prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. OVDJE OTVORITI - Irena Jukić Pranjić
2. STRIP PRESSING - zmcomics
3. TENTEN, KRALJ FRANCUSKOG STRIPA - Aleksandar Manić
4. U ŽANR, PUNIM PLUĆIMA - Rajko Radovanović
5. INSTANT STRIP - Dušan Gačić
6. ROK IKONOGRAFIJA - Ilija Bakić
7. ON-LINE (3.) - Srđan Aćimović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 23. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (73) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (83) - Darko Macan
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -SPIRIT SE SPREMA...
    -KAO JEDNA PORODICA
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

OVDJE OTVORITI

Irena Jukić Pranjić

BUKA vas poziva na happening

OVDJE OTVORITI
promocija časopisa AKT
otvorenje izložbe stripa
grupa DIVLJE OKO

Franjo Anžlovar, Ivana Armanini
Magda Dulčić, Dušan Gačić, Irena Jukić Pranjić
Helena Klakočar Vukšić, Miroslav Nemeth
Zvonko Todorovski

jazz koncert
MATIJA DEDIĆ TRIO

čitanje proze i poezije
Slađan Lipovec, Branislav Oblučar,
Đermano Senjanović, Neven Ušumović + gosti

perfomance
Teatar za reguliranje tjelesne težine
Vladimir Končar, Sanja Pavičić
Anica Tomić

multimedija
NAN
nuclear age nomadz

Srijeda, 29. 8. 2001. u 19:00h
Gradski muzej, Trg Eugena Kvaternika I,
43 000 Bjelovar

* * *

Pozivam vas da dodjete. bit ce super. Uz sve ovo sto pise u pozivnici, jos moram spomenuti da uz izlozbu divljeg oka ide i katalog (vec je u stampi) na OSAMDESET (80) stranica od cega je DVADESET (dvadeset) u boji.

S tim u vezi i na ovom mjestu zahvaljujem sponzorima: Zupaniji Bjelovarsko-Bilogorskoj, gradu Bjelovaru, Croatia osiguranju, Euroherc osiguranju, Amaniti d.o.o, tiskari Horvat i Vladimiru Koncaru zvanom mister Genius.

Katalog je dizajniran poput monografija, sasvim drugacije od svih strip-izdanja koja sam ja u zivotu vidjela (a vidjela sam ih puno). Mislim da ce biti totalno vanserijski, po svemu - i designu, i tekstovima, o radovima da ne zgubim besed. Naklada je 500 kom (za sada) pa pozurite na otvorenje da se dokopate dok jos ima.

Pozdravljam vas, i lovro vas pozdravlja uz ba-ba-ba-ba
i vidimo se nadam se
na izlozbi/koncertu/veceri ludoj

irena sirena
(irena jukic pranjic)

sadržaj

2.

STRIP PRESSING

zmcomics

Četiri nedelje ja pišem tekst o Strip Pressingu, magazinu za devetu umetnost. Nije da sam toliko razmišljao ili pisao neki ekstra dugačak tekst, jednostavno nije se dalo, sve je išlo naopako. Prvo obaveze pa odmor, zatim pokvaren računar i eto... napokon. Tekst.

Ako znamo koliko naopakih i zlih stvari može čoveka da spopadne kada pokreće strip magazin onda želim da su ove muke oko pisanja deo njihovog bremena i da su se, kanalisano preko mene, rešili nekih problema i zle sudbine. Zato, očekujte drugo izdanje Strip Pressinga već sledećih dana. Šta još neće?!... Mora da se dobro proda prvi broj da bi ljudi to pretvorili u redovni magazin?! Pa kupujte ljudi, "cena sitnica"!

Šalu u stranu, ali cena ovog izdanja je više nego povoljna. Za 60 dinara (2 DM) dobijate izdanje od 64 strane, svakako zanimljivog, stripa i to u opremi meko uvezanog albuma. Znači sjajna hartija, broširani povez sa štampom koja je uistinu kvalitetna.

Što se sadržaja tiče on je više okrenut mainstrem stripu ali je svoje mesto tu našao i underground. Tako da za svaki ukus ima po nešto, otprilike prava mera. Ako se mene pita ja bih samo to sve malo više pomešao, kako bi čitaoci u traženju stripa svog senzibiliteta lakše "sažvakali" onaj drugačiji. Ali to ne mora biti tako. Lično volim izdanja po principu, red slanine, red šunke, pa tako u par krugova. A šta je nekome slanina, a šta šunka, pa... to je stvar ukusa..

Tekstualni prilozi su odlični, mada je Dilan Dog ipak mogao biti zastupljen samo jednim prilogom, ostalo se moglo ostaviti za drugi broj (biće ga, jel'te?!!), a da taj prostor zauzme neki esej o domaćem stripu ili priča o nekim svetskim trendovima, koja je kao informacija potrebna našoj publici.

E, sada ispade da sam i kritikovao. Ali, to ipak nije kritika. Magazin zaista vredi, a moja zapažanja su moje sugestije, ako mogu malo da pomognem...

U Novom Sadu se Strip Pressing može kupiti u Klubu Obožavalaca Stripa i u knjižari Solaris, na Spensu. Dok u Beogradu znam jedino za Beopolis pouzdano. Trčite, kupite, uživajte...

STRIP PRESSING, magazin za devetu umetnost izdao je Studentski informativno izdavački centar Niš. A njegov sadržaj izgleda ovako:

-Ilustracija na naslovnoj strani: Siniša Banović
-"Avanture mladog Tila", tekst: Vlada Vesović i Marko Stojanović, crtež: Toni Radev
-Intervju: Tony Radev & Zoran Stoiljković KIZA (Marko Stojanović)
-"MUK: Gradske Lajke", tekst: Velibor Petković, crtež: Zoran Stoiljković-Kiza
-Intervju sa DRAKULOM. Mladi Beograđanin DEJAN VUJIĆ priča o sebi i svom liku Luki Vraniću. (Marko Stojanović)
-PALI ANĐEO: "Noćni krstaši" (tekst i crtež: Dejan Vujić), "Tajna" (tekst i crtež: Marko Stojanović).
-Strip fenomeni (piše: Dejan Kostić): "Dilan Dog, prava priroda straha"
-"Crossroads", tekst i crtež: Darko Pejčin
-Ekskluzivni intervju: TICIJANO SKLAVI, razgovarao: Frančesko Kordela
-"Shortcut", tekst i crtež: Milisav Banković
-EGREGOR: Inplanters, tekst i crtež: Andrija Milojković
-Nirvana, tekst i crtež: Dragan Lazarević
-ilustracija: Srđan Nikolić Peka
-Čovek koji je pojeo maglu, tekst i crtež: Dušan Cvetković
-EXTRA GEDŽA: Mačji život, ideja: Dejan Kostić, Olovka: Andrija Milojković, tekst i tuš: Dejan Stojiljković
-Marko Kraljević i Musa Kesedžija, tekst i crtež: Nebojša Pejić
-ilustracija: Dragan Božilov
-Strip klasici: U POTRAZI ZA VITEZOM, Piše: Dejan Stojiljković
-(Ne)obična ljubav, tekst i crtež: Danijela Radosavljević
-ilustracija na zadnjoj strani: Andrija Milojković

sadržaj

3.

TENTEN, KRALJ FRANCUSKOG STRIPA

Aleksandar Manić

Kada Tenten zaroni prema olupini Likorn u potrazi za blagom Rakhama Crvenog, on je obucen u skafander povezan sa pumpom za vazduh koju pokrecu Dipon i Dipon. Taj skafander je model Denajruz-Peti iz 1889 godine i nalazi se izlozen pored originalnih Erzzeovih tabli u Muzeju pomorstva u pariskoj Palati Ssajo. Izlozba "Hiljadu mu topovskih otvora!" prikazuje Erzzeovog junaka Tentena u njegovim pomorskim avanturama "Kraba zlatnih kljesta", "Blago Rakhama Crvenog", "Tajna Jednoroga" i "Tajanstvena zvezda".

