica stripa i animacije će opet (nekim čudom) održati manifestaciju po četvrti put, na trećem mestu... po drugi put! "STRAVA" je posvećena stripu, animaciji, fanzinima, video-igrama i šire.

Strim možete pratiti u petak, subotu i nedelju na Twitchu:
https://www.twitch.tv/bralestudios

     PROGRAM

     24.12.2021. (petak)
20h STRAVA GOSTI

Otvaranje manifestacije i predstavljanje gostiju.
Predstavljaju se: Jelena Vučić ("PRATNJA"), Korina Hunjak ("STRIP-PREFIKS"), Nađa Tiodorović ("ZVERI U NAMA"), Novica Milivojević (“HARD SMOR COMICS”), Sara i Ana Živković ("LEVANIA").
21h STRAVA NAJAVE
Predstavljanje Radionice stripa i animacije Valjevo, razgovor o prelasku iz škole u fanzin, kao i o predstojećim projektima.

Po završetku programa sledi STRAVA TV.
*STRAVA TV je kompilacija sadržaja matorih VHS kaseta.


     25.12.2021. (subota)
U ranim jutarnjim satima nastavlja se STRAVA TV.
20h STRAVA LAPOT
Nikola Pavlović Sova i Miloš Popović vode retrospektivni dijalog o stripu QUATTRO ZINGARI, koji u januaru puni deset godina, kao i o The White Japanese Lapot fanzinu.
Muzički gosti: “Anatomija Palmotićevoj” i “Kuvana jaja”
21h STRAVA STRIP: "SVE MOJE GREŠKE"
Filip Stanković držaće radionicu stripa, gde će osvrtom na svoje neuspehe pokušati da nauči nekoga nešto pametno, ali opet potpuno beskorisno za život.

     26.12.2021. (nedelja)
STRAVA TV: Praznični blok
20h STRAVA ANIMACIJA: "MOJE GREŠKE SVE"
Filip Stanković nastaviće da muči narod, ubeđujući ih kako zna da animira, dok sve vreme zapravo pokušava da ubedi samoga sebe.
22h STRAVA ODJAVA.4_NOW...
Razgovor o budućnosti, egzistencijalno kriziranje i zatvaranje manifestacije, pod uslovom da nas Twitch uveliko nije skinuo sa platforme.

U pripremi za štampu takođe je i STRAVA #2021, kojim se vraćamo korenima fanzina dok je imao ulogu godišnjeg zbornika radionice. Svi zainteresovani za primerak slobodno nek nam bace mejl na stripanimacijavaljevo@gmail.com, a u međuvremenu ćemo se potruditi i oko alternativnih metoda distribucije.

S poštovanjem,
Radionica stripa i animacije Valjevo
Prijavite se na naš bilten.

Objavljeno: 22.12.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ... Noviteti na Novogodišnjoj Stripomaniji!

PREDSTAVLJAMO VAM NOVITETE I AKCIJE NA NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI ČAROBNE KNJIGE!

SAZNAJTE VIŠE

Poštovani ljubitelji stripa, od 20. do 30. decembra 2021. godine održaće se NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA ČAROBNE KNJIGE!

Za ovaj čarobni praznik stripa pripremili smo za vas ukupno 26 noviteta – 18 stripova i 8 izvanrednih knjiga!

Kao i uvek, Stripomaniju će pratiti AKCIJE KOJE SE NE PROPUŠTAJU! Napravili smo selekciju izvanrednih izdanja koja će biti dostupna po SPECIJALNIM CENAMA od 100, 500 i 1000 dinara, a tu je i redovna novogodišnja akcija KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU, koju svi već dobro poznajete.

U nastavku vam dajemo detaljan spisak noviteta i akcija.

NOVITETI ČAROBNE KNJIGE:
Od 20. do 30. decembra 2021. godine na NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI moći ćete da kupite 18 izvanrednih stripskih naslova i 8 knjiških naslova. Ovi noviteti će se prodavati po ceni Letećeg starta i imaće popust od 33%.
Noviteti nam stižu u četiri talasa.

Prvi talas (20. 12 – 30. 12. 2021):
• „Iznogud“ 1 – 1.340 dinara,
• „Iznogud“ 2 – 1.340 dinara.

Drugi talas (22. 12 – 30. 12. 2021):  
• „Vršnjaci“ 2 – 940 dinara,
• „Bluberi“ 6 – 1.800 dinara,
• „Bluberi“ 7 – 1.340 dinara,
• „Mentati Dine“ (druga knjiga trilogije „Velike škole Dine“) – 940 dinara,
• „Navigatori Dine“ (treća knjiga trilogije „Velike škole Dine“) – 870 dinara,
• „Grad beznađa“ – 800 dinara,
• „Veštac – ilustrovana priča“ 2 – 670 dinara.

Treći talas (25. 12 – 30. 12. 2021):
• „Spiru i Fantazio“ 2 – 1.670 dinara,
• „Spiru i Fantazio“ 3 – 1.670 dinara,
• „Dostavljačice novina“ (Paper girls) 2 – 1.340 dinara,
• „Dostavljačice novina“ (Paper girls) 3 – 1.470 dinara,
• „Marsupilami“ 3 – 1.340 dinara,
• „Marsupilami“ 4 – 1.340 dinara,
• „Asteriks 39: Asteriks i Grifon“ – 440 dinara,
• „Treba ucmekati Ramireza“ 2 – 1.600 dinara,
• „Dani peska“ – 2.210 dinara,
• „Dobro došao nazad, Frenk“ – 1.470 dinara,
• „Svetohum“(druga knjiga trilogije „Letopisa Nesmiraja“) – 1.070 dinara,
• „Crnozorje“ (treća knjiga trilogije „Letopisa Nesmiraja“) – 1.140 dinara.

Četvrti talas (27. 12 – 30. 12. 2021):
• „Mebijus kolekcija 1“ – 1.540 dinara,
• „Mebijus kolekcija 4“ – 1.340 dinara,
• „Mebijus kolekcija 5“ – 1.070 dinara,
• „Dnevnici Ubibota“ 1 – 870 dinara,
• „Veštac Enciklopedija“ – 1.540 dinara.

Kao poseban poklon, novitetima pridružujemo i neke od prvih brojeva serijala koje sada završavamo, pa ukoliko ste propustili da ih kupite po ceni sniženoj za 33%, evo prilike da to učinite: „Sestrinstvo Dine“ – 1.070 din, „Nesmiraj“ – 1.000 din, „Vršnjaci“ 1 – 1.140 din, „Sami“ 1 – 2.000 din, Treba ucmekati Ramireza“ 1 – 1.340 din i „Dostavljačice novina“ 1 – 1.470 dinara!

Ali to nije sve, svi naslovi koji su na Letećem startu od 15. decembra biće vam dostupni po cenama sniženim za 33 % DO KRAJA TRAJANJA NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE!

Kompletan spisak naslova na akcijama možete videti na našem sajtu.

NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA održaće se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu i Nišu*, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu, u striparnici „Alan Ford“, kao i na našem sajtu.

* Svaki talas u niškoj striparnici počinje sa malim zakašnjenjem.

Želimo da napomenemo da na našem sajtu možete platiti platnim karticama, uplatnicom ili pouzećem. Ako niste u Srbiji, nema nikakvog razloga da propustite ove sjajne naslove po super cenama – poručite gde god da ste u svetu, a paket stiže na vašu adresu!

Novost koju ova Stripomanija donosi jeste mogućnost poručivanja telefonom! Od 20. 12. 2021. godine vaše omiljene naslove moći ćete da poručite pozivom na broj: 011/337-00-19!

Molimo vas da ne zaboravite da je u toku praznika značajno povećan obim posla kurirskih službi, te će dinamika isporuke paketa biti nešto sporija od našeg uobičajenog tempa. Molimo vas za strpljenje i razumevanje. Kako je najveći pritisak u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, preporučujemo vam da posetite naše Klubove čitalaca u ovim gradovima.

Objavljeno: 22.12.2021.
Rezultati dva...      Press: USUS

Prošlogodišnji Gran pri

  ... strip konkursa!

Peti Valjevski strip fest 2021, nagrade

Centar za kulturu iz Valjeva u 2021. je raspisao međunarodni strip konkurs. Na konkurs je stiglo preko 130 stripova iz Srbije i inostranstva — Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Mađarska, Severna Makedonija, SAD, Kanada i Urugvaj.

Nagrade
Od pristiglih radova iz 10 zemalja žiri u sastavu Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa pri USUS, Milivoj Kostić, umetnik, i Radomir Ilić, umetnik jednoglasno su odlučili da nagrade sledeće autore i stripove:
• Gran pri Petog valjevskog strip festivala: Vladimir Kuzmanov i Denis Nemeš — „Luk & Voda”
• Prva nagrada: Darko Macan — „Why worry?!“
• Druga nagrada: Goran Lojpur i Jovan Bratić — „Tetovirani oblaci“
• Treća nagrada: Milosav Ostojić i Saša Arsenić — „Velika mala priča“
• Nagrada za pripovedanje: Željko Ivančić – „Utvrda“
• Nagrada za likovnost: Nevena Marković po Branku Miljkoviću — „Kraj putovanja“
• Nagrada za crtež: Nenad Barinić — „Krug“
• Nagrada za satiru: Danica Radović i Milica Đurić — „Strip bojanka“
• Nagrada za humor: Goran Ćeličanin — „Bez naslova“
• Nagrada za društveni angažman: Tode Risto Blaževski — „Sreća“; Tiberiu Beka — „I mi imamo dušu“
• Nagrada za ekološku poruku: Branko Đukić — „Diary 1“
• Nagrada za alternativni izraz: Zoran Mihailović — „Stjepan“
• Valjevski autor godine: Aleksandar Jeremić
• Nagrada za negovanje tradicije: Serjoža Popov i Lidija Popović — „Pčela i muva“
• Nagrada časopisa za književnost, umetnost i kulturu „Akt“: Bojana Bogavac — „U gradu superheroja“
• Nagrada za najboljeg mladog autora: Anastasija Zafirovska
• Nagrada za najbolji crtež mladog autora: Nikola Nastić
• Specijalna pohvala pedagozima: Strip centar Makedonije, Veles, Severna Makedonija
Posebna Nagrada Centra za umetnost stripa pri USUS, Beograd: Katerina Nikolovska i Dejan Bogojević — „Prolaz od senki“

Žiri: Zoran Stefanović, predsednik; Milivoj Kostić, član; Radomir Ilić, član.
Direktor Centra za kulturu Valjevo: Nemanja Rasulić
U Valjevu, 17. decembar 2021.


Za kompletan spisak nagrađenih na strip konkursu KAIŠA, preuzmite PDF klikom OVDE!!!

Objavljeno: 21.12.2021.
Novogodišnji sajam...      Press: Klub ljubitelja stripova
  ... stripova u Somboru!

U nedelju, 26. decembra 2021. godine, u vremenu od 10,00 do 17,00 sati, u maloj sali Sokolskog doma u Somboru, ul. Venac Petra Bojovića br. 11, održače se tradicionalni "Novogodišnji sajam stripova i kolekcionarskih stvarčica", koji će i ove godine okupiti ljubitelje stripova i kolekcionarskih predmeta. Na izložbeno/prodajnim štandovima zaljubljenici u 9. umetnost, kao i kolekcionari zanimljivih "stvarčica" (markice, novac, značke, plakati i posteri, igračke i kolekcionarske figurice i dr.) izložiće pred posetioce svoje kolekcije, Ove godine, poseban prostor na Sajmu rezervisan je za razmenu novih i polovnih stripova, pa svi koji to žele moćiće da razmene svoje viškove i na taj način dođu do stripova koji im nedostaju. Ulaz je besplatan, kao i do sada, uz poštovanje propisanih epidemioloških mera. Organizatori Novogodišnjeg sajma su somborski Klub ljubitelja stripova i udruženje "Centar PEB", u saradnji sa Sportskim centrom "Soko" Sombor.

Pozivamo se zainteresovane za učešće na Sajmu, da nam se jave na e-mail adresu stripovisombor@gmail.com, najkasnije do srede, 22. decembra 2021. godine, kako bi rezervisali svoj štand jer je broj mesta ograničen i preostalo je još vrlo malo slobodnih štandova.

Klub ljubitelja stripova Sombor
stripovisombor@gmail.com

 

Objavljeno: 20.12.2021.
Promocija izdanja i izložba...      Press: USACG
  ... Udruženje strip autora Crne Gore!

Promocija izdanja „Udruženje strip autora Crne Gore“ i otvaranje izložbe crnogorskog stripa

Promocija izdanja „Udruženje strip autora Crne Gore“ i otvaranje izložbe crnogorskog stripa bila je u srijedu 15. decembra u objektu „Banja“ u Podgorici u sklopu programa tradicionalne manifestacije DEUS čiji je organizator Sekretarijat za kulturu Podgorice. 

Udruženje strip autora Crne Gore postoji još od 2005. god. a nastalo je iz kotorske grupe autora koja se okupila još tokom 2001. god. Ova grupa spada u jednu od najznačajnijih likovnih skupina formiranih na području Crne Gore. Glavni inicijator osnivanja i njen selektor je Simon Vučković. On je govorio na promociji izdanja „Udruženje strip autora Crne Gore“ koje je objavljeno u sklopu podgoričkog dnevnika „Pobjeda“ i otvorio izložbu. Svi osnovni pravci u stripu koji postoje u svijetu reflektovali su se na našem prostoru, te pored upoznavanja s radom domaćih autora, posjetioci su mogli da sagledaju tok istorije, karakteristike i razvitak ove umjetnosti. Kroz izdanje i izložbu selekcija obuhvata radove dvadeset autora. To su: Lazo Sredanović, Luka Lagator, Goran Šćekić, Darko Drljević, Mirko Zulić, Vladimir Brajović, Simon Vučković, Tihomir Čelanović, Ozren Miždalo, Miodrag Spasojević, Bojana Bogavac, Slobodan Lalović, Andrija Vujošević, Mišo Joskić, Srđa Dragović, Luka Cakić, Srđan Ivanović, Radovan Vukasović, Andrijana Vešović i Ivona Milošević.

Izložba će trajati do kraja godine.

DEUS - Izložba crnogorskog stripa, predsjednik Udruženja strip autora CG Simon Vučković / Radio CG
https://youtu.be/-GBGKS6zg6k

Objavljeno: 20.12.2021.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...577. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa.
     Samoniklog korov stripa, broj 577.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/577

Objavljeno: 20.12.2021.
Nagrada za životno djelo...      Piše: Mirko Kalinić
  ... „Andrija Maurović“ za 2021. godinu!

Joško Marušić dobitnik nagrade za životno djelo „Andrija Maurović“ za 2021. godinu, specijalno priznanje Zvonimiru Pliskovcu

Stručni žiri zagrebačke strip - udruge „Art 9“, koji je bio sastavljen od Nedeljka Dragića, Raul Švarca, Veljka Krulčića, Tihomira Mraovića i David Ivića, je donio odluke da ovogodišnji dobitnik nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa bude Joško Marušić, a da se specijalno priznanje dodijeli Zvonimiru Pliskovcu.

U obrazloženju svoje odluke žiri je napisao: Iako se ime Joška Marušića (r. 1952.) u pravilu vezuje za rad na animiranom filmu, karikaturi, televiziji (urednik i voditelj), te kao sveučilišnog profesora animacije, nedvojben je njegov doprinos ovdašnjoj kulturi i umjetnosti kao vrhunskog strip-autora, koji se devetom umjetnošću bavi skoro punih pola stoljeća. Time se nametnuo kao jedan od naših najproduktivnijih stripaša.

Štoviše, početak Marušićeve karijere podjednako pripada karikaturi i stripu (na stranicama omladinske štampe u prvoj polovici 70-ih godina prošlog stoljeća), s napomenom da je popriličan broj njegovih ostvarenja na granici između tih dviju umjetnosti, pa najmanje što se za njih može kazati da je riječ o „strip-karikaturama“.

Tako je zapravo ostalo do danas, po čemu je Joško Marušić jedinstven autor. Osim po formi, prepoznatljiv je po svom jedinstvenom crtačkom izričaju, te što se u svojim stripovima uglavnom bavi aktualnim društvenim, političkim i inim većim ili manjim temama koje su zaokupljale našu javnost i ljude. Kao i u svojim karikaturama, tako i u stripovima Marušić je britak, angažiran, originalan...

Najkraće, Marušićevi stripovi (proteklih desetljeća objavljivani u najrazličitijim listovima i revijama: „Studentskom listu“, „Kerempuhu“, „Poletu“, „Vjesniku“, „Slobodnoj Dalmaciji“, „Danasu“, „Bebama“, itd, itd.) predstavljaju i - dokument društva i vremena u kojem su nastali.

Ostvarenja Joška Marušića (njegova „rubrika“) u nizu tiskovina su bili i „zaštitni znak lista“.

Godine 2002. Joško Marušić je objavio monumentalno strip-izdanje u boji, u svojevrsnoj formi grafičke novele, „Istinita priča o Hrvatima“.

Riječkom umjetniku Zvonimiru Pliskovcu (isto rođenom 1952.) se posebno priznanje „Andrija Maurović“ dodijeljuje iz razloga što se radi o autoru koji je od sredine 70-ih godina pa u narednom desetljeću svojim avangardnim, intelektualističkim i angažiranim stripovima (među kojima se izdvajaju „Bubica“ i „Kockica“), u kojima je istraživao i mogućnosti samog medija, bitno proširio „granice“ tadašnje strip-produkcije.

Zanimljivo je spomenuti kako su Pliskovčevi stripovi „rođeni“ na stranicama lokalnog omladinskog lista „Val“, ali da su vrlo brzo nastavili svoj život i u zagrebačkom tisku („Vjesnik“, „Oko“), ljubljanskom („Mladina“) i beogradskom („Ježu“).

Isto tako, Pliskovac je jedan od prvih autora koji je samostalno izlagao svoje strupove u galerijskom prostoru („Nova“, Zagreb, rujan-listopad 1977.).

Podsjetimo se: nagrada „Andrija Maurović“ se kontinuirano dodjeljuje u godišnjem ritmu od 2009.

Dosadašnji laureati su bili Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Ninoslav Kunc, Vjekoslav Đaniš, Krešimir Zimonić i Mirko Ilić. Prethodni dobitnici posebnog priznanja su bili: Fadil Hadžić, Ivica Bednjanec (posmrtno) i Vladimir Pavlinić.

Objavljeno: 19.12.2021.
Festival devete umetnosti...      Press: USUS
  ... decembar, mesec stripa!

Udruženje stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograda pozivaju vas na sledeće događaje

FESTIVAL DEVETE UMETNOSTI
DECEMBAR, MESEC STRIPA

21. decembar  - Otvaranje izložbe selektovanih radova Međunarodnog konkursa – strip kaiš 2021. (dodela nagrada i razgovor sa članovima žirija)
U zemlјi sanjaliji“ mini festival za posetioce izložbe u čast sanjanja, stripova i Malog Nema - Razgovaramo, stvaramo i budni sanjamo sa Tamarom Lujak, Zoranom  Stefanovićem i Lidijom Seničar; Kreativna radionica o snovima u stripu  „Pripovedanje“ Primeri animiranih filmova za decu i od dece u saradnji sa međunarodnim festivalom MultiMost Fest

25. decembar, subota  od 10  do 12 časova — Kako nastaje karikatura?  tradicionalna praktično-teorijska radionica uz prisustvo mladih ilustratora i karikaturista — Uroša Maksimovića, Filipa Karana, drži Mileta Miloradović, karikaturista i likovni pedagog. Radionica je prilagođena deci i mladima.

29.  decembar, sreda
u 16 časova – Godišnja skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS)
u 18 časova – Otvaranje godišnje izložbe Udruženja stripskih umetnika Srbije i pratećih izložbi „Lobačev: Čardak i na  nebu i na zemlјi“ selektora Zdravka Zupana i „Zagor iz našeg sokaka“ (5)  selektora Svetozara Anđela

28. 29. i 30. decembarod 12 do 14 časova - radionice animacije „Oživimo naše junake”
Učesnici radionice će imati mogućnost da se upoznaju sa osnovnim tehnikama filma i pojmom  ANIMACIJA! Kroz praktičan rad u trajanju od 120 minuta (3 dana) učiće osnove animacije, odnosno upoznaće se sa celokupnim  postupkom stvaranja animiranog filma. Kroz filmski postupak naučiće da naprave scenario kao stori bord i model listu junaka koju će kasnije animirati.
U studiju za animirani film DKCB-a učesnici radionica će oživlјavati svog junaka klasičnom 2D crtanom animacijom uz pomoć stola za animaciju i stop-trik tehnikom — oživlјavanje junaka modelovanjem plastelina, snimanjem digitalnim aparatom koji je povezan sa animiranim programom Dragon frame. Cilј ovakve radionice je promocija tradicionalne (klasične animacije), ublažavanje uticaja digitalnih tehnologija (kompjutera, igrica.) i podsticanje kreativnosti i vežbanje pažnje koja je neophodna u svim segmentima obrazovanja.
Autor Marija Milanović Lazarevski, reditelјka animiranog filma

Od 10 do 13 . januara 2022. godine  - Mini festivali za decu i mlade
sadrže: promocije i tribine, virtuelnu izložbu na sajtu USUS i projekciju kraćih filmova.
U Galeriji DKCB u organizaciji Udruženja stripskih umetnika Srbije:
- Mini festival „Gašin sabor, festival humoristično-karikaturalnog i porodičnog stripa“
- Mini festival „Striposlavija: Susreti u slavu slovenskog stripa“
- Mini festival „Azija, slika koja pripoveda: Azijski strip i animacija“
- „Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život“, obrazovno-zabavno predavanje za srednjoškolce i studente

Organizatori će dopunjavati program Festivala devete umetnosti blagovremeno.

Objavljeno: 19.12.2021.
Strip: Noćni sud (196)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 19.12.2021.
Strip: Cane (445)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 18.12.2021.
Arts Crafts & Design za LUKU!...      Press: Yana Adamović
  ... BAZAR ZA LUKU!!

Arts Crafts & Design za LUKU!
BAZAR ZA LUKU!

Dorćol Platz, Dobračina 59b • 18.12.2021. od 11h do 12h

U jeku priprema za predstojeće novogodišnje praznike i zasluženi odmor, umetnici, dizajneri i mali kreativni preduzetnici, u saradnji sa Dorćol Platzom, pridružuju se akcijama za Luku Kurjačkog. Skupljanje sredstava za Lukinu terapiju napreduje, ali nismo još dovoljno blizu cilja... Zato vas pozivamo, dragi sugrađani, da posetite BAZAR ZA LUKU koji će se održati 18.12.2021 u Dorćol Platzu od 11h do 20h.

Do sada ste već sigurno čuli za Luku. Mladi talentovani pisac i pozorišni umetnik, pasionirani ljubitelj stripa i filma, bori se protiv agresivnog tumora na mozgu. Međutim, postoji neverovatna nova terapija u Japanu za koju je Luka idealni kandidat! Naša novogodišnja želja je Lukina avionska karta za Japan i prvi dan te terapije. Možete pomoći da nam se želja ispuni i istovremeno obradujete još nekoga novogodišnjim poklonom dolaskom i kupovinom na BAZARU ZA LUKU, jer sav prihod od ovog bazara ide za Lukino lečenje.

Na bazaru će se naći originalni umetnički radovi, printovi, spora moda, nakit, stripovi, notesi i druge prigodne sitnice... najbolje što srpska umetnička i dizajnerska scena ima da ponudi!

Na bazaru će biti postavljen i STRIP KUTAK u kom će ljubitelji devete umetnosti moći da kupe izdanja Veselog Četvrtka, System Comicsa, Lavirinta, kao i potpisane printove naših proslavljenih strip autora i ilustratora: Boba Žibkovića,  Igora Kordeja, Alekse Gajića, Dražena Kovačevića, Stevana Subića, Milana Jovanovića, Marka Somborca, Jovana Ukropine, Jane Adamović, Zografa i Mirka Čolka. Posebna poslastica biće kvalitetni printovi naslovih ilustracija čuvene Zlate Serije!

Od 12h do 14h Marko Somborac, karikaturista i čuveni autor svima omiljenog BLIC STRIPA, crtaće originalne portretne karikature posetilaca.

Tokom trajanja bazara, muzičku podršku dobrom raspoloženju pružaće Luton, Šćepine vragolije i Danilo Kas.

Zahvaljujemo Dorćol Platzu za ustupljen prostor kao se svim brojnim učesnicima bazara koji su nesebično pomogli i donirali svoja dela, vreme i pozitivnu energiju! Samo nežno prema sebi, Scarlet kimono, Gugadžina, Dobre Brlje, Bob Živković, Marko Somborac, Veseli četvrtak, System comics, Handsome bags, TKV, Zograf... samo su neki od njih!

Još informacija o Luki Kurjačkom možete potražiti na stranici Fondacije «Budi human»

Informacije o ART, CRAFT & DESIGN - BAZAR ZA LUKU! možete naći na facebook eventu

DOBRODOŠLI!

Jana Adamović
i tim ART, CRAFT & DESIGN - BAZAR ZA LUKU!
Objavljeno: 17.12.2021.
Komikaze #58...      Press: Ivana Armannini
  ... Komikaze web izdanje broj 58 - jedina sigurna dostava s 20 godina tradicije!

NOVOSTI: KOMIKAZE WEB IZDANJE BROJ 58 - JEDINA SIGURNA DOSTAVA S 20 GODINA TRADICIJE /
NEWS: KOMIKAZE WEB ISSUE NO 58 - ONLY SECURE DELIVERY WITH 20 YEARS OF TRADITION

CLICK CLICK - STRIP & INFO / COMICS & MORE
CLICK CLICK - IZDANJE #58 / ISSUE #58

izašle su web-komikaze broj 58! novo izdanje predstavlja 12 autora_ica iz hrvatske, portugala, slovenije i crne gore. webzin je kolekcija stripova suvremenog autorskog stripa različitih stilova, nacija i generacija. / komikaze’s new web issue number 58 has been released! it presents 12 authors from croatia, portugal, slovenia and monte negro. webzine brings the collection of the contemporary authorial comic by different styles, nations & generations.

program komikaze 2021. je podržan od ministarstva kulture i medija republike hrvatske i grada zagreba. / komikaze programme 2021 is supported by the ministry of culture and media of the republic croatia and city zagreb.

CLICK CLICK - STRIP AUTORI / COMIC AUTHORS: VEDRAN ŠTIMAC / PETJA KOLENKO / SRDJA DRAGOVIĆ / SINDY ČOLIĆ / IVA BOLFEK / MARIN REMIĆ / JAN ŠKRINJAR / ENA JUROV / IVANA ARMANINI / DAMIR STEINFL / PETRA DIVKOVIĆ / RUI MOURA

na svoju 20. obljetnicu u siječnju 2022. će komikaze gostovati (u sklopu dobivene nagrade alternativnog stripa 2020) na kultnom strip festivalu u angoulemeu, francuska. / On its 20th anniversary in january 2022 komikaze (as the part of the received alternative comics award 2020), will be the guest of the cult comic festival at angouleme, france.

CLICK CLICK - PROČITAJTE STRIP & INFO! / READ COMICS & MORE!

jan škrinjar(1998.) živi u zaprešiću, hrvatska. utapa jade u mračnim kutevima starih saloona. / (1998) lives in zaprešić, croatia. he drowns his sorrows in dark corners of old saloons.

petja kolenko(1994.) živi i radi u sloveniji. završila je likovnu pedagogiju na pedagoškom fakultetu u ljubljani. fokus: kolaž, ilustracija, dizajn, muzika / (1994) lives and works in slovenia. graduated art pedagogy at the faculty of education in ljubljana. focus: collage, illustration, design, music

srdja dragović(1990.) živi i radi u podgorici, crna gora; fokus: crtež, ilustracija, grafički dizajn, strip, povijest i teorija dizajna. diplomirao: fakultet likovnih umjetnosti cetinje, crna gora; sveučilište minnesota state, sad / (1990) lives and works in podgorica, montenegro; focus: drawing, illustration, graphic design, comics, design history and theory; graduated: faculty of fine arts cetinje, montenegro; minnesota state university, usa

iva bolfek(1987.) živi i radi u koprivnici. diplomirala je likovnu pedagogiju na akademiji primijenjenih umjetnosti sveučilišta u rijeci. fokus: crtež, slikarstvo, kiparstvo i keramika / (1987) lives and works in koprivnica. graduated art pedagogy at the academy of applied arts, university of rijeka. focus: drawing, painting, sculpturing, ceramics.

sindy čolić(1993.) živi u zagrebu, hr. fokus: politička znanost, crtež, mačke / (1993) lives in zagreb, cro. focus: political science, drawing, cats

damir steinfl • (1977.) živi u opatiji, hrvatska gdje završava ekonomski fakultet. fokus: strip, ilustracija / (1977) lives in opatija where he graduated at faculty of economy. focus: comic, illustration

petra divković • (1998.) živi u zagrebu. studentica akademije likovnih umjetnosti u zagrebu. fokus: ilustracija, strip / (1998) lives in zagreb, croatia. student of academy of fine arts in zagreb. focus: illustration, comics

rui moura • (1994.) živi u portugalu. fokus: strip, ilustracija, plakat / (1994) lives in portugal. focus: comic, illustration, poster

ena jurov • (1988.) živi u zagrebu i zadru, hrvatska. studirala je vizualne komunikacije u zagrebu i stockholmu. fokus: strip, dizajn, ilustracija / (1988) lives in zadar and zagreb, croatia. studied visual communication in zagreb and stockholm. focus: comics, design, illustration

marin remić • aka smelly feet dog; fokus: ilustracija, tetovaža, animacija / aka smelly feet dog; focus: illustration, tatoo, animation

vedran štimac • (1991.) bastart aka vedran štimac je iz pule. nakon završenog ekonomskog fakulteta u puli, preselio se u ljubljanu gdje radi na doktoratu iz političke antropologije. fokus: ilustracija, street art / (1991) bastart aka vedran štimac is from pula. after graduating from the faculty of economics in pula, he moved to ljubljana where he is working on phd in political anthropology. focus: illustration, street art

ivana armanini • završila školu za primijenjenu umjetnost i dizajn i akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, mikroizdavaštvo. vodi komikaze od 2002. / graduated at school of applied arts and design and academy of fine arts in zagreb, croatia. focus: comics, micro-publishing. leads komikaze since 2002.

Objavljeno: 16.12.2021.
Drugo...      Autor: Đorđe Milović
  ...čitanje.

   Ako se ko nanovo ne rodi, neće videti carstvo božje. Ako ne pročitate knjigu ponovo, nećete je uistinu pročitati. Ako ne pročitate strip ponovo, nećete ga razumeti.

   Strip je svojevrsna slikovno literarna mapa bliža knjževnosti i poeziji nego naraciji najpre američkog filma. Neki stripovi se čitaju brže od ostalih, jer su tako sazdani; za potrošnju, gutanje i nečiju isplativost pre svega. Ali da li su takvi stripovi primer same prirode stripa, njegove istine? Ili prevashodno u funkciji podilaženja amerikanizovanoj percepciji prosečnog čitaoca stripova. Percepciji koja je, naravno, filmske prirode. Gde su i likovi, osim što se redovno događaju negde u Americi, crtani po ugledu na američke filmske glumce. Najpre onih iz produkcije Boneli, na koju ste verovatno baš vi pomislili kada sam pomenuo strip (na moju žalost koji sam i sam strip autor sasvim druge provenijencije...) i koje ste nekritički prihvatili kao nesumnjivi strip standard i kroz čiju prizmu vidite sve što se stripom imenuje. Vaš mozgić je sasvim ispran tom vrstom strip estetike i produkcije, zaustih da vam kažem. Ali to vam ipak neću reći. Ne ovde,ne sada i ne na taj način.

   U stripu slike brzo prolaze pred nama, ne onoliko brzo kao na filmu koji je mnogo zavodljiviji oblik slepila, nalik životu, ali ipak prolaze volšebno brže čak i u odnosu na književno čitanje. Strip zahteva ne samo dvostruko čitanje (slikovno i literarno) nego i drugo. U svetu filma, književnosti ili slikarstava, u svetu koji se neprestano ubrzava i nosi nas u svom nametnutom nesvesnom ritmu, strip je uvek bio druga priča, svet viđen drugim očima, namenjen samo onima koji se nisu dovoljno prilagodili na ritam i norme svakodnevnog raspadanja u slavu izumevanja izuma naručenih od strane dušebrižnika napretka, to jest, bogate elite. Ali vi ste, srećom, dovoljno prilagođeni na vreme i mesto i čitate stripove digitalno kolorisane, koji izgledaju savremeno u odnosu na one koji su se štampali tokom većeg dela dvadesetog veka, ređe čak i crno belo. A bojili su se ponekad rukom po papiru. Neke ste možda i čitali. I njih ste, kao i ove današnje, gutali kažete. Nekada kad ste bili mladi i puni energije i vere u bolje sutra. Vreme koje će tek doći.

   Danas, na žalost, nemate vremena za čitanje. Ni stripa ni knjige. Vi ste odrasli, znate šta ima prednost i šta je važno. Živeli ste za neko bolje, mnogo bolje sutra koje je najzad došlo. Ili ipak nije? Strip nije obavezan predmet opšteg obrazovanja. A nije adekvatno zastupljen ni u medijima, naročito ne na televiziji, uz koju ste odrasli. Ili još odrastate. Da bismo razumeli neko ja današnjeg čoveka, morali bismo da razumemo čime je hranjen od malih nogu. Jer ne živi čovek samo od hleba. A budući da je hranjen duhom vremena ne samo ubrzanog već i onog vremena koje ga primorava da živi za neko buduće ispunjenje, tako i čita. Ili je čitao. Uvek sa željom da vidi šta će biti dalje. Ko je koga opljačkao, zavoleo, spasao ili ubio, ili... On čita, ili je čitao, kao što živi. Ili je, ako je život ono što se događa u neizmerljivom sada, živeo. Ako nije umeo da živi, nije umeo ni da čita. Potreban mu je drugi život baš kao što je potrebno drugo čitanje.

   Niko ga nije tome učio, kaže. Da, niko. Niko je drugo ime za mitskog Homerovog Odiseja. Nemojte da krenete u potragu za njim. Mislio sam na Unutrašnjeg Odiseja. Onog koji živi u svakome od vas. Onog koga ste u jutro svog takozvanog života možda još nemušto prevodili na jezik detinji. I koga ste u međuvremenu zaboravili. Jer ste se uvek trudili da budete u svemu uspešni i vredni hvale. Vaši dragi roditelji su vam uvek želeli sve najbolje. Nisu oni tek istrumenti u rukama aktuelnog režima, kao što su mnogi mislioci proteklih vekova, pogotovo onih nastalih sa idejom prosvetiteljstva i vere u ljudski razum, govorili. Niste imali vremena za Platonovog Sokrata i sve one posle njih. Uvek ste žurili da stignete na vreme na voz napretka. Ne zato što ste mislili da je tako najbolje, već zato što niste imali vremena da mislite. Mišljenje je spor i nezahvalan posao, ne plaća se. Pogotovo ne u ovom delu ćorsokaka Evrope i sveta. Kritičko mišljenje, dakako, ono koje je zagovarao Imanuel Kant. Za koga takođe niste imali vremena. Jer vreme u kome ste se vi neželjeno zatekli jeste vreme koje zahteva učešće nimalo kontemplativno. Ali zato jedino isplativo. Obrazovanje je uostalom isto što i obrađivanje. Tako piše u rečniku. U početku se izgleda mislilo na obrađivanje zemlje. Vremenom, a naročito u doba takozvanog aufklarunga i prvih prosvetitelja koji se u evropi razvija tokom XVII i XVIII veka, poprimilo je drugi značaj. Onaj koji u današnje digitalno doba nije više aktuelan. Mislilo se, sažeto rečeno, na hrabrost da se uvek misli svojom glavom, nezavisno od činjenice da je sloboda uvek pod znakom pitanja, retka privilegija manjine, za većinu odsutna, u cilju prevazilaženja vlastitog samonametnutog neznanja ili maloletstva i dosezanja zamišljenog punoletstva. Rado sanjan ali neostvarljiv ideal. Slično kao i sa pojmom kritike, za koju Mišel Fuko na jednom mestu u svojim razgovorima sa Džudit Batler kaže: „Kritika će biti umeće voljnog neropstva, umeće promišljene neposlušnosti. Suštinska funkcija kritike bila bi desubjektivizacija u igri onoga što bi se najsažetije moglo nazvati politikom istine“.

   Ali, naravno, razume se, vi ni za njega (kao ni za nju, moguću istinu) niste imali vremena. Jer, znamo, vi ste dete svog doba i ne bi ste da kasnite za njim. Mora se, najpre, od nečega živeti. Vi ste, dakako, razumni. Od kada ste postali roditelj i vrlo odgovorni. Kako sada da počnete od početka, kako biste počeli da živite i čitate možda po drugi put, na nov, potpuno nov način. To je nemoguće.

   Ako se ko nanovo ne rodi, ispada da nije dočekao ne samo carstvo božje nego čak ni život. A kako će i kada tek naučiti da čita? Ne samo knjigu, već i strip.

Objavljeno: 15.12.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ... Čarobna knjiga najavljuje tradicionalnu Novogodišnju stripomaniju!

U periodu od 20. do 30. decembra održaće se NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA ČAROBNE KNJIGE!

Pripremili smo za vas čak 26 noviteta – 18 stripova i 8 izvanrednih knjiga!

Zar to nije fantastično?

Kad smo već kod fantastičnog, u sklopu NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE, pripremili smo za vas i AKCIJE KOJE SE NE PROPUŠTAJU! Napravili smo selekciju izvanrednih izdanja koja će biti dostupna po SPECIJALNIM CENAMA od 100, 500 i 1000 dinara, a tu je i redovna novogodišnja akcija KOMPLETIRAJ KOLEKCIJU koju svi već dobro poznajete. Spremili smo vam i neka iznenađenja, a više informacija možete očekivati uskoro!

Kompletan spisak naslova na akcijama, sa cenama, uskoro će biti dostupan na našem sajtu, pratite nas!

A sada, ono što vas najviše zanima – noviteti na NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI!

• Biblioteci STARI KONTINENT posvetili smo ovoga puta posebnu pažnju, te čak 14 od 17 stripskih noviteta stiže upravo u ovu biblioteku! To su: legendarni poručnik „Bluberi“ (6 i 7), Frankenovi junaci „Spiru i Fantazio“ (2 i 3) i „Marsupilami“ (3 i 4), nastavak filmske potere prepune brkova „Treba ucmekati Ramireza“ 2,  izuzetno potresna i otrežnjujuća, a ujedno i predivno ilustrovana priča o ekološkoj katastrofi u Americi „Dani peska“, preostali dugo iščekivani tomovi Mebijus kolekcije (1, 4 i 5), kao i drugi tom fenomenalno zabavnih „Vršnjaka“ u specijalnom izdanju Starog kontinenta!
Sve njih predvode prva dva integrala dugo priželjkivanog izdavačkog poduhvata – „Iznogud“, koji je, slobodno možemo reći, zvezda ove NOVOGODIŠNJE STRIPOMANIJE!

• A kada smo već kod zvezda, pripemili smo vam jedan specijalitet – samo nekoliko meseci nakon svetske premijere, donosimo vam novu epizodu Asteriksa – „ASTERIKS I GRIFON“!

• U Biblioteku NOVI SVET stižu nam dva nova broja „Dostavljačica novina“ – „Paper girls“ 2 i 3!

• Sa istog kontinenta, ali u Marvelovu biblioteku The best of Panišer, stiže nam strip „Dobro došao nazad, Frenk“!

• Od knjiških noviteta pripremili smo za vas fenomenalna izdanja: serijal „Dnevnici Ubiboita“ Marte Vels započinjemo upravo na NOVOGODIŠNJOJ STRIPOMANIJI, stiže nam još jedna knjiga majstora fantastike – braće Strugacki „Grad beznađa“, kao i po dva završna dela trilogija „Velike škole Dine“ i „Letopisi Nesmiraja“! Ilustrovane priče Veščevog univerzuma nastavljamo drugom pričom – „Manje zlo“, a uz nju stiže i nešto posebno – „Veštac, enciklopedija: Ilustrovan i dešifrovan univerzum Andžeja Sapkovskog“!

NOVOGODIŠNJA STRIPOMANIJA održaće se u striparnicama Čarobne knjige u Beogradu i Nišu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu, u striparnici „Alan Ford“, kao i na našem sajtu.

Novost koju ova Stripomanija donosi jeste mogućnost poručivanja telefonom! Od 20. 12. 2021. vaše omiljene naslove moći ćete da poručite pozivom na broj: 011/337-00-19!

Više informacija, kao i detaljan spisak naslova na akcijama, možete očekivati uskoro!

SAZNAJTE VIŠE
Objavljeno: 14.12.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Promocija stripa.

PREDSTAVITEV STRIPA
Plečnik in pika.

Zgodovinar BLAŽ VURNIK in stripar ZORAN SMILJANIĆ sta se po stripovski biografiji Cankarja lotila še enega velikana slovenske kulture in v novem biografskem stripu Plečnik (in pika) predstavila življenje in delo znamenitega arhitekta. Plečnik nam v stripu zgodbo o svojem življenju pripoveduje sam ter pred nas postavlja svoj pogled na to, kdo je bil in kaj vse je ustvaril.

V torek, 14. decembra ob 19.uri bosta avtorja strip predstavila zbranim stripoljubcem v ljubljanski Strip.art.nici Buch, v četrtek, 16. decembra ob 18. uri pa v Mestni knjižnici Kranj, kjer bo odprtju razstave sledil pogovor z avtorjema, ki ga boste lahko v živo spremljali tudi na YouTube kanalu knjižnice. Pogovor bo vodil tv voditelj in novinar Toni Cahunek. Prijazno vabljeni!

Stripovska biografija je izšla v sodelovanju Muzeja in galerij mesta Ljubljane in Foruma Ljubljana oz. revije Stripburger ob bližajoči se 150-letnici rojstva Jožeta Plečnika v letu 2022.

PREDSTAVITEV STRIPA IN PODPISOVANJE:
torek, 14. 12. ob 19.00 // Strip.art.nica Buch, Cesta v mestni log 55 (TPC Murgle), Ljubljana

ODPRTJE RAZSTAVE IN POGOVOR:
četrtek, 16. 12. ob 18.00 – odprtje razstave // Mestna knjižnica Kranj (panoji in vitrine v pritličju knjižnice)
četrtek, 16. 12., ob 18.30 – pogovor z avtorjema / Mestna knjižnica Kranj (dvorana in v ŽIVO na Youtube kanalu knjižnice)

Več →


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 14.12.2021.
Plečnik - predstavljanje stripa...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Plečnik - predstavitev stripa.

Spoštovani!
V torek, 14. decembra, vas ob 19:10 vabimo na predstavitev strip albuma Plečnik.
Z nami bosta o njem modrovala avtorja Blaž Vurnik in Zoran Smiljanić, slednji nam bo tudi kaj narisal


Objavljeno: 13.12.2021.
Letter from London #40...      Autor: Žika Strip
  ...Srpski autor koji je oživeo nordijsku
  mitologiju u stripu
.

   Dražen Kovačević (1974, Zagreb) započeo je svoju karijeru stripskog crtača na najbolji mogući način kada je za svoj tek početi diplomski rad na Fakultetu primenjene umetnosti, strip Točak (scenario Goran Skrobonja), dobio nagradu za najboljeg novog autora na festivalu u Angulemu u Francuskoj 2000. godine. Posle toga su se nizali albumu i ilustracije sa francuskim izdavačima, nagrade i izložbe. Posebno je ostao upamćen njegov kratki strip Ni na nebu ni na zemlji (scenario Dragana Stojiljković), sa tematikom iz Prvog svetskog rata i sa kojim je pobedio 2014. godine na nagradnom takmičenju Salona stripa u Beogradu.

   Njegova besprekorna realistička stilizacija i stripovsko pripovedenje svrstavaju ga u naše najznačajnije autore. Ovaj intervju pokušaće da osvetli ljudsku stranu ovog umetnika.

   Kao dete živeli ste u Krajini. Da li je bilo stripova za čitanje?
   Da, živeo sam i odrastao u Krajini, preciznije u Lici, u malom mestu Gračacu. Naravno da je bilo stripova, bili su mi dostupni na razne načine, nešto kupovinom od džeparca, nešto razmenom sa drugovima. Takođe bili su mi dostupni ilustrovani časopisi, magazini, gomila zanimljivih stvari. Sve sam to bukvalno gutao i skladištio, što fizički, što mentalno, svesno ili nesvesno. Čitao sam, gledao, crtao i precrtavao inspirisan svim onim što sam video. Bila su to lepa i bezbrižna vremena.

   Kada ste znali da ćete se baviti vizuelnim umetnostima?
   Negde kada sam bio srednjoškolac razmišljao sam maglovito o mogućnosti da bih možda nekako mogao da živim od crtanja. Naravno to je tada bila pusta mašta, jer okolnosti su bile blago rečeno surove. Rat je već bio u zenitu, puko preživljavanje je postalo prioritet, opšte beznađe i haos nisu ni mene mimoišli. Ipak nekako je vremenom sve došlo na svoje mesto i danas kada premotam film, izgleda mi da se sve dešavalo onako baš kako je trabalo da se desi i imalo je svoj logični sled. Međutim, definitivno sam znao da ću živeti od stripa tek kada sam potpisao prvi profesionalni ugovor. Bilo je to 2000-te.

   Bili ste učesnik u ratu tokom razbijanja Jugoslavije?
   Na žalost tako je. A na svu sreću pod uniformom i opasačem bio sam kratko. Međutim rat u celosti, sa svim svojim strahotama i kasnije posledicama, nije me mimoišao. Mnogo mojih drugova, rođaka, dragih prijatelja, poznanika je nastradalo, neki su poginuli, neki su zadobili trajne posledice kao invalidi, neki si mnogo kasnije umrli od psihičkih i fizičkih posledica, a svi mi skupa smo ostali bez svojih domova i bez čitavog jednog dela života. Kasniji život u izbeglištvu i oskudici paralelno sa studiranjem, obeležio je moju mladost. Sve skupa bila je to jedna velika tragedija, koja se završila, ali traje u sećanjima ili se povremeno vrati kroz neke ružne snove ili kratka gorka podsećanja. Ali nekako mislim da je sve to, iako je ostavilo duboke ožiljke u mojoj duši, doprinelo tome da očvrsnem i da mnogo lakše prolazim kroz sve udarce surove realnosti kojih nije manjkalo. Život je takav kakav je, a mora se živeti jer taman koliko donosti tuge, jada i čemera, toliko nadomesti sreće i zadovoljstva.

   Kako je to ratno vreme uticalo na vaš kasniji odnos prema radu i umetnosti?
   Nikada nisam o tome razmišljao na takav način. Ja sam ilustrator i strip crtač, radim "po narudžbini", prema scenariju ili prema priči i onda tu nema mnogo prostora za neke suviše lične interpretacije, introspekcije, tumačenja ili tome slično. Jedino, kada bolje razmislim, nekako se provlačila ratna ili neka opšta tuga kroz neke sporedne likove ili statiste koje sam crtao u nekim scenama u stripovima. Obično su to bili neki marginalci na uglu neke ulice ili prostorije, pogureni, u ritama, neki ljudi pored kojih drugi ljudi prolaze kao da ne postoje. Tako neke stvari. Ne znam. Što se tiče rada i radne etike, pomoglo mi je to sve kroz šta sam prošao u smislu: ok, sad imaš posao i priliku, nemoj da zabrljaš jer sve ovo sada je med i mleko u odnosu na ono pre. Jer sve to probijanje rokova, nerviranje, stres, nesporazumi sa saradnicima i urednicima, kašnjenje uplata honorara i slično, zaista predstavlja malu muku prema onom preživljenom davno pre.

Valkira, tabla, 2017. / Valkira, insert, 2017.

   Mada je već prvi album vašeg prvog stripa Točak bio izuzetno hvaljen, vaša likovnost je stalno napredovala. Otkuda potreba za stalnim usavršavanjem?
   Otud što sam uvek sam sebi najveći kritičar i što sam sebi uvek podižem lestvicu i jer se držim pravila "uvek može bolje". I zaista može. Naravno, vremenom sam savladao potrebu za preteranim perfekcionizmom i naučio kako da pravim kompromise. Ostao sam dosledan u tome da svaki crtež radim pažljivo, konstruišem ga, proveravam anatomiju, perspektivu, proporcije, trudim se da ne zapostavim detalje, teksture, da svetlo bude pristojno, da kompozicija ne bude klimava. Sve to mora da funckioniše lepo, ali ne sme da oduzme previše vremena jer je strip ipak timski rad i ne smem da ugrozim ostale saradnike u lancu.

   Kod nas je objavljen vaš strip Valkira radjen tehnikom laviranog tuša, koji je sve oduševio minucioznošću vašeg realističkog stila i snažnim oživljavljavanjem nordijske mitske tematike. Kako ste doživeli rad na tom stripu?
   Rad na Valkiri je bio prekretnica. U svakom smislu. Najpre bio je to prvi serijal koji je pisan baš za mene, ili preciznije po mojoj meri, kao odelo kod krojača. Scenarista Silvan Kordurije (Sylvain Cordurier) bio je moj saradnik na prethodnom serijalu Ognjeni mač (L'epee de Feu), jako dobro smo funkcionisali zajedno i od njega sam mnogo naučio. Dok smo bili pri kraju drugog dela serijala, naš urednik Žan-Luk Istan (Jean-Luc Istin), inspirisan mojim laviranim storibordovima, predložio je da pređemo na novi serijal gde bismo mogli obojica da se razmahnemo. Kordurije se bacio na posao i nakon konsultacija dogovorili smo se da bi najbolje bilo uraditi nešto vezano za nordijsku mitologiju i sage, a u maniru klasičnih kvalitetnih fantazi stripova, filmova i literature. Već nakon prvih nekoliko tabli videli smo da smo na pravom putu. Uradili smo dva albuma, završili serijal i postigli zavidan uspeh.

Konan, ilustracija / Kartago, insert, 2020.

   Saradjivali ste sa francuskim scenaristima (Pakleni čopor, Vatreni mač, Valkire, Kartago, Crveni ljiljan), ali i sa našim Markom Stojanovićem (Četvrti krstaški rat). Uporedite ta iskustva.
   Tako je. Imao sam sreću da sam sarađivao sa zaista sjajnim scenaristima. Svako od njih je bio jako dobar u svom domenu i svako od njih je imao specifičan pristup radu, stil, način pisanja, ritam, radnu etiku, odgovornost i posvećenost. Svima je zajednička crta visoki profesionalizam. Što se Marka tiče, tu moram da budem malo pristrasan jer se radi o našem čoveku koji je izuzetno posvećen i sa kojim sam imao i pre jako dobru saradnju na manjim projektima. Naš serijal je značajan po tome što je jedan od retkih na francuskom strip tržištu koji je u potpunosti plod rada autora koji nisu Francuzi. Takođe, drugi album je proveo čitav mesec dana jako visoko kotiran na listama specijalizovanog i najcenjenijeg francuskog strip portala BD Gest, što je veliki uspeh.

   Živite mirnim porodičnim životom u Zemunu (supruga Jelena, dva sina i povređeni mačak koji je pao sa terase). Šta vam porodica znači u procesu stvaranja?
   Porodica mi je na prvom mestu. Bez porodice ništa ne bi imalo smisla. Oni mi pružaju oslonac  i daju motivaciju. Takođe, Jelena, moja supruga, moj je jako važan saradnik. Bez nje mnoge strip table ne bi izgledale onako kako treba, jer je njen posao da ih "dotegne". Ja sam pristalica stare škole i sve crtam na klasičan način; papir, olovka, tuš. Table skeniram, a onda nastupa Jelena koja uradi sve što treba što se digitalne obrade tiče; ucrtavanje balončića sa tekstom, onomatopeja, čišćenje pomoćnih linija, sređivanje kontrasta, fina podešavanja. Ukratko, to bi se moglo nazvati postprodukcijom ili sređivanjem. Što se tiče dečaka, oni su, pa... dečaci. Dobri su i šašavi. I oni ponekad izraze želju za crtanjem i dosta su dobri obojica, i Janko i Miloš.

   U Francuskoj su vam urađeni albumi skoro u veličini originalnih tabli sa dodatnim ilustracijama. Šta mislite o takvom predstavljanju vaše umetnosti?
   Radi se o luksuznim strip albumima sa limitiranim tiražom. Izdavači takvih strip albuma su malobrojni, ali poslednjih godina sve više dobijaju na značaju. Oko njih i njihovog rada je nastao jedan potpuno novi stripski univerzum, kog su Francuzi prikladno nazvali "ParaBD", u slobodnom prevodu "paralelni svet stripa". U njima se može videti kako strip table izgledaju skoro u pravoj veličini, detalji su vidljiviji, izuzetno visok kvalitet štampe to dozvoljava, a najčešće su štampani bez boje, to jest crno belo, tako da ništa nije prikriveno.

Clint Eastwood, ilustracija

   Vaše skice, storibordovi i table u različitim fazama izrade, sakupljeni u jednoj knjizi, pokazali bi vaš način rada na oduševljenje vaših fanova, ali bi to takođe pomoglo mladim crtačima. Da li ste razmisljai da to objavite ili smatrate da je to deo intime vašeg stvaranja?
   
Svakako bi nešto tako, ali sa presekom iz svih ili bar većine mojih albuma, kao i sa brojnim ilustracijama, bilo prava stvar. Sa takvim jednim izdanjem zaokružio bih jedan važan deo karijere, a blio bi mi posebno važno ako bi se takvo delo pojavilo i na srpskom jeziku.

Živojin Tamburić
Beograd, oktobar 2021.

[Tekst je  u nesto skraćenom obliku objavljen u Politikinom Kulturnom dodatku od 6. novembra 2021.]
Objavljeno: 12.12.2021.
Strip: Noćni sud (195)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.12.2021.
Izlazi iz štampe "Neustrašivi"...      Press:
  ... Излезе од печат стрип албумот „Бестрашниот“ од авторот Дарко Богданов.

На македонската стрип сцена ќе се појави уште едно ново издание – стрип албумот „Бестрашниот“ на докажаниот и еден од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов.

Станува збор за детски стрип кој е создаден уште во далечната 2008 година, и кој првенствено требаше да излезе во издание на тогашниот бугарски издавач „ИЕКК Комикс“, но поради сплет од различни несакани околности изданието не беше реализирано. После многу години, стрипот конечно е презентиран пред читателите, осовременет со нов колор и збогатен дополнително со текстуален осврт и бонус материјали.

„Овој стрип според хронологијата на работите е всушност моето прво долгометражно завршено дело. Требаше да излезе како издание многу одамна, во друга држава и на друг јазик, но околностите во тоа далечно време за жал не дозволија. Потоа следуваа нови проекти низ годините, кои секогаш го ставаа „Бестрашниот“ во заден план. Но еве сега, конечно по 13 години чекање, стрипот е пред читателската публика, доработен и подобрен, со нов изглед“ - изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е во издание на Здружението за поттикнување на развојот на книжевноста и другите уметности „Креативна верига“ и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес.


Objavljeno: 10.12.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ... Korpus Dedpula #1-2, Betmen: Smrt u porodici i Mračne noći: Metal smrti.

PRED VAMA JE, JOŠ JEDNOM, PUN KORPUS DEDPULA! U DVA TOMA KOJA VAM PREDSTAVLJAMO SVEDOČIĆETE KULMINACIJI I KRAJU GIŠLEROVOG RADA NA DEDPULU!

„KORPUS DEDPULA“ 1 i 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.070 dinara po tomu!
Prelistajte ovo izdanje - tom 1.PORUČITE ODMAH
Prelistajte ovo izdanje - tom 2.PORUČITE ODMAH

NEKA SVEMIR ČUJE NEMIR!
Kad univerzumu zapreti smak, samo nas jedan heroj može zaštititi... Dedpul!
Čekaj, stani, ovo mora da je neka greška...
Kosmički entitet po imenu Osvešćenost, koji se hrani svešću živih bića, oduzeo je slobodnu volju milionima vanzemaljskih vrsta i sada ga samo združeni sila, lukavstvo i neobuzdano ludilo Korpusa Dedpula mogu sprečiti da uništi galaksiju! Ručno probrani među najboljim alternativnim verzijama multiverzuma, Ledi Dedpul, Dečkpul, Kerpul i Zombi Glavpul pridružiće se našem, originalnom Lajavom Strelcu u neverovatnoj međuzvezdanoj pustolovini. A ukoliko ovaj odred opaučenih uspe da smanji međusobne čarke, ukrštanje mačeva i opijanje svede na minimum, možda i ima šanse da nas sve spase!
KOLIKO DEDPULA TREBA DA SE UNIŠTI VANZEMALJSKA PLANETA?
Odmah nakon što je neobjašnjivo spasao galaksiju, Korpus Dedpula dobija novu misiju od Konfederacije Omega: suzbiti pobunu rase krukova, koja ometa eksploataciju rude na svojoj planeti. Naravno, Konfederacija će se blago nadrndati kada sazna da je Korpus prešao u tuđi tabor!
Udariće otac na kćer, brat na brata, a Ledi Dedpul na Dedpula! Ali hoće li Vejd i drugari izvući žive glave ili će njihovo pačanje uništiti celu planetu?

„KORPUS DEDPULA“ 1 i 2 na Letećem su startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.070 dinara po tomu, od srede, 8. decembra, do nedelje, 12. decembra 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.200 dinara po tomu, a u ostalim knjižarama 1.599 dinara po tomu.

PRED VAMA JE STRIP U ČIJEM JE STVARANJU DIREKTNO UČESTVOVALA PUBLIKA! STRIP KOJI JE OD OBIČNIH LJUDI NAPRAVIO UBICE!

„BETMEN: SMRT U PORODICI“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.470 dinara!
Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

Davne 1988. godine, svet pop kulture doživeo je potres kada je čitaocima data prilika da odluče o ishodu jedne od najkontroverznijih dilema stripskog medija: Treba li Čudesni Dečak da umre? Nakon telefonskog glasanja odluka je pala – Robin mora da strada! Ova odluka dovela je do oprečnih mišljenja fanova i kritičara, te je i dan-danas jedna od najkontroverznijih priča u istoriji Osvetnika s Ogrtačem.

SVE NAS ČEKA SMRT
Nakon što se impulsivna ćud Džejsona Toda po ko zna koji put sukobi s Betmenovim promišljenim pristupom borbi protiv zločina, Džejson se sam upušta u potragu za svojom biološkom majkom. Za to vreme, Mračnog Viteza njegov najnoviji slučaj vodi na Bliski istok u potragu za Džokerom, koji ugovara prodaju nuklearne rakete teroristima! Shvativši da će morati da udruže snage ne bi li sprečili globalnu katastrofu i pritom pronašli Džejsonovu majku, Betmen i Robin se u pravi čas ponovo udružuju kako bi osujetili klovnovskog Princa Zločina.
Međutim, taj Džokerov poraz pokreće mnogo zlokobniji plan...
Hoće li Mračni Vitez, lišen pozitivnog uticaja Čudesnog Dečaka, skliznuti u crni ambis? I hoće li ljubitelji prihvatiti još jednog zastranelog mladića u ulozi Robina?

„BETMEN: SMRT U PORODICI“ na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.470 dinara, od srede, 8. decembra, do nedelje, 12. decembra 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.650 dinara, a u ostalim knjižarama 2.199 dinara.

PITALI STE BETMENA KOJI SE SMEJE? ČITALI STE MRAČNE NOĆI: METAL? ONDA NAPROSTO MORATE DA PROČITATE I OVAJ TOM, JER ON ZAOKRUŽUJE PRIČU O TOM NEOBIČNOM, ZASTRAŠUJUĆE NASMEJANOM BETMENU, A PRITOM JE JOŠ NAPETIJI, FANTASTIČNIJI I LUĐI OD PRETHODNIKA!

„MRAČNE NOĆI: METAL SMRTI“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.340 dinara!
Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

POSLEDNJA SVIRKA U DC UNIVERZUMU!
Kada celu planetu proguta Mračni multiverzum, Liga pravde će se naći na milost i nemilost Betmena Koji se Smeje. I dok se ljudski rod zlopati ne bi li preživeo u tom izopačenom, neprepoznatljivom paklenom krajoliku, Betmen, Supermen i Čudesna Žena bivaju razdvojeni u borbi za opstanak.
Sada će heroji morati da pođu u rat širom svog novog demonskog doma i suoče se s celokupnom svojom istorijom ne bi li jednom zasvagda zaustavili Betmena Koji se Smeje! I zato sad sviraju sve stare hitove i na binu izvode kultne bivše članove benda na ovoj oproštajnoj turneji DC-jevog univerzuma!
„Metal smrti“ ne samo da donosi finale priče o Mračnom multiverzumu, već okončava i kompletne DC-jeve kontinuitete New 52 i DC preporod (započet Flashpoint-om).

„MRAČNE NOĆI: METAL SMRTI“ na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.340 dinara, od srede, 8. decembra, do nedelje, 12. decembra 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.500 dinara, a u ostalim knjižarama 1.999 dinara.

Objavljeno: 08.12.2021.
Novo u ediciji Džambas...      Press: Besna kobila
  ... Zec Saše Jovanovića.

Grafički roman Zec Saše Jovanovića stvaran je više od dvadeset godina, pa već i taj podatak može da svedoči o kvalitetu samog stripa kao i o njegovoj nesvakidašnjosti: splet krimi priče, horora i naučne fantastike, u suštini bi mogao da bude i filozofska rasprava o Tvorcu i Stvaranju sveta. Originalno je objavljen u prevodu na holandski krajem 2019. godine, u izdanju poznate izdavačke kuće Scratch Books iz Amsterdama. Igor Kordej i urednici Besne kobile smatrali su da ovaj strip, neizostavno, mora da bude deo naše edicije Džambas, posvećene srpskom stripu. Pa smo i učinili da bude.

Dostavili smo primerke u striparnice Alan Ford, Darkwood i Čarobna knjiga, kao i u knjižaru Beopolis. Od ponedeljka šaljemo knjige pretplatnicima, a moguće je i preuzimanje u nedelju 5. decembra, tokom Sajma knjiga u KC Gradu, od 13 - 22 h. U knjižarama Delfi, Vulkan i Makart za desetak dana.

besnakobila.wordpress.com/author/besnakobila/

www.scribd.com/document/...ZEC-ogledni-odlomak

Objavljeno: 06.12.2021.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ... Natečaj Živel strip! Živela animacija! 22.

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 22
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

www.zivelstrip.net



Združenje Viva Comix iz Pordenona in revija Stripburger iz Ljubljane tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!razpisujeta nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov italijanske in slovenske stripovske scene, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat sta to lika Zajca Klemna iz stripa Lovska sreča slovenskega stripavtorja, animatorja in ilustratorja Igorja Šinkovcater domišljisko bitje Mloma italijanske stripavtorice, ilustratorke in filmske ustvarjalke UPATA.

Rok za oddajo del je 17. marec 2022.

Že zdaj se veselimo novih ustvarjalnih podvigov!

Več →


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 06.12.2021.
Bizarna poigravanja slučaja komedijanta...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Sva lica slobode“ Predrag Đurić;
  izdavač Studentski kulturni centar
  Novi Sad, 2021.

   Predrag Đurić (1974), scenarista, kritičar, teoretičar, izdavač i propagator 9. umetnosti, predstavlja se znatiželjnim čitaocima omnibus strip albumom „Sva lica slobode“, koji je, ove godine, objavio Studentski kulturni centar Novi Sad, pod uredničkom palicom Jovana Gvera. Između korica nalazi se 20-tak kratkih stripova za koje je Đurić napisao scenarija a slike su potekle iz pera i četkica desetak crtača (najčešći je Vlado Nikolovski) različitih generacija, senzibiliteta i likovnih tehnika koji variraju od precizne realističnosti do karikaturalnosti i „novoprimitivističkog“ crteža.

   Četiri segmenta knjige („Priče sa divljeg Istoka“, „Sva lica slobode“, „Linije fronta“, „A san šta je?“) otkrivaju sudbine ljudi u različitim epohama (od XVIII veka do danas i u bliskoj budućnosti) i na različitim prostorima, prevashodno na ravnici Panonske nizije ali i u savremenim megalopolisima. Među protagonistima stripskih vinjeta nema klasičnih junaka, sve su to obični ljudi čije se svakodnevno trajanje menja ili prekida zbog ratova. Među takvima ima i onih osetljivijih na okruženje, sklonijih introspekciji, umetnosti, artikulisanju svog jada u citiranim stihovima („Čovek peva posla rata“ Dušana Vasiljeva, narodna „Kad mi pišeš, mila mati“); oni, nevešti u surovim nadmetanjima sa nevoljama, kao da su predodređeni za stradanja ili primorani na bekstvo iz rodnog kraja. Stradalništvo, bez obzira na vreme i mesto, žigoše postojanje, trajanje i nestajanje ljudi na ovim ravničarskim prostranstvima.

   Scenarista Đurić je, sem već pomenutih talenata i upornog aktivizma, slobodoumni humanista po ubeđenju i profesiji (lekar) i, pre, posle i iznad svega rečenog – mislilac. Neko ko odbija da ide pognut ispod zvezda, ko jeste (i želi da bude), kako to psihijatri kažu, „orijentisan u prostoru, vremenu i prema ličnostima“; na ovome insistira bez obzira što, u svetu ultimativnog neoliberalizma i agresivnog konzumerizma, takvo „orijentisanje“ nije poželjna odlika potrošača kao osnovne jedinke savremenog sveta (jer je samo onaj ko troši – bitan); u ne tako dalekoj budućnosti potrošačima će biti dozvoljeno da postoje-žive onoliko koliko svojim aktivnim i stalnim konzumerizmom opravdavaju bespovratno potrošenje prirodnih resursa - Đurić o toj perspektivi piše u jednom od stripova iz ove knjige. Kao samosvesni tragalac za istinom/stvaralac, on je uspeo da sagleda naše vreme kao i vremena koja su mu prethodila odnosno da zaviri i u „lik stvari koje će doći“. U njegovim pričama/vinjetama ukazali su se obrisi usuda koji prati generacije svih koji su svoje živote provodili u ravnici. U protekla tri veka (koliko, približno, obuhvataju priče iz ove knjige) među oranicama i močvarnim baruštinama smenjivale su se države, vojske i ratovi, uništavajući ono što je teškom mukom sticano da bi se ishranila porodica. Regrutacije, vojne obuke, bitke, patnje, rane i pogibije jedini su izvesni događaji u dugom nizanju decenija. Periodi mira tek su vreme potrebno da se ožale poginuli, zaleče rane i sakupi snaga za novi sukob. A upražnjena mesta u stroju zauzeće novostasali, golobradi momci koji ništa od istinskog ljudskog života nisu doživeli a mnogi to nikad i neće. Sa opšte slike fokus se pomera na pojedince i njihova stradanja i tragedije odnosno na bizarno poigravanje „slučaja komedijanta“, kakvo je mimoilaženje vojnika koji se jadaju jedan drugom sa redom osuđenika na streljanje, pomenutih samo po imenu, prezimenu i zanimanju jer rat briše sve drugo što ljude upravo čini – ljudima, bilo da su civili ili vojnici.  Kako rat izmešta životnu kolotečinu (da se ona nikad više ne vrati u svoje tokove), tako dobrovoljni, nedostatkom perspektive iznuđeni, odlazak savremenih (samo)prognanika menja njihovo okruženje i uvodi ih u drugu sredinu koja nudi nasušno potrebni osećaj sigurnosti i dostojanstva. No, ovaj iskorak ima svoje tamno lice: problem (ne)uklapanja i (ne)prihvatanja od domaćina odnosno teško zarastanje ožiljka nanetog odlaskom. Đurić je jedan od retkih ovdašnjih autora koji su bolno uverljivo opisali traume naših savremenih emigranata nevoljnika.

   „Sva lica slobode“ sadrže niz uznemirujućih vinjeta o dubini potrebe za dosezanjem i potvrđivanjem ljudske slobode i dostojanstva ali i o nemilosrdnom obruču stradanja, patnje i smrti koji neprestano guši ove težnje. Razapeta i rastrzana između slavljenja ljudskosti i prepoznavanja svakovrsnog zla koje čovek nanosi čoveku, ova knjiga zaslužuje punu intelektualnu i emotivnu čitalačku pažnju.

(„Dnevnik“, 2021)
Objavljeno: 03.12.2021.
Izvankultura...      Autor: Đorđe Milović
  ...u nastavcima.

   Može li nešto biti izvan kulturne matrice? Izvan tela kulture? Naravno ne može. Ono što bi bilo izvan kulture, bilo bi ono nemoguće. Nevidljivo. Nalik licu stripa, na primer.

   Strip je, jasno mi je konačno,ono nemoguće. Nepostojeće. Neostvareno. Nemišljeno. Neosvešćeno. Nesaznato. Neetablirano. Isprano. Novcem Zaprljano. Zagađeno. Sklonjeno. Spaljeno. Nestvoreno, Zamućeno. Tobož jasno. Zabavno. Atraktivno. Bezopasno, Ilustrativno, Svet mašte, Skrajnuto...

   Originalnost, kao apsolutna, nužno bi bila neprimećena. “Ne možete zamisliti goru kaznu, ako bi tako nešto bilo fizički moguće, nego pustiti čoveka u društvo, a da ga nijedan član tog društva ne primećuje“, pisao je svojevremeno Viljem Džejms. Mogu li ja strip biti nesrećniji? Ja koji sam toliko ulagao u slobodu kao preduslov smislenog postojanja svog sebstva. Smislom među smislom mnogih. Sanjao sam otvorenih očiju među retkim palim bićima ljudskim. Uvek sam među svetinom. Izdvojen iz gomile onih koji svoju snagu crpe iz nje. Koliko čežnji i neostvarenih snova među onim u čelik ostvarenim. U novac i fabrike i kapital. Među robovima raznolikih iluzija hodim i danas sam “zagledan u daljinu“. Naslov je jednog od onih strip ostvarenja koji nisu na vrhu top liste najprodavanijih.

   Ja, Strip, sam  postao roba. Zavisan najpre od tržišta. Ne svojom zaslugom tamo sam gde nisam. Pretvaram se da se slažem sa bolesnim od prosečnosti i normalnosti. Da mi nije do suza tamo gde se većina smeje i da mu nije do smeha tamo gde većina plače. Pretvara se da se ne pretvara da mu smeta prosečnost „dobrih” i „loših“. Da je Neko ko je igrao ulogu Nikog silom prilika. Neko ko se potpisivao imenom za koje nije verovao da je njegovo, ali koje ipak nastojao da ga, iz table u tablu, iz stripa u strip, ipak zavoli. Iz samo njemu znanih razloga. Medijskom slikom Unižen, neshvaćen, naizgled voljen i ograđen provincijskom psihom gomile. Neko ko se neprestano žali da ne može da diše u lokalnoj močvari dakako ustajaloj. Od predrasuda, unapred progutanih slika, hrane osrednjih, predvidljivo unakaženih bolešću zvanom normalnost. Unakaženih postojećim obrascima palanačke smrti svake lucidnosti. Nemogućnosti svog raznolikog postojanja. Svoje neostvarenosti. Neko ko piše crtanjem i vice versa. U svetu lažno živih. Tobož budnih. Ljubaznih i punih razumevanja. Nasmejanih. Zaljubljenih u život. Ili u ono što se tako naziva. Pretvara se da nije koji jeste od kada zna za sebe.

   Dati se književnosti u Kišovo vreme bilo je već suludo. Dati se stripu,njegovoj prirodi, u digitalno vreme jeste potpuno nezamislivo. Teško, retko, nezahvalno. Da to ne bi bilo, mora se, čak i ono, potčiniti, prilagoditi poznatim okvirima. Za sve slične fenomene originalnog već je ustanovljena scena ili platforma. Prigodni  kanal  koji može biti čak i sa nalepnicom avangardnog. Pripremljenom već na aktuelnim lokalnim akademijama i fakultetima. U skladu sa čitavom strukturom društvene hijerarhije, standardizovane okorelosti umetnosti ili kakofonije pod maskom tolerancije i slobode izbora.

   Strip autori preinačeni u najamnike nisu ni avangarda ni alternativa ni meinstrim kulturnog establišmenta. Često, suviše često, nisu čak ni fusnota pop kulturnog vokabulara. U svetu digitalne estetike i etike status fusnote kulture postao je teško dostižan.

   U kulturi kao „odvojenoj sferi” (Gi Debor) strip kao odvojena sfera odvojene sfere možda dobije tu čast da postane deo odvojene sfere. Za to vreme ostaje mu da i dalje igra ulogu teorijski neosvešćenog fenomena izvankulture. U nastavcima.

Objavljeno: 02.12.2021.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ... Wild West #1.

PREDSTAVLJAMO VAM SERIJAL POSVEĆEN PRAVIM LEGENDAMA DIVLJEG ZAPADA! OVO JE PRIČA O TOME KAKO JE KALAMITI DŽEJN POSTALA NAJPOZNATIJA ŽENA DIVLJEG ZAPADA I KOJA JE NJENA VEZA SA JEDNAKO ČUVENIM DIVLJIM BILOM HIKOKOM!

„WILD WEST“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

Serijal „Wild West“ posvećen je slavnim junacima Divljeg zapada, ličnostima većim od života kojima je bio ispunjen taj svet bez boga i zakona, istovremeno u nestajanju i nastajanju...

Nakon Građanskog rata, Amerikanci su, bili nezaustavljivi u želji da dospeju na Zapad. Za neke, ta prostrana teritorija značila je novo bogatstvo, otvarala je nove mogućnosti. Železnica, koja je uporno napredovala, neke od njih je obogatila. S druge strane, neki su zaradu pronašli prodajući tela onih manje taličnih.

U jednom bordelu u Omahi razne sudbine prepliću se u nasilnom sukobu koji mnogi neće preživeti.

Ovo je neverovatna priča o pravim legendama Divljeg zapada, o Marti Kanari, koja će ostati upamćena kao Kalamiti Džejn, najpoznatija žena Divljeg zapada, i o Divljem Bilu, ratnom veteranu, lovcu na glave i odmetniku.

Glori i Lamontanj stvaraju vestern koji je u najboljoj tradiciji frankobelgijskog stripa o Divljem zapadu, „Bluberija“ ili „Komanče“, samo što je sada sve još ozbiljnije, surovije i realističnije. Drugim rečima – u skladu sa sadašnjim vremenom.

„WILD WEST“ 1 na Letećem je startu u striparnicama „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu i TC „Kalča“ u Nišu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.200 dinara, od srede,  01. decembra, do nedelje, 5. decembra 2021. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

 

Objavljeno: 01.12.2021.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.