prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PLACEBO #1 - Strip Vesti
2. PITANJA I ODGOVORI: IRENA JUKIĆ - Toni Šarić
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -Boa-Mori 11
   -Stripoteka 957
   -Konan 11
   
4. STRIP KAO POLITIČKO ORUŽJE - Aleksandar Manić
5. PARISKI SPLEEN (4) - Franc
6. POVRATAK MASKIRANOG LOPOVA - Ilija Bakić
7. INSPIRACIJA - Srđan Aćimović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 14. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (64) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (74) - Darko Macan
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -SAMO ZAMISLI BETMENA
    -JOŠ JEDAN FILM...
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

PLACEBO #1

Vladimir Kuzmanov

Prvog juna izašao je drugi broj "Placeba"! Koncepcija ovog strip-magazina ostaje ista - reč je o radovima domaćih autora i tekstovima o relevantnim ostvarenjima svetske produkcije, koji su preuzeti iz časopisa "Wizard", "Premiere" i "Advance Comics".

Ukoliko ste voleli Moebiusovu "Garažu" ili "Panasonika" Zorana Janjetova, imamo osećaj da ćete se zaljubiti u strip "Mantra" Aleksandra Babića. Ono što počinje kao fantastična alegorija o jednom strip-crtaču prerasta u fantazmagorično ludilo dok naš junak sreće koborge, Sotonu,, Džonija Vokera... Dejan Uzelac (čitaocima "Stripera" ga ne treba predstavljati, ostali marš napolje i kupite "Striper") nastavlja priču o Urošu i prepariranom Muhamedu Aliju. Mirko Čolak (koji je upravo postao tata - ČESTITAMO!!!) bio je lirski raspoložen u svojoj priči "Moja Izabela".

Od tekstualnih priloga tu su: prikaz domaće scene (da, i tako nešto postoji!), pismo iz Argentine (ekskluzivno za "Placebo", Havijer Nunjez iz Buenos Ajresa piše o ljudima koji su streljani zbog angažovanih stripova!), priča o samizdatom "Cerebus" ( da li ste maštali da ni od čega napravite nešto i postanete slavni? Proverite kako!), intervju sa holandskim crtačem, dizajnerom i ilustratorom Joost Swarteom o prirodi stripa kao medija, i konačno, mišljenja najboljih američkih scenarista o tome zašto strip na filmu ne funkcioniše.

Izdavač ("Grafikam" iz Zrenjanina) je promenio distributera - beogradski "Data Press" bi trebalo da se postara da se "Placebo" nađe na svim važnijim kioscima u većim gradovima.

"Placebo" broj 3 izlazi u septembru. Redakcija je otvorena za saradnju!


P.S. U subotu (16.06.2001) u Klubu obožavalaca stripa u Novom Sadu održaće se promocija novog broja. Dođite, i mali i veliki!!!

* * *

Utorak, 19. 06. 2001.godine
u 17:00 časova

promocija novog broja strip-magazina
PLACEBO

Klub obožavalaca stripa
Kralja Aleksandra 10, u dvorištu, I sprat
(u centru grada, preko puta hotela Vojvodina)
Tel.: 021/624-723
Talični Tom čuva ulaz u zgradu!!!

sadržaj

2.