Kao svaki dobar profesionalac, belgijski strip autor Erzze obilno se koristio dokumentacijom, tako da je bilo vrlo lako pronaci autenticne predmete koji postoje u muzejskoj kolekciji. Pored skafandera tu su se nasli modeli brodova, navigatorske sprave, oruzje i odela. Ucenici pomorske skole iz Sen-Nazera napravili su model podmornice profesora Turnesola u stvarnim razmerama, a Fondacija Erzze dala je javnosti do sada nepoznate pomorske crteze iz ruke velikog majstora. Neprekidno se prikazuju i crtani filmovi, a postavka je u nekim delovima ozvucena.

Sarm izlozbe se upravo nalazi u toj kombinaciji stripovske fikcije i autenticnih muzejskih predmeta upotrebljenih u avanturama malog novinara. Scenografija je vrlo pazljivo uradjena, tako da ima ne samo zabavan karakter, nego i geografsko-istorijski. Ova uspesna postavka kostala je oko 2,5 miliona franaka (380.000 evra), sto je ogroman budzet za jednu strip izlozbu, ali ne i za Tentenovu izlozbu.

Naime, u Francuskoj je zavladala prava Tentenomanija. Pored pariske izlozbe, 27. juna otvorena je druga izlozba posvecena Tentenu pod nazivom "Tajna Mulensara". Kapetan Adok, nerazdvojni Tentenov pratilac, vlasnik je dvorca Mulensar, koji zaista postoji u dolini Loare i zove se Sseverni. Postavka je zamisljena kao stalna i na vrlo duhovit nacin ujedinjuje autenticnu arhitekturu i enterijere sa crtanim kulisama preuzetim iz Erzzeovih stripova. Istovremeno, dvorac Sseverni prodaje i knjigu "Tenten, Adok i brodovi" Iva Oroa (Edision Mulensar) koja analizira sve Erzzeove brodove. Ne sme se zaboraviti da se u 23 epizode Tentena pojavljuje 15 brodova.

Ove dve izlozbe omogucile su da se pokrene i rad na pripremi jednog mjuzikla koji ce biti zasnovan na Tentenovim avanturama iz "Sedam kristalnih kugli" i "Hram sunca". Osim malog novinara, junaci mjuzikla bice pas Milu, kapetan Adok, Dipon i Dipon, Profesor Turnesol i cuvena operska diva Bjanka Kastafjor. Tetar iz Anversa predvideo je budzet od pet miliona evra koji ce osigurati scenografiju i specijalne efekte.

Ogroman publicitet posvecen Erzzeovim likovima uspeo je da ozivi i jedan vec zaboravljeni projekat iz 1997. godine. Angulem, svetska prestonica 9. umetnosti, zapoceo je planiranje jednog tematskog zabavnog parka posvecenog Tentenovom svetu. Zbog nedostatka novca i potencijalnih finansijera, radovi nisu zapoceti, medjutim, veliki uspeh dveju izlozbi doprineo je da se projekat ponovo pokrene. Definitivno mesto zabavnog parka bice odluceno septembra meseca, a radovi ce biti zapoceti do kraja godine.

antrfile
SPILBERG, VAN DORMAEL ILI ZZENE
Prilikom otvaranja izlozbe u dvorcu Sseverni, Nik Rodvel, upravnik Fondacije Erzze i suprug Erzzeove udovice Fani Remi, izjavio je da se razmislja o igranom filmu o Tentenovim avanturama. "Bili smo tri godine u pregovorima sa belgijskim rediteljem Jakom Van Dormaelom, a sada smo u kontaktu sa Stivenom Spilbergom koga zanima da napravi avanturisticki film po motivima Erzzeovih stripova. Medjutim, posle uspeha francuskog filma "Ameli Pulen", ja sam se susreo sa Zzan-Pjer Zzeneom. Ipak, jos uvek nije odluceno ko ce biti reditelj filma o Tentenu."

sadržaj

4.

U ŽANR, PUNIM PLUĆIMA

Rajko Radovanović

Brian Azzarello & Danijel Žeželj: El Diablo

U ŽANR, PUNIM PLUĆIMA

Iako je nekoliko godina prisutan na američkom strip-tržištu, 2001. biće za Danijela Žeželja vjerovatno sezona definitivnog dokazivanja i proboja. Najveći američki izdavač stripova, DC Comics, već je u četiri mjesečne sveske objavio strip El Diablo, a do kraja godine će da objavi i Corinthian: Death in Venice. U tom stripu u tri sveske, Žeželju se pridružio još jedan hrvatski autor, scenarista Darko Macan. Uz njih ide i album kratkih priča Air Mexico, kojeg je sam Žeželj, danas stanovnik Seattlea, objavio u Americi u decembru prošle godine.

Sve to je, naravno, važno za Žeželja, ali je i za ljubitelje stripa iz ex-YU krajnje dragocjeno da su ljudi kao Žeželj, Kordej, Macan, Janjetov i pokojni Biuković izašli na strana tržišta. Da nisu, ovdje bi vjerovatno propali kao i sve ostalo.

Žeželj, dakle, neće da propadne, naprotiv njemu je rad za konzervativnog giganta kao što je DC dobro došao. Njegov crtež je napredovao i postao čistiji, table su postale preglednije, a boja na koju nismo navikli u njegovim stripovima, i te kako dobro se uklopila u njegov pretežno crno-bijeli svijet.

El Diablo je vestern pomjeren ka natprirodnom i hororu. Napisao ga je DC/Vertigov hot writer Brian Azzarello (piše Hellblazera i izvanredni hard-boiled hit 100 Bullets), koji nam kazuje priču o tome kako čovjek, ovako ili onako, ne može da pobjegne od svoje sudnine. Moses Stone, junak El Diabla, šerif nekog malog mjesta bogu iza leđa, mislio je da bezbolno može da uzme tuđe ime i život, ali to ne biva tako jer se prošlost vraća po njega. Preciznije, on sam odlazi po nju.

Azzarello nas, po svom običaju, polako i sigurno uvodi u radnju, sa nešto malo unutrašnjeg monologa i sjajnim vestern-sleng dijalozima koje nije lako pratiti, ali se vrijedi potruditi. Ipak, priča nije ništa posebno novo, štaviše pomalo je već viđena, a žanovski spoj nije najsrećniji. Neke stvari jednostavno nisi spojive, vestern i horor ne idu baš kao ni, recimo, horor i pornografija. Čistijim žanrom Azzarello se bolje bavi u 100 Bullets, a natprirodnim u Hellblazeru (posebno u priči Hard Time koju je nacrtao Richard Corben).

Za razliku od Azzarella, Žeželju je vestern mnogo više odgovarao. Njemu - koji svoje priče uglavnom smješta u Evropu i moderno doba - su odgovarali radikalna promjena vremena i mjesta radnje, te promjena načina pričanja i strogo držanje priče. I očigledno mu je prijalo da crta šerife i Indijance, male nedođije Divljeg zapada, salune, pustinju i kanjone. U tome ga je raspoloženo pratio kolorista Kevin Somers, koji je koristio jednostavnu, ali upečatljivu paletu boja, sasvim prirodnu uz Žeželjev crtež.

Iako potpisnik i dalje više voli Rexa i Congo Billa (prvi Žeželjev duži rad za DC, scenarista Scott Cunningham, četiri sveske objavljene između oktobra 1999 i januara 2000), El Diablo je strip koji možete da volite. I to ne samo zbog toga što vam je iskreno drago da je neki naš autor nastavio da se razvija i da je uspio u svijetu, već i zbog djela samog.

Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku "Walter", broj 30, 8. avgust 2001.

sadržaj

5.

INSTANT STRIP

Dušan Gačić

Svojevrsna računalna revolucija, globalni fenomen koji se na ovaj ili onaj način uvukao u gotovo svako ljudsko djelovanje, a napreduje i dalje dinamikom koju je teško pratiti, dotakao je i likovno-literarnu disciplinu kakva je strip. Tim više i potpunije, jer ovaj medij od kreacije do distribucije pruža bezbroj mogučnosti u kojima bi PC mogao biti od koristi.

Danas već, svega desetak godina otkako su računala postala dostupna pojedincu, gotovo je nemoguće naći autora koji u barem jednom dijelu stvaralačkog procesa ne koristi mogućnosti računala, a o tiskarskoj industriji koja nužno prati ovaj rad da se i ne govori.

Začuđje, međutim, što se ne može primijetiti da je ijedan autor stripa, koji se u stvaranju koristi računalom, unaprijedio svoj likovni izraz, napredovao u jeziku medija ili iznio išta novo i(ili) drugačije uz pomoć PC-a, a što već nije pokazao "čistim" rukopisom. Upravo obrnuto, često je bilo više nego očito da se što škrtije (katkad već iskorištene) predloške brzo, blještavo i efektno željelo pretvoriti u publici privlačne radove. Slićno onome, kada mladi autori pokušavaju nedostatak iskustva i znanja prikriti korištenjem najmodernijeg alata i najskupljeg materijala, tako se i ovdje često tek prikrivala lijenost, nedostatak inspiracije ili vremena.

Je li, dakle, opravdana sumnja da rad( s) PC-em predstavlja samo liniju manjeg otpora u borbi s materijalom (likov. tehnikom, alatima, podlogom, pa i načinom pripovijedanja), predstavlja li takav rad onda simuliranje kvalitete, iz čega opet slijedi svojevrsna obmana publike, jer je od istog autora, pa i stripa opčenito, nekad dobivala više (kvalitete) nego danas? Može li se takoer zaključiti da korištenje PC-a ima za posljedicu osiromašenje strip-jezika?

O upotrebi računala u stvaranju stripova, rečeno je do sada malo; uglavnom ad hoc, usputno i površno, ali se i tada postavljalo uvijek jedno pitanje: Što za strip predstavlja ili bi trebalo predstavljati računalo -
A) izražajno sredstvo (tehniku)
B) tehničko pomagalo (alat) ?

Odgovor na ovo pitanje mogao bi barem djelomično rasvijetliti i ostale nedoumice oko kreativne upotrebe računala u procesu stvaranja stripa. Da bismo do njega došli, treba krenuti od dvije osnovne teze:
1. Kvalitetnu likovnu "osnovu" (što se stripa tiče) nemoguće je ostvariti isključivo PC-jem;
2. Nema (PC) dorade, ako nema "osnove"

Mi bismo, dakako, mogli reči da ne postoji ili ne mora postojati "osnova" i dorada, već se sve radi istovremeno, međtim, poznat je uobičajeni postupak nastanka nekog stripa, a potvrđje to i unošenje osnovnog crteža skeniranjem. Na daljnje inzistiranje mogli bismo odgovoriti širom i sveobuhvatnijom tezom (zaključkom) koji proizlazi iz 1. i 2.;

Samo PC-jem je (danas) nemoguće izvesti, izraditi potpuno kvalitetan likovni rad ( kako to možemo učiniti bez PC-a).

Zašto?

1. U samom radu na stripu uz pomoć PC-a, umjetnik stvara samo dijelom perceptivnih mogućnosti. Iz kreativnog procesa (promatrano pojedinačno i ukupno) isključena su, ili im je uloga ograničena, neka osjetila: opip, miris, vid…

2. Ne postoje materijali, alati, podloge u predmetnom, materijalnom smislu. Radi se s virtualnim materijalima, na virtualnim podlogama, s virtualnim alatima.

3. Taj rad jest rad s programima: gotovim (tuđim, autorski zaštićenim) poluproizvodima i to na način i postupcima kako već diktira digitalna logika računala.

Rezultat svega toga jest da u kreativnom procesu, likovnom kreativnom procesu, izostaju kvalitete koje donose:
a) specifična svojstva materijala (podloge i boje): lazura i pastoznost, razlijevanje, upijanje, podatnost, mat, sjaj, tekstura…
b) specifična svojstva alata (u odnosu na podlogu): težina, oblik, hrapavost, oštrina, mekoća, otpor podloge…
c) slobodni kreativni proces ( neusmjeren, nenavođen, neograničen programima). Kreativni proces zasnovan na kombinatorici s gotovim (i to virtualnim) poluproizvodima i (na)vođen programima, hendikepira kreativni potencijal autora, jer isključuje mogućnosti koje postoje u kreativnoj igri esencijalnim, bazičnim materijalima.

Drugim riječima, izgubljeno je prirodno osjećanje materije: taktilnost, savladavanje i borba s materijalom, težina, format, rad s različitim medijima (vodom, uljem, razrjeđivačima) i druge vrste percepcije podloge, alata i materijala. Izostaju rezultati različitog pritiska i(li) nagiba ruke prema podlozi (sve to kroz različite materijale i različite alate), kao i sama nesavršenost ruke( osim kao moguća smišljena kalkulacija, "gluma").

Isključena je i slučajnost, intuicija, instinkt ili im je djelovanje znatno suženo, vremenski zakočeno.

Iz svega slijedi: da (danas), u procesu stvaranja stripa PC-jem, imamo hendikepiranog autora (ograničene percepcije) koji radi po programima (tuđim, autorskim, unaprijed smišljenim procesima i poluproizvodima) upotrebljavajući virtualne (oponašateljske, nesavršene, nepotpune t.j. nedovoljno kvalitetne) materijale. Takav proizvod (i ne može biti drugačiji nego što) jest: sintetski surogat, nadomjestak umjetničkom, prirodnom radu. Pastiš. Osjeća se to i u hladnom, umjetnom, dehumaniziranom dojmu koji ovi radovi proizvode (ostavljaju), gdje upravo oni efekti koji bi trebali sugerirati, simulirati prirodu i život, istiću i podvlače industrijski tehnicizam i bezživotnost. Radove izraene PC-jem mogli bismo usporediti s kućama od lego kocaka: u mnogim detaljima one izgledaju savršenije i ljepše od pravih ali to ipak nisu kuće u kojima biste živjeli.

Zbog svega rečenog mislim da se za sumnju iznesenu na početku teksta može odgovoriti da je opravdana. Rad s PC-jem u stvaranju (realiziranju) nekog stripa predstavlja svojevrsnu liniju manjeg otpora i sve što iz toga slijedi. Odlikujući se, prije svega, memoriranjem (mogučnošću arhiviranja), brzinom (foto)montaže i dakako širokom, raznolikom mogučnošću komunikacije, korišteno na način kao dosad, računalo će, barem što se stripa tiće, ostati prije svega informativno-zabavljački medij, s nekim mogućnostima korekcije, (ubrzane) dorade materijala ili pak izrade specijalnih efekata kada je to potrebno.

Računalom je moguće ubrzano izraditi probavljiv rad, instant strip, ali taj će kao i istovrsna juha, biti tek nadomjestak za ono pravo kulinarsko umijeće, jer tu kuharu nije ni dano da se potrudi. Računalo će takoer demokratizirati ovaj posao, jer su sada i likovno polupismenim "kreatorima" dostupne različite tehnike i alati u njega "ugrađeni". Ni jedna od tih virtualnih tehnika ni alata, meutim, ne mogu svaka za sebe kvalitetom u potpunosti zamijeniti suštinske, esencijalne (i anonimne) materijale, a rad (kombiniranje i kolažiranje) s gotovim predlošcima i poluproizvodima dovodi u pitanje ne samo dignitet autora nego dijelom i njegovo autorstvo nad originalom za koji, recimo i to, nismo ni sigurni da li postoji. (Gotovi, memorirani rad razlikovat će se od zaslona do zaslona nekog PC-a, da ne spominjemo pisače ili tisak kroz koji bi bili propušteni).

Sve u svemu, umjetnost će, za sada, i dalje biti negdje drugdje.

IPAK SE MOŽE

Bez obzira što se pisalo i kako se procjenjivali ovako nastali radovi, zbog posvemašnje komercijalizacije i nezamislivo brzih mogućnosti komunikacije, ovakva će produkcija biti poticana i dalje i više.

