Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. SamoniklI korov strip, broj 578:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/578

   Istrajno nastavljajući svake hvale vredan poduhvat objavljivanja kompletnih strip serijala, „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke; poduhvat je gigatnski jer se do sada pojavilo preko 80 albuma ovog serijala što, s druge strane, nije to previše ako se zna da je Talični star (ili mlad) već (ili tek) 76 godina! Naime, davne 1946. godine stvorio ga je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač i ilustrator; Talični je u strip (a odatle i u istoriju kulture XX veka) ujahao na svom konju Džoli Džamperu 10. oktobra 1946.g. u epizodi „Arizona 1880.“ objavljenoj u časopisu „Žurnal de Spiru“ od broja 443 do broja 462, koji je izašao 20. februara 1947. g. Kompletan autor stripa je Moris i tako će biti narednu deceniju, sve do 1957.g. kada je ulogu scenariste preuzeo Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas. Kako je u svojim prvim pojavljivanjima Talični bio namenjen isključivo magazinima dužina epizoda je varirala od 10 do 20 ili više strana što je uzrokovalo malu pometnju u naknadnim objavljivanjima u obliku knjige-albuma koji su imali standardizovanu dužinu od 48 strana. Otuda su različiti izdavači različito „sklapali“ prve albume a bilo je i prekrajanja odnosno skraćivanja nekih segmenata ponekad i zbog sasvim bizarnih razloga – npr. štampari izdavača „Dipui“ prevideli su, u epizodi „Zlatna groznica u Bizonovom potoku“ tablu 105 jer je bila nacrtana na poleđini table 104 tako da je ona bila nepoznata sve do objavljivanja u albumu „Veliki rodeo“. Izdanje koje je pred domaćim čitaocima je iz produkcije „Luckey Comics“ i u prvom tomu sadrži albume „Arizona“, „Zlatni rudnik Kola Kopača“ i „Veliki rodeo“.

   Talični je, naravno, prošao kroz dug period pronalaženja svog konačnog izgleda. Moris mu je menjao fizionomiju tako da usamljeni kauboj često uopšte ne liči na sebe (a kamoli na Garija Kupera koji je, navodno, bio inspiracija za ovaj lik); dakle, glava mu je čas izdužena čas okrugla, nos mu je bio manje ili više spljošten, donja usna nije bila izdužena jer Talični isprva nije imao cigaretu u ustima (to je došlo kasnije da bi u novim verzijama opet prestao da puši pa mu iz usta najčešće viri kakva travčica). I prepoznatljivo oblačenje se menjalo – u prvoj pojavi on nosi žutu ali kariranu košulju, modeli šešira i čizama takođe se menjaju; ipak, marama oko vrata je „iz prve“ bila i ostala crvena. Njegov najbolji prijatelj, konj Džoli već ima svoju „ličnost“, preduzima inicijativu kad je potrebno, brine i žali za gazdom (kad se ovaj, navodno, udavio) pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. No, ikonografija serijala tek je počela da se stvara, kasnije će stići raznorazni heroji Divljeg zapada i ključni Tomovi protivnici – braća Dalton.

   Prve Morisove priče su klasične vestern priče o pljačkašima, rodeo takmičenjima, zlatnoj groznici i poludelim starim kopačima... U njima se insistira na bizarnim likovima (Den Davitelj, braća Pištolj, bandit Cezar Cigareta), neobičnim lokacijama (Grumengrad, Navahograd, Desperadograd) ili reklamama (za viski „Varikina“). Posebno je neobična epizoda „Dvojnik Taličnog Toma“ u kojoj Talični pokušava da dokaže da nije Ludi Džim osuđen na vešanje; na kraju priče Talični ubija Džima što se ne dešava često jer Tom bandite najradije „privodi pravdi“. Moris redovno insistira na gegovima odnosno da svakojakim vratolomijama pa celokupna atmosfera podseća na neme filmske burleske sa mnogo jurnjave i tučnjave.

   „Talični Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao je i na male i velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljupcima svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih romana“, u kojima je bio kršten kao Srećko Munja, „Kekeca“, „Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“, „Politike, „Maverika“ sve do „Veselog četvrtka“. Hronološki i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako će radovati kako osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja bržeg od svoje senke i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.

Julio Radilović - Jules (Maribor, 25. rujna 1928.- Zagreb, 26. siječnja 2022.).

Julio Radilović rođen je u Mariboru 1928. godine. Od 1939. godine živi u Zagrebu. Crtačko-ilustratorsku karijeru započeo je 1945. godine u pismoslikarskom atelijeru Marija Saletta. Od 1948. do 1952. godine pohađao je Školu primijenjenih umjetnosti koju nije završio opredijelivši se za karijeru slobodnoga umjetnika. Prvi objavljeni strip mu je Neznanac, iz 1952. godine, po scenariju Nikše Fulgosija a objavljen je u Horizontovu zabavniku, kojega je nastavio crtati nakon Waltera Neugebauera, Andrije Maurovića i Aleksandra Marksa. Strip Neznanac ostao je nedovršen pošto je Horizontov zabavnik prestao izlaziti sredinom 1953. godine.

Profesionalno se bavio stripom od 1955. godine do umirovljenja 1989. godine. Najviše je radio sa scenaristom Zvonimirom Furtingerom. Prvi predsjednik Društva autora stripa Hrvatske. Sudjelovao na mnogim samostalnim i zajedničkim izložbama. Na Prvom salonu stripa u Vinkovcima dobitnik je "Grand Prixa", a na Šestom dobitnik Nagrade za životno djelo. Dobitnik je nagrade "Andrija Maurović" za životno djelo na području hrvatskog stripa koju dodjeljuje udruga "Art 9" (2010. godine). Uvršten je u svjetsku enciklopediju stripa Mauricea Horna i u Enciklopediju hrvatske umjetnosti u izdanju Leksikografskog zavoda.

Dva njegova najveća uspjeha u inozemstvu su Herlock Sholmes i Partizani. Ovaj potonji serijal Jules je crtao po scenarijima beogradskog dramskog pisca Đorđa Lebovića.

Najpoznatiji je po stripovima s tematikom iz hrvatske i svjetske povijesti. Tako su mu stripovi s tematikom Domovinskog rata izašli u sklopu Strip revije Večernjeg lista.

Od 1966. godine član je ULUPUH-a.

Godine 2010. dobio je nagradu za životno djelo "Andrija Maurović" koju dodjeljuje udruga Art9, a te godine u stručnom povjerenstvu bili su i njegov dugogodišnji urednik Mladen Bjažić i kolega Borivoj Dovniković.

Preminuo je u Zagrebu 26. siječnja 2022. godine.

Knjige (strip albumi)
- Partizani, Vjesnik, Zagreb, 1985.
- Kroz minula stoljeća, Zagreb, 1986. (scenarist: Zvonimir Furtinger)
- Vitez Trueblood, 1988. (scenarist: Les Lilley)
- Međugorje: Gospa i djeca, vl. naklada, Zagreb, 1989. (scenarist: Ivo Miličević) (tiskan na hrvatskom i još pet svjetskih jezika)
- Martin iz Zagreba, Martin u Zagreb, Povijesni muzej Hrvatske, Zagreb, 1991. (scenarist: Jules po ideji Marije Šercer)
- Pobuna u Kiboku, Zagreb, 2000.
- Velikani u strip-anegdoti, Zagreb, 2003.
- Zakletva huronskog poglavice, Zagreb, 2007.
- Herlock Sholmes: majstor maske, Biblioteka Kroz minula desetljeća, (scenarist: Zvonimir Furtinger), knjiga 1., STRIPFORUM, Zagreb, 2010.; knjiga 2. i knjiga 3., STRIPFORUM, Zagreb, 2013.

Nagrade
- 1984.: Grand Prix Vinkovci '84.
- 1985.: Nagrada ULUPUH-a '85.
- 1986.: Nagrada Andrija, kao najbolji crtač u izboru Kluba devete umetnosti iz Ljubljane.
- 1987.: Nagrada Pulcinella za sudjelovanje na 8. Salonu stripa u Napulju.
- 1996.: Nagradu za životno djelo, dodijeljena na 6. Salonu stripa u Vinkovcima.
- 2001.: Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića i nagrada mađarskoga festivala stripa.
- 2010.: Nagrada "Andrija Maurović" za životno djelo.

Biografija je preuzeta sa wikipedije:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Julio_Radilović
Detaljniju biografiju možete pročitati na Stripforum-ovom sajtu:
http://www.stripforum.hr/leksikon/autori/radilovic-julio-jules/

Otvaranje izložbe Heroji nekad i sad

U petak, 28. januara 2022. godine, u 19 sati, u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37) biće otvorena izložba Heroji nekad i sad, autorke Dragane Garić Jovičić, kustoskinje istoričarke umetnosti.

Izložba Heroji nekad i sad predstavlja produkciju radova devetoro umetnika koji su inspiraciju poneli sa Andrevlja na Fruškoj Gori gde je letos održana kolonija Muzeja Vojvodine.

Na temu heroja, kako nekad, tako i danas, stvarali su: Sonja Bajić, Larisa Ackov, Sonja Jo, Ivana Mitrović Ica, Gordana Basta, Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, Filip Markovinović, Vojin Ivkov i Gojko Dutina. Ovih devetoro kreativaca stvaraju u različitim medijima – od stripa, preko ilustracije, fotografije, crteža, unikatnog veza, grafike do instalacije i videa, no ono što im je zajedničko je svest da umetnici ne žive u bezvazdušnom prostoru i da u interakciji imaju više ideja. Njihovi radovi često predstavljaju reakciju na svet oko nas i nepravde sa kojima se susrećemo i na taj način njihova umetnost može da se smatra i društveno angažovanom.

Prisutnim gostima, ovom prilikom, će se obratiti: mr Tijana Stanković Pešterac, direktorka Muzeja i autorka Dragana Garić Jovičić, a izložbu će otvoriti Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf.

   Ne možemo odrasti bez roditelja, uvek gledamo sve ili svet njihovim očima.

   Novorođenče suzama izražava svoj protest protiv sveta odraslih. Protiv dolaska na svet koji nije lep i njihov, ali koji će takozvani odrasli najpre osmesima u procesu vaspitanja nastojati da prikažu u mnogo lepšem i prihvatljivijem ruhu. Osmesima kojima su se i njima osmehivali roditelji njihovih roditelja... koji su oponašali osmehivanje prilikom njihovog dolaska na ovaj svet. Jer se predstavljanje predstave sveta kao lepog i vrednog življenja tumači kao prirodno i urođeno. Kada jedinka u izvesnoj kulturi stotinama godina odrasta okružena alkoholičarima, ne postaje li alkohol, na koncu, prirodna i urođena potreba?

   Sa dolaskom u ovaj svet konzumerizma spoljnog i površnog, stupio sam u štrajk - štrajk usporenim egzistencijalnim hodom autora stripa. Protiv svega nametnutog, poznatog, istraženog, odomaćenog i opšteprihvaćenog. Društveni život, kultura, umetnost, takozvana ljubav ili brak bili su u mojoj svesti suviše ograđeni i predvidljivi fenomeni.

   Ni danas ne znam kada sam tačno počeo da primenjujem samo meni svojstven metod usporavanja stripom. Jer, da bih to znao, morao bih da znam kada sam ja, danas, ovakav, zapravo začet. Ako sam začet u majčinoj utrobi majke moje majke koja je takođe zaćeta u utrobi majke njene majke, i tako unedogled, prema početku početka i korenu korena, kako mogu da znam kada sam ja začet? Možda ipak onog dana kada sam nacrtao prvi strip u maniru secesionističkog pravca unutar istorije umetnosti?...

   Ali znam da informacije koje sam dobijao od spoljnog sveta nisu bile nimalo ružičaste i ohrabrujuće. Takozvani život bi morao, prema mom dubokom uverenju, da bude mnogo bolje skrojen. Mnogo spremniji za decu i podržavanje njihovog rasta. Sa vizijom harmonije koja liči na krug, ne na pravolinijsko kretanje napred po nimalo zanemarljivoj ceni. Osećam to, vidim kada god pogledam kroz prozor svoje ćelije, koji se sasvim nekritički naziva stanom. Izdavač gotovo nikada nije tražio autore, on je čekao da mu neko od njih zakuca na vrata koja su predstavljena kao masovna kultura, a ja sam već bio prilično agorafobičan, više bih voleo da oni mene zovu, i to svakog dana, naprosto zato što su krajnje svesni da strip čine autori i njihova dela. S vremena na vreme, bio bi raspisan je konkurs za strip, ali ja sam bio predstavnik uverenja da neguju takmičarski duh; verovao sam da je takmičiti se sa sobom samim jedino važno. Gazda Ervin mi je svojevremeno nudio da crtam za njega, to jest, za psihologiju strip gomile i preovlađujuće tržišne norme. Ali ni njega nije zanimalo šta ja imam da kažem, zanimala ga je samo poslovna strana svega. Znali su me da dođem na televiziju Novi Sad da dam intervju, iako znam da ta glupača sa TV- a nema pojma i da ću ja morati, ako dođem, da izigravam zabavljača mada ja nisam zabavljač; strip nije zabava, glupačo, možda samo jedno od lica stripa, rekoh joj u sebi samom. Potreban je čovek koji će u ovom gradu biti zadužen za strip, odnosno tu vrstu pismenosti, u medijima posebno. Ali do razgovora sa nekim od urednika nikada nije došlo. U Kulturnom centru Novog Sada („Tribini mladih”); uvek su imali urednika za likovnu sekciju filmsku, književnu, pozorišnu... ali za strip nikada. Laičko bavljenje stripom (i ne samo stripom) u ostao jedna od njihovih najprepoznatljivih osobina do dana današnjeg.

   Uvek pružati otpor postojećim merilima, normama, ne govoriti najpre pisanom rečju, očekivanom, negovanom, kultivisanom, mišljenom... zašto ne kazivati baš stripom svojim savremenicima? Ne tek ljubiteljima stripa, već svima koji još mogu da vide i čuju, onima koji su ostali neprilagođeni na svet privida? Razumevanje stripa je moguće samo u kontekstu šire kulturne matrice; ništa ionako ne postoji kao ostrvo za sebe.

   Nekad potok i cvet; danas parkiralište za motorna vozila. Beton, buka i smrad. Fabrike, gradovi, industrija za proizvodnju podobne svesti. I proizvodnju želja koje se vremenom uvećavaju brzinom kojom se izumevaju tehnološki izumi.

   Moj beznogi ovozemaljski otac je uglavnom živeo u dolini odvojenosti, ogorčenosti, patnje i samosažaljenja. Dolini duhovne invalidisanosti i nasilja; moja ovozemaljska majka je uglavnom plakala i strpljivo podnosila svakodnevnu „dijalog” između sadiste i mazohiste. Zar sam mogao živeti u takvom svetu?

   Naravno, morao sam da izmislim neke druge roditelje i neki drugi put ni nalik nametnutom. Put koji nije od takvog sveta. Onaj mistični put duha koji spava u svakom autoru stripa ponaosob. I koji je bilo nužno probuditi.

   Uporedo sa umećem usporavanja, razvio sam i umeće zaboravljanja i praštanja. Zaborav je možda naučavao praštanju, ali praštanje nije naučavalo zaboravu. Pre razumevanju, koje uči zahvalnosti.

   Da, naravno, zahvalnosti za ono doživljeno i proživljeno. Za ono iskustvo koje ostavlja prostor za odrastanje unutrašnjim putanjama. Nalik lavirintu unutar lavirinta. “Pustite decu k meni, njihovo je carstvo nebesno!“ Otkrio sam svete spise Istoka i Zapada zahvaljujući onima koji mi nisu ukazivali na put kojim treba da idem. Ostavili su mi neplanirano samo sobu punu glasova, slika i bola. Sobu u kojoj sam mogao da stvorim svoj svet stripa ili da zalutam ili nestanem.

   Najbolji put jeste onaj najteži, najbolniji, najtromiji, prepun oklevanja, zastajkivanja, vrludanja, ćorsokaka... toliki crtači, pisci, mislioci, toliki uticaji... učio sam od svakog i ni od koga posebno... Hodio sam putem bez vidljivog (crtačkog) učitelja, bez jasnog glasa koji usmerava, tumači ili uslovljava... bez ovozemaljskog oca i majke osim onih koji žive od početka u meni. Koji mi govore jezikom ne od ovog sveta već jezikom Celine. Onim jezikom koji se ne uči u današnjim školama, već u onim nekdašnjim, pradavnim, uglavnom zaboravljenim ili krivo tumačenim. Ne u skladu sa svetom iskrivljenim i bolesnim. Na smrt zastrašenim sobom samim. I sobom samih. Sobom u kojoj Izabrani mogu da volšebno stvore svet u kome neprekidno raste cveće Novog.

   Svet bez lažnog nasilja i lažnih ratova.

   Onih koje nikada nisam umeo da vodim.

Kulturni Centar Zrenjanina
Narodne omladine 1, Zrenjanin
21.01.2022. u 19h

Evropska premijera knjige CONAN THE CIMMERIAN, održaće se u velikoj sali Kulturnog Centra Zrenjanina, sa početkom od 19 časova.

Na promociji će govoriti autor i urednici izdavačke kuće MAKONDO predstavljajući ekskluzivno prvih 50 primeraka knjige dostupnih na starom kontinentu.

Nedelju dana uoči svetske premijere u Francuskoj, srpski prevod albuma predstaviće se javnosti u Srbiji i regionu u rodnom gradu autora, pred publikom, na glavnom događaju tokom autorove aktuelne izložbe "SUBIC | CONAN | TARZAN | 2020 - 2022 | Born to draw".

Dobrodošli na prvi događaj ovog tipa u regionu, na ekskluzivno predstavljanje knjige koja u zapadnoj Evropi već izaziva veliku pažnju čitalačke javnosti.

KONAN OD KIMERIJE | KSUTAL, GRAD SUMRAKA |
uz razgovor sa gostima, prijateljima i ljubiteljima Konana i stripa, autor i urednici postarali su se da prvih 50 primeraka knjige osim premijernog prikazivanja pred domaćom i regionalnom javnošću budu i dostupni po promotivnoj ceni isključivo za publiku i goste, a u divnom ambijentu najveće sale u gradu na Begeju.

Turbina - turbo tribina:
Srijeda 19.1., 19:00 UTC+01
Razgovor Irene Jukić Pranjić i Aleksandra Zografa održat će se online na Facebook stranici Močvare (facebook.com/mochvara). Pozivamo publiku da šalje pitanja putem chata.

Irena Jukić Pranjić spada među hrvatske autorice aktivne na nekoliko polja – osim stripa i ilustracije, ona se bavi animiranim filmom i predaje na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, dok je za HRT 3 realizirala (kao urednica i redateljica) pedeset epizoda važnog serijala pod nazivom Strip u Hrvatskoj. Irena Jukić Pranjić bila je aktivna u dva strip kolektiva, Divlje oko i Emisija emocija.

Iako je započela objavljivati stripove u fanzinu Protuotrov, njezini radovi su vrlo brzo dospijeli do poprilično raznovrsnih publikacija u zemlji i inozemstvu, od Patka i Handyburgera, do Večernjeg lista i Vjesnika. Njezino najnovije izdanje je Dnevnik snivanja i filozofiranja, jedno od najoriginalnijih ostvarenja koje se pojavilo na ovim prostorima, prije svega zato što na upečatljiv način bilježi snove ali i autoričina razmišljanja o njima. Irena je i autorica i glavna urednica Fibrine antologije koja se pojavila 2010. – Ženski strip na Balkanu, a pored svega je i realizirala četiri nagrađivana animirana filma – Ornament duše (2011), Požuda (2014), Gamer Girl (2016) i Real Boy (2021).

irenajukicpranjic.wixsite.com
croatian.film/hr/directors/24
ulupuh.hr/clanovi/jukic-pranjic-irena/

UPATA IN IGOR ŠINKOVEC: V gozdu
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Alkatraz, Ljubljana
ODPRTJE: sreda, 19. 1 2022, ob 19.00 // do 18. 2.

Novo edicijo mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija! uvajamo z razstavo dveh umetnikov, katerih delo bo služilo kot navdih mladim ustvarjalcem stripov in animacij. Tudi tokrat v paru razstavljata predstavnika  slovenske  in italijanske stripovske scene:  stripar, ilustrator in animator Igor Šinkovecter mlada italijanska avtorica Elisa Turrin, ki ustvarja pod psevdonimom UPATA.

Na razstavi, ki jo je ambientalno zasnoval Andrej Štular, bo podrobneje predstavljen lik premetenega zajca Klemna, glavnega protagonista Šinkovčevega stripa za otroke z naslovom Lovska sreča. Italijanska avtorica UPATA pa predstavlja majhno domišljijsko bitje Mlom, ki skupaj z drugimi skrivnostnimi čarobnimi bitji živi v pravljičnem svetu. Ob tem si bo moč ogledati še nekaj drugih del, poleg stripov še risbe ter ilustracije pa tudi izseke iz nastajajočega animiranega filma, ki nam približajo ustvarjalni svet obeh avtorjev.

Več →

Razstava je del mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija!, ki ga izvajamo skupaj z združenjem Vivacomix iz italijanskega Pordenona.

Več informacij o natečaju: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 17. 3. 2022

Praznujemo Plečnikovo leto!
PLEČNIK IN PIKA
Stripovska oživitev arhitekturnega mojstra

razstava
Plečnikova hiša, Ljubljana
NA OGLED: od petka, 21. 1. 2022 dalje // do 8. 5.
Uvod v jubilejno Plečnikovo leto 2022 bodo v Plečnikovi hiši obeležili z razstavo Plečnik in pika, ki bo predstavila nastanek istoimenskega biografskega stripa prekaljenega in nagrajenega striparskega tandema, ki ga sestavljata Blaž Vurnik in Zoran Smiljanić.

Več →

Prvi natis stripa Plečnik., ki je v nakladi 1.200 izvodov izšel konec novembra 2021, je bil v dobrem mesecu in pol domala razprodan, tako da se ravno v dneh, ko se odpira razstava, pričakuje že njegov prvi ponatis.

Strip lahko naročite tukaj →

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

   U ediciji „Novi svet“ koja donosi najznačajnija i najzanimljivija ostvarenja američkih autora kao i autora koji su radili pod uticajem američkog stripa, „Čarobna knjiga“ je objavila, u tvrdom povezu i punom koloru, na impozantnih bezmalo 400 stranica, grafičku novelu „Zatamnjenje“ scenariste Eda Brubejkera (1966) i crtača Šona Filipsa (1965). Ovaj strip je izlazio u 12 mesečnih svezaka u periodu od 2014. do 2016. godine a u ovoj knjizi je reprodukovan kompletno uz dodatne  ilustracije i odabrane članke-eseje koji se bave Holivudom pre i posle II svetskog rata, potvrđujući i dopunjujući tako osnovne linije stripa. Priča se, naime, dešava 1948. godine u Holivudu i prati nekolicinu likova manje ili više upletenih u smrt mlade filmske zvezde u usponu. Glavni junak mladi scenarista Čarli Pariš, koji vuče traume iz rata i ima niz tekućih problema (od preterivanja u piću, nedostatka inspiracije ali i strpljenja do muško-ženskih muka), uprkos mutnom sećanju na žurku, siguran je da Valerija Somers nije izvršila samoubistvo, kako glasi zvanično saopštenje njenog studija jer, navodno, nije mogla da podnese pritisak očekivanja i slave, već da je silovana i ubijena. Progonjen sumnjama pojačanim činjenicom da mu je Vanesa bila draga, ali svestan da nema nikakve dokaze i da sumnja u ljude od kojih mu zavisi posao, Čarli je neodlučan šta da preduzme. Njegov tajni kompanjom, alkoholičar Gil Mejson, scenarista na „crnoj listi“ kao simpatizer komunizma, reaguje mnogo, mnogo žustrije i neopreznije. U međuvremenu, filmski cirkus se nastavlja: studio ne želi da izgubi uloženi novac pa nalazi zamenu za nestalu zvezdu i nastavlja započeto snimanje uz prepravke scenarija koje se rade na licu mesta. Šef obezbeđenja studija, agresivni i cinični Fil Brodski sa svojim siledžijama brine se da više ne bude skandala pa podmićuje novinare, skriva „prljavi veš“ ostarelih šefova studija (o žurkama i orgijama sa maloletnim glumicama), odnosno pritiska aktuelne neposlušne glumce; istovremeno Fil vodi svoju istragu o onima koji znaju previše o smrti mlade glumice. U stalnoj igri mačke i miša između moćnog studija i usamljenog, gnevnog scenariste pobednik se zna bez obzira koliko se pojedinci trudili da otkriju istinu.

   Brubejker koji je slavu stekao scenarijima za krimi stripove i stripove o superherojima ovog puta se odvažio da ispriča vrlo složenu priču o zločinu, bahatoj moći i neodoljivom sjaju filmskog sveta. U širokoj panorami industrije koja masama servira senzacije i snove, što filmadžijama donosi bogatstvo i osećaj da ne podležu nikakvim zakonima koji važe za „običan svet“, predstavljeni su svakovrsni karakteri, od ambicioznih  starleta i glumica-početnica, pohlepnih i prevejanih filmskih agenata, svakojakog studijskog osoblja i nemilosrdnih „bezbednjaka“ do osvedočenih zvezda kakva je Klark Gejbl opčinjenim sopstvenom slavom, sjajnih scenarista kakav je pisac „tvrdo kuvanih“ krimića Dešijel Hamet i, na vrhu piramide, vlasnika studija izgubljenih u kalkulacijama troškova i zarada i uronjenih u sve vrste sladostrašća i perverzija. Svesna moći filmske magije, država preduzima mere da spreči infiltraciju komunističkih ideja pa agenti FBI tragaju za simpatizerima „crvenih“ i pretnjama i ucenama pokušavaju da izvuku priznanja ili dojave o potencijalno opasnim filmadžijama. Atmosfera u kojoj svako može da potkaže bilo koga, u kojoj postoje „crne liste“ nepoželjnih i u kojoj su svi, osim najslavnijih i najbogatijih, sumnjivi, pritiska čitavu industriju i mnoge tera u paranoju, alkoholizam ili ludilo. Brubejker uspeva da dočara šizofreniju opšteg nepoverenja i nesigurnosti koja se pokušava prekriti ludim žurkama i preterivanju u svim gresima; zbog toga je pojava novog, svežeg i nevinog lica atrakcija i svako se želi da se očeše o tu čistotu dok to lice ne postane isto kao i oni, frustrirano, histerično, samozadovoljno i zlurado. Sjajni filmski biznis otkriva svoju ni malo prijatnu, mračnu stranu koju pažljivo krije pred mnoštvom fanova i potrošača njihovih celuloidnih opsena.

   Kompleksna priča zahtevala je od crtača ne samo istorijsko-faktografsku tačnost do najmanjeg detalja već, primarno, sposobnost da se prate mnogobrojne psihološke nijanse u ponašanju i mimici junaka odnosno sposobnost da se dočara dinamika kako u akcionim sekvencama tako i u napetim dijalozima. Filips se uspešno koristio svim iskustvima i trikovima „pokretnih slika“ kako bi ispunio zadatke koje mu zahtevni scenario postavlja odnosno kako bi nadogradio tekst i dodao mu ono što se izričito ne kaže.

   U konačnom svođenju utisaka „Zatamnjenje“ Brubejkera i Filipsa se otkriva kao valjana i intrigantna grafička novela o naličju Holivudske filmske industrije u mračnom dobu represije i  „progona veštica“ i po svojim ambicijama i dometima uveliko premašuje većinu proizvoda takozvanog korporacijskog stripa koji caruje u SAD.

U novom Balonu #27-31 na 332 stranice formata 17x24 cm objavljuju: S. Maslek, M. Marković, N. Maslovara, J.Peternelj, Bam/De Lazare, M. Miletić, D. Pavasović, D. Ivković, M. Stojanović/V. Aleksić i M. Milanović stripove: Barba Plima, Paralelne linije, Aurora, Marni, Sveti Dimitrije, Kralj Petar Prvi, Veliki Blek, Larami, Beskrvni. Tu su i redovne rubrike Howgh i Na devetom kanalu.

BALON, strip magazin • Broj strana 332 • Format 17x 24 cm • Ofset štampa, plastificirane korice

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, april, jul i oktobar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala, više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

Endem broj 41 je izašao iz tiskare i neće biti na svim kioscima.

Amazing Endem je, kao što pretpostavljate, posvećen Spider-manu. Naslovnicu je nacrtao Dalibor Talajić, a galerija homage crteža prepuna je nacrtanih posveta tom čudesnom super junaku i likovima iz njegovog univerzuma. Svoje radove su za Endem donirali: Cortazar, Misch, Maxim, Strukan, Šainović, Biuković, Ružić, Stić, Čolak, Boras, Sudžuka, Svorcina, Biuk, Andronik, Duvnjak, Briški, Cvitičanin, Janjetov, Bob Ž, Satanasov, Petruša, Gašperov, TheMicho, Čamagajevac, Pontrelli, Perović, Trakhanov, Grbić, Kerac i Gajić.
Na 80 stranica (16 u koloru) B5 formata.
Svoj primjerak možete naručiti na email: tico.ticulin@gmail.com
40 kn (5€) + poštarina

Otkazivanje manifestacija u Dečjem kulturnom centru Beograda
(11-13. januar)

Ponedelјak, 10. januar 2021.

Zbog najnovije zdravstvene situacije među učesnicima, posetiocima i organizatorima, po odluci oba partnera privremeno se otkazuju sledeći živi programi u Dečjem kulturnom centru Beograda:
11. januar, utorak:  Predavanje „Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život“
12. januar, sreda: Mini festival „Azija, slika koja mi govori: Azijski strip i animacija“
13. januar, četvrtak: Mini festival „Striposlavija: Susreti u slavu slovenskog stripa“

Uz poštovanje epidemijskih mera, posetioci za sada i dalјe mogu videti tri izložbe u Galeriji Dečjeg kulturnog centra: godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije, „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ selektora Zdravka Zupana i „Zagor iz našeg sokaka“ (br. 5) selektora Svetozara Anđela

Vidimo se u zdravlјu i uživo.

Mini festivali za decu i mlade u sklopu Festivala devete umetnosti
Od 10. do 13. januara 2022. godine

Organizatori:
Centar za umetnost stripa Udruženja stripskih umetnika Srbije
i Dečji kulturni centar Beograd, sa partnerima

Učesnici će imati mogućnost da u Galeriji Dečjeg kulturnog centra Beograd pogledaju godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije i prateće izložbe „Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“ selektora Zdravka Zupana i „Zagor iz našeg sokaka“ (5) selektora Svetozara Anđela Uzrast: deca, mladi i roditelјi dece svih uzrasta

Termin (datum i vreme): 10. do 13 januara
Trajanje: od 10 do 15 časova

10. januar, ponedelјak
Mini festival „Gašin sabor, festival humoristično-karikaturalnog i porodičnog stripa
Predsedava Dragan Lazarević
Organizatori: Centar za umetnost stripa
• Promocije porodičnih, humorističkih i karikaturalnih izdanja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Francuske i Belgije.
• Izveštaj o dobitnicima priznanja Gašinog sabora:
Dobitnici Velike povelјe Gašinog sabora 2020. i 2021. su: Jugoslav Vlahović, Bojan M. Đukić, Zoran Kovačević, Dušan Relјić, Slobodan Stanišić, Rastko Ćirić i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu
Dobitnici zvanja Vitez od duha i humora 2020. i 2021. iz Srbije su: Dušan Arsenić, Rastislav Durman, Dobrosav Živković – Bob, Saša Živković, Zoran Janjetov, Miloš Jevtić, Nikola Kostandinović, Aleksandar Manić, Jovan Nikolić, Vojislav Psončak, Saša Rakezić, Sibin Slavković, Dragan Stošić, Rade Tovladijac i Borisav Čeliković.
Dobitnici zvanja Vitez od duha i humora 2020. i 2021. iz inostranstva su: Ditrih Grinevald (Nemačka), Miša Zaslavski (Rusija), Serž Karer (Francuska), Didije Krispels — „Kris“ (Belgija), Velјko Krulčić (Hrvatska), Džon A. Lent (Sjedinjene Američke Države), Iztok Sitar (Slovenija), Moris Horn (Sjedinjene Američke Države) i Dženg Huangai (Kina).
Priznanja umetnicima, istraživačima i pedagozima će biti lično uručena na samom proglašenju kao i na godišnjoj skupštini Udruženja stripskih umetnika Srbije, a ostalima biti poslata poštom.
• Kreativna radionica: Crtajmo smešne priče sa poznatim crtačima i scenaristima.
• Predstavlјamo autora: Dušan Relјić
• Zoran Stefanović: „Brana Nikolić i srpski strip“, predavanje sa slikama.
• Izbor komičnih i porodičnih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.
Uzrast: svi. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): 10. januar, ponedelјak 12 do 15 časova
Trajanje: oko tri sata

11. januar, utorak
„Junak od hilјadu oblačića — strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život“
obrazovno-zabavno predavanje uz razgovor sa učesnicima
Zoran Stefanović, pisac i istoričar kulture, upravnik Centra za umetnost stripa pri USUS
Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB
Uzrast: deca starijeg osnovnoškolskog uzrasta, srednjoškolci i roditelјi dece svih uzrasta
Termin: 11. januar od 12č do 13.30č
Trajanje: sat i po

12. januar, sreda
Mini festival „Azija, slika koja mi govori: Azijski strip i animacija“
Predsedava Zoran Stefanović
U saradnji sa udruženjem „Svet stripa“ Kragujevac
Uzrast: Za sve generacije. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): 12 januar od 12 do 15 časova
Trajanje: Predstavlјanja ukupno dva časa, kreativne radionice tri časa.
• Promocije i predstavlјanja stripova azijskih autora ili u azijskom stilu.
• Kreativna radionica: Crtajmo mange sa poznatim crtačima i scenaristima.
• „Tajanstveni prijatelјi: Filipinski strip u Srbiji i Jugoslaviji“, predavanje sa slikama.
• Izbor azijskih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.

13. januar, četvrtak
Mini festival „Striposlavija: Susreti u slavu slovenskog stripa“
Predsedava prof. dr Irina Antanasijević
Uzrast: Za sve generacije. Za decu je posebno zanimlјiva kreativna radionica
Termin (datum i vreme): od 12 do 15 časova
Trajanje: Predstavlјanja ukupno dva časa, radionice tri časa.
• Promocije i predstavlјanja izdanja iz Polјske, Rusije, Srbije i drugih slovenskih zemalјa
• Predstavlјanje laureata Medalјe Puškina 2021. koje dodelјuje predsednik Ruske Federacije — prof. dr Irina Antanasijević, Beograd
• Irina Antanasijević: „Ivan Šenšin (1897-1944), ponovo pronađeni velikan“, predavanje i virtulna izložba, u saradnji sa Domom ruske dijaspore Aleksandar Solženjicin, Moskva
• Kristijan Relić, Irina Antanasijević i Zoran Stefanović: „Čika Đorđe uvek sa nama: Sabrana dela Đorđa Lobačeva 3 i 4, monografija Zdravka Zupana 'Lobačev: Čardak i na nebu i na zemlјi“, tribina sa izdavačkim kućama Makondo i Modesti stripovi. Takođe: Izložba u galeriji, u saradnji sa Domom omladine Pančevo, suorganizaotr Zoran Deranić.
• Tamara Lujak: „Rečnik slovenske mitologije i Rečnik srpskih mitoloških bića“, tribina o knjigama sa ilustracijama Marice Kicušić (Laguna, 2021).
• Kreativna radionica: Crtajmo slovensku mitologiju i istoriju sa poznatim crtačima i scenaristima.
• Zoran Stefanović: „Preporod bugarskog stripa“, predavanje sa slikama.
• Izbor slovenskih filmova međunarodnog festivala animiranog filma za decu i omladinu Multimost fest.

   Izložba „SUBIĆ | KONAN | TARZAN | 2020 - 2022 |
   Born to draw”
   Galerija ALUZ

   Izložba originalnih strip tabli i ilustracija ekskluzivno odabranih za izlaganje pred domaćom i svetskom publikom pod nazivom „Born to draw“ biće otvorena u galeriji Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina, u ponedeljak, 10. januara 2022. godine, u 19 časova.

   Pored kataloga izložbe, koji na poseban način elaborira autorovo prisustvo na svetskoj strip sceni, među izloženim radovima se nalaze originalne table iz Subićevih stripova Konan i Tarzan, ilustracije i platna.

   Tokom trajanja izložbe održaće se 6 tematskih večeri, sa puno gostiju, promocija, osmišljenih da budu sjajna prilika za poznavaoce ali i širu publiku da se neposredno upozna sa savremenim, profesionalnim stripom i ilustracijom. Subić će u Zrenjaninu ugostiti na tematskim večerima svoje prijatelje, kolege iz sveta stripa koji u svojim oblastima predstavljaju najplodnije stvaraoce u regionu. Među gostima su urednici izdavačkih kuća Makondo, Veseli Četvrtak, urednici festivala Stripolis i Novosadskog strip vikenda, zatim gospodin Goran Skrobonja. Tu su i evropske promocije izdanja i specijalnog događaja, prvog takve vrste u regionu, koji će se odigrati na dan zatvaranja izložbe kao epilog za Zrenjaninsku ali i publiku i stvaraoce stripa u regionu.

   Centralni događaj izložbe „SUBIĆ | KONAN | TARZAN | 2020 – 2022 |” odigraće se u sredu, 19. Januara u 19 časova, u galeriji ALUZ-a, na dan kada Subićev Konan ima svoju svetsku premijeru u Francuskoj a istovremeno I ekskluzivnu premijeru izdanja na Srpskom jeziku o kojima će autor razgovarati sa svojim saradnicima, gostima i publikom. Srpsko izdanje Subićevog Konana biće premijerno predstavljeno i dostupno te večeri publici u Zrenjaninu na Balkanskoj premijeri knjige, među izloženim originalima iz kojih je nastalo, nakon čega će ono biti dostupno i ostatku regiona, sa promocijama koje će uslediti.

   Reč autora
   Otvoriti se, ogoliti pred izazovom stvaranja i ispričati svoje priče, uz čast da to učinim uz podršku vodećih evropskih i svetskih izdavača, gradeći sasvim svoje svetove oko Konana i Tarzana bilo je zadovoljstvo koje ne prestaje publikovanjem ovih naslova. Tada, zapravo, ono tek počinje. Sa nadom da sam svoj trag ostavio čestito i dosledno do poslednjeg prizora na stranama ovih knjiga i obzirom da obe doživaljavaju svoje Evropske i Svetske premijere tokom izložbe kojoj ovaj tekst svedoči, odlučio sam da originalne table koje ih čine po prvi put izložim pred svetskom i domaćom javnošću upravo u mom rodnom gradu odakle će se ove knjige, u svim svojim prevodima, dalje same kretati kroz vreme i prostor nekim samo svojim stazama i sudbinama u godinama pred nama. Uporedo sa svojim trajektorijama ka globalnoj publici one počinju svoje živote, na moju neskrivenu radost, i na našem jeziku, za publiku stripa na Balkanu. Sa nultom tačkom u rodnom mi Zrenjaninu, kao tačkom iz koje se izdigao jedan autentični znak pitanja, simbolika istine i borbe, iscrtanih duboko u stranama ovih dveju knjiga.
   Izložba, koja traje do 31. januara 2022, sadržaće 6 tematskih večeri sa uvaženim gostima i posetiocima postavke koje će voditi autor. Autor će biti prisutan u prostorijama galerije radnim danima između programskih, tematskih večeri, za posetioce i ljubitelje stripa. "

   Na svim događajima tokom izložbe ulaz je slobodan. Dobrodošli!

   Vrlo brzo nakon prvog toma agilna i sistematična „Čarobna knjiga“ objavila je drugi i treći tom serijala „Tornjeva Boa-Morija“ zaokružujući tako ovaj biser 9. umetnosti originalno objavljen u 10 tomova. “Tornjevi…” su definitivno krucijalni serijal koji je, u periodu od 1984. do 1994. godine, napisao i nactao Herman Ipen (1938), živi klasik francusko-belgijske strip škole druge polovine XX veka. Nakon šegrtovanja kod znamenitog Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se 1979.g. smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su ekspresno imali premijeru (istina u crno-beloj verziji) i na prostorima Jugoslavije u legendarnom magazinu „Strip art“ (kasnije su reprintovani u kolor albumima „Marketprinta“). “Tornjevi..” su dobili i nastavak u  5 albuma pod naslovom “Boa Mori” koji je Herman crtao po scenarijima svog sina Iva. Izdanje “Čarobne knjige”, tvrdoukoričeno i u punom koloru, u prva dva toma sadrži po tri epizode da je treći tom, kako bi se serijal zaokružio, obimniji i sabira četiri epizode.

   „Tornjevi Boa Morija“ su istorijski strip smešten u Srednji vek; Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom i vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana, odnosno u popularnom vesternu “Komanča”. “Tornjevi...” prate živote nekoliko likova; heroj svih priča je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, vraća u svoju postojbinu nameran da je povrati jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“ Povremeno se, sledeći svoju zlosrećnu sudbinu, pojavljuje obogaljeni zidar Žermen, njegova ljubavnica Alda i drugi članovi grupe vašarskih zabavljača i sitnih lopova, kao i mladi vitez Vilijem. Viteza putevi vode od predela Francuske i Engleske do pustinjske pustoši Svete zemlje, vojevanja za hrišćansku slavu i pobedu nad nevernicima i nazad do tako dugo sanjanog imanja i zamka Boa Mori za koji će voditi odlučnu i fatalnu borbu.

   Hermanova verzija Srednjeg veka daleko je od uglađene kakvu znamo iz “Princa Valijanta” (koji je morao biti takav da bi mogao biti sindikalno distribuiran) ali nije ni simplifikovana i karikaturalna iz akciono-avanturističkih filmova i stripova. Herman nema ni iluzije ni milosti prema svojim junacima, on ne okreće pogled od mučenja i sakaćenja. Tadašnja vremena su svuda bila teška, vlastela bahata i ohola, posvuda su krstare razbojničke bande spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice. Puk je siromašan, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina, časti i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije gostoljubivo mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa izaziva podsmeh i budi bes i agresiju. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale, ni oni sa dna društvene lestvice ne znaju za milost i milosrđe koje traže od drugih. Ljudska su naselja prljava, prepuna skitnica i prosjaka, bogalja i fanatika. U zamkovima je unekoliko čistije ali su njihovi gospodari jednako sirovi i surovi i ponosni na to kakvi su. Ni vitezovi koji se hvališu svojom čašću nisu previše odmakli od velikaša; jednako su zavidni, osioni, srebroljubivi, prevrtljivi i skloni prevarama. Prelazak preko mora i dolazak u Svetu zemlju otvara još jednu vizuru tog doba (koja se proteže do danas); reč je o sukobu civilizacija, o bespoštednom uništavanju protivnika po svaku cenu i svim sredstvima. Koliko su takvi stavovi uski svedoči i netrpeljivost vitezova prema Vizantincima sa kojima dele istu veru.

   Mada surovo realističan u svojim pričama Herman, kako se to dešava u svim velikim pričama-mitovima, dozvoljava uplih začudno-fantastičnog kojim sugeriše krhkost ovozemaljskih odnosa i postojanje većih i snažnijih sila; ovakvi momenti i epizode oneobičavaju dešavanja i prevode ih na teren neponovljivog magijskog realizma. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje već dopušta likovima da ih situacija i karakteri vode, produbljujući tako uvid u brojne sudbine koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. I pored islikavanja širokih planova Herman ne odustaje od mnoštva čudesnih detalja koji su narativno i vizuelno impozantni. Herman ne zazire od prizora borbi  i brzih akcija ali im ne podređuje ni priču ni crtež. On pomno prati promene vremenskih prilika i godišnjih doba te ponašanje domaćih životinja kao nenametljiv a uverljiv dokaz da su u tim vremenima ljudi bili bliži prirodi. Strip obiluje velikim crtežima pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom grubih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. Upetljiva je i efektna montaža tabli koja je dodatno dinamizovana prizorima iz različitih rakursa.

   „Tornjevi Boa-Morija“ Hermana Ipena nesporno su remek-delo 9. umetnosti koje fascinira neodoljivom magijom pripovedanja i vizuelnim majstorstvom. Ovaj serijal traži posvećenu pažnju i uvažavanje čitalaca zauzvrat darujući spoznaju prave Umetnosti, i svakako spada u vrhunce domaćeg strip izdavaštva u ovoj godini.