PITANJA I ODGOVORI: IRENA JUKIĆ

Toni Šarić

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

- BOA-MORI 11
Sa zadovoljstvom možemo svim pravim ljubiteljima stripa da predstavimo naše najnovije izdanje albumskog formata. Reč je, naravno, o albumu Asunta prvom iz ciklusa Boa-Mori, to jest 11. po redu iz serijala o Tornjevima Boa-Morija. Nakon prvih deset albuma Tornjeva Boa-Morija koji čine jedan zatvoren ciklus, velikan svetskog stripa Herman Hupen je odlučio da radi novi ciklus koji će predstavljati predistoriju dešavanja iz "Tornjeva Boa-Morija".
Marketprint se potrudio da vam na vreme predstavi novi ciklus i to u najkvalitetnijem obliku, u formi tvrdo koričenog strip albuma na najfinijoj hartiji u koloru. Već za septembar možemo najaviti i sledeći 12. album pod nazivom "Rodrigo" koji ćemo našim čitaocima predstaviti u isto vreme kada strip bude objavljen i u inostranstvu. Znači, biče to praktično svetska premijera.
Cene albuma su izuzetno povoljne, članovi kluba kao što svi već znaju, imaju povlašćene cene dok će oni koji iz nekog razloga žele kupiti album baš u knjižari morati malo da se pomuče tražeći najpovoljniju cenu. Kao što je već svima do sada poznato pojedine knjižare same formiraju cene, pravdajući to novim porezima, mimo našeg uticaja.
Mi vam zato dajemo spisak svih knjižara gde plasiramo naša izdanja kako bi lakše došli do svog primerka, ako niste član kluba, naravno.

- STRIPOTEKA 957
U junskom broju Stripoteke smo čitaocima predstavili petnaestu epizodu serijala Aster Blistok pod naslovom "Vreme proroka" (tekst: Godard, crtež: Ribera). Zatim sledi Torpedo 1936 u storiji pod naslovom "Prijateljska pomoć" (tekst: E. S. Abuli, crtež: J. Bernet). Nakon Torpeda sledi Hogar strašni (Dik Browne) koji zatvara broj, što se stripa tiče. Vena primerka je 60 dinara.



- KONAN 11
U junskom, jedanaestom po redu, broju Konana smo predstavili dve storije ovog popularnog serijala. "Crne suze" je naslov priče koju je po scenariju Roy Thomasa nacrtao Ernie Chan. Druga epizoda nosi naslov "Kći božanskog kralja" i prvo je poglavlje duže priče.
Cena primerka je nešto niža, zbog manjeg obima broja, i iznosi 55 dinara.

sadržaj

4.

STRIP KAO POLITIČKO ORUŽJE

Aleksandar Manić

"Za gospodina Dingdinga! Ama, kako su saznali da sam vec stigao?!"

Ova recenica sa pocetka albuma "Plavi Lotos" moze da posluzi kao uvod u legalni dolazak Erzzeovog novinara avanturiste Tentena (Dingdinga) u Kinu. Dvadeset i dva albuma prevedena su na kineski i pustena u prodaju maja meseca posle ceremonije kojoj je prisustvovao belgijski ministar inostranih poslova i kineski ministar kulture.

Tenten se do sada prodavao na piratskom trzistu, u crno beloj varijanti i smanjenog formata, dok se belgijski izdavac Kasterman potrudio da zvanicna verija nalikuje luksuznim zapadnoevropskim izdanjima. Kineske vlasti su na ovaj dogadjaj stavile jasan politicki akcenat, pre svega zahtevajuci da se ne objavi prva epizoda "Tenten u zemlji Sovjeta" koju smatraju previse antikomunistickom. Potom su trazili da se promeni naslov epizode "Tenten na Tibetu" u "Tenten na kineskom Tibetu", a zatim su se dugo zadrzali hvaleci epizodu "Plavi Lotus". Naime, u toj epizodi Tenten se pronasao u Ssangaju za vreme kinesko-japanskog sukoba i borio se na strani Kineza protiv japanskih okupatora.

Kineski politicari iskoristili su izlazak serijala da se jos jednom osvrnu na osvajacke tendencije njihovih suseda i suparnika, a posebno na njihove revizionisticke tendencije. "Masakr u Nankinu 1937. godine u kome su Japanci ubili preko dve stotine hiljada Kineza nedavno je predstavljen u Japanu kao obicna ratna operacija sa zrtvama - ogorceno kaze Ccin, student politickih nauka u Pekingu - a, jos uvek se krije broj zrtava umrlih prilikom japanskih medicinskih opita na zarobljenim Kinezima."

Istovremeno u Japanu su objavljeni albumi Jossinora Kobajassija, zvezde medju obozavateljima manga stripova. U sest albuma nazvanih "Manifest nove gordosti", on je preduzeo rehabilitaciju carske vojske, slaveci njihovu hrabrost i cast tokom II svetskog rata. U jednom od albuma on objasnjava da su zarobljene Kineskinje koje su japanskim vojnicima sluzile za razondu, u stvari i onako bile prostitutke, dok za bacanje atomske bombe na Hirossimu i Nagasaki, on neposredno optuzuje jevreje.