To bi, s jedne strane, moglo proizvesti kontra-efekt. Zasičenje tehnologijom dovest će vjerojatno do podizanja vrijednosti unikatnog, autorskog, intimnog, rijetkog i opredmečenog djela, koje želimo još i posjedovati kao samo naše. (Za razliku od virtualne, s "običnom" knjigom npr. možemo zaspati, osječati je u rukama, volimo boju njezinih stranica, njen miris i debljinu pod prstima; volimo njenu težinu, iskrzanost korica… . To je naš tj. samo moj predmet itd.)

S druge strane, nastavit će se razvoj i propitivanje mogućnosti PC-a. Ono što je, međutim, još važnije tj. najvažnije za ovu temu, jest da će se potpuno promijeniti način razmišljanja, kreativni pristup mogućnostima računala. Sve što je do sada rečeno oko upotrebe računala u izradi stripa bazira se tek na do sada viđenim radovima. Drugim riječima, uvjeren sam: Ipak se može. Računalom se može (iako ono, zbog svojih mogućnosti, navodi na animaciju) izraditi vizuelno kvalitetan, umjetnički zanimljiv i virijedan, medijski intrigantan strip. Potrebno je, međutim, osjetiti i prihvatiti "duh mašine", koji je ujedno i duh našeg vremena. U tom trenutku promjenio bi se diskurs i svi nabrojeni nedostaci PC-a postali bi njegove prednosti. (Umjetnici će vjerojatno kao preduvjet svom radu na PC-u morati izrađivati vlastite, osobne programe i po tom bi osobnom softveru mogli u budućnost biti prepoznavani i razlikovani, jednako kao danas po svom tonalitetu, potezu kistom, fakturi, "stilu; bez toga će i dalje svi radovi PC-em ličiti jedni na druge. I inače, riječ "faktura" jedna je od onih koja bi nam mogla poslužiti u razmišljanju o tome kakav bi zapravo mogao izgledati kvalitetan strip izrađen PC-em; strip izrađen "u duhu" medija iz kojeg izvire. No, no sve je to tema za jedan drugi tekst.)

Suština zabune u stripovima koji su bili povod ovom razmatranju, jest što se dosadašnji način stvaralačkog razmišljanja o stripu nastojao ugurati u jedan novi medij koji je mamio mogućnostima, kao nekad šarena stakalca domoroce svojim sjajem. Nije, dakle, promijenjeno razmišljanje, nismo se još saživjeli s novom spravom i novim dobom. Vjerojatno, nismo ni mogli, jer je to proces koji zahtijeva vremena. Hoće li, dakle, za realizaciju tog "pravog" PC-stripa trebati čekati nekog iz generacije koja će se tek stripom početi baviti, vidjet će se.

U svakom slučaju, da bi se krenulo dalje, treba najprije vidjeti gdje smo.

U tom smislu i s tom namjerom napisan je i ovaj tekst. Ako i nije rečeno sve i ako bi se neke iznijete tvrdnje dale još vagati, ipak je, čini mi se, rečeno bitno.

sadržaj

6.

ROK IKONOGRAFIJA

Ilija Bakić

STRIP

ROK IKONOGRAFIJA

Vladimir Nedeljković Nedelja, roker i strip autor, humornog, ali i ciničnog odmaka od svakodnevnog

Rokenrol i strip višestruko su povezani još od burnog kraja šezdesetih, kada su bili deo svakodnevnog bunta mladih generacija; sledeće decenije samo su potvrdile bliskost doživljaja sveta i nužnosti njegovog oslobođenja od balasta propagiranog instant kič modela življenja. No, establišment je uspeo da izdrži, kanališe i ubaci u tokove biznisa udar rok-hipi pokreta odnosno panka pristiglog kojih deset godina kasnije, te je originalni duh neslaganja sa konformizmom ostao jedino u zabranama andergraund roka i stripa. Ovaj proces može se pratiti i na ovdašnjim prostorima uz dodatno delovanje tzv. socijalističkog društvenog uređenja (kome se dopadalo kada se pobune dešavaju na trulom Zapadu ali ne i u njegovom dvorištu), te turbo-folk imperativa iz prethodnog desetleća, što je dobrano proredilo alternativce ali je njihovo jezgro ostalo nepokolebano.

Jedan od tih "tvrdih andergraundera" je i Vladimir Nedeljković Nedelja (1964). Sa svojim bendom "Nova Amerika" započeo je muzičku avanturu, a časopis "Rok" označio je "Novu Ameriku" kao, uz "Psihomodo pop", najbolji bend 1984.godine. Krajem osamdesetih grupa se raspada a Nedeljković nastavlja solo karijeru brojnim numerama emitovanim na radio talasima Studija B (među kojima je i ona naslovna "Želim biti predsednik Jugoslavije"). Početkom devedesetih postaje basista pančevačke "Kontrabande" i pevač na njenom prvom albumu. Sredinom ove decenije Nedeljković, šire znan kao Nedelja, osniva bend "Zontag"; 1996. snimaju album "Psiho-Delija" a dve godine kasnije živi album "Kruševac". Trenutno nastupa s akustičnom gitarom u pratnji Vesne Bosić, flauta, dok za potrebe benda "Fuz" svira bas. Njegov beskompromisni andergraund stav prema roku doneo mu je poštovanje kako kritičara tako i odabrane publike.

Traganje za novim izazovima i načinima izražavanja Nedeljkovića je, pored rok novinarstva, dovelo 1998. do "Kuhinje" strip škole koju vodi Saša Rakezić. U druženju i saradnji sa istomišljenicima on realizuje svoj likovni talenat u nizu stripova koji su objavljeni u časopisima i fanzinima "Kulturbunt", "Ekser", "Krpelj", "Stripburger", "Recycled Art", "Kuhinja" 1 i 2 gde je učestvovao i kao crtač i kao izvođač numere na CD-u. Njegovo prvo samostalno strip izdanje, pod naslovom "Zontag", pojavilo se 1999. i u njemu je, na dosad najpotpuniji način, razvio svoju ideju spoja roka i stripa, kroz ilustracije, stripove po svojim pesmama te sveprisutnu rok ikonografiju. Drugi deo čini niz tabli posvećenih snovima, snazi kojom spavača vode u nove dimenzije i drugačije realnosti, različite od one sa jave. Humorni, ali ponekad i cinični odmak od svakodnevnog karakteristika su Nedeljkovićevih stihova i stripova a njegov grafizam kreće od neobaveznih, grubih crteža u tradiciji namernog primitivizma koji se odriče veštine crtanja kao artificijelne, dakle izveštačene i insistira na dečijoj nespretnosti u kompoziciji, na preobilju detalja i maksimalnom ispunjavanju svih praznih prostora crteža. Nedeljković, međutim, ume da posegne i za artikulisanijim izrazom što otkriva talenat koji se razvija i od koga možemo očekivati ambicioznije projekte, što potvrđuje i njegova samostalna izložba kojom će se predstaviti publici Pančeva, Vršca i drugih mesta tokom leta.


Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 02.07.2001.godine.

sadržaj

7.

ON-LINE (3.)

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Chris Crossby je već duže vremena aktivan autor on-line stripova, trenutno je aktuelan njegov "Superocity" (superocity.com), strip otkačenog humora, ali neprijatno lošeg crteža. Ipak, Chriss je zadužio on-line autore osnivanjem mreže "Keenspot", koja pruža hosting usluge autorima na mnogo profesionalnijem nivou, i mnogo primerenijem strip-izdavaštvu nego što to čine drugi provajderi. Suosnivač "Keenspota" je Darren Bleuel, autor "Nukees" (nukees.com), kao i još par saradnika za marketinške poslove. "Keenspot" je ponudio autorima hosting, sređivanje arhive, reklamu i druge pogodnosti, u zamenu za, naravno, kvalitet - ili, ako kvalitet smatramo subjektivnom odrednicom, barem profesionalnost u radu. Pod njegovo okrilje ušli su, između ostalih, i "College Roomies From Hell!!!", "Elf life", "Sinfest", "Real life", "Cool cat studio", i niz drugih.

