...nije... jeste... JESTE...

Već nedeljama ovaj strip imam u kolekciji. Nastupajući ne samo kao kao ljubitelj stripa već i kao osoba koja putem malog ekrana prati najjaču košarkašku ligu u ovom delu sveta sve vreme se dvoumim da li da napišem koju reč i promovišem „rudarski“ rad Mićuna Jaukovića.

Da, na našim prostorima nije postojalo sličnih pokušaja do sada. Da se kroz „Ilustrovanu hroniku“ u zadatom vremenskom roku, a poštujući i prikazujući hronološki, taksativno i koristeći mnoštvo statističkih podataka prikaže sezona jednog kluba... Divna ideja, i prelepa realizacija. Naslovljeno je kao broj #1, što bi trebalo da znači da autor želi da ima snage da nastavi i dalje. Za svaku pohvalu. Crno/beli album sa mnoštvom kolornih sličica, formata A-4 (20,5 x 29,0) sa mat plastifikovanim koricama na 60 str autor je prikazao Partizanovu čitavu evroligašku sezonu.

Pošto su ovo izdanje (tiraž 5000 primeraka) podržali: Mozzart, Nis, Jamie's... za očekivati je da u ovom slučaju finansijska podrška za izdavanje nekog sledećeg albuma neće predstavljati problem ( jako bitna činjenica za svakog autora).

Ne nastupam kao navijač niti jednog kluba, već kao ljubitelj te predivne igre između 2 koša, te Vam toplo preporučujem ovo izdanje.

  ...„Duge noći i crne zastave“

U petak, 2. februara, u 17.00 u kafeu „Saloon 1995“ (Sineđelićev trg 17) biće upriličena niška promocija drugog dela grafičkog romana „Duge noći i crne zastave“ u izdanju System Comics iz Beograda.

Na promociji će govoriti:
Aleksa Gajić, strip umetnik
Nenad Cvitičanin, strip umetnik
Igor Marković, urednik
Dejan Stojiljković, scenarista

Organizator promocije je Studentski kulturni centar Niš

O izdanju:

Strip je štampan u formi frankofonog albuma, na formatu A4, u boji i tvrdom povezu, na ukupno 80 stranica. Izdanje sadrži i obiman tekstualni dodatak u kome se nalaze eseji, ilustracije i skice. Adaptirani scenario je uradio sam autor romana dok je za crtež i kolor bio zadužen Nenad Cvitičanin, naš poznati strip-autor i ilustrator. Koricu albuma je i ovoga puta uradio svetski priznati umetnik Aleksa Gajić.

Srbija, proleće 1386. godine… Iz jednog pograničnog manastira horda akindžija uspeva da ukrade srebrni kivot koji je lično vlasništvo srpskog kneza Lazara. Nakon što to sazna, Lazar odlučuje da u poteru za dragocenim predmetom pošalje svoja tri najbolja viteza: Ivana Kosančića, Milana Toplicu i Miloša Obilića. U međuvremenu, osmanski vladar Murat ima ozbiljne planove vezane za osvajanje Evrope, a prva prepreka koju će morati da savlada jeste mala srpska kneževina. Potaknut savetima zagonetnog derviša Edhema, on odlučuje da udari na pograničnu tvrđavu Pirot čijom odbranom rukovodi odvažni ali ozloglašeni i svojeglavi Stefan Musić. Bitka za kapije Evrope može da počne. U drugom delu stripa, naši junaci dolaze u Prilep i sukobljavaju se sa Porfirionom, vođom najvećeg razbojničkog kolegijuma. Dalja potraga za kivotom odvešće ih na dvor mladog kralja Marka Mrnjavčevića a zatim i u ozloglašenu tvrđavu Prosek gde će se sukobiti sa janjičarskom elitnom jedinicom poznatom kao „Ifritovo bratstvo“.

„Dok držim ovu knjigu u rukama, čini mi se da podseća na strip Princ Valijant Hala Fostera.“
Irena Javorski, Blic

Album je dostupan na sajtu izdavača, u knjižarama Laguna i Delfi, kao i u striparnicama Alan Ford i Darkvud.

Na niškoj promociji album će moći da se kupi po sniženoj, promotivnoj ceni, a pored njega biće dostupna i druga izdanja System Comics.

  ...retrospektivna izložba

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

SREĆNA GALERIJA Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC) i renomirani srpski strip autor TIBERIU BEKA imaju čast da pozovu Vas i Vaše prijatelje na otvaranje njegove retrospektivne izložbe stripa i ilustracije pod nazivom ŽIVOT U SLIKAMA, u četvrtak, 1. februara 2024. godine u 18.00 časova.

Izložba će biti otvorena do 19. februara 2024. u terminima: ponedeljak - petak: 08.00 - 20.00 / subota: 08.00 - 15.00

SREĆNA GALERIJA SKC BEOGRAD
Kralja Milana 48, 11000 Beograd
srecnagalerija@skc.rs
http://www.facebook.com/comicsfest
https://www.instagram.com/salon_stripa_skc_belgrade/
https://www.twitter.com/SalonSkc
www.skc.rs

1 - 19. FEBRUAR 2024.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

TIBERIU BEKA: ŽIVOT U SLIKAMA, retrospektivna izložba

Tiberiu Beka, rođen je 1977. godine u Pančevu. Završio je školu za dizajn u Beogradu, a zatim u istom gradu upisao Fakultet primenjenih umetnosti - Odsek za grafiku i ilustraciju u klasi profesora Rastka Ćirića. Diplomirao je 2001. godine sa strip albumom „Privilegija bogova“ kao diplomskim radom. Stripom se ozbiljnije bavi od 1993. godine kada polazi u školu stripa „Đorđe Lobačev“ u Beogradu koju vodi Vlada Vesović. Učestvovao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu. Godine 1998. u Leskovcu osvaja prvu nagradu za scenario, a naredne godine i prvu nagradu za ilustraciju. Stripove i ilustracije objavljivao je u „Politikinom zabavniku“, strip serijalima „Vekovnici“ i „Beskrvni“ po scenariju Marka Stojanovića, dečjem časopisu „Pravoslavlje i drugari“, „Znaku Sagite“ i „Strip presingu“. Crtao je „Tajnog agenta Izija“ u stripovima, video igricama, albumu samolepljivih sličica. Radio je i ilustracije za knjige čiji je autor Slavica Šetina. Album „Le Culte Des Tenebres“ po scenariju JF Di Giorgia 2003. godine izdaje za francuskog izdavaca „Nuclea 2“, kasnije sledi serijal „Lempire de la Raison“ koji je objavljen u 3 toma za francuskog izdavača „Glenat“ po scenariju našeg poznatog reditelja , scenariste i dramaturga Đorđa Milosavljevića. U svetlu novih trendova da izdavač izda više delova nekog serijala odjednom (jedan scenarista, više crtača) radio je na tri toma serijala „New Harlem“ deo serijala „Uchronia“ sa poznatim francuskim scenaristom Corbeyranom.

Za belgijsku izdavačku kuću „Le Lombard“ izdaje dva toma serijala „Lo'r de France“ za koji scenario su radili poznati francuskim scenarista Jean-Pierre Pecau i istoričar i novinar Denis Lefebvre.

Za System Comics radi, po sopstvenom scenariu, dve priče za albume Linije fronta i koloriše naslovne strane za serijal Projekat Venus i kolor za prvi broj strip serijala po istoimenom romanu Dejana Sojiljkovića i gde je za crtež zadužen Ivica Sretenović.

Stripovi su mu takođe objavljivani u Rumuniji, Italiji i Holandiji. Trenutno radi na storibordovima i ilustracijama za razne svetske i domaće marketinške agencije, i na raznim strip projektima u vlastitom aranžmanu.

  ...„Betmen: Noć mračnog viteza“
  scenario/crtež Džok;
  izdavač Čarobna knjiga, 2023.

   U galeriji najpopularnijih stripovskih super junaka redovno se, već decenijama, pojavljuje i jedan uljez! To je Betmen. Svi poštovaoci čoveka-šišmiša znaju da on nije nadčovek ali ga većina ipak doživljavao kao takvog. Da li je to zbog impozantnog kostima, svakovrsnih „gedžeta“ na čelu sa „opakim“ Betmobilom, koje koristi protiv svojih manje i više bizarnih neprijatelja, tek, Betmen je bio i ostao svojevrsni samoproizvedeni ljudski supermen; uostalom, u jednoj od svojih inkarnacija on se družio i tukao sa originalnim Supermenom koji, ako ćemo pravo, i nije čovek već vanzemaljac koji, ko će ga znati zašto, liči na obične zemljane. Kako god bilo da bilo, Betmen se pojavio 1939. godine na stranica „Detektivskih stripova“ („Detectiv comics“ - DC) kao zajedničko delo crtača Boba Kejna i scenariste Bila Fingera, momaka koji su u ovaj lik smestili svoje ideje o tajanstvenom osvetniku u megalopolisu (a kao primere za ugled su imali vestern osvetnika „Zorooa“ i urbanog osvetnika „Senku“; oba uzora, u međuvremenu, poprilično je prekrila prašina). Betmen je, dakle, pre i posle svega upravo to – osvetnik. Kao dečak on je prisustvovao ubistvo svojih roditelja sa kojima se vraćao iz bioskopa; sitan kriminalac hteo je da ih opljačka ali su stvari pošle po zlu i mali Brus Vejn je postao siroče. Sve što je nadalje, pošto je odrastao pod budnim okom batlera Alfreda, Brus Vejn radio, kao uspešni biznismen i bogataš, bilo je da, kao dobrotvor, pomaže zajednici svojim donacijama i projektima; kao maskirani Betmen, čija je baza u dubokoj pećini sa pravim slepim miševima, on je neumorno čistio ulice Gotama od pljačkaša, siledžija, nasilnih ludaka... U tome mu pomaže dečak Robin kao i, povremeno, kad joj je to po volji, Betdevojka. Glavni Betmenovi neprijatelji su egzotično-fatalni Džoker, Pingvin, Zagonetač, Otrovni bršljan, Gospodin Ledeni, Dva lica, koji sami i sa svojim bandama prete da izazovu haos i unište uzavreli Gotam.

   Betmenov izdavač „DC“ je, prateći svog najvećeg strip konkurenta „Marvela“, održavao serijal zamenjujući stare autore novima koji su, opet, donosili svež senzibilitet na krilima koga i u ime koga je Betmen preživeo mnoštvo reinkarnacija u različitim, manje ili više kompatibilnim, rukavcima osnovne priče. Ove su transformacije izuzetno dobro prihvaćene od novih generacija čitalaca koje su tražile atraktivne junake neopterećene dosadnom prošlošću; na strip formu nadovezale su se, još od 1940-tih radio i TV serije odnosno celovečernju, visokobudžetni filmovi. Betmen je u Novi milenijum ušao kao širom sveta prepoznata ikona popularne kulture koja još nije za bacanje, odnosno koja ima šta da ponudi znatiželjnim konzumentima različitih medija.

   Iz bogate ponude stripova o Betmenu agilna „Čarobna knjiga“ je u svojoj biblioteci „DC gold hot - Kolekcija najnovijih izabranih priča iz DC multiverzuma“ ljubiteljima ponudila album „Betmen: Noć mračnog viteza“autora Džoka; reč je o mini seriji u tri nastavka, originalno objavljenoj 2022. godine koju je u potpunosti osmislio i nacrtao Džok, što je umetničko ime Marka Simpsona (1972), prekaljenog crtača i ilustratora naslovnih strana, koji je karijeru započeo u legendarnom magazinu „2000 AD“ i nastavio da radi za „DC“, „Marvel“. Džok je prepoznatljiv po raskošnom crtežu, neobičnom kadriranju i netipičnom, ambicioznom korišćenju boja.

   Osnovna priča „Betmena: Noći mračnog viteza“ je obećavajuće intrigantna: metaljudskog superzlikovca poznatog kao EMP potrebno je, tokom noći, premestiti iz „Arkam“ ludnice, u kojoj je zatvoren u specijalnu privremenu zatvorsku ćeliju (koja ga „smiruje“ izolujući ga od svih oblika energija kojima se EMP hrani) u stalnu ćeliju u zatvoru „Blekgejt“. Sve je to smislila Vaskezova, ambiciozna političarka iz Zatvorskog biroa koja je ljuti protivnik Gordona, komesara policije i Betmena koga smatra zločincem. Povorka policijskih vozila, u kojoj je i faradejski kombi sa EMP-om, mora da prođe kroz ceo Gotam da bi stigla do zatvora. Betmen će takođe pratiti kolonu. Očekuje se da put, uz jako obezbeđenje, prođe glatko mada se pretpostavlja da EMP-ova banda hteti da oslobodi svog šefa dok bi neke druge bande mogle da požele da se osvete EMP-u. Naravno, ono što može da krene naopako krenuće u najgorem mogućem smeru...

   EMP, oslobođen i konfuzan, i ranjeni Betmen, beže kroz grad u kome nema struje niti efikasnih snaga reda a proganjaju ih sve moguće bande i čudovišta podzemlja. Put je iskušenje za sve, od zlikovca i osvetnika do nadobudne političarke; svako od njih ima svoje dileme i ranjiva mesta iz prošlosti, ambicije i strahove. Pitanje je samo šta je svako od njih spreman da žrtvuje u ime svojih ciljeva...

   Sve zamešateljstvo, od pretećeg grada u mraku, svakovrsnih kreatura i fizičkog nasilja do oštrih svađa, daju mogućnost da se Džok crtački i koloristički razmaše. Table su dinamične, neogranične belim okvirima na ivicama strana, grube slike su neobuzdane u predstavljaju udaraca, razbijanja, lomljenja struktura i kidanja tkiva, prštanja krvi u dubokom mraku ili zloslutnim senkama... Vratolomna likovna razuzdanost ostavlja čitaoce bez daha darujući im utisak da se nalaze na licu mesta, u središtu brutalnih dešavanja. Reči i slike srasle su i nemoguće ih je odvojiti jer daju sasvim novi kvalitet koji prevazilazi njihove pojedinačne vrednosti. Otuda je album „Betmen: Noć mračnog viteza“ kompaktna celina visokog energetskog naboja koja traži predanog čitaoca koji će je pratiti širom otvorenih očiju.

[Objavljeno: Međutim, DNK; 13.01.2024]

  ...subotički andergraund umetnik

   Subotički andergraund umetnik Damir Pavić – Septic preminuo je iznenada u četvrtak, 25. januara u Subotici. Vest su objavili njegovi prijatelji na društvenim mrežama.

   Septic je rođen 28. februara 1969. godine u Subotici. Život je posvetio grafici i ilustraciji. Bio je umetnik koji ne priznaje kompromise. Verovao je u slobodu, i da umetnici treba da imaju neki slobodan prostor u kome mogu neometano da stvaraju.

   Ilustracije počinje objavljivati 1985. u subotičkom fanzinskom prvencu punk & hardcore orijentacije „Zašto baš mi?“, a nakon toga su usledila i prva izlaganja. Jedan je od osnivača “SLAM” kluba (1988-1989), koji predstavlja prvi i jedini subotički art klub sa ideološkom podlogom. Stripovsku delatnost nastavlja u okviru subotičke škole stripa (1994) i predstavlja se kroz manifestaciju izložbe zbirke „60 godina stripa u Srbiji“ (1996). Do 2006. povremeno sarađujući sa autorima koji su svojevremeno sačinjavali projekat Entropija izlaže na više kolektivnih izložbi i grafičkih radionica na području Subotice.

   Tokom boravka u Pančevu (2006-2008) formira inicijativu Insomnia, forsirajući kombinaciju grupnih izložbi, crtačkih radionica i filmskih projekcija sa koncertima uz više nezavisnih autorki i autora iz Pančeva i Beograda.

   Njegovi radovi su okarakterisani kao „sekvence estetskog horora“ ali i kao „fraktalno ludilo u permanentnom nastajanju“.

[Objavljeno: Magločistač, Subotica, 26.01.2024]

  ...Deveta briga, Delavnici za pedagoge, Anka Kočevar in Paolo Cossi i Ta ljudske stripu.

DAVID KRANČAN: DEVETA BRIGA
samostojna stripovska razstava
OBRAT - prostor umetnosti in participacije, Trg revolucije 9, Maribor
ODPRTJE: četrtek, 1. 2. 2024, ob 18.00 (do 22. 3.)

Prihodnji četrtek vabimo v Maribor na odprtje samostojne stripovske razstave Deveta briga striparja in ilustratorja Davida Krančana v galeriji OBRAT.

Pregledna razstava prinaša izbor stripovskih del, ki jih je Krančan ustvaril v zadnjem desetletju. Obeta se nazoren in večplasten uvid v avtorjevo delo, pri čemer do izraza ne prihaja le Krančanova nadarjenost za ustvarjanje pomenljivih zgodb, temveč tudi njegova vešča izraba heterogenih stilskih izrazov, ki jih vsakokrat prilagaja različnim ciljnim skupinam oziroma sami funkciji stripa.
Več o razstavi →

SPREMLJEVALNI PROGRAM OB RAZSTAVI:
DELAVNICA ZA PEDAGOGE
OBRAT, Maribor
torek, 13. 2. 2024, 16.00–19.00
Na delavnici za likovne pedagoge in učitelje, ki jo pripravljamo v sodelovanju z Zavodom za šolstvo RS, bo mentor David Krančan udeležence podrobneje seznanil z možnostmi stripa kot didaktičnega orodja, ki lahko igra pomembno vlogo pri pedagoškem procesu.
Dodatne informacije in prijave: info@pekarnamm.org

NE ZAMUDITE:
RAZSTAVA
Anka Kočevar in Paolo Cossi: ZASPANOST IN ALKIMIJA
Galerija Centra ilustracije, Stritarjeva 7, Ljubljana
Prejšnji teden smo v sklopu projekta Živel strip! Živela animacija! v galeriji Centra ilustracije odprli razstavo stripov in ilustracij Anke Kočevar in Paola Cossija. Vabljeni na ogled vse do 28. 2.! 
Več →

POZOR, NOV DATUM!
NEDELCE | TA LJUDSKE V STRIPU
sobota, 3. 2. 2024, ob 11.00 (!)
pripovedovalski dogodek za otroke (5+)
Vodnikova domačija Center, Stritarjeva 7, Ljubljana

O B V E S T I L O !
Na pripovedovalsko-glasbeni dogodek Ta ljudske stripu bomo žal morali še malo počakati. Za to nedeljo načrtovani dogodek smo namreč zaradi bolezni morali prestaviti, a le za dober teden, po novem bo na sporedu v soboto, 3. 2. 2024, ob 11. uri. Več →

Do takrat pa si lahko originale iz stripa Zaspani Ánzili Anke Kočevar ogledate na razstavi Zaspanost in alkimija v Galeriji Centra ilustracije na Stritarjevi 7. 
Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...opet na StripVesti.com

   Dragi stripoljubci, nakon 13 godina, opet na StripVestima čitate o ovom malom strip projektu iz Sarajeva i njegovom napokon štampanom izdanju.

   Od priče kako je zaboravni superjunak Amnezija dobio svoj mali spinoff, koji je preživio svega 44 kaiša (od čega šest ‘duplih’, nedjeljnih) je bitnije ono što je nekako došlo nakon toga: raspad još jedne lijepe strip priče (izložbi, festivala, radionica) i razilaženje prijatelja po šavovima. Prekid još jednog strip kontinuiteta u gradu gdje je toliko već priča na najstravičnije načine prekinuto u posljednjih 30 godina.

   Što možda čudno zvuči na web stranici koju Zlatko zubima vuče i održava od prošlog vijeka i jednog od najdužih kontinuiteta publikacije o stripu na ovim govornim web prostorima. Ali me izrazito rastužuje svaki put kada čujem za ‘novi’ prvi strip festival u Sarajevu i slične gluposti kojima se pokušava privući pažnja nezainteresirane javnosti u gradu i državi gdje je svaka, pa i stripska umjetnost zadnja stvar na pameti.

   Da, ostario sam, tužite me. Nostalgičan sam za danima koji su postavili temelje za ovo što sam danas ali i za svim propuštenim prilikama. I nije mi žao onoga što smo napravili koliko god je živaca, novca i vremena otišlo na to. Je li Amnezija mali mogao biti bolji? Naravno. Jesam li promijenio ijedno slovo u stripu starom 14 godina? Ne, i ne bih ni za narednih 14 godina.

   Esmir je sve pripremio za štampu na 44 stranice s novim ilustracijama između poglavlja (ili sedmica, kako sam ja optimistično zamišljao Amneziju malog kao američki novinski strip). Dobra knjiga je to odštampala s tvrdim koricama u drugoj polovici oktobra 2023, no nekako smo sve stigli početi promovisati tek sada. Kao eksluziva za posjetioce stripvesti i još jedno hvala Zlatku za podršku onomad i u međuvremenu, evo kratki uvodnik koji je jedini moj novi doprinos u ovoj knjizi. Da zaokružimo i objavimo sve vezano za Amneziju malog i na papiru i na stripvestima.

   Davno nakon što sam napisao ono što će se ispostaviti da je prva i posljednja sezona „Amnezije malog“, Filip Andronik je pomenuo ideju da nacrta same početke superjunaka Amnezije. U trenutku inspiracije, sjeo sam i napisao kratku priču „Dnevnik Henrika Dverskog“ u kojoj sam popunio prazninu između dvojice Amnezija: maloga, koji je nastajao u periodu 2010-2011. i kojeg ćete upoznati na ovim stranicama, i onoga koji je stekao puno veću slavu u sada već tri albuma i jednom integralnom izdanju.

   Čitajući „Dnevnik“ ponovo, izdvojio bih posebno ovaj paragraf u kojem doktorant Dverski piše kako je
saznao o Amneziji:
   “Jedan slučaj je zaista jedinstven i radujem se istraživanju njegovih moždanih puteva: mladić od 18 godina, od rođenja pati od periodičnih i naizgled trajnih gubitaka pamćenja koji ga nisu spriječili da, uz malu pomoć, završi srednju školu i trenutno je u potrazi za poslom. Vjerovatno se ne bi ni sjetio da dođe za intervju na ovo istraživanje da nema podršku tako sjajnih roditelja. Razgovarao sam izravno s njegovom mamom Martom preko telefona i nadam se da sam prenio barem djelić mojih nadanja i pouzdanja u uspjeh tretmana.”

    Dječak Amnezija je tako, sasvim nenamjerno, postao paralela mnogim osobama s teškoćama u razvoju i njihovim porodicama koje se bore svaki dan da im omoguće normalan život. Roditelji, neki od kojih su sada mojih godina, i njihova djeca su stvarni, svakodnevni junaci.

   Pokušao sam pisati zabavu za djecu ali sam, gledajući unatrag, zapravo pisao inspiraciju za rad kojim se trenutno bavim. Nadam se da će i vas, dragi čitatelji, inspirirati da radite i mijenjate sebe i svoju zajednicu.

  ...599. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 44 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 599:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/599

  ...„Diabolik - Senke prošlosti“
  Tihomira Jovanovića; Beograd, 2023.

   Sudbine junaka umetničkih dela različite su: neki bivaju brzo zaboravljeni, drugih se njihova publika dugo seća; ima i onih koji nastavljaju da intrigiraju svoje obožavaoce jer ovi žele da znaju šta je bilo posle kraja njihovih avantura. Ambiciozniji među ljubiteljima neretko su skloni da se „umešaju“ u posao autora tako što će i samo dopisati/docrtati/dosnimiti nove zgode dragih im heroja. Poslednjih decenija, posebno od kako smo doboko ukoračili u doba masovnih digitalnih komunikacija, ovakve rabote su dobile na poletu i brojnosti a skovan je i zvanični termin za njih – „fanfiction“ koji se prostire od literature i stripa do filmova (kakvi su fanovski nastavci „Zvezdanih ratova“ ili „Zvezdanih staza“, na koje filmski studiji nisu gledali blagonaklono). Preteče fanfiction-a mogu se naći kroz čitavu literarnu istoriju, od dopisivanja Šekspira, Servantesa do dopune Brema Stokera i Džejn Ostin. Masovnija pojava, kako se to tada zvalo, „neautorizovanih priča“ datira s kraja XIX i početka XX veka i vezna je za mnoštvo priča o Šerloku Holmu koje nije napisao Konan Dojl; što je junak bio popularniji to je češće bio dopisivan od strane anonimnih autora, najčešće ambicioznih amatera. Kako smo naveli, danas je takvo pisanje definisano kao fanfiction i manje-više se smatra regularnim ukoliko se, prilikom objavljivanja (najčešće u specijalizovanim megazinima ili antologijama), navedu autori originala. Po strani od ovog pokreta stoje knjige koje se temelje na ranijim delima napisane od pisaca-profesionalaca (npr. Filip Hoze Farmer je autor Tarzanove biografije i apokaliptičnog života Doka Sevidža, K. J. Džeter je napisao svojevrsni nastavak Velsovog „Vremeplova“...) a koje svoje „opravdanje“ mogu naći u okriljima doktrine postmodernizma.

   Tihomir Jovanović (1955), već se u svojim pričama bavio novim avanturama junaka Luna, kralj ponoći (dok se u ostatku dosadašnjeg opusa doticao mnogih popularnih junaka) a u najnovijoj knjizi se, kako sam naslov kaže, bavi doživljajima Diabolika, strip negativca nastalog 1962.g. u mašti sestara Guisani koju su u crtež pretočili mnogi crtači, od Berselija, Bozolija i Zanibonija (nacrtao je oko 300 epizoda) do novih snaga. U crnom trikou iz koga vire samo njegove oči, naoružan nožem i kapsulama otrova, Diabolik krade dragulja i antikvitete, najčešće u izmišljenom Klirvilu. Pomaže mu fatalna Eva Kant a glavni neprijatelj mu je inspektor Ginko. Diabolik je majstor prerušavanja za šta koristi savršene maske, znalac je umetnosti i nauka, vozi crnog Jaguara E iz 1961.g. (Eva ima isti takav auto ali bele boje); najpre je bio nemilosrdan prema svima koji mu se nađu na puta ali je „revidirao stav“ i najčešće mete su mu korumpirani političari i bahati bogataši. Jovanovićevu knjigu čini pet priča, od klasičnog nadmudrivanja policije u „Kristalnoj lobanji“ (koja je diskretni omaž Indijani Džonsu) do uvida u Diabolikovu mladost „Ostrvo prošlosti“ i poseti mestu na kome ga je, kao siroče, odgajao kriminalac Kralj (dok nije shvatio da je mladić opasan pa pokušao da ga ubije što je, pak, bio Kraljev kraj); „U Neptunovom carstvu“ je Diabolikova i Evina avantura pod morem u kojoj otkrivanje starog brodoloma donosi susret sa neprijateljskim vanzemaljcima; na naučnofantastičnom fonu je i „Diabolik protiv Diabolika“ jer prati dvoboj živog Diabolika sa svojim robotskim dvojnikom. Najsloženija i najambicioznija priča zbirke je „Tigrasta zolja“ u kojoj, tragajući za starim automatonom u obliku tagraste zolje, Diabolik kroz novinske članke prati poduhvat Fantomasa, francuskog negativca iz romana tandema Alan i Sauvestre, iz prvih decenija XX veka, koji je bio uzor autorkama Diabolika, i koji je takođe sklon prerušavanju a proganja ga policija na čelu sa inspektorom Žuveom. Nakon što posredno razokrije Fantomasovu potragu za tigrastom zoljom, Diabolik joj ulazi u trag ali je s poštovanjem ustupa tajanstvenom strancu Kresu, koji po biološkim zakonima nikako ne bi mogao biti živ!

   Jovanović je preuzeo postojeću matricu Diabolika i uspešno je iskušavao gradeći uzbudljive kriminalne intrige ali ju je i nadogradio novim elementima (vanzemaljci, roboti) da bi je u „Tigrastoj zolji“ razvio u intertekstualnu avanturu koja bi se lako uklopila u famoznu „Wold Newton family“, koncept izukrštane fikcije (crossover fiction) koji je osmislio pomenuti Filip Hoze Farmer a u kome je stvorena paralelna istorija na osnovu života svih literarnih/stripskih/filmskih junaka širom sveta. Na zanatsko-literarnoj strani Jovanović je verno oponašao stripovsku poetiku koja se temelji na jednostavnosti pripovednja, bez ikakvih ukrašavanja ili zahtevnijih stilskih figura, što je doprinelo uverljivosti štiva tako da čitalac, barem onaj sa dužim stažom, ima utisak da čita neku od starih svezaka edicije „Super strip biblioteka“ koja je, od broja 43 („Zasjeda pod vodom“) iz 1967.g. objavila 25 Diabolikovih epizoda. Mnogo kasnije, Diabolik je sporadično objavljivan, bez većeg odjeka među mlađim generacija što, naravno, nije zavisilo od njegove atraktivnosti već od duha novog vremena. Jovanovićeva knjiga nam, pak, živo i uverljivo vraća na scenu jednog od ikoničnih strip (anti)heroja druge polovine XX veka.

(“Dnevnik”, 2023)

Objavljeno: 21.01.2024.

  ...Korto Malteze u nedavno objavljenom albumu Crni okean

   Prvi kompletan album post-Pratovskog Korta Maltezea na skoro 180 strana konačno je izašao i u Srbiji u izdanju Darkwooda i prevodu Gorana Kostrovića. Autori su francuski crtač i scenarista Bastijen Vives i Marten Kenen, uglavnom nepoznati domaćoj publici. Ovaj Korto Malteze se, međutim, razlikuje od onog na kojeg smo navikli dok ga je crtao Hugo Prat. Korto je nekih dvadeset godina mlađi, a radnja počinje u 2001. godini, dakle nekih 100 godina kasnije u odnosu na originalni serijal. Da li smo zaista dobili drugačiji strip?

   Kao i mnogi drugi stripovi na koje su originalni crtači ostavili dubok pečat (Princ Valijant, Poručnik Bluberi, Asteriks, Talični Tom, Alan Ford), i Korto Malteze dobio je nastavak nakon smrti autora, koji ga je osmislio i utemeljio. Crni okean (Océan Noir) je četvrti album nacrtan posle smrti Huga Prata, a prvi koji je, u obliku strip albuma, objavljen u Srbiji u izdanju Darkwooda i prevodu Gorana Kostrovića. No, ovoga puta radi se o mladom Kortu, a radnja je smeštena na početak 21. veka, u vreme alkaidinog napada na Ameriku 11. septembra 2001.

   Prva epizoda Korta Maltezea pod nazivom Balada o slanom moru objavljena je sada daleke 1967. godine, a poslednja pod nazivom Mu, izgubljeni kontinent 1988. godine. Nakon smrti Huga Prata 1995. godine i dosta razmišljanja o tome šta da se radi sa serijalom, belgijska izdavačka kuća Casterman odlučila je da restartuje serijal sa novim crtačima 2015. godine, kada je objavljen prvi album. Crni okean je originalno objavljen 2021. godine u Evropskoj Uniji i predstavlja prvi celovit post-Pratovski album Korta Maltezea objavljen u Srbiji.

   Dva pravca posle Prata

    Da bi se došlo do nastavka serijala, trebalo jeda prođe dvadeset godina. Novi Korto Malteze počeo je da se razvija u dva pravca. Prvi je nastavio da baštini tradiciju originalnog Pratovog Korta. Ovaj pravac poveren je Huan Dijaz Kanalesu i Ruben Paljeheru, dvojici španskih autora, koji su dobili zadatak da doslovno imitiraju Pratov crtež i atmosferu stripa. U okviru ovog pravca objavljeno je do sada četiri albuma, koje su vremenski smešteni u period 1911-1924. godine, dakle, u vreme kada se dešava radnja Pratovog Korta Maltezea. Delovi prvog albuma ove dvojice autora Pod ponoćnim suncem objavljeni su u Srbiji u nastavcima u Stripoteci tokom 2017/2018. godine, ali do sada još nisu objavljeni kao strip albumi.

   Drugi pravac, kojeg predstavlja upravo objavljeni Crni okean, međutim, donosi vizuelnu preradu serijala. Autori su dvojica Francuza  – Bastijen Vives i Marten Kenen. Glavna izmena se ne odnosi samo na crtež, već i na istorijski period u kome se strip dešava. Dok je radnja Pratovog Korta smeštena u prvu četvrtinu 20. veka, Korto iz Crnog okeana je nekih 20 godina mlađi, a radnja započinje na početku 21. veka u trenutku kada Al Kaida ruši Kule Blizance u Nju Jorku. Iako je album, zbog drugačijeg načina crtanja i epohe, odmah po objavljivanju izazvao kontroverze i rasprave, epizoda se u Evropi brzo rasprodala. Nedavno je u tiražu od 100.000 primeraka štampan drugi album ovog francuskog tandema pod nazivom Kraljica Vavilona. Jedan deo radnje događa u Sarajevu.

   Novi stil i crtež

   Vives i Kenen su autori koji pripadaju drugačijoj stripskoj i filmskoj tradiciji. Prat je bio pod uticajem vestern filmova, kao i filmova crnog talasa iz 1940-ih godina. Vives i Kenen su stasali na akcionoj kinematografiji iz 1980-ih i 1990-ih, što se oseća u potpuno drugačijim akcionim scenama. Vives (1984) je odrastao i na drugačijem stripskom žanru. Iako pripada noire žanru i, kao i Prat, neguje minimalistički stil (bez puno okolnih detalja), njegov crtež je dosta različit. Dok je Prat koristio linije različitih debljina da stvori crno beli efekat, Vives pravi masivnije objekte. Njegov crtež je gušći i puniji od Pratovog.

   Vives, čiji je rad nepoznat na domaćem tržištu stripa, privukao je pažnju evropske stripske javnosti 2009. godine kada je objavio debi album Ukus hlora, koji mu je doneo kritičko priznanje zbog jedinstvenog umetničkog stila i emocionalne dubine. Vivesov crtež ima unikatnu sposobnost da uhvati suptilnosti ljudskih odnosa i kompleksnost svakodnevnog života, što ga je zadržalo na vrhu evropske strip scene sa čitavim nizom albuma koje je objavio u poslednjih desetak godina. Teme kojima se Vives bavio su raznovrsne: otkrivanje seksualnosti (Bluza, 2018), raspad ljubavne veze (Mesara, 2021) ili krimić (14. juli, 2020) čija priča zadire u pravdoljubivost traumatizovane, paranoične i podeljene Francuske. Vives je jedan deo karijere posvetio eksperimentisanju. Serijal Lastman (izlazio u periodu 2013-2019 u saradnji sa još dva francuska autora) je pod velikim uticajem mange, zbog čega je strip dobio naziv „francuska manga“.

   Karakter novog Korta

   Crtež jeste drugačiji, ali francuski autori se pridržavaju Kortovog lika koji je utemeljio Prat.  Kenan ostaje veran narativu Huga Prata koji aktivno dovodi u pitanje zapadnocentrični pogled na svet i zadržava epistemološki pluralizam (priznanje da postoje višestruki načini saznavanja ili razumevanja sveta.) Korto ostaje sanjar. Još jednom se daje u potragu za blagom koje ne postoji. Kontinuitet primećuje se i u odnosu Korta i Raspućina, Kortovog tamnog alter ega, bez kojeg je nemoguće zamisliti serijal. Iako se obojica nalaze sa one strane zakona, Korto je tolerantan, saosećajan prema autsajderima i često podržava ugrožene i potlačene. Nasuprot tome, Raspućin nema moralnog skrupula i nepogrešivo bira da deluje na tamnoj strani. Njih dvojica se još jednom sreću u Crnom okeanu. I ovog puta dinamika njihovog odnosa ključna za pripovedanje i definiciju Kortovog lika. Pojavljivanje Raspućina i ismevanje Kortovog sanjarenja obogaćuje narativ. Dok Korto traži blago koje ne postoji, Raspućin trguje drogom. Privremeni rastanak u ovoj epizodi takođe naglašava ovaj kontrapunkt: dok Korto nastavlja da traga za blagom, Raspućin se prepušta seksualnom razvratu u autobusu punom psihodeličnih feministkinja.

   Korto ostaje životni cinik koji ne trpi autoritet, zvaničan, ni nezvaničan. Na početku epizode napušta bandu pirata, jer se ne slaže sa njihovim nasilnim i krvavim tehnikama. Kada stiže u Japan, sa podsmehom gleda na pripadnicu japanske tajne službe, koja ga obaveštava da je pod prismotrom. Na sličan način se odnosi prema agentu CIA, koji ga ispituje u američkoj ambasadi u Limi 11. septembra. Nakon što mu kaže da likovi kao što su on neprekidno prave sranja, agent na telefon dobija poruku da su oborene kule Bliznakinje. Korto ga s podsmehom upita: „Neko sranje?“

   Redefinicija strip serijala nije radikalna, ali je ipak značajna da bi moglo da se kaže Korto posle Vivesove intervencije više neće biti isti strip. Početak obećava. Sudeći po ostalim Vivesovim stripovima, možemo očekivati podjednako dobar nastavak.

[Objavljeno: Vreme, 20.12.2023]

Objavljeno: 14.01.2024.

  ... RAZSTAVA | Anka Kočevar in Paolo Cossi: Zaspanost in alkimija, 17. 1.−28. 2. 2024,
  Center ilustracije, Ljubljana!...

Živel strip! Živela animacija! 2024
Anka Kočevar in Paolo Cossi: ZASPANOST IN ALKIMIJA
razstava stripov in ilustracij
Galerija Centra ilustracije, Stritarjeva 7, Ljubljana
ODPRTJE: sreda, 17. 1. 2024, ob 19.00 (do 28. 2.)

Mednarodni izobraževalno-razstavni projekt Živel strip! Živela animacija!, ki letos beleži svojo 19. ponovitev, tudi v novi izdaji obsega natečaj za mlade ustvarjalce, več razstavnih dogodkov in delavnic. Projekt uvajamo z razstavo dveh stripovskih ustvarjalcev iz Slovenije ter Italije, katerih dela naj služijo za navdih sodelujočim na natečaju.
Osrednji del predstavitve Anke Kočevar se nanaša na njen stripovski prvenec z naslovom Zaspani Ánzili, ki je nastal po predlogi istoimenske rezijanske pravljice in je konec leta 2023 izšel kot posebna izdaja revije Stripburger. Osrednji junak zgodbe je velik zaspanè, ki se ga nikakor ne da spraviti iz tople postelje in ki vsako jutro najde nov izgovor za dodaten dremež in poležavanje. Poleg originalnih risb in skic iz omenjenega stripa se Anka Kočevar na razstavi predstavlja še z ilustracijami iz obdobja zadnjih dveh let.
Italijanski stripar Paolo Cossibo ljubljanski publiki predstavil lik mačka z imenom Chicco; gre za dobrodušnega in nerodnega štirinožca, ki v 18. stoletju živi v Benetkah in spremlja slavnega alkimista Federica pri njegovih pustolovščinah. Avtor bo ob tem predstavil tudi manjši izbor ilustratorskih del, nastalih v tehniki akvarela.

Več →

Več informacij o natečaju: www.zivelstrip.net
Rok za oddajo del na natečaj: 14. 3. 2024 // PRIJAVNICA

JANUAR | NE ZAMUDITE!
STRIPBURGERJEVA STRIP DELAVNICA:
NEMI STRIP
stripovska delavnica za otroke in mlade (8+)
mentorja: David Krančan in Andrej Štular
Mestna galerija Ljubljana
sobota, 20. 1. 2024, 10.00−14.00
prijave: core@mail.ljudmila.org

Na delavnici se bomo posvetili zakonitostim nemega stripa: po uvodnem predavanju o posebnostih pripovedovanja v slikah in o stripovskih elementih sledi snovanje lastnih stripovskih pripovedi, ki jih bodo udeleženci izdelali v parih ali posamično.

Več →

NA VOLJO JE ŠE NEKAJ PROSTIH MEST!

NEDELCE | TA LJUDSKE V STRIPU
pripovedovalski dogodek za otroke (5+)
Vodnikova domačija Center, Stritarjeva 7, Ljubljana
nedelja, 28. 1. 2024, ob 11.00

Na pripovedovalskemdogodku bomo slišali, kako ljudske pravljice v stripih Zaspani Ánzili, O srajci srečnega človeka in Smrt in čevljar zvenijo na odru. Zgodbe bosta oživila pripovedovalka Katja Preša in glasbenik Andrej Fon. Stripe so ustvarili Anka Kočevar, Marjan Manček in Jure Engelsberger.

FEBRUAR | NAPOVEDUJEMO:
David Krančan: DEVETA BRIGA
samostojna stripovska razstava
Galerija Obrat, Trg revolucije 9, Maribor
ODPRTJE: četrtek, 1. 2. 2024, ob 18.00 (do 22. 3.)
Pregledna razstava prinaša izbor stripovskih del, ki jih je David Krančan ustvaril v zadnjem desetletju.

Več →

---

Produkcija: Stripburger/ Forum Ljubljana
Soorganizatorji: KUD Mreža, Knjigarna Azil/ZRC SAZU, Center urbane kulture Kino Šiška
Medijski sponzorji: Mladina d. d., Radio Student, DPG
Sofinancerji: Evropska unija, Javna agencija za knjigo, Ministrstvo za kulturo, Ministrstvo za javno upravo, Mestna občina Ljubljana

  ...Dan stripa Tivat i Festival stripa u Budvi - STRIPOVANJE.

Sestre Dervanović: Žena je mnogo više od dodatka ili ukrasa priči

autor Tamara Vučinović

JU Gradska biblioteka organizovala je Dan škole stripa, djeca su imala priliku da crtaju u biblioteci i čitaonici sa Sarom i Silvom Dervanović u Školi stripa i ilustracije Tivat, mladim strip autorkama učesnicama radionica projekta WOMCOM i izlagačima na izložbi.

Ilustratorke udruženja strip autora Crne Gore, Sara i Silva Dervanović za naš radio otkrivaju kada su se počele baviti ilustacijom:
„Ilustracijom se bavim još od malena sa svojom sestrom Sarom. Sve je počelo od nje, a kasnije sam ja uz nju počela da crtam, i to su prvo bile ilustracije. Kasnije smo otkrile veliku ljubav prema stripovima. Svoje prve stripove sam počela da pravim od 12 godine, ali na javnoj sceni od pretprošle godine, otkako smo ušle u udruženje strip autoru Crne Gore i otkako smo se upoznala sa predsjednikom udriženja strip autora Crne Gore, Simonom Vučkovićem,“ kaže Silva.

Radionice se održavaju u sklopu gradskih biblioteka, ističe Silva:
„Često održavamo radionice sa Simonom, on ima svoju školu stripa koja se  održava na raznim lokacijama u sklopu Gradskih biblioteka. Pozvane smo kao gosti ili predavači u sklopu njegovih časova. Ova danas je za djecu od šest do jedanaest godina. Međutim, mnoge su i za tinejdžere od 11 do 16 godina. One su podijeljene na dvije različite radionice, odnosno dvije različite škole.“

Inspiraciju Silva pronalazi u japanskim stripovima:
„Najviše me inspiriše manga, japanski strip. Našle smo veliku ljubav prema tom stripu još odmalena kroz japanske crtane. Svi smo upoznati, sa tim crtanima Goku, Naruto. Kako su godine išle, više smo se pronalazile u tome, nalazile smo veći interes i počeli smo sa svojim kreativnim stvarima.

Prvo crnogorsko izdanje ženskog stripa izlazi sljedeće godine, otkriva Silva:
„Nemamo određeni datum, znamo da će izaći do kraja sljedeće godine. Trenutno je već dostupno prvo poglavlje našeg stripa koji se zove „Deja Vu“.“

Kroz projekat smo prikazali ulogu žene u stvarnom svijetu, rekla je Sara:
„Za manga ilustracije imaju dosta jakih manga autorki koje su objavile savršene priče i savršene likove koje ulaze u srce. Žene u većini vestern stripovima prikazane su kao žrtva. Uglavnom je njihova uloga da pomažu i liječe glavnog lika. U manjim slučajevima je ona glavni lik. Mi smo s ovim projektom prikazali da žena može da bude mnogo više nego samo uloga koja će da bude suportivna i koja će biti samo dodatak ili ukras priči. Kroz ovaj projekta napravili smo nekoliko stripova, gdje smo pokazale ne samo kroz kakve stvari žene prolaze kroz odrastanje i njihov razvoj. Mi smo to prikazale kroz neki komični način, kako je to biti žena u pravom svijetu.“

Kolika je podrška organizacije autora Crne Gore koja podržava strip umjetnost, Sara nije krila svoje oduševljenje:
„Organizacija ne da podržava, nego potpuno uživa u ovom poslu. Ja nikad ovakve ljude nisam upoznala, da me ovako neko podržavao kao što je Simon Vučković, koji je rekao da mogu ponovo da se vratim stripu i crtanju, mnogo sam zahvalna na tome. Ima mnogo dragih kolega koje mogu da pohvalim i drago mi je što sam postala član ovog udruženja. Jednostavno, ovo je prelijepa organizacija.“

Ljubav prema ilustraciji stripova gaji od malih nogu, istakla je ilustratorka Sara:
„Još kako sam bila mala, voljela sam da gledam crtane i filmove. Uzmem svesku i crtam, izmišljam priče koje su se dešavale i tako polako stvarala svoj svijet. Tu je naravno došla moja sestra vidjela šta radim i počela da se razvija ljubav. Zatim sam saznala za manga stripove, za američke stripove gdje je Supermen, Betmen.“

Do kraja sledeće godine, objaviće prvi ženski strip u Crnoj Gori, kaže Sara:
„Trenutno najveći projekat koji ćemo imati ja i moja sestra jeste objavljivanje prvog ženskog stripa u Crnoj Gori objavićemo prvu mangu. Trenutno je napravljen samo prvi dio priče koji može da se nađe na Glogal Comix sajtu. Nadam se da će do sljedeće godine na ljeto biti završeno prvo izdanje ženskog stripa.“

Bile je malih začkoljica, ali na kraju smo sve prevazišli, rekla je Sara:
„Bilo je dosta izazova od strane društva i od strane ljudi. Da ne bih trebala da prihvatim umjetnost kao moje primarno zanimanje, iako to volim. Mnogi kažu da se od umjetnosti ne može živjeti. Bilo je dosta malih začkoljica, ali sve smo prevazišli. Nisam mislila da ću raditi na radionicama stripa, praviti svoj strip i da ću ostvariti nešto što sam uvijek u životu željala.“

Djeca imaju najviše mašte, navela je Sara:
Volim da radim sa djecom, tinejdžerima, sa svim uzrastima je fenomenalno raditi. Najviše volim da radim sa djecom u vezi crtanja, zato što oni imaju najviše mašte za stvaranje likova i priča.

Potrebno je više truda nego talenta, ističe Sara:
„Mngo ljudi me pita kako si tako talentovana da crtaš, nisam talentovana, bilo je mnogo noći gdje sam ostajala budna do četiri ujutro. Tokom škole sam noću ostajala da crtam, samo da nastavim crtanje zato što sam imala ljubav prema tome. Ovo je više trud nego talenat, tako da ja svima savjetujem ko hoće da bude dobar crtač, mora se potpuno tome posvetiti.“

Detaljnije o prvom poglavlju stripa „Deja Vu“ možete naći na njihovoj instagram stranici sara_silva_art_dump, kao i na sajtu globalcomix.com.

Razgovarala i pripremila Sanja Mićanović

[Objavljeno: RadioTivat, 13/12/2023]

Još informacija o dešavanju:
https://bibliotekativat.me/dan-skole-stripa-u-biblioteci-...

---

Festival stripa u Budvi - STRIPOVANJE

Festival “Stripovanje” u četvrtak u holu Akademije znanja

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, pod čijim okriljem se odvija Škola stripa i ilustracije, u četvrtak, 14. decembra biće realizovan festival stripa pod nazivom “Stripovanje”.

Iz Narodne biblioteke Budve podsjetili su da radionice stripa vodi Simon Vučković uz asistenciju Miloša Albijanića, te da je od marta 2017. godine školu stripa je prošlo više od 300 polaznika uzrasta od pet do osamnaest godina.

"Festival Stripovanje počeće u 16 časova radionicom Gosti crtaju s polaznicima Škole stripa i ilustracije u čitaonici Narodne biblioteke Budve. Nakon toga, u 17 časova u holu Akademije znanja biće otvorena izložba polaznika Škole o kojoj će govoriti predavači Simon Vučković i Miloš Albijanić. U 17.15 slijedi predstavljanje projekta WOMCOM i najava međunarodne radionice stripa u Budvi o čemu će detaljnije govoriti organizatori strip-autor Jovan Gvero i Simon Vučković. Udruženje strip-autora Crne Gore je partner s mrežom kulturnih organizacija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Grčkoj na projektu “Ženska moć u stripu – WOMCOM”. Projekat sufinansira Evropska komisija, kroz program Kreativna Evropa. U 17 č i 30 min. uslijediće predstavljanje strip-izdavaštva Studentskog kulturnog centra Novi Sad sa kojim će nas upoznati urednik Jovan Gvero. Gvero skoro dvije decenije radi kao izdavač u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, producent je i urednik. U svijetu stripa najpoznatiji je kao urednik festivala Novosadski strip vikend koji realizuje pri navedenoj instituciji", najavili su organizatori.

Promocija izdanja "Titogradsko stripovanje" i "Lovac na vampire" na programu Festivala su u 18.15 časova a govoriće autori Slobodan Bobo Lalović i Miodrag Spasojević.

"Slobodan Bobo Lalović se bavi slikanjem, ilustracijom, stripom... Član je Udruženja strip-autora Crne Gore i uključen je u više aktivnosti. Svoj rad predstavljao je kroz štampane i elektronske medije, kao i na majicama, zatim oslikavanjem murala i sl. Miodrag Spasojević se bavi stripom, ilustracijom, muralom i muzikom. Stripovi koje radi pripadaju „evropskom realističnom stripu“ u koji po stilu ulaze sve tri najvažnije scene: francusko-belgijska, italijanska (Boneli) i zemalja zapadnog Balkana. Do sada mu je izdavačka kuća „VINART“ objavila dva samostalna izdanja stripa od kojih je jedan nagrađen 2023. na konkursu Međunarodnog salona stripa u Velesu. Predstavljanjem ovih izdanja završava program ovogodišnjeg festivala Stripovanje", saopšteno je iz Narodne biblioteke Budve.

Foto: Narodna biblioteka Budve

[Objavljeno: RTV Budva, 12/12/2023]

---

"Stripovanje" - crnogorsko i regionalno

Festival "Stripovanje" počeće u 16 časova radionicom "Gosti crtaju s polaznicima Škole stripa i ilustracije" u čitaonici Narodne biblioteke Budve. Nakon toga, u 17 časova u holu Akademije znanja biće otvorena izložba polaznika Škole

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, pod čijim okriljem se odvija Škola stripa i ilustracije, u četvrtak, 14. decembra biće realizovan festival stripa pod nazivom "Stripovanje".

Radionice stripa vodi Simon Vučković uz asistenciju Miloša Albijanića, a od marta 2017. godine školu stripa je prošlo više od 300 polaznika uzrasta od pet do osamnaest godina.

Festival "Stripovanje" počeće u 16 časova radionicom "Gosti crtaju s polaznicima Škole stripa i ilustracije" u čitaonici Narodne biblioteke Budve. Nakon toga, u 17 časova u holu Akademije znanja biće otvorena izložba polaznika Škole o kojoj će govoriti predavači Vučković i Albijanić. U 17.15 slijedi predstavljanje projekta WOMCOM i najava međunarodne radionice stripa u Budvi o čemu će detaljnije govoriti organizatori strip-autor Jovan Gvero i Simon Vučković.

Udruženje strip-autora Crne Gore je partner s mrežom kulturnih organizacija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Grčkoj na projektu "Ženska moć u stripu – WOMCOM". Projekat sufinansira Evropska komisija, kroz program Kreativna Evropa.

U 17.30 časova uslijediće predstavljanje strip-izdavaštva Studentskog kulturnog centra Novi Sad sa kojim će prisutne upoznati urednik Jovan Gvero. Gvero skoro dvije decenije radi kao izdavač u Studentskom kulturnom centru Novi Sad, producent je i urednik. U svijetu stripa najpoznatiji je kao urednik festivala Novosadski strip vikend koji realizuje pri navedenoj instituciji.

Promocija izdanja "Titogradsko stripovanje" i "Lovac na vampire" na programu Festivala su u 18.15 časova a govoriće autori Slobodan Bobo Lalović i Miodrag Spasojević. Predstavljanjem ovih izdanja završava se program ovogodišnjeg festivala "Stripovanje".

Ž.J.

[Objavljeno: DAN, 14/12/2023]

Foto galerija: Anna Zelinskaya
https://disk.yandex.ru/d/ZAI8dpOdb5ZxCQ?

Video link s dešavanja
https://www.youtube.com/watch?feature=shared&fbclid=

  ...9. januar: Strip Srpske u Beogradu (izložba i okrugli sto) * Registracija radnika u
  izdavaštvu * Branko Ćopić: Stripovijetke.

Sadržaj
- Festival devete umetnosti, Beograd:
Utorak, 9. januar 2024. Dečji kulturni centar Beograda
17 časova — Okrugli sto „Strip srpskih zemalja“ — zajednički stručni skup stripskih i reprezentativnih udruženja u kulturi.
19 časova — Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Srpske "Deveta dimenzija" i Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) predstavljaju "4. izložbu stripa Srpske" (Galerija DKC).

- Poziv svim sadašnjim i nekadašnjim delatnicima u izdavaštvu za prijavljivanje u profesionalni registar i unapređivanje statusa (izdavači, urednici, ilustratori, dizajneri...)

- Branko Ćopić: Stripovijetke (2023)
Sadržaj monografije
"Naš Branko, pripovijedač u slikama" (pogovor izdanju)

---

Festival devete umetnosti, Beograd

Izložbe • Promocije • Okrugli stolovi • Projekcije •
Radionice • decembar 2023. – februar 2024.
Dečji kulturni centar Beograd i Udruženje stripskih umetnika Srbije sa partnerima

Utorak, 9. januar 2024. Dečji kulturni centar Beograda
17 časova — Okrugli sto „Strip srpskih zemalja“ — zajednički stručni skup stripskih i reprezentativnih udruženja u kulturi.
19 časova — Udruženje stripskih umetnika Srbije (USUS) i Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Srpske "Deveta dimenzija" predstavljaju "4. izložbu stripa Srpske" (Galerija DKC).

IZLOŽBA STRIPA SRPSKE U BEOGRADU

Prva postavka „Izložba stripa Srpske“ rođena je u glavama Dragana Tuševljaka i Predraga Ikonića, a realizovana nedugo zatim, u decembru 2006. godine na Palama organizacijom „1. Izložba stripa Srpske“. Ideja je bila da se ljudi iz Republike Srpske koji se bave stripom povežu, animiraju i da zajednički provode svoju misiju promocije devete umjetnosti na tim prostorima, a i šire. Na prvoj izložbi učestvovalo je 5 autora za koje se tada znalo da imaju neke veze sa stripom. 2013. godine postavkom „2. Izložbe stripa Srpske“ u desetak gradova širom Republike Srpske, a kasnije i u Srbiji u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije, nastavljena je ova manifestacija. Na izložbi je predstavljen rad 31 tada aktivnog autora stripa. Na 1. Međunarodnom salonu stripa „Deveta dimenzija“ u Banjaluci, ova postavka doživljava svoj treći nastavak. Promovisan je rad 20 trenutno najaktivnijih stripadžija sa ovih prostor zajedno sa radovima pokojnog Mira Mlađenovića - domaće strip legende. Izložba je u narednih par godina putovala širom Republike Srpske. Na 3. Međunarodnom salonu stripa „Deveta dimenzija“u Banjaluci u oktobru 2020. godine premijerno je postavljena 4. Izložba stripa Srpske na kojoj su zastupljena 23 aktivna strip autora. Nakon premijere izložba je krenula širom Republike Srpske: Laktaši, Prnjavor, Derventa, Čajniče, Bratunac, Višegrad...
Sada se ova važna izložba predstavlja i publici u Srbiji, 9. januara 2024, na državni praznik RS, u okviru programa "Mesec stripa Republike Srpske u Beogradu" tokom Festivala devete umetnosti.
Izlagači: Milorad Vicanović, r. 1965., Goran Dujaković, 1966., Goran Lojpur, 1966., Zdravko Knežević, 1968., Desimir Miljić, 1969., Jovan Bratić, 1974., Milan Mladić, 1974., Predrag Ikonić, 1974., Zoran Pejić, 1976., Duško Vučković, 1976., Ana Karan, 1980., Vladislav Maljenović, 1980., Zdravko Jandrić, 1982., Tatjana Vidojević, 1982., Borislav Maljenović, 1983., Aljoša Tomić, 1985., Srđan Salat, 1988., Nemanja Veselinović, 1988., Srđan Vranješ, 1989., Milenko Bogdanović, 1994., Nikola Knežević, 1994., Srđan Kunarac, 2000. i Jelena Jokšić, 2003.

---

Poziv svim sadašnjim i nekadašnjim delatnicima u izdavaštvu za prijavljivanje
u profesionalni registar i unapređivanje statusa

SRPSKI IZDAVAČKI CENTAR
Programska jedinica Udruženja dramskih pisaca Srbije,
reprezentativnog udruženja u kulturi Republike Srbije
Zvanični veb-sajt UDPS: www.drama.org.rs

Kao udruženje reprezentativno za izdavaštvo kod Ministarstva kulture Republike Srbije, Udruženje dramskih pisaca Srbije sa svojom jedinicom Srpski izdavački centar, poziva sve delatnike u izdavaštvu — koji rade ili su znatnije radili u sledećim profesijama: izdavač, urednik, lektor, korektor, ilustrator (uključujući i profesije stripar, karikaturista, kartograf/infograf), grafički dizajner, grafički urednik, tipograf — da 1) popune naš anketni list i 2) ako su nerešenog statusa, uđu u evidenciju samostalnih delatnika UDPS.
1) Cilj registrovanja u bazi podataka Srpskog izdavačkog centra jeste da se napravi kadrovski pregled srpske izdavačke scene i njenih delatnika; da se utvrdi društveni položaj i lične potrebe delatnika u izdavaštvu; da se pomogne pravnim savetima i besplatnim seminarima da delatnici u izdavaštvu ostvare svoja socijalna, penziona i poslovna prava; da delatnici konkurišu za nacionalna i druga priznanja; da se analiziraju opšte stanje i potrebe srpskog izdavaštva kao sektora itd.
2) Dodatno, aktivni delatnik kome je potrebno rešavanje socijalno-penzionog statusa (a koji nije stalno zaposlen ili penzioner), može da po svojoj odluci bude zastupljen u evidenciji samostalnih radnika u izdavaštvu Republike Srbije koji vodi UDPS, što dodatno omogućava dobijanje određene pravne i društvene pomoći da se njegov/njen status ostvari.

Registracioni list je u prilogu ove poruke (MS Vord) - U SVestima klik OVDE!

---

Branko Ćopić STRIPOVIJETKE
IZDAVAČ: Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija” ul. Talijanskog bataljona Mateoti 6, 78000 Banja Luka www.devetadimenzija.com
PREDSJEDNIK UDRUŽENjA Zoran Pejić
UREDNIK IZDANjA Predrag Ikonić
ILUSTRACIJA NA NASLOVNICI Aleksa Gajić
DIZAJN I PRELOM Dejan Šijuk
ŠTAMPA Grafid Banjaluka, Oktobar 2023. godine

Sadržaj
“Tužni jeretik — Branko Ćopić” — Radovan Subić
“Ježeva kućica” — Scenario i crtež: PredragIkonić
“Žuća račundžija” — Scenario i crtež: Zdravko Knežević; Kolor: Milan Mladić
“Mjesečina” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Pjesma đaka prvaka” — Scenario i crtež: Milan Mladić
“Doživljaji jednog čvorka” — Scenario i crtež: Borislav Maljenović; Kolor: Aljoša Tomić
“Mačak otišao u hajduke” — Scenario i crtež: Milan Mladić
“Mačkova pređa” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Hrčak s kraja svijeta” — Scenario i crtež: Miodrag Bunijevac
“Svaštara” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Bosna” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Nećeš mi vjerovati “ — Scenario: Nikola Vidačković; Crtež: Srđan Salat
“Živa Vatra i Ris Usamljenik “ — Scenario: Nikola Vidačković; Crtež: Mihajlo Miljanović
“Vodeničar i njegov mačak” — Scenario i crtež: Milan Mladić
“Đak prvak” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Medvjed i kruška” — Scenario i crtež: Jovan Bratić; Kolor: Miodrag Bunijevac
“Mjesečev gost” — Scenario: Jovan Bratić; Crtež: Goran Lojpur Kolor: Miodrag Bunijevac
“Pite” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Oglasi kupusnog lista” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
“Tri druga i razbojnik” — Scenario i crtež: Miodrag Bunijevac
”Oglasi šumskih novina” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
”Hrabri mita i Drekavac iz rita” — Scenario: Ninoslav Mitrović; Crtež: Sabahudin Muranović; Kolor: Predrag Ikonić
”Prodana sloboda” — Scenario i crtež: Zdravko Mićanović
”Naš Branko, pripovijedač u slikama” — Zoran Stefanović
”Branko Ćopić” — Nikola Pejaković

Zoran Stefanović

Naš Branko — pripovedač u slikama
Povodom poduhvata zbirke stripova po delu Branka Ćopića

/Pogovor izdanju: Ćopić, Branko i drugi (2023): Stripovijetke. Banja Luka: Udruženje strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Deveta dimenzija”./

Srećne su kulture koje imaju jazavce i ježeve. Međede i leptirove. Zmajeve i zmaj–junake, i mnoge lepotice. Srećne su kulture koje imaju ljude kao što je Branko Ćopić.
Još su srećnije one koje puštaju to bogato nasleđe da slobodno leti, hoda i pliva u raznim umetničkim oblicima i medijskom ruhu. Pre svega u kraljevni svih umetnosti: vizuelnoj pripovesti.
A Ćopić u stripu je od pitanje od velike kulturne važnosti, verujemo mi koji vam se ovom knjigom obraćamo.

Kulturno–društveni okvir i značaj stripa Republike Srpske

Ne dolazi ova knjiga slučajno. U jednom od najvažnijih zadataka srpske kulture, zadatku davanja lika i obraza nasleđu svake vrste, naročito kulturnom, stripska scena Republike Srpske od prelomne 1992. — „Nježna biljka, koštunjavo sjeme“, kako rekosmo pre četvrt veka — prednjači u mnogim elementima, ponašajući se kao da je deo velikih kultura koje imaju idealne uslove za rad, a ne kao da je rođena u ratu i opstala pod okupacijom, utičući direktno i indirektno na duše stotina hiljada čitalaca u mnogim zemljama.
Zahvaljujući sili koju nosi nekolicina vanrednih kulturnih radnika u Udruženju strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske „Devet dimenzija“ vođenih Zoranom Pejićem i Predragom Ikonićem, kao i delimičnoj podršci tamošnje države, strip u srpskoj kulturi je kroz Srpsku odjednom dobio sveže a poznate tonove. Kroz slike i tzv. Stripovijetke nam ponovo govore dela Alekse Šantića grupe autora, javlja se Kočićev Jazavac pred sudom u tumačenju Predraga Ikonića i Milana Mladića. Stripari nam objašnjavaju geopolitički smisao prošlosti kroz zbirku Barut i sablja Jovana Bratića, Sarajevski atentat: Srbi u Prvom svjetskom ratu grupe autora, bratoubilački rat među Srbima u Drugom svetskom ratu u grafičkim novelama Jovana Bratića Ponori zla ili verski zasnovanog genocida u istoj epohi u priči Slobodana Borjanovića Jasenovac, tamna strana mraka. Tusu i mnogi drugi žanrovi i stilovi: plemenita satira Mira Mlađenovića u David i ja, savremeni umetnički izraz u poetskoj zbirci Jovana Bratića i Gorana Lojpura Tetovirani oblaci, obrada folklorne strave i užasa kroz pripovesti Ninoslava Mitrovića u zbirci Gluvo doba, predačka kultura u izdanju Priče iz slovenske šume kojeg je po scenariju Zdravka Kneževića — Kneza crtala mlada Jelena Jokšić, i sva sila ličnih izrazu u magazinima Parabelum, Parabelum Junior i strip fanzinu Kunova. Uskoro očekujemo i nova lepa iznenađenja, pre svega dugo čekani integral satiričnih stripova Gorana Dujakovića, važnog imena filmske i stripske kulture Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i regiona.
Na pomenutim hiljadama stranica i desetinama hiljada prizor–polja ogledali su se stvaraoci svih vrsta: od doajena do dece, od početnika i amatera do najvažnijih imena evropskog stripa, bilo da deluju u srpskoj, bilo u susednim kulturama, ili da su nam iz sveta došli kroz prevod. Uz ovu impresivnu izdavačku delatnost, jednu od najbogatijih u regionu Balkana kada je reč o domaćem stripu, u Republici Srpskoj postoji i dobro ustrojena mreža malih festivala, putujućih izložbi, škola stripa i promocija. Komparativnoj gledano, po metodologiji, vitalnosti i rezultatima, stripska scena Republike Srpske je jedna od najuspešnijih u Istočnoj Evropi, mada trideset godina radi možda i u najtežim uslovima od svih. Ista scena ima duhovne snage da podstiče razvoj stripa u celoj srpskoj kulturi i nekada jugoslovenskoj kulturi, ili da dâ impuls rađanju modernog stripa Etiopije, kroz svetsku premijeru strip Aga koji je uradio Minas Halefo.
Ovaj uvod je bio neophodan da bi se razumeo poduhvat vraćanje Branka Ćopića u strip i vizuelnu literaturu — jedan od najvažnijih i najduže čekanih poduhvata naše stripske umetnosti. I da se razume da je rađen sa dubokom samosvešću, koja kaže da bez našeg Branka nismo ni naši, ni svoji.

Zaboravljena lica Ćopićeve kulture

Mi Ćopića ne znamo dovoljno, priznajmo to pred sto desetu godišnjicu rođenja (1915), devedesetu od pojave u velikoj kulturi u dvadeset prvoj godini (1936), i četrdesetu od pogibije (1984). Ne samo da smo ga zaboravili, već ga, možda, nikad nismo ni spoznali do kraja i tek će sledeći istraživači, oni kojima budu dati dosijei državnih službi (pa i onih mračnih tajnih koje su ga proganjale decenijama) od sredine 1930–ih do sredine 1980–ih razumeti šta se dešavalo sa ovim velikanom, i ko je i šta je zaista bio, osim vidljive veličine jednog posebnog književnog opusa.
Jedan od najboljih poznavalaca Ćopića, Borislav Mihajlović — Mihiz ističući da humor može biti oruđe „opako i naopako” ali da „Tek u pravim rukama, onim najređim kao što su u Čehova ili Branka Ćopića, on (humor) ima nešto čarobno, spasonosno, lekovito i tužno u isti mah. Mi od Matavulja do danas nismo imali takvog liričara humora kao što je Ćopić. Humor je bio i ostao jedan od glavnih stubova svega što je stvorio Branko Ćopić.” Mihiz o Ćopićevom jeziku kaže, osim da je „svež, mek, „vedar i nežan“, i da je „senovit kao šuma i katkad tužan kao iznenadna seta”.
Taj senzibiltet je tražio da ima transmedijalnu slobodu, pa Ćopića imamo u raznom liku i ruhu, kroz sve umetnosti i sve medijske oblike. Samo na planu dramskih dela reč je o stotinama pozorišnih, radijskih, televizijskih i filmskih adaptacija. Od oko 25 filmskih i televizijskih dela koja imaju veze sa umetničkim opusom Ćopića, treba podsetiti i na one koje je on lično pisao dok nije pao u nemilost Josipa Broza Tita i celog titoističkog režima zbog satire „Jeretička priča“ (1950). Ćopić je, naime, lično bio scenarista dugometražnih filmova Živjeće ovaj narod (1947) i Major Bauk (1951). Kasnije su došli širom Jugoslavije, pa i Istočne Evrope, rado gledani filmski i televizijski radovi po motivima Nikoletine Bursaća ili Orlova rano lete, a veliko ime jugoslovenskog i bosanskohercegovačkog filma, reditelj i scenarista Bahrudin Bato Čengić (1931–2007) uradio je 1990. filmsku verziju romana Gluvi barut, Ćopićevog pogleda na građanski rat među Srbima, između partizana i četnika, koji se u Bosni i Herecgovini paralelno odvijao sa oslobodilačkom borbom oba pokreta protiv nacista i ustaša. Animacija po Ćopiću, što amaterskih, što profesionalnih, bilo je nekoliko, ali je najpoznatiji hrvatski animirani film Ježeva kuća (2017) rediteljke Eve Cvijanović, sa Radetom Šerbedžijom kao naratorom i muzikom Darka Rundeka. No, slutimo da nam filmski Ćopić tek dolazi, u bogatstvu svojih tema, ideja i žanrova.
Postoje opere i mjuzikli po Ježevoj kućici u Srbiji, Engleskoj i Hrvatskoj, a široj publici je najpoznatija zagrebačka muzička verzija koju je komponovao Hrvoje Hegedušić.

Ćopić i strip, nokat i meso

Zašto kažemo „vraćanje“ u strip i vizuelnu literaturu onoga ko je uvek shvatan kao pisac čija se umetnost izražava slovima i govorom? To shvatanje prosto nije tačno i po mnogim osnovama vreme je da se progovori o pravom i celovitom Ćopiću i u vizuelnoj literaturi.
Najpoznatije su, naravno, slikovnice i ilustrovane knjige. Stotine likovnih umetnika, bilo profesionalnih, bilo amatera i hobista, ilustrovalo je Ćopićeva dela, kao i stotine hiljada mališana u školama, gde je Ćopić jedan od najpostojanijih delova obrazovanja. U 20. veku je najpoznatija grupa ilustracija Ježeva kuć(ic)a, koje je za dija–film 1953. a kasnije i u slikovnicama dao slovenački Zagrepčanin, vredni umetnik i pedagog Vilko Gliha Selan (1912–1979), otac tzv. „Selanovog kruga ilustratora“, knjigu uz koje je odrastao i naraštaj pisca ovih redova.
Prostor nam ne dozvoljava da se sada detaljnije bavimo neverovatnim bogatstvom hiljada ilustracija po Ćopiću, ali zbog stripske teme podsetimo da je par desetina stripskih umetnika ilustrovalo ovog pisca, između ostalog, i takva imena kao što su Andrija Maurović (Orlovi rano lete, „Prosvjeta“, Sarajevo, 1957), Đorđe Lobačev (Čopič, Branko. Slučai iz žizni Nikoletinы Bursača, „Goslit“, Moskva, 1958. Takođe: „Hudožestvennaя literatura“, Moskva, 1965.) ili u jednoj od glavnih srpskih slikovnica 21. veka Ježeva kućica još jedan majstor — Dušan Pavlić („Kreativni centar“, Beograd, 2000, u čak 14 izdanja).
Time stižemo do voljene umetnosti — stripa, sa svim podacima koje će nas iznenaditi.
Pravi je trenutak da podsetimo da je Ćopić u svojim ranim dvadesetim sazreo kao stvaralac i ušao kulturu u atmosferi rađanja modernog srpskog, jugoslovenskog i evropskog strripa, i tu upravo u kući koja je 1934. taj fenomen i uvela u Istočnu Evropu — beogradskoj „Politici“. Ćopić je savremeni svetski strip osetio u samom trenutku rađanja, u jednoj od njegovih kolevki, Beogradu.
Ali ima i nešto važnije. Samo koju godinu kasnije, Ćopić, pod oružjem i u gerilskoj uniformi, postaje jedan od osnivača modernog jugoslovenskog stripa — kao scenarista i kao urednik. Naime, pre tačno osamdeset godina, na slobodnoj krajiškoj teritoriji razvija se spontano i iz naroda, žanr partizanskog stripa, a jedan od otaca mu je Ćopić, koji je sa crtačem Ivo Kušanićem radio strip „Pioniri Ćira i Mira“ za list Mi mladi stvaran krajem 1943. godine u gerilskim uslovima. Kasnije je, u tek oslobođenom Beogradu 1944–1945., isti dvojac radio strip „Udarna grupa ‘Đoke Štormovika’“ za list Pioniri.
Ta Ćopićeva stripska aktivnost je presečena krajem 1945. i početkom 1946. kada je Titov režim sudskim i drugim zabranama uklonio stripove iz kulture, uključujući čak i one koji su imali narodnoslobodilačke ili partizanske teme. Zabrana je ukinuta tek 1952. godine sa približavanjem Tita NATO paktu, ali je režimska netrpljivost prema stripu ostala dok je bilo SFRJ, do kraja 1980–ih. U kasnijem Kušanićevom radu itekako osećamo vrednosti Ćopićevog sveta, i onda kad su drugi pisci radili scenarije. To pre svega vidimo u partizanskoj humornoj seriji „Majstorije druga Srećka“ gde nalazimo odbljeske Nikoletine Bursaća (scenario Mihailo Habul, objavljeno 1964. godine u svesci stripa Nesalomljivi, izdanju NI ustanove Saveza udruženja boraca Narodno–oslobodilačkog rata Jugoslavije) ili u humornom životinjskom serijalu „Ješko Ježić“ po scenariju M. Milića (12 epizoda, 1962–1966).
Međutim, bilo je i direktnih stripovanja Ćopićevog sveta ili uticaja na stripare. Jedan od majstora evropskog stripa Bojan Kovačević (Boyan) debitovao je „Doživljajima Nikoletine Bursaća“ (1980) u najvažnijem glasilu za domaći strip u Jugoslaviji: YU stripu. Po stilu se strip delom oslanjao na upečatljivi stil ilustracija Zulfikara Zuke Džumhura kojim je ilustrovana ova zbirka 1958. godine.
Učitelj, ali i stripar, Miomir Dejanović kroz novosadski, Čika–Jovin, Neven (br. 865, jun 2016) dao nam je minijaturu po Ćopiću, smatrajući strip kao moćno sredstvo obrazovanja. Dejanović kaže: „Ljubav prema stripu sam povezao sa svojim učiteljskim pozivom, pa stripove koje izrađujem koristim kao nastavna sredstva u radu sa decom. Crtam ih prema tekstovima koje sam smišljam, prema tekstovima poznatih pisaca za decu (Dušan Radović, Ljubivoje Ršumović, Branko Ćopić), ali i na osnovu narodnih priča.“ Po ovome vidimo, da je u pravu Mihiz kada ističe Ćopićevu potpunu jedinstvenost i vrhunsku važnost u našoj kulturi.
Još jedno veliko ime književnosti, ali i vrsni poznavalac stripa, Ljubivoje Ršumović (1939) naučio je čitanje uz strip Tri ugursuza iz 1945. godine koji je bio odmah zabranjen, kad i sami Ćopićevi stripovi, a kasnije je isti mali Ršum sazrevao uz Ćopićeve Doživljaje mačka Toše (sabrane u knjigu 1954. godine).
Upravo je tog mangupa, mačka Tošu, tokom ratne 1993. vaskrsao u Banjaluci, u tek pokrenutom dečjem časopisu „Školarac“, Milorad Vicanović — Maza. Objavljeno je 16 tabli ovog lepog serijala i velika je šteta što se Maza, po međunarodnoj poziciji možda i glavni stripar Srpske, nije vraćao Ćopiću.
Nadahnuće od Ćopića dobijali su mnogi današnji autori, ali neki i na neubičajene načine, poput scenariste Ninoslava Mitrovića koji nas podseća da je Ćopić umeo da unese neke tonove koji nisu baš prijatni malom čitaocu: „On bi vam, na primjer, dok vas ušuškava u pamuk svog pripovijedanja, iznenada pod nos poturio kakvog vukodlaka ili neku drugu spodobu iz starih priča. I tada biste vjerovatno, kao i ja, osjetili jezu u dnu vrata, odložili biste knjigu i zapitali se možda isto što i ja tada — kako bi bilo da je Branko Ćopić pisao horor?“. Upravo tako je, delom, nastala stripska zbirka ovog scenariste Gluvo doba, koju obavezno treba proučavatikada je reč o ćopićevskim uticajima na današnju kulturu.

Novi strip, svež pogled

Sa objavljivanjem zbirke „Devete dimenzije“ od vrsnih autora, odraslih na Ćopiću, našem Branku, stripska ćopićijana se udesetostručila, donoseći nam knjigu u kojoj će moći da duševno ušuškaju i da joj se vraćaju sve generacije u porodici.
Osvrnimo se na ovaj posebni stripski trenutak. Pre svega su tu korice, kao prvi dodir sa predmetom. Značajno ime evropskog stripa i animacije, a u ovom slučaju i slikar jedne od najlepših naslovnica u istoriji našeg dečjeg stripa, jeste Aleksa Gajić, čovek koji umnogome deli sa Ćopićem maštu, saosećajnost, humor i plemenitu satiru.
Još jedno važno ime zatičemo ovoj knjizi. To je Zdravko Mićanović, redovni profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, na Fakultetu primenjenih umetnosti. U pitanju je uticajan umetnik likovnog oblikovanja, crteža i tzv. primenjene grafike: ilustracije, karikature i stripa. Mićanović nam se ovog puta predstavlja delom opusa koji je radio za Bijelu pčelu, list iz Rijeke, namenjen srpskim učenicima u Hrvatskoj, a u kojem su stripove godinama radili i velikani kao što su Borivoj Dovniković — Bordo i Zdravko Zupan. U pitanju je devet minijatura po Ćopiću: „Đak prvak“ (izvorno: „Pjesma đaka prvaka“), „Svaštara“, „Mačkova pređa“ („Svi pod krevet, gasi lampe“), „Mjesečina“, „Pite“, „Oglasi kupusnog lista“, „Oglasi šumskih novina“, „Bosna“, i „Prodana sloboda“. Mićanovićev doprinos je značajan prilog stripskoj sceni Republike Srpske i radujemo se ako uskoro bude izašla monografija–integral stripova ovog značajnog i samosvojnog stvaraoca, inače, poreklom iz Lopara, a obrazovanog u Sarajevu.
Iskusni stripski aktivista, pedagog i stvaralac Zdravko Knežević, u likovnom stilu naše domaće karikaturalne tradicije, kako je najlepše zasnovana u Malom ježu, daje priču „Žuća račundžija“, poreklom iz važne debitantske zbirke U svijetu medvjeda i leptirova, 1940, sastavljene od pripovesti koje je Ćopić objavljivao u listu Jugoslovenče 1939–1940. u Beogradu.
Jedna od stožernih ličnosti stripa Republike Srpske, urednik, aktivista i stvaralac Predrag Ikonić uzeo je najsloženiji zadatak, od kog, kad se govori o Ćopiću, u stripu težeg nema, jer se trebalo ogledati sa tačno 70 godina likovnih tumačenja desetina ilustratora od kojih su neki i najveća umetnička imena svih naraštaja. Od autora koji su ilustratorski obrađivali ovaj motiv, pomenimo osim, nezaobilaznih, Vilka Glihe Selana i Dušana Pavlića, još neke kolege koji su bliski stripskom uhu: Miomir Tomić, Marica Kicušić, Manja Ćirić ili Mladen Oljača... Ikonićeva „Ježeva kućica“ veću forme poeme stavlja u minijaturu, ali sa prilično uspeha, naročito u aspektima kao što su grafička stilizacija protagonista i sveta, blago osavremenjivanje karaktera i društvenog položaja likova, ali i osobeni nežni kolor sa svetlom primerenim konceptu dragocenog zavičaja.
Srđan Salat je — po scenariju Nikole Vidačkovića — uradio minijaturu „Nećeš mi vjerovati“, po likovnom stilu blisku slikovničkom, ali zgodnu i dobro podešenu u svim elementima, po uvodu zbirke Priče ispod zmajevih krila (1950).
Još jedno prepoznatljivo ime stripa Republike Srpske, Milan Mladić, pojavljuje se sa tri priloga, sva tri podešena između realističke stilizacije i groteske. „Pjesma đaka prvaka“ je urađena u drugom ključu u odnosu na isti motiv kod Zdravka Mićanovića, bliži izvornom Ćopićevom poimanju, koji je odlazak u školu prikazao kao metafizički užas i situaciju junačkog ispita naučenog iz epske poezije (blisko onom: „Vidite li proklijeto Lijevno? Tamo će na biti i mučiti“). U druge dve priče se i ovaj stripar bavi tipičnim junacima Ćopićevog sveta — mačkama, obožavanim kod ovog pisca kao da smo u starom Egiptu. U pitanju su komedije sa istim likovima „Mačak otišao u hajduke“ i „Vodeničar i njegov mačak“ (obe iz zbirke U svijetu medvjeda i leptirova, 1940), kao osnove za kasniju seriju o mačku Toši.
Od Jovana Bratića smo navikli da dobijamo obrade ključnih istorijskih epoha ili tanane poetske odraze, ali ga u priči „Medvjed i kruška“ (zbirka U svijetu medvjeda i leptirova, 1940) srećemo kao pripovedača važne lirizovane basne o relativnosti moći i osionosti gluposti. Strip je obojio Miodrag Bunijevac.
Uigran tim koji je stvorio zbirku stripske poezije Tetovirani oblaci, dva pesnika u duši, crtač Goran Lojpur i,zaovu priliku, scenarista Jovan Bratić, uz pomoć koloriste Miodraga Bunijevca, dali su jednu od retkih stripskih obrada Ćopićevih potresnih i tragičkih motiva u priči „Mjesečev gost“, nastavljajući jedan rukavac zajedničkog lirskog rada.
Jedan od najzapaženijih autora koji se bavi domaćim motivima iz nekadašnje Jugoslavije, Sabahudin Muranović — Muran, iz Prijepolja, daje sa scenaristom Ninoslavom Mitrovićem neočekivan prilog, priču „Hrabri Mita i drekavac iz rita“ (zbirka U svijetu medvjeda i leptirova, 1940) rađenu u grafički zasićenom, ekspresionističkom stilu jedne linije zagrebačkog stripa, one koju je pre skoro stoleće zasnovao Andrija Maurović, a u naše dane dostojno zastupao Igor Kordej. To je doprinelo da se priča koja počinje kao strava i užas dobije ubedljive i neočekivane psihološke tonove.
Pričajući nam kroz slike o potrazi za prošlošću — ima li većeg metafizičkog zadatka? — Borislav Maljenović je u priči „Doživljaji jednog čvorka“ našao izvanrednu meru i u stilskom i u montažno–režijskom postupku, dajući jednu od zapaženih minijatura po Ćopiću. Preporučujemo mlađim striparima da razmotre ovu ravnotežu elemenata u pristupu Brankovom delu.
Iako je debitovao još pre desetak godina u časopisa za folklornu fantastiku Omaja, šira stripska javnost tek sada upoznaje Miodraga Bunijevca. Zgodno podešena priča „Hrčak s onoga svijeta“ je brankovska kombinacija prirodnog sveta sa najfinijim problemima emotivnog i etičko–filozofskog sveta. Drugi strip je još jedna životinjsko–ljudska pustolovina „Tri druga i razbojnik“ o psu Šarovu, ovnu Gruvalu i jarcu Pentralu, ali ovoga puta u neočekivanom likovnom ključu japanskog stripa, mangi.
Mihajlo Miljanović nam likovno predstavlja kočoperno mače, junaka priče „Živa Vatra i ris usamljenik“ (takođe iz zbirke U svijetu medvjeda i leptirova, 1940), u scenarističkoj adaptaciji Nikole Vidačkovića. Iako deluje kao još jedna Ćopićeva životinjska pustolovina, u stvari je u pitanju važna basna sa poukom o identitetu, zavičaju, rodoljublju i moralnoj stamenosti.
U konačnici se može reći: lep smo i nadahnjujući stripski poklon ovom zbirkom dobili.

O sutrašnjem i dobrom

Ćopić će se čitati dokle ima ljudi i knjiga, ali moramo ga i nadalje stripovati, manje–više celog. Ali poželjno je da se to izvede mudro, planirano i na svetskom nivou kvaliteta, da bi se belom svetu i ponudilo.
Očekujemo da ćemo dobiti ne samo nove stripove po delu ovog pisca, nego i da se Ćopićeva biografija, to veličanstveno žitije mnogih tonova, a kroz njega i duhovno–moralne vrednosti pisca, uzmu kao stripska i filmska tema od najvišeg značaja. Za tim će, ako smo svoji, slediti i drugi oblici, koji vape za ovim pričama: film, animacija, video igre, pozorišne predstave i mjuzikli, radio drame, svet igračaka, figurica i stonih igara, a ko zna, možda i zabavni parkovi i virtuelni svetovi...
I svet će kroz nas, najednom ponovo postajati lepši i bolji.
Upravo kako ga je video On. Naš Branko. •

U Sremskom Beogradu, 29. septembra 2023.

O autoru: Zoran Stefanović je rođen u Loznici, 1969. godine. Diplomirani je dramaturg, pisac, istraživač i kulturni radnik. Predsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije, upravnik Centra za umetnost stripa i muzeja u osnivanju „Zdravko Zupan“. Povodom Ćopića, ima konflikt interesa, jer je glumio Ježurku Ježića u Vukovom domu kulture u Loznici 1975. godine.

  ...– “Vekovnici – Duhovi i čudovišta –
  Integral 3” Marka Stojanovića i drugih;
  Marko Stojanović i Udruženje ljubitelja stripa
  i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”
  Leskovac, 2022.

   Marko Stojanović znan je, u poslednjih par decenija, svim poznavaocima strip (ne)prilika na ovim prostorima; on je posvećeni, uporni i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter, najpoznatiji kao ključna figura stvaralačkog tima strip serijala “Vekovnici”. Stojanović, koji je serijal preko “staza i bogaza” uveo u drugu deceniju postojanja, sa trenutnim skorom od 13 albuma, zamislio je “Vekovnike” kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (nedeljniku koji, činilo se, “sigurno” objavljuje stripove) i započeo tu avanturu 2007.g. da bi, zbog neprilika i nerazumevanja, projekat prisilno “premestio” u albumski format uz pojavljivanja u strip periodici u Srbiji i okolnim državama; tako su “Vekovnici” (i njihov “spin off” serijal “Beskrvni”) postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni odnosno ExYu i Balkanski strip događaj/senzacija. Druga karakteristika serijala je timski crtački rad: Stojanović je za svaki album angažovao više crtača koju su crtali pojedine segmente priče čime je oneobičio svaku epizodu drugačijim likovno-estetičkim tonom a šire gledano predstavio lepezu aktivnih crtača sa ovih prostora. Kako je vreme proticalo a broj albuma rastao pojavila se potreba i za integralnim izdanjem, kategorijom koja je u domaćem stripu izuzetno retka za razliku od (belo)svetske izdavačke prakse da se stare epizode nekog uspešnog serijala štampaju u luksuznim izdanjima čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti. Dakle, od 2020. godine znatiželjni čitaoci, u tvrdim koricama sa prepoznatljivim logom “Vekovnika”, mogu čitati “Integrale” koji sadrže po dva albuma ovog serijala. Treći integral sadrži albume ”Duhovi u boci” i “Čudovišta”, originalno objavljene 2012. i 2013. godine i koje nastavljaju priču smeštenu u realnost alternativne Evrope XVIII veka u kojoj, u “civilizovanom” delu, caruju vampiri dok u “divljim” delovima žive i druga bizarna bića iz legendi i mitova. Na toj jarkoj i zavodljivoj sceni sreću se dva junaka: vampir Čen koji je u sukobu sa svojom sabraćom i prgavi, besmrtni Kraljević Marko koji već 400 godina vodi svoje ratove. Mada su im koreni slični ova dvojica su krajnje suprotnosti: vampiri su koliko-toliko kultivisani (ali zbog toga nisu ništa manje krvoločni i zli) dok je Marko varvarin koji se ne može kontrolisati. Prijateljstvo Čena i Marka razvija se kroz ispomaganje, zadirkivanja i povremene sukobe. Oni, posle svakovrsnih peripetija, dobijaju mapu (predstojeće apokalipse) koje, po svaku cenu, žele da se dokopaju predstavnici raznorodnih verzija/doživljaja sveta, od animalnog misticizma do vanvremene ezoterije i religijskog fanatizma (psoglavci, živa vatra, elitne ubice vampiri, tajanstveni krstaši vere). U “Duhovima u boci” Marko i Čen plove prema severnom polu koji je odredište mape nesvesni sukoba među mitskim žiteljima okeana; kroz priču Dukljana, cara vodenjaka, saznajemo za fantastičnu avanturu Marka, Relje i Miloša u začaranoj šumi usred srednjevekovne Srbije. Dukljan se odriče osvete pa Marko i Čen nastavljaju plovidbu prema severnom polu dok, u epizodi “Čudovišta”, led ne okuje brod na kome su, pored posade, misionari i avanturistkinja ledi Aleksandra kao i, na santi pronađeni, brodolomnik za koga se ispostavlja da je doktor Viktor Frankenštajn! Njegova priča, o potrazi za čudovištem koje je napravio, prepliće se sa pokušajima da se otme mapa i spreči da ona bude ostavljana na označenom mestu. Posle napada grupe Eskima i ubistva dr. Franknštajna, Marko pokušava da otkrije ko je ubica (Čen je teško bolestan). Prekasno će saznati da misionari nisu ono za šta se predstavljaju ali i otkriti da je ledi Aleksandra u stvari Alea, amazonska ratnica i strastvena žena. U neverovatnom finalu, u večitom se ledu otvara džinovsko oko a Frankenštajnovo čudovište se bori sa ubicom svog tvorca. Led puca, mapa nestaje ali avanturama tu nije kraj…

   Stojanović se nadahnuto poigrava narodnim predanjima i fantazijskim žanrovima (epska fantastika, horor), uz dobrodošlu dozu istoriografske mistifikacije i pozivanja na popularnu kulturu XX veka. U opšti smer pripovedanja on unesi i događaje iz prošlosti junaka čime njihove pojave dobijaju na punoći kao i, u kratkim pričicama na kraju albuma, dodatna pojašnjenja pojave nekih likova. Složenost čitavog epa (ili sage) potenciran je različitim crtačkim manirima (Bora Grbić, Marko Nikolić, Nikola Matković, Dalibor Talajić, Nebojša Pejić, Mijat Mijatović, Goran Sudžuka) i kolorističkim paletama (Vladimir Aleksić, Ozren Miždalo, Vladimir Popov, Mijat Mijatović); utisak je zaokružen i nadahnutim, analitičkim esejima iz pera Miodraga Danilovića.

   Rečju, i ovim albumom potvrđuje se (sada već sa decenijske distance) da su “Vekovnici” ambiciozno, valjano osmišljeno i nadahnuto realizovano delo 9. umetnosti kome svakako treba posvetiti dužnu pažnju.

(“Dnevnik”, 2023)

Objavljeno: 07.01.2024.

  ...za životno djelo u 2023.
  u rukama Dušana Gačića (1958.)

   Dobitnik nagrade “Andrija Maurović” za životno djelo na području hrvatskog stripa za 2023. godinu je Dušan Gačic, 65-godišnji likovni umjetnik iz Zagreba.

   S diplomom Akademije likovnih umjetnosti, Dušan Gačić je u stripu debitirao ranih 80-ih godina prošlog stoljeća, odmah se nametnuvši na strip-sceni svojim autentičnim i drugačijim stripovskim rukopisom i pristupom, kako u odnosu na svoje starije i generacijski bliske kolege, tako i u odnosu na autore koji su došli kasnije.

   U svom radu na stripu Dušan Gačić je takav ostao do danas.

   U njegovim stripovima ima podosta autobiografskih elemenata, refleksija i avangardnosti, pa i kubizma, ali to su samosvojna i cjelovita umjetnička djela koja su bitno obogatila propulzivnost i puninu hrvatskog stripa – stoji u obrazloženju nagrade “Andrija Maurović”.

   Neki od njegovih najznačajnijih stripova su “Dnevnik”, “Grad u mraku”, “Poezija u stripu”, “Banket u Blitvi”, “Na klupi”, “Kristobal Kolon”, “Kuća paukova” i drugi.

   Za većinu stripova sam je napisao scenarije, ali je surađivao i s kolegama, poput Krešimira Zimonića na albumu “Bitka kod Siska” ili s Darkom Macanom (i Radovanom Devlićem) na albumu “Strossmajer”.

   Nadalje, žiri je istaknuo Gačićev doprinos u razvoju teoretske misli o stripu na našim prostorima; zatim kao izdavača i urednika strip-časopisa “Flit”, kao osnivača strip grupe “Divlje oko”; te po nizu izložbi stripa u zemlji i inozemstvu.

   Članovi žirija bili su: Raul Švarc, David Ivić, Veljko Krulčić, Tihomir Mraović i Želimir Kosović.

   Inače, to je bila 15 po redu nagrada “Andrija Maurović”, koju je udruga “Art 9” počela dodjeljivati 2009.

   Prethodni laureati nagrade za životno djelo u hrvatskom stripu su: Mladen Bjažic, Julio Radilovic, Borivoj Dovnikovic, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Otto Reisinger, Rudi Aljinovic, Željko Lordanic, Vjekoslav Đanis, Krešimir Zimonic, Ninoslav Kunc, Mirko Ilić, Joško Marušic, te Pero Kvesić.

   Specijalna priznanja "Andrija Maurovic" dobili su Fadil Hadzić, Ivica Bednjanec (posmrtno), Vjekoslav Pavlinic i Zvonimir Pliskovac.