"Samo zato sto smo izgubili rat, mi moramo neprekidno da se izvinjavamo i da se osecamo krivim - kaze Kobajassi, nosilac diploma sa univerziteta Todai, najznacajnijeg u zemlji - naprotiv, mi treba da smo ponosni na nase dedove i da sledimo njihov primer, pre svega u borbi protiv zapadnih rasista."

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (4)

Franc

O nuznoj potrebi za predahom

Ponovno stampanje Wolfmanovog i Pérezovog serijala " Crisis on Infinite Earths " spada medju najznacajnije izdavacke poduhvate DC comicsa u 2000-toj godini. Ova petnaestogodisnjica jednog, svojevremeno, izuzetno zapazenog i citanog naslova, pruza i mogucnost retrospektivnog citanja kako samog dela, u svetlu savremenih likovnih i scenarijskih prosedea, tako i mogucnost estetskog vrednovanja same price.

Zadrzimo se, u ovom kratkom tekstu, na poslednjoj interpretativnoj mogucnosti.

Najpre valja istaci neprikosnoven kvalitet Pérezovog rada. Barokna razudjenost Pérezovog crteza, bogatstvo grafizma, gustina likovnih izvedbi i kolaznih celina stvaranih u cilju predocavanja sto dinamicnije vizuelne naracije, i danas stoji kao jedan od znacajnih datuma strip kulture. Odlicna dokumentovanost crtaca, dobro poznavanja predocenih likova (citavih galerija likova sveta DC comicsa), poznavanje njihovih psihologija, karakterisicnih crta, ubedljivo izrazavanje njihovih unutarnjih svetova, sve to izvedeno na jedan, uglavnom, neusiljen nacin, uskladjeno sa potrebama naracije ; dinamican, iako gust i kompleksan prelom table ; grafizam koji, pored prenaglasene teatralnosti i patetike (o njoj ce jos biti reci, povodom Wolfmanovog scenarija), liniju naracije vodi vrlo jasno i raskosno. Pérez se pokazao kao potpuni majstor svog zanata : upotrebio je citavu paletu grafickih oblika, od dekorativnih i retoricnih, sve do produktivnih upotreba tabla i njima svojstvenih stripova, viseslojnih obrada vinjeta, kaiseva i vestih prosedea stvaranja unakrsnih citanja jednog istog panela. Otkrivajuci njegov crtez i stil, ujedno otkrivamo i klasicna estetska merila americkog stripa osamdesetih, sto, gledano iz perspektivne nekih od danasnjih grafickih ponuda DC ili Marvela, dodje kao istinsko osvezenje.

Medjutim, pored sve lepote Pérezovog rada, njegove zanatske spreme i neretke raskosi crteza, sam Wolfmanov scenarij deluje neubedljivo i, nazalost, iz danasnje perspektive, u celini posmatrano, kao znatno promasen. Sama zamisao stvaranja jedne velike, silne, epski razudjene price o dekonstrukciji DC svetova smela je i veoma privlacna. Citanje finalnog proizvoda ostavlja nas, nazalost, sa utiskom neobjasnjive nedovrsenosti, nezaokruzenosti dela i, sto je gore - jasno izrazenog nezadovoljstva. Rec, karakteristicna rec za americku comics produkciju, koja smesta dodje na um ; rec " otaljavanje ", i ovde uzima svoj danak. Kada spominjem neizgradjenost, mislim, naime, na to da Wolfman, u nedostatku ubedljivijih psiholoskih ili narativnih elemenata (mozda i samog vremena), te mogucnosti stvaranja istinskih argumentacija za postupke likova i njihovih reakcija na opstu posast koja razara svetove DC multiverzuma, neretko pribegava upotrebi pathosa ; Wolfman se (pored uspelih, dramaticnih, dirljivih prica o pogibijama Flesa i Superdevojke), nazalost, prekomerno oslanjao na prostu patetiku i klisetirano izrazavanje ocaja i straha. To je i najslabija, najporoznija strana dela. Vec sada, nakon petnaest godina, ona tesko izdrzava probu vremena ; ova, new wave panika, naprosto bode oci citaoca (da ne govorim o zavrsnici negativnog lika, o jednom sumnjivom dvoboju sa starim Supermenom, sasvim neubedljive, osrednje i blede pripovedne fakture). Da li je ovde rec o traljavoj upotrebi vremenskih, narativnih tokova, o pomanjkanju nadahnutosti, iscrpenosti ideja, o nepoverenju u citaocevu moc uzivljavanja, tek, stice se utisak jedne usiljene dramatizacije pripovednog toka koja je, u celini, znatno narusila celinu epa. I tako, prvobitni utisak o velicanstvenosti gradje, koji se stice pri otkrivanju dela, osipa se sto se dublje u njega prodire.