V ećina autora opredelila se za tempo izlaženja u dnevnim kaiševima, radnje povezane u duže ili kraće epizode, ali zadržavajući humoristički efekat na kraju svakog kaiša, povezujući tako dva pristupa u novinskom stripu, verovatno iz kreativne potrebe da se ispriča kompletna priča (a koju novinski izdavači vole da sputavaju), ali pod jakim uticajem stripova kao što su "Snupi" i "Calvin & Hobbes", te odatle i potreba da se poentira štosom na kraju svakog dnevnog nastavka. Primer stripa koji je cenu ambicioznosti platio postavši ne baš uspešan "hibrid" ova dva pristupa je "Lost'n'fuond investigations" (lostandfoundcomic.com) Matta Miligana, jedan od "Keenspotovih" aduta, 13. mesto na "Planet cartoonist" listi. U pitanju je klasična krimi-priča koja ne uspeva da fascinira ni humorom ni pričom, jednostavno zato što se stalno naćka između svog 'ozbiljnog' i 'neozbiljnog' lica. Ostali crtači, ili bar većina njih, dotični problem rešili su delimičnim ili potpunim uklanjanjem humornog efekta onda kad dolazi do vrhunca radnje, i obrnuto, najduhovitije epizode tiču se uglavnom sporednih događaja. Sa dobrim balansom, rezultat može biti daleko ispred onoga što "Lost'n'found" nude.

Jedan od stripova iz "Keenspot" društva, koji je pretpostavio radnju humoru, je "Everything Jake" (everythingjake.com, 7. mesto na "Planet cartoonist" listi) Mike Rosenzweiga, jedan od mnogo studentskih stripova, ali ovaj put realističnog crteža, koji između surovo prikazanih studentskih pijanki i nedoumica stupanja u samostalni život, polako provlači mističnu priču koja još čeka svoje razjašnjenje.

"Avalon" (avalonhigh.com) Josha Phillipsa, pored toga što zauzima 5. mesto "Planet cartoonist" liste, takođe je osvojio "Cartoonist's Choice Award" za najbolju dramu i najbolji strip školske tematike. Avanture ovog kanadskog stripa su uglavnom melodramske prirode, a crtački stil je interesantna stilizacija mange.

Dok je "Avalon" jedan od najomiljenijih stripova na netu, engleski adut, "Bobbins" (bobbins.org) Johna Allisona prilično je zapostavljen na top-listama, ali i na ličnim listama koje autori vole da ističu. Ovaj strip govori o grupi mladih ljudi, koji vode slobodan boemski život, i usput rade za lokalni časopis. Preporuka za "Bobbins" (osim podatka da je Allison očigledno fan benda omiljenog autoru ovog teksta) je 'pajtonovski' humor koji ne može da omane - doza smeha stiže na svaka četri kadra bez izuzetka. Tu je i socijalni pristup priči koji je izbegnut u stripovima studentske i srednjoškolske tematike. Ovde, opet, imamo likove koji su duboko zagazili u samostalni život i presreću ih mnogi problemi o kojima srednjoškolci iz "Avalona" još i ne sanjaju.

Veliki deo čitalaca su takozvani "kompjuterski zaluđenici", tipovi koji sebe u šali predstavljaju kao gojazne tipove koji znaju sve o kompjuterima, "Zvezdanim stazama", i ništa više. Radi se o nezanemarljivom delu publike, ne samo zbog broja, već i zbog toga što oni zapravo predstavljaju tehničku podršku on-line izdavaštva. Zahvaljujući njemu, na 4. mesto "Fans Webcomics top ten" liste dospeo je "General protection fault" (gpf-comics.com) Jeffa Darlinglona, strip o programerskom timu sastavljenom od dotičnih "zaluđenika", predvidljivog humora i sižea, koji poseduje jedino nadahnutu stilizaciju u crtežu (na primer, likovi nemaju zenice), ali mogućnost identifikacije sa osobama koje i na poslu i u slobodnom vremenu rade isto - programiraju, bespoštedan humor na sopstveni račun i štosovi koje samo programerski znalci razumeju - doveli su ovaj strip na listu, kao i druge stripove namenjene istoj publici, od kojih se na "Keenspotu" nalazi "Helpdesk" (ubersoft.net) Christophera Wrighta.

Popularne teme su i vanzemaljske i vladine zavere po ugledu na "Dosije X" ("It's Walky" (itswalky.com) Davida Willisa, jednog od autora sa najdužim stažom), a i autobiografske teme ("Real life" (reallifecomic.com) Grega Deana, osvajač "Cartoonist's Choice Award" za najbolji strip realistične tematike, zatim "Life so rad" (radcomics.com) Corey Marie Kitley), ali ove teme ponajviše govore o nedostatku originalnosti pojedinih autora.

Kompjuterska tehnika donela je mogućnosti korišćenja efekata (koje "CRFH!!!" obilato koristi), foto-montaže, lakšeg kolorisanja, ali nažalost i neumerenog korišćenja copy/paste opcije koje je vrhunac dostiglo u stripu "Pentasmal" (pentasmal.com) Aarona Farbera, cinično-apsurdnog humora, ali beskonačnog ponavljanja istih kadrova, koje daje za rezultat dosadne, zamorne table. Šteta za dobar humor. Ponavljanje tabli, doduše, većina autora koristi, ali umerenije i zamaskirano. Jedan od retkih autora koji uopšte ne poseže za copy/paste opcijom je Carson Fire ("Elf life").

Funny Farm (funnyfarmcomic.com) Ryana Smitha predstavlja atak na antropomorfizam - svega pet (ili šest) glavnih junaka su životinje, ali ostali to kao da ni ne primećuju. Sižei ovog stripa nisu preterano originalni (superinteligentni kompjuter koji hoće da zavlada svetom, sekta kao paravan za krimi-organizaciju), ali socijalni kontekst prigradskog pansiona suprotstavljenog moćnim korporacijama to svakako nadoknađuje. Ovaj strip je dobar primer višeslojnosti koju on-line autori iskazuju u bavljenju društvenim problemima: na primer, pored pomenutih estetskih (antropomorfizam) i socijalnih (korporacije) preokupacija, tu su i psihološke: jedan od bitnih tokova priče tiče se ljudi koji, iako u svojim kasnim dvadesetim (ili možda tridesetim), još ne pokazuju ni najmanje znake da su psihološki spremni da preuzmu odgovornost za svoj život. Ova angažovanost je još jedna posledica kreativne slobode: autori, sasvim logično, kritički prenose na papir svoja zapažanja sveta oko sebe. Na nama je da odlučimo da li ćemo tu angažovanost uočiti i ceniti, ili ćemo preći preko nje zbog jednostavnog crteža i komičkog pristupa.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 23.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ENIS O PISANJU SCENARIJA

Gart Enis, najveca scenaristicka zvezda Amerike danas (tako barem izgleda sa ove strane okeana), scenarista Hellblazera koji ga je izbacio u orbitu i autor Preachera koji ga je tamo odrzao, sadasnji pisac Punishera i jos par stvarcica je u intervjuu sa Markom Salsberijem odgovara na pitanje:

Kako pristupate procesu pisanja scenarija za strip?

Ono sto pokusavam da radim je da uvek pri sebi imam ove male svescice. Svaka ideja koju dobijem, bez obzira na to kakva je, niti kad je nastala odlazi u te sveske; svaka replika u dijalogu, svaka dobra scena, svaka zamisao za lik, cak i ideje za cele nove price zavrsavaju u sveskama. Onda, kad dodje vreme da napisem odredjenu epizodu toga sto pisem, ja prelistam sveske. To je moj mali uspavani sistem i grozim se toga da ga menjam, znate. Zapisem sve ideje, dijalog, a onda ih razbijem na scene, koje cu, recimo obeleziti slovina od A do Dz za taj broj. Posle toga sve je samo pitanje razradnje broja stranica po sceni, onda samo povezete ideje koje imate sa slovom koje oznacava scenu i to je to.

Ne vidim scenario kao kadrove i baloncice za reci. Vidim ga kroz licnosti i, koliko god da vam zvuci smesno i sasavo, ja ih cujem kako pricaju. Ja kao da cujem Dzesija kako oteze na tom svom teksaskom dijalektu i kao da cujem Kasidija kao suska po irski (likovi iz Enisovog stripa Preacher, prim. Marka), i vidim ih kako se krecu unaokolo. Meni oni nisu ukocene slike. Da odmah dodam, ne vidim ih ja kao stvarne ljude niti bilo sta u ovom pravcu, ali za mene je to kao da gledam kako se scena odvija, a na meni je da pokusam da je prenesem. Kad dodje do pisanja odredjenog kadra, pokusavam da zaledim prizor u glavi i opisem to sto oni rade za Stiva Dilona (crtaca na Preacheru). To je tacka na kojoj moram da pokusam da zapisem sve dijaloge, opisem sta teba naglasiti i objasniti kako funkcionise interpunkcija.

Tako zavrsim sa scenarijom u rukopisu, i onda sednem jednog lenjog popodneva i iskucam ga. Izadje otprilike scenario nedeljno, sto ukljucuje mozda dan i po slobodnog vremena. Ponekad je puno brze! Desavalo mi se da napisem cele epizode za samo dva dana zato sto sam u njima toliko uzivao da nisam hteo ni da mrdnem od pera i hartije. Desavalo mi se i da mi je trebalo po pune dve nedelje, samo zato sto je epizoda bila jebeni davez. Trenutno je prosek oko pet dana po scenariju.

Moja glavna inspiracija kad sednem da pisem je sama prica. Da vidimo kuda ce, hajde da pokrenemo likove, da ih provedemo kroz njihove kretnje, hajde da vidimo sta se desava kad taj i taj naleti na to i to. Hajde da vidimo sta se desava kad ideja za strip koju si imao toliko dugo uistinu upadne u proces stvaranja, u taj miks. Stvar je u radoznalosti, u tome sta ce se sledece desiti. Ja jednostavno volim price."

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (73)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

KAPA ZA RAZMIŠLJANJE ZLATA VREDI

PONEKAD NEŠTO KRENE pa ne valja kako god se okreneš -- i tada je najbolje dići ruke i pustiti da se stvari odvijaju kako bilo. Ne postoji groznije osećanje od spoznaje da ništa nikako ne ide, šta god i kako god da se radi. Neću da tvrdim da sam činio i učinio SVE što se moglo i kako se moglo... No u tom vremenskom periodu, ja nisam znao i umeo ništa više. Pred tobom zid -- mora se na drugu stranu -- i onda gruvaš, gruvaš i gruvaš u zid dok se ne stropoštaš - a on i dalje stoji, niti jedna cigla okrnjena.

Odlaskom Džonija u Ameriku osetio sam se odjednom tako usamljenim... Ovim ne govorim kako u porodici nisam imao podršku i okruženje najdražih, kao ni to da nije bilo drugih ljudi sa kojima sam se družio i viđao. Ali NEKO jako važan, drag, jak i uvek tu kao potpora i onaj koji uliva nadu je otišao i mnogo toga je prestalo da biva.

Na primer, nisam više imao PRAVO društvo za pijuckanje. Lako je naći se sa nekim, ode se u goste ili u pab, tresne se piće-dva-- deset-- ali mene nije interesovalo nešto takvo. Sa mojim otišlim prijateljem to je znalo da bude nešto nesvakidašnje, inspirativno, zabavno i nadasve nedangubno i iznad nivoa obične intoksikacije. Nikada nisam bio 'prirodno sklon' piću i nisam imao potrebu za redovnim nalivanjem makar i najmanjim količinama maligana bilo koje vrste; bio sam i ostao pravi 'rekreativac' koji je dotičnu aktivnost voleo da upražnjava samo i jedino u dobrom i nadasve PRAVOM društvu koje jednostavno više nisam imao...

... i stoga sam po prvi put počeo da cirkam sam. Vino, crno; 'Klaret', 'Kabernet Sovinjon', 'Valpoličela'... bilo koje od sorti koje smo voleli Džoni, Džef i ja. Nije to bilo neko spektakularno nalivanje sa uzveketavanjem, padanjem četvoronoške i bljuvanjem. Ništa dert, bes ili neka posebna 'žal'... U stvari, možda baš ovo poslednje i jeste bilo na neki način, samo što nisam ni pod razno hteo da sebi ili bilo kome to priznam. Ovdašnja preslaba piva sam jako dobro vario i trpeo, zato sam se orijentisao na crna vina i uredovnio se sa potrošnjom koja je činila da se osećam bolje, raspoloženije, optimističkije... radilo je posao i ja sam se, rekao bih, uspešno nosio sa svojim stanjem i situacijom.

U Cartoon Centre-u sam imao svoju 'drugu porodicu'. Radilo se udarnički, svoje prijatelje i miljenike sam spontano unapredio u 'asistente', tako da je cela grupa studenata bila podeljena na tri 'radionice' koje su predvodili Tim, Pedi i Džejms, a ja sve to nadgledao, korigovao, crtao demonstracije, rešavao probleme anatomije, skraćenja, pokreta, perspektive... Puštao video-traku sa lekcijom iz crtanja Džima Lija i još neke stvari koje sam uspeo da skinem sa redovnog TV-programa, Tim je donosio svoj AMIGA kompjuter i demonstrirao principe rada sa računarom na crtanju i animaciji. Uprava mi je, znajući za moju neveselu situaciju učinila 'milost' i ponovo su organizovani (povremeni) dnevni časovi za 'interesne grupe', tj. studente koji su više bili radoznalci nego pravi ambiciozni budući crtači stripova. Od svih devojaka i žena koje su se okupljale (a uvek ih je bilo manje od momaka) samo su dve imale potencijala da od njih nešto postane, a samo jedna od njih (zaboravih joj ime, Pedijeva dobra drugarica i simpatija jedno vreme) se oprofesionalčila i našla sebe u jednom studiju za animaciju u koji sam uskoro i ja slučajno upao.

NE SEĆAM SE više kako sam saznao za 'Tandem Films'... Da li mi je neko rekao za njih, ili sam pročitao u novinama... stvarno ne znam, ali znam da sam im iskopao broj telefona i pozvao ih ponudivši se kao storibordmen ili lej-aut crtač. Ljubazno su razgovarali sa mnom i - pozvali me na sastanak!

To se ne da opisati... Radost i blaga euforija, groznica biranja reprezentativnih crteža, stavljanje u providne plastične foldere u portfolio-torbi (mapi), brijanje i po prvi put u ne znam koliko nedelja pristojno odevanje bili su uvertira u malo putovanje u centar grada, pa onda drugom linijom podzemne železnice u Izlington, gde sam posle kraćeg lutanja vrlo lepim krajem pronašao pravu adresu i kroz kraći tunel ušao u kaldrmisano dvorište, kao preneseno sa beogradske Čubure, sa sve zajedničkom česmom na sredini. Nekoliko zanatskih radionica okolo, radan narod u radnim odelima se muvao, čule su se neke mašine kako bruje i stružu... I tada sam iznad jednih neuglednih vrata ugledao - dvosedli stari bicikl pričvršćen za zid. Ništa više, nikakva firma ili verbalna informacija...

''Tandem''. Našao sam ih.

Škripavim drvenim stepenicama popeo sam se na gornji sprat gde sam zatekao šarmantno, krajnje relaksirano društvance animatora, snimatelja i administrativaca koji su me primili kao da me odavno znaju. Pokazali su mi srednje-prostranu rupu od studija u kome su se radile neverovatno ljupke i duhovite TV-reklame, neki festivalski filmovi i jedan veliki 'srednje-metražni' projekat u pripremi. Poslužili su me legendarnim engleskim čajem sa mlekom bez šećera i potom pažljivo pregledali moje crteže. Zamerili su da ima premalo 'filmskog materijala' iz domena animacije, pravdao sam se da nisam uspeo dovoljno da nakradem... hoću reći, sačuvam za uspomenu iz vremena rada u Amblimejšnu. Svidele su im se table mojih stripova, lepo su sve vratili sami u moju torbu-mapu i...

... zahvalili mi se na poseti i prilici da mi vide radove. Na žalost, nisu imali ništa konkretno za mene u to vreme, zamolili su me da im dam adresu i broj telefona 'za slučaj da nešto iskrsne'.

- Da, svakako - rekoh upinjući se da sakrijem razočarenje i pad morala. - Samo da stavite vaše kape za razmišljanje.

Mala provokacija citiranjem Vanesinog nekadašnjeg formulisanja preduzimanja konkretnih koraka nije izazvala nikakvu reakciju. Pozdravili smo se i ja sam sav snužden napustio studio, Izlington, centar Londona i obreo se na mom Uest Ilingu, na stanici Nortfilds. Prelazeći ulicu tek tada sam po prvi put spazio novu, još neotvorenu radnju na mestu nekadašnjeg frizerskog salona u kojoj sam video neke radnike kako postavljaju police, vrlo prsatu damu svu u crnom i nižeg, nabildovanog tipa obrijane glave sa naočarima kako izdaju instrukcije radnicima. Iznad vrata lokala bila je reklama OUTLAND - West Ealing Comic Shop.

Spoznaja da moj kraj dobija prvu prvcijatu pravu striparnicu mi je popravila raspoloženje. Prišao sam staklenim vratima i pokucao, bujna prenašminkana crnokosa dama sa 'goth'-imidžom mi ih je otvorila i ja sam se predstavio, izjavivši kako želim da budem prvi koji im želi dobrodošlicu u kraju. Svi su se rukovali sa mnom, ćelavi bilder ode negde iza i vrati se sa konzervom kole koju mi pruži i tako sam se upoznao sa Krisom i Kris, neobičnim bračnim parom koji ulazi u maloprodajni stripovski biznis. Pokazao sam im šta crtam, pozvali su me na otvaranje radnje kroz četiri dana.

Zapravo, Autlend nije bila baš najprvija striparnica na Uest Ilingu; nedugo pre toga neslavno je zatvorena prekratko postojeća radnja pod imenom CAMELOT koju je držala čudna starija žena u istoj ulici, nešto dalje. Zbog neprijatnog zadaha (verovatno usled neredovnog održavanja lične higijene..?) koji se širio od nje, samo pred Slavicom sam je prozvao - sram da me bude - 'Baba-Smrda'. Držala je pult sa kasom dalje od ulaza, u dnu lokala, tako da joj je lokalna manguparija upadala i u naramcima krala stripove sa polica. Sem toga, držala je u radnji staromodnu konzolu sa prevaziđenim video-igrama, tako da se zapravo nije znalo šta je njena radnja - salon za video igre ili striparnica; 'prava' striparnica sigurno nije bila, s obzirom na premalo zastupljene kurentne naslove i sveprisutne stare edicije poput crnobelih odavno obustavljenih Warren-stripova o Vampireli, magazina EERIE, CREEPY (koje sam ja inače oduvek cenio i voleo!) i mnogo neinteresantnih naslova i neatraktivnih magazina koje niko nije hteo. 'Za sreću' sam u par navrata kupio neke stripove kod nje (da joj 'razbijem maler') i takođe joj besplatno napravio crtež kralja Artura pred izvlačenje mača Ekskalibura iz kamena na obali (jezera..? Reke..? Bare..?) dok ga iz vode posmatra naga dugokosa žena, viđena s leđa. Artur je jednu ruku držao na maču, drugu sam mu nacrtao podignutu uvis, sa tri prsta. Planirala je da taj crtež iskoristi kao oglas u štampi, no nije bilo suđeno; uskoro je bila prinuđena da zatvori svoj gubitni objekat. Pre toga mi se za crtež samoinicijativno odužila poklonivši mi par desetina Warrenovih crnobelih magazina jer ih ionako niko nikada nije hteo. Lokal je do daljnjeg ostao prazan, a malo dalje uz ulicu Kris i Kris su otvarali Outland.

Toliko o istoriji striparnica u mom kraju, nego da se vratim na to podne kada sam se snužden vratio sa Izlingtona i popravio raspoloženje upoznavši se sa novim komšijama. Čim sa posle toga ušao u stan, video sam kako trepće crveno svetlo na mom glomaznom telefonu. Poruka od nekog - i to ne bilo kog..! Džez, producent iz Tandema me je urgirao da ga hitno pozovem!!! Da se smirim, zapalio sam svoju krdžoslavu, nalio čašu vina (a još nije bilo popodne ili veče!) i pozvao Džeza. Rekao je da da ima nešto da porazgovara sa mnom; pitao sam, o čemu - na šta je uzvratio pitanjem da li mi je problem da ponovo dođem kod njih u studio. U džepu sam imao sačuvanu dnevnu kartu koja je važila ceo dan, pa sam da ne izazivam sudbinu daljim propitivanjem o temi razgovora i razlogu promene njihove odluke pristao da odmah dođem. Rekao je da nije potrebno da ponovo donosim mapu sa crtežima.

STIGAVŠI NA IZLINGTON, od uzbuđenja sam zaboravio kako da ih nađem, pa sam lutao više nego jutros kad sam prvi put došao u taj lepi kraj Londona. No, kako bilo uspeo sam da natrapam na pravu ulicu i po drugi put se obrem u Tandem studiju.

Odbio sam ponuđeni čaj i potom u razgovoru saznao da pripremaju ambiciozan film pod naslovom FLATWORLD (Plošni svet) za koji će da im bude potrebno puno različitih eksterijernih i enterijernih objekata po kojima će da se kreću junaci oblikovani kao ravne papirnate lutke-isečci. Džez je kazao da su po mom jutrošnjem odlasku puno razgovarali o meni i odlučili da ipak budem njihov layout crtač! Izletoh se sa pitanjem da li im treba i storibord-men, rečeno mi je da to već rade zajedno animatori i režiser filma kome sam, na žalost, kao i mnogim osobama koje se vremenom pojavljuju u mojoj pripovesti, zaboravio ime. Zahvalio sam se i pitao kad možemo da počnemo s radom. Rekli su mi da počinjemo SMESTA i naložili mi da do kraja sedmice donesem svoje 'spekulativne' predloge urbanih ambijenata noću, sa što više neobičnih rakursa, uglova, perspektiva... Stidljivo sam pitao za cenu, odgovoreno mi je da ne žele da plaćaju po komadu već da treba da radim za platu i da sam treba da odlučim o njenoj visini i frekvenciji isplate!

Ovo što sledi samo može da se desi 'šmekeru' koji zna znanje i kako da diplomatski radi u svoju korist ili totalnom tutumraku koji ima više sreće nego pameti... Elem, rekao sam kako bi mi više odgovarala nedeljna frekvencija isplate, ali da pristajem i na onu koja njima odgovara; onda sam uzeo vazduh i rekao cifru za koju sam očekivao da će da mi se MESEČNO isplaćuje, bivajući u visini moje prve mesečne plate u Amblinu - skromnih šest stotina funti; nisam hteo niti smeo da se zalećem sa pohlepnim zahtevima.

Džez nije ni trepnuo, klimnuo je glavom i rekao:
- Okej. Šesto funti nedeljno, odgovara. Potpisaćemo ugovor ali pod uslovom da može jednokratno da bude raskinut.

ŠESTO FUNTI NEDELJNO! Nedeljno, ljudi! Ej, više od pola kile žive Jelisavetine kraljevske love sterlinga, što mu dođe... DVE HILJADE ČETIRI STOTINE FUNTI MESEČNO! Počeo sam da drhtim, nesposoban da verujem da se meni, MENI od svih ljudi baš ovo događa!!! Posle meseci i meseci besparice, razočarenja, nemoćnog besa, jadanja i uzaludnih nadanja doživljavam da snishodljivo tražim jedno a da mi se zapravo daje ČETIRI PUTA VIŠE! Živ nisam kako sam uopšte uspeo da se potpišem na ugovoru koji se stvorio predamnom. Učinih to triput, dobih svoju kopiju i Džezovo pitanje - da li možda želim avans!?! Kao da me je tresnuo British Rail SouthEast Express voz. Pojma nemam kako sam izgledao i kakav sam utisak ostavljao jer garantujem da nisam mogao i umeo da zadržim kontrolu nad svojom mimikom i emocijama. Koliko-toliko smireno sam kazao da bi mi odgovarala jednonedeljna plata kao avans. Džez se složio, izvadio kompanijinu čekovnu knjižicu i napisao mi ček na šest stotina funti, sumu koju sam do malopre s nadom tretirao kao veliku sreću ako je dobijem kao mesečnu platu. Zahvalio sam se, pozdravio sa svima i polako sišao niz klimave škripave drvene stepenice. Čim sam se našao u dvorištu, ubrzao sam korak, a na ulici potrčao što sam brže mogao do prve banke i smesta uložio ček na svoj račun. Iako sam prvobitno hteo da taj dragoceni komad hartije donesem kući i pohvalim se mojoj Slavici, nisam izdržao.

Pun neočekivane radosti, razdraganosti i povraćene euforije, otkotrljao sam se do stanice podzemne i zamalo pao pod nadolazeći voz. Zadržala me je krupna namrštena žena povukavši me za ruku i pitala me jesam li pijan. Rekao sam da jesam, ona je trgla ruke od mene i prekorno me ošinula pogledom. Zahvaljivao sam joj se, ignorisala me je. Stvarno sam bio ... kao pijan.

U gradu sam presedao na drugi voz, ali sam pre toga iz keš-automata na karticu izvadio nešto gotovine.

Na Uest Ilingu sam kupio buket cveća i u bakalnici 'redenik' sa šest piva, pa sve to odneo u Autlend. Radnici u još uvek zvanično zatvorenom lokalu se obradovaše, a začuđenoj Kris i zbunjenom Krisu sam objasnio da su mi doneli sreću i da je ovo moj skromni način zahvaljivanja. Kris mi stegnu ruku čestitajući na uspehu kakav god da je i rekao mi je da sam uvek dobrodošao u njihovoj radnji i da se slobodno tu osećam kao kod svoje kuće.

U mojoj 'pravoj' kući sam uskoro bio sa sinom koga sam doveo iz škole. Znajući koliko voli picu iz Pizza Hut restorana (koju smo tako retko mogli da priuštimo!) naručio sam telefonom dve velike, Super Supreme. Slavici sam kad je došla s posla ispričao šta se dogodilo i bili smo srećni i nekako rasterećeni kao retko kad do tada, iako NJOJ ništa nisam kupio. Ni cvetak. Radovali smo se, uživali u obedu i onda je zazvonio telefon.

Bila je to Vanesa. Izvinjavala se što se dugo nije javljala, bila je preko glave u poslu i traganju za angažmanima za mene. Rekla mi je da uzmem papir i olovku i pribeležim tri adrese i brojeve telefona na koje treba da se što pre javim jer su u pitanju studiji kojima trebaju crtači koji znaju da rade 'u Diznijevom maniru'. Zabeležio sam adrese i telefonske brojeve studija u Lidsu i dva u Londonu. Zahvalio sam joj se, rekla je da je sve u redu i da ću moći da joj se odužim kad budem nešto nacrtao i za njenu redakciju.

TOLIKO STVARI U jednom danu jednom čoveku u mojoj situaciji da se desi bilo je stvarno previše. To je prevazišlo i skromnu ravan neverice ili nesposobnosti da se novonastala situacija 'svari' i usvoji. Nemoćan da završim obed do kraja, uzeo sam jutros otvorenu flašu s vinom i dokrajčio je, potom otišao u drugu sobu, zatvorio vrata i sručio se na krevet, zaplakavši kao dete. Ne sećam se koliko je to ridanje trajalo.

Zaspao sam obučen, kao mrtav, ne sanjajući ama baš ništa.

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (83)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DIVLJE OKO - DILEMA PRVA

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-SPIRIT SE SPREMA...
...da. poput mnogobrojnih stripova. osvoji i veliko, filmsko, platno. Naime, režiser Russell Mulcahy (Highlander, Highlander2, The Shadow...) je sa producentskom kućom Dimension Films potpisao ugovor za snimanje tri filma. Prvi, od pomenuta tri filma, je, kako kažu vesti, adaptacija jednog starog stripa poznatog kao "THE SPIRIT"!!!



-KAO JEDNA PORODICA
Ako naš mali strip geto čini jednu simpatičnu porodicu onda i naša deca treba da postanu deo nje. Da li je to tako ne znamo, ali je ovih dana čak i Robert Crumb, u vidu svoje ćerke, Sophie Crumb, dobio naslednika(cu). Naime, njegovu devetnaestogodišnju ćerku (koja nije samo njegova već i njegove žene Aline Kominsky, takođe umetnice) je u umetnički svet ubacio Terry Zwigoff koji je mnogo značio i u Robertovoj karijeri. Reč je o novom kultnom hitu "Ghost World".

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Concorso - contest: China Town

Italian comics contest "China Town" at http://www.ct2001.cjb.net/.

ChinaTown (che si legge "kina-taun") č un concorso a fumetti organizzato dalla Consulta dei Giovani di Mortegliano (UD) e rivolto ai fumettisti under-35. Il concorso si articola in due sezioni: - la Sezione Generale č aperta a tutti ed ha per tema "2001: Fantascienza Anno Zero" - la Sezione Under-15 č riservata ai piů giovani ed ha due temi (a scelta dell'autore ): "2001: Apocalypse Miao" e "Fantablave di Mortean" Il primo premio della sezione generale č di 1.000.000 di lire. Al vincitore della sezione Under-15 verrŕ invece asseganto il Trofeo ChinaTown 2001. Questa č la terza edizione del concorso che nelle prime due edizioni ha raccolto quasi un centinaio di opere, alcune anche di ottimo livello. Presto sarŕ possibile scaricare da questo sito il manifesto 2001 ed il pieghevole del concorso. Per saperne di piů leggete il regolamento e visitate la sezione relativa alle scorse edizioni!

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: nemes <nemes@EUnet.yu>
Subject: Oglas


Prodajem kvalitetnu reprodukciju Hermanove ilustracije ,,Tornjevi Boa-Morija", numerisanu i sa potpisom autora.
Milan Uvrtacev
telefon 0230/32-208
nemes@eunet.yu

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

Izuzetno zanimljiv link. Reč je o besplatnom časopisu, Bordeline, koji donosi tekstove o stripu. Fajl je rađen u PDF formatu i manja verzija ima oko 2,5 MB, sa sve sličicama i 56 strana teksta. Na sajtu za sad možete naći samo prvi broj koji je izašao u avgustu... Obavezna literatura!!!
http://borderline.mediahall.co.uk/


TBC, Tomaž Lavrič stranica na Glenat-ovom sajtu
http://www.glenat.com/pageshtm/01quarti/16tbc/16accueil.htm

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 4. do 24. avgusta

10. avgusta 1999. Godine je otvorena izložba erotskog stripa Iztoka Sitara, u okviru programskog sklopa izložbi pod nazivom Peep Art, održanih u Ljubljani. Na otvaranju izložbe je i prvi put predstavljeno specijalno izdanje Stripburgera, XXX(Strip)burger, koji je posvećen erotskom stripu.

10. avgusta 2000. Otvorena je, u okviru 3. Jugoslovenskog Fesivala Jeftinog Filma, izložba ekstremnog stripa.

15. avgusta 2000. Održano je, u Pančevu u Studiju 21, veče stripa. Gost je bio Igor Prassel, urednik magazina Stripburger. Održana je projekcija animiranog filma BRUTALNA BOLNICA (Hopital Brut; produkcija: Le Dernier Cri, Francuska). Domaćin je bio Aleksandar Zograf.

. . .

(preskočen datum...:)
21. jula 2000. Otvoreni su Susreti Škola stripa u Leskovcu, povodom pete godine postojanja leskovačke škole stripa. Susreti su trajali od 21-22. jula i tim povodom je i otvorena izložba stripa i dodeljene su nagrade na konkursu koji je tim povodom organizovan.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad