naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Novo izdanje...      Press: Barbatus
  ...Kozmički otpad.

   Ive Svorcina poznat je kao Marvelov kolorist, nominiran za Eisnera. Krešimir Biuk poznat je kao super tip, koji usput crta stripove, a ponekad ih piše za druge. Od danas su poznati kao autori Kozmičkog otpada.

   KOZMIČKI OTPAD

   "Šarmer, kicoš, mafijaški boss prekršio je mafijaško pravilo ubivši krivu osobu. Ako si neposlušan, više im ne trebaš. Ono što ti više ne treba, bacaš u smeće. Takva su pravila mafije bila u prošlosti. Takva su u sadašnjosti. Kakva li su u budućnosti?"

   Neponovljivi Krešimir Biuk napisao je scenarij, a Ive Svorcina nacrtao kozmičku sagu o mladom mafijaškom bossu Yvesu Sortinu. Ovdje pročitajte prvo poglavlje!

   Dimenzije: 212 × 292 mm
   Stranica: 72
   Tisak: u boji
   Cijena: 120,00 kn / 15,93 €

   www.facebook.com/barbatus.stripovi

   U subotu 03.12.2022. u 18:00, u knjižari Torpedo Comics Zagreb, Krešimir Biuk i Ive Svorcina crtat će i potpisivati za publiku svoj novi album Kozmički otpad.

   Album će se se moći kupiti po akcijskoj cijeni od 96,00 kn.

   Također potpisani primjerci moći će se kasnije naručiti i preko webshopa Torpedo Comics Zagreba.

Objavljeno: 29.11.2022.
Strip-knjiga „Grička vještica”...      Autor: Veljko Krulčić
  ...promovirana i u Zagrebu.

   Nakon čakovačke, beogradske (na 19. Međunarodnom festivalu stripa u SKC-u) i sarajevske, knjiga stripa „Grička vještica“ – izdanje sarajevskog udruženja „Više od stripa“ – promovirana je 25. studenog konačno i u Zagrebu, mjestu gdje je strip prije punih šezdesetak godina i nastao, a i gdje se u cjelosti odvija njegova radnja.

   Mjesto promocije je bila Galerija Klovićevi dvori - isto mjesto, čak i isti, drugi  kat na kojem je Andrija Maurović prije 36 godina prvi put s originalima svojih djela uopce bio izlagan u nekom od muzejskih prostora (za neupucene, riječ je o retrospektivnoj izložbi "Strip u Hrvatskoj 1867. - 1985." kustosa Veljka Krulčića i Darka Glavana).

   Inače, u Klovićevim dvorima, tadašnjem Muzejskom prostoru kao dodatni bonus samoj izložbi su bile održane promocija prvog toma „Istorije jugoslovenskog stripa“ Slavka Draginčića i Zdravka Zupana; knjige „Strip, poreklo i značaj“ Svetozara Tomića (obe knjige je izdao novosadski „Forum“), ali i monografije „Maurović“ nakladničke kuće „Istarska naklada“ iz Pule i autora Veljka Krulčića.

   Dvorana u Klovićevim dvorima u petak navečer je bila ispunjena skoro do posljednjeg mjesta.

   Došli su brojni poklonici majstora, znatiželjnici (oba spola) i stripofili. Spomenimo neke: Želimir Kosovic, Goran Duplančić, Raul Švarc, Slaven Gorički, Davor Đurinic,  Branka i David Ivić,  Ana Filep, Zlatko Grgic, Natalija Popovska, Zoran Lozinski, Veljko Mihalic, Marko Fančovic, Hrvoje Prčic, etc, etc...

   Nažalost, najmanje je bilo novinara – primijećena je bila tek kolegica iz "Večernjeg lista", na čijim je stranicama „Grička vještica“ i premijerno izlazila svakodnevno od 30. prosinca 1960. do 30. lipnja 1962.

   Promociju „Gričke vještice“ je stručno i elokventno vodio povjesničar umjetnosti prof. Frano Dulibić, profesor na Filozofskom fakultetu, stalni suradnik časopisa „Bosona“.

   Književnik i publicist Miljenko Jergović je nadahnuto govorio o književnom predlošku, Neugebauerovoj scenaristickoj obradi, odnosno prilagodbi, te Maurovicevoj crtačkoj imaginaciji.

   Istaknuo je i bliskost, pa i "povezanost" koju nalazi u stripovima Maurovića i Danijela Žeželja...

   Veljko Krulčić se u svom izlaganju brzopotezno dotakao niza "memorabilija" i "štikleca" vezanih za strip, njegove autore i stripovsku kulturu u nas.

   Posebno je istaknuo kako je strip „Grička vještica“ imao takvu sudbinu da su ga 95 posto onih koji su pisali o majstoru u proteklih pola stoljeca - ili preskakali ili ignorirali u mjeri da se mogao steći dojam da taj strip gotovo i ne - postoji, odnosno da je - nevažan!!!

   Navodeći kako je za vizual knjige zaslužna Melina Mikulić, Krulčić se prisjetio da je gdja Mikulić svoju prvu naslovnicu nekog strip izdanja oblikovala prije točno 30 godina – radilo se o knjižici stripa malog formata "Miškecove zgode i nezgode" Waltera Neugebauera (prvom naslovu biblioteke „Zagreb u stripu“) u izdanju „Azura“.

   Alija Balta, alfa i omega ovog kapitalnog izdanja, je pričao o svojem prvom susretu sa samim stripom, 1963. u "Strip-Stripu", te svom višegodišnjem angažmanu na restauraciji stripa iz novina.

   Najprije za matični časopis "Bosona", kasnije za knjigu.

   Walter Neno Neugebauer, sin scenariste Norberta, uz pomoć matrice otpjevao je četiri pjesme (u trima mu je tata autor stihova), te se kao živući suvremenik i svjedok vremena prisjetio svojih tinejđerskih odlazaka s tatom Zagorki (najvažnije su joj bile mačke, da budu nahranjene - kaže) i Mauroviću...

   Da rezimiramo: po općem mišljenju promocija knjige  opsega skoro tristotinjak strana „Gričke vještice“, s brojnim tekstualnim prilozima (čiji su autori Midhat Ajanović, Zoran Đukanović, Krulčić, Marko Fančović i Alija Balta), se pretvorila u “strip-večer za dugo pamćenje“...

Objavljeno: 28.11.2022.
Razgovori o stripu... (44)      Autor: Predrag Đurić
Bogdan Ljubičić Pink/Pikaso je rođen 1954. godine u Novom Sadu. Živeo je na Podbari, zatim u Veterniku i na Detelinari, a početkom 1990-ih seli se u Kać, gde i danas živi. U rodnom gradu je završio firmopisački smer u srednjoj školi „Svetozar Marković“. Radio je u raznim novosadskim klubovima i diskotekama i na Televiziji Novi Sad, da bi tokom osamdesetih godina prošlog veka intenzivno radio za Dnevnik, prvo na ilustracijama za naslovne strane Zlatne serije i Lunovog magnus stripa, a zatim na strip-serijalu Lun kralj ponoći. Jedan je i od autora jugoslovenskog Velikog Bleka. Zatim prelazi u Izdavačku delatnost i ilustruje „pisane“ roto-romane. Tokom devedesetih godina najviše vremena provodi u Solunu. Danas se bavi slikarstvom.
  Intervju: Bogdan Ljubičić - Pink

Otkud nadimci Pink i Pikaso?
Bogica, Pink, Pikaso, Teo i Sedoni – redosled pseudonima kroz život. Nešto iz detinjstva, nešto iz Grčke.

Čega se najradije sećate iz detinjstva?
Najlepše sećanje i jeste detinjstvo!

Kada ste se prvi put susreli sa stripom i koje stripove ste voleli kao mladi?
Još pre osnovne škole. Otac mi je kupovao stripove, jer nije bilo televizije. Tarzana, Čeličnu Pandžu, Zenit, Politikin zabavnik, itd.

Kada ste i kako počeli da se bavite stripom?
Kao firmopisac, dosta smo crtali. Išli smo na praksu često. Ja sam imao sreću da sam upoznao Velickog koji je radio plakate za sve bioskope u gradu, a atelje mu je bio u bioskopu Zvezda. Tamo je sad Apolo centar. U to vreme imali smo šest bioskopa u centru Novog Sada.
Velicki je znao da ja baš ne volim da pišem slova, jer mi je to bilo dosadno, zato mi je uvek ostavljao mesta za crtež. Kasnije sam prešao na TV Novi Sad. Tu sam naučio nešto što mi je kasnije pomoglo u radu na stripu – polutotal, total, zum, skraćenje, perspektiva, itd.
Posle toga jedan moj prijatelj mi je ponudio posao. Crtao sam maturske panoe za srednjoškolce. To je bio sezonski posao.
Kad sam se preselio u predgrađe – Veternik, tad je sve počelo. Sticajem okolnosti upoznao sam Marinka Lebovića, koji je već uveliko radio u Dnevniku. Odneo sam mu desetak mojih ilustracija. Bio je nekoliko godina mlađi od mene i još kvadriplegičar. Gledajući moje ilustracije, a ja sam bio ponosan na njih, rekao mi je da ja – pojma nemam! Zatim mi je pokazao gde grešim, kako da popravim, kako sam sebe da kontrolišem i još korisnih saveta. Bilo je to teško čuti. Nekoliko meseci sam crtao uz njegovu kontrolu, barem jednom nedeljno.
Kada sam saznao ime glavnog urednika, otišao sam u Dnevnik. To je bila redakcija Pan Art. I tako je sve počelo. Prvo sam počeo sa prednjim ilustracijama Mister Noa, Teksa Vilera, Komandanta Marka, Malog Rendžera, Kapetana Mikija, itd. Zatim sam tek kasnije uradio Luna, a još kasnije Bleka. Ali je sve to isprekidano drugim poslovima – ilustracije za pedagoške knjige, dečje bajke i slikovnice. Kasnije sam prešao u Redakciju pisanih izdanja. Tu sam osmislio lik detektiva Hejzija, radio isključivo na Lunu kralju ponoći, vesterne i reklame za Frankfurt – table stripa u olovci. Uskoro je izbio građanski rat i Dnevnik se raspao.

Prema scenariju Miodraga Milanovića nacrtali ste epizodu Luna kralja ponoći „Amfiteatar smrti“. Kako se sećate rada na ovom stripu? Da li ste uradili još neke epizode ovog serijala, po čijem scenariju i kako su se zvale?
Osećao sam veliko uzbuđenje. Uradio sam samo tu epizodu.

Prema scenariju Svetozara Obradovića nacrtali ste epizodu Velikog Bleka Potonulo blago. Kako se sećate rada na ovom stripu?
Kada sam dobio scenarija od našeg najboljeg scenariste Toze, odlučio sam da promenim stil crtanja. U to vreme sam voleo Rudi Nebresa. To je baš bio izazov za mene. Nisam baš doslovce uspeo da ga skinem.

Da li ste radili na još nekim epizodama Velikog Bleka? Da li se sećate po čijem scenariju i kako su se zvale?
Ne.

Posebno ste poznati po velikom broju naslovnica za Dnevnikova izdanja. Kako je došlo do toga?
Već sam rekao da sam iz Pan Arta prešao kod Milorada Predojevića u Redakciju pisanih izdanja, gde sam radio prednje ilustracije u boji. Strip me je uvek sprečavao da pokažem šta znam, sve zbog scenarija. A ovde sam imao slobodne ruke. U stripu je trebalo znati kada stati zbog štampe.

Osim stripa o Lunu kralju ponoći i Velikom Bleku, da li ste nacrtali još neke stripove?
Nešto sam radio u sarajevskom Zabavniku, za zagrebački Vjesnik, prema sopstvenom scenariju, ali se ne sećam šta, jer je bilo davno.

Šta se desilo s Vašom karijerom nakon raspada Jugoslavije?
To je duga priča! Posla nije bilo, jedina je šansa bila pobeći iz zemlje. Neke moje kolege radile su za Italijane, Francuze, Dance. Snašli su se ljudi. A ja sam mogao zbog vize ili u Tursku ili u Grčku. Otišao sam u Solun. Prvih meseci sam se mučio dok nisam saznao šta vole. Oni su poluobrazovani i pate od romantike. Onda je krenulo kao po loju. Živeo sam dobro jer sam dosta zarađivao i to godinama.

Pre petnaestak godina, u okviru izložbe skulptura konja u centru Novog Sada, bila je zapažena Vaša skulptura, urađena sa motivima Velikog Bleka…?
Uradio sam četiri konja po Marvelu, nisu imali veze s Blekom! Zatim sam se vratio iz Soluna na zahtev vlasnika konja, jer je hteo izložbu krava. Uradio sam mu sedam ili osam krava uz pomoć mojih sinova. Mislim da se to može naći na internetu. Posle sam se vratio u Solun.

Da li ste tokom poslednje tri decenije pokušali da se vratite stripu?
Naravno, ali od pedeset kuća mi se nijedna nije javila. Vladalo je rasulo. Bilo je posla, ali džaba.

Da li pratite strip-dešavanja u zemlji i inostranstvu?
Naravno, iako je teško doći do tih časopisa. Mnogo su mi draži filmovi Marvela ili D.C.-ja koji mi nedostaju, Osvetnici, Ajronmen, Spajdermen, Betmen i ostali.

Kako danas gledate na svoju karijeru strip-crtača?
Bilo je lepo dok je trajalo.

Ko su bili Vaši najvažniji uzori u stripu?
Asteriks i Obeliks.

Da li i danas čitate stripove i koje?
Ne čitam, jer me i ne interesuje ko ih je crtao.

Čime se danas bavite i kako provodite vreme?
Bavim se klasičnim slikarstvom.

Objavljeno: 27.11.2022.
Strip: Noćni sud (231)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 27.11.2022.
Kadrovi komunikacije: Juriš (13)      Autor: Simon Vučković

Objavljeno: 27.11.2022.

Bolne rane iz prošlosti...      Autor: Dušan Pavlović
  ...i zaboravljeni ožiljci.

   Koliko hrabri morate da budete da se prihvatite rada na strip serijalu na kome su radila neka od najvećih svetskih i domaćih imena devete umetnosti? Od kada se 1929. godine pojavio prvi kaiš Tarzana, na njemu su radili Hal Foster, Bern Hogart, Den Beri, Ras Maning, Džon Bjušema, Hoze Ortiz i Bane Kerac. Svako je ostavio svoj pečat. Počinjati rad na Tarzanu 2020. godine, značilo je preskočiti tešku prepreku pronalaženja nečeg specifičnog što može da vas izdvoji od slavnih prethodnika. Stevan Subić je uspeo. Epizoda Tarzana koju je nacrtao prema uvodnoj priči Edgara Rajsa Berouza Tarzan, gospodar džungle (iz 1912. god) izdao je za naše tržište beogradski Makondo na velikom formatu (320x240 mm) u prevodu Branislava Glumca. Epizoda je premijerno objavljena za francusku kuću Soleil u 24. marta 2021. godine. Sama epizoda ima 80 strana, dok se na dodatku od 15 strana nalazi galerija Subićevih crteža Tarzana.

   Tarzan je strip za široke narodne mase, pravljen po šablonu. Počeo je da izlazi u kaiševima u američkim novinama. Polovinom veka je počeo da se crta kao franšiza. Izdavačka kuća dobije ekskluzivno pravo na nekoliko godina i tada samo ona može da ga crta. Tokom sedamdesetih franšizu su imali DC Comics i Marvel. U periodu 1982-1990. franšizu je imala jugoslovenska, tj. srpska agencija Forum Marketprint iz Novog Sada. Napravljeno je oko 100 epizoda (svaka po 16 strana).

   Kao i svaki strip koji se proizvodi industrijski, i Tarzan ima neka pravila i šablone od kojih crtači ne smeju da odstupaju. Stevan Subić (rođen u Zrenjaninu 1982. god) već je pokazao da s ovim može da izađe na kraj. (Početkom ove godine Makondo je objavio njegovu epizodu Konana.) U Tarzanu Subić briljira. Iz karaktera izvlači mračnije i surovije karakteristike koje od Tarzana prave drugačiji lik od onog kakvog smo čitali u kaišima Fostera ili Maninga, ali i domaćih autora, koje je prevodio Bane Kerac. Kod Subićevog Tarzana primećuje se ono mračno, životinjsko i divlje, koje karakteriše Hogartov ili Ortizov crtež. Sasvim logično, najpreciznije je osobenost Subićevog crteža primetio i izrazio scenarista Kristof Bek (sa Subićem radio na Konanu), koji je napisao kratak uvod za ovu epizodu: „Kada crta Tarzana ili Konana, pod kožom osećamo muskulaturu, napetost, iščašenja, još uvek bolne rane iz prošlosti, zaboravljene ožiljke“.

   Kako smo napomenuli na početku, treba biti posebno hrabar da se upustite u stvaranje lika na kome su pre vas radili crtači svetskog kalibra. Subić nastavlja da pokazuje tu hrabrost. DC Comics je 25. oktobra objavio prvu epizodu Betmena na kojoj je Subić radio zajedno sa glumcem Polom Denom, koji je pisao scenario. Planirano je šest epizoda serijala pod nazivom „The Riddler: Year One“. Nadamo se da domaći izdavači već pripremaju srpsko izdanje Subićevog Betmena.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 19.11.2022. str. XI]
Objavljeno: 25.11.2022.
Dobar dan, Punpune!...      Press: Laguna
  ...Prva manga u StarWay ediciji!.

Laku noć, Punpune 1
Inio Asano

Kategorije: Tinejdž / Manga i strip / StarWay
Format: 13x20 cm • Broj strana: 224 • Pismo: Latinica • Povez: Mek • Prevodilac: Adrijana Miladinović

https://www.laguna.rs/n5713_knjiga_laku_noc_punpune_1_laguna.html

Laku noć, Punpune priča o odrastanju običnog klinca u gradu kao i svakom drugom. Njegova porodica je disfunkcionalna, nije najbistriji ni najmarljiviji đak i jedino što mu ide od ruke je što može da razgovara sa Bogom kada god to poželi. Ipak, sve to će se promeniti kada u njegovo odeljenje dođe Aiko, a iz njegovog doma odu roditelji.

Punpun želi da osvoji Nobelovu nagradu i spasi svet.
Punpun želi da se njegovi ne svađaju toliko.
Punpun želi da se dopadne svojoj simpatiji.
Pazi šta želiš, Punpune.

Laku noć, Punpune je uspeo ono što su retki planetarno popularni serijali doživeli, a to je da prevaziđe svoju nametnutu ciljanu publiku (tinejdžeri i mladići) i postane manga van žanra, manga iz koje mladi upijaju i uče dok se stariji podsećaju i prihvataju.“

– Aleksandar Nešić
Objavljeno: 25.11.2022.
Strop #5...      Press: mcn
  ...i X "potomak".

Dobro jutro!

Jer jutro je fakat dobro: stigli smo kašnjenje prošlog broja tako da ovaj izlazi cigla tri mjeseca nakon prošlog, točno godinu dana nakon pretprošlog, dakle - na vrijeme!

Slavi se, nego što nego se slavi! No, to nije sve! Osim što je na vrijeme, ovaj broj je i deblji! Uz standardnu postavu i redovitog gosta (u ovom broju to je Goran Duplančić) petobljetnicu obilježavamo s osam stranica više na kojima ćete naći stripove Ivane Geček i Jana Škrinjara!

No, ni to nije sve! Osim što je na vrijeme i deblji, ovaj broj je i skuplji! Želite li podržati tiskanje naše petice, to će vas stajati 40 kuna - uplatite ih, molim, na HR0324840083230716245 (RBA, Darko Macan, Zagreb, model 99).

No, ni to nije sve! Osim što je na vrijeme, deblji i skuplji, ovaj broj ima i potomka! Malo, preslatko knjižuljče X krcato mutantskim fanartom Roberta Solanovića. Taj, nadamo se, prvi sveščić edicije SPORT možete podržati sa svega 20 kuna.

Uplata na isti račun. Nedostaju li vam raniji brojevi STROPA ili za Božićne darove tražite neko od ranijih divot izdanja (knjige Scotta McClouda ili monografiju o Edvinu Biukoviću), pustite mi mail na thedarkomacan@gmail.com, pa ćemo se dogovoriti. Oni koji su mijenjali poštansku adresu, koji bi STROP radije osobno ili kioskom preuzeli ili, nedajbože, odustali od primanja ovih obavijesti, neka se obrate na istu adresu. Hvala na pozornosti i podršci!

A sad ... u nova kašnjenja!

Objavljeno: 24.11.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Fortnite x Marvel: Nulti rat, Spajdermen enciklopedija i Čelični alhemičar 2!

SVETSKA PREMIJERA!

„FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.200 dinara!



MARVELOV UNIVERZUM SUDARA SE S FORTNAJTOM!

Žitelji iskonskog bojnog polja zvanog Ostrvo vode beskrajni rat – a samo jedan predmet možda može da preokrene njegov tok: kristalizovani fragment Nulte tačke koji je bačen u Marvelov univerzum! Spajdermen, Vulverin i Šuri udružuju se s nekoliko boraca iz Fortnajta ne bi li ušli u trag toj neuhvatljivoj Nultoj krhotini. 
Dok se potraga širi od Vakande do Divlje zemlje, pa i dalje, mogu li je pronaći na vreme da speče katastrofu? 
Junaci iz obe stvarnosti uključuju se u sukob protiv Izmaštanog reda –  ali imaju li šanse da izbegnu usud kada se Marvelov
najopasniji zlikovac ustremi na Krhotinu?

JEDINSTVENI DIGITALNI KOD* ZA FORTNITE KOZMETIČKE ARTIKLE NALAZI SE NA SAMOM KRAJU STRIPA.

„Uzbudljiva priča koju svi obožavaoci mogu da isprate i u njoj uživaju.“ – COMIC WATCH
Objedinjuje FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT #1–5, iz pera Kristosa Gejdža,  Donalda Mastarda, Serđa Davile, Hosea Luisa, Šona Parsonsa i Edgara Delgada.
Sadrži i specijalnu bonus priču FORTNITE X MARVEL – RAT ZA RASKRŠĆE SVETOVA: TOR, iz pera Donija Kejtsa i Grega Lenda!
*UKOLIKO JE SA PRIMERKA SKINUTA ZAŠTITNA FOLIJA, ČAROBNA KNJIGA NE GARANTUJE ZA VALIDNOST KODA!

Prelistajte ovo izdanje.

„FORTNITE X MARVEL: NULTI RAT“ na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.200 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

UPOZNAJTE VIŠE OD 200 LIKOVA IZ ŠEST DECENIJA DUGE ISTORIJE SPAJDERMENA!

„SPAJDERMEN: ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.540 dinara!

Dragoceni vodič kroz najvažnije likove iz spajderverzuma, nudi detaljne opise više od 200 Marvelovih heroja i negativaca.
Prepuna sjajnih crteža i ključnih podataka o istorijatu, sposobnostima i nivoima moći svakog lika, ova ultimativna enciklopedija sadrži sve što treba da znate čudesnom Mrežonji i njegovim prijateljima i neprijateljima!

„SPAJDERMEN: ULTIMATIVNA ENCIKLOPEDIJA“ na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.540 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.839 dinara, a u ostalim knjižarama 2.299 dinara.

NE PROPUSTITE EPSKU PUSTOLOVINU KROZ JEDINSTVEN SVET ALHEMIJE!

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 2 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Edvard i Alfons Elrik prekršili su najvažniji zakon alhemije i za to su platili surov danak. Da bi ispravili grešku, kreću u epsku pustolovinu širom Amestrisa, militarističke države u kojoj je alhemija deo svakodnevice. Jedino što im uliva nadu jeste legenda o kamenu mudrosti. Međutim, put do njega popločan je opasnostima koje sežu duboko u prošlost.
Potraga za kamenom mudrosti dovela je Eda i Ala u Istočni Grad, gde će pokušati da saznaju više o transmutaciji živih bića od Šoa Takera – Alhemičara tkanja života. Međutim, širom zemlje dešavaju se serijska ubistva državnih alhemičara, a počinilac je Edu za petama.
Višestruko nagrađivana manga Čelični Alhemičar Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje.

„ČELIČNI ALHEMIČAR“ 2 na Letećem je startu od srede, 23. novembra, do nedelje, 27. novembra 2022. godine, u klubovima čitalaca Čarobne knjige u Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Beogradu počinje sa radom 5. decembra, a u Nišu 8. decembra. Svi naslovi koji se pojave na Letećem startu ove i naredne dve srede imaće ponovljen Leteći start tokom Novogodišnje stripomanije!

Objavljeno: 24.11.2022.
Kapitalna izložba „Od Nevena do Betmena“...      Press: USUS
  ...u Novom Sadu — Evropskoj prestonici kulture.

Kapitalna izložba  „Od Nevena do Betmena“ još samo sutra u Novom Sadu — Evropskoj prestonici kulture
Novi Sad je oduvek bio grad devete umetnosti, gde su počeli neki od danas svetski poznatih crtača stripa. Današnju Evropsku prestonicu kulture zato stavlјamo rame uz rame sa evropskim tokovima stripa, i to u Distriktu, nekadašnjoj industrijskoj zoni grada i simbolu alternativnih kulturnih tokova. Tu okuplјamo poznate tvorce ove umetnosti reči i slike i igramo se sa drugim bliskim formama.

„Od Nevena Do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“
Izložbu stripa „Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“, koja se realizuje u okviru celine Grad stripa, programskog luka Druga? Evropa, mogli ste da pogledate od 21. oktobra. u Kreativnom distriktu, u objektu broj 5 u četiri galerije istovremeno.

Postavka je otvorena još sutra, u utorak, 22. novembra, od 13 do 20 časova.
Izložba, a uskoro i štampana i elektronska monografija i Internet postavka, posvećene su retrospektivi nastanka i razvoja stripa sa akcentom na srpski strip u evropskom i svetskom kontekstu i tematski pokrivaju istoriju srpskog stripa kroz sledeće odelјke: Proto-stripovi (praistorija i rana istorija), Vizuelno pripovedanje srednjeg veka (sekularno i sakralno), Platinasto doba (1860–1931), Zlatno doba (1932–1941), Mračno doba (1941–1951) Srebrno doba (1952–1970), Bronzano doba (1971–1990), Gvozdeno doba (1991–2011), Silicijumsko doba (danas) i Novi Sad – prestonica stripa.

Izložba u brojkama
Izložba je kulturološko-informative prirode i jedna je od najobimnijih i najkompleksnijih postavki u istoriji vizuelnog pripovedanja Istočne i Srednje Evrope.
• 706 reprodukcija tabli stripova od preko 1.000 crtača, scenarista, urednika, kaligrafa, kolorista i drugih stvaralaca
• 1229 reprodukcija ilustracija, crteža i segmenata domaćih stripova
• 114 animacija proizašlih iz domaćih stripova (od čega 14 napravlјenih za potrebe izložbe)
• 628 generisanih fajlova u kombinaciji sa kvadratima domaćih stripova
• oko 6.000 posetilaca

Umetnički i produkcijski tim izložbe
Produkcija Studija "Furuna Crafts", Novi Sad,
po likovnom konceptu Studija za dizajn „Santa2G“

Umetnički direktor, likovni kustos i glavni producent:
Đula Šanta
• Priprema i obrada grafičkog materijala: Svetlana Šanta, Branko Đukić, Danijel Babić, Čila Šanta
• Animacija "Dikana" Laze Sredanovića: Katarina Kovjanić, Darko Vuletić, Marina Stefanović. Model i rig: Sandra Kopčok
• Animacija stripa „Naš Gaja“ Uroša Predića i Jovana Jovanovića Zmaja: Mileta Poštić, Julijana Pavlović, Nina Škrijelј, Ana Radosavlјević, Mila Lukić. Clean up: Ana Radosavlјević
• Animacija žitijne ikone Svetog Jovana Vladimira: Vladimir Dimovski
• Stripske onomatopeje: Nebojša Mundžić i Čaba Polgar /Polgár Csaba/
• Video igra: Vukašin Anđelković i Miloš Fat /Fath/
• Interakcije i tehnička podrška: Predrag Joldić
• Tehnička postavka izložbe: Goran Despotovski i Danijel Babić
• Dežurni kustos: Adrijana Ujhazi /Újházi Adrienn/

Stručno-naučni tim
Projekat Centra za umetnost stripa i muzeja "Zdravko Zupan"
Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd,
sa partnerima

Inicijator projekta i koncepta: Nenad Savin
Autor projekta i naučno-istraživačke metodologije, glavni kustos: Zoran Stefanović
• Stručni i naučni saradnici: Žika Bogdanović (1932-2021), Lazo Sredanović (1939-2022), Vladimir Topolovački, Irina Antanasijević, Momčilo Rajin, Rastko Ćirić, Zoran Tucić, Rade Tovladijac, Boban Knežević, Radovan Popović, Branko Đukić, Dragana Kuprešanin, Nenad Petrović, Marija Ristić, Filip Stanković, Predrag Ikonić, Goran Dujaković, Simon Vučković, Slobodan Ivkov, Nebojša Vesović, Lazar Bodroža, Zoran Nikolić, Marko Stojanović, Kristijan Relić, Igor Marković, Goran Lakićević i drugi...
• Stručna vođenja: Zoran Stefanović i Nenad Savin

O izložbi
Izložba „Od Nevena do Betmena“ vodi vas kroz bogatu i dinamičnu istoriju srpskog stripa, od korena vizuelnog pripovedanja u srpskoj kulturi do modernog oblika. Ova istorija je predstavlјena kroz rad uglednih i nadarenih tvoraca, kroz teme u rasponu od humoristično-karikaturalnih do priča „većih od života“.
U prilici ste da upoznate 150 godina modernog stripa u Srbiji i sve pojave koje su mu prethodile ili ga pratile.
Predstavlјamo vam vizuelnu šetnju od epske poezije, narodnih priča, naučne fantastike, strave i užasa, superjunaka, melodrame, biografskih romana, istorijskih događaja, komedije, sve do apstraktnog, filozofskog i eksperimentalnog stripa.

Saznaćete (ako već niste znali):
• Da je naša potreba da se izražavamo pomoću vizuelnog pripovedanja postala deo glavnog toka naše kulture i tradicije još u srednjem veku, a vremenom joj se dodaje sve više teksta i pojavlјuju se preteče stripa koje su prerastale u poznatu formu, kako u svetu, tako i kod nas.
• Da smo u stripu, nesumnjivo uvek bili deo dinamičnog sveta u svakoj epohi.
• Kako je čika Jova Zmaj postao jedan od pionira stripskog izdavaštva i kako je privukao velike majstore slikarstva da crtaju stripove za njegov časopis „Neven“.
• Kako su rame uz rame kroz priče u slikama izmešani Lav Tolstoj, Henrik Sjenkjevič, Mark Tven, Aleksandar Puškin, Branislav Nušić, Čarls Dikens, August Šenoa, Laza Lazarević, Aleksej Tolstoj, Vilijam Šekspir, Jaroslav Hašek, Aleksandar Dima, Žil Vern, Mihail Šolohov…
• Kako su Francuzi u 1970–im saznali da neki od najvažnijih stripova njihovog detinjstva 1930–ih i 1940–ih dolaze iz Srbije / Kralјevine Jugoslavije, a ne iz Sjedinjenih Američkih Država.
• Da je put od bajki do superjunaka prilično kratak.
• Da je „Princeza Ru“ u svoje vreme dobila titulu najnadrealističnijeg stripa ikada.
• Šta se dešava posle ogrebotine zadobijene od mačke podvrgnute naučnom eksperimentu, kako se aktivira firtućka iz Osake, ali i ko je i šta je Skrapulonska bebica…
• Koliki je uticaj stripa na film i likovnu kulturu.
• Da su mogućnosti stripa neograničene u odnosu na najskuplјe filmske produkcije i da je jedina granica imaginacija stripskih autora.
• Zašto smo se uz stripove uvek dobro zabavlјali, smejali, plašili, maštali, brinuli, sticali nova znanja…

Pogledajte galeriju fotografija
http://www.usus.org.rs/21-najava/742-od-nevena-do-betmena-foto-galerija

Izvinjenje
Jedan manji procenat radova na plafonskim platnima nije imao istaknuto autorstvo, što je naknadno ispravlјeno. Organizatori se izvinjavaju kolegama za ovu nenamernu grešku.

Objavljeno: 23.11.2022.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...586. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripaSamonikli korov strip, broj 586:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/586

Objavljeno: 23.11.2022.
Škola crtanja sa Simonom Vučkovićem –...      Press: Izbor iz štampe
  ...poklon Gradske biblioteke osnovcima.

autor Biljana Noković

Dio „Novembra u biblioteci“ bila je današnja „Škola crtanja sa Simonom Vučkovićem“ kojoj su prisustvovali kako talentovani tako i zainteresovani tivatski osnovci a pridružili su im se mladi umjetnici sa vrlo uspješnih radionica u Podgorici, Budvi i Herceg Novom. Koliko je ovdašnja mladost zainteresovana za strip, Vukčević odgovara:

„Najviše stripova ima po Internetu i oni su sada svuda dostupni. Djeca se interesuju, doduše, ove nove generacije više vole web stripove. Ovdje sa nama je Matej Vučković koji je iz Tivta ponikao sa naše radionice. Iz svih gradova imamo polaznike i talente.“

Nastavnica likovne kulture u OŠ Drago Milović, Hana Mirkov je zahvalila Simonu što je sa sobom doveo pet svojihbivših učenika koji su pokazivali načine crtanja i proces nastajanja stripa.

Simon je doveo Mateja Vučkovića, Đorđa Kamenarevića, Dariju Konkovu, Saru i Silvu Dervanović. Sa ostalim strip majstorima u radionici su učestvovali u učenici Nikolina Višić, Filip Drakić i  Pavle Šljukić“, kazala je Mirkov.

Gradska biblioteka Tivat je za naredni period kao prioritet postavila rad sa djecom i mladima. Direktorica Vesna Barbić je zadovoljna uspjehom zajedničkog projekta aktera: JU Gradska biblioteka Tivat, OŠ „Drago Milović“ i „Udruženje strip autora Crne Gore. VD direktorica OŠ Bojana Tesla je istakla da je današnji dan bio poseban za učenike zbog čina gradske biblioteke i njene organizacije škole crtanja.

[Objavljeno: Radio Tivat, Tivat, 10.11.2022.]
Objavljeno: 20.11.2022.
Strip: Noćni sud (230)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 20.11.2022.
Kadrovi komunikacije: Duvanje u čaj (12)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 20.11.2022.
Jakob Klemenčič...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Trojno gorje.

Spoštovani!

V četrtek 1. decembra ob 19. uri vas Strip.art.nica Buch vabi na druženje z Jakobom Klemenčičem, ki vam bo kaj lepega narisal v njegov novi strip Trojno gorje. Ker je avtor bolj redkobeseden, si tu preberite o čem pripoveduje strip:

Z ljudsko (zgodovinsko) povestjo iz leta 1932, je njen avtor, Januš Golec (1888 – 1965), hotel bralstvu predstaviti zgodbo o ‘trojnem gorju slovenskih in hrvatskih dedov’. Napet pustolovsko-zgodovinski strip, ki ga beremo, kot gledamo film.

Povest je v knjižni izdaji izšla l. 1932, istega leta je izhajala tudi kot podlistek v časopisu Slovenski gospodar, katerega urednik je bil Golec. Januš Golec, duhovnik po poklicu, ki je v veliki vojni kot vojni kurat izgubil roko, je bil s svojimi povestmi, ki se dogajajo na Kozjanskem in spodnjem Štajerskem, priljubljen med širokim bralstvom, da se ga je prijela oznaka ljudski pisatelj. Odlike Golčevega pisanja so: preprost slog, nezapletena dramaturgija, trdna katoliška moralna ideologija in prilagajanje zgodovinskih ozadij v prid fantastičnim zapletom.

V pričujoči zgodbi je povzel dejstva iz lokalne zgodovine Obsotelja in Kozjanskega, poseljenega na enem bregu s hrvaškimi Zagorci, na drugi s slovenskimi Kozjanci. Središčni kraj dogajanja je trg Pilštajn na Kozjanskem, glavni akterji pa njegovi prebivalci. Čas dogajanja je visoki fevdalizem, zadnja desetletja 16. stoletja, ko so se Slovencem zgodili protestantizem in prve slovenske knjige, vpadi in ropanje Turkov, za kmeta težaška tlaka, novi in novi davki ter osebna poniževanja, za povrh pa še kuga, ki ni izbirala med stanovi. Glavna protagonista (Ema Pištelak in Pavel Šterc) odločno posežeta v tok zgodovinskega dogajanja. Še posebej Ema, ki je nastala po nedvomnem navdihu Ivane Orleanske, s to razliko, da zgledno življenje živi do zemeljskega konca v visoki starosti. Od izida Golčeve povesti je prešla v lokalno izročilo in postala legenda, ki jo bo pričujoči strip samo še utrdil. Kljub temu, da je njen lik literarni oz. stripovski, pa lahko rečemo, da gre za nov junaški lik v slovenski zgodovini, saj take junakinje še ne poznamo.

Priredba Jakoba Klemenčiča (1968) sledi njenemu osrednjemu pripovednemu toku, a je moral avtor priredbe oz. scenarija drastično poseči v dramaturgijo povesti, da je postala čvrst konglomerat osebnega in zgodovinskega, ter hkrati omejiti zgodovinska pretiravanja ali spremeniti netočnosti; v tem smislu strip vsebuje tudi didaktično noto, a vendarle ne more biti zamenjava za zgodovinski učbenik. Risarska verodostojnost v prikazovanju zgodovinskih detajlov od arhitekture, orodij, orožja do oblek učinkuje prepričljivo avtentična.

‘Trojno gorje’ se bere kot napet pustolovski roman, ki ga beremo, kot gledamo film!

(iz spremne besede Marijana Pušavca)

Format: 195 x 270 mm, mehka vezava, črnobel tisk, 56 strani
Cena: 11 eur

Objavljeno: 18.11.2022.
Novo: XXkomikaze ...      Press: Komikaze
  ...@ radio helsinki & komikaze XXI.

dragi prijatelji_ce, sretni smo objaviti da će komikaze album #21 imati svoju svjetsku premijeru @ radio helsinki ovaj petak!

click – click: komikaze #21 /  click – click: stripoteka / library

16.11. 2022. izašle su nove papirnate komikaze #21! novo izdanje predstavlja 26 strip autora_ica na 128 stranica. album je kolekcija stripova suvremenog autorskog, art i alternativnog stripa, različitih stilova, nacija i generacija. autori dolaze iz hrvatske (12), crne gore, srbije, slovenije (3), njemačke, poljske (2), austrije, francuske, japana (2), taiwana i brazila.

click – click: autori / authors - damir stojnić (omot / cover), oleg morović, karlo križnik, lara usainović, stipan tadić, iva bolfek, pika terpin, petja kolenko, tz, raysa fontana, kamil pisze & angelika zajdlic, fidelia schlegl, ruei yi fang, hikikomori_ed, oki-chu, srdja dragović, jan škrinjar, nikša janković, apolonija lučić, luka čačić, sindy čolić, ferraglia, marie vermont, harukichi, ivana armanini.

komikaze x risograd x the zew / 18.11.2022, 19:30 h - slavimo #20yearskomikaze uz lo-fi kiborg pjesme the zew i risograd / wir feiern #20yearskomikaze mit lo-fi-cyborg-songs von the zew und risograd / celebrating #20yearskomikaze with lo-fi cyborg songs from the zew and risograd

info: https://helsinki.at/news/20yearskomikaze/

18.11.-20.11.2022 | exhibition | workshop | concert

informacije o radionici

dadaistička tehnika crtanja stripa pod nazivom “exquisite corpse” je metoda kojom grupa ljudi gradi crtež ili strip postepeno dio po dio, ne vidjevši prethodne dijelove. crtač prethodnik ostavlja samo nastavke linija koji zadiru u naredni dio figure/kadra. tako više ljudi sudjeluje u gradnji jednog crteža/table koji se otvara po završetku.

podaci o umjetnicima

komikazelink
komikaze su mreža za širenje strip aktivnosti na world wide webu te elektronsku i tiskovnu distribuciju stripova pretežito mladih autora/ica. cilj je «komikaza» povezati strip aktiviste balkanske regije i svijeta radi razmjene informacija i konkretnih strip proizvoda. izložbe i radionice su dio prezentacije i popularizacije stripa-autora/ica. u kontekstu skupne akcije za organizaciju (nenaoružanog) otpora protiv progresivne globalizacije ukusa i porastu institucionalizirane umjetničke produkcije, program udruge komikaze predstavlja slobodno i altruistično djelovanje umjetnika iz različitih područja, koje povezuje neovisan i beskompromisan stav, nazvan alternativnim u odnosu na postojeću umjetničku praksu koja dominira. partnerski i prostorni prioriteti vezani su za neprofitne autonomne zone kulture. komikaze album je dvojezična međunarodna strip antologija koja izlazi kontinuirano od 2002. 2020. dobiva nagradu na najvećem evropskom festivalu u angoulemeu, francuska za najbolje alternativno strip izdanje.
“nema akcije ili umjetnosti koja nije društveno angažirana. i neangažiranost je također oblik djelovanja.”

risograd – link
risograd – tiskarski kolektiv i samoupravni tiskarski studio od 2017. godine. kolektiv risograd zainteresiran je za diy aspekt publikacija, specifičnu riso estetiku. projekt vidi kao politički alat za vraćanje sredstava za proizvodnju tiskanih proizvoda. pored otvorenih tiskarskih radionica kolektiv se bavi i produkcijom vlastitih sadržaja – ponekad nastaju opipljive stvari, kao što su (foto)revije, stripovi i male enciklopedije, ponekad pa pogrešni otisci i nerealizirane ideje. tijekom otvorenih radionica u studiju risograd posjetitelji mogu uz vodstvo mentora realizirati svoje tiskane radove pomoću risografije.

the zew – link
the zew svira lo-fi cyborg pjesme iz podzemlja, stvarajući eteričan zvuk s gitarskim efektima i vokalima. ukorijenjeni u klasičnoj folk i “autsajderskoj” glazbi, njezini se tekstovi bave stanjima liminalnosti i spoznaje.  zew će predstaviti svoj album “1fifo” publici u funkhausu u grazu, a vi možete također pratiti ovaj ekskluzivni radijski prenos kulturne redakcije radija helsinki na 92.6 fm ili putem livestreama na helsinki.at.

radio helsinki team - organisation: gea gračner, lilly jagl, lale rodgarkia-dara, mirza mulalić artistic curation: marko marković, lale rodgarkia-dara / musical curation: lilly jagl / mixer: jürgen schweizer / helping hands: saif abdurrazak, jutta ferber-gajke / workshop: ivana armanini (komikaze), hanna stein (risograd) / exhibition concept: komikaze/ivana armanini

program komikaze 2022 je podržan od ministarstva kulture i medija republike hrvatske i grada zagreba.

Objavljeno: 17.11.2022.
Izložba makedonskog stripa...      Press: TT
  ...u Uroševcu, Kosovo.

Tome Trajkov iz Velesa – kulturni radnik i promoter stripa, na poziv Udruženja „HITHI“ (Kopriva) iz Uroševca, prisustvovao je aktivnostima organizovanim u okviru programa pomenutog udruženja.

Njegova izjava: ...Imam dugogodišnje kontakte i saradnju sa ovim udruženjem, ali me je zaista prijatno iznenadio poziv za konkretne aktivnosti na konkretnu temu "strip"! Inače već dugo vremena imam kontakte sa strip scenom u Kosovu i moje opredeljenje je da se na ovoj teritoriji mladi podstiču ka svetski poznatoj 9. umetnosti, toliko popularnoj kod svojih roditelja, baka i dedova.

Moj boravak i dnevni red su organizovani u tim pravcima. Pre svega, u ovdašnjoj gimnaziji, održao sam kratko predavanje na temu „STRIP-SUŠTINA, ISTORIJA, RAZVOJ U SVETU I NA OVIM PROSTORIMA“. Dodatni kvalitet je i spremnost nastavnog osoblja da animira mlade talente kroz učešće u strip takmičenjima i drugim popularnim aktivnostima.

Zatim sam na istu temu imao intervju za lokalnu televiziju, nadam se da će isti imati efekta.

Konačno, u Domu kulture, otvorena je izložba savremenih makedonskih strip autora. Selektor ove izlozbe sam ja, putem javnog poziva i obezbeđenih autorskih prava.

Među zastupljenim makedonskim strip autorima najpre da spomenemo strip majstora Igora Jovčevskog; zatim autori iz Velesa: Lazar Angelkov, Ilko Stojanovski, Oliver Cvetkovski, Vasil Gavrilov; onda: Darko Bogdanov, Aleksandar Cakoski, Slavica Kupenkova, Aleksandra i Maksim Risteski, Dušica Dimitrovska, Katerina Teri Nikolovska, Mirko Bojadžijevski; kao i mlade snage Anastasija Nedeljkovska,Evgenija Trajkovska, Đurgica Varela, Ana Marija Stefanoska, Jana Buteska, Martina Veličkovska, Angela Ajtovska, Elena Apostolovska, Sofronija Šarlamanov.

Na izložbi su kao scenaristi bili predstavljeni Vane Trajkov i Aleksandar Stevanov.

Na kraju ću istaći utisak da Udruženje „HITHI“ (Kopriva) ima solidan timski kapacitet da bude dostojan partner u organizovanju zajedničkih strip projekata na međunarodnom nivou.
Objavljeno: 17.11.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Spiru i Fantazio 4. i 5. i Alita 7!

NAJLEGENDARNIJE PRIČE O SPIRUU IZ PERA FRANKENA OTVARAJU VRATA NOVIM DIMENZIJAMA U KOJE NAS VODI OVO BLAGO FRANCUSKOG HUMORISTIČKOG STRIPA, KOJE KARAKTERIŠU AUTENTIČAN HUMOR, BRIŽLJIVO IZGRAĐEN STIL I BESPREKORNA DINAMIKA JUNAKA.

„SPIRU I FANTAZIO“ 4 i 5 na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.800 dinara za četvrti tom i  2.210 dinara za peti tom!

Spiru, istraživački novinar sa izraženim osećajem za pravdu, i Fantazio, njegov najbolji prijatelj pomalo preke naravi, ne provedu dan a da ne upadnu u neku nevolju ili avanturu. I tako već duže od osamdeset godina, što ovaj strip čini jednim od najdugovečnijih i najznačajnijih na evropskoj sceni.

Uz ta dva inteligentna, pravična i nemirna lika obavezno dolazi i ljubimac, džangrizava veverica po imenu Spip, kao i neobična majmunolika životinja Marsupilami, dospela na stranice Spirua i Fantazija pravo iz najdubljih džepova mašte ključnog autora ovog stripa – Andrea Frankena.

Iako je strip nastao davne 1938. i godinama izlazio u novinskom formatu, tek kada je početkom pedesetih ovaj legendarni francuski autor preuzeo rad na njemu, serijal je dobio sve one atribute po kojima je poznat i danas, autentičan humor, minuciozno izgrađen stil, besprekornu dinamiku. Razvivši pojedinačne gegove i kratke priče u duže avanture sa složenim zapletima, Franken razvija ovaj stripski mit, trudeći se da razbije klišee u pogledu likova i radnje, što Spirua i Fantazija čini jednim od najvećih dela frankobelgijskog stripa.

Čarobna knjiga pred čitaoce donosi kompletan Frankenov rad na ovom serijalu, u šest tomova.

Prelistajte ovo izdanje - tom 4.Prelistajte ovo izdanje - tom 5.

„SPIRU I FANTAZIO“ 4 i 5 na Letećem su startu od srede, 16. novembra, do nedelje, 20. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 1.800 dinara za četvrti tom i  2.210 dinara za peti tom. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara za četvrti tom i  2.450 dinara za peti tom, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara za četvrti tom i 3.299 dinara za peti tom.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

KAKVE MISTERIJE KRIJU NEPREGLEDNE PUSTARE SMETLIŠTA?

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića.

Alita je i dalje na tragu Bardžeku i sledi naređenja iz Zalema. Ali pustare kriju brojne tajne, a jedna od najvećih je Haos, čovek krhke spoljašnjosti koji u sebi krije zastrašujuću moć.

U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor  zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu.

Prelistajte ovo izdanje.

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 7 na Letećem je startu od srede, 16. novembra, do nedelje, 20. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

Objavljeno: 17.11.2022.
In memoriam...      Press: Forma B
  ...Oliver Praštalo (1964-2022).

Napustio nas je, 13. novembra, Oliver Praštalo. Kolekcionar i ljubitelj stripa te tako i predani čuvar naše strip zaostavštine. Osim što je obeležio naše kolekcije pomažući nam da dođemo do retkih izdanja, pre par nedelja je izašla i njegova knjiga posvećena stripu "Stojadin". Poznavali smo ga preko strip festivala i druženja na njima. Setimo ga se i upoznajmo ga kroz ovaj intervju koji je objavljen 2018. u strip ediciji "Brendon specijal".

U GOSTIMA KOD OLIVERA PRAŠTALA,
KOLEKCIONARA STRIPOVA

Olivere, Vi ste jedan od najvećih kolekcionara stripova na ovim prostorima. To se pre svega odnosi na edicije koje su izlazile pre raspada Jugoslavije. Znamo i da trgujete stripovima, pa broj primeraka u Vašoj kolekciji verovatno varira. Imate li evidenciju koliko trenutno imate različitih stripova u svojoj kolekciji?
Preciznu evidenciju nažalost nemam, ali pretpostavljam da se radi otprilike o 30.000 različitih artefakata jer je polje koje je predmet mog kolekcionarskog interesovanja PRODUKCIJA, pre svega samih stripova ali i svega drugog vezanog za strip sa teritorije bivše Jugoslavije zaključno sa krajem dvadesetog veka: katalozi, stripografije, fanzini, kritike, razglednice, stripovski albumi sa sličicama, privesci, značke, originalne table, slikovnice čiji su autori pre svega bili strip autori ali su se bavili i takvim radom, časopisi o kulturi vezani za strip itd. Kad kažem PRODUKCIJA tu mislim na ukupnu produkciju, tako da sakupljam ista izdanja i na latinici i na ćirilici kao i sve što je izlazilo na jezicima naroda i narodnosti bivše SFRJ ili za njih. Tako imam stripove na mađarskom, slovenačkom, makedonskom, albanskom, rusinskom, naše stripove koji su rađeni za inostranstvo ali i stripove koji su u inostranstvu rađeni na srpskom. Moram naglasiti da broj u kolekciji varira, ali jedino što se tiče edicija ZS, LMS i AF jer u momentima kad to finansijska situacija nalaže oni se najlakše prodaju, a isto tako i najlakše nabavljaju. Od ostalog se teško i veoma nerado odvajam.

Od kada skupljate stripove? Pošto je to strast koja zahteva i velika finansijska sredstva, na koji način uspevate da dođete do retkih i skupih primeraka? Da li nailazite na razumevanje članova Vaše porodice za ovaj hobi?
Shvatio sam da sam kolekcionar 2006. Pred bombardovanje, 1999. imao sam samo jedan strip (neki rođendanski poklon) a tada sam natrapao na deo kolekcije Panorame uz koju sam naučio da čitam. Pošto sam igrom slučaja znao za jednu od tadašnje dve striparnice u gradu otišao sam do njih da se raspitam o samoj ediciji, jer o tome, u suštini, nisam znao ništa... I tako je sve počelo... Najpre sam počeo da kupujem nasumično, isključivo po striparnicama i bez ikakvog reda. Tada sam upoznao Zdravka Zupana, jednog od najdivnijih ljudi koje sam sreo u životu. On je sa svima nesebično delio ono što je o stripu znao, a znao je SKORO SVE. Inače kolekcionarima stripa ne smatram ljude koji nemaju njegovu knjigu „Vek stripa u Srbiji“ barem u PDF formatu... O materijalnoj vrednosti stripa naučili su me internet portali i prodajni sajtovi, a poslužilo je I teorijsko znanje koje imam iz oblasti trgovine. Negde u isto vreme supruga me je obavestila da imamo dvoje dece, odnosno dala mi je signal da je vreme da kućni budžet malo i osvežim, a ne stalno i ozbiljno krnjim svojom sve većom strašću i to je inače bio i jedini upozoravajući signal (na čemu sam joj izuzetno zahvalan) što je inače i odgovor na vaše pitanje kakvo je razumevanje moje porodice. SJAJNO!

Kako ste organizovali svoju kolekciju koja zahteva prilično veliki prostor? Da li posedujete neka strip izdanja koja biste izdvojili, neka na koja ste posebno ponosni? A opet, postoji li neko izdanje koje nemate, ali bi žarko želeli da ga imate?
Živim u kući u kojoj je jedna velika prostorija (nekadašnji dnevni boravak) sada „stripara“. Tako je svi zovemo. Pored toga stripovi se nalaze... moram priznati, skoro svuda osim u spavaćim sobama. To je, što se tiče kolekcije, a deo koji je namenjen trgovini je u zasebnim magacinima... Postoji više naslova na koje sam izuzetno ponosan jer mislim da su unikatni, takođe imam i neke stvari za koje je čak i Zdravko jednom izjavio „a ja napisao da ovo više ne postoji“ kao i neka izdanja koja imaju visoku komercijalnu vrednost, a za koja drugi trgovci i ne znaju da postoje, pa moram o tome da ćutim. (poslovna tajna... he, he...). Takođe, ponosan sam na sva predratna izdanja koja imam i do kojih se najteže dolazi... ne u komercijalnom smislu već zato što ih jednostavmo nema ili se veoma retko pojavljuju u ponudi. Od onoga što mi nedostaje želeo bih da nabavim SVE što mi nedostaje.

Kojeg stranog, a kojeg domaćeg strip-autora (crtača, scenaristu) posebno cenite?
Što se stranih autora tiče recimo Salinas, Foster, Prat, Serpieri, Manara... Kao scenarista Obuli i naravno Magnus i Bunker uz Briksijev „prijevod“. Pošto sam stara škola volim negdašnje strip autore, kako Ruse tako recimo I Mustera... Srednja generacija je iznedrila ogroman broj genija, ali njih kao i o trenutno aktivne ne bih da poimence navodim, jer upadam u zamku da se ljute pošto su, kako to umetnici i treba da budu, do zla boga sujetni a svi su sjajni što dokazuju kako u domaćoj tako i u svetskoj produkciji.

Da li bi nekog strip-junaka posebno izdvojio?
Omiljeni strip-junaci su mi se vremenom i sazrevanjem menjali, a tako je i dalje. Spadam u čitaoce koji se nisu nikad vezivali za junaka već za ono što autori određene epizode učine... Postoje junaci koje su sjajni crtači obradili po užasnom scenariju u određenoj epizodi, a i obrnuto, epizode u kojima su izuzetne priče rađene od strane crtača čiji mi rad jednostavno ne leži... Bez obzira na junaka takve stripove nikada nisam čitao.

Često posećujte strip-festivale i na njima aktivno učestvujete. Koji biste od njih posebno izdvojili?
Znam iz ličnog iskustva a i iz iskustva meni bliskih „kolega“ da su svi strip-festivali u Srbiji organizovani sa mnogo entuzijazma i pre svega izuzetno puno rada i nemerljive količine ljubavi prema stripu. Nikad ni od koga nisam čuo da je bio na nekom festivalu i da je rekao da je bilo loše ili bez veze. Ipak bez razmišljanja izdvajam Salon stripa u Beogradu kao najozbiljniju strip-manifestaciju u jugoistočnoj Evropi i to pre svega po svom značaju i profesionalizmu koji duboko gazi kroz drugu deceniju tradicije. Samo mesto gde se održava i broj posetilaca to svakako i dokazuju. Možda je najbolji primer za to što jedan čovek koji već godinama, u petak sedne na voz u Češkoj, putuje do Beograda, provede čitavu subotu na Salonu i uveče se vozom vrati u domovinu... i to ne zato što je... u pitanju je intelktualac, izdavač, normalan porodični čovek i ljubitelj našeg stripa, jedan od onih (to mnogi ne znaju) koji je naučio srpski jezik kupujući i čitajući Politikin zabavnik u Pragu gde je godinama distribuiran kao i na drugim destinacijama van granica tadašnje Jugoslavije. Svake godine se na Salon sjate stripoljupci ali i ljudi koji su profesionalno vezani za strip sa svih strana bivše Jugoslavije. Mislim da je bitno da to naglasim pošto sam primetio da neki novi festivali žele da uđu u neko „rivalstvo“ sa Salonom stripa. Ja smatram da svi festivali u Srbiji užasno greše što ne koriste Salon stripa u Beogradu da kroz saradnju s organizatorima ove manifestacije obezbede promociju i svojih festivala i manifestacija... Nemaš ništa ako komšiji crkne dobra krava već si pametan ako uspeš da se domogneš njenog teleta, jer ćeš tako i ti na najlakši način, za kratko vreme imati dobru kravu...

U toku rata na ovim prostorima i neposredno posle njega, zbog gašenja velikih izdavačkih kuća, zaživelo je piratsko izdavaštvo. Skupljate li i te stripove i kakav je vaš odnos prema njima?
Strip-piraterija iz vremena ratova i potpune stagnacije strip izdavaštva na ovim prostorima je zasebna priča koja se može i mora posmatrati isključivo uzimajući u obzir baš taj vremenski okvir u kome se zbivala. Imam gotovo sva piratska izdanja iz tog perioda, a u neku ruku sam i ponosan sam jer su se na ovim prostorima našli ljudi koji su iz ljubavi prema stripu uložili u ono vreme ogromne napore da svetlo dana ugledaju izdanja koja su smatrali bitnim a od kojih, s druge strane oni nisu imali nikakvu ili samo mizernu materijalnu korist. Neki od tih pregalaca su se tad prekalili i sada vode uspešne i sjajne izdavačke kuće sa desetinama hiljada izdatih primeraka iza sebe. No moram naglasiti da je nepostajanje zakonske regulative u oblasti elektronske trgovine kao i neorganizovanost pre svega izdavača i autora, širom otvorila vrata sada već zabrinjavajućem broju ljudi da u tom mulju nađe svoju sitnu korist ozbiljno šteteći kako izdavačima tako i kolekcionarima. Posebnu smetnju predstavljaju trgovinski internet portali (na kojima inače svi trgujemo) ali koji se potpuno oglušuju o sve dobronamerne apele da zaustave neometanu prodaju strip piraterije iako su u zakonskoj obavezi da to učine. Nažalost, smatram da će ih tek ozbiljnije finansijske konsekvence primorati (kao što su već iskusile njihove kolege u okruženju) da izdvoje sredstva za moderatore iz te oblasti koji će obezbediti da se tome stane na put.

Imate li saradnju sa ostalim kolekcionarima ili izdavačima i da li biste neku posebno istakli?
Uspešno i dugo sarađujem sa svim velikim kolekcionarima, mnogim izdavačima i mnogim trgovcima stripa i žao mi je što klub kolekcionara koji smo osnovali već nekoliko godina stagnira u radu. Ali je u planu organizacija neke manje strip-kolonije na kojoj bi se stripoljupci i autori i izdavači družili. Među saradnicama i prijateljima prvo bih pomenuo one koji su nas napustili, najpre Zdravko, a potom Džeri, Miša, Vojkan... Mislim da bi bila lažna skromnost da ne pomenem Vas i Peđu, ali i Mikija (Matori Mikica), Mirka Popovića kome sam izuzetno zahvalan za puno toga, Dragana (Popaja), Vladu Bradu Topolovačkog, Igora, Saleta i Milana iz Sistema, Slobu Darkwooda s kojim sam malo, ali izuzetno korektno i lepo sarađivao, Vuka iz Novog Sada... Bobana iz Ratkova, Dragana iz Vršca, Profu iz Elemira, Dejana iz Borče, Dekija iz Boljevaca, Ljubinka Albumdžiju, doktora s Altine, Dragana s Galenike, Zoću Wizarda i Borisa bivšeg Wizarda, Kristijana, Dekija Đokića... Rašu Crnogorca koji i dalje krije suprugu, profu koji dovlači đake s juga na sajam knjiga da ih upozna sa stripom, Advokata iz Mitrovice, Dejana iz Plavne...Vladu iz Osijeka... Jednog popa i jednog hodžu iz Bosne, Emira, Bilju s Kalenića... i odvojite mi još pet brojeva da navedem sve one koje nisam pomenuo. Molim da se do tada strpe.

Jeste li razmišljali da Vaše znanje u ovoj oblasti iskoristite i, možda, objavite neku knjigu ili nešto slično?
Imao sam ideju da otvorim muzej stripa ali idiotska zakonska regulativa važi i za tu oblast pa će država Srbija ostati uskraćena za još jedan deo nacionalnog blaga... Posla oko izrade kataloga za sad se ne prihvatam, a u pripremi su neka izdanja koja planiram... ali ja uvek duuuuuuugo planiram.

Za kraj, imate li neku poruku i savet novopečenim kolekcinarima stripa?
Poruka kolekcionarima je slična kao poruka učiteljima, uspešan si kao kolekcionar ako uspeš da stvoriš učenika kolekcionara koji će te prevazići.

Objavljeno: 15.11.2022.
Tražeći oazu razuma...      Autor: Dušan Pavlović
  ...u pustinji ludila.

   Sten Li i Mebijus: Srebrni letač: Parabola. Beograd,
   Darkwood 2022. Prevod: Vladimir Ćuk.

   Epizoda „Parabola“ Srebrnog letača specifična je i unikatna po mnogo čemu. Izašla je u izdanju Marvela 1988. godine, ali ju je za ovu priliku nacrtao čuveni Mebijus (Žan Žiro), čitaocima poznat po serijalima Poručnik Bluberi i Inkal. „Parabola“ predstavlja ukrštanje američkog i francuskog stripa i pravu poslasticu za ljubitelje obe strip kulture. Radi se o luksuznom, kolekcionarskom izdanju, gigantskog formata (247x345 mm), koje je objavio beogradski Darkwood u prevodu Vladimira Ćuka. Pored 44 strane stripa, izdanje sadrži dugačak Mebijusov tekst o tome kako je strip nastao, te s kojim se dilemama Mebijus suočavao dok je crtao strip. Na samom kraju nalazi se obilje Mebijusovih skica i crteža drugih marvelovskih junaka (Iron Man, Spajdermen, Punišer, Dardevil itd).

   Saradnja između francuskog i američkog stripa nije uobičajena. Zašto je izuzetak bio baš Srebrni letač? Ovaj heroj se prvi put pojavljuje 1966. godine kao sporedan lik u epizodi #48 Fantastične četvorke. Zamišljen je kao dramatičan heroj, koji razmišlja o filozofskim i moralnim aspektima opstanka čovečanstva i izražava se kvazi-šekspirovskim i biblijskim jezikom. Ove osobine su privukle Mebijusa da odabere da nacrta baš Srebrnog letača od svih marvelovskih super-heroja.

   Srebrni letač je poreklom sa druge planete, ali živi na Zemlji sa nadljudskim moćima. Na ovo ga je osudio njegov tvorac Galaktus, svemirsko super-biće i proždirač svetova. Iako se na Zemlji bori protiv različitih super-zlikovaca, Letačeva glavna preokupacija je problem kolektivne iracionalnosti Zemljana i pokušaj da ih odvrati od različitih zabluda i auto-destrukcije, kojoj su skloni.

   Ova epizoda se ponovo bavi temom odnosa Galaktusa i Srebrnog letača. Zaplet nastaje kada Galaktus dolazi da po drugi put da uništi Zemlju, oslobađajući ljude od svih zakona i stega. Zemljani ga olako proglase za božanstvo i počnu da progone i ubijaju nevernike. Srebrni letač mu se suprotstavlja i posle mnogo muke uspeva da zadobije poverenje ljudi, što Galaktusa primorava da se povuče. Letač, međutim, shvata da su ljudi samo zamenili jedno božanstvo drugim u trenutku kada njemu nude da bude njihovo novo božanstvo. Kraj epizode je depresivan – Letač kruži oko plave planete u nadi da će jednog dana ipak naći „oazu razuma u pustinji ludila koju čovek zove Zemljom“.

   Crtež je posebna poslastica, još više zbog gigantskog formata ovog izdanja. Razume se, Mebijus se držao marvelovskih crtačkih standarda, ali je ipak napravio drugačijeg i netipičnog Srebrnog letača. Dok marvelovskog Letača odlikuje akcija, napetost, Mebijusovog odlikuje gracioznost i elegancija. Dok marvelovski Letač leti, Mebijusov prosto lebdi. Kadrovi su takođe nesvakidašnji. Oni jesu tipično marvelovski, ali i tipično mebijusovski (iz Inkalove faze, koja je počela 1980. godine). „Parabola“ predstavlja unikat i unutar samog Mebijusovog opusa, a kamoli marvelovskog. Trebalo da bude deo svačije kolekcije stripova.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 29-30. oktobar 2022. str. XI]
Objavljeno: 13.11.2022.
Strip: Noćni sud (229)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 13.11.2022.
Strip: Cane (470)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 13.11.2022.
Kadrovi komunikacije: Besjeda (11)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 13.11.2022.
Strip-konkurs...      Dobacio: Simon Vučković
  ...pod nazivom “Betmen, legende o mračnom vitezu”.

Narodni muzej Zrenjanin raspisuje strip-konkurs pod nazivom “Betmen, legende o mračnom vitezu” koji će biti otvoren do 25. novembra 2022. godine. Zainteresovani autori mogu poslati svoje radove na adresu: Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, za strip-konkurs „Betmen, legende o mračnom vitezu“.

Radovi treba da odgovaraju na sledeće propozicije:
• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Autor šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga autor lično donese).
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista).
• Naslov, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku, kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati ištampano ili čitko, štampanim slovima, napisano: ime autora (ili ukoliko ih je više imena svih autora), godina rođenja i kontakt telefon.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4).
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade od strane Stevana Subića, i biće izloženi na izložbi svih pristiglih (najuspelijih) radova.

(radovi koji propagiraju rasnu, nacionalnu, ličnu, versku kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj promociju delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

U utorak, 29. novembra, biće svečano uručene pohvale i nagrade za odabrane radove koje će dodeliti Stevan Subić, jedan od najpriznatijih svetskih strip autora u svojoj generaciji. Prispeli i nagrađeni radovi biće izloženi 29. novembra u prostoru Malog salona Narodnog muzeja Zrenjanin prilikom zatvaranja izložbe „Zagonetač: Godina prva”.

Konkurs je nastao kao prateći sadržaj izložbe originalnih strip-tabli i ilustracija iz serijala „Zagonetač: Godina prva” autora Stevana Subića koja baca novo svetlo na nastanak filmskog i strip junaka Betmena.

https://muzejzrenjanin.org.rs/strip-konkurs-pod-nazivom-betmen-legende-o-mracnom-vitezu/

Objavljeno: 11.11.2022.
Saši Jovanoviću Nagrada...      Press: Besna kobila
  ...ULUPUDS-a za strip izdanje domaćih autora.

Na proteklom 65. međunarodnom sajmu knjiga, Saša Jovanović je za svoj grafički roman Zec nagrađen diplomom ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) za najbolje klasično strip izdanje domaćih autora.

Saša Jovanović je tako postao četvrti autor Besne kobile koji je dobio ovo priznanje. Čestitamo autoru i krećemo u pripremu za štampu njegovog novog stripa Trkač 1.
Objavljeno: 11.11.2022.
Strip fest „Fantazija uma“ i...      Press: USUS
  ...Prva onlajn frankofona konferencija o animaciji, stripu i gejm artu.

Strip fest „Fantazija uma“, novi festival u Paraćinu (9-10. novembar)
https://stripfestfantazijauma.paracin.rs/

Na ovogodišnji, prvi po redu festival „Fantazija uma“ u Paraćinu pristiglo je ukupno 130 dečijih radova osnovnih i srednjih škola kao odgovor na nadahnuti scenario Uroša Petrovića koji je tvorac priče „Fantazija uma". Na festivalu će pored svečane ceremonije dodele nagrada biti bogat program predavanja, interaktivnih radionica nastanka i ilustrovanja stripova koje će voditi pedagozi, profesori, ilustratori, strip crtači i scenaristi.

Ovogodišnji članovi žirija i predavači su Vladimir Vesović, Rastko Ćirić, Zoran Stefanović, Predrag Peđa Todorović, Uroš Petrović i Marko Šerer. Posetioci će moći da vide u toku dva dana trajanja festivala stripove svih 130 takmičara. Takođe će biti i strip bazar. U sklopu festivala će se u Kulturnom centru Paraćina otvoriti samostalna izložba Predraga Peđe Todorovića koja će trajati 2 nedelјe.

Program festivala
I dan, sreda, 9. novembar
12.00 sati, Regionalni inovacioni startap centar (RISC): Konferencija za novinare i otvaranje izložbe svih prispelih radova, i Bazara stripova
15.30, RISC: Kako nastaju slike, mozaici, ilustracije? – Radionica, slikar Predrag Peđa Todorović
17.30, RISC: Kako nastaje strip? – Radionica / Vladimir Vesović, škola stripa, ilustracije i koncept arta "Đorđe Lobačev".
20.00, Kulturni centar: Otvaranje izložbe akademskog slikara Predraga Peđe Todorovića
II dan, četvrtak, 10. novembar
09.30, RISC: Gost – dečji pisac Uroš Petrović / Kako su nastale Zagonetne i druge dečje priče
11.30, RISC: Kreiranje zajedničkog stripa – Radionica / Profesor Rastko Ćirić, Fakultet primenjenih umetnosti
16.00, RISC: Radionica: Junak od hilјadu oblačića, Zoran Stefanović, dipl. dramaturug-scenarista, predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbija, upravnik Centra za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije
18.30, RISC: Svečano proglašenje pobednika


Prva onlajn frankofona konferencija o animaciji, stripu i gejm artu (9. novembar)
«Tracer des lignes »
Conférence sur l´état actuel des domaines artistiques d´animation, de bande dessinée et d´art dans le jeu vidéo dans les pays francophones et en Serbie
Le 9 novembre 2022 de 9h30 à 15h30


“Drawing the Lines”
Conference on the State of the Art in the Artistic Fields of Animation, Comics and Game Art in Francophone Countries and Serbia
November 9, 2022 from 9h30 to 15h30


Akademija umetnosti Novi Sad Univerziteta u Novom Sadu u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije i Francuskim institutom u Srbiji organizuje prvu onlajn frankofonu konferenciju o animaciji, stripu i gejm artu „Tracer des lignes / Drawing the Lines“ (Povlačenje crta) koja će se održati u sredu, 9. novembra 2022. od 9.30 do 15.30.

U perspektivi skorašnjeg ulaska Srbije kao punopravnog člana u Međunarodnu organizaciju frankofonije 2022. godine, cilј ovog foruma je da unapredi dinamiku razmene iskustava, umetnosti i umetnika u oblastima stripa, animacije i gejm arta između frankofonih zemalјa i Srbije.

Konferencija će se održati u okviru Digitalnog novembra 2022. koji organizuje Francuski institut u Srbiji s cilјem da doprinese jačanju saradnje između umetnika i ustanova u ovim umetničkim polјima.

Link za praćenje Konferencije: https://auns.studio20.rs/

Obezbeđeni su strimovi na srpskom, francuskom i engleskom jeziku
9:30 – 9:45 Inauguration
(address by Ms. Cultural Attaché of the Embassy of France in Serbia, Catherine Faudry and the Dean of the Academy of Arts, professor Siniša Bokan)
9.45 - 10.00 Promo I (Promotional video)
10:00 – 11:30 Panel I – Animation
Moderator: Mileta Poštić (Academy of Arts), Serbia
Panelists:
-Peter Nalli (Iervolino&Lady Bacardi Entertainment), Canada/Italy
-Cécile Blondel (Gobelins, Paris), France
-Mauriziana Gualdrini (Normaal), France/Italy
-Loran Gouy, France
11.30 - 11.45 Promo II (Promotional video)
11:45 – 13:15 Panel II – Game Art
Moderator: Vukašin Šoć (Academy of Arts), Serbia
Panelists:
-Sanja and Dušan Čežek (Fuchs+Dachs), Czech Republic
-Relja BOBIĆ (SGA), Serbia
-Guofan XIONG (CNAM), France/China
-Aleksandar BEDOV (Stick and Rope Studio), Serbia
13.15 - 13.30 Promo III (Promotional video)
13:30 – 15.00 Panel III - Comic Art
Moderator: Zoran JANJETOV, Serbia
Panelists:
-Christophe Dabitch, France
-Piero Macola, France/Italy
-Dejan Nenadov, Serbia
-Branislav Kerac, Serbia
15.00 - 15.10 Promo IV (Promotional video)

Objavljeno: 10.11.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Planetes 1. i Oštrica besmrtnika 7!

NOVI MANGA SERIJAL U ČAROBNOJ KNJIZI!

„PLANETES“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

U bliskoj budućnosti posada broda „Toj boks“ vodi brigu o svemirskom otpadu koji ugrožava bezbednost letenja. Svako od njih ima svoj razlog zbog kog se bavi ovim tegobnim poslom – nekome je to jedina šansa da boravi u svemiru, a drugi ne mogu da borave nigde drugde. Posada će biti upletena u događaje koje nisu mogli ni da zamisle. Ujedno će otkriti više o svojoj prošlosti i poreklu, ali i stvoriti neraskidive veze.

I kada ne uklanja otpad u svemiru, Juri gleda ka mračnim bespućima kosmosa. Da ga kolege povremeno ne nateraju da se odmori, radio bi do smrti. Strašan gubitak i jedan izgubljen predmet Jurija gone da pretražuje beskrajni vakuum...

Makoto Jukimura majstorski pripoveda ljudsku priču o svakom akteru ove svemirske pustolovine. Planetes se smatra modernim klasikom naučnofantastične mange, posebno zbog realističnog i detaljnog opisa boravka u svemiru i tehnologije. Dobitnik je nagrade Seijun, najprestižnije japanske nagrade za naučnu fantastiku, za najbolji strip 2002. godine.

Prelistajte ovo izdanje.

„PLANETES“ 1 na Letećem je startu od srede, 9. novembra, do nedelje, 13. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

MUKOTRPNO SKLOPLJEN SAVEZ NA PRAGU JE PROPASTI!

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa.

Širini zločini i propale zasede prete da rasture savez sa Mugai-rjuom. Manđi i Rin traženi su zbog krvoprolića koje nisu počinili, ali postoji mogućnost da bar neko od njih prođe sekišo u potrazi  za Anocuom.

Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti.

Prelistajte ovo izdanje.

„OŠTRICA BESMRTNIKA“ 7 na Letećem je startu od srede, 9. novembra, do nedelje, 13. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

Objavljeno: 10.11.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Živel strip! Živela animacija! 23, Stripburgerjeva akademija stripa...

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 23
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije
www.zivelstrip.net

Združenje Viva Comix, revija Stripburger in festival Animateka tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!razpisujejo nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.

Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov italijanskega in slovenskega stripa oziroma animacije, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat so to drevesa iz animiranega filma Podlasica slovenskega animatorja Timona Ledrater psa Shiwer in Kowalski italijanskega stripavtorja Romea Toffanettija.

Rok za oddajo del je 15. marec 2023.

Več →
BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

STRIPBURGERJEVA AKADEMIJA STRIPA
dvodnevna stripovska delavnica (16+)
MGLC Švicarija, Ljubljana
sobota, 12. in 19. november 2022, 10.00–17.00
mentorja: David Krančan in Igor Šinkovec

Nadebudni striparji in striparke, pozor! Novembra pripravljamo novo nadaljevalno delavnico stripov, kjer boste izvedeli male skrivnosti velikih stripovskih mojstrov. Tokrat bosta z vami David Krančan in Igor Šinkovec, ki bosta tudi analizirala vaše dosedanje stripe in vam nakazala možnosti razvoja vaše stripovske ustvarjalnosti. Mogoče boste dobili drugačen pogled na strip, zagotavljamo pa, da se boste zagotovo vsaj zabavali v skupinskem ustvarjanju.

Na voljo je še nekaj prostih mest!
Obvezne prijave na: core@mail.ljudmila.org
Več →

NE ZAMUDITE:

JAVNI VODSTVI PO RAZSTAVI
ATAK: FAN ART. KAKO BITI DETEKTIV?
Slovenski etnografski muzej, Ljubljana

nedelja, 13. november 2022, ob 11.00
četrtek, 17. november 2022, ob 18.00

Pridružite se nam na vodstvu po razstavi vsestranskega nemškega vizualnega umetnika ATAKa, posvečeni kultnima stripovskima junakoma - Tintinu in Dicku Tracyju! Vodila bo Katerina Mirović.

Razstava je na ogled do 20. 11.
Več o razstavi



Stripburger: plodno gojišče neodvisnega stripa - že 30 let!
Naroči se na Stripburger!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 07.11.2022.
Stripolis No 14...      Press: Branko Đukić
  ...izašao je iz štampe.

"STRIPOLIS" No. 14. Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 160 stranica od čega su 90 u koloru.
Format prošireni A-4.
Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku.
Cena 600 dinara + p.t.t. troškovi
Kontakt • e-mail: djukicbranko@yahoo.com

Pogledajte: Stripolis 14

Poštovani čitaoci, Predstavlјamo vam četrnaesto izdanje „Stripolisa“. Kao i do sada nastavlјamo sa publikovanjem stripova domaćih i stranih autora koji pre svega neguju snažnu likovnu poetiku, pred kojom niko ne može ostati ravnodušan i iskreno se nadamo da ćemo vas i ovaj put prijatno iznenaditi sa prezentovanim materijalom iz sveta devete umetnosti.

 

Objavljeno: 06.11.2022.
24 satno crtanje stripova 2022...      Press: 24satnocrtanjestripova
  ...Tema: Nostalgija.

Odradili smo još jedno 24 satno crtanje stripova.

Nadamo se da ste se nacrtali za idućih godinu dana i da ćete lijepo i nostalgično sanjat večeras.

Zagreb je ove godine uzeo mali organizacijski predah i žao nam je da se nismo ugostili kako spada, ali nadoknadit ćemo iduće godine, obećajemo. Nemojte nam što zamjeriti.

Hvala svim ostalim voditeljima i gradovima koji su se organizirali i upriličili ovaj događaj.

Hvala medijima i ostalima koji su također podržali ovaj hvale vrijedan događaj.

Hvala svim crtačicama i crtačima. Onima koji uporno crtaju te 24 table u 24 sata, a i onima koji su se tek prvi puta okušali.
Iako je crtanje gotovo nije gotovo. Primamo sve vaše uratke nastale tijekom prethodna 24 sata.

Sve u svemu još je jedna godina iza nas.

Očekujemo vas i iduće.

Neka je strip s vama.

Stripove urađene u prethodnih 24 sata možete pogledati na sledećoj adresi:
www.24satnocrtanjestripa.com/2022-stripovi/

Objavljeno: 06.11.2022.
Strip: Noćni sud (228)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 06.11.2022.
Kadrovi komunikacije: Rukovanje (10)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 06.11.2022.
Nevidljivi strip...      Press: SVesti
  ...petodelni TV serijal.

Nevidljivi strip je dokumentarni TV serijal koji se bavi scenom autorskog i alternativnog stripa u Srbiji. Kroz pet polusatnih epizoda pratimo crtače, entuzijaste, autore scenarija i izdavače koji često preuzimaju višestruke uloge u pripremi i izradi stripova i pronalaženju publike za svoja dela. (RTS)



Više informacija: www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/4974209/nevidljivi-strip.html

Linkovi za kompletne emisije koje možete pogledati na youtube:
Nevidljivi strip 1/5 - ARHIPELAG VOSTOK : youtu.be/0SD735oZbyk
Nevidljivi strip 2/5 - MELANHOLIJA BANATA : youtu.be/cm6a8oLRX4I
Nevidljivi strip 3/5 - KOSMIČKO ĐUBRE : youtu.be/Zqr2zXMOXqs
Nevidljivi strip 4/5 - TEŽNJA KA FANZINU : youtu.be/Q8wr2aVf63w
Nevidljivi strip 5/5 - LJUDSKA GREŠKA : youtu.be/S2droiiqGZo

Objavljeno: 04.11.2022.
Strip uzvraća udarac...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Druženje z Žigo Valetičem.

Spoštovani, spoštovane!

V četrtek, 10. novembra ob 19. uri vas vabimo na predstavitev treh stripovskih knjig, ki jih je v letošnjem letu (so)ustvaril avtor in publicist Žiga Valetič.

O likovni umetni inteligenci se bomo pogovarjali ob stripu AVTOCESTA, o slovenskih stripih večjega obsega ter o pisanju o stripih ob knjigi STRIP VRAČA UDAREC!, o prevajanju in izdajanju stripovskih romanov pa ob stripu Marjane Satrapi PIŠČANEC S SLIVAMI.

Vabljene in vabljeni!

Strip.art.nica Buch
www.stripi.si

 

Objavljeno: 03.11.2022.
Leteći start...      Press: Čarobna knjiga
  ...Tokijski osvetnici 7. i Oblik glasa 1!

ŠTA BIVA KADA SUDBINU MNOŠTVA STAVIMO U JEDAN PAR RUKU?
„TOKIJSKI OSVETNICI“ 7 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Bitka Tomana i Valhale je počela! Iako su brojčano nadjačani, članovi Tokio manđi bande znaju da je za ovu borbu presudna odlučnost. Sudbina svih je u rukama jedne osobe – Bađija!

Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe.

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

„BORBENI ANĐEO ALITA“ 6 na Letećem je startu od srede, 19. oktobra, do nedelje, 23. oktobra 2022. godine u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara. Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi, zbog čega smo odlučili da izađemo u susret svim našim vernim čitaocima u Nišu i omogućimo im besplatno slanje paketa u Niš tokom trajanja ovog Letećeg starta.

ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANI MANGA SERIJAL KOJI UPOZORAVA NA OPASNOSTI NETRPELJIVOSTI I VRŠNJAČKOG NASILJA I POKAZUJE ISTINSKU SNAGU EMPATIJE.

„OBLIK GLASA“ 1 na LETEĆEM STARTU po ceni od 299 dinara!

Šoja Išida veruje da će suludim podvizima i grubijanskim ponašanjem zadržati naklonost prijatelja i steći poštovanje vršnjaka u školi. Šoko Nišimija je zbog gubitka sluha oduvek bila meta vršnjačkog nasilja. Susret ovo dvoje mladih zauvek će im promeniti živote.

Šojina takmičenja u hrabrosti samo su način da se izbori sa svojim najvećim  neprijateljem – dosadom! Incident sa ukradenim patikama samo će ga još dublje gurnuti ka revoltu i nesigurnosti. I baš tada, u školu dolazi nova učenica – Šoko!

OblIk glasa je izvanredna studija o odrastanju, vršnjačkom nasilju, životu sa hendikepom i stalnom osećaju krivice. Jošitoki Oima je dobila pohvale publike i kritike zbog načina na koji je prikazala sve ove aspekte života. OblIk glasa je preveden na više svetskih jezika i ekranizovan je u vidu igranog filma. Serijal je u Japanu bio nominovan za prestižne nagrade Osamu Tezuka i Manga Taišo, a  američko izdanje 2016. godine uvršćeno je u zvaničan izbor za nagradu Ajzner u međunarodnoj kategoriji.

Prelistajte ovo izdanje.PORUČITE ODMAH

„OBLIK GLASA“ 1 na Letećem je startu od srede, 2. novembra, do nedelje, 6. novembra 2022. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Ford“ po ceni od 299 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 350 dinara, a u ostalim knjižarama 450 dinara.

Klub čitalaca Čarobne knjige u Nišu sticajem nepredviđenih okolnosti neće raditi do daljnjeg.

Objavljeno: 03.11.2022.
Strip-mobili...      Press: ALU
  ...Irene Jukić Pranjić.

Pozivamo vas na otvorenje izložbe

STRIP - MOBILI
IRENE JUKIĆ PRANJIĆ

koje će se održati u petak, 4.11. 2022. u 19 h na ALU, Jabukovac 10

Strip-mobili su inovacija koja ujedinjuje strip i iskustva mehaničkih i optičkih igračaka. Na izložbi će se po prvi puta predstaviti cjelina od deset stripovskih tabli na kojima se nalaze i mobilni dijelovi. Na njima je radio tim koji čine Irena Jukić Pranjić kao autorica koncepta i crteža, Dubravko Mataković, Filip Kelava, Dario Kukić i Matija Pisačić kao autori scenarija te Dubravko Kuhta kao dizajner mehaničkih pokreta.

Strip-mobili nastali su uz potporu Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, Udruge Hrvatski autorski strip te tvrtke Interxion: A Digital Ralty Company.

Izložba je organizirana kao dio programa i aktivnosti vezanih uz izborni predmet Strip; ovim putem nastavljamo graditi mostove između generacija, povezujući studente koji tek započinju svoju avanturu u stripu s iskustvima profesionalaca.

Radujemo se vašem dolasku.

Objavljeno: 02.11.2022.
Ciklus Strip i ilustracija...      Press: SKC BGD
  ...Ilustracija u filmu.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

3. NOVEMBAR 2022 , 19.00,  Velika sala SKC
PREDAVAČKO – PREZENTACIONI PROGRAM IZ
CIKLUSA STRIP I ILUSTRACIJA

ILUSTRACIJA U FILMU
Autor projekta: Marija RISTIĆ, istoričar umetnosti

Govore: Marija Ristić, Bilјana Sovilј, Stevan Aleksić, Borivoje Grbić, Dragomir Nikolić, Branislav Cimeša i predstavnici Jervolino studija: Piter Nali i Dragutin Vukelić 

3 –14. NOVEMBAR 2022, Srećna galerija SKC
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

ILUSTRACIJA U FILMU
Autor izložbe: Marija RISTIĆ, istoričar umetnosti i autor projekta

Izložba „Ilustracija u filmu“ pokazuje raznoliku zastuplјenost ilustracije u oblastima igranog, animiranog i reklamnog filma, tv spota i plakata. Video – prezentacija i edukativni prateći program (tribina i stručna vođenja) podstaknuće teorijsko sagledavanje ilustracije u okviru savremene umetnosti.

Reprezentativni radovi umetnika stilski različtih likovnih izraza, Bilјane Sovilј, Stevana Aleksića, Siniše Banovića, Alekse Gajića, Borivoja Grbića, Dragomira Nikolića, Branislava Cimeše, Ivana Šainovića i umetnika iz Jervolino studija (Siniše Lazića, Dragutina Vukelića, Ilije Ivkovića, Nevene Silaški, Anđelke Živković, Uglјeše Radišića) predočiće efektnost i atraktivnost ilustracije kao vizuelnog komunikatora na polјu filma.

Ilustrator kao zanimanje formirano je tokom 19. i 20. veka kada se ilustracijom podrazumevao namenski štampani likovni rad, najčešće u tehnici crteža, koji korespondira štampanom tekstu uz koji stoji. Zbog svoje razgovetnosti i osobenosti da se narativ prenese efektno i dopadlјivo, time uspostavlјajući neposredan odnos sa čitaocem, ilustracija je tokom poslednjih decenija 20. veka proširila polјe delovanja.

Rapidnim razvojem digitalne tehnike, ilustracija se utkala u dgitalni svet dobijajući istaknuto mesto vizuelnog prenosioca narativa. Međutim, taj narativ sada nije štampani tekst koji je godinama fizički stajao uz ilustraciju u knjigama, već sadržaj filmskog ili digitalnog „platna“. Danas ilustratora prepoznajemo kao umetnika koji stvara dvodimenzionalne slike za različite kompanije i industrije: film, televiziju, reklame, predprodukciju, razne vidove oglašavanja (plakate, omote, oglase i slično)...

Nјegova uloga u filmskom svetu je mnogostruka, a najrasprostranjenija je u prvim fazama rada kada se određeni scenario vizuelno predočava i uobličava.

Izložba „Ilustracija u filmu“ predstavlјa nastavak projekta „Teorija ilustracije“ koji je otpočeo izložbom „Storyboard / Storibord“ pre dve godine u Srećnoj galeriji SKC Beograd, a koji ima za cilј da uspostavi metode istraživanja u oblasti ilustracije.

Marija Ristić, istoričar umetnosti

Objavljeno: 01.11.2022.
Strip konkurs za izložbu...      Press: Likovni centar
  ...autorskog stripa učenika Srbije.

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE
RASPISUJU KONKURS ZA 35. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIPA
UČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena- posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.
Prilikom odabira radova za izlaganje i/ili nagrađivanje, prednost će imati oni u kojima nije korišćen papir za kucanje, pa savetujemo da za svoj rad odaberete druge (crtački/slikarski) prikladnije vrste papira.
Takođe, prednost će imati likovna ostvarenja na kojima se vidi kvalitetan mentorski rad u pogledu motivacije učenika, usklađenost teme i tehnike, istrajnost u radu kao i odsustvo šablonskog pristupa u likovnom izrazu deteta.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.
Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ime i prezime deteta:________________________________________________ 
Razred/ uzrast:____________________________________________________
Naziv teme:_______________________________________________________
Naziv škole:_______________________________________________________
Mesto i adresa škole:_______________________________________________
Ime i prezime nastavnika/likovnog pedagoga:_____________________________
Kontakt telefon:____________________________________________________
Adresa elektronske pošte:____________________________________________
Godina nastanka rada: ______________________________________________
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.

ROK ZA SLANJE RADOVA: 14. novembar 2022. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363
cеntarzalikovnovaspitanje@gmail.com  www.likovnicentardece.org
https://www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/

Objavljeno: 31.10.2022.
40 godina...      Autor: Dušan Pavlović
  ...Marti Misterije.

   Prva epizoda Marti Misterije objavljena je 1982. godine. U vreme kada su italijanskim stripom još uvek dominirali Teks Viler, Zagor i Mister No, Misterija je bio prvi Bonelijev pokušaj da u strip unese urbano okruženje i intelektualan zaplet. U prvom se uspelo polovično (uspeće tek kada 1986. pojavi Dilan Dog). U drugom se uspelo u potpunosti. Marti Misterija je bio kombinacija akcionog i intelektualnog stripa. Često ste, da biste u potpunosti razumeli radnju epizode, morali da pročitate propratni istorijski tekst, koji je napisao scenarista Alfredo Kasteli, tvorac lika.

   Marti Misterija je važan junak za izdavačku kuću Boneli, jer je njegov uspeh otvorio vrata narednim urbanim junacima kao što su Dilan Dog (1986), Nik Rajder (1988), Natan Never (1991), Julija (1998) i ostalima. Sa ovom neprekidnom produkcijom novih uspešnih serijala, sam Boneli je uspeo da opstane na tržištu i prošle godine proslavio 80 godina postojanja.

   U bivšoj Jugoslaviji Marti Misterija je počeo da se objavljuje već 1984. godine. Za razliku od ostalih bonelijevih junaka koje je počeo da objavljuje krajem šezdesetih godina bez redosleda, sa ponovo nacrtanim naslovnim strana i uz čestu cenzuru, novosadski Dnevnik je epizode ovog junaka objavljivao po redosledu i sa originalnim naslovnim stranama. Cenzuri, međutim, nije odoleo. U početku serijala još uvek je trajao Hladni rat, te su svi kadrovi u kojima se Sovjetski Savez pominje u negativnom svetlu morali da budu izbačeni. Do raspada jugoslovenskog tržišta, objavljeno je prvih 105 epizoda regularne edicije i nekoliko specijalnih epizoda. Tokom devedesetih godina, serijal se pojavljivao sporadično uglavnom u piratskim izdanjima. Sve dok Veseli četvrtak 2008. godine nije obnovio ediciju i počeo da je objavljuje od broja 279. regularne edicije (koja je u Italiji izašla 2005. godine). Od tada se u Srbiji Marti Misterija pojavljuje regularno na svaka tri meseca.

   Marti Misterija je ove godine napunio 40 godina. Iako se nove epizode i dalje objavljuju, čini se da su čitaoci više zainteresovani za one stare. Paralelno sa regularnom edicijom (u kojima se štampaju nove epizode), Veseli četvrtak počeo je 2013. počeo da izdaje kolekcionarska izdanja pod nazivom Biblioteka Marti Misterija sa starim epizodama. Do sada je objavljeno četiri knjige u koje je smešteno prvih 27 epizoda. Iako knjige izlaze retko, brzo se rasprodaju, a njihova cena na tržištu polovnih stripova mogu da dosegnu preko 10.000 dinara.Veseli četvrtak je upravo objavio Knjigu 4 iz ove edicije.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 15-16. oktobar 2022. str. XII]
Objavljeno: 30.10.2022.
Strip: Noćni sud (227)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 30.10.2022.
Strip: Cane (469)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 30.10.2022.
Kadrovi komunikacije: Straža (9)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 30.10.2022.
Kako je Stojadin poveo srpski strip...      Press: Strip vesti
  ...u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost.

Novo zanimljivo i studiozno urađeno izdanje iz istorije domaćeg stripa. Autor je Oliver Praštalo, svima koji vole da nabave egzotične i retke primerka stripova i knjiga dobro je poznata ličnost, a malobrojni koji se s njim nisu upoznali imaju priliku da to urade preko ovog izdanja. Ako u vašoj omiljenoj striparnici slučajno nema ovog izdanja, potaknite ih da ga nabave. Preporuka!!!

Oliver Praštalo: Kako je Stojadin poveo srpski strip u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost

Umesto predgovora

Savremena istorija umetnosti kao naučna disciplina proširena je na polјe vizuelnih studija. U okviru njih se proučava vizuelna kultura sa najrazličitijih aspekata u zavisnosti od konteksta njenog nastanka i funkcionisanja, bilo da se radi o političkom, ideološkom ili bilo kom drugom kontekstu.

U sklopu vizuelnih studija strip se može proučavati kao deo vizuelne kulture određenog društva sa svim složenim interakcijama bitnim za njegov nastanak, čitanje i dalјe funkcionisanje u narednim epohama, poput filma ili fotografije. No za razliku od ovih umetničkih izraza on je u neku ruku na margini interesovanja stručne javnosti u svim aspektima posmatranja kao izražajnog fenomena. I komercijalnog i kvantitativno bitnog i umetničkog.

Pošto se sadržajno najvećim delom može klasifikovati i kao jedna grana pop kulture logično da je strip kao izraz, tradicionalna umetnička javnost i kritika videla i ocenjivala pre svega u tom svetlu, bez dobrodošlice i uglavnom kritički. A tako je bilo sve do momenta dok pop kultura nije izborila svoje mesto u svetskoj kulturi koje i danas čvrsto drži a to je kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina prošlog veka.

Sledeća bitna odrednica je da se za razliku od recimo filma ili fotografije strip nigde ne izučava kao zasebna umetnička disciplina niti ga kao takvog prati neka subspecijalizovana stručna javnost.

U čitavom svetu dosad je odbranjeno svega par stotina stručnih radova; diplomskih, magistarskih, master ili doktorskih disertacija na temu stripa.

U domaćim okvirima istorijom i teorijom stripa bavio se mali broj intelektualaca u smislu da su toj temi posvetili više od apstrakta ili kritičkog osvrta na nekoliko stranica. No i pored toga domaća stripgrafija se može pohvaliti da je kao „naučna” disciplina u svetskim okvirima među prvima započela svoj rad.

Sve to započelo je tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka dakle sa ogromnom vremenskom dinstikcijom u odnosu na to kada je strip na velika vrta ušao u svetsku na i našu kulturu. Tolika vremenska distanca je odgovorna što su istoričari i teoretičari bili prinuđeni da se bave opštim mestima iz istorije i teorije stripa a svaki uži kritički osvrt uglavnom je bio rezervisan, za velikane strane produkcije.

Sedamdesete su bile godine kada je strip u Jugoslaviji bio glavni dečiji i omladinski zabavni štampani medij sa milionskim tiražima u kojima je u apsolutnom procentu preovlađivala strana produkcija.

Tek je vizionarski poduhvat nekih izdavača omogućio predstavlјanje mlade garde domaćih autora u tada najpopu- larnijem vidu produkcije - periodici - odškrinuvši vrata teoretičarima da se progovori i o njima.

I opet, prirodno, o onima koji su tada i docnije stvarali i to vrhinska dela prepoznata i priznata i u svetskim okvirima.

Za one za čiji su pionirske radove državne granice bile međa dokle su dopirali, kritika je imala malo šta da kaže.

Logično ako se zna da je u tom trenutku istorijsko i kulturno okruženje stvorilo čitalačku publiku koja je strip, kao i film, doživlјavala pre svega kao zabavu.

U takvim uslovima, teoretisanje o stripu, njegovoj istoriji i istoriografiji, bi od strane te čitalačke publike verovatno bilo dočekano kao suvoparna, nezanimlјiva akademska rasprava. Trebalo je sačekati da se među njima izdiferencira dovolјan broj zainteresovanih i za tematiku istorijskog, teorijskog i kritičkog pristupa stripu.

Slede pionirski radovi pre svega istoriografije domaće strip produkcije a potom i istoriografije domaćeg stvaralaštva. No kako su izvori za ovakve radove teško dostupni, neceloviti, a zbog profila produkcijskog izraza veoma široko rasuti, a u velikom broju slučajeva oštećeni, uništeni ili trajno izgublјeni razumlјivo je što je broj takvih radova bio relativno mali.

Ishodno, taj rad je pre svega bio okrenut otkrivanju često i zaboravlјenih stvaralaca i sabiranju i nabrajanju onoga što su kao autori kreirali.

Od tih prvih početaka sredinom sedamdesetih, do izgradnje kritičke javnosti i trenutka kada su uslovi za njihove radove sazreli, odnosno kada je i kritična masa zainteresovanih i za taj aspekt devete umetnosti narasla do broja da o njemu vredi govoriti prošlo je više od jedne decenije. A u tom trenutku čitavo društveno političko na i kulturno okruženje doseglo je zenit jednog istorijskog ciklusa ušavši u inerciju raspada, konfrontacija i najdublјih podela u svim aspektima života.

Politika je postala vododelnica svih društvenih tokova, na žalost i onih vezanih za umetnost uopšte na i strip i stripografiju.

Strip produkcija je odolevala do samog raspada zemlјe no promene u kulturnim i intelektualnim krugovima koje su započele godinama pre toga nisu zaobišle ni stvaraoce sa polјa stripografije.

Možda paradoksalno, ali u tim novonastalim okolnostima stripografija i istorija stripa kao disciplina najplodnije su napredovali zahvalјujući sjajnim intelektualcima koji su joj se posvetili. No i njih ne zaobilazi vrtlog trenutka koji politiku kroz mas medije instrumentalizuje, rekao bih do nivoa pop kulture. Ona je meritorna za sva na i kulturno istorijska stanovišta. Neki teoretičari stripa su dozvolili da ih ova plima ponese umesto, kako definicija kaže, da problemu priđu sa najrazličitijih aspekata u zavisnosti od konteksta njenog nastanka i funkcionisanja.

Nesvesni da čine istu grešku kao mnogi njihovi prethodnici observiraju umetnost kroz ideološku lrizmu koja stvaraoce posmatra ne kroz dela već kroz naklonost nekoj političkoj ideji.

Zadatak narednih stranica je da obznanjujući jedno neprepoznato vrhunsko umetničko delo i neka druga ostvarenja istog stvaraoca dokaže da je svaka naknadna kritička pamet koja se ne bavi stvaralaštvom već stvaraocem pogrešna. Pokolenjima iza umetnika ostaju umetnička dela a ne obrnuto. A umetničko delo najmanje što može biti je umetničko delo.

Može biti i sjajno umetničko delo, vrhunsko, izuzetno diskutabilno, provokativno...

Umetničko delo, samo no sebi, ne može biti loše.

A Nјegovi stvaraoci? E to su lјudi od krvi i mesa.

I ovakvi i onakvi, niko savršen.

Album pred vama nastao je bez ozbilјnih komercijalnih pretenzija. Pisac i izdavač je u godinama i zdravstvenog stanja da se nikako ne može govoriti o njegovoj nameri da se nameće kao meritoran za neko, realno nepostojeće mesto u domaćoj stripografiji. Ovakav specifičan tip stripa čiju ukupnu izražajnu formu kritika teško da će ikada uzeti u razmatranje i sujetnima je neinteresantan. No kao ozbilјan kolekcionar i lјubitelј, kao Srbin čiji je narod odguran u poslednje redove na startu trke „u neizvesnu budućnost" svetske kulture na početku novog milenijuma, i kao roditelј dece školskog uzrasta odnosno svedok, potpunog kulturnog, obrazovnog i moralnog sunovrata u koji sabijaju naše potomstvo, osećam obavezu da od zaborava otmem baš ovo delo devete umetnosti iznoseći ga u obliku i na način koji to svojim dometom svakako zaslužuje

Oliver Praštalo

Beograda 23. februar 2020.
Objavljeno: 28.10.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Remix Comix v Novem Sadu in Stripburgerjeva akademija stripa.

REMIX COMIX V NOVEM SADU
mednarodni rezidenčni program, stripovska instalacija v javnem prostoru in konferenca
28.–30. oktober 2022, Novi Sad, Srbija
remix-comix.com

Stripburger kot partner sodeluje pri novem mednarodnem projektu Remix Comix: stripi za dediščino. V okviru projekta v Novem Sadu v Srbiji že poteka prvi 14-dnevni rezidenčni program, ki se ga udeležuje šest umetnikov iz Srbije, Slovenije, Nizozemske in Češke. Slovenska udeleženka rezidenčnega programa je mlada stripovska ustvarjalka Dora Benčevič.

V sklopu rezidence raziskujejo lokalno kulturno dediščino v sodelovanju s predstavniki lokalnih ranljivih in marginaliziranih družbenih skupin, natančneje romske skupnosti. Cilj rezidenčnega programa je ustvariti umetniško delo v obliki stripa v javnem prostoru. Stripovska instalacija z naslovom May the Children on the Street Play with Your Eyes! bo javnosti premierno predstavljena v petek, 28. oktobra ob 17. uri na območju Kreativnega distrikta v Novem Sadu.

Otvoritveni dogodek projekta Remix Comix bo mednarodna konferenca Strip, dediščina in sodobna umetnost, ki bo potekala ta konec tedna, od 28. do 30. oktobra, v kulturnem centru Fabrika v Novem Sadu. Na njej bodo različni stripovski avtorji in strokovnjaki (uredniki, kuratorji, raziskovalci) predstavili aktualne in inovativne prakse, ki povezujejo strip, dediščino in sodobno umetnost.

Na konferenci bo sodeloval tudi dr. Blaž Vurnik, zgodovinar, kustos in stripovski scenarist, ki bo v tematskem sklopu Balkanski spomini predstavil svoj razmislek in prakso, kako dediščino, zgodovinske dogodke in spomine uporabiti in predstaviti v stripu, programa strokovnega mreženja pa se bosta udeležili tudi Katerina Mirović in Tanja Skale, slovenski vodji projekta in članici uredništva revije Stripburger.

Dogodki so del programa Novi Sad – Evropska prestolnica kulture 2022.

Več →

STRIPBURGERJEVA AKADEMIJA STRIPA
dvodnevna stripovska delavnica (16+)
MGLC Švicarija, Ljubljana
sobota, 12. in 19. november 2022, 10.00–17.00
mentorja: David Krančan in Igor Šinkovec

Nadebudni striparji in striparke, pozor! Novembra pripravljamo novo nadaljevalno delavnico stripov, kjer boste izvedeli male skrivnosti velikih stripovskih mojstrov. Tokrat bosta z vami David Krančan in Igor Šinkovec, ki bosta tudi analizirala vaše dosedanje stripe in vam nakazala možnosti razvoja vaše stripovske ustvarjalnosti. Mogoče boste dobili drugačen pogled na strip, zagotavljamo pa, da se boste zagotovo vsaj zabavali v skupinskem ustvarjanju.

Število mest je omejeno, prijave obvezne na: core@mail.ljudmila.org

Več →


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 27.10.2022.
XVI Novosadski strip vikend...      Press: SKC NS
  ...SKCNS Fabrika.

Novosadski strip vikend ove godine počinje izložbom „Dnevnik Max von Fafnera“, koja će biti jedinstvena prilika da publika vidi presek radova Saše Jovanovića, renomiranog strip autora, koji godinama objavljuje stripove za izdavačku kuću Delkur u Francuskoj.

Izložba će biti otvorena 25. oktobra u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a postavka će moći da se pogleda do 17. novembra 2022. Ulaz je besplatan.

Na otvaranju će, pored Maxa von Fafnera, govoriti strip autor i ilustrator Dejan Nenadov, kustos MSUV-a Vladimir Mitrović i autor izložbe - programski urednik NS strip vikenda Jovan Gvero.

Ovo je 16. izdanje strip vikenda u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, a program se nastavlja u petak 28. i subotu 29. oktobra u SKCNS Fabrici. Obuhvata berzu stripa, izložbe, predstavljanje domaćih i regionalnih autora i izdavačkih kuća.

PROGRAM

         Utorak, 25. 10. 2022, MSUV
19h - otvaranje izložbe Saše Jovanovića, govore: Dejan Nenadov, Marko Stojanović, Vladimir Mitrović i Jovan Gvero

         Petak, 28. 10. 2022, SKCNS Fabrika
16h - otvaranje vrata festivala - Berza stripa, knjiga, nosača zvuka
17h - Milivoj Kostić, 3D strip
17:30h Stripovedač – predstavljanje podkasta o stripu, Dušan Majkić i Petar Klaić
18h - razgovor o izložbi Saše Jovanovića u MSUV
18:30h Damir Pavić Septik, predstavljanje novog izdanja
19h - Zoran Nikolić: predstavljanje festivala Nifest i novog izdanja “Nićifor”, autora Zorana Kovačevića
19:30h - Vostok: predstavljanje izdanja “Život posle smrti”
20h - Dalibor Talajić: otvaranje izložbe i razgovor s autorom
21h - muzički set, Dee Jay Minya Ramone i DJ Dirty

         Subota 29. 10. 2022, SKCNS Fabrika
11h - Berza stripova, knjiga, nosača zvuka, umetničkih predmeta
15:30h - Zoran Pejić: predstavljanje izdanja devete dimenzije Banja Luka
16h - Udruženje ljubitelja stripa Sombor predstavlja svoje udruženje i fanzin “StripSO025”
16:30h - Udruženje ljubitelja stripa HAS, Saša Papić predstavlja izdanja udruženja
17h - Zoran Stefanović: predstavljanje Udruženja stripskih umetnika Srbije
17:30h - predstavljanje autora Novice Milivojevića
18h - Branko Đukić: predstavljanje 14. broja časopisa “Stripolis”
18:30h - predstavljanje autora Mirka Čolaka
19h - predstavljanje 10. broja serijala “Lavandarman”, govore: Toni Faver, Vančo Rebac i Vinko Barić
20h - predstavljanje autora Miroljuba Milutinovića Brade
20:30h - predstavljanje autora Alekse Gajića
21h – muzički set Dee Jay Minya Ramone

Ovogodišnji NS strip vikend podržali su Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Fondacija „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“, u sklopu programskog luka „Druga? Evropa".

SKCNS Fabrika nalazi se na Bulevaru despota Stefana 5, a ulaz na sve programe je besplatan.

Objavljeno: 25.10.2022.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...585. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripaSamonikli korov strip, broj 585:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/585

Objavljeno: 24.10.2022.
Otvaranje izložbe Krvavi oktobar 1941,...      Press: NBS
  ...utorak u 12h, Narodna biblioteka Srbije.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da dođete 25. oktobra 2022. godine, u 12 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije, na otvaranje Izložbe „Krvavi oktobar 1941“, autora Aleksandra Zografa.

Izložbu će otvoriti: Vladimir Pištalo – Upravnik Narodne biblioteke Srbije, Marijana Stanković – Direktorka Muzeja „21. oktobar“, Saša Rakezić (Aleksandar Zogragf) – Autor izložbe i Marko Terzić – Viši kustor Muzeja „21. oktobar“.

Saša Rakezić (rođen 1963. u Pančevu), poznatiji pod pseudonimom Aleksandar Zograf je srpski i jugoslovenski strip autor.

Stripove počinje da objavljuje od 1986. na tržištu SFRJ, u časopisima NON, Ritam, Rock, Mladost i dr. Početkom ’90-ih godina XX veka počinje da objavljuje radove i u inostranstvu, najviše u Americi, u časopisima The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories i dr. Učestvovao je na više međunarodnih strip festivala, konferencija i izložbi, kao što su Expocomics (1994, 1995, Bari, Italija), Caption (1997, Oksford, Velika Britanija), Lucca Comics (1998, Italija), Atinski festival stripa (1999, Grčka), i dr.

Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2004. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu.

Program se može pratiti i uživo onlajn preko zvanične Fejsbuk stranice Narodne biblioteke Srbije i u odloženom gledanju preko Jutjub kanala Narodne biblioteke Srbije.

Dobro došli u Atrijum Narodne biblioteke Srbije!

Objavljeno: 23.10.2022.
Deca u večnoj borbi dobra i zla...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Aristofanija – prvi tom“ Gzavije
  Dorizona i Žoela Parnota;
  izdavač:
  Čarobna knjiga 2022.

   Izuzetno agilni izdavač „Čarobna knjiga“, koji ravnopravno objavljuje književna dela i stripove, u jednoj od svojih reprezentativnih biblioteka pod nazivom „Stari kontinent“, gde se sabiraju strip serijali nastali u Evropi, upravo je, rame uz rame sa priznatim klasicima, štampala i prvi tom serijala „Aristofanija“, originalno objavljen 2019.g, potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) i u crteže pretočen pod perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji, iako su „ispekli zanat“, nisu poznati ovdašnjim čitaocima kao etablirani klasici, nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak iz sigurnosti i predstavila isečak iz tekuće produkcije najdinamičnije evropske strip scene – francusko-belgijske, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i one malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u tvrdo ukoričenom i u punom koloru štampanom tomu, „Azurno kraljevstvo“ i „Progresori“, uvode i razvijaju priču sa elementima iz arsenala epske fantastike, kombinujući ih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“).

   Zaplet počinje u Marseju 1900. godine (samo)ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana koji je bio u pratnji dame iz visokog društva a od strane moćnog muškarca koga zovu „trovač pacova“. Iza Klemana je ostala udovica sa troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, eksplozivno-buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa batinašima koje angažuje fabrika da uplaše radnike revoltirane stradanjem kolege izazvanim lošom opremom, Bazil pogađa ciglom jednog od batinaša a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Deca se skrivaju pred bandom nasilnika željnih osvete ali ne zadugo. U poslednjem trenu ih nadljudskim moćima spasava Aristofanija i odvodi u skriveni dvorac. Tu mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Mračnog dvora i Prognanog kralja. Grofica se nada da je neko od Klemanove dece nasledilo očev talenat i, uprkos protivljenju kraljice, pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći...

   Dorizon vešto koristi ikonografiju epske fantastike (večne sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića iz oba tabora, magiju i vradžbine...) i kombinuje je sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko vispreno odstupanje – recimo, grofica nije bajna mlada dama već starica koja nije preterano omiljena među seljanima iako im pomaže. Naravno, prepoznavanje ovih odstupanja od obrazaca izmamiće osmeh kod iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. Za one kojima takvi obrasci nisu poznati ova odstupanja će delovati sasvim „prirodno“ i oni će u nastavku čitanja drugih stripova podrazumevati da neke pojave imaju različita obličja. U relativizovanje modela svakako treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži od mistifikacije procesa učenja i sticanja znanja o dubokim istinama (koje podseća na izučavanje zen mudrosti) uz uvažavanje dečijih nestašluka i vragolija. U prva dva toma serijala tenzije su pažljivo dozirane kao što je i količina podataka o istoriji Azurnog kraljevstva dovoljna da stvara i potpiruje tajnovitost i „vuče“ priču i njene čitaoce napred.

   Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara sumornost i bedu radničkih muka i vedru, pastoralnu atmosferu prirode koja okružuje dvorac. Svaka pojava Posrnulog kralja i njegovih brojnih poslušnika unosi mračne tonove u crteže najavljujući sukobe i stradanja. Montaža tabli adekvatna je opštem tonu dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom i pitkom početku serijala koji obećava brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom što ga svakako preporučuje pažnji stripoljubaca.

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 23.10.2022.
Strip: Noćni sud (226)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 23.10.2022.
Kadrovi komunikacije: Narudžba (8)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 23.10.2022.
Sintezoid...      Autor: Dušan Pavlović
  ...sa emocijama.

   Vizija je jedan od manje poznatih Marvelovih junaka. Prvi put se pojavio u marvelovim stripovima četrdesetih godina kao sporedni junak. Značajniju ulogu dobija u Osvetnicima 1968. godine. Kao potpuno samostalan junak pojavljuje se u serijalu od 12 epizoda koje su u Americi objavljene tokom 2015-2016. godine u izvedbi scenariste Tom Kinga i crtača Gabrijela Hernandea Volte. Ovaj serijal skupljen je u luksuznim kolekcionarskom izdanju Čarobne knjige i prevodu Nikole Dragomirovića na 272 strane.

   Vizija je sintezoid, ne android. To je robot koji može da oseća emocije. Kada sazna da ga Osvetnici prihvataju ne samo kao saradnika nego i kao osobu, Vizija zaplače. Ipak, iako u svom ponašanju pre liči na Spoka, čuvenog lika iz Zvezdanih staza, koji svemu pristupa uz racionalno objašnjenje, autori u ovom serijalu insistiraju na emocionalnoj strani Vizije. Emocije su zapravo odgovorne za ključni zaplet serijala.

   Glavni okvir priče po mnogo čemu podseća na tragediju Frankenštajnovog čudovišta. Viziju je stvorio Ultron, od tela Baklje i delova mozga Wonder Mana. Čim je stvoren, Vizija se okrenuo protiv svog tvorca i pridružio Osvetnicima. Sa njima je spasio svet 37 puta.

   Zaplet u Viziji nije tipično marvelovski. Vizija kao superheroj želi da obustavi superhrojske aktivnosti i vodi povučen porodični život. Dobija ženu i dvoje dece (takođe sintezoidi). Ali tek u ovakvom idiličnom okruženju nastaju problemi. Može li superheroj koji je spasao svet 37 puta da vodi miran porodični život i suzbije svoju moć u ophođenju sa običnim ljudima? Prekretnica nastaje kada Vizija iz osvete ubija svog brata od strica za ubistvo njegovog sina. Ovakav emocionalni čin nije uobičajen za superheroja, koji treba da bude iznad toga. Vizija je vrsta humanoidnog robota koji bi, bolje nego ljudi, trebalo da znaju da kontrolišu emocije.

   Radnja ovog serijala jeste neuobičajena za američki akcioni strip, ali treba znati da ona dolazi od scenariste sa neuobičajenim pedigreom. Tom King je, naime, prvi deo profesionalne karijere (sedam godina) proveo kao analitičar CIA. Nakon toga je napustio službu i posvetio se pisanju stripova. Ne znamo kakav je bio kao analitičar, ali znamo da piše odlične tragedije za savremeni akcioni strip. Odmah nakon Vizije, King je 2016. god. započeo da radi na novom serijalu Betmena pod nazivom City of Bane u okviru DC projekta Rebirth. Ovaj serijal smatra se jednim od uspešnijih Betmenovih serijala.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 1-2. oktobar 2022]
Objavljeno: 21.10.2022.
Izbor iz štampe...      Press: Štampa
  ...Članovi strip – grupe „Momci“ uručili opomenu pred utuženje državi,
  kao i počiniocima upada na njihovu izložbu pre dve godine.

Članovi strip – grupe „Momci“ odlučili su da uruče opomenu pred utuženje državi, kao i počiniocima upada na njihovu izložbu, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Pre dve godine, 13. oktobra 2020. godine, grupa od desetak maskiranih mladića upala je u „Staru kapetaniju“ na retrospektivnu izložbu strip-grupe “Momci”, bacila suzavac i pocepala izložene radove.

Autorima je pre, a i posle uništavanja izložbe, prećeno smrću.

Autori izložbe podneli su više krivičnih prijava, između ostalog i protiv tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića koji je u sramotnom saopštenju izjednačio autore i nasilnike.

Kao rezultat svih prijava i žalbi, samo je dežurni policajac kažnjen umanjenjem plate u iznosu od 20 odsto zbog neadekvatnog reagovanja, dok nadležni smatraju da autori pocepanih radova nisu oštećeni. Ministarstvo ćuti, a većina napadača i pretnji nije procesuirana, navode iz NUNS-a.

Kako se navodi, strip-grupa je uz pomoć pravne službe NUNS-a preduzela niz pravnih radnji još oktobra 2020. godine i postavila sledeća pitanja.

Ovo su ta pitanja:
– Zašto je većina napadača ostala van domašaja zakona, iako za neke od njih postoji opis?
– Šta je sa većinom pretnji smrću upućenih autorima i organizatorima izložbe preko interneta, budući da su, za neke od njih, nadležnim organima priloženi podaci o profilima i IP adresama? Posle čak dve godine, za više od 100 pretnji, tužilaštvo je formiralo samo jednocifren broj predmeta, ukupno 9, dok su neki od oštećenih saslušani u samo pet slučajeva.
– Zašto nadležnima treba više od godinu i po dana da saslušaju lica sa čijih naloga su pretnje upućene?
– Zašto nije bilo postupka za bacanje suzavca?
Kako su dodali, sada postavljaju i nova pitanja:
– Zašto nadležni ne smatraju da su autori izložbe oštećeni?
– Zašto se za bilo koju pravnu radnju dve godne mora pisati više urgencija i žaliti se Zaštitniku građana, bez čega ne bismo dobili ni izvode iz sudskih spisa niti bi bilo kazne dežurnom policajcu?
– Zašto Ministarstvo kulture i informisanja, iako je sklonjeno sporno saopštenje i druga ministarka je na funkciji, ne odgovara na pitanja medija o slučaju?

[Objavljeno: Danas, Beograd, 13.10.2022]
Objavljeno: 19.10.2022.
Vekovnici u slici i reči...      Press: SKC BGD
  ...15 godina od pokretanјa serije albuma
  Vekovnici.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

20. OKTOBAR 2022, 19.00, Velika sala SKC
PREDAVAČKO – PREZENTACIONI PROGRAM IZ CIKLUSA
STRIP I ILUSTRACIJA

VEKOVNICI U SLICI I REČI - 15 GODINA OD POKRETANJA
SERIJE ALBUMA VEKOVNICI
PROMOCIJA STRIP SERIJALA
Govore: Aleksandar UZELAC, Milan JOVANOVIĆ, Milan DRČA

20 – 31. OKTOBAR 2022.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VEKOVNICI U SLICI I REČI - 15 GODINA OD POKRETANJA
SERIJE ALBUMA VEKOVNICI

IZLOŽBA RADOVA IZ ISTOIMENOG STRIP SERIJALA
Autor postavke: Marko STOJANOVIĆ

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudlјivom besmrtniku Kralјeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Kvazimodo, Frankenštajn i mnogi drugi... Serijal je počeo svoj život na stranicama „Politikinog Zabavnika“ 2007. godine. Godine 2011. „Vekovnici“ su doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (albumi „Mrtva straža“, „Zla krv“ i „Treći čin“), što je, koliko je nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa... Od 2015. godine, Marko Stojanović počinje da, uz finasijsku pomoć grada Leskovca i generalnu distribuciju „ Darkwood-a“ samostalno izdaje „Vekovnike“ i „Beskrvne“, sa pet objavlјenih izdanja. Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su tridesetak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolјe ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009, 2015. i 2018. godine, dva Kragujevačka pobednika, Grand Prix trećeg Međunarodnog festivala stripa u Valјevu kao i nekoliko nagrada „Stripoteke“.

Nulti album „Vekovnika“,„Bajka i druge istine“, dobio je nagradu za najbolјe domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu. „Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavlјivani i u časopisima „Stripoteka“, „Politikin Zabavnik“, „Strip Pressing“, „Eon“, „Kiša“, „Strip Kreator“ (Makedonija), „Devetka“ (Makedonija), „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina), „Komiks Art“ (Bugarska), „Strip Revija“ (Hrvatska), „BDC“ (Rumunija) i „AARGH“ (Češka). Niški književni časopis „Gradina“ posvetio je serijalu zaseban temat od pedesetak strana 2011. godine. Časopis „Nin“ je u svom godišnjem pregledu proglasio „Vekovnike“ za strip događaj 2012. a najpoznatiji svetski strip teoretičar, Britanac Pol Gravet, uvrstio je peti album „Vekovnika“, „Duhovi u boci“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova objavlјenih 2012. godine, a šesti album „Čudovišta“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova za 2013. godinu. Gravet je takođe uvrstio osmi album „Kainov soj“ u izbor najbolјih strip albuma objavlјenih u svetu 2016. godine, deveti album „Zemlјa čuda“ 2017. godine, deseti album „Baron i teror“ 2019. godine a i integral Vekovnika 2020. Deveti album je sem toga nagrađen je 2017. godine na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu priznanjem ULUPUDS-a za najbolјe domaće izdanje Beogradskog sajma.

Sve albume „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ napisao je i uredio Marko Stojanović iz Leskovca.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila.

Izlagači:
Milorad Vicanović Maza, Bosna i Hercegovina; Kolor: Bojan Kovačević, Inđija; Rajko Milošević Gera, Španija; Dan Ianos, Rumunija; Marko Nikolić, Leskovac; Aleksandar Sotirovski, S. Makedonija; Kolor: Ozren Miždalo, Crna Gora; Viktor Družiniju, Rumunija; Darjan Jurinčić, Slovenija; Petar Meseldžija, Holandija; Filip Andronik, Bosna i Hercegovina; Boris Bakliža, Kragujevac; Dražen Kovačević, Beograd; Igor Krstić, Pirot; Kolor: Alјoša Tomić, Bosna i Hercegovina; Saša Jovanović - Maks Von Fafner, Novi Sad; Stjepan Šejić, Hrvatska; Svetlin Velinov, Bugarska; Dragan Stokić Rajački, Zaječar; Kristijan Darstar, Rumunija; Kolor: Andrej Tabacaru, Rumunija; Borislav Malјenović, Bosna i Hercegovina; Kolor: Desimir Milјić, Bosna i Hercegovina; Dalibor Talajic, Hrvatska; Kolor: Miroslav Mrva, Hrvatska; Vladimir Krstić Laci, Niš; Bojana Dimitrovski, Švedska; Daniel Atanasov, Bugarska; Aleksa Gajić, Beograd; Ivan Berov, Bugarska; Dejan Nenadov, Novi Sad; Miroslav Slipčević Mimi, Bosna i Hercegovina; Miloš Slavković, Beograd; Ivica Stevanović, Novi Sad; Ozgur Jilderim, Turska; Denis Dupanović, Bosna i Hercegovina; Vladimir Aleksić, Šabac; Bob Klissourski, Bugarska; Tomi Džurovski, Makedonija; Mihailo Dimitrievski TxeMičo, Makedonija; Tasos Anastasiou, Grčka; Kolor: Velibor Stanojević, Norveška; Goran Sudžuka, Hrvatska; Mijat Mijatović, Gornji Milanovac; Vanja Marinković, Novi Sad; Jovan Ukropina, Beograd; Blaž Porenta, Slovenija; Sabahudin Muranović Muran, Prijepolјe; Matej Stić, Hrvatska.

Objavljeno: 18.10.2022.
Grad stripa...      Press: SV
  ...u Evropskoj prestonici kulture!

Grad stripa

Programska celina „Grad stripa” će okupiti najznačajnije crtače i crtačice koji će, poigravajući se sa ovom vrstom umetnosti, od 21. do 30. oktobra u Distriktu, Pozorištu mladih i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, predstaviti njene nove forme.

Novi Sad je oduvek bio grad devete umetnosti, gde su počeli neki od danas svetski poznatih crtača stripa. Današnju Evropsku prestonicu kulture zato stavljamo rame uz rame sa evropskim tokovima stripa, i to u Distriktu, nekadašnjoj industrijskoj zoni grada i simbolu alternativnih kulturnih tokova. Tu okupljamo poznate tvorce ove umetnosti reči i slike i igramo se sa drugim bliskim formama.

Linkovi:

Strip igralište
21 30. oktobar / Strip igre / Distrikt, Kulturna stanica Liman

Izložba na otvorenom
21 30. oktobar / Instalacija / Distrikt

Heroji svakodnevnice
21. oktobar 21. novembar / Izložba / Distrikt

„Od Nevena do Betmena”
21. oktobar 22. novembar / Izložba / Distrikt

Dordeduh / Festival srpskog podzemlja
21. oktobar, 22 časa / Koncert /  Distrikt, Fabrika, ulaz 1

Prvi dan / Festival srpskog podzemlja
21. oktobar / Koncert / Distrikt

Drugi dan / Festival srpskog podzemlja
22. oktobar / Koncert / Distrikt

„Baš-Čelik”
22. i 23. oktobar, 11 – 12 časova / Opera za decu / Kulturna stanica Liman

„Cat Claw”
Premijera 22. oktobar / Izvođenja 23 24. oktobar / Predstva / Pozorište mladih

Izložba strip tabli Stevana Subića
22 30. oktobar / Izložba stripa / Distrikt, objekat Skladište

„Dnevnik Max von Fafnera” / Novosadski strip vikend
25. oktobar – 17. novembar / Izložba / Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Filmski program u okviru Grada stripa / Filmski front
27 – 30. oktobar / Filmske projekcije, radionice / Distrikt

Radionica izrade SXF maski
27 – 30. oktobar / Kreativna radionica / Distrikt

Muzički program u Gradu stripa
28. i 29. oktobar / 20 časova / Distrikt, objekat Proizvodnja

„Strip, nasleđe i savremena umetnost”
28 30. oktobar / Konferencija / Distrikt

„Neka se igraju deca po ulici sa tvojim očima!”
28. oktobar 27. novembar / Instalacija / Distrikt

Novosadski strip vikend / prvi dan
28. oktobar, 16 časova / Festival stripa / Distrikt, Fabrika

Novosadski strip vikend / drugi dan
29. oktobar, 11 časova / Festival stripa / Distrikt, Fabrika

„Frontić”
30. oktobar / Animirani kratkometražni filmovi za decu / Uzrast 6 – 10 godina / Distrikt, Kulturna stanica Liman

Zombi šetnja
30. oktobar, 18 časova / Distrikt

Objavljeno: 17.10.2022.
Premijera predstave po stripu „Cat Claw“...      Press: SV
  ...Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa!

Izvor: nova.rs / mojnovisad.com

"Cat Claw", predstava inspirisana stripom Branislava Kerca, u režiji Majkla Helmerhorsta, biće premijerno izvedena 22. oktobra na sceni Pozorišta mladih.

Ova neobična pozorišna produkcija, nastala u saradnji sa Evropskom prestonicom kulture 2021, govori o paralelnim dimenzijama, ljudima pacovima, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora da se nosi sa svim tim. Poznato, zar ne?!

Autori teksta koji je nastao kao pozorišna adaptacija u digitalnoj scenografiji prve stripske heroine Cat Claw nastale iz pera Baneta Kercasu Uglješa Šajtinac i Nikola Davić. U predstavi igraju: Ivana Vukčević, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Jelica Gligorin, Miloš Macura, Nenad J. Popović, Dejan Šarković, Darko Radojević, Vlada Janković i Jelena Radić.

Autor scenografije i video mapinga je Dušan Jovović, kostomografkinja je Milica Grbić Komazec, a kompozitor Lazar Novkov. Scenski pokret i borbe osmislio je Dragan Stojmenović, a dramaturškinja na predstavila bila je Divna Stojanov.

Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa
Branislav Bane Kerac izjavio je da je "Cat Claw" akcioni strip, pun dinamike i scena zbog kojih bi i računarski generisane slike (CGI) imale problema.
Kako preneti sve to na relativno mali prostor pozornice? Činilo mi se da je praktično nemoguće. Krenuli smo od toga da obe umetnosti, strip i teatar, imaju svoj sopstveni jezik sa svim vrlinama i manama, bez naročitih dodirnih tačaka u izražavanju, ali vrlo bliske po osećaju za dinamiku. Zajedničke tačke su pronađene i u vanserijskim likovima, humoru i prisustvu rokenrola. Kada smo to definisali i pustili pozorišnu umetnost da iz sebe izvuče ono najbolje, a da se ne osvrće previše na stripski jezik, "Cat Claw" se pokazala kao zahvalan materijal, da je sprega stripa i teatra čista avantura, trka furioznog tempa, hevi metal rapsodija, predstava puna nepoznanica u kojoj je čak i šesti saksonac lik za pamćenje – kazao je Kerac.

Nikola Davić/Uglješa Šajtinac: dvojac koji je strip pretočio u komad
Uhvatili smo se u mrežu njenih čarapa! Tokom pisanja ove drame, Ket nas je povela u avanturu kroz svoj svet i sada je opet završila u našem. Željno iščekujemo ponovni susret i nadamo se da će biti zadovoljna načinom na koji smo opisali našu avanturu. Ne želimo da dobijemo batine! – našalili su se autori i dodali: 
Iskreno, nadali smo se da barem u jednom od njenih života ima malo mesta za nas dvojicu. Zamalo da ne preživimo, ali Ket nas je ipak sačuvala. Hvala, Ket.

Helmerhorst: Predstava je omaž Banetu Kercu
Reditelj Majkl Helmerhorst je istakao da je predstava "Cat Claw", pre svega, omaž strip crtaču Banetu Kercu koji je stvorio superheroinu Ket Klou kao svoju verziju američkog osvetnika.
Akcenat je na stripovskoj ikonografiji koja se bavi negativcima "većim od života", inspirisanim akcionim filmovima. Naša predstava je beskompromisni pastiš sveta noar filma i okretnog tempa stripa. Dizajner Dušan Jovović i ja posvetili smo se tome da prikažemo celu predstavu u crno-beloj skali, sa samo nekoliko detalja u boji. Kercova ljubav prema hevi metalu rezultirala je trenucima žive muzike na sceni u kombinaciji sa filmskim pozadinskim zvukom. Nadam se da smo stvorili visprenu komediju sa smelom scenskom akcijom. Nema više fine cure: Ket Klou će zauvek očistiti Novi Jork od zločina i poroka – rekao je Helmerhorst.

Glumica Ivana Vukčević je Cat Claw
"Cat Claw je hrabra, samostalna, spretna, odvažna, nepokolebljiva. Biće dualne prirode... Ali svesna toga, tim se igra. Zabavno joj je što je preko dana uštogljena studentkinja biologije, a noću superherojka... I žena i mačka, spremna da se bori za pravdu, bolji svet i one koje voli. Cat Claw nije majka, ne kuva, ne ispunjava floskulu "žena, majka, kraljica", niti je to zanima. Ali zato što to nije, ona nije manje žena, niti je manje ženstvena. To što je kostim vrlo oskudan ne čini je "lakom", niti je to što je u stanju da prebije fizički jače od sebe, ne čini "muškaračom"; živi sa cimerkom, a nije lezbijka, nema dete, dakle neispunjena je – prema etiketama... Dakle, sve su to etikete koje bi joj, da je srećemo u gradu, uredno i vrlo rado prilepili – i žene, i muškarci. Jer, mi mnogo volimo da sudimo, a retko polazimo od svog dvorišta." (izvod iz intervjua za portal Moj Novi Sad)
Više: Ivana Vukčević, zanosna Cat Claw u predstavi Pozorišta mladih: Uvek mimo sveta, uvek svoja i posebna

Objavljeno: 17.10.2022.
Tomaž Lavrič - ...      Press: Strip.art.nica Buch
  ...Slovenski klasiki 2. v stripu!

Spoštovani!

V četrtek 20.10.2022 vas ob 19:00 uri vabimo na predstavitev in podpisovanje  Slovenskih klasikov 2. v stripu, knjige, ki je bila na festivalu Tinta proglašena za najboljši domači strip za odrasle.

Tomaž že šili svinčnike.

Se vidimo!

Strip.art.nica Buch

Knjižno delo je izšlo v okviru kulturnega projekta, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

 

Objavljeno: 16.10.2022.
Od viteške časti do pohlepe za zlatom...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Boa-Mori 5”, Herman Ipen i Iv H;
  izdavač: Čarobna knjiga 2022.

   Izuzetni istorijski strip serijal “Tornjevi Boa-Morija” žive strip legende Hermana Ipena (1938), agilna “Čarobna knjiga” objavila je u biblioteci “Stari kontinent” u tri toma. Ipak, povest o časnim vitezovima od Boa-Morija time nije okončana; mada na kraju desetog albuma, i kraju serijala “Tornjevi…”, vitez Emar od Boa-Morija, upravo kada mu se rađa sin, gine u odlučnom boju, nadomak svog zamka i njegovih tornjeva koji su “najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“, povest se nastavlja u sledećim generacijama. Geni plemenitog i pravednog viteza prenose se na njegove potomke i određuju njihovu sudbinu, ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći i koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji. Ova, koliko fatalistička toliko i romantičarska ideja, pretočena je u samostalne priče iz različitih epoha ljudske istorije i smeštena širom Evrope a potom i ostatka sveta. Autor scenarija je Hermanov sin Iv H. Albumi “Boa-Morija” izlazili su neredovno, sa kraćim ili dužim pauzama a trenutno finalni albumi ovog niza sabrani su u knjizi “Boa-Mori 5”, u tvrdom povezu i punom koloru. Reč je o dve priče-epizode: “Vasja” (originalno objavljeno 2009) i “Nebesko oko” (2012); treća epizoda u ovom tomu, “Čovek sa sekirom”, originalno objavljena prošle godine, pripada serijalu “Tornjevi Boa-Morija” okončanom davne 1994.g. i istinsko je iznenađenje za sve Hermanove poštovaoce.

   Mesto dešavanja “Vasje” je jug Rusije, godine 1604. a pozornica je pohod Poljaka na ruskog vladara Borisa Godunova; Poljaci podržavaju lažnog pretendenta na presto a pridružuju im se i Kozaci. Na nivou pojedinačnih sudbina priča prati zaljubljenost Emara, koji je u poljskoj vojsci, i Dunjaške, supruge jednog od kozačkih vođa. Emar brani mladu ženu od napada razularenog Kolje ali ne uspeva da se uzdrži od strasti ni kad sazna da je Dunjaška udata. Vrteška emocija, ratnih strahota, obesnosti i nemoći melje stare i bespomoćne a Emar, u trenutku kada treba da kazni krivca odbija da postane ono što svi od njega očekuju – “muškarac” – i odlazi u nepoznato. “Nebesko oko” dešava se u džunglama Južne Amerike kroz koje domoroci progone španske konkvistadore, među kojima je i francuski podanik Emar. U neprijateljskom okruženju nepoznate šume koja kažnjava svaku neopreznost i divljih ratnika bez milosti, kulminiraju međusobni sukobi predvodnika i onih koji ga smatraju nesposobnim, Emara koji štiti zarobljenog domoroca i fanatičnog sveštenika. Emar uspeva da nagovori zarobljenika da umesto u spas izvan šume grupu vodi prema skrivenom gradu koji navodno krije basnoslovna bogatstva. Do tog cilja stići će samo Emar ali pohlepa mu neće biti zadovoljena mada će se na samrti diviti blistavim zidinama hramova obasjanim zalazećim suncem. Tako se okončava duga linija časti koju ovaj Emar izneverava podležući iskušenju otimanja tuđeg bogatstva.

   “Čovek sa sekirom” bi se u hronologiji Emarovog povratka u rodni zamak mogao smestiti pri kraju tog puta jer su tako željeni tornjevi blizu, na susednom imanju. Ipak, do njih nije lako doći: vitez gotovo gine kad pokuša da izdaleka pogleda zamak zbog zasede u kojoj ga čekaju vojnici upozoreni od nepoznatog izdajnika. Na imanju njegovog domaćina seljaci se otvoreno bune protiv svog gospodara i sukob je na pomolu… Pravdoljubivi ali slabi, s jedne strane, i izdajnici, bezobzirni i nemilosrdni vojnici, s druge, čekaju trenutak konačnog obračuna. Emar, oporavljen, ne može da odbije molbe ugnjetenih i bespomoćnih. Njegovo oklevanje nestaje dok mu starica, koju svi nazivaju vešticom, otkriva kako da pobedi u borbi. Emar ne pristaje da postane novi gospodar i odlazi u nova iskušenja.

   Pripovesti Iva H, svojom višeznačnom složenošću prevazilaze uobičajene, uprošćene stripske zaplete. Insistirajući na psihološkom nijansiranju likova, na geografskim osobenostima mesta događanja te na atmosferi epohe, uverljivosti događaja odnosno njihovim različitim ocenama i procenama koje zavise od onih koji donose sud o njima, ovi stripovi dosežu literarne visine. Pošto je “Čovek sa sekirom” kompletno Hermanovo delo lako se uočava koliko je Iv H. naučio o građenju priča od svog oca. S druge strane, ambiciozna priča dopušta Hermanovoj četkici da se razmaše, od ruske stepe prepune sunca i jasnih boja, preko senki južnoameričke džungle do zlokobnih mutnih tonova u “Čoveku…” Herman je i nadalje vešt u slikanju grimasa lica i tela u pokretu odnosno arhitekture i pejzaža u raznim godišnjim dobima. Njegova montaža tabli dinamički je precizna uz često kontrapunktiranje kretanja i mirovanja. Otuda čitaocu stripa jednako zadovoljstvo nosi otkrivanje priče i posmatranje maestralnih pojedinačnih slika kao i njihovog organizovanja u celine-table. Zaključimo da je peti tom “Boa-Morija” istinska stripovska gozba stvorena u neusahloj imaginaci velikana kakav je Herman i njegovog vrlog naslednika Iva H.

(„Dnevnik“, 2022)
Objavljeno: 16.10.2022.
Strip: Noćni sud (225)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 16.10.2022.
Strip: Cane (468)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.10.2022.
Kadrovi komunikacije: Vožnja (7)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 16.10.2022.
In memoriam:...      Press: USUS


  ...Dragolјub "Dragan" M. Savić (1957-2022).

U bolnici u Kragujevcu 14. oktobra 2022. preminuo je od posledica srčanog udara Dragolјub "Dragan" M. Savić, istaknuti stripski delatnik, scenarista, crtač, ilustrator, publicista, pedagog, urednik i izdavač.

Rođen je u Mostaru, 11. aprila 1957. ali je od 1958. živeo u Zemunu. Postaje 1978. član grupe "Beogradski krug 2", koju je 1976. osnovao Bojan M. Đukić, a čiji su početni članovi bili i Askanio Popović, Dušan Relјić, Rastislav Durman, Vladimir Vesović, Zoran Mujbegović, Rajko Milošević Gera, Dušan Relјić i Zdravko Zupan, a ubrzo i Sibin Slavković, Slobodan Ivkov, Želјko Pahek, Zoran Kovačević, Zoran Janjetov, Dragan Bosnić, Dragan Lazarević, Lazar Odanović, Darko Perović, Ratomir Petrović-Raca i drugi.

U grupi koja je doprinela razvoju savremenog evropskog stripa Savić je bio jedan od najaktivnijih članova, promoter francusko-belgijske škole vizuelnog pripovedanja. Bio je i zastupnik stava da domaćim stripovima, srpskim i jugoslovenskim, treba dati više podrške nego uvoznim stranim stripovima i jeftinim licencama. Istorija naše kulture i izdavaštva je potvrdila Savićevu procenu.

Prvi Savićevi profesionalni radovi vezani za strip (scenariji, crteži i ilustracije) objavlјeni su početkom 1980-ih u izdanjima kuće "Dečje novine": crtao je minijature o narodno-oslobodilačkoj borbi i pisao veoma primećene vesterne za danas svetski poznatog Rajka Miloševića Geru ("Elmer Džouns"; "Čak Lorimer"; "Teksaški jahači"). Takođe je pisao scenarije za Ratomira Petrovića Racu ("Maršal Dover"), Dragana Bosnića ("Wobsh Acces"), Zorana Tucića i druge.

Po scenariju Želјka Paheka, Savić je crtao naučnofantastičku seriju “Teri Vong” (1983), a u jednoj epizodi i ratnu seriju "Knindže" (1991) posvećena tada aktuelnim dešavanjima u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina, ali je ovo izdanje odlukom vlasti u Srbiji posle dva broja ukinuto.

Savić je imao jednu od glavnih uloga u obnovi celokupnog srpskog stripa tokom ratova 1990-ih, nakon sloma velikih državnih izdavača u Srbiji i SFRJ izazvanog ratovima, inflacijom, sankcijama UN, lokalnom korupcijom i spornim privatizacijama.

Sa Vladimirom Vesovićem, Savić je 1992. započeo dva važna projekta. Jedno je osnivanje škole stripa i ilustracije "Đorđe Lobačev" u Beogradu, a drugo je obnova izdavačke i kreativne delatnosti kada su se spojile delovi grupa "Beogradski krug 2" i "Bauhaus 7" sa novim scenaristima sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, obnavlјajući tada autohtone srpske popularne žanrove i teme u stripu. Vremenom je Vesović zadržao vođenje škole, a Savić uređivanje izdanja.

Posebno je bio značajan Savićev rad kao glavnog urednika stripa u privatnim beogradskim izdavačkim kućama visokog kvaliteta "Orbis" i "Bata" izdavača Aleksandra Dramićanina. Savić je bio glavni urednik i producent časopisa "Tron" (1992), albuma "Kalokagarti" Milana Jovanovića i Đorđa Milosavlјevića (1994), serije "Svindl" Mirolјuba Milutinovića Brade i Đorđa Milosavlјevića (1994; danas TV serija "Švindleri"), albuma "Treći argument" po Miloradu Paviću Zorana Tucića i Zorana Stefanovića (1995), kapitalne  monografije "Umetnost i jezik stripa" koju je priredio otac istočnoevropske stripske teorije Žika Bogdanović (1994), časopisa "Megatron" (1997) itd.

U drugoj polovini 1990-ih Savić odselјava se za Kragujevac i, u nedostatku domaćih izdavača, smanjuje bavlјenje stripom. Preneo je vremenom i lјubav prema stripu na sina Mihaila, danas saradnika uglednog udruženja "Svet stripa".

Obnovom Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. Savić se ponovo pojavlјuje na stripskim dešavanjima, osobito na Kragujevačkom Komikonu, pretežno kao savetnik i pedagog. Uprkos porodičnih i zdravstvenih okolnosti, Savić se u ovom dobu vratio umetnosti, kao kompletan autor ali i scenarista za druge crtače. Kolege su sa nestrplјenjem čekale njegove nove radove na osnovu skica koje je pokazivao.

Dragolјub Savić, za prijatelјe i publiku Dragan, biće sahranjen u ponedelјak 17. oktobra, u 12 časova, u Kragujevcu, na groblјu Bozman.

Objavljeno: 14.10.2022.
Ispraćaj...      Press: USUS
  ...Laze Sredanovića - Dikana.

Ispraćaj kovčega Laze Sredanovića - Dikana (subota, 15. oktobar, Beograd)

Porodica Sredanović obaveštava prijatelјe, kolege i poštovaoce lika i dela Laze Sredanovića, autora "Dikana", da će ispraćaj zemnih ostataka umetnika biti u subotu, 15. oktobra, od 10 do 11 časova, u kapeli na Novom groblјu u Beogradu.

Sredanović će biti sahranjen na groblјu u Herceg Novom, pored supruge Milanke.
Objavljeno: 14.10.2022.
Lazo Sredanović – Dikan (1939- 2022)...      Press: USUS
  ...Odlazak duhovitog Slovena.

Odlazak duhovitog Slovena:
Lazo Sredanović – Dikan (1939- 2022)

Preminuo je tvorac najpopularnijeg stripa nekadašnje Jugoslavije „Dikan i Stari Sloveni“ * Bio je posebno aktivan umetnik i kulturni delatnik našeg doba

U Kliničko-bolničkom centru Zemun u utorak 11. oktobra 2022. preminuo je Lazo Sredanović, jedan od najuticajnijih stvaralaca jugoslovenske i srpske popularne kulture. Bio je stripar, ilustrator, karikaturista, grafički dizajner i kulturni radnik, najpoznatiji po humorističko-akcionom stripskom serijalu „Dikan i Stari Sloveni“, od 1969. najomilјenijem u zemlјama bivše Jugoslavije.

Među kolegama i prijatelјima Sredanović je bio poznat kao duhovit, plemenit i odmeren karakter.

Biografija

Lazo Sredanović (u nekim dokumentima i: Lazar) rođen je u Nikšiću, 19. septembra 1939. Osnovnu školu je pohađao u Senti i Herceg Novom, a u Herceg Novom je završio i uglednu srednju školu za primenjene umetnosti 1960. godine. U Beogradu je 1965. diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost, grafički odsek, u klasi oca srpske grafike, profesora Mihajla Mike Petrova.

Osim stripa, čija je zvezda bio za najširu publiku, Sredanović se bavio grafičkim dizajnom i ilustrovanjem udžbenika, časopisa i slikovnica za decu. Redovno izlagao je na mnogim salonima karikature u zemlјi i inostranstvu. Živeo je i stvarao u Beogradu i Krašićima (Boka Kotorska). Od 1968. do 1990. bio je zaposlen kao načelnik grafičkih poslova u Institutu za bezbednost Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.

Nјegova supruga, akademska umetnica Milanka Sredanović (1942-2011) bila je ugledna modna kreatorka SFR Jugoslavije i slikarka, čiji je opus sabran u umetničkoj monografiji „Milanka Sredanović“ (2017). U njihovom  braku su rođene kćeri Katarina i Tamara.

Fenomen stripova i Dikana, najmlađeg Starog Slovena

Lazo Sredanović je od malena, pod uticajem predratnih beogradskih stripova i Diznija, pokazivao interesovanje za strip, karikaturu i ilustraciju, u vreme kada ideološka kulturna klima nije ohrabrivala takve sklonosti. Prvi strip je objavio kao učenik u dečjem listu „Pioniri“ na Cetinju. Tokom studija 1960-ih radio je ilustracije i karikature za „Ferijalac“, list Ferijalnog saveza Jugoslavije. Tu je redovno objavlјivao kaiševe stripa prema scenariju Petra Petrovića — Pece Marša, kasnije istaknutog novinara Studija B i pisca za decu.

Strip „Dikan i Stari Sloveni“ umetnik crta od 1969. za „Politikin Zabavnik“. Scenarije su pisali inicijator Nikola Lekić, kao i Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki, Branko Đurica, Slobodan Ivkov i sam Sredanović. Dikan i njegov ujak Vukoje su odmah postali fenomen popularne kulture širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ovo je bila i uticajna satira domaćeg mentaliteta i društva, koju su sredinom 1970-ih čitali milioni lјudi, u vreme kada je „Politikin Zabavnik“ imao blizu 500.000 primeraka zbirnog nedelјnog tiraža.

Sredanović je uticao i na kulturne tokove. Uz jednog od osnivača evropskog stripa Đorđa Lobačeva, Sredanović je autoritetom i vizijama o zajedničkom studijskom radu stripara doprineo da tada mladi umetnik Bojan M. Đukić osnuje 1976. grupu „Beogradski krug 2“, kasnije jednu od važnih stripskih grupa Evrope, koja je doprinela da srpski strip i vizuelno pripovedanje bude danas prepoznatlјiva pojava u svetskom izdavaštvu, filmu, animaciji i video igrama.

Sredanović je bio aktivni član Udruženja karikaturista Srbije FECO i plodni karikaturista koji je u 21. veku uradio stotine zapaženih karikatura angažovanog i istančanog duhovnog usmerenja, ali i portreta, po čemu je od mladosti bio posebno poznat.

Najveći deo javne delatnosti u 21. veku posvetio je stripu. Učestvovao je u obnavlјanju Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. godine, bio je potpredsednik u jednom mandatu, izlagao je radove i gostovao na svim izložbama i festivalima USUS, uklјučujući i turneju 2019. povodom proslave pola veka stripa „Dikan“ u Beogradu, Banjoj Luci, Nišu, Kragujevcu, Herceg Novom, Valјevu i Leskovcu.

Crtao je stalno nove epizode Dikana za „Politikin Zabavnik“, a od 2017. za „Mali Zabavnik“, od kojih je najnovija epizoda „Đavolјa varoš“ bila kritika aktuelnih ratobornih zbivanja na području nekadašnje Jugoslavije.

Učestvovao je u objavlјivanju edicije monografija sabrane serije „Dikan“. Do sada su izašla dva toma „Dikan. Knjiga 1. (1969-1971)“ i „Dikan. Knjiga 2. (1971-1983)“, u izdanju kuće „Everest Media“ u partnerstvu sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i preduzećem „Informatika“. U pripremi su još dve monografije.

Bio je angažovan i u razvoju „Dikana“ za buduću animiranu TV seriju i animirane dugometražne filmove za međunarodno tržište.

Sredanović je bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja kao umetnik, državni službenik i kulturni radnik. Dva novija priznanja cele struke bile su zvanje Vitez od duha i humora (2018) i Velika povelјa Gašinog sabora (2019) koje se dodelјuje pojedincima i ustanovama koji su klјučno doprineli umetnosti duha i humora, i time obeležili srpsku i međunarodnu kulturu u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.

U okviru programa „Evropska prestonice kulture 2022“, u Novom Sadu će Sredanovićev opus i serija „Dikan“ biti predstavlјeni 21. oktobra, u okviru posebne celine, na izložbi „Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“.

*

Datumi oktobarske sahrane Laze Sredanovića u Herceg Novom, kao i komemoracija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće naknadno objavlјeni, saopštava Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Foto: Miloš Stefanović

Objavljeno: 13.10.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...MINIMUNDUS.

MINIMUNDUS
skupinska razstava stripov za otroke
Galerija Simulaker, Novo mesto
ODPRTJE: torek, 11. 10. 2022, ob 19.00 // do 4. 11

Festival stripa Tinta se ta teden seli tudi med dolenjske griče. V novomeški Galeriji Simulaker se obeta stripovska poslastica za najmlajše, ki nosi ime po istoimenski Stripburgerjevi  knjižni zbirki.

Skupinska stripovska razstava se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji, večinoma namenjeni otroški publiki. Izdaje Minimundusa so zasnovane tako na izvirnih  scenarijih kot predelavah ljudskih pravljic in basni, posamični stripi iz zbirke pa so bili deležni tudi več priznanj in nagrad.

Na razstavi sodeluje pet domačih avtorjev oziroma avtoric: Andrej Štular, Saša Kerkoš, Maja Kastelic, Igor Šinkovec ter David Krančan.

Na ogled bodo tako originali kot skice in še razno drugo gradivo, umanjkal pa ne bo niti bralni kotiček. Razstava, ki bo zagotovo navdušila tako mlade kot malo starejše!

V četrtek, 20. oktobra, ob 18. uri, bo potekalo tudi vodstvo po razstavi, ki mu bo sledil pogovor z ustvarjalci v atriju novomeške Knjigarne Goga.

Več o razstavi →



Izdaje revije Stripburger lahko kupite v naši spletni striparni, v vseh stripu prijaznih  knjigarnah po Sloveniji ter pri našem distributerju Buča.
Več o letošnjem založniškem programu in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →

Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 11.10.2022.
USUS NEWS...      Press: USUS
  ...In memoriam: Dragan Perić - Namćor (1962-2022); Međunarodni konkurs Strip-kaiš
  2022; Godišnja izložba i izborna skupština USUSa; "Nevidlјivi strip" četvrtkom na RTS!


In memoriam: Dragan Perić - Namćor (1962-2022)

Naš dragi kolega Dragan Perić je iznenada preminuo 1. oktobra. Sahrana će biti u subotu, 8. oktobra, na Novom Beogradu, na Novom Bežanijskom groblјu. Opelo počinje u 12:15.

Biografija
Dragan L. Perić (Beograd, 1962 — Beograd, 1. oktobar 2022) bio je srpski pisac, novinar, istoričar i hroničar kulture, scenarista, strip crtač, urednik i grafički dizajner. Perić je bio najpoznatiji kao istoričar starog Beograda pod imenima „Namćor ovdašnji“ i „Kapetan vremeplova“.
Kao grafički dizajner i tehnički urednik radio je preko 30 godina, u više dnevnih novina i časopisa: Politika, Naša krmača, Tempo, Star, kao i na grafičkoj pripremi knjiga i oblikovanju Internet sajtova.
Tokom 1980-ih pisao je scenarija za stripove koje su crtali Dragan Lazarević, Vojislav Vasilјević, David Vartabedijan, Steva Šinik, Franja Straka, Milorad Žarić i Grujica Milovanović. Kao kompletan autor oko 1992. za nedelјnik Radio TV revija crta nedelјni stripski kaiš „Kapetan Knindža“, a kasnije, za isti nedelјnik crta kaiš „Minusov plus“ na scenario Dragutina Karla Minića. Kao kompletan autor radio je stripsku seriju „Kanal Iks“ za nedelјni dodatak „Antena“ dnevnog lista Ekspres Politika 1995—1997. godine. Nakratko je sarađivao i sa stripskom rubrikom lista 24 časa 1997. godine. Nakon toga više nije radio stripove.
Najpoznatiji je kao istoričar staroga Beograda. Na temu starog Beograda pisao je za dnevni list Politika (2003–2005; sakuplјeno u knjigu Svako juče beše bolјe 2009), za časopis Srbija – nacionalna revija,, za Politikin dodatak „Magazin”, sopstvena izdanja kao što su Internet nedelјnik Beogradski šetač, Vremeplov i mesečne štampane sveske Repata zvezda, čija su tema upravo stari Beograd, predstavlјene na papiru i kvalitetu štampe kao novine sredinom 1920-ih godina.
U isti milјe, Beograd 1926-1928, smešten je radnjom i Perićev roman Obična priča (2012). Ukupno je kao pisac i izdavač objavio šest knjiga na temu starog Beograda.
Poznat je bio po živim nastupima o prošlosti grada u kultnoj kafani „Zlatno burence“, savamalskom klubu „Antika“ i drugim mestima društvenog života Beograda. Teme predavanja su četiri gradske kapije (Vidin, Stambol, Sava, Varoš), ženska moda nekada, dolazak braće Limijer i prihvatanje filma, prva filmska projekcija u kafani „Zlatni krst“ i druge.
Bio je član Udruženja stripskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Bibliografija
Knjige
- Svako juče beše bolјe (sabrani članci), Beograd, samizdat, 2009, 96 strana.
- Obična priča: bilo jednom u Beogradu (roman), „NNK internacional“, Beograd, 2012, 285 strana.
- Mesto do prozora (sabrani članci), Beograd, 2014, str. 197.
- Karakondžula (roman), Beograd, samizdat, 2014.
- Beograd na tanjiru (recepti), samizdat, Beograd, 2015.
- Čaršijske priče (sabrani članci), Beograd, samizdat, 2017.

Literatura
- „Knjige o starom Beogradu Dragana Perića”, Udruženje stripskih umetnika Srbije
- U. V. „Probna vožnja beogradskog vremeplova“, Politika, Beograd, 29. 10. 2013.
- Zupan, Zdravko. Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, (2007). str. 107, 112, 121, 139.
- Ivkov, Slobodan. 60 godina domaćeg stripa u Srbiji, Galerija Likovni susret, Subotica, (1995). str. 65.
- Stefanović Zoran „Scenaristi modernog srpskog stripa“, Prva godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd, (2012). str. 63.
- Stefanović, Zoran. „Dragan Perić kao stripar”, Udruženje stripskih umetnika Srbije, 2018.
- Tamburić Živojin, Zupan Zdravko i Zoran Stefanović. Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, „Omnibus“, Beograd, (2011). str. 228.

Priznanja
-
Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodelјuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

Međunarodni konkurs Strip-kaiš 2022
Dečji kulturni centar Beograd
Raspisuje
Međunarodni konkurs
Strip – kaiš 2022.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni atelјei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta
- Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
- Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodana
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti opremlјeni, niti uramlјeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalјu do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do 30 radova različitih autora

Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2021. ili 2022. godini.
Prispeli radovi se neće vraćati.

Rok za prispeće radova je do 18. novembra 2022. godine.

Molimo Vas da radove koje ćete poslati u fizičkoj formi na adresu:
Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11 000 Beograd, Srbija
najpre skenirate u rezoluciji (300 dpi) i pošalјete na mail: stripkais@dkcb.rs

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Žiri će dodeliti i veći broj pohvala.

Potrebno je na poleđini svakog poslatog rada čitko popuniti i zalepiti formular. Uz radove koji se šalјu mailom potrebno je  priložiti ispunjen formular. Preuzeti OVDE!!!

Izložba i bogat prateći program biće realizovani u decembru ove godine.
Lidija Seničar, urednik likovnih programa
Tel : 011 3237360  060 167 33 45
E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs



Godišnja izložba i izborna skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije, 2. 12. 2022.

Poštovane kolege,

Molimo vas da do 10. novembra u ponoć pošalјete po jedan rad za godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije — stripsku tablu, kaiševe, ilustraciju, koncept art za film, naslovne strane teorijskih knjiga i slično.

Priloge veličine do 10 megabajta šalјite na adresu info@usus.org.rs

Izložba će biti otvorena 2. decembra u Dečjem kulturnom centru Beograda, a isti dan će biti i izborna skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije. O detalјima ćete biti blagovremeno obavešteni.

"Nevidlјivi strip" četvrtkom na RTS

https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4974206/nevidljivi-strip.html

četvrtak, 06. okt 2022, 22:25

Nevidlјivi strip je dokumentarni TV serijal koji se bavi scenom autorskog i alternativnog stripa u Srbiji. Kroz pet polusatnih epizoda pratimo crtače, entuzijaste, autore scenarija i izdavače koji često preuzimaju višestruke uloge u pripremi i izradi stripova i pronalaženju publike za svoja dela.

Ne ugledajući se previše na poznate uzore iz sveta popularnog stripa, autori kreiraju sopstveni stil. Strip je preuzet, otet, kidnapovan od prvobitnih uzora i data mu je nova namena.

Tehnika je često skromna a snaga izraza i lični pečat su zavladali na teritoriji bez pravog i priznatog gospodara. U neposrednom tonu, prateći same protagoniste, svedočimo kako pojedini stripovi nastaju. Koje okolnosti su dovele do nastanka stripa i kako izgleda proces rada? Koji likovi, ne-likovi i anti-likovi nastanjuju strip table i kuda ih vodi nekontrolisana imaginacija njihovih demijurga?

Serijal je sniman na lokacijama u Beogradu, Pančevu i Vršcu, kao i u drugim, ničim izazvanim mestima poput Negotina i Ljublјane u kojima su protagonisti boravili tokom svojih najčešće letnjih, radioničarskih i izložbenih aktivnosti.

Serijal otvara priča o lučonoši nevidlјivosti Danilu Miloševu Wostoku. Strip autoru prepoznatlјivog stila koji je uprkos naporima da ostane ispod radara, za svoj rad počeo da dobija zaslužena priznanja.

Autor serijala je Ivan Mandić. Snimatelј je Marko Marić, montažer je Srđan Stojanović. Grafiku je uredila Sanja Polovina, stručna konsultantkinja je Aleksandra Sekulić. Muziku su pored Kejti Voznicki, radili i Vladimir Lenhart i Vasja Lebarič.

Objavljeno: 10.10.2022.
Reč urednika...      Press: Zlatko Milenković
  ... Izvinjenje!!!

Ne, nisam opet na odmoru, ali je bilo previše opravdanih razloga (jesenji Saloni, Sajmovi...) što Strip vesti nisu bile redovne, što je nažalost dovelo do toga de su praktično svi današnji prilozi omašili datume objavljivanja... Ali, objavljujem ih ipak, jer za neko buduće vreme je ipak važno sačuvati informaciju da su se sva ova dešavanja održala... Izvinjavam se i ovećavam da ću se maksimalno truditi da ovakvih ekscesa bude mnogo manje... zm...

Objavljeno: 09.10.2022.
5. Međunarodni salon stripa...      Press: Deveta Dimenzija
  ..."Deveta dimenzija"!

U periodu od 7. do 9. oktobra 2022. godine u Banjaluci na starom dobrom mjestu, a to je "Kamena kuća", Tvrđava Kastel, održaće se 5. po redu Međunarodni salon stripa "Deveta dimenzija".

Ovogodišnji gosti salona su:
Milan Jovanović, Srbija
Mirko Čolak, Srbija
Iztok Sitar, Slovenija
Želјko Ivančić, Hrvatska
Wilson Vijera, Brazil

Na 60-ak panoa formata 70x140cm biće postavlјene slјedeće izložbe:
1. Milan Jovanović, „Džejson Brajs“ i „Zmija pod ledom“
2. Iztok Sitar, izložba tabli stripa
3. Želјko Ivančić, izložba strip tabli i ilustracija
4. Jovan Bratić, „Barut i sablјa“
5. Wilson Vieira, „The reper i druge priče”
6. Daniel Rodolphe i Rene Follet, “Stivenson, unutrašnji pirat“
7. Li Kuenvu, „Tragovi“

Objavljeno: 09.10.2022.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Festival stripa Tinta.

ATAK: Fan Art. Kako biti detektiv?
odprtje razstave in festivala
sreda, 5. oktober, ob 19.00 // Slovenski etnografski muzej



Danes začenjamo z praznovanjem stripovske ustvarjalnosti, festivalom stripa Tinta, ki se bo na različnih ljubljanskih prizoriščih odvijal vse do nedelje, in ga organizira Stripburger skupaj s Kinom Šiška in Stripolisom.

Festival otvarjamo ob 19. uri v Slovenskem etnografskem muzeju z izjemnim poklonom stripovskim junakom in umetnosti – multimedijsko razstavoFan Art. Kako biti detektiv?priznanega nemškega ilustratorja, striparja in vizualnega umetnika ATAKa.

Jutri ob 18. uri se obeta tudi avtorjevo vodstvo po razstavi, na katerem boste lahko izvedeli podrobnosti o njegovem ustvarjanju in razstavi.

Več o razstavi →

Festival stripa TINTA 2022
sreda–nedelja, 5.–9. oktober 2022, Ljubljana
www.tinta.si

Letošnja Tinta prinaša obilo navdihujočih stripovskih srečanj – družili se bomo s slovitim newyorškim striparjem Petrom Kuperjem, latvijsko stripovsko revijo kuš!, belgijskim zvezdnikom Brechtom Evensom, švedsko striparko Moo Romanovo ter seveda domačimi stripovskimi silami na sobotnem stripovskem sejmu v Kinu Šiška, kjer bomo proslavili tudi okroglih 30 let izhajanja Stripburgerja, ene in edine revije za avtorski strip v Sloveniji!
Celoten program festivala si lahko ogledate na  www.tinta.si.
Se vidimo na Tinti!



Izdaje revije Stripburger lahko kupite v naši spletni striparni, v vseh stripu prijaznih  knjigarnah po Sloveniji ter pri našem distributerju Buča.
Več o letošnjem založniškem programu in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →

Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Objavljeno: 09.10.2022.
13. festival nesvrstanog stripa...      Press: Novo doba festival
  ...Novo doba - STARI TALAS!

13. festival nesvrstanog stripa Novo doba počinje 5. oktobra i trajaće do 9. oktobra 2022. godine. Tema ovogodišnjeg festivala je „Stari talas“. Kao i svake godine, festival se održava na više lokacija u gradu i uključuje izložbe, radionice, nastupe, koncerte i sajamski program. Veliki broj domaćih i stranih gostiju, nove i aktuelne umetničke i izlagačke prakse očekuju vas u Kvaki 22, galeriji Stara Kapetanija, Uličnoj galeriji, galeriji Remont, Guvernanta Drinks & Decadence i u AKC Matrijaršija.

Festival otvara Fijuk sajam u Kvaki 22, 5. oktobra od 17h. Pored susreta sa autorima, kolektivima, izdavačima iz zemlje i regiona, prvi put će biti organizovani razgovori i predstavljanje novih i novijih izdanja. O svojoj knjizi „Mislim da sam to ja" govoriće Bata Spasov, Diego Lazzarin o praksi samoizdavanja stripova, dok će Ognjen Lopušina predstavljati svoju knjigu „Jevanđelje po M.T." Osim toga biće predstavljena uzbudljiva izdanja malih izdavača.

Drugog dana festivala, u četvrtak 6. oktobra, u galeriji Stara Kapetanija od 19h otvara se izložba “Itchher”, umetnika iz Bugarske Sashettu (Aleksandra Georgieva) i Dzhingibi (Miroslav Zhivkov) (BUG). Glavni fokus izložbe „Itchher” je serija ručno štampanih monotipija tehnikom sito štampe. Proces prati jednostavan pokušaj ponovnog spajanja oba pristupa umetnika, ovog puta malo drugačijom tehnikom. Njihovi stilovi crteži, koji na prvi pogled izgledaju veoma različiti, spajaju se i pretvaraju u jedan, stvarajući sličan umetnički izraz. Izložba prikazuje eksperiment slobodnog crtanja, razigranih oblika i lica, linija i složenih kompozicija. Muzička podrška je DJ Carmen Cariño, koja dolazi iz Španije.

Treći dan se nastavlja izložbom Marina Remića „S provoda na sprovod" u Uličnoj galeriji od 20h. Marin Remić, poznatiji kao Tužni Marin u Čizmama, rođen je u Zagrebu 1995. Bavi se prvenstveno ilustracijom i tetoviranjem, ali i slikanjem murala i crtanjem stripova. Njegov prvi strip „Smak" objavljen je i štampan 2021. godine, u matičnoj izdavačkoj kući Smak Press. Jedan je od najuzbudljivijih mladih autora u regionu.

Izložba Dijega Lacarina (ITA) u galeriji Remont na programu je u subotu, 8. oktobra od 20h. Pored video radova (koji su kolekcije kratkih NFT formi), biće izložene originalne ilustracije i kolaži iz knjiga "Aminoacid Boy", "Invisible War" i "N-euro C-rack". Deo izložbe je i premijerno izvođenje pseudo 3D video igrice "Ultrabrutalmania Raidspacebattle". Ova izložba će biti otvorena do 4. novembra. Nastavak festivalske večeri se dešava u Guvernanta Drinks & Decadence uz Maestra Aleksandra Denića i matrijaršijsku kafanu.
Zatvaranje festivala u nedelju 9. oktobra obeležiće izložba „Stari talas" u AKC Matrijaršija, kao i više muzičkih nastupa: Zekini 8mm filmovi sa buvljaka & Lenhart Tapes: Reel to reel, Neon Lies (HR) i DJ Mega Denke.

NEKA NAS STARI TALAS ODNESE SVE U NOVO DOBA! NOVO DOBA je internacionalni, međunarodni, nadnacionalni, svetski, kosmički festival, samit, susret, događaj autora, aktivista, grupa, izdavača, urednika, teoretičara, kritičara, ljubitelja, fanova i fanatika autorskog, nezavisnog, nesvrstanog, alternativnog, umetničkog, nekomercijalnog, andergraund stripa, grafičkih novela, crtanih romana, ilustracije, teorije stripa, grafike, strip plakata, filmova rađenih po stripovima i obrnuto, videa, animiranog filma, eksperimentalne muzike, koji će se održavati svake godine u Beogradu, ali i povremeno u ostalim, većim i manjim strip centrima, gradovima, selima i varošicama u Srbiji, Balkanu, Evropi, celom svetu, Kosmosu…

13. festival nesvrstanog stripa Novo Doba STARI TALAS
od 5. do 9. oktobra 2022.

* Sreda, 5. oktobar, Kvaka 22 od 17h
Fijuk Sajam + predstavljanje izdanja i razgovori sa autorima:
Ognjen Lopušina „Jevanđelje po Marini T."
Bata Spasov „Mislim da sam to ja"
Diego Lazzarin – O praksi samoizdavanja stripova
Mali izdavači: Illustress kolektiv, Varikina, Longest Night, Matrijaršija
22.30h DJ Mikili (HR)

* Četvrtak, 6. oktobar, Galerija Stara Kapetanija od 19h
Izložba “Itchher” Sashettu (Aleksandra Georgieva) i Dzhingibi (Miroslav Zhivkov) (BUG)
Tattoo uživo: Sashettu
20h DJ Carmen Cariño (ŠPA)

* Petak, 7. oktobar, Matrijaršija od 16h
16h radionica kolažiranja sa Điki i Varikinom
20h, Ulična galerija: izložba „S provoda na sprovod" Marina Remića (HR)
21h Mambuljica+ (SRB)

* Subota, 8. oktobar, galerija Remont od 19h
Izložba "Munster Inquisition" Dijega Lacarina (ITA)
Premijera video igrice „Ultrabrutalmania Rapidspacebattle“
21h Guvernanta bar: Maestro Aleksandar Denić & matrijaršijska kafana (SR)

* Nedelja, 9. oktobar, Matrijaršija od 19h
19h izložba „STARI TALAS"
20h Zekini 8mm filmovi sa buvljaka & Lenhart Tapes: Reel to reel (SR)
22h Neon Lies (HR)
23h DJ Mega Denke (SR)

Objavljeno: 09.10.2022.
Balon, strip magazin #37-41...      Press: Miodrag Milanović
  ...novi petobroj!

Za novi Balon #37-41 na 332 stranice formata 17x24 cm, crtaju S.Maslek, N. Maslovara, M. Miletić, A. Muminović, M. Lebović, D. Pavasović M. Milanović; čitajte nove epizode serijala: Barba Plima (Stari Abićani), El Vertigo (Ludi Pas), Nikola Tesla (Tajna otkrića), Lun Kralj Ponoći (Lažni Lun), Paralelne linije (6 epizoda) Larami (Kraljica bandita), Veliki Blek (Topovi za rodoljube); Balon objavljuje vrhunska dela domaćih autora 9-te umetnosti. Cena primerka je 1.100 din, za striparnice 780; Naručite na mejl balon.strip@gmail.com ili telefon 062/306.033

BALON, strip magazin • Broj strana 332 • Format 17x 24 cm • Ofset štampa, plastificirane korice

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, april, jul i oktobar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala,više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

 

Objavljeno: 09.10.2022.
Promocija strip albuma „Ægri Somnia“...      Press: Darko Bogdanov
  ...Промоција на стрип албумот „Ægri Somnia“ во Виница!

На 30 септември во Домот на култура „Тошо Арсов“ во Виница, со почеток во 19 часот ќе биде промовиран стрип албумот „Ægri Somnia“ на докажаните и едни од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов (цртеж) и Александар Стеванов (сценарио).

Станува збор за антологиско збирно издание составено од кратки стрипови со кое се заокружува досегашната соработка на авторите која е започната во 2012 година, и претставува нивни прв заеднички стрип албум, иако и двајцата автори досега веќе имаат реализирано поголем број стрип публикации.

„Како што кажува и самиот наслов на изданието кое во превод значи „сон на болниот човек“ алката која ги поврзува стриповите во албумот е преклопувањето на две димензии. Во овие седум кратки приказни се поместуваат границите помеѓу реалноста и сонот, свесното и несвесното, сето тоа претставено на еден по малку надреалистички и симболичен начин, создавајќи една целина“ – изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е самостојно издание на авторите и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес за 2020 година.
Objavljeno: 09.10.2022.
Strip: Noćni sud (224)      Autor: Franja Straka - Ladislav Kun
Objavljeno: 09.10.2022.
Strip: Cane (467)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.10.2022.
Kadrovi komunikacije: Dodjela odlikovanja (6)      Autor: Simon Vučković
Objavljeno: 09.10.2022.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.