Od svega, na koncu, ostane samo misao kako i najlepse konstrukcije, i najvaljanije likovne naracije, u sudaru sa vremenskim rokovima i mesecnim terminima, koji ne dopustaju odmor, nuzni predah, neophodni pogled unazad, ne mogu dovesti do drugacijeg, i ovakvog - rezultata. Editorijalna politika velikih kuca, koja neprestano zagovara upotrebu oprobanih diskursa, proverenih narativnih formula, nikad nije bila u mogucnosti da autorskoj osobenosti pruzi veci prostor. Od toga se, stavise, strahovalo. Otuda su najbolje epizode, da uzmemo za primer Buscemaovog Konana ili Srebrnog Serfera, recimo (posto se majstor Buscema ovih dana dosta pominjao), cesto bile plod njegovog licnog angazmana - koji je, u prvi mah, nailazio na Leejevo, editorijalno, protivljenje - pre nego plod smisljenog timskog rada.

Psiholoske, narativne, strukturalne omaske intenziteta Wolfmanovog scenarija zato je nemoguce naci u delima jednih Hergéa ili Jacobsa. Ovi su, nasuprot americkih kolega, svoja dela stvarali godinama, u osami, pod sasvim drugacijom izdavackom prisilom, u predanom prosirivanju i usloznjavanju vlastitog opusa i uz nuzne, visestruke prepravke, ne u krnjem, superherojskom roku od dvadeset tabla za dvadeset dana !

Otuda Buscemaova sumnja u strip kao umetnost u punom smislu te reci ; otuda sumnja u vrednost proizvoda takvog medija. Ovakva sumnja, jasno, u evropskim okvirima, nije nuzno i valjana. Jer delo, u nastajanju, mora i da dise. Otuda potreba za besprestanim preispitivanjem same gradje. Otuda je ovde i bilo reci, izmedju ostalog, i o nuznoj potrebi za predahom.

sadržaj

6.

POVRATAK MASKIRANOG LOPOVA

Ilija Bakić

STRIP

POVRATAK MASKIRANOG LOPOVA

DIJABOLIK, Maverick; Kraljevo 2001.

Strip se, izgleda, vraća na kioske. Dva nova izdavanja kraljevačkog Mavericka, "Strip planeta 2001" i "Dijabolik", potvrđuju ovu tvrdnju. Maverick je prvi izdavač koji je posle hiperinflacije 1993. pokušao da na ulice vrati strip. Mada poduhvat nije uspeo Maverick je nastavio sa pokušajima (čak i sa kolornim strip albumima), nestao s tržišta i - ponovo se vraća. "Strip planeta 2001" u prva dva broja donosi Gašine vratolomije i Bluberija u epizodi "Čovek sa srebrnom zvezdom" (za trojku je predviđen Talični Tom), dakle reč je o proverenim junacima, nažalost štampanim na nekvalitetnom novinskom papiru i to više sivom nego crnom bojom, što umanjuje uživanje u stripu.

Savladao i socijalističku cenzuru

Ove tehničke primedbe ne mogu se uputiti drugom izdanju, "Dijaboliku", "priči u slikama" sa plastificiranim kartonskim koricama i kvalitetnim belim papirom. Stariji stripofili odmah će se setiti dijabolikove pojave krajem šezdesetih, u sveskama istog formata kao i danas, u okviru izdanja "Plavog vjesnika" (uz Dijabolika tada su objavljivane avanture Uranele, Čelične pandže, Pauka, narednika Ajrosanda i njegovih komandosa, svakojakih špijuna itd). Ono što je Dijabolika izdvajalo od strip junaka bilo je što je kriminalac a ne beskompromisni branilac pravde (po ovoj osobini bio mu je blizak Pauk); stoga je zaista čudno kako je uspeo da pobedi tadašnju socijalističku cenzuru. Ovog inteligentnog lopova spremnog da po svaku cenu dođe do plena stvorile su 1962. u Italiji sestre Lučana i Anđela Đusani i strip je vrlo brzo postao popularan. Očito je subverzivna ideja o superiornom negativcu odgovarala duhu prevratničkih - hipi generacija.

Dijabolik mračnog pogleda umnogome je antiteza Džemsu Bondu, barem po korišćenju svakojakih čudesa tehnike u svrhu boljeg poslovanja. Njegove specijalnosti su dobijanje informacija putem droge i specijalne maske pomoću kojih zauzima mesta postojećih ljudi. Po potrebi oblači i crni kostim sa prorezima za oči i odlazi u noćne posete. Uz dragu Evu Kant, sa kojom je u vezi preko radijo odašiljača u ručnom satu, on hara Francuskom i Švajcarskom a odlazi na "radne izlete" i u ostatak Evrope i sveta, da bi se u pauzama vozio brzim Jaguarom E ili baškario na ekskluzivnim plažama. Glavni protivnik lopova misteriozne prošlosti je inspektor Ginko, nepotkupljiv i nepokolebljiv. Njih dvojica se uvažavaju, često jedan drugom spasavaju život ali ostaju svako na svojoj strani zakona.

Borba sa vremenom

Do danas se pojavilo više od 600 epizoda "Dijabolika", štampanih u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi i naravni Italiji; uz njih idu i prateći rekviziti: posteri, kalendari, sličice a ovaj antiheroj je našao svoje mesto i u crtanim odnosno igranim filmovima. Očigledno da crni ljubitelj dijamanata još uvek ima prođu (mada je ideja o lošem momku kao junaku stripa do besvesti istrošena, posebno u Marvel produkcijama). Dokaz za to je i epizoda "Borba sa vremenom" koju donosi Maverick a koja je jedna od novijih (junaci pričaju mobilnim telefonima, pucaju iz "uzija" i nose konjske repove). Ovog puta Ginkova verenica Altea de Valenberg biva oteta od bande koju predvodi Melani Bakster jer želi da se tako osveti inspektoru koji joj je ubio momka. Sve ovo se, međutim, ne uklapa u Dijabolikov plan da drogira Alteu i sazna gde se nalazi nakit u dvorcu Broderik. Policajac i lopov kreću u potragu za otmičarima, bivaju uhvaćeni i prinuđeni na saradnju da bi spasili sebe i svoje lepše polovine...

Primedbe na crtež i razvoj priče (koje postoje) svakako ne umanjuju zadovoljstvo susretom sa starim znancem odnosno želju da se pročita još neka njegova avantura (a Maverick najavljuje da će se one pojavljivati svakih 15 dana, što ostaje da vidimo).

sadržaj

7.

INSPIRACIJA

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Recimo da gledamo neki film, i pred sam kraj ugasimo tv i pokušamo da zamislimo kako bismo mi završili film, a zatim promenimo i početak da bismo dobili sasvim novu priču. Da li je za očekivati da će nova priča biti bolja od prvobitnog filma? Hemingvej je, istina, rekao: "Dobra knjiga nije ona koja se guta u jednom dahu, već ona koju svaki čas ostavljamo u stranu da bismo sanjarili". Ali, da li će sanjarenje dati dobru priču?

Ne, ali će zato učiniti nešto drugo: razigraće nam maštu. Kao što pre crtanja imamo običaj da pola sata radimo neke sitne skice, kako bismo oslobodili ruku i pripremili je za ozbiljan crtež, tako ni mašta neće da se pokrene iz mesta, bez zagrevanja. Naročito kada pisac ili scenarista ima dat vremenski rok, ili kad se okušava u nekom žanru po prvi put, stupa na scenu (ali ovaj put zaista, a ne samo kao izgovor) autorska blokada. Gore pomenuti Hemingvej se od toga čuvao tako što nikad nije zapisivao sve što je trebalo da se zapiše - uvek je neku ideju ostavljao u glavi kako se sutradan ne bi susreo oči u oči sa praznim papirom na kome nema šta da napiše.

Ima još mnogo načina da se oživi mašta, a jedan od najzanimljivijih zove se 'brainstorming', a naučio sam ga u jednoj sekciji pre nekoliko godina. Potrebna je grupa scenarista sa autorskom blokadom i jedna školska tabla. Prvi scenarista sa blokadom kaže bilo koju reč i ona se zapiše na tabli. Scenarista do njega kaže reč na koju ga asocira ova prva, pa se i ona zapiše na tabli. Zatim treći scenarista kaže reč na koju ga asocira ova druga, i tako u krug. Posle jedno dvadesetak krugova, na tabli se nalazi gomila pojmova koji su napisani bez reda, jer je na tabli ponestalo mesta, pa su reči zapisivane po ćoškovima i ubacivane gde god je ostao prazan prostor. Hrpa razbacanih reči ima lekovito dejstvo na autorsku blokadu, nećete imati problema da od tih reči sastavite osnovu sižea buduće priče.

Ako ovo ne pomaže, onda treba preći na sledećI sistem: Svako od autora sa blokadom uzima po papir i olovku i zapisuje jednu rečenicu, ma koliko besmislenu. Zatim dodaje papir autoru koji sedi levo od njega. Od autora koji sedi desno, dobija drugi papir, i na njemu drugu rečenicu. Čita je, i ispod dopisuje rečenicu koja se nadovezuje na nju. Zatim i ovaj papir dodaje levo, a s desna dobija novi. Pošto papiri obiđu nekoliko krugova, na svakom od njih se nalazi priča. Jedna od njih je tvoj budućI scenario.

Dosadni školski časovi, vožnja autobusom, čekanje u nekom redu, ponekad mogu biti potsticaj za našu maštu. Oko tada zapaža sve detalje, a kreativni mozak ih sklapa u priče. Zatim, snovi. Kada Aleksandar Zograf počne strip sa: "Noćas sam sanjao čudan san", bolje mu verujte. Istina, crtanje stripova po snovima bilo bi gruba kopija Zografovog koncepta, ali mi to ne i moramo raditi. Naime, u snovima, naša mašta se razmaše i proizvodi sižee i motive kakve čovek u budnom stanju jednostavno ne bi mogao da izmisli. Upravo takvi motivi mogu da učine vašu priču jedinstvenom, mada mogu da budu i nerazumljivi za širu publiku. Pitanje je samo da li ćeš imati petlju da neku ludost koju si odsanjao ubaciš u strip. Setite se samo stripa "Bubbleboy", Stankovskog, objavljenog u nekom broju "Trona". Ovlaš definisana antiutopija, ubijanje muzikom, beba koja se rađa sa pištoljem u ruci, glavni junak loptaste fizionomije - snoviđajne su slike koje ćemo, svidelo nam se ili ne, zapamtiti i izdvojiti iz drugih pročitanih stripova.

A onda, postoje i mnogi drugi načini za razrađivanje inspiracije. Na primer, napijte se ili naduvajte, pa uzmite papir i olovku. Samo, nemojte se onda iznervirati ako u StripVestima pročitate moju krajnje negativnu kritiku vašeg stripa.

* * *

Zahvalnica: Hvala Aleksandru Sepiju za Brainstorming.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 14.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

BLEFERSKI VODIC ZA SCENARISTE

Na pitanje "I da li ste zaista tako neverovatno nacitani, ili imate obicaj da izmisljate stvari?" Nil Gejman u jednom svom intervjuu kaze:

" Postoje oblasti u kojima znate o cemu kenjate (slobodan prevod!), kao i oblasti u kojima se samo pravite da to znate. Umetnost pisanja je kao umetnost ubedjivanja svog ucitelja da ste napisali domaci zadatak ili naucili lekciju kad to niste uradili. To je umetnost ubedljivog laganja, i neverovatno je koliko mnogo mozete naucite iz sitnih stvari. Naravno, postoje velike kolicine stvari koje covek jednostavno zna. Kad ste pisac, nastojite da svasta trpate u glavu. Uskladistite tamo svu silu cudnih i velicanstvenih anegdota i izvucete ih odatle kad vam zatrebaju. Mnogo toga o mitologiji, nekih 95%, znam prilicno dobro, i interesuju me...Takodje mislim da ako pisete strip o magiji, sve sto zvuci dobro jeste dobro, ili bi barem tako moglo biti. U stvari, smatram da je sve u svemu bolje ubedljivo izmisliti nego ici unaokolo i istrazivati, zato sto je uvek stvarna magija kad do nje dodjete putem istrazivanja veoma neubedljiva."

Dakle, ako moderni guru scenarija(dobro, mozda ne bas moderni, posto se manje-vise povukao iz sveta stripa) Nil Gejman, autor scenarija za stripove BLACK ORCHID, BOOKS OF MAGIC, DEATH, VIOLENT CASES, STARDAST, VIOLENT CASES, MR PUNCH i naravno u istoriji stripa sada vec nezaobilaznog SANDMAN-a, kaze da je dozvoljeno, nekada cak i pozeljno blefirati u stripu, ko sam ja da to dovedem u pitanje? Tim pre sto i sam u velikoj meri delim njegovo misljenje. Ponekad covek (ili bar njemu slicno stvorenje poput scenariste) nema zaista drugog izbora do da nadogradi stvarnost na njemu potreban nacin. Odobravam ovu vrstu kreativne drskosti (i sam je tu i tamo, na kasicicu, primenjujem), ali uz veoma vaznu napomenu: Blefirati treba umeti! Treba znalacki isplesti svoj blef, dobrano ga izatkati, poput mreze isplesti oko citaoca tako da ovaj i ne primeti da je ustvari prevaren (malo krupna rec, jer strip kao i svaka druga forma umetnosti nema za svoj cilj da drzi ogledalo stvarnosti, te da bude njena verna reprodukcija, ali posluzice svrsi), a to je samo po sebi umetnost. Dobar scenarista je (osim dobrog politicara, tojest!) najveci lazov na planeti, i svi to znamo, ali mu verujemo. Zasto? Zato sto ume da laze.

Istorija umetnosti pamti neke velicanstvene blefove, a najnoviji stvarno veliki bila je Tarantinova eskapada sa PULP FICTION-om. Pricam, naravno, o cuvenom monologu placenog ubice Dzulsa Jezikilj 25,17 koga ovaj ubedjeno izdiktira svakom svom klijentu pre nego ga napuni rupama, a oko koga se vrti katarzican moment filma. Ukoliko je neko uzeo za shodno da u Bibliji pronadje te sudbonosne reci proroka Jezikilja (poput, recimo, mene), shvatio bih da ih tamo nema (barem ne u tom obliku)! Kventin Tarantino je izmislio deo iz Biblije da bi svom liku dao kul repliku, a sebi mogucnosti da izgradi rasplet filma po svom nahodjenju; kad mu vec Biblija nije pruzala autentican materijal za manipulaciju, uzeo je i sam ga izmislio. I niko nije ni posumnjao.

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (64)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

INTERMECO

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (74)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

BEEE!

Kaže mi jedan mali izdavač da mu je teško češće izdavati časopis kad nema podršku "ljudi koje to zanima".
- Kako nemaš? - pitam ja. - Pa tko te kupuje?
- Ma, mislio sam na autore - kaže on.
- Kako nemaš, pa koga objavljuješ? - htio sam ga upitati, ali nisam. Zato što znam kako razmišlja: krenuo je iz entuzijazma, nabavio novac, uložio rad, objavio časopis i nitko mu ne čestita. Autori, koji su afirmirani koliko se to kod nas može biti, nisu potrčali i ponudili stripove već čekaju da nazove, te i onda razgovaraju prvenstveno o novcu. A mali se izdavač i od njih nadao dobroj volji.

Jedan drugi mali izdavač nedavno je preuzeo izdavanje drugog jednog časopisa (nije strip, ali iz sličnoga je geta) i odmah je uredniku obznanio da nema namjeru plaćati domaće autore. Od prethodnog je nakladnika, naime, čuo - a u istinitost toga ne sumnjam - da domaći autori rade za primjerak.

Razlika između prvog i drugog malog izdavača je što se drugi odmah postavio drsko, kao pravi veliki izdavač. Veliki, je li, izdavači pokreću časopise znajući da je najmanji problem naći ljude koji će ih puniti, makar da bi vidjeli svoje ime u tisku. Da je prvi mali izdavač svoj časopis izdavao ustrajno, našlo bi se već autora, pa i afirmiranih, koji bi mu ponudili ponešto, možda i ni za što, samo da se objavi, da ne stoji po ladicama. Da se prvi mali izdavač postavio kao da nas ne treba, svi bismo, guske, trčali za njim i molili ga da nas objavi.

Ali on je imao previše dobre volje.

Ima nešto u stripu što privlači ljude nespremne za život. Pojednostavljeni svjetonazor, obećanje sretnog svršetka ili što drugo, ali za strip se zakvače preplašeni, nesigurni, oni u potrazi za izgubljenim djetinjstvom, utopijom ili društvom srodnih umjetničkih duša. Drugim rječima, mi bezopasni, djeca, ovce. Našli smo se zatočeni u lošem braku iz kojeg se bojimo izaći jer mislimo da bi nam izvan njega bilo još gore. Dokle god je tako, dok se ne drznemo htjeti i uvjetovati, strip ni ne može postati išta više od bezopasne zabave za nedorasle.

Ma koliko mi blejali drukčije.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-SAMO ZAMISLI BETMENA
"Just Image Batman" je naziv strip sveske koja izlazi 4. jula u Americi. Reč je o specifičnoj strip akciji gde Marvelovi autori, na svoj način, rade sveske sa DC-jevim likovima. Svesku "Just Image Batman" crta Džo Kjubert (Joe Kubert) po scenariju Sten Lija (Stan Lee). Naravno, za nas je najzanimljivija činjenica da je Džo Kjubert insistirao da kolorisanje njegove sveske bude ručno i da to uradi naš autor Sibin Slavković, koji već duže vreme redovno sarađuje sa njim.
Znači, 4. jula na kioscima širom severnoameričkog kontinenta "Just Image Batman".


-JOŠ JEDAN FILM...
Jedna od najsvežijih informacija je i ta da će strip "Blejk i Mortimer" doživeti svoju filmsku adaptaciju. La Marque Jaune će snimiti igrani film čiji će producenti biti Charles Gassot i James Huth. Više informacija možete naći na web stranici francuskog strip-magazina BoDoi - www.bodoi.com.

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Povodom izložbe Enki Bilala u Beogradu,

Francuski kulturni centar i REX raspisuju

KONKURS

za likovni rad/plakat na temu

MUŠKARAC, ŽENA, GRAD
- slobodna tehnika
- format: 30x40 cm
- bez teksta

Radove slati do 18. JUNA 2001. godine na adresu:
REX (za likovni konkurs)
Jevrejska 16, Beograd

žiri: Enki Bilal

nagrade:
I nagrada – 7 dana u Francuskoj
II i III nagrada – strip-albumi Enki Bilala

Izložbu odabranih radova sa konkursa u REX-u početkom jula
otvoriće sam g. Bilal.

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

The new Previews catalogue is online in at
www.comicbookresources.com/resources/previews/text/2001_may.txt

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 15. do 22. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad