prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. KEROSENE U STUDIJU 21 - Studio 21
2. ZLOBA & ZLOBICA - Strip Vesti
3. BUMERANG U YU CYBER SHOPU - Damir Smith
4. BAGER #4 - Strip Vesti
5. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
6. SAMO POBUNJENICI PREZIVLJAVAJU - Aleksandar Manić
7. IZ KOTORA NA VELIKU SCENU - Ilija Bakić
8. POLITIKIN ZABAVNIK - Srđan Aćimović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 5. - Marko Stojanović
10. QMOVA KOLUMNA (55) - Bojan M. Đukić
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (65) - Darko Macan
12. X-LJUDI (11) - Vanja Mišković
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - MIKE ZECK (Bojan M. Đukić)
    - NOMINACIJE ZA EISNEROVU NAGRADU
    
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

KEROSENE U STUDIJU 21

Studio 21

U ponedeljak 16. aprila, sa pocetkom u 20h, u pancevackom Studiju 21 ce biti priredjeno vece posveceno italijanskom alternativnom stripu. Gost je urednik rimskog casopisa Kerosene, Dario Morgante , koji je vec trebalo da bude predstavljen u Pancevu tokom proslog oktobra, ali je citav dogadjaj bio odlozen zbog opsteg strajka i poznatih desavanja. Ovdasnjoj publici ce biti predstavljena izdanja ovog magazina, posvecenog uglavnom autorima mladje generacije (da podsetimo, Kerosene su objavljivali radove Aleksandra Zografa, a u nultom broju izdanja Kerosene Revoluzione objavleni su i Wostok, Letac i Kiklop). Takodje cemo videti i deo video materijala nastalog na strip festivalu Expocartoon u Rimu prosle godine, a sve je to prilika da se sazna nesto vise o produkciji autorskog stripa u Italiji, zemlji koja poseduje veoma bogatu tradiciju kada je strip u pitanju.

sadržaj

2.

ZLOBA & ZLOBICA

Strip Vesti

ZLOBA I ZLOBICA

Ha. Mislili ste da u Srbiji ima malo stripa. Ekstremno vredni Oljača Mladen je, zajedno sa scenaristom Sašom (zajedno čine Crazy house studio), pored nedeljnih tabli za "Svet" i "Zonu sumraka" i nedeljnih kaiševa za "NS Nedeljnik" i "Penzionerske novine", uspeo da uradi sveščicu od četrdeset strana posvećenu legendarnom srpskom bračnom paru "Zlobi & Zlobici".

Sveščica je uglavnom popunjena geg kaiševima i manjim brojem geg tabli. Priča je, u najmanju ruku lepa. Bračni par je u bunkeru i "... i tako u malom bunkeru negde na brdovitom Balkanu u zemlji seljaka počinje novi život, jedna mala grupa takoreći porodica koja se sprema da spase svet a pre svega sopstvenu kožu...". Sveščica je objavljena kao vanredno izdanje nedeljnika Globus "Globus STRIP", i prodaje se na svim kioscima i ima cenu od 30 dinara.

Na zadnjoj korici ovog izdanja najavljuje se još jedno izdanje gde će, takođe u Oljačinoj izvedbi, biti strip o našim super-herojima. Tu su: Super-serb, Crnogorix, Bretmen, Krmex, Lalix, Serb-bul-terijer,... Pomenuto "super-herojsko" izdanje bi takođe trebalo da ima 40 strana i da izlazi jednom mesečno!!! (rad, rad i rad...)

Hajde da vidimo da i strip izvuče neke koristi iz politike.

sadržaj

3.

BUMERANG U YU CYBER SHOPU

Damir Smith

sadržaj

4.

BAGER #4

Strip Vesti

Iako nisam političar opasno me uplašio Bager. Proš'o dvadeseti mart a nigde ga nema. Kada sam već mislio da je "otišao u legendu" eto njega na kioscima. Rešili ljudi da izlaze prvog u mesecu a nisu najavili. Ne misle oni koliko su ljudi zabrinuli...

Na kraju, k'o u starim dobrim filmovima sve se dobro završi i Bager vozi dalje. Čak šta više imao je ovih dana i dobru reklamu. U Bageru karikirana emisija koju vodi Minimaks je ugostila ekipu i tako malo izreklamirala magazin. Naravno Minimaks je dobio svoju "Bager" kravatu i original naslovne strane na kojoj je, možete misliti, bio on sam karikiran. Emisija sumnjivog kvaliteta, ali izuzetno gledana. Velika pomoć magazinu. Naravno i poznati srpski hiperrealista Tapi je u upitniku za jedan beogradski dnevnik magazin Bager naveo kao IN pojavu u društvu. Znači, rad, rad i rad su se isplatili i sve kreće nekom uzlaznom linijom. Dobra pouka za sve nas...

Da još nabrojimo šta sve možete naći u novom, četvrtom, broju Bagera:

-Ilustracija na naslovnoj strani
Vojislav Vasiljević
-EVERGREEN
Ivo Kušanić
-DAVITELJ PROTIV DAVITELJA
Đorđe Milosavljević (scenario); Siniša Radović (crtež)
-LAS EPISODAS NUEVAS
Goran Rajšić (scenario); Steva Maslek (crtež)
-BAGERMEDIA
Miša Marić (tekst); Vojislav Vasiljević (ilustracije)
-ZONA TUTUMRAKA
Marko Somborac (scenario); Saša Arsenić (crtež)
-ENIGMATIKA
Nikola Vitković (tekst); Dalibor Novak (ilustracije)
-MINISTARSTVO UMETNIČKIH POSLOVA
Goran Rajšić (scenario); Nikola Vitković (crtež)
-POGLED OGLEDALA
Goran Rajšić (scenario); Milan Jovanović (crtež)
-ALEVA KOMETA ZODIJAK OMETA
Nikola Vitković (tekst i ilustracija)
-U BEDAKU
Miša marić (tekst); Tihomir Čelanović (ilustracije)
-DVOBOJ SLAVNIH
Goran Rajšić (scenario); Steva Maslek (crtež)
-XXL FILES
Milisav Banković
-TEST: DA LI STE PARANORMALNI?
Marko Somborac (tekst i ilustracija)
-BLAMUS
Nataša Kojić (tekst); Branko Blagojević (ilustracije)
-PLIN CAFFE
Aca Babić (scenario i crtež)
-PETO POLUVREME
Marko Somborac (tekst); Saša Arsenić (crtež)
-PETO POLUVREME
Ivo Kušanić
-VRISAK 4
Marko Stojanović (scenario); Toni Radev (crtež)
-BEZVEZE SAVETI
Bojan Redžić (scenario i crtež)
-DOSIJE ZORKA
Marko Somborac (tekst i ilustracija)

sadržaj

5.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

- STRIPOTEKA #955
Novi, aprilski, broj stripoteke nam donosi na tekstualnoj strani, intervju sa Aleksom Gajićem koji je prenet iz Strip Vesti. Zatim smo našim čitaocima predstavili prvi deo najnovije epizode Ratnika sa Akbara "Prijatelj Žaven" (tekst: Le Tendre i Loisel; postavka crteža: Loisel; crtež: Lidwine). Sledi kraća epizoda Torgala "Lažni raj" (tekst: Van Hamme; crtež: Rosinski). Ljubitelje španskog stripa će svakako obradovati Hombre u epizodi "Grad džungla" (tekst: A. Segura; crtež: Jose Ortiz). Kao i obično čitaoce na kraju čekaju geg table: Kromanjonci (autor: Barra); Redov Bili (autor: Mort Walker); Hogar strašni (autor: Dick Browne). Cena Stripoteke je usled povećanja stope poreza skočila na 60 dinara.


- KONAN #09
U aprilskom broju naše edicije Konan čitaocima predstavljamo kompletnu epizodu "Tamanitelj duša". Scenario za ovu priču je uradio Michael Fleisher, dok su za crtež bili zaduženi John Buscema i Nestor Redondo. Takođe smo objavili i novi nastavak stripa Kralj Kul pod nazivom "Dekadencija i pad" koga crta John Bolton po scenariju Doug Moench-a.
Zbog većeg obima stripova je ovaj broj nešto deblji i skuplji, cena mu je 65 dinara.


- NOVI ALBUMI
Naša edicija "Najveća ostvarenja devete umetnosti" je ovih dana obogaćena sa dva nova naslova. Naime, krenuli smo sa objavljivanjem dva nova serijala Ratnici sa Akbara i Aster Blistok. Naravno, kao i kod ostalih serijala koje smo počeli da objavljujemo u ovoj ediciji, krenuli smo od prve epizode i imamo nameru da u dogledno vreme objavimo kompletne serijale. Oba albuma su u punom koloru i broširanom povezu. Prva epizoda Ratnika sa Akbara (potraga za onovremenskom pticom) nosi naslov "Ramorova Školjka" i po scenariju Tendre-a crtež je uradio Loazel. Prva epizoda Aster Blistoka nosi naslov "Svemirska lutalica" i crtež je, po scenariju Godara, uradio Ribera. Tako da smo ove godine objavili tri kolor albuma, ukupno četiri u ediciji. A, prijatnih iznenađenja će biti još i to vrlo uskoro. Članovi kluba imaju povlašćene cene, barem u Strip Vestima ne moramo pisati da ćete član kluba postati ako nam pošaljete svoje podatke (ime, prezime, adresa, telefon) i da ćete kao član kluba ljubitelja stripa, prvi saznati o našim narednim projektima. Ostali, koji nisu članovi kluba, do svog primerka mogu doći u sledećim knjižarama:

STUBOVI KULTURE
TRG REPUBLIKE 5
11000 BEOGRAD

BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD

PLATO
AKADEMSKI PLATO BR.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu

PAPIRUS (RAD)
Terazije 12
11000 BEOGRAD

MALA VELIKA KNJIGA
Žarka Zrenjanina 4
11000 NOVI SAD
e-mail: office@lbbook.co.yu

SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD

sadržaj

6.

SAMO POBUNJENICI PREZIVLJAVAJU

Aleksandar Manic

Amerika izaziva nasilje i upravlja njime na citavoj planeti, kao u nekom nastavku filma "Apokalipsa sada". Medjutim, pukovnik Kurc jos manje nalikuje na coveka, postavsi neka vrsta hibrida sa King Kongom. Prica o putu i inicijaciji glavnog junaka smestena je u ne tako davne uzase rata u Ruandi, a zavrsava se u Zairu, u borbama za vlast izmedju Mobutua i Kabile. Ljudi hodaju ka smrti i samo pobunjenici prezivljavaju.

"Kongo Bil" (Moskito) najnoviji je strip album izvanrednog hrvatskog autora Danijela Zezelja, a treci po redu u Francuskoj. Na sredini puta izmedju istorijske fikcije i stvarnosti, ovaj album sjedinjuje u sebi narativnu lucidnost scenariste Skota Kaningema i ekspresivnost Zezeljovog crteza.

Devilin DiPol stize u Kinsasu u pratnji tri placenika i zapucuje se u tajnu misiju uz tok reke Kongo, na mesto gde je pronadjeno 108 Tutsi glava pobodeno na kolje tako da sacinjavaju njegovo ime. Glavni junak je Glas, plavooki crnac, placenik, koga progoni lik jednog deteta prisutnog prilikom izvrsenja narucenog ubistva. Istovremeno, susrevsi se prvi put sa Afrikom i njenim obicajima, on pocinje da sumnja u sebe i da razmislja o smrti. Afrika mu
neprekidno pokazuje nalicje onoga sto su uradili stari belgijski kolonizatori i novi, americki, jos gladniji nego prethodni.

Dzungla i zivotinje naslikane su zabrinjavajuce i smrtonosno, dok je opsta atmosfera preteca. Sa preovladjujucim crnim masama, nadahnut Maurovicem, Munjozom i Brecom, Danijel slika univerzalni kosmar. U trenutku kada belina nadvlada prostorom, znaci da vise nema ljudi. Kadriranje i kompozicija tabli uradjeni su bravurozno, doprinoseci utisku tajnovitosti i neprohodnosti.

Danijel Zezelj je izuzetan umetnik koga domaci ljubitelji stripa pamte jos iz "Vidika", "Poleta" i "Patka". On poseduje izuzetan duhovni, umetnicki i estetski svet sto je vec '93. zapazio Federiko Felini.

"Izuzetan talent i bogat stil koji slikaju vrlo originalnu i koherentnu viziju sveta - napisao je Maestro u svom predgovoru Danijelovog albuma "Ritam srca".

sadržaj

7.

IZ KOTORA NA VELIKU SCENU

Ilija Bakić

STRIP

IZ KOTORA NA VELIKU SCENU

Teško je naći dobrog poznavalaca umjetnosti kod nas u Crnoj Gori koji bar nešto zna o stripu, kaže Simon Vučković, mladi autor iz Crne Gore

Alternativni-andergraund strip na ovim prostorima osporio je mnoge od ustaljenih predstava o ovoj umetnosti, od relativizovanja važnosti "legalnih" časopisa (jer su sa njima izjednačeni samizdati fanzini), uspostavljanja mreže autora kojima je entuzijazam osnovni princip delovanja (čime nije prekinut profesionalizam ali novčani element ove rabote nije primaran, mada je poželjan), do brisanja starih strip centara moći i afirmacije "decentralizovane scene". Ova (poslužimo se političkom terminologijom) demokratizacija stripa omogućila je da, bez kompleksa manje vrednosti, deluju autori iz sredina koje do tada nisu postojale na strip kartama. Među tim i takvim autorima je i Simon Vučković (1975) iz Kotora. O sredini u kojoj živi i radi on kaže: "Vrlo je teško naći dobrog poznavaoca umjetnosti kod nas u Crnoj Gori koji ima neku predstavu ili bar nešto zna o stripu. Činjenica je da ova, toliko popularizovana umjetnost ima jako malo ozbiljnih poklonika koji se njom bave. Razlozi svega ovog su malo složeniji. Ne bih se htio time baviti, u našem slučaju uglavnom su to kompleksi manjih konzervativnih sredina".

Simon se, međutim, nije dao omesti takvim problemima već intenzivno radi i objavljuje u mnoštvu izdanja, časopisima "Patagonija" (Vršac), "Žalosna sveska" (Banja Luka), "Zid" (Podgorica), "Stripburger" (Ljubljana), u fanzinima "Lavirint" (Čačak), "Crni kreč" i "Pomamna nozdrva" (Valjevo), do najnovijeg pojavljivanja u magazinu "Bumerang" (Subotica). Jedan od najzanimljivijih projekata bio mu je ilustrovanje izdanja "Crnogorska krimi priča", specijalnog broja ulcinjskog časopisa "Plima", u kome su njegovi crteži došli do punog izražaja. Simon je pripredio i nekoliko samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim kolektivnim strip izložbama (od Mionice, Leskovca i Beograda do Ljubljane, Roterdama i Lucerna). Ovim aktivnostima eliminisao je jedno od "dobronamernih" pitanja: "Laici često upadaju u jednu zamku, kada imaju želju provjeriti kvalitet jednog strip autora, njihovo prvo, a možda i jedino pitanje je: Koliko si imao izložbi?"

Krajem prošle godine, u okviru kulturnih manifestacija povodom Dana oslobođenja Kotora, otvorena je u Galeriji starog grada Simonova izložba stripa i karikatura koju je posetilo oko 800 znatiželjnika (prosečna poseta neke izložbe je oko 100 ljudi).

Radove Simona Vučkovića karakteriše stilizovani, grub "crtež", bez previše detaljisanja (što je možda danak njegovom bavljenju karikaturom), uz pažljivo korišćenje belina i senčenja i sa humornim iskorakom kako u odnosu na velike, nacionalno-istorijske teme, tako i na one male, svakodnevne ili bizarne. Zbog ovakvog tretiranja strip medija Simon je zaslužio Nagradu za najoriginalniji pristup stripu na konkursu magazina "Patagonija" 1997.godine i nagradu za najoriginalniji strip časopisa "Zid" 1999.

Autor ovako definiše svoj rad: "Teško bih mogao odrediti precizno u koji milje (vrstu) stripa staju moji radovi. Najčešće pronalaze svoje mesto u andergraundu ali se vrlo dobro znaju uklopiti i u komercijalne vode. Vjerovatno zbog natprosječnog kvaliteta crteža, u odnosu na onaj koji upražnjava alternativa, ali ne toliko kvalitetnog da bi u ovom momentu bilo vrijedno pisati samo o tome. Kao mlađi, mnogo sam polagao na tehnički kvalitet, misleći da ću time biti veći umjetnik; od svega toga, sada, ostala je samo forma kojom namjerno (osim nesvjesno) izražavam svoje emocije".

Stripovi Simona Vučkovića spadaju među najzanimljivije na domaćoj strip sceni i predstavljaju autora zavidnog talenta i umešnosti od koga se, u budućnosti, puno očekuje.

Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 24. februar 2001.godine.

sadržaj

8.

POLITIKIN ZABAVNIK

Srđan Aćimović

Oduvek su, u svim sredinama, državne institucije bile leglo mediokritetskog ukusa, praznih reči i jednostranosti. U jednoj totalitarističkoj državi kakva je doskora bila naša, ove karakteristike imaju mogućnosti da dostignu svoj vrhunac. Prisetimo se velikih kamara "Politike" na kioscima, koju niko ne kupuje jer, osim što najveći deo novina odašilja jake "patriotske" talase, ostatak govori uglavnom o prastarim, sto puta prežvakanim temama i ličnostima, koje diktira njihov mediokritetski ukus.

Od dnevne politike nije uspevalo da se pobegne ni tamo gde je naizgled nije bilo. Na primer, "Politikin zabavnik", tokom ovih desetak godina, uspevao je da odoli mešanju politike, ako izuzmemo retke slučajeve, kao što je akcija "pišimo pismo američkom predsedniku". Ali ne, samo se tako čini. U stvari, "Politikin zabavnik" bio je deo jedne uhodane mašinerije koja je nastojala da nas ubedi da se sve u državi odvija normalno, iako je očigledno da nije tako. Cilj im je bio da dokažu da Srbi za svakog američkog Supermena imaju po jednog Marka Kraljevića, te da su Srbi baš onaj bogom dani, najveći narod, koji zaslužuje da se njemu priča. Detaljni izveštaji sa beogradskog maratona ili, na primer, sa izdavačke premijere "Odiseje u svemiru 3001", imali su cilj da pokažu da je Jugoslavija deo sveta, u momentu kad ona to očigledno nije bila. A iznad svih ostalih, u toj svemoćnoj državi, nadvijao bi se "Politikin zabavnik" kao panteon kulture, ključni punkt, kako bi to rekao jedan bivši profesor sa mog fakulteta.

Sve ovo, naravno, nije bilo ni malo suptilno, mada je ipak bilo suptilnije od onoga što nam se serviralo u drugim novinama i na televiziji. Ko je krivac: redakcija, urednik, ili neko iznad njih ko im je nametao svoju volju, ne mogu da odgovorim. Sve u svemu, 'zabavnikovci' nisu ni imali drugog izbora. Jedino tako mogli su da sakriju stalni pad kvaliteta tekstova i stripova, često jednostavno nečitljivih. Broj čitalaca se sa godinama smanjivao geometrijskom progresijom i časopis su u životu održavale jedino pare od poreza koje su, između ostalog, doticale u "Politiku".

Izbor stripova sveo se u zadnjih deset godina na beskonačno repriziranje "Modesti Blejz", "Ripa Kirbija", "Fantoma" u epizodama Folkovih naslednika koje jednostavno ne zaslužuju dalji komentar, povremeno ubacujući "Bluberija", "XIII" i "Adlera". O kvalitetu poslednja dva još bi se moglo raspravljati, ali čak i da se radi o stripovima vrhunskog kvaliteta, njihov broj je suviše mali da bi držao protivtežu gore navedenim veteranima i neretkim ispadima kao što je objavljivanje stripova koji su se još pre svetskih ratova objavljivali u zabavniku, stripa "Zoro" verovatno skinutog sa interneta, ili prastarih bajki Đorđa Lobačeva. Njihovo objavljivanje u časopisu, umesto u nekoj antologiji, bilo je čist anahronizam.

I to nije sve. U poslednje vreme, stripovi kod kojih se to može izvesti, npr "Rip Kirbi" ili "Modesti", prekrajani su, veličina kadrova je povećavana, tako da su od kraćih epizoda, od desetak strana, dobijane epizode koje su se mogle razvući u četri broja. Crno beli stripovi bili su čitkiji od onih u boji, jer se retko dešavalo da štampari bar negde ne promaše boju i učine čitavu stranicu nečitkom. A ispisivanje slova je znalo pošteno da me iznervira zbog prečestog prenošenja dela reči u naredni red, što, iako gramatički ispravno, nije neophodno, a kvari tok I dinamiku dijaloga.

Tekstovi o stripu postali su tragikomični. U tekstu o "Hogaru" data je kategorična tvrdnja da je "'Hogar' najbolji strip svih vremena", pa su dati i neki labavi argumenti za to. U članku o Mebijusu nadugačko je pisano o "Poručniku Bluberiju", a zatim: "Crtao je on i druge, naučno-fantastične stripove, ali oni nisu bili ni prićI 'Bluberiju'". Bar čitaocima "Strip vesti" ne moram objašnjavati besmislenost ove izjave. Ipak, najtragičniji je bio tekst o "Taličnom Tomu", gde je autor na pune dve stranice uspeo da priča isključivo o tome kako bi se ime Taličnog Toma doslovce prevelo na srpski. Otprilike, kao da je novinar, da bi se malo odmorio, dao svom šestogodišnjem sinčIću da napiše članak.

I tako dalje, deset godina, veličajući svoje lične afinitete, igrorišući ono što im usled neobaveštenosti nije poznato, ta praksa ostala je nepromenjena i danas, posle svih ovih političkih promena. Tako, objavljivanje "Bluberija" u epizodi "Džeronimo" može ličiti na dobar potez, dok se u stvari radi o duploj prevari: čitalaca i autora. Jer, epizoda je nastavak na dve epizode objavljene kod drugih izdavača ("Mr. Bluberi", "…Tombston") a s kojom zabavnik nema nikakve veze. ^itaocima koji su pratili dotadašnji razvoj epopeje o Bluberiju putem "Zabavnika", ništa više nije jasno: glavni junak odjednom ležI ranjen u krevetu, gomila nepoznatih likova pada iz vedra neba, sveopšta zabuna. Zašto "Zabavnik", koji inače prati serijal po redu i uporno, čak i kroz neke od najslabijih epizoda ("Fantomsko pleme") odjednom preskače nekoliko brojeva i uskače usred priče koja čitaoce uglavnom ostavlja zbunjenim, pogotovo one iz unutrašnjosti koji nisu bili u prilici da nabave pomenute albume? Možda u osnovi svega leži pozitivna ideja da u poslovično lošoj izdavačkoj situaciji ne dođe do ponavljanja, u svakom slučaju nevešto izvedena pa stvara još veću konfuziju, kao da ona koja vlada trenutno nije dovoljna. Bili loših ili dobrih namera, zabavnikovci pokazuju da iza njihovih poslova stoji neko ko je, najblaže rečeno, neobavešten o strip sceni, i nezainteresovan za nju. Moram napomenuti i da situacija jasno govori da "Politika" uopšte nema otkupljena prava za objavljivanje ove epizode, što je za državnu kuću pravi skandal. Šlag na tortu su poznata preklapanja boja i loš letering koji čine strip prosto nečitkim.

Da ne budem nepravedan, dobar potez je objavljivanje "Biča bogova" Alekse Gajića o kome se na ovim stranicama dosta pričalo. Ipak, "Zabavnikovci" ne propuštaju priliku da na dve stranice ispričaju 'život i priključenija' mladog autora, a sve u svrhu pokazivanja da Srbin može gde god hoće da ode i da izazove senzaciju, jer, zaboga, pa Srbi su nebeski narod, najveća nacija na svetu! Uz to, ne zaboravljaju da pomenu da je baš njihov časopis bio taj koji je prvi objavio njegove ilustracije i propratio njegov planetarni uspeh! Po meni, ova vrsta prezentacije na prvom mestu šteti samom Aleksi, povezujući ga bez njegove krivice sa nekim tendencijama koje su se većini nas verovatno već smučile, bacajući njegov individualni talenat u drugi plan pred činjenicom da je 'naš', praveći oko njega medijski cirkus koji šteti njegovoj reputaciji. Zatim, šteti velikom broju naših autora koji već odavno rade u inostranstvu (a neki od njih pišu i za "Strip-Vesti"), ignorišući ih i sada, kao i dugi niz godina do sada, kao i sve druge domaće autore. Bilo je potrebno da jedan naš autor proda u Francuskoj 20000 primeraka svog stripa, pa da redakcija progleda kroz svoje poluslepe oči i reši da objavi taj strip. To se ne može nazvati ni dobrim rasuđivanjem, a kamoli vizionarstvom, kako to oni pokušavaju da prikažu, kiteći se tuđim perjem, pogotovo zato što resurse za redovno objavljivanje stripa, koje imaju oni i retko ko drugi, uglavnom beskorisno troše na neke krnje delove praistorije stripa, dok mnogo kvalitetnog, što bi se još moglo naći na stranicama, stoji po fiokama i kutijama, ili u boljem slučaju, biva objavljeno na francuskom, nemačkom, španskom, a na izvornom srpskom - nikad.

Postoje neki nagoveštaji, pre svega promena već odavno monotonog rasporeda redovnih stripova Paja-Hogar-Miki, da se uređivačka politika menja, ali taj proces, ukoliko ga bude, biće dugotrajan i težak, ne samo fizički već i psihološki proces, jer treba se rešiti politikantskog načina razmišljana i SPS-ovske retorike koji su proteklih godina ušli u mnoge sfere javnog života, izbacivši toleranciju, skromnost, iskrenost… Kvalitet koji bi trebalo da govori sam za sebe više ne postoji. Umesto njega govore urednici, novinari, stručnjaci za marketing… Ipak, "Zabavnik" će morati ubrzano da promeni kolosek, jer čitaoci se ne mogu prevariti. Slabiji kvalitet = manji broj čitalaca = manje para = bankrot = prestanak tradicije koja se proteže, evo, već kroz ceo vek.

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 5.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

Granica i kako je preci

Da, Bager je dosao kao preko potreban kec, no za nastavak kartaroske partije trebalo je povecati uloge. Odakle?

Ne shvatite me pogresno, Bager je O.K. i placa O.K. (a hteli biste da znate koliko, zar ne?), ali kad jednom vidite da od svojih spisanija mozete nesto i da zaradite, da roditeljima mahnete zaradjenim devizama ispred nosa (pazite, devize su obavezan detalj. Iz nekog razloga domace pare nikad ne proizvode zeljeni efekat!), i bezdusno zezate caleta (osveta je taaaaaaako slatka!), vasi apetiti pocinju da rastu astronomskom brzinom. Posto ih vasi prihodi ne prate bas u stopu (pa ni izdaleka), pocinjete da se pitate da li ste zaista iscrpeli sve alternative. Sakupite petlju, procepkate malo, kucate na neka vrata, ispred nekih bogami i prisluskujete, ponude vam bezvezne poslove (kao na primer romansiranu biografiju vlasnika lanca picerija, i to u karikaturi, (no dobro, hvala prijateljima koji su takav posao i ponudili) a vi se ne usudite da ih odbijete, pa vam prosto lakne kad posao propadne), i hop! Evo prilike koju ste cekali, evo krupne love kojju ste zasluzivali (ako nicim drugima ono bezumnom odanoscu mediju stripa svih ovih godina), i tek da stvari ne bi bile tako savrsene, vas placaju da pisete...

Pornice. Za stranjce.

Tuzno ali istinito. I pre nego sto stignete da (makar simbolicno) zaskrgucete zubima, prokunete zlu sudbinu koja vas navodi na greh i izdaju svih ideala koji ste ikada imalo o svom bavljenju stripom, o tome kako ste hteli da dostignete zvezde i pisete stvari od kojih ce ljudi padati na zadnjicu (kao sto ste i vi nekada, (ne) tako davno), vi vec pisete to sto pisete i na sva usta cutite o tome, pokrivajuci se onim velikim usima kojima vas je bog obdario.

No, zivot je partija pokera. Drugi dele, a vi igrate kartama koje ste dobili. I blefirate, ali o tome drugi put.

sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (55)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com

BESKRAJNO PUCANJE U PRAZNO

TREZNJENJE NAKON NELJUDSKOG autodestruktivnog obeznanjivanja alkoholom bilo je rutinski i malo duzi proces od uobicajenog; problem je u tome sto uzveketavanje nije na mom spisku redovnih aktivnosti - a kada sve prodje i zadnje varnice mamurluka i glavobolje utrnu ostaje tupost koju samo hrani spoznaja da se valja suociti sa stvarnoscu koja ne ustupa ni milimetar vec i dalje boravi kao prepreka. Ovim zelim da kazem kako sam postupno usao u fazu spoznaje da predamnom vise nisu izazovi, no - ziveti se mora, clanovi porodice su sa razumevanjem prosli kroz moj oporavak i vracanje u normalu... ukoliko ista vise moze da se tretira kao normalno u nizu dogadjanja kojima sam blagoizvoleo biti izlozen.

U zlo doba setih se da mi nije lose porazmisliti o soluciji imanja permanentnog zastupnika - poslovnog/umetnickog agenta, kratko i jasno receno. Tom resenju sam se nekako oduvek odupirao smatrajuci da agente imaju ili samo velike i razmazene estradne zvezde ili umisljene velicine, ili nesposobni da sami nadju angazman. Mislim da nije preterano zakljuciti kako sam sve vise bivao uveren da spadam u ovu trecu kategoriju uprkos unutrasnjem otporu prema spoznaji da ce neko da mi smanjuje eventualnu zaradu zbog svog 'haraca' u vidu posrednickog procenta. Predamnom je bilo nekoliko solucija: katalozi i registri sa spiskovima agenata za svaku granu delatnosti (gradjevinski preduzimaci, lovci na sou-biznis talente, posrednici u nalazenju zaposlenja u inzenjeringu ili programerstvu, umetnicki predstavnici, galeristi-zastupnici slikara, ilustratora, pisaca, muzicara, tekstopisaca, sportista...), Ijen Cejmbers (Ian Chambers) - preljubazni i sarmantni sedokosi mladji gospodin sa izgledom i manirima filmskog stara koji mi je vec jednom ranije omogucio odlicnu honorarnu zaradu za jedva dva sata posla na crtezu-ilustraciji jos dok sam radio u Studiju (i posle nam se prekinuo kontakt jer sam bio uveren da cu umeti i moci sam, bez icije pomoci) i Pet Keleher (Pat Kelleher). Pet je bio cuven medju stripovskim svetom kao agent specijalizovan skoro iskljucivo za crtace stripova, kome su klijenti bili legendarni Ron Emblton, Don Lorens, jedno vreme i Frenk Belami i mnogi sto britanski, sto strani crtaci - medju njima i makedonski stripadzija Ljubomir Filipov[ski] dok je krace vreme ziveo u Ujedinjenom Kraljevstvu sedamdesetih godina. Kada sam decembra 1990. bio u Londonu kao turista ne sanjajuci da cu kroz pola godine zapoceti sa stalnim privremenim boravkom u njemu, posetio sam redakciju Flitveja koja je u to vreme bila na drugom mestu u gradu; jedan od urednika koji su me primili i pregledali mi portfolio-mapu sa radovima (koji mi NISU doneli nikakav angazman u to vreme) mi je najozbiljnije govorio kako moram da imam agenta ako hocu da budem pravi profesionalac i ozbiljno shvacen od klijenata. Posto nisam imao [tada] pojma kako se do agenata dolazi, on mi je velikodusno dao Petovo ime sa adresom i brojem telefona, sto sam ja odmah zabelezio u tefter, da ne uvredim svog domacina, a u stvari misleci kako ni u ludilu necu da se razbacujem unapred sa parama na svoju stetu zarad nekog 'parazita'. Bio sam uveren da ja u stvari i nemam para da unapred platim agenta kojeg unajmljujem.

Istina je, normalno, bila drugacija: agent se NIKADA ne placa unapred, on sa potencijalnim klijentom napravi ili usmeni ili pismeni ugovor i obaveze se da ce istog redovno obavestavati o ishodu svojih akcija i ponuda postojecim ili novim kontaktima u izdavackom svetu. Uspesan angazman po obavljanom poslu znaci isplatu honorara agentu, koji onda sumu umanjenu za 10%-25% isplacuje kreatoru kojem je kao posrednik nasao posao, omogucujuci tako da stvaralac bude koncentrisan samo na stvaranje, dok sve druge brige oko trazenja posla, jurcanja i sastancenja sa urednicima i izdavacima na svoja pleca preuzima agent.

Briljantno, zapravo cudesno - pogotovo za lenstine ili ljude bez smisla za biznis, jedino umesne u radjenju svog posla.

Ijen Cejmbers mi je obecao da ce me imati u vidu - i nista vise. Napominjao je da je cela industrija trenutno u stagnaciji, da je kreatora koji nude usluge vise od klijenata koji te usluge eventualno traze i bivaju voljni da plate.

Pet Keleher je rekao slicnu stvar kada smo se nakon preliminarnog dogovora telefonom nasli u gradu, bivajuci pritom impresioniran onim sto sam mu pokazao da radim. Oprezno, da me ne razocara unapred, kazao mi je da ne ocekujem previse od Flitveja, posto tamo nisam omiljen. Na moje zacudjeno pitanje kako to i zasto, rekao je da tamo vlada misljenje da sam 'pompezni nasrtljivac' i dosadni pozivar telefonom koji nema mere i pojma kada je predjena granica. Nije da nije bolelo... Obecao mi je da ce cim bude mogao 'uglaviti nogu u Flitvejeva vrata' i vratiti me nazad u izdavacku kucu sa kojom je vrlo cesto saradjivao, s tim sto je od mene ocekivao da vise nikada sam ne kontaktiram one sa kojima bih zeleo da radim, vec da njemu dam spisak a on ce da vidi s kim ce, sta ce i kako ce. Slozio sam se, rekao je da sa svojim klijentima nikada ne pravi ugovore napismeno vec da samo radi sa ljudima kojima veruje - u koje sam izgleda spadao i ja. Rukovali smo se i to je bilo sve. Ostalo je bilo u Bozjim rukama, kao i uvek.

USLEDIO JE PERIOD 'cekanja Godoa' koji je bivao prosaran tu i tamo ponekim poslicem na brzaka i preko noci za Cejmbersa u vidu ilustracije u strip-maniru za klijenta poput kompanije koja nudi usluge odstranjivanja djubreta velikim firmama i koji zele lik poput Supermena da ih predstavlja. Ijen bi mi poslao skicu ideje koja se svidja klijentu, ja bih bez pardona i mnogo gubljenja vremena na 'kreativno oplemenjivanje i licni upliv' istu uvecao u fotokopirnici na zeljeni format koji se obicno specificira unapred, uvecanu fotokopiju bih preko svetleceg stola pedantno doterao olovkom na debljem papiru, obojio, istusirao i sutradan licno isporucio klijentu posto sam imao poverenje svog agenta. Pristojan honorar bi mi u vidu ceka ubrzo stigao postom, uz Ijenovo pisamce u kome mi se zahvaljuje na postovanju roka i isporucenom kvalitetu. Sledilo bi cekanje na nesto sledece i tu nije pomagalo ni moje povremeno telefoniranje da diskretno podsetim svog agenta da postojim. Naravno, nije moglo da ide glatko i redovno - ja nisam bio jedini 'konj' u Ijenovoj 'stali talenata'.

Sa Petom je islo jos sporije i neizvesnije. On je bio stariji covek sa vec uhodanim sistemom i stalnim vezama koji funkcionise po principu 'natenane' i bez imalo zurbe ili ambicije da zustro trazi nove izazove. Cekanje me je izludjivalo i moram da priznam kako sam sa njim opet ponovio istu gresku od ranije sa podsecanjem da sam tu i spreman da spremniji ne mogu biti cesce nego sto je to potrebno - ali sta da se radi kad sam izgarao za poslom a isti nikako da mi krene... Para niodkuda, napetost do pucanja a nikakav drugi izlaz na horizontu: ne zaboravimo, zbog dogovora sa svojim predstavnicima (koji nisu znali jedan za drugog!) nisam licno jurio nikakav drugi angazman, stavivsi svoju sudbinu, zaradu i buducnost kako sebe tako i porodice u ruke onih ciji je posao - da mi nadju posao.

Pomoc je ponovo dosla sa Miskove strane. Moj provereni prijatelj u dobru i u zlu mi je nasao sasvim ne-crtacke 'tezge' na raznim stranama za bedinu bedu od zarade, tek da se prezivi i placa minimu stalno pristizucih racuna. Nikada necu imati sposobnost da recima izrazim svoju zahvalnost coveku koji me je gurao kako stigne i gde stigne, samo da se nadje za prezivljavanje do iduce nedelje. U toj i takvoj atmosferi me je zatekao moj beogradski prijatelj Brane Hecel koji je sa svojom buducom suprugom i jos jednim prijateljem svratio do Londona da pokupi novcanu nagradu stecenu na nekom medjunarodnom arhitektonskom konkursu. Za one koji ne znaju - Brane je bio uspesan crtac stripova i student arhitekture, sin naseg poznatog slikara, ilustratora i stripara, pokojnog Aleksandra Hecla i moj dragi komsija iz starog kraja. Nije daleko od istine kada kazem kako je njegova poseta bila i ostala meni najdrazi i najlepsi dogadjaj iz tog vremena i tih nekoliko dana koje smo proveli zajedno su mi u prelepoj uspomeni. Danima sam sa porodicom osecao tugu kada su Brane i ekipa otisli nazad za Beograd - toliko nam je ucinio radost svojom posetom u doba cekanja na nesto cega nema na pomolu.

Na bilo sta.

Brane je danas sa suprugom u Los Andjelesu, definitivno je prestao da se bavi stripom (posle uspesnog perioda provedenog u radu za jugoslovenske i japanske MANGA-izdavace iz Tokija!) i radi kao arhitekta-dizajner atrakcija za zabavne parkove dok mu je gospodja 'obican' arhitekta u nekom kalifornijskom studiju.

Ubrzo sam od Peta dobio povoljne vesti..! Naime, Flitvej se nasao u neprilici sa vanrednim poster-izdanjem svog stalnog best-selera u neprestanom usponu, SONIC THE COMIC: redakcijski ljubimac Najdzel Kicing je iz ko zna kog razloga totalno promasio rok isporuke jedne epizode Sonika (verovatno koncentrisan na svoje redovne serijale u stalnom nedeljniku) i njegov licni scenario za epizodu od osam strana za to poster-izdanje ostao je neilustrovan - a rok predaje u stampu se opasno priblizio! Pet mi je oprezno rekao da imamo samo DVA DANA na raspolaganju... Treba li da naglasavam kako sam bez i delica sekunda razmisljanja smesta pristao i rekao mu kako cu strip da nacrtam ma koliko da je kratak rok i da ima da izgleda kao da sam ga mesecima 'peglao' i doterivao?

Situacija je bila sledeca: Pet mi je telefonirao u utorak uvece, rok za predaju je bio petak ujutro; posto sam - naravno - prihvatio posao pod abnormalnim pritiskom vise nego tesnog roka za strip KOJI MORA DA BUDE I OBOJEN, dogovorili smo se da se nadjemo sutradan ujutro - u sredu - sa grubim skicama sto veceg broja tabli. Ja sam, normalno, obecao da ce CEO strip biti makar grubo olovkiran i smesta sam seo za sto. Vremena nije bilo, kao ni faks-masine [jos uvek] u mom posedu, pa je nasa prijateljica Tanja koja ima faks dobila zadatak da mi smesta donese scenario cim joj stigne od Peta. Ja sam ubrzano vezbao crtanje likova Sonika i Naklsa (Knuckles) iz popularne SEGINE video-igre na osnovu magazina kojih je bilo svuda po stanu, Tanja je donela scenario i ja sam bez ikakve druge pripreme poceo sa epizodom: na A3-listovima kvalitetnog akvarel-papira sam lenjirom izvukao format celih tabli, potom slobodorucno zapoceo sa blagim formiranjem prizor-polja baziranih na brzim grubim prelomima koje sam na marginama scenarija tokom citanja vec napravio. Kao sto je vec bio ustaljeni standard, nisam ucrtavao dijaloske balone i prostore za propratni tekst, tako da nisam mogao sa tim detaljima da se 'vadim', hvatam krivine i popunjavam prostore u slikama... Bacao sam na hartiju odlucnim blagim sirokim potezima nezarezane plave olovke improvizovane pozadine vanzemaljskog grada - eksterijera, enterijera... sve inspirisano nedavno vidjenim fantazmagoricnim crtezima meni odvajkada dragog filipinskog maestra Aleksa Ninoa u nekom starom magazinu. Nije bilo vremena da gledam u strip i kradem - cupao sam impresije iz secanja, u nezavrsene mehuraste kompozicije sam smesta malo jacim potezima uskiciravao likove, na licu mesta improvizujuci pratece karaktere koji se pojavljuju u prici, nesvesan bilo cega oko sebe, gladi, zedji... IMAO SAM NAJZAD POSAO i - to je jedino bilo vazno, uzivao sam kao da sam dobio najveci zamislivi zgoditak na lutriji i da sam na najbesnijem provodu! Cela epizoda je za nekoliko sati bila 'izmehurovana' plavom olovkom, te sam se vratio na prvu tablu i sa vec skoro zaboravljenom mikro-patentarom sa 0,5 minom (koju sam prestao da koristim zbog orijentacije na rad sa obicnom patent-olovkom i 2H-minom na zarezivanje) poceo da doterujem grube plave skice. Nije bilo puno vremena ni za zarezivanje (zato i uzimanje 'nulapetice' u ruku!) ni za detaljisanje pozadine - samo likova i tu i tamo dekora. Negde pred zoru ceo strip je prakticno bio izolovkiran. Namestio sam 'vekericu' da me probudi kroz dva sata i nakon ustajanja grljuknuo nesto kao dorucak uz najjacu kafu na svetu i otkotrljao se na sastanak sa Petom koji samo sto se nije srusio od zaprepascenja videvsi uradjeni strip! Bio je prezadovoljan, uradio je fotokopije kako bi pokazao redakciji 'da su stvari pod kontrolom' i da bi upisivac slova vec zapoceo sa svojim delom posla. Rastali smo se, sa dogovorom da se nadjemo sutradan na istom mestu i, po mogucstvu, sa istusiranim stripom.

Po povratku kuci morao sam da odspavam jos par sati, da bih po budjenju opet seo za svoj sto i poceo sa tusiranjem originala OVOG PUTA OD POSLEDNJE TABLE. To je bila jedna od mudrosti koju sam naucio u ovom poslu: kada se zuri i kada je rok kratak, stvar MORA da deluje zbrzano, pogotovo na kraju; zato sam ja strateski odlucio da mi zavrsetak tusiranja bude negde u sredini storije - sto ce reci, krecem od kraja, uradim par pocetnih strana i sve 'zdraufnem' negde u sredini, pa sta ispadne. Radio sam baterijom flomastera raznih debljina umesto perom i cetkicom, kao i Pentel penkalo-cetkicom, da bih izbegao gubljenje vremena umakanjem u tus i ekstra-pazljivim pedantnim 'pravljenjem linije'. Posao se otegao do duboko u noc, no - kao sto se i da pretpostaviti - sve je bilo gotovo ujutro, cak sam stigao i da odremam par sati. Na sastanak sa svojim agentom sam ponovo po svom starom obicaju stigao pre vremena i opet je bio konsterniran mojom ekspeditivnoscu. Ja sam pucao od ponosa i zadovoljstva, on je bio presrecan, napravili smo ponovo fotokopije - ovog puta u dva primerka; jedan set je na moj zahtev uradjen na kartonima koje koristim za crtanje finalnih tabli posto sam zeleo da kolor ne bude na originalima - za svaki slucaj. Sa markerima se nikad ne zna. Pet je sve to platio iz svog dzepa i jos me je izveo u restoran na solidan dorucak i serpu kafe. Jeo sam isto kao i sto crtam - kao zver, pucajuci od energije kojoj se nije nazirao kraj. Bio je cetvrtak ujutro.

Posto nikada nisam bio nesto posebno dobar sa bojama, poslednja faza izrade stripa mi je najduze trajala. Nisam ni pomisljao na eksperimentisanje sa slikarskim postupkom - isao sam cisto na kolorisanje, kao da 'malam' bojanku. Akvarelom sam resavao u sto sirim potezima pozadinu, radeci istovremeno na nekoliko tabli koje su se paralelno susile dok sam prelazio na sledece strane - sve na fotokopijama. Osusene table sam ponovo uzimao i svojom proverenom kombinacijom flomastera u boji i akvarela obradjivao sam likove, napravivsi tu i tamo nekoliko gresaka i propusta za ciju korekciju nije bilo vremena. Upinjao sam se da sto brze radim - i opet mi se cinilo da ide sve sporije i sporije. Negde oko cetiri ujutro u petak sam vec pocinjao da panicim i to me je sprecavalo da se opustim i eventualno podlegnem potrebi da 'samo malo dremnem'. Bilo je skoro osam ujutro kada sam sve zavrsio i, ovog puta kao samleven jedva sacekao da se svi kartoni kolorisanih fotokopija osuse. Odneo sam ih ponovo na sastanak sa Petom koji je najavio da smo sada uspeli da 'uglavimo stopalo u Flitvejevim vratima' i da nas se vise nece lako resiti. Ma koliko da me je to radovalo i bodrilo, u tom trenutku kada je sve najzad bilo zavrseno samo sam zeleo da se vratim kuci i onesvestim.

Novac mi je stigao vec sledece nedelje (umanjen za tacno 15%) i nista drugo mi nije bilo ponudjeno. Smiren, nisam hteo da podlezem potrebi da trazim novi angazman, verujuci da su stvari sada najzad ponovo krenule na bolje. Cekanje na bilo Petov, bilo Ijenov poziv sa dobrim vestima se ponovo oteglo...

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (65)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

IMAGE

Listajući dalje Previews, nalazimo Image, kuću koju je sedam odmetnutih Marvelovih sinova (da vidimo: Liefeld, (Jim) Lee, McFarlane, Silvestri, Larsen, Keown i Valentino) oformilo prije desetak godina u ime promjene, kreativnih sloboda i veće zarade. Sedmorica, odreda treća derivacija Kirbyevog stila, klinci odrasli na stripu i japanskim crtićima, crtali su table od kadar-dva pune nabreklih, u fetiš-kožu utegnutih heroja stisnutih zuba (manga Shwarzenegger) te dugonoge, prsate i polugole heroine (Millerova Elektra pa onda još) i - pogodili fanove gdje treba. Image je - mašući zastavom autorskih prava i lajući kako im ne trebaju scenaristi - na vrhu spekulatorskog vala prestigao DC i sjeo Marvelu za vrat.

Danas je Image na urednom trećem mjestu, iza DC-a i Marvela, a od sedmorice su ostala četvorica: Keown nije znao što će sa slobodom pa je crtao sve manje, Liefelda su izbacili zbog mućki, Jim Lee je pametno prodao svoj Wildstorm universe (uključujući Homage i Mooreov ABC), DC-u. Od ideala s kojima su krenuli, ostalo je još i manje.

Osnova kapitalizma je rast, a osnova crtačkog zanata jest da je lijepo maštati kako se živi od crtanja, ali da je žeženo crtati da bi se živjelo. Pa su Image dečki brzo zaključili kako imaju dosta para da unajme pisce (Todd McFarlane je, recimo, nakon što su mu svi zahračkali scenarije, platio po 100.000 dolara Alanu Mooreu, Neilu Gaimanu, Daveu Simu i Franku Milleru da napišu po epizodu Spawna), a onda i male klonove koji će se umjesto njih grbiti nad crtaćim daskama. Autorske slobode ostale su sedmorici koji su sve manje bili autori (izuzmimo ovdje Erika Larsena koji nije svetac, ali koji svog Savage Dragona i dalje gura sam), a ostali su radili, kao i sedmorica u očinskom domu, za nadnicu.

Valentino, najneprofitabilniji od sedmorice, domislio se i novog plana: samizdat autorima ponudio je, uz naplatu, objavljivanje pod Image znakom kao način preživljavanja na implodiranom tržištu. U tom kutku, tzv. Image Central, danas pronalazimo i najzanimljivije Image stripove - Shanowerov Age of Bronze ili Bendisov Powers - dok je ostatak katalog samo moderniji, nabrijaniji Marvel.

Kako je ono pjevao Oliver: "...i ja san sad isti, kad san život kuša"?

***
Malo kasnim sa slanjem nagrada, ali bit će.
Sutra, u Republici: drugi dio Jeremiaha, epizoda "Alex", novi nastavci Kaktus Šerifa i Sive kronike, novi gegovi Lepčina (i naslovnica!), Kukija & Dinka te Štefa, priče o ruskoj adaptaciji Ane Karenjine, kontroverznim japanskim stripovima te prikaz Gačićevog FLITa.

sadržaj

12.

X-LJUDI (11)

Vanja Mišković

~Nesto kao uvod~
Zahvaljujem se svim ljubiteljima stripa koji citaju ove redove.

~Nesto kao clanak~
161. epizoda X-Ljudi dovodi nas pred postelju profesora Ekzejvijera koji se priseca svoje mladosti. Posle Kaira, Ekzejvijer je otisao do luke Haifu u Izraelu da bi posetio Danijela Somrona, psihijatra koji se od skora specijalizovao za rad sa zrtvama holokausta. Zato mu i trebaju Ekzejvijerove specijalne sposobnosti. Denijel ga upoznaje sa osobljem i Magnusom. Carls primecuje kako ne moze da dotakne um buduceg Magneta. X predpostavlja da je to zato sto je Magnus mutant. Na Magnusovoj ruci X prepoznaje tetovazu. Magnus mu objasnjava da je to zig koji su mu utisnuli u Ausvicu, gde je izgubio porodicu. Denijel upoznaje Carlsa I sa Sebrijel Heler, devojkom koja je u ratu dozivela tolike traume da je od tada u katatonickoj sizofreniji. Bukvalno se povlaceci u svoj unutrasnji svet, ona gotovo samo vegetira u normalnom svetu. X ulazi u njen um, astralno se setajuci kroz njenu svest. Pri samom ulasku nailazi na zid iz koga izlaze psihicka cudovista. X ih pobedjuje, razbijajuci zid. Iza zida nalazi Gebina secanja o dolasku u logor, gde su joj pobili porodicu, a nju zbog lepote postedeli. Grozna kreatura olicena u vidu komandanta koristi magicni stapic I pretvara je u zlato. Carls spavasava devojku iz bunara maste i ona postaje svesna prvi put posle dugih godina provedenih u sopstvenom zatvoru. Vreme prolazi, Carls se zaljubljuje u Gebrijel, a Magnus mu postaje najbolji prijatelj. Sve je bilo savrseno dok odred terorista nije napao na kompleks, prekidajuci sastanak Gebi i Carlsa. Teroristi je ubacuju u letilicu. U konfuziji koja nastaje, Magnus se ukljucuje, bukvalno rasklapajuci letelicu pri poletanju, ubijajuci mnoge teroriste. X cita misli jednom od prezivelih, otkrivajuci kako su ljudi koji su oteli Gebi u stvari teroristi neo-nacisticke organizacije Hidra koja zeli da osvoji svet. Vodja organizacije je tada bio Baron Fon Straker, jedan od najgorih ratnih zlocinaca. Inace, Hidra je cest protivnik veterana iz drugog svetskog rata, Nika Fjurija (direktor tajne vladine organizacije STIT)i Stiva Rodzersa (Kapetan Amerika) – obojca su u punoj formi i danas, zrtve razlicitih seruma koji su ih izmedju ostalog ostavili mladim. X i buduci Magneto se prerusavaju u vojnike Hidre i prikljucuju se Strakerovim snagama. Tek tada otkrivaju istinu – u zadnjim danima rata Hitlerovo blago je prebaceno u Izrael, a tada devojcica Gebi Heler je danas jedina koja je znala gde su poluge sakrivene. Koristeci svoje moci, Magneto skrece metke Hidrinih sluga, dok ih X tera na medjusobnu borbu. Olako pobedjuju Strakera i beze sa Gebi i zlatom. Magneto se sa zlatom oprasta od X-a govoreci kako ce zlato iskoristiti da doprinese da mutanti nikada ne postanu zrtve gasnih komora. Profesor X ostaje sa Gebi, nadajuci se srecnoj buducnosti. Za to vreme, veceru X-Ljudi i Lilandre prekida PticaSmrti koja se vratila zajedno sa Leglom. Time otpocinje jos jedna saga o X-Ljudima u svemiru. Pricu pratimo sa Loganove tacke gledista. U iscepanoj odeci, on se bori sa prirodom nepoznatog sveta, nesiguran kako je dosao tamo. Pod dejstvom jedne od cudovisnih biljki koje su ga napale, Logan pocinje da halucinira. U njegovim mislima on jase sa Mariko kada ih napadaju ratnici Legla, dezintegrisuci Mariko. Brzo se vraca u realnost, zaista suocen sa Leglom. Posle krace borbe, olako upada u mrezu gigantskog pauka i priseca se svega sto se desilo. Posle dolaska Legla i Pticesmrti, jedino je on bio priseban. Ostali X-Ljudi dolaze do sobe u kojoj treba da budu nagradjeni. Svi redom dopustaju da ih visoka zena dodiruje. U poslednjem trenutku Kiti kao da razume sta se desava. Ipak i ona se predaje iluziji. Logan je bio svestan da je visoka zena u stvari kraljica Legla. Dok se bori sa cudovistima sveta Legla, Logan se priseca kako se probudio na njihovom groznom svetu. Oprasta se sa Ororo i Kiti i priseca se kako je video da su izdajnika Fenga iz Lilandrine garde pretvorili u jednog od Ljigavaca Legla. Suocen sa mnogo Ljigavaca, ratnika Legla, Logan se predaje besu i uspeva da sasece celu patrolu (uz komentar “Oni daju sve od sebe. Ja dajem i vise”). Snazan bol prolazi kroz njegovo telo dok pada na zemlju, boreci se da zadrzi kontrolu nad sobom. Ojacana regeneracija njegovog tela uz crvstu volju uspeva da pobedi malog Ljigavca koji je pokusao da se izlegne iz Logana i preuzme kontrolu nad njim. Embrion umire i Logan shvata da je kraljica u telo svakoga od X-Ljudi unela embrion Legla. U tom trenutku, Logan je svestan da ce morati da ubije prijatelje, da bi ih spasio pretvaranja u Ljigavce. Logan dolazi do X-Ljudi i pokusava da im objasni situaciju. Ljigavci ih napadaju dok se Logan dvoumi. U svemiru, usled eksperimentisanja Ljigavaca, Kerol Denvers dobija nove sjajne moci, menjajuci izgled. Oluja oseca bol u stomaku i bezi letelicom. Logan konacno otkriva X-Ljudima istinu o jajima Legla. Kerol, ciju kosu zamenjuje plamen, u belo crvenom kostimu prolece kroz zid broda da se osveti. Oluja se gotovo pretvara u Ljigavca, da bi se usled ulaska u jedan deo svemira ponovo vratila u svoj oblik. Znajuci da ce umreti, Kiti zeli da zauvek obelezi svoju ljubav sa Piterom, sta Piter odbija govereci kako je suvise mlada. Poput duha, Oluja se pojavljuje razlicitim X-Ljudima, govoreci im kako je postala jedno sa Akantijem. Akanti su rasa svemirskih kitova, predivna stvorenja koja su skoro istrebljena, zadnje primerke Leglo koristi kao planete/svemirske brodove. Kerol napada prestonicu Ljigavaca, srecuci Oluju. Zajedno dolaze do X-Ljudi kojima Oluja objasnjava istoriju Akantija. Kada Akanti treba da umre, on ulece u zvezdu. Akantiji uvek imaju vodju, s’ tim sto je zadnji rodjen pre vremena, suvise nerazvijen da prezivi, potrazio je tudji um s’ kojim bi se sjedinio I nasao Oluju. Prirodna regeneracija Oluje je ubila Ljigavca. X-Ljudi odlucuju da u zadnjim zivim trenucima spasu Akantije. Odlaze na njihov svet gde se bore sa groznim cudovistima. Jedan zid ‘guta’ Kiti izbacujuci je na drugu stranu, u necije gnezdo. Kerol Denvers spolja ‘bombarduje’ planetu Ljigavaca dok u celu frku ulaze i StarDzemeri. U sred bitke sa bubama, Kiklop postaje jedan od Legla. Uz pomoc kraljice Ljigavaca, on pobedjuje svoje prijatelje. Zadnja nada lezi u mladoj Kiti Prajd. Gomila Ljigavaca je juri kada je spasava malo ruzicasto stvorenje, slicno zmaju. Uz pomoc Kiti, X-Ljudi gotovo pobedjuju kraljicu Ljigavaca, na nesrecu se pretvarajuci u njene cerke u poslednjem trenutku. Kerol uspeva da oslobodi dusu dzinovskog umiruceg Akantija koga su Ljigavci koristili kao planetu. Dusa ulazi u telo bebe Akantija i konacno oslobadja dzinovske kitove. Tim potezom, Ljigavci unutar X-Ljudi umiru, a planeta Ljigavaca nestaje. Oluja se vraca, a X-Ljudi se srecu sa Stardzemerima. Logan kvari veselje govoreci kako je kraljica Ljigavaca, pre nego sto je umrla pricala o jajetu koje je na Zemlji, Logan zakljucuje da se ono nalazi u Carslu Egzejvijeru.

Za to vreme, na Zemlji, profesor X je ubedjen da su X-Ljudi mrtvi (Graficka novela o Novim Mutantima). Posle dugog Mojrinog ubedjivanja, profesor X na Zemlji odlucuje da pokusa da pomogne Karmi. Na insistiranje Mojre on formira novi tim mladih mutanata koji nece biti X-Ljudi, vec pubertetlije koje bi on naucio da koriste svoje moci. U rodnoj Skotskoj, nesto vremena pre toga, Mojra je spasla devojcicu/vukodlaka od besne rulje predvodjene precasnim Kregom koji su zeleli da je spale. Devojcica je siroce po imenu Rein, odraslo u manastiru, gde se ispoljila njena mutantska moc – pretvaranje u vuka. Nesto posle tog vremena, Mojra je srela ratnika iz daleke buducnosti znanog po mnogim imenima na svetoj misiji, ali to je prica za neki drugi put. U Rio De Zeneiru, mladi Roberto da Kosta je sin bogatasa i mladi fudbaler. Na terenu nastaje tuca, u sred koje se po prvi put aktiviraju mutantske moci mladog Roberta. Roberto postaje crna silueta oivicena suncevom energijom. Od samog Sunca on crpi energiju koja mu daje neverovatnu snagu. Na stadionu nastaje panika, a Robertova devojka Dzulijana ostaje jedina sa njim. U Kentakiju, mladi Sem Gatri radi u rudniku. Dolazi do nesrece. On hvata poznanika njegovog oca, nesvestan da se upravo manifestuju njegove mutantske sposobnosti. Poput ispaljenog djuleta, on razbija stenu i leti pravo kroz vazduh obrusavajuci se u obliznjoj sumi. U Koloradu je Dani Munstar meditirala kada je prekinula njena puma. Crni Orao, njen deda prica sa njom i moli je da napusti planine, odlazeci kod belog coveka, prijatelja njenog oca da nauci da kontrolise svoje divlje moci. Ona odbija, bes manifestuje trodimenzionalnu sliku smrti njenog dede. Placuci na dedinom ramenu, prihvata da potrazi Egzejvijera. Te veceri nalazi mrtvog dedu na plazi. Mojra upoznaje Carlsa sa njenom usvojenom cerkom Rein i sa Zijen Koj Man, mladom vijetnamkom znanom kao Karma koja ima sposobnost da zaposedne ljude. Posto zaposedne necije telo, Zijen ostaje prisutna i svesna i u svom telu, iako je prilicno oslabljena. Zijen govori kako je imala brata sa istim sposobnostima po imenu Tren, koji je umro, ostavljajuci je sa malenim bratom i sestrom po imenima Leong i Nga. Mojra i Carls dovode Rein i Karmu u Kolorado gde se Deni obracunava sa Mandroidima kluba VatrePakla, gde po prvi put vidimo njene moci – sposobnost da psihicki aktivira neciju najvecu nocnu moru. U Rio De Zeneiru konacno otkrivamo ko vuce konce u pozadini. Donald Pirs, kiborg kluba Vatrepakla je bacio oko na novo-otkrivene mutante. U nekom skladistu vojnici kluba Vatrepakla drze zatvorenog Roberta i Dzulijanu, devojku mu. Roberto uspeva da aktivira svoju moc, pretvarajuci se u snaznu senku. Dani Monstar se pojavljuje i iz dubine dusa neprijateljskih vojnika vadi njihov najveci strah – besnog Logana koji ih je mnogo meseci ranije iskasapio. Zijen ih usmerava jednog protiv drugog dok Roberto pogresno shvata situaciju i napada devojke koje su dosle da ga spase. Jedan od vojnika kluba Vatrepakla osipa vatru na Roberta. Dzulijena se baca da ga spasi i pogadja je metak namenjen Robertu. Devojka umire, a besni Roberto se kune da ce se osvetiti. U Kentakiju profesor X i Rein putuju dzipom u potrazi za Semom Gutrijem. Sem je u medjuvremenu postao jedan od vojnika kluba Vatrepakla i napada ih. Dzip pada, a Sem otima profesora dok mlada Rein u obliku vuka arlauce na helikopter u kome odnose Carlsa. Novi mutanti napadaju bazu kluba Vatrepakla. Donald Pirs se odmetnuo od Kluba i pravi svoje planove, zarobljavljajuci Tesu. Novi mutanti uspevaju da poraze vojnike kluba. Par dana kasnije, u X-Zdanju, Carls okuplja nove mutante i nalaze im da obuku uniforme originalnih X-Ljudi. U tom trenutku, neko zvoni na vrata. Mlada Rein ih otvara, cudeci se pri susretu sa Semom Gatrijem, plavokosim, klepmavim mladicem. Roberto se duri, ali ga devojke ubedjuju da prihvati mladica. Tako Sem postaje clan Ekzejvijerovog novog tima mutanata. U prvoj epizodi Novih Mutanata, Stivi Hanter skracuje kosu Karme. Dani sasvim slucajno aktivira svoje moci usmerene na Karmu koja ponovo prozivljava porodicnu tragediju. Karma se baca na nju, pokusavajuci da je udavi. Stivi pokusava da ih odvoji, uspevajuci samo da je Karma zaposedne. Roberto joj lupa samar, posle cega se Karma konacno smiruje. Nesrecna Dani se seta kucom, nailazeci na Kitinu sobu. Tamo nalazi na fotografije Oluje, Logana i Kolosa. Konacno nalazi vrt Oluje, gde zaliva cvece. Profesor X priziva svoje studente dok u Londonu, Moja zajedno sa Ilijanom upoznaje ambasadorku Izraela, sada vec dosta stariju Gebi Heler koja govori Mojri o svom auticnom sinu mutantu. Mojra joj preporucuju Carlsa, na sta Gebi govori kako zna Carsla i zeli da on ostane po strani, konacno odajuci da je Carls Ekzjevijer otac decaka. Za to vreme, Carls upoznaje Nove Mutante sa Sobom Opasnosti. Sem uzima nadimak “Djule”, malena Rein postaje “Wolfsbane”, Roberto postaje “Sunceva Mrlja”, Dani postaje “Dusa” a Karma zadrzava svoj nadimak (Karma se tada priseca kako je u bici zajedno sa Paukom i Fantasticnom Cetvorkom uspela da savlada, a potom i ubije Trena, svog brata blizanca, sto se dogodilo u Marvel Team Up-u#100). Dani se jada Rein, a do kraja broja otkrivamo i pretnju Henri Pitera Gerjiha, dok neko kontrolise Sobu Opasnosti protiv Dani. Njen nasilni trening se zavrsava tako se devojka bori sa ogromnim Ljigavcem. Stivi Hanter u Salem Centru vodi ostatak tima na sladoled. Nedaleko odatle, Sebastijen Sou planira da na Nove Mutante pusti Sentinele, podrzan od strane H.P.Gejiha. Stivi upoznaje tajanstvenog Majkla Rosija, bivseg momka Kerol Denvers koji nudi svoju pomoc. Rosi se dokazuje spasavajuci Nove Mutante od Gerihovih agenata. Potom se novi Sentineli pojavljuju napadajuci Carlsove nove studente. Dani ima nocne more u kojima vidi njene prijatelje koji su poginuli u situacijama iz kojih su spaseni od strane Mojre, Ekzejvijera ili u Robertovom slucaju devojke. Njen strah se manifestujeu vidu medveda koji je ubio njene roditelje. Dani se plasi da je pocela da ludi dok se Mojra poverava Bensiju. Profesor X pokusava da nauci Sema da leti krivoliniski. Sem odlazi da se obrije. U tom trenutku, kontrolu nad njim preuzima Karma. Posto je ponovo u svom telu, Sem vidi kako je Karma penom za brijanje njegovom rukom na ogledalu napisala poruku. Novi Mutanti se suocavaju sa Ljigavcem nepoznatog porekla u kabinetu profesora X-a. Epizoda se zavrsava kada oni zbunjeni odlaze da gledaju seriju o Magnumu. Radnja se nastavlja u 167. epizodi X-Ljudi koji napadaju Nove Mutante, misleci da su neprijatelji. Kiti otkriva pravog neprijatelja, profesora X-a koji je potpao pod kontrolu Ljigavca u svom stomaku. Posle krace bitke, X-Ljudi pobedjuju Ljigavca koji je vec duze vreme mucio Nove Mutante. Za to vreme, Lilandra upozorava Fantasticnu Cetvorku da ce se suditi Ridu Ricardsu posto je spasao zivot Galaktusu, zderacu svetova.Stardzemeri i Sikorski, maleni doktor robotic, uspevaju da kloniraju profesora X-a od njegovog genetskog materijala. Profesorovo novo telo nije paralizovano, izgleda potpuno isto, sva secanja su mu ostala. Svi su srecni, a veselje prekida profesor X konstatacijom da ce Kiti Prajd morati da napusti X-Ljudi i postane clan Novih Mutanata.

Negde u ovo vreme, izasla je i graficka novela o X-Ljudima pod imenom “Bog voli, covek ubija”, prica o svesteniku koji dobija na popularnosti propovedanjem rata sa mutantima. X-Ljudi se udruzuju sa Magnetom da bi ga zaustavili, sto konacno i uspevaju u jednoj vrlo dirljivoj prici, koja je idealna za upoznavanje sa X-Ljudima. Nesto ranije objavljen je peti godisnjak X-Ljudi, prica u kojoj Sju Ricards, zajedno sa X-Ljudima odlazi na Arkonov svet da bi spasla ostatak Fantasticne Cetvorke i pomogla X-Ljudima da oslobode svet od pretnje ratnicke rase humanoidnih zelenokozaca po imenu Badun koji prete da ugroze i Si Arce. Heroji uspevaju da pomognu revoluciju I da proteraju tirane. Oluja se rastaje sa Arkonom strasnim poljupcem. Sledeci godisnjak X-Ljudi nudi nastavak price o Drakuli koju je crtao Bil Sijenkevic, crtac izuzetnog stila (ciji se tragovi vide i u ovom godisnjaku, jednom od njegovih prvih vecih radova). Drakula jos uvek ima moc nad Olujom. Drakula je oteo i Rejcel van Helsing, potomka porodice koja je dugo vremena progonila Drakulu. Kiti prolazi kroz krizu emocija kada saznaje da joj se roditelji razvode. Drakula je ugrizao Rejcel, praveci vampira od nje. Prica postaje zamrsenija kada se otkriva da je u igri i Lilit, cerka Drakule pod maskom Kiti. Posle duge borbe i jos jedne smrti Drakule, Rejcel moli Logana da je probode kocem kroz scre. Sa svanucem i ona umire. Lilit odlazi u vidu vampirske magle.

~Nesto kao kraj~
Godisnjaci X-Ljudi uglavnom predstavljaju duge price ispod nivoa X-Ljudi sa gostima iz drugih Marvelovih stripova, cesto nisu vredni citanja. Sto se tice obecane serije o Magik, opisacu je u jednoj od sledecih rubrika, tako da se hronoloski poklapa sa stripovima o X-Ljudima. Za nedelju dana citacete o Morlocima i Medelin Prajor, bitnim delovima istorije X-Ljudi, kao i o avanturama Novih Mutanata.

W@XM@N

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-MIKE ZECK
OVO JE ZBILJA informacija koju sam MORAO da znam mnogo ranije... Ali sta da se radi kada sam do nje dosao tek malopre, citajuci najnoviji broj magazina COMIC BOOK ARTIST (www.twomorrows.com) u kojem je izmedju ostalog objavljen i kraci intervju sa meni dragim americkim strip-crtacem Majkom Zekom (Mike Zeck), cuvenom po mnogim stripovima za kompaniju Charlton, potom DC (Batman), Marvel (Kung Fu, Spiderman, Secret Wars, Punisher, Captain America), Image i td. Majk sigurno zasluzuje da bude predstavljen u punom svetlu i sto detaljnije citaocima SVesti nekom drugom prilikom, pogotovo zbog V@xm@n (X-Ljudi) V@nje - jednog od najzescih fanova Panisera - no sada bih se zadrzao na malom kuriozumu - gore pomenutoj informaciji:
- naime, tokom intervjua obavljenog o Svetom Nikoli prosle godine (19. decembar 2000.) za objavljivanje u ovom martovskom broju [za 2001.g.] edicije CRTAC STRIPOVA, njen urednik i dizajner Dzon B. Kuk (Jon B. Cooke) upitao je Majka doslovno: "Koje je poreklo tvog prezimena?" ; Majk Zek je odgovorio: "Srpsko. Moji dedovi su dosli u SAD iz Srbije. Uskoro potom ovde mi se rodio otac. Prezime se pisalo i izgovaralo 'ZEC' na srpskom jeziku. Slovo 'K' dodato je na kraju kasnije, ovde - da bi se amerikanizovalo".
I pored najbolje volje, sem od ranije nam znanog i postovanog Enkija (Enesa) Bilala i evo sada Majka Zeka, ne mogu ovog trenutka da se setim niti jednog drugog poznatog autora stripa u svetu koji je poreklom iz naseg kraja - i[li] bivsih delova danas nepostojece jugoslovenske zajednice, posto mislim da je jos prerano da se 'najnoviji talas' iseljenika u razvijenije stripovske sredine (Igor Kordej, na primer) ubraja u taj kontekst. (Bojan M. Đukić)

-NOMINACIJE ZA EISNEROVU NAGRADU
Best Short Story
"The Fisherman and the Sea Princess," by David Mazzucchelli, in Little Lit (HarperCollins)
"The Gorilla Suit," by Sergio Aragonés, in Streetwise (TwoMorrows)
"Monsieur Jean," by Philippe Dupuy and Charles Berberian, in Drawn & Quarterly, vol. 3 (Drawn & Quarterly)
"A Prayer to the Sun," by Edvin Buikovic and Darko Macan, in Weird War Tales Special (Vertigo/DC)
"Prince Rooster," by art spiegelman, in Little Lit (HarperCollins)
Best Single Issue
Finder #19: "Talisman," by Carla Speed McNeil (Lightspeed Press)
Hey Mister: The Trouble with Jesus, by Pete Sickman-Garner (Top Shelf)
Lucifer #4: "Born with the Dead," by Mike Carey, Warren Pleece, and Dean Ormston (Vertigo/DC)
Paul in the Country, by Michel Rabagliati (Drawn & Quarterly)
Promethea #10: "Sex, Stars, and Serpents," by Alan Moore, J. H. Williams III, and Mick Gray (ABC)
Sock Monkey vol. 3 #2, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best Serialized Story
The Authority #13-16: "The Nativity," by Mark Millar, Frank Quitely, and Trevor Scott (Wildstorm/DC)
Lucifer #5-7: "The House of Windowless Rooms," by Mike Carey, Peter Gross, and Ryan Kelly (Vertigo/DC)
100 Bullets #15-18 : "Hang Up on the Hang Low," by Brian Azzarello and Eduardo Rizzo (Vertigo/DC)
Preacher #59-66 : "Alamo," by Garth Ennis and Steve Dillon (Vertigo/DC)
The Red Star #1-4: "The Battle of Kar Dathra's Gate," by Christian Gossett and Team Red Star (Image)
Best Continuing Series
Age of Bronze, by Eric Shanower (Image)
Berlin, by Jason Lutes (Drawn & Quarterly)
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
Promethea, by Alan Moore, J. H. Williams III, and Mick Gray (ABC)
Top 10, by Alan Moore, Gene Ha, and Zander Cannon (ABC)
Best Limited Series
Blue Monday: The Kids Are Alright, by Chynna Clugston-Major (Oni)
Breakfast After Noon, by Andi Watson (Oni)
Fortune & Glory, by Brian Michael Bendis (Oni)
The Ring of the Nibelung, by P. Craig Russell, with Patrick Mason (Dark Horse Maverick)
Sock Monkey, vol. 3, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best New Series
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
Lucifer, by Mike Carey and others (Vertigo/DC)
Powers, by Brian Michael Bendis and Michael Avon Oeming (Image)
The Red Star, by Christian Gossett and Team Red Star (Image)
Best Title for a Younger Audience
Akiko, by Mark Crilley (Sirius)
Clan Apis trade paperback, by Jay Hosler (Active Synapse)
Little Lit, edited by art spiegelman and Francoise Mouly (HarperCollins)
Louis: Red Letter Day, by Metaphrog (Metaphrog)
Scary Godmother: The Boo Flu, by Jill Thompson (Sirius)
Best Humor Publication
Fortune & Glory, by Brian Michael Bendis (Oni)
Hey Mister: The Trouble with Jesus, by Pete Sickman-Garner (Top Shelf)
Post-Dykes to Watch Out For, by Alison Bechdel (Firebrand Books)
Snake 'n' Bacon Cartoon Cabaret, by Michael Kupperman (HarperCollins)
Sock Monkey, vol. 3, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best Anthology
Drawn & Quarterly, vol. 3, edited by Chris Oliveros (Drawn & Quarterly)
Expo 2000, edited by Tom Devlin and others (The Expo)
Little Lit, edited by art spiegelman and Francoise Mouly (HarperCollins)
Strapazin: Bubbles 'n' Boxes and Beyond, edited by Patrizia Crivelli and others (Swiss Institute of New York/Swiss Federal Office of Culture)
Streetwise, edited by Jon B. Cooke and John Morrow (TwoMorrows)
Best Graphic Album - New
From Cloud 99-Memories, Part I, by Yslaire (Humanoids)
Last Lonely Saturday, by Jordan Crane (Red Ink)
Louis: Red Letter Day, by Metaphrog (Metaphrog)
Pedro and Me, by Judd Winick (Henry Holt)
Safe Area Gorazde, by Joe Sacco
Best Graphic Album - Reprint
Clan Apis, by Jay Hosler (Active Synapse)
The Collected Hutch Owen, vol, 1, by Tom Hart (Top Shelf)
Dear Julia, by Brian Biggs (Top Shelf)
Jimmy Corrigan, by Chris Ware (Pantheon)
Julius Knipl: The Beauty Supply District, by Ben Katchor (Pantheon)
Mirror, Window, by Jessica Abel (Fantagraphics)
Best Archival Collection/Project
"Gasoline Alley," by Frank King, in Drawn & Quarterly, vol. 3 (Drawn & Quarterly)
Lone Wolf and Cub, by Kazuo Koike and Goseki Kojima (Dark Horse)
Plastic Man Archives, vol. 2, by Jack Cole (DC)
Playboy's Little Annie Fanny, by Harvey Kurtzman and Will Elder (Dark Horse)
The Spirit Archives, vols. 1 and 2, by Will Eisner (DC)
Best U.S. Edition of Foreign Material
Akira, Book One, by Katsuhiro Otomo (Dark Horse)
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
The Extended Dream of Mr. D, by Max (Drawn & Quarterly)
From Cloud 99-Memories, Part I, by Yslaire (Humanoids)
Lone Wolf and Cub, by Kazuo Koike and Goseki Kojima (Dark Horse)
The Nimrod, by Lewis Trondheim (Fantagraphics)
Best Writer
Brian Michael Bendis, Powers (Image), Fortune and Glory (Oni), Ultimate Spider-Man (Marvel)
Mike Carey, Lucifer (Vertigo/DC)
Garth Ennis, Preacher (Vertigo/DC)
Mark Millar, The Authority (Wildstorm/DC), Ultimate X-Men (Marvel)
Alan Moore, The League of Extraordinary Gentlemen, Promethea, Tom Strong, Top Ten, Tomorrow Stories (ABC)
Best Writer/Artist
Kaiji Kawaguchi, Eagle (Viz)
Jason Lutes, Berlin (Drawn & Quarterly)
Joe Sacco, Safe Area: Gorazde (Fantagraphics)
Eric Shanower, Age of Bronze (Image)
Yslaire, From Cloud 99-Memories, Part I (Humanoids)
Best Writer/Artist - Humor
Alison Bechdel, Post-Dykes to Watch Out For (Firebrand)
Ben Katchor, Julius Knipl: The Beauty Supply District (Pantheon)
Michael Kupperman, Snake 'n' Bacon Cartoon Cabaret (HarperCollins)
Tony Millionaire, Maakies (Fantagraphics), Sock Monkey (Dark Horse Maverick)
Pete Sickman-Garner, Hey, Mister (Top Shelf)
Judd Winick, The Adventures of Barry Ween, Boy Genius, 2.0 (Oni)
Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team
Michael Avon Oeming, Powers (Image)
Frank Quitely/Trevor Scott, The Authority (Wildstorm/DC)
Eduardo Risso, 100 Bullets (Vertigo/DC)
P. Craig Russell, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
J. H. Williams III/Mick Gray, Promethea (ABC)
Best Painter/Multimedia Artist (interior art)
Christian Gossett and Team Red Star, The Red Star (Image)
David Mack, Kabuki #9 (Image)
George Pratt, Batman: Harvest Breed (DC)
Jill Thompson, Scary Godmother (Sirius)
Charles Vess, Rose #1 (Cartoon Books)
Yslaire, From Cloud 99-Memories, Part I (Humanoids)
Best Coloring
Jeromy Cox, Promethea (ABC)
Lovern Kindzierski, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
Patricia Mulvihill, 100 Bullets (Vertigo/DC), Nightwing (DC)
Lynn Varley, Sin City: Hell and Back (Dark Horse Maverick)
Chris Ware, Acme Novelty Library #14 (Fantagraphics)
Best Lettering
Todd Klein, Promethea, Tom Strong, Tomorrow Stories, Top 10 (ABC); The Invisibles, The Dreaming (Vertigo/DC); Castle Waiting (Cartoon Books)
Galen Showman, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
Dave Sim, Cerebus (Aardvark-Vanaheim)
Chris Ware, Acme Novelty Library (Fantagraphics)
Best Cover Artist
Brian Bolland, Batman: Gotham Knights, The Flash (DC); The Invisibles (Vertigo/DC)
Duncan Fegredo, Lucifer (Vertigo/DC)
Phil Hale, Swamp Thing, Vertigo Secret Files, Flinch #11 (Vertigo/DC)
Dave Johnson, Detective Comics (DC), 100 Bullets (Vertigo/DC)
Chris Ware, Acme Novelty Library (Fantagraphics), Jimmy Corrigan (Pantheon), Drawn & Quarterly vol. 3 (Drawn & Quarterly)
Talent Deserving of Wider Recognition
J. Bone (artist, Allison Dare; Solar Stella)
Mike Brennan (Electric Girl)
Catherine Doherty (Can of Worms)
Scott Mills (Big Clay Pot)
Alex Robinson (Box Office Poison)
Mark Smylie (Artesia)
Best Comics-Related Book
Comic Book Artist Collection, vol. 1, edited by Jon B. Cooke (TwoMorrows)
Comic Book Culture: An Illustrated History, by Ron Goulart (Collectors Press)
50 Years of Happiness: A Tribute to Charles M. Schulz, by Derrick Bang, with Victor Lee (Peanuts Collectors Club)
Tales of Terror!/The EC Comics Companion, by Fred von Bernewitz and Grant Geissman (Fantagraphics/Gemstone)
Wonder Woman: The Complete History, by Les Daniels (Chronicle Books)
Best Publication Design
Drawn & Quarterly, vol. 3, designed by Chris Oliveros (Drawn & Quarterly)
Jimmy Corrigan, designed by Chris Ware (Pantheon)
The Last Lonely Saturday, designed by Jordan Crane (Red Ink)
Little Lit, designed by Chip Kidd and art spiegelman (HarperCollins)
Wonder Woman: The Complete History, designed by Chip Kidd (Chronicle Books)

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

From: Somi the ROCK <somi@rocketmail.com>
Subject:

Postovani Gdine Milenkovic

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

Americki mesecnik The Atlantic je objavio esej o stanju na savremenoj strip sceni u Americi. (Sasa Rakezic)
http://www.theatlantic.com/unbound/crosscurrents/cc2001-03-29.htm

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 14. do 20. aprila

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad