Press: Vedis

     Po prvi put u subotu, 2. ožujka 2013. čitatelji jednog dnevnog lista uz svoj primjerak novina moći će kupiti i strip-knjigu s ostvarenjem domaćeg autora.

     U suradnji s nakladničkom kućom "Vedis", led probija najtiražniji hrvatski dnevnik "Večernji list" čiji će čitatelji za 15 kn dobiti i novine i strip-album "Seljačka buna" scenariste i crtača Željka Lordanića.

     Lordanićeva "Seljačka buna" sjajna je i umjetnički uvjerljiva autorova adaptacija istoimenog romana Augusta Šenoe. Radi se o prvom naslovu u ediciji "Hrvatska povijest u stripu".

     Osim same kvalitete stripa, razlog što se starta upravo s ovim stripom je činjenica da se upravo ove godine navršava 440 godina od poznate "seljačke bune" Matije Gupca, koji je sada eto postao i strip-junak.

     Kako najavljuje uredništvo "Večernjeg lista" cilj ove edicije je promocija nacionalne povijesti i domaćih autora stripa.

      Osim samog stripa, album (opsega 44 strane) donosi i popratne tekstove Zvonimira Despota i Veljka Krulčića

Piše: Zoran Đukanović

Piše: Ilija Bakić

Press: Strip vesti

     Večeras u 19 časova je otvaranje:

     Tri generacije savremenog srpskog stripa“

     Izložba „Nastavlja se... Tri generacije savremenog srpskog stripa“ će se održati u Francuskom institutu u Beogradu od 26. februara do 13. aprila 2013. godine. Na njoj će kroz originalne strip table i dvojezični katalog biti predstavljeno skoro 200 strip crtača i scenarista iz Srbije koji su aktivni, stvaraju i pozicioniraju se na strip sceni u Srbiji ali i svetu, sa fokusom pre svega na francuskom strip tržištu počev od 1980-ih pa do današnjeg dana.

Press: Grrr! Program

    U subotu drugog marta 2013., u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 19h, biće upriličeno novo izdanje  GRRR!Programa, nastalog saradnjom Saše Rakezića i Kulturnog centra Pančeva. Ovog puta, biće predstavljeno nekoliko novih izdanja - „Miroslavljevo jevanđelje“ je projekat Kulturnog centra Beograda, nastao s namerom da se o književnom klasiku ovih prostora, koji je svoje delanje vezao kako za Zagreb tako i za Beograd,  govori u vidu stripa. Strip je nastao tako što su tekst o Krleži, čiji je autor Bora Ćosić, ilustrovala dva strip autora iz Srbije ( Wostok i Boris Stanić), i dva iz Hrvatske ( Igor Hofbauer i Damir Steinfl). Ovo strip izdanje je naišlo na dobar prijem u obe sredine (srpskoj i hrvatskoj), a takođe preskače granice između dva medija – književnosti i stripa.
     Na zbivanju u Elektrici će svoju novu novu kolekciju stripova, „Devedesete“ (izdanje beogradskog Omnibusa) predstaviti legendarni Wostok, a biće reči i o trećem broju časopisa Punkt novine, posvećenom nezavisnim kulturnim inicijativama – od Horkeškarta i Pesničenja do Inexfilma, AKK i GRRR!Programa. 

     On Saturday March 2nd 2013, strating at 19h, venue: Elektrika (Radomira Putnika 7, Pancevo) will host another GRRR! Program, made possible through the collaboration of Sasa Rakezic and Pancevo Cultural Center. This time, few of the most recent editions of comics (and not only comics!) will be presented. First, it’s “Gospel to Miroslav”, a project by Belgrade’s Cultural Center, made to try and speak through the comics form about such  well known literary figures in ex-Yugoslavia as Miroslav Krleza. Since Krleza lived both in Zagreb and Belgrade,the comic was made based on a script by Bora Cosic, while the art was made by two cartoonists from Serbia (Wostok and Boris Stanic), and two from Croatia ( Igor Hofbauer and Damir Steinfl). The resulting comic book was presented both in Serbia and in Croatia, and it bridged the gap between comics and literature.
     The event in Elektrika will also present Wostok’s latest collection of comics, titled “The 90s” (published by Omnibus from Belgrade), and a 3rd issue of  Punkt novine  magazine, which publishes essays on independent cultural initiatives in Serbia, such as Horkeskart, Pesnicenje,  Inexfilm, AKK and GRRR! Program.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Strip Core

     Poseredujemo:

     torek, 26. 2. 2013, ob 20:00, Komuna
     (Kino Šiška, Ljubljana)

     STRIPOLIS
     serija družabnih večerov
     za vse striporisce in stripoljubce

     Dragi striporisci in stripoljubci,

     mesec je naokrog in spet je čas za novi Stripolis. Zgodil se bo naslednji torek, 26. februarja ob običajnih osmih zvečer, naš tokratni gost pa bo Max Andersson, legendarni švedski stripar.

     Max je avtor genialnega stripovskega albuma Pixy, ki so ga pri Stripburgerju prevedli v slovenščino že v letu 2006. V njem se glavni junak spusti v podzemlje na druženje s svojim nesojenim otrokom, ta pa se je tačas v svetu mrtvih že prelevil v hardfakerskega zarodkastega kralja underworlda. Nora risba in asociativno-kompaktna zgodba sta se tu združili v sodobno stripovsko klasiko, ki jo morate videti, da bi lahko verjeli. Večer bomo začeli s kratkim odlomkom iz stripa, nadaljevali pa s predstavitvijo Maxovega opusa ter njegovega zadnjega v slovenščino prevedenega albuma Bosanski sploščenec, ki je nastal v sooavtorstvu z Larsom Sjunessonom, izšel pa pri Društvu za oživljanje zgodbe 2 koluta pod uredniško taktirko Igorja Prassla. Max se nam bo nato pridružil na Skypu za kratek klepet, kjer ga boste lahko vprašali, karkoli vas bo zanimalo, otvorili pa bomo tudi manjšo pregledno razstavo njegovih del.

     Za zaključek uradnega dela bosta David Krančan in Kaja Avberšek napovedala še svoji skorajšnji stripovski razstavi v Kinu Šiška in Cankarjevem domu, Izar Lunaček in Janko pa vam bosta predstavila obete za bodoče Stripolise ter novi spletni forum, kjer bomo lahko stripovsko sceno kovali tudi v premorih med mesečnimi druženji. Ker bi po programsko nabitem spektaklu prejšnjega meseca tokrat radi pustili več prostora za neuradno socializiranje in sklepanje novih povezav, kar je navsezadnje eden osnovnih namenov našega krožka, bomo večer na tem mestu nadaljevali z odprto debato in skupnim kovanjem veličastnih načrtov za prihodnost ob kapljici rujnega.

     Pridite, luštno bo!

     Vaš Stripolis

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Predrag Ikonić

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Komiko

Press: Veseli četvrtak

SUPER BOOK Dylan Dog #22: Klub strave i užasa Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com 130 strane Cena: 280 dinara Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Press: Strip vesti

Za veći format videa, kliknite na naslov videa i otvoriće vam se YouTube link gde možete birati format... (zm)

     Poštovani ljubitelji stripa,

     svi koji pratite dešavanja ove umjetnosti na prosto-rima zapadnog Balkana, evo nešto za vašu znatiželju. Ove emisije, iako snimljene prije tri godine, dobar su presjek svega onoga što se trenutno dešava u Crnoj Gori. Naših medijskih nastupa je bilo dosta u proteklih desetak godina, ali, malo je snimljeno emi-sija na ovako ozbiljnom i sveobuhvatnom nivou. Uglavnom su to bili kratki nastupi na jutarnjim progra-mima, art vijestima, hronikama festivala isl.

U međuvremenu otkad su emisije snimljene od bitnih događaja važno je pomenuti par izložbi tokom 2011. god. u Kotoru - „Šoping centar Kamelija“, Pod-gorici - knjižara „Karver“, Virpazaru - „Festival Vidra fest“, Beogradu - „Salon stripa“, Leskovcu - „Bal-kanska smotra“ i Novom Sadu - „Novosadski strip vikend“. Škole stripa koje su pokrenute tokom 2012. god. u Podgorici, „Gradska knjižara“ i Tivtu, „Gradska biblioteka“. Radionicu stripa u sklopu „Kotorskog festivala pozorišta za djecu“ u julu 2012. god. Pr-edavanje Ozrena Miždala u Srednjoj likovnoj školi „Petar Lubarda” na Cetinju i izložbu polaznika „Škole stripa Tivat” u „Foajeu Centra za kulturu Tivat“ u novembru 2012 god.

     Pred nama je novo vrijeme koje nosi nove izazove i ideje kako da promovišemo ovaj medij i autore koji se na ovom prostoru bave s njime. O tim dešava-njima kada budu.

     Predsjednik udruženja:
     Simon Vučković

     Blog Udruženja:
     montenegrocomics.blogspot.com/

Piše: Zoran Đukanović

     UŽIVANJE U MAINSTREAMU
     Thorgal i ostalo - Grzegorz Rosiński & Jean Van Hamme

     Neposredno nakon izlaska mog teksta o Torpedu u "Strip-oteci" septembra 2001. godine (vidi ovu kolumnu PS #104, 15. 12. 2011), javio mi se e-mailom moj prijatelj pisac, književni kritičar i kritičar stripa (Vasa Pavković / V. Fumeti) da me ukori zbog preterane oštrine i stogosti. Odgovorio sam mu navodeći kritičarske razloge za upravo onakav tekst kakav sam napisao. Iz poštovanja prema prijatelju kritičaru koji misli drugačije, pokušaću ovaj put da budem blaži pošto verujem da stripovi Grzegorza Rosińskog to dozvoljavaju.

     Da odmah budem otvoren, u Torgalu, Velikoj moći malog Šninkela, Hansu, Tugovanki za izgubljenim pustarama i u pojedinačnom albumu Vestern (pre nekoliko meseci objav-ljenom od strane Darkwooda), u prepoznatljivo nesavršenom crtežu Rosińskog, "stripski neprečišćenom od ilustratorskih tragova", najviše volim i poštujem sloj intimnosti. U njegovoj naivnosti ima nevinosti i autentičnosti koja teško da bi bila dohvatljiva anglosaksonskom žanru "mača i čarolije".

     Pravi svet Rosińskog je svet šume. Organski oblici su mu nesrazmerno bliži od crtanja bilo kakve tehnologije. Ako je pak reč o ljudskom zdanju, onda zdanje gutaju mahovina i vegetacija. Pogledajmo gotovo nasumični primer iz Hansa u epizodi "Zatočenik večnosti" (Stripoteka br. 954, mart 2001). I tu najsvojstveniji prizor Rosińskom nisu tehnološki (loše) dizajnirani interijeri nego eksterijer na trećoj tabli koji upravo sadrži pomenute atribute. Napolju je ono čemu streme ljudi pobegli iz antiutopijskog grada da bi se vratili svojim starim, sada ilegalnim navikama. Kopaju duboko u zabranjenoj zoni da bi pronašli predmete, nakit iz prošlog vremena. Zar to ne čini i Rosiński? Nostalgija je u antiutopijskom ustrojstvu težak zločin. Vizuelne svetove Rosińskog, bili oni crtački uspeli ili pak znak crtačkog zamora (kao u slučaju Hansa, koga je srećom ostavio posle pet albuma), u oba slučaja doživljavam kao "nakit iz prošlog vremena" u najprisnijem značenju ovog izraza. Rosiński tako vrši "zločin" zadovoljavanja naše nostalgije za najjednostavnijim ali bogatim činom vizuelnog pripovedanja. Kada god zakoračimo u šumski, kao da smo zakoračili u mitološki svet, a to za Rosińskog kao da su sinonimi, jer u njegovoj šumi obitavaju zveri, patuljci, vile i demoni.

     Torgal (odnosno Thorgal), meni najdraži strip Rosińskog, nema sarkazam jednog Astera Blistoka, pa ni radikalnost njegove dekadencije. Nema tu ni traga elegancije i nadrealne ekskluzivnosti Moebiusove Hermetične garaže ili Arzacha. Pripovedanje u svetovima koje vizuelno opredmećuje Rosiński nekako je "bezazlenije", sa manje pretenzija. Nikada se nisam nervirao zbog njegovih crtačkih padova i povremenih neveština ili ispoljenog crtačkog zamora zato što njegova crtačka pojava nikada nije predstavljala statement, naglašenost "stava", toliko karakteristična za Moebiusa i njemu slične prevratnike u mediju.

     Neki se od stripova Rosińskog pomalo pribli-žavaju "B produkciji", Hans u svakom slučaju. Prelazi, zaokreti u pripovedanju se nekako isuviše lako događaju, motivaciona logika nije baš čeličnog tipa, što samo doprinosi rekrea-tivnom ugođaju konzumiranja ove vrste pripovedanja. Strogost naših zahteva popušta, znamo da "B produkcija" ne postavlja sebi pregoleme zahteve, pa ih ni sami nemamo potrebe da aktiviramo. To, verovali ili ne, jeste jedan od osnovnih aksioma imanentne kritike - ne traži od dela da ostvari ono što sebi svojom strukturom nije zadalo; i obrnuto, pitaj u kojoj je meri ispunjeno ono što je delo "obećalo", postavilo sebi u zadatak.

     Crtački pristup Rosińskog je "konzervativno-klasičan"; ne upušta se u istraživanja granica stripovnih paradigmi. Umesto toga, sasvim se udobno kreće u jednoj od njih. Ova udobnost čitaocu prija, daje mu sigurnost da će uvek naći ono na šta je navikao, zbog čega redovno odlazi pred kiosk sa stripovima ili, pak, kupuje album - jednostavnu, dobru pripovest koja se ne rastrže od "samopreispitivanja", ali ima (treba da ima) odgovornost prema detalju, zadovoljavajuću psihologiju likova i korektan pripovedački nivo. Sve preko toga je ekstra bonus našeg rekreativnog sastanka sa delom.

     Jean Van Hamme, najčešći scenaristički partner Rosińskog, plete paukovu mrežu od svojih priča u kojima je najnaglašenija osobina serijalnost shvaćena kao mogućnost uvek novih peripetija, beskonačnih preokreta, menjanja uloga ili čak žanrova, a to se upravo događa iz epizode u epizodu u Torgalu. Ako me pitate da li je Van Damme dobar pisac, odgovorio bih da je dobar osrednji žanrovski pisac (po strožijim kriterijima u okviru planetarnih razmera i ne samo u domenu stripa) sa osećajem za detalj (kada se potrudi). Ako biste me, međutim, pitali da li sam uživao u većini epizoda Torgala i XIII, najiskrenije ću vam odgovoriti – veoma! Naravno, ono prvo mu nisam rekao dok smo nekoliko puta zajedno ručavali tokom Mafesta, u Makarskoj, maja 2012. Dovoljno on ima dubokih poštovalaca da mu nije neophodan moj tvrđi kritički komentar. Bez toga smo lepše pijuckali vino i ćaskali.

     Hvaljen kao "strip veka", bar u Belgiji i Holandiji, Velika moć malog Šninkela je produkcijski negde između "umerenog mainstreama" i artistički ambicioznijeg dela. Tačnije, reč je o umerenom mainstreamu koji pokušava da bude raskošan i smeo u svom pripovedačkom poduhvatu. Raskošan jeste, ali smeo nije. Šninkel je bravado mitske fantastike sa primesama humora. Poseduje tipično francusko-belgijsku osobinu, za decu je, a nije za decu, što predstavlja neku vrstu žanra s bajkolikom, redovno polukarikaturalnom stilizacijom koja uključuje meku seksualnost (jedna tabla svojim "odstupanjem" samo potvrđuje pravilo). Prema Šninkelu gajim simpatije, ali ne i oduševljenje. Sve njegove transcedencije ka bogu i ironisanje izabraništva spremno bih menjao za bolje epizode Torgala (a takvih u obilju ima do osamnaestog albuma) ili Astera Blistoka. Pošto svi (što zbog ratova, krivica, katarzi, katarakti ili drugih razloga, svejedno) bolujemo od kratkog sećanja, da podsetim na zaboravljenu a dragocenu knjigu rumunskog pisca fantastike i naučne fantastike Vladimira Colina Legende Vamove zemlje (1961) i po njoj urađen sjajan strip Vam Igora Kordeja (Stripoteka 853-863, 1985; francusko izdanje 1988-1989, Fibrino izdanje u koloru 2010. i Marketprintovo crno-belo izdanje na velikom formatu iz 2011; za ovo poslednje sam napisao predgovor). U oba ta dela su izgubljena nevinost mita i njegov autoritarni potencijal prikazani s većim kreativnim dometom nego u "stripu veka" Šninkelu.

     Nikako se, međutim, ne sme zaboraviti da je Velika moć malog Šninkela (stvaran 1986-1987, objavljen 1989) jedan od najlepše i najdoslednije nacrtanih stripova Rosińskog. Doslednost i ujednačenost se ovde moraju pomenuti jer se s njima Rosiński tokom svoje karijere nije uvek iznosio sa istim uspehom. Setimo se oscilacija u Hansu ili uporedimo početak i kraj Tugovanke nad izgubljenim pustarama (u rasponu od 1993. do 1998), pa će biti jasnije o čemu govorim. Takođe, u samom Torgalu u nekim epizodama naćićemo stranice neujednačenog kvaliteta. Uopšte, osamdeste su kreativno najzrelija decenija u radu Rosińskog.

     Tugovanka nad izgubljenim pustarama kraća je serija (4 albuma) iz devedesetih po Dufauxovom scenariju. Po sredi je opet mitski žanr. Reč je o mitu narušene čistote i borbe između klanova, ali bojim se da Dufaux, pored sve zanimljivosti i odlične sumorne atmosfere, nije u stanju svoju pripovest da emancipuje od primesa koje se kriju u svakom protonacionalističkom mitu - ne trebamo se mešati sa drugima (iako se to stalno i "avaj" ponovo dešava); nemešanjem i borbom protiv stranog ("nižeg") ćemo stvoriti kraljevstvo sreće (ili možda pre autistične izolacije?). Srećom, reč je ipak o žanru, a ne životu, pa - umesto detektovanja ideološkog sloja, prepustimo se uživanju u priči koja je za nekoliko kopalja bolja od Duchateauove prilične smušenosti dijaloga u Hansu (čija je epizoda "Zatočenik večnosti" školski primer nenamernog kempa; setimo se samo bisera "umrli bismo, a da to ne primetimo" na tabli 42, ili vaginolikog prestola kraljice na tabli 21). Opet, Van Hammeov pristup mitskom u Torgalu mi je mnogo bliži od Dufauxovog pošto se ne bavi samo rekreiranjem nego i preispitivanjem mitskih kodova.

     Pored vrhunaca u Torgalu, "one-shot" Vestern (Western, 2001) najbolje je delo Van Hammea i Rosińskog. Urađen je "slikarskom" tehnikom u braonkastoj sepiji. Van Hamme je ovoga puta ispričao sjajnu patiniranu priču u minimalističkom tonu. U Vesternu nema puno krupnih planova, priča je ispričana s distance i njena težina nekako muklo i udaljeno dopire do nas. Rosiński i Van Hamme su napravili tužan vestern. Strip negde ispada iz žanra, iako je ispoštovao sve žanrovske propozicije, i ostaje samo to što i jeste - priča koja se pamti u svojoj pojedinačnosti i lepoti.


     (prvo objavljivanje: Stripoteka #963, Novi Sad, novembar 2001)

Priredio: Strip vesti

Press: USUS

     „Nastavlja se...

     Tri generacije savremenog srpskog stripa“

     Izložba „Nastavlja se... Tri generacije savremenog srpskog stripa“ će se održati u Francuskom institutu u Beogradu od 26. februara do 13. aprila 2013. godine. Na njoj će kroz originalne strip table i dvojezični katalog biti predstavljeno skoro 200 strip crtača i scenarista iz Srbije koji su aktivni, stvaraju i pozicioniraju se na strip sceni u Srbiji ali i svetu, sa fokusom pre svega na francuskom strip tržištu počev od 1980-ih pa do današnjeg dana.

     Osmišljen je i atraktivan prateći program izložbe, koji će obuhvatiti: susrete na temu veza francusko-belgijskog i srpskog stripa (28. februara) i francusko-belgijskog stripa u Srbiji (19. marta) i, najzad, jedan dan otvorenih vrata (21. marta) kada će ljubitelji devete umetnosti moći na licu mesta u Francuskom institutu da prate stvaranje strip crteža u čast nedavno premi-nulog čuvenog francuskog autora Moebijusa
(www.institutfrancais.rs/srp/02f.html).

     Tri generacije, navedene u podnaslovu izložbe, vezane su za 80-te i 90-te godine 20. veka i novi milenijum. Autori iz prvog perioda, stvarali su tokom poslednjeg „zlatnog doba“ stripa na ovim prostorima, u sredini koja je negovala i volela strip, a veliki tiraži domaćih publikacija ali i prilika da rade licencna izdanja u zemlji i inostranstvu su bili pravilo a ne izuzetak. Prelomni događaji na prostoru Jugoslavije su ograničili i strip tokom 90-ih, mada su strip stvaraoci uspevali da i tada ostave svoj pečat, makar i u alternativnim „uradi sam“ publikacijama. Posle 2000. godine, ponovo se stvaraju mogućnosti za rad kod stranih, uglavnom francuskih izdavača, a i sama srpska strip scena, dokazuje još jednom svoju vitalnost i relevantnost u svetskim okvirima i doživljava rast broja autora, izdanja i dela koji ne prestaje do danas.

     Simboličan naslov „Nastavlja se...“ asocira na ranije značajne međunarodne promocije autora iz Srbije. Zajedno sa drugim autorima sa prostora bivše Jugoslavije, oni su bili zastupljeni na izložbama: „Jugoslovenski strip 1866-1986“ održanoj u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu 1986. godine i „1h59“, realizovanoj 2000. godine na najvećem svetskom strip festivalu Angulem u Francuskoj (i neposredno potom u Kulturnom centru u Parizu). Takođe, ova izložba se nadovezuje na novije inicijative u promociji naših autora kroz aktivnosti Francuskog instituta u Srbiji i „Udruženje stripskih umetnika Srbije“ i drugih organizacija i institucija kulture.

     Konačno, cilj izložbe je dalje priznavanje stripa kao punopravne umetnosti u Srbiji kako bi potvrdio isti status koji već deceni-jama ima u Francuskoj i drugim zemljama sa tradicijom ove, devete umetnosti.


     Beograd, 14.2.2013.

Press: Strip vesti

     Što je Q?
     Q je zagonetka. Izlazi već skoro desetljeće, a unatoč to-me nitko ne zna za njega.

     Najsvježiji broj Q-a je 20, a unatoč tome ukupno ima dvadeset i šest izašlih brojeva. Q strip je čedo Darka Macana, a Macan sa brojem 20 nema praktički ništa.

     Dođite u Booksu (Martićeva 14d, Zagreb) u subotu 23.2.2013. u 19 sati kako biste čuli ponešto o jubilarnom dvadesetom broju Q-a, popričajte sa Ivanom 'Ikom' Marušićem, urednikom broja. Potrudit ćemo se dovesti što više autora kako bi događaj bio što sadržajniji.

     A autora u čarobnom dvadesetom Q-u ima zaista mn-ogo: Dario Arana, Lazar Bodroža, Aleksa Jovanović, Melina Mikulić, Igor Hofbauer, Oleg Šuran, Jurica Starešinčić, Maja Karačić, Ivan Svaguša, Darko Macan, David Lovrić, Ivan Marušić, Filip Kelava, Goran Duplančić, Chris Reynolds, Marko Meštrović i Denis Kraškovič.

Press: StripOs

     Poštovani StripOs-ljubci i oni koji će to postati, izašao nam je novi StripOs, broj 12!

     I to ni manje ni više već ranije nego je predviđeno.

     Ponajviše zbog manifestacije Noć muzeja u Osijeku zbog čega su se StripOs-ćani odlučili požuriti s ovim bojem kako bi ga predstavili u Galeriji likovih umjetnosti u Osijeku.

     Rasporedili smo snage i uhvatili se posla, a pred vama je produkt rada nekoliko zadnjih dana i noći pred manife-staciju.

     Ovaj broj je posvećen 23. Slavonskom biennalu i pono-vno pokrenutom, legendarnom Salonu stripa održanom u Vinkovcima u listopadu 2012.

     Tu su i tekstovi o popularnom strip-junaku Martinu Myste-reu. Neumorni Ivica Veles polako privodi kraju sagu o Virovitičkom Strip Clubu ‘85.

     Ovaj broj donosi i intervju s Vinkovčaninom Zvonimirom Žagarom (1931.) koji je kao trinaestogodišnjak objavljivao stripove u osječkom Hrvatskom listu (1920 – 1945).

     Objavljeni su stripovi Barinića, Tomasa, Dješke, Hajeka mnogih drugih. 

Press: Veseli četvrtak

Zagor specijal #21: Vračeva grobnica piše: Diego Paolucci crtaju: Alessandro Chiarolla Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com 162 strane Cena: 320 dinara Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Piše: Strip vesti

     MOEBIUS&LEE – SILVER SURFER;
     LIBERATORE&TAMBURINI – RANXEROX
     izdavač  Comicom, Zagreb, 1990-1991

     1.
     U sklopu akcije ’podgrevajmo stare super-heroje za novu lovu’ tj. profit, Marvel Entertaiment Group, inc. je, inspirisan us-pehom konkurentskog D.C.-a novim Batman-om Frank-a Miller-a, ubedio Moebius-a da im (ne znam za koliko kila zelembaća) nacrta jednu epizodu „Silver Surfer“-a.
     Angažovanje neprikosnovene zvezde euro-comic-a Moebius
-a (polovine – bolje? – Jean Giraud-a; ona druga polovina crta Bluebarry-ja), i te kakav je uspeh jer u strip svetu se zna: Ameri su zabava, Evropa je čista umetnost. Miller se smeška – s pravom onoga ko je, uz još ponekog, izuzetak koji potvrđuje pravilo.
     I tako Moebius sede i nacrta epizodu „Parable“ (iliti, na naški, parabola) u kojoj na Zemlju (opet) stiže super Galactus, koji je moć a „moć je sve“, i postaje novi bog. I svet zagazi u haos do guše,
     Naravno, tome će se suprotstaviti super Silver Surfer (pre-vođen kao Srebrni letač mada je, u stvari, Daskadžija) u ime jedne, preostale, dobre duše a protiv sve ostale zle i kvarne rulje na čelu sa popom vlastoljupcem. Pobediće (ne svojom krivicom) i pobeći jer će ona ista rulja hteti njega za boga (a on, kao, neće).
     To je priča. Ne može se reći da se Lee ubio od mozganja. Kao i sve priče o super-herojima i ova je pompezna i cmindrava. Ništa se tu nije promenilo, sve je kao i ranije: bogovi su bogovi, dobri ili zli, ljudi statisti. I tu, na krivini, smeška se (i dalje) Miller i njegov Batman. Poređenje je neminovno. I Batman je bio super ali... U „Povratku crnog viteza“ (iz 1987.g; 20-tak tabli mogli ste da pročitate u drugom – i poslednjem – broju Vjesnikovog „Batmana“, ožujak 1990.g.) Batman više nije ’veći od života’ već samo odrtaveli bivši heroj koji bi da ponovo uzme stvar u svoje ruke. I priča radi. Miller je Batman-u dao novi život, perspektivu. Za razliku od istoimenog filma, I za razliku od nesretnog Daskadžije koji će se, posle kratkotrajnog povratka (i rasta tiraža), za koji može zahvaliti samo sjaju Moebius-ovog imena, vratiti u bezvezne, šarene sveske za (kako kaže pesmica) ’nedorasle tipove’. Neko će reći da ga opradavaju naslov ili to što je on, ipak, vanzemlajac, ali ’dobar izgovor para vredi’. Samo dokle?
     Sve u svemu, jedino je crtež svetla tačka novog Daskadžije. Jer, Moebius zna da crta! Nema šta ne može. Mada, (opet) istini za volju, vidi se da se kolebao između svog i američkog načina rada. Ostao je negde na pola: strogo u okviru table sa što manje detalja. Ali, ipak mu se omakla i poneka egzibicija.
     U propratnom tekstu Moebius pokušava da odbrani ovaj svoj rad, da ga opravda. Kao da ni sam nije zadovoljan. Ili je, barem, zapitan. Veliki majstor, koji je doživeo da ga slave i oponašaju, meditira o novim načinima crtanja stripa i većim šansama za mlade. Ne znam da li se setio Miller-a i njegovih vratolomija od kojih zastaje dah u (tekst-crtež potpunom) Batman-u. Trebalo bi da je.

     2.
     „Rankxerox“ Liberatore&Tamburini-a konačno je, posle silne prašine koju je nadigao u svetu i ovdašnjih natpisa ’na neviđeno’, stigao do nas. Kad ga pročitate jasno vam je da ga, i da su hteli, nisu smeli objaviti ovde. Jer, u pitanju nije strip-konfekcija već produkt morbidne mašte, a to nije za našu naprednu omladinu. Na svu sreću vremena su došla druga.
     Štefano Tamburini (rođen 1955.) prvobitni je autor „RanXeroxa“ (koji se tada zvao „Rank Xerox“). Ovaj momak se bavio svim mogućim likovnim medijima, a od 1978.g. (punk je još bio živ) crtao je i pisao „Xerox“-a. Pošto je upoznao Libe-ratore-a prepušta mu crtež i nastavlja da smišlja dogodovštine RanXeroxa, robota koji je prevazišao zakone čika Asimova jer je sposoban da voli, mrzi i ubija u to ime. Radnja se odvija u globalnom selu (prvobitno je to bila 1988.), zagađenom nasiljem, drogom, degenerisanim ljudima. U epizodi pred nama (iz 1982.) RanX traži svoju ljubljenu, Lubnu, devojčicu od kojih 12-tak godina. Uz put ubija nasilnike (a ima ih na tone, svih vrsta), slučajne prolaznike (za malo love), jednog likovnog kritičara (ne zaboravite da je Tamburini likovnjak), slikara i jednog bogatog manipulatora masama i njihovim željama.
     Šokantsnost, surovost i sirovost, nepostojanje moralnosti, elementi su ovog dela punog mladalačkog bunta protiv licemarja i ravnodušnosti. Tamburini je moderni nihilista koji svojim uverenjem šamara okolo pa, ako vam se dopadne – dobro, ako ne – još bolje.
     U Liberatore-u je našao dostojnog saradnika čiji je crtež virtuozan, brutalno-prljavo-snažan. Počev od mišićima i žilama nabijenog trupla gorile samog RanXeroxa, koji vitla okolo sa otvorenom lobanjom i varilačkim naočarima, u čudovišnim pozama i kezovima, nasuprot tek propupelom telcu Lubne, preko gomila freak-ova i kurvi, masnih i smrdljivih (teško da ćete videti i jedno prijateljsko lice), do razvaljenih faca, krvi, podliva i limfe uokvirenih u katakombama barova, smrdljivih ulica i stanica i ulizanih sala, sa tek jednim jedinim bljeskom neba. Zastaje dah.
I priča radi. I te kako.
     1988. je  prošla. Promislite, da li je ovaj strip samo dekadentno bljuvanje ili ga je stvarnost prevazišla? Tamburini je 1986. umro od overdose-a- Nije doživeo da vidi da li je bio u pravu. Ali nama se koža ježi od prepoznavanja.

     3.
     Sve ovo (napred) pomenuto, i još ponešto, možete videti i pročitati u Comicon-u, novoj zvezdi siromašne ponude u (još uvek) Jugi. Štampan je u boji, na finom papiru, sa svetskim i domaćim, uglavnom SF, stripovima. Pored Surfer-a i Xerox-a vredi pomenuti i Kordejevo i Đangovo „Kortljajuće žbunje“, kolor pričicu sa ukusom Kastanede. (U broju 4 je i Hermann sa „Tornjevima Boa-Moria“ – koji nije SF ali je dooobar).
     Comicon-u možemo reći samo ’Bravo’ i ’Daj Bože da traje što duže’.

     („Perpetuum Mobile“ br. 3, 1991.)

Press

Piše: Zlatko Krstevski

Press: Strip vesti

Piše: Stripcore

     Projekt Zivel strip!, ki ga ze vrsto let organizirata italijansko zdruzenje Viva Comix in revija Stripburger se v petek ob 18.30 v Visionariju v Vidmu pricenja z odprtjem razstave avtorjev Matjaza Schmidta in Roberta La Forgie. Matjaz Schmidt in Roberto La Forgia sta prispevala stripovske like za letosnji natecaj, ki se zakljuci v cetrtek, 14. marca.
     Vec informacij na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/

Press: Svet stripa

     Konkurs za kratki strip

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do 30. juna 2013. godine, a pravila su sledeća:
1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza.
2. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
3. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavis-no od radova starijih učesnika.
4. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova.
5. Priče moraju biti kompletne, a radovi mogu biti iz 2011, 2012. ili 2013. godine, u obimu od 1 table do 8 tabli.
6. Stripovi koji su nagrađivani na drugim konkursima, a poslati su i na ovaj konkurs – neće biti žirirani.
7. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.
8. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 for-matu.

     Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša broj 9. Pored toga biće organizovana i izložba svih pristiglih radova na Međunarodnoj strip konferenciji "Kragujevac, godine treće".

     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com.
Na istu adresu možete da nam se obratite i ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja.

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa Branko Plavšić.

     Budžet ovog projekta je ograničen, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni za objavljivanje u Kiši, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, a postoji i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,

     SVET STRIPA

Piše: Strip vesti

Piše: Ilija Bakić

     MEGA-MIX ŽANROVA
     „Morbus Gravis“, „Morbus Gravis: Druna“
     Paolo Eleuteri Serpieri,
      izdavač Dečje novine, Gornji Milanovac, 1989.

     Posle trotomnog Fraša Gordona A. Rejmonda (čije objavlji-vanje je ličilo na početak dostojnog oduživanja herojskim vremenima i stripa i SF-a), „Dečje novine“, pravo ni od kuda, objaviše, pod naslovom „Fantastika“, dva albuma-epizode SF prvenca P. E. Serpierija, manje više poznatog crtača kaubojaca, pod pompezno-monumentalnim naslovom „Morbus gravis“.
     Na suvoj latinštini „Morbus gravis“ znači teška, opaka bolest. Boleštinu je raširio centralni kompjuter-operator Delta, a ne bi li ostvario sumanutu (mu) ideju o poništenju Dobra i Zla, u sveopštoj eksploziji, naravno. Suprotstavlja mu se, iz svog računa, živa glava kapetana broda. Ali da baš i nije tako saznajemo tek na kraju. Do tada defiluju uokolo horde zaraženih (tradicionalno otelotvorenje horora). U prvoj fazi bolesti to su ljudi sa sve pipcima hobotnica umesto ruku, a u kasnijoj fazi su ili nedefinisane gomile užasa ili razjapljene čeljusti plus ogromni falus. Oni ubijaju, prethodno silujući (na opštu radost bezbednih), svoje, bivše, sunarodnike i proždiru ih, čupajući usput i ruke i glave. Tu si, zatim, i mutanti (tako dragi svim SF-adžijama) sa svojim intrigirajuće pomerenim verzijama sveta i života. Na sve treba dodati vlast, po principu ’jači – tlači’, sveštenike inkvizitore (a ni oni nisu to što se predstavljaju), bedu i sirotinju, uniformisane sado-mazohiste, i slika je kompletna.
     U tom okruženju živi svoje dane raskokana Druna, u principu jedino normalno ljudsko čeljade. Ona čak ni bubuljicu nema. O triperu da i ne govorim. A nije da se ne koristi onom koju joj je priroda/crtač dadoše. Njoj treba, više nego što joj sleduje, seruma protiv bolesti jer je njen voljeni Šastar, traženi terorista koji je prokljuvio sve mahinacije vlasti, oboleo. Ona nema čime da plati osim univerzalnom horizontalnom valutom. I dobro joj ide dok dragi ne postane imun na lekove i načisto se obolesti. Pre kraja svog ljudskog bitisanja on je odvodi do Velike tajne gde saznaje sve o brodu, Delti i pilotu tj. njegovoj glavi. Tako Druna postaje borac (izmanipulisan, ispostaviće se) za spas broda i ljudi (tako ona misli). U borbi joj pomaže patuljak-mutant, ne mnogo bistar. Takva je i pobeda – ne baš slavna ali... Kraj 2. epizode je happy end, ona odlazi da nađe Šastara ma gde bio i u ma kakvom obliku. S njim joj je ipak bilo najbolje.
     I šta bi?
     Strip sve vreme balansira nad ponorom horor-mačo-porno-SF-kič. U pitanju je pravi mega-mix žanrova. Na sve strane pršte glave, sperma, krici silovanih i silovatelja, onih koji jedu i njihove hrane. Mrtvi blaženo ćute. Svi su ružni, prljavi i zli u tom veštačkom paklu. Zaplet je solidan dok ne počne da se isteruje (šta drugo do) Pravda. Ta konstanta svih priča o Zlu deluje pomalo iznošeno posebno na ovako jarko oslikanoj pozadini koja zahteva veliku kompaktnost i snagu priče što Serpieri, kao scenarista, očito bez previše iskustva, nije uspeo da izvuče. Šteta.
     Misterija hepienda ostaće nerazjašnjena. Istina, nije bilo velikog buma u slavu komandantove glave ali je i sve ostalo isto, nikakvog iskupljenja. Možda je to što su svi ostali, zakratko, živi i neka pobeda. Ali to je stvar ukusa. Stoicima se ne bi dopalo.
     Što se crtačke strane tiče Serpieri ostaje surovi profesionalac, što će reći: dobar rad, bez ekstremno duhovitih rešenja ali i bez oštrih padova. Posebna su priča studije nagog ženskog tela. Jedna zamerka je nepostojanje pravog lica junakinje. Ona se menja od kvadrata do kvadrata. Kao da crtač nije naučio da crta normalna, već samo nakazna, gruba, na prvi pogled zla lica.
     Kolor je potpuno funkcionalan. Na žalost, štampa nije uvek na visini pa su neke stranice mutne.

     I kad se sve sabere rezultat je u skladu sa onom narodnom: ’ko ne uzme – kajaće se, ko uzme...’


     (Objavljeno: „Perpetuum Mobila“ br. 2,1991)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

     KULTURA

     INTERVJU: Danilo Milošev Vostok, strip autor

     ŽIVIMO U „DOLINI SUZA”

     Prvi tiraž mog prvenca fanzina „Krpelj” bio je svega pet primeraka, a za to je trebalo izdvojiti četvrtinu moje tadašnje plate noćnog čuvara

     „Devedesete” su zbirka subverzivnih strip-samizdata koje su autori Danilo Milošević Vostok i Borislav Grabović Grabovski pisali i crtali u nastavcima tokom tih teških godina, sami ih umnožavali i te fotokopije, fanzine, slali pojedinim beogradskim knjižarima, a ovi ih prosleđivali čitaocima. „Bilo je to doba kada se u štampanoj formi nije objavljivalo gotovo ništa, a još uvek nismo osetili blagodeti interneta, pa je to bio jedini logičan put za širenje informacija o sopstvenom radu, u formi fanzina”, kaže naš sagovornik.
     Vostok (1963) živi u Vršcu i važi za jednog od najvažnijih predstavnika andergraund stripa, zastupljen u knjigama, magazinima i antologijama objavljenim širom Evrope, SAD i u Kanadi. Izdaje fanzin „Krpelj”, bavi se muzikom i niskobudžetnim filmom („Užas u Bolivudu”, „Masakr na vršačkom bregu” i sl). Izdavačka kuća „Omnibus” je, u lepo opremljenom izdanju, objavila ovaj kultni naslov andergraund scene od pre deceniju i po.

     Vaš junak u stripu „Devedesete” rešen je da očisti svet od nitkova i lupeža, no, posle te „čistke” shvata da je os-tao sam na svetu? Kakvo je to vreme?
     Mislim da je to žestoka satirična žaoka koju smo uputili svim onim ekstremistima koji smatraju da su samo oni u pravu, dok drugi „pojma nemaju”, a to je, kako nas istorija uči, bio izvor svih mogućih konflikata, ratova, sveopšte bede i nesreće ljudskog roda. Moj prvi fanzin „Krpelj” objavio sam baš u vreme one strašne hiperinflacije koja je besnela u jesen 1993, kada mi je bilo 30 godina. Prvi tiraž je bio svega pet primeraka, a za to je trebalo izdvojiti četvrtinu moje tadašnje plate noćnog čuvara.

     U čemu se sve ogledala subverzivnost tadašnje andergraund scene?
     Fanzini su zaista bili jedino sredstvo komunikacije na sceni i bili su važni ne samo zbog distribucije ideja, već i zato što su omogućili potpunu slobodu izraza koja nikada nije postojala u ovdašnjim strip revijama i magazinima. Čak su i nedaće koje su se ogledale u lošem kvalitetu pribora, ili nezadovoljavajućem kvalitetu fotokopija, uticale da to prihvatimo kao deo sopstvene estetike na neki uvrnut način. Izolovanost zemlje se od hendikepa pretvorila u prednost, jer smo bili orijentisani jedni na druge, delili pribor kao porodica, a u nedostatku informacija iz sveta morali da vadimo stvari iznutra, iz sopstvenog nesvesnog. Odatle velika doza autohtonosti i originalnosti.

     Vaši stripovi govore i o ljubavi, pa tako romantični Dule ima jasnu svest šta je ljubav sve dok sanja o njoj, ali i ne dok je živi...
    Tu je reč o rascepu između snova i stvarnosti, ideala i prakse. Nekako, nikada u životu ne dolazi do istinskog ostvarenja ideala, već smo prinuđeni na mnoge kompromise. Upravo se to desilo i Duletu, piscu kič ljubavnih romana, kojeg smo Grabovski i ja zajedno osmišljavali. Jedan je pisao, drugi crtao, pa potom obojica pisali i crtali zajedno – gotovo kao jedan autor.

     Koliko to što je strip oduvek bio na margini ostavlja slobodu stripadžijama da buntovnije deluju?
     Preterana pažnja iziskuje i prevelika očekivanja, investicije, kontrolu, a sve to ukida slobodu stvaranja. Razlika između tzv. mejnstrim i alternativnog stripa je upravo u tome što onaj prvi želi da bude profitabilan, kontrolisan, nekonfliktan i deo kulturnog sistema koji „ne talasa”, dok je odlika ovog drugog otimanje kontroli, pa makar time izgubio svaku mogućnost profita i medijske promocije.

     Vašoj persiflaži podležu i Diznijevi likovi, Mirko i Slavko, i drugi slavni, moralno superiorni junaci stripa. Poruču-jete da nema nedodirljivih?
     Od prvog dana moja ideja bila je borba protiv nametnutih autoriteta, od kojih su većina zapravo potpuno lažni i služe da bi se ljudima ispirao mozak i da bi bili kontrolisani. U nekim stripovima ismevao sam i samog sebe, pokušavajući da izbegnem situaciju u kojoj bih ja postao nekakav mogući nedodirljivi autoritet.

     U stripu „Miroslavljevo jevanđelje: Apokrifna verzija” pojavljuje se Krleža, junak koji „ne ide” baš uz pop kulturu?
     Kao neka vrsta intelektualnog buntovnika u srednjoj školi principijelno sam odbijao da čitam lektiru, a Krležu sam otkrio tek nekoliko godina kasnije kada sam pročitao „Zastave”. Krleža je toliko duboko pronikao u arhetipske obrasce ovdašnjeg mentaliteta, da se čini kao da baš sada piše. Dva segmenta ovog stripa („Beograd” i „Epilog”) radio sam sa Sanjom Stepanović Milošev, i to tako što sam radio postavku kadrova i skicu, a ona ih razrađivala u digitalnoj formi. Pozitivne reakcije scenariste Bore Ćosića, i ostalih, navele su nas da od tada radimo u tandemu. Ovo se već može zvati „digitalnom fazom” mog rada.

     Često se prepuštate i improvizaciji?
     Od početka sam bio sklon saradnji sa drugima – sa ćerkom Lolom, ocem Bogdanom, suprugom Sanjom, prijateljima Pekijem, Redom i Oprom, a organizujući strip radionice praktikovao sam kolektivno crtanje prema sopstvenim scenarijima i tako zaista proširio krug saradnika do neslućenih razmera.

     Sa bratom ste snimili 50 filmova, sa ocem oformili bend…
     Radi se o niskobudžetnim filmovima i „autsajderskim” muzičkim projektima kao što je naš parodijski kućni bend „Tehno muda”, koji vodi moj brat „Di-džej Zlikovac”, a u kojem sarađujemo moj otac i ja. Mi smo iznikli i bili deo šire celine koja bi se mogla nazvati „vršačka alternativna scena”, gde smo praktikovali potpuno slobodno i neograničeno eksperimentisanje u svim mogućim i nemogućim umetničkim medijima. Među njima je i Nabor Devolac, autor bizarnog i apsurdnog humora. I on ovu „dolinu suza” u kojoj smo osuđeni da živimo gleda kao pozornicu za jedan mnogo više farsičan nego tragičan pozorišni komad. 

     Mirjana Sretenović

     [Objavljeno: Politika, Beograd, 08.02.2013.]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Bučni stripovi

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Zoran Janković

     Poštovani,

     Pozivamo Vas da uzmete učešće na 
     izložbi stripa Franje Strake iz Beočina, 
     u subotu, 09.02.2013.godine,
     u 19 časova 

     u prostorijama
     KREATIVNOG CENTRA MLADIH KRALJEVA, 
     Oktobarskih žrtava 47, 36000 Kraljevo.

     Franja Straka je rođen 13. decembra 1952. godine u Čereviću. Oženjen je i otac jedne ćerke.
     Najveći deo života proveo radeći u Beočinskoj fabrici cementa.
     Već 1978. godine u "Sremskim novinama" objavljuje strip "Prvaci" prema scenariju Ladislava Kuna. Iste godine u zagrebačkoj "Mladosti" objavljuje strip "Ajk", koga kasnije objavljuje i u novosadskoj "Stripoteci". Sa Stevanom i Jo-sipom Brajdićem radi prvu epizodu stripa "Ilegalci" prema scenariju Petra Aladžića. Tokom 1980-ih u "Val stripu" objavljuje stripove "Prijatelji" (scenario Dragan Perić) i "Vitez Vozier" (scenario Saša Milutinović). Sa scenaristom Goranom Kovačevićem 2000. godine objavljuje strip album "Miris tišine", a sledi i objavljivanje stripa "Oružje uvek pobeđuje" prema scenariju Dušana Vukojeva. Strip je objavljen u "Dugoj deveci", elektronskom strip maga-zinu koji je Franja uređivao.
     Poslednjih godina putem elektronske pošte distribuira svoj "Korov strip".
     Osim stripom, bavi se i ilustrovanjem knjiga.

     "KREATIVNA RADIONICA" - Kraljevo

Press: Veseli četvrtak

Dylan Dog #66: Trinaesti čovek piše: Luigi Mignacco • crtaju: Corrado Roi Cena: 230 dinara Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Talični Tom #5: Klondajk Cena: 470 dinara

Press: Strip vesti

Press: Marketprint

Press: Darkwood

     SPIRU I FANTAZIO - Čuvajte se zorkonaca
     Znamo ih: Spiru i Fantazio, dva novinara stalno u potrazi za najnovijom vešću, od afričkih i južnoameričkih zabiti, preko svetskih metropola, do malih palanki u kojima žive živopisni likovi i poneki ludi naučnik. Njihove avanture pune humora, mašte i optimizma pojavljivale su se kod nas u raznim izdanjima, od revija Panorame i Stripoteke, preko čuvenog Biser stripa, pa sve do pojedinačnih, za ono vreme luksuznih albuma tokom osamdesetih i ranih devedesetih. I sada, kroz ediciju Karusel, konačno je došlo vreme da se ponovo sretnemo s njima.

A u ovoj epizodi - nešto čudno se desilo u palanci Šampinjak na Poljančetu. Čudovišna džungla ispunjena bizarnim bićima je praktično progutala ovaj gradić... čudovišna džungla u koju Spiru, Fantazio i Spip moraju da zađu ako misle da otkriju šta se desilo sa njihovim prijateljem, grofom Šampinjakom. Ali, kakve veze ima čuveni elektronski diktator Zorglub sa celom pričom...?
     Privju možete pogledati ovde: www.darkwood.co.rs/assets/files/pdfdownloads/SPIRUIFANTAZIO1privju.pdf
     Kao što je najavljeno ranije, Spiru i Fantazio će izaću u mekokoričenom (magazinskom) i u tvrdokoričenom (albumskom) izdanju.
     MAGAZINSKO IZDANJE: 56 strana, A4, kolor, SC.
     Cene: Promotivna: 489,70 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 590 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!
     ALBUMSKO IZDANJE:56 strana, A4, kolor, HC.
     Cene: Promotivna: 799,90 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 950 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!

     VESTERN - Van Ham i Rosinski
     Bilo je to doba indijanaca i kauboja, s jedne strane bezakonja, s druge junaštva. Po tom svetu se kreće Nejt Kolton, jednoruki revolveraš koji samo pokušava da preživi u surovo vreme. Ali njegova (tragična? ili ne?) sudbina je mnogo čudnija nego što bilo ko može da zamisli...
    Rosinski i Van Ham, dva fantastična autora dobro znana našoj publici, jedan predivan strip. Vestern pripoveda izuzetnu priču koja je nacrtana na nevelikom broju strana, ali je u te 64 table rečeno sve što treba da bi strip bio snažan i scenaristički i crtački. Kako ovo nije serijal, niti je previše obiman album, a sve je deo jedne zaokružene celine, nismo želeli da komadamo ovaj stripski biser privjuom, jer bez razrade, raspleta i epiloga sam uvod nema previše smisla u ovom slučaju, već ovoga puta ostavljamo čitaocima tu dozu, nekad poželjnog, isčekivanja i otkrivanja novog stripa od samog početka, pa do kraja ove priče - koja vas neće ostaviti ravnodušnima.  
     Kao što smo već rekli, Vestern će imati mekokoričeno (magazinsko) i tvrdokoričeno (albumsko) izdanje.
     MAGAZINSKO IZDANJE: 64 strana, A4, kolor, SC.
     Cene: Promotivna: 489,70 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 590 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!
     ALBUMSKO IZDANJE: 64 strana, A4, kolor, HC.
     Cene: Promotivna: 799,90 dinara - važiće dva meseca
     Finalna: 950 dinara - ne zaboravite da imate mogućnost plaćanja u tri rate u našoj radnji!

Press: Strip vesti

Piše: Ilija Bakić

     TOTALNO U STRIPU
     Radovan Popović, strip umetnik

     Radovan Popović je jedan od najagilnijih ovdašnjih strip „aktivista“. On je strip autor, izdavač i urednik maga-zina „Striper“, promoter, organizator raznih manifestacija, strip susreta, izložbi, učesnik u strip dešavanjima, entuzijasta... Njegove „dobre vibracije“ su u svim poja-vama oko i u domaćem alternativnom stripu

NEDELJNI DNEVNIK: Očigledna je Vaša neraskidiva vezanost za strip. Gde su koreni te fascinacije?
RADOVAN POPOVIĆ: Moje bavljenje stripom je zaista potpuno i sveobuhvatno. Interesuje me sve vezano za strip i sve u vezi stripa sam probao ili ako i nisam onda nameravam. Naravno, nije sve istog intenziteta, kvaliteta i kvantiteta ali jednostavno nisam ostao imun ni na jedan jedini element ili aspekt stripa i bavljanja stripom. Naravno strip je tu od početka, prva sećanja iz mog života mislim da su vezana pre za neke događaje opisane stripovima nego na stvarne događaje, jače su mi impresije iz fikcije nego stvarnog života, strip mi je još tada bio alternativa stvarnosti kojoj sam, kao uostalom i sad, češće pribegavao no realnom životu.
Iako sam i sam uradio nekoliko stripova nikad sebe ni-sam doživljavao kao strip autora, to su više bile neke vež-be, interni eksperimenti, neke potrebe da sebi objasnim neke stvari. To vraćanje sebi i svojim organiskim potrebama se ponovo pojavilo u nekoliko navrata i naj-verovatnije neće nikad iščeznuti. Odatle je uostalom i krenula cela priča, nas nekoliko prijatelja smo danima posredstvom stripa uobličavali neke svoje interne priče, mešali smo se i menjali na raznim zadacima, tako da je iz tog perioda ostala pozamašna količina strip tabli koje nama i danas izgledaju zaista fenomenalno ali smo sasvim sigurni da nisu za objavljivanje. To je i tad moglo da funkcioniše na nivou autorskog izdanja, nešto što bi mi sami isproducirali, tako je uostalom i trebalo da bude, međutim, stvari su se razvijale u potpuno drugom smeru, mislim da niko nije verovao da možemo da napravimo časopis. Cela stvar se razvlačila, ja sam u  međuvremenu stupio u kontakt sa akterima nezavisne scene stripa u Srbiji, zaista sam otkinuo na to što sam video, plus sam otkrio da postoji gomila klinaca koja radi nešto za sebe, nešto što još niko nije video i jednostavno nisam mogao da prenebregnem tu činjenicu. Rešio sam da napravim časopis kakav bih ja voleo da čitam, bez ikakvih kompromisa i ustupaka. Posle godinu dana pojavio se prvi „Striper“ i ja sam zaista bio prijatno iznenađen, da ne kažem šokiran pozitivnim reakcijama. Sad, ili je to časopis, ili fanzin ili antologija, autorsko izdanje, ne znam, sve je to ovde relativno. Jednog dana kad se za to steknu uslovi i sistem distribucije profunkcioniše „Striper“ će tek tad početi da živi, ovo sad je sve samo zagrevanje, eksperimentisanje u ovim uslovima.

NEDELJNI DNEVNIK: Vaša aktivnost podrazumeva mnoštvo susreta, kako sa izdavačima tako i sa autorima i publikom. Kakva su iskustva u tim komunikacijama?
RADOVAN POPOVIĆ: Za poslednjih par godina kako se aktivno bavim stripom sarađivao sam sa nekoliko izdavača, kulturnih centara, izdavačkih kuća, svaki novi broj „Stripera“ je ostvaren u produkciji neke druge institucije, vrlo često potpuno različite od prethodne, nekad čak i oprečne. Uglavnom nisam pravio previše kompromisa i uspevao sam da u datim uslovima ostvarim ono što sam zamislio tj. da se eventualni producent ne meša previše u sam projekat. „Striper“ je takođe deo novoosnovane organizacije „Zadruga“ koja osim strip aktivista okuplja i aktere nezavisnog niskobudžetnog filma LOW-Fi Video projekat, nezavisnu kompjutersku demo scenu otelotvorenu u grupi CORROSION, zatim audio majstori OUR PICTURES... Trenutno smo na turneji po Srbiji gde nastupamo sa svojim programom, obišli smo Pančevo, Suboticu, Užice, Kragujevac, Beograd... i svugde smo naišli na neverovatan prijem, pokazalo se da u svakom gradu u Srbiji postoje ljudi zainteresovani za ovakva granična polja kulturnog delovanja. Projekti „Zadruge“ vezani za strip su nastavak putujuće izložbe „Novi autorski strip u Srbiji“, Web prezentacija srpske strip scene na adresi www.crsn.com/zadruga/striper kao i konkretna neposredna saradnja sa ostalim članicama organizacije.

NEDELJNI DNEVNIK: Koji su Vam planovi odnosno koje su akcije i projektni u fazi realizacije?
RADOVAN POPOVIĆ: Novi izdavač „Stripera“ i uopšte eventualni producent svih akcija je novootvorena knjižava „Beopolis“ u čijem radu i sam neposredno učestvujem. To će biti važan kulturni punkt u Beogradu i šire, mesto koje će se osim neposrednim izdavaštvom i produkcijom strip izdanja baviti i prodajom, distribucijom ne samo naših izdanja već svih izdanja vezanih za strip, zatim tu će se moći naći i fanzini, mala, niskotiražna izdanja kojih nema u slobodnoj prodaji. Cela priča već funkcioniše i hol Doma omladine je već postao sastajalište ljubitelja alternativne kulture, stripa, nezavisnog filma, muzike... Trenutno sarađujem i sa Centrom za savremenu umetnost u Beogradu i oni su se za sad pokazali kao zaista najozbiljniji u tom poslu iako se do sad nisu bavili stripom. Poslednja akcija je bila vrlo uspešna izložba „Kraj epizode“, u galeriji SULUJ, za čije potrebe je urađen i katalog-antologija kratkih stripova što je po mom mišljenju tehnički najuspelije izvedeno izdanje kod nas ikad, što se tiče stripova, naravno. Izložba nastavlja svoj put i uskoro će biti postavljana u Nišu, na proleće ide u Mađarsku... Sa Centrom za savremenu umetnost, Domom omladine Beograd, knjižarom „Beopolis“, „Zadrugom“, Švedskom ambasadom i još nekoliko velikih institucija se za početak leta planira prvi veliki internacionalni strip festival u Beogradu. Stvar je tek krenula ali je sasvim izvesno da će je biti, planira se velika izložba Švedskog, Slovenačkog i Srpskog stripa, gosti iz svih tih zemalja, zatim gosti iz Italije, akteri tamošnje nezavisne strip scene koje sam upoznao na EXPOCARTOON festivalu u Rimu gde sam bio gost organizaicije ALTERVOX koja je organizovala izložbu Balkanskog stripa. Očekuju se i gosti iz celog sveta koji bi u sopstvenoj režiji došli u Beograd, izgleda da ima baš dosta zainteresovanih, činjenica je da ono što se radi sa stripom ovde u Srbiji nije ostavilo ravnodušnim ljude u inostranstvu, bez obzira na sve. I uopšte sva izdanja, sadašnja i buduća će većim delom biti okrenuta inostranstvu, predstavljanju naših autora stranoj publici jer se zaista pokazalo da tamo postoji interesovanje za ono što se dešava ovde. U pripremi je jedno zaista i po svemu specijalno izdanje, radi se o novom broju „Mutanta“, internacionalnog paketića koji će osim stripa sadržati i CD sa muzikom iz filma koji je trenutno u pripremi, prvog domaćeg nezavisnog niskobudžetnog dugometražnog filma u kojem se učestvovale sve orgnaizacije i ljudi koje sam pomenuo. Sve informacije, dodatna objašnjenja možete dobiti na telefon 011 322 99 22 ili e-mailom na striper@eunet.yu

    Razgovarao Ilija Bakić

     („Nedeljni dnevnik“, 2000)

Press: Strip vesti

Press: Stripburger

posebna izdaja revije Stripburger #59-60 dec. 2012, 224 str., 16 €  naslovnica: Igor Hofbauer

     WORKBURGER
     izvenserijski izdelek z brezhibno napako

     Mednarodna stripovska antologija z naslovom WORK-BURGER predstavlja nekatere izmed največjih mojstrovin svetovno priznanih rokodelcev/rokodelk, mojstrov/mojstric stripovskega medija. Ta skrbno sestavljena krpanka različnih stripovskih pripovedi, ki se vrtijo okoli tematike sodobnega dela, je umetelno izdelana iz mnogih resnih in duhovitih pa tudi izzivalnih in raziskovalnih umetniških pristopov k temi.

     Sodelujoči umetniki, ki so črpali tako iz teorije kot osebne izkušnje, so se spopadli s tem izmuzljivim pojmom, obrzdali njegovo ustvarjalno silo in vpregli njegov velikanski, eksplozivni potencial: eno najbolj koristnih, a hkrati tudi nevarnih značilnosti dela.

     Knjiga, ki lucidno odkriva in velikodušno razkazuje števi-lne permutacije pomenov samega pojma, je tako dokument svojega časa, hkrati pa ostaja bodoča klasika, s tem ko pokriva eno že od vekomaj najbolj univerzalnih tem človeštva.

     Stripburgerjeva manufaktura ponosno predstavlja približno 50 herojev delavskega razreda, ki so posvetili svoje misli, poglede, stripe, kri, znoj in solze konceptu dela.

     Člani našega mednarodnega ad hoc sindikata stripovskih ustvarjalcev so: Max Andersson (Švedska, Nemčija), Arkadi (Nemčija), Kaja Avberšek (Slovenija), Malin Biller (Švedska), Bruno Borges(Portugalska), Paul Ashley Brown (Velika Britanija), Teresa Camara Pestana (Portugalska), Anna Ehrlemark (Švedka),Mattias Elftorp (Švedska), Domen Finžgar (Slovenija),Matti Hagelberg (Finska), Jyrki Heikkinen (Finska), Eva Hilhorst (Nemčija), Hurk (Velika Britanija), Jeroen Janssen(Belgija), Kapreles (Belgija), Matej Kocjan – Koco(Slovenija), Tanja Komadina (Slovenija), Janek Koza(Poljska), Peter Kuper (ZDA), Olaf Ladousse (Belgija, Španija), Capucine Latrasse (Francija), Matej Lavrenčič(Slovenija), Vincent Lefèbvre (Francija), Paul O’Connell &Lawrence Elwick (Velika Britanija), Akinori Oishi (Japonska),Emelie Östergren (Švedska), Alex Potts (Velika Britanija),Tomáš Přidal (Češka), Léo Quievreux (Francija), Martin Romero (Španija), Marcel Ruijters (Nizozemska), Tobias Schalken (Nizozemska), Lars Sjunnesson (Švedska, Nemčija), Mateusz Skudnik & Szymon Holcman (Poljska),Boris Stanić (Srbija), Andrej Štular (Slovenija), Kondor Tamás (Madžarska), Yann Trehin (Francija), Katherine Verhoeven (Kanada), Estêvão Vieira (Brazilija), Lasse Wandschneider (Nemčija), Daniel Žeželj (Hrvaška, ZDA).

     Igor Hofbauer (Hrvaška) je prispeval naslovnico, Daniel Bueno (Brazilija) notranjo opremo, Miguel Carneiro(Portugalska) pa ilustracije. Uvodnik je mojstrsko delo Bojana Albaharija.

     Naše delo je opravljeno. Zdaj ste na vrsti vi, dragi bralci!

     Opozorilo:
     Ko boste prebrali to knjigo, delo nikoli več ne bo to, kar je bilo.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komiko

     „LEŠEVI“ PO TREĆI PUT MEĐU SRBIMA

     Ljubazni leševi, prvi srpski grafički roman dvojca Penevski-Stevanović uskrsnuće ovih dana u svom trećem izdanju. Iako začet kao neka vrsta grafičko-narativnog eksperimenta sada već davne 2003. godine, ovaj grafički roman prokrčio je put do svoje publike i po svemu sudeći utabao stazu kojom je retko ko mislio da može poći. Grafički zaverenici Penevski i Stevanovićdrznuli su se da pođu tom stazom i doneli su nam Leševe – ljubazne i saosećajne, neobične junake izgubljene u tranziciji smrti. Ljubazni leševi su doživeli svoje drugo izdanje u 2011. godini kao prošireno i dopunjeno izdanje sa 60 potpuno novih i neobjavljenih strana stripa u odnosu na prvu objavljenu knjigu iz 2003. godine. 

     Pol Gravet, londonski pisac, kritičar stripa i izdavač, uvrstio je "Ljubazne leševe" u najbolja strip izdanja objavljena u 2011. godini. Napo-minjući da je u pitanju eksperimentalno delo, odlično nacrtano i sa koherentnom pričom, Gravet ističe da je ovaj roman verovatno najbolji primer kako andergraund može da privuče i širu publiku.

     Biblioteka Moderni sprski strip, Knjiga 5
     Komiko, 2013; 160 str; kolor; tvrdi povez

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: stripovi.com

Glasajte ovde: www.stripovi.com/oscar/2012/

    www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska! 

     Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova sa popisa svih naslova (lijeva lista) koje zatim trebaju prebaciti među svoje odabrane naslove (tj. na desnu listu). Redoslijed izabranih naslova (na desnoj listi) je jako bitan jer se naslovi boduju prema redoslijedu (prvi naslov dobija 10 bodova, drugi 9, treći 8 itd...). Moguće je mijenjati redoslijed odabranih naslova koristeći odgovarajuće funkcije "gore" i "dolje". Svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom! 

     Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor traje od 1.2.2013 do 1.3.2013, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada. 

     Hvala na sudjelovanju!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Zagor #66: Pun mesec piše: Moreno Burattini crtaju: Joevito Nuccio Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Cena: 230 dinara Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Priredio: Strip vesti

     TESLA I AJNŠTAJN KAO STRIP JUNACI?

     IZVOR: TANJUG

     Nove generacije dobile su odnedavno nove su-perheroje - naučnike, koji su prema mišljenju savremenih američkih crtača konačno zaslužili da se nađu u društvu odabranih.

     Ono što su za današnje roditelje bili Supermen, Spajdermen i Betmen, za njih će biti najveći umovi 20. veka, pa su se tako naučnici kao što su Nikola Tesla, Albert Ajnštajn i Marija Kiri ''transformisali'' u superheroje.
     Uz nove uloge i zanimljive kostime stilizovane shodno epohi u kojoj su živeli, osmišljena su ovim naučnicima i nova imena - Tesla je preimenovan u superheroja "Visoki napon", Ajnštajn u "Doktora E", a Marija Kiri u "Madam Radijaciju", piše sajt telegraf.rs.
     Ova nova tri super heroja svoje moći će da koriste pre svega i isključivo za dobrobit čovečanstva, a o tome na koja će sve iskušenja nailaziti tokom svojih avantura, kako će se u njima snalaziti, kao i kako će izgledati njihove mračne strane, svi ljubitelji stripa će saznati kada se strip pojavi.
     Teslina moć će ležati u rukama, kojima je u stanju da uz pomoć ogromne količine visokog napona sprži svakog neprijatelja. Iz pomenute trojke on je istovremeno i superheroj sa najvećom izdržljivošću, onom koja se može meriti samo sa Supermenovom, Volverinovom ili izdržljivošću Kapetana Amerike. 
Izvorište visokog napona kod Tesle leži u njegovim grudima, odakle se munjevitom brzinom spušta do vrhova njegovih prstiju i preti da svakoga ko mu se zameri pretvori u prah i pepeo. Letenje je nešto što se podrazumeva, te neretko u žaru borbe, superheroj “Visoki napon” iznenadi svog neprijatelja time što se pojavi sa strane sa koje ga negativac ni u najluđim snovima nije očekivao. 
     Ajnštajnovo glavno oružje je njegov um, kojim ne samo što može da predvidi buduće događaje, pročita nečije misli, već i da kontroliše vreme i pomera stvari pogledom, a u kriznim situacijama može da pribegne i teleportovanju. 
     Jedina žena među novim superherojima, Kiri dobila je radioaktivnu moć. U borbi, Kirijeva je u stanju da visokom radijacijom u istoj sekundi ubije svakog svog neprijatelja, dovoljno je čak i samo da baci pogled kroz svoje specijalne radioaktivne naočare, pa da onaj koji joj se suprotstavio umre u najgorim mukama.