prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA KUHINJE - Strip Vesti
2. STRIPBURGER #31 - zmcomics
3. EDICIJE VANNINI - DECEMBAR - Strip Vesti
4. ZALJUBLJENE VEŠTICE GUBE MOĆ - Ilija Bakić
5. PARISKI SPLEEN (18) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 41. - Marko Stojanović
7. QMOVA KOLUMNA (90) - Bojan M. Đukić
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (101) - Darko Macan
9. STRIP AUTOR: SRĐAN AĆIMOVIĆ - Strip Vesti
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -KORDEJ U USA (Saša Bovan)
    -DAN DE CARLO (Bojan M. Đukić)
    -A MOMENT OF SILENCE
    -KASPEROV TATA
    
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA KUHINJE

Strip Vesti

U petak 28. Decembra, sa pocetkom u 21h, u prostoru na prvom spratu Doma omladine Pancevo (Djure Djakovica 10, nedaleko od Autobuske stanice) ce biti odrzana promocija treceg broja strip casopisa Kuhinja. Novi broj sadrzi stripove vise domacih (Aleksandar Zograf, Wostok, Sasa Mihajlovic, Stevan Markus, Letac, Vuk Palibrk, Vladimir Nedeljkovic-Nedelja, Kiklop, Irena Jukic Pranjic, Mr Spiral, Biljana Pavlovic-Pavlov, Pedja Delibasic, Maja Veselinovic/Mileta Mijatovic) i inostranih autora (Bob Kathman, George Parsons, Al Davison).

Pored predstavljanja najnovijeg izdanja, aktivisti Kuhinje najavljuju i zanimljiv program koji ukljucuje izlozbu fotografija, projekciju filmova i nastup iznenadjenja. Bice to prvo desavanje u prostoru koji se nekada zvao Atelje mladih, i koji bi uskoro trebalo da bude revitalizovan ( u pitanju je zgrada koja je bila kasarna u vreme austrougarske, i ruska bolnica pre Drugog svetskog rata). Kao znak podrske ovoj inicijativi, slusace se iskljucivo produkcija lokalnih rock bandova.

IZLOZBA: prema ideji Jennifer Daydreamer, strip autorke iz Sijetla, i Sharon Silverman, umetnice iz Bostona, bice postavljene fotografije dve autorke iz Sijetla (Jennifer Daydreamer, Nora Superpatriot) i dve iz Bostona (Sharon Silverman, Karen Krikorian). Fotografije predstavljaju dokument o izlivima hiperpatriotizma obicnih ljudi u Americi, nakon napada 11. septembra. Autorke su, igrajuci se igre koju su same izmislile (Can you spot the flag/Pronadji zastavu), zabelezile americko znamenje koje je bilo moguce pronaci na najbizarnijim mestima.

PROJEKCIJA: pored filma EVERYBODY’S KID, nastalog prema performansu Stevana Markusa, bice prikazan i video zapis o rok festivalu kojim se finansira rad italijanske nezavisne radio stanice Radio Onda D’Urto, po kojem je znamenit grad Brescia. Filmove ce najaviti gosti Kuhinje, Andrea Rossini i Thomas Bendinelli, predstavnici ove radio stanice.

NASTUP: iznenadjenje. Jedno domace i drugo inostrano.

sadržaj

2.

STRIPBURGER #31

zmcomics

Početkom decembra je izašao i najnoviji 31., redovni, broj slovenačke strip revije Stripburger. Ovaj broj je svojim čitaocima doneo sijaset zanimljivih stripova, tekstova i recenzija. Intervjuom je predstavljen Macel Ruijters dok je Montrealsku strip scenu predstavio Jamie Salamon. Tu se nalaze i redovne rubrike E-mail from Croatia (Darko Macan), nYUz (Zlatko Milenković), Slovenske brazde (redakcija) i veliki broj recenzija.

U ovom broju su svoje mesto našli sledeći autori: Isabel Grosse - Holtfort (D), Ivan Mitrevski (SI), Aleksandar Opačić (YU), Tomaž Lavrič (SI), Vladan Nikolić (YU), Shristop Feist (D), Rick Trembles (CAN), Eric Braün (CAN), Geneviéve Castrée (CAN), Billy Mavreas (CAN), Julie Doucet (CAN), Richard Suicide (CAN), Henriette Valium (CAN), Marcel Ruijters (NL), Roman Tolici (RO), Olmo Omerzu (SI), Ivan Brun (F), Andreja Kladnik (SI), Lars Sjunnesson (S/D), Tomaž Prokupek (CZ), Koco (SI), Klerkz Govartz (B), Saša Kerkoš (SI). Naslovnu stranu je uradio Henriette Valium (CAN).

Što se tiče kontaka u slučaju da želite da dođete do svog primerka, tu je svima poznata adresa:

Strip Core c/o Forum Ljubljana,
Metelkova 6/I, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel.: +386 1 2319662,
fax: +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore

e-mail: burger@kud-fp.si

sadržaj

3.

EDICIJE VANNINI - DECEMBAR

Strip Vesti

Nova beogradska izdavačka kuća "Edicije Vannini" je u decembru mesecu izbacila sledeće naslove:

DYLAN DOG 4
6. decembra 2001.
Epizoda: "Tajne Ramblina"
Original: "I segreti di Ramblyn" (N. 64)
Ideja i scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Montanari & Grassani
Naslovna strana: Angelo Stano
Cena: 75 dinara


MISTER NO 4
13. decembar 2001.
Epizoda: "Samoubilačka misija"
Original: "Missione suicida" (N. 278)
Autor: Guido Nolitta
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Renato Polese
Naslovna strana: Roberto Diso
Cena: 75 dinara


ZAGOR 4
20. decembar 2001.
Epizoda: "Izazov u brdima Vičite"
Original: "Sfida sui Monti Wichita" (N. 414)
Ideja i scenario: Mauro Boselli
Crtež: Carlo Marcello
Naslovna strana: Gallieno Ferri
Cena: 75 dinara


MARTIN MISTÉRE 4
27. decembar 2001.
Epizoda: "Deca belih očiju"
Original: "I bambini dagli occhi bianchi" (N. 128)
Scenario: Michelangelo La Neve
Crtež: Paolo Morales
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Cena: 75 dinara

sadržaj

4.

BAKIĆ

Ilija Bakić

STRIP

Zaljubljene veštice gube moć

"Dilan Dog" br. 3: "Maelstrom!" ; Bonelli Comisc/Edicije Vannini,Beograd 2001.

"Mora da je neko oklevetao Jozefa K. jer je jednog jutra bio uhapšen, iako nije učinio nikakvo zlo" piše na prvoj strani "Procesa" Franca Kafke koji čita čovek koji se zove Jozef Keler, dok čeka da mu gazdarica donese doručak. Umesto nje na vratima zatiče dva policajca sa nalogom da ga uhapse, na koji on odgovara nožem i satarom, ubija posetioce i beži. Istovremeno buboliki Gregori zaključuje da, zbog premalo sna i previše pića, očajno izgleda i izlazi na ulicu, da bi ga tamo zgazio, zajedno s parkiranim automobilima, ogromni uglađeni gospodin s polucilindrom...

U nastavku priče ispostaviće se da je Jozef Keler anđeo koji je ubio 665 veštica ne bi li sprečio otvaranje Maelstroma, prolaza između svetlog i tamnog carstva, i dolazak antihrista. Da bi završio posao mora da eliminiše i poslednju vešticu, koja je, pak, prava lepotica i zapada za oko Dilan Dogu. Ni dama nije ravnodušna, tj. i ona se zaljubljuje i zbog toga gubi svoje veštičije moći. A prolaz samo što se nije otvorio, anđeo u prvom pokušaju ne uspeva da ubije vešticu, dimenzije se prepliću i zubate čeljusti se naziru u vrtlogu...

Po ko zna koji put Dilan spasava svet a da se ni u jednom trenu ne zapita da li taj napor ima smisla. U stvari, čini se da sudbina jadne nam planete pre svega zavisi od Dilanove potentnosti i mužjačkog instinkta za pokoravanjem pripadnica lepšeg pola. Jer, ako on ne bi uspeo u svojim osvajanjima, možda bi izgubio volju da dela i od svih nas ostao bi samo pepeo. Ipak, ma kako apsurdno to zvučalo, ovaj junak je mnogo životniji od bezbrojnih superheroja čije jedino pokriće za svakakva lomatanja jeste samo puka ideja o slobodi, pravdi itd. Sa svoje strane Dilan je potpuno telesno uslovljen, pravi frojdovski tip. Naravno, i na ovu simplifikaciju moguće je staviti primedbe, ali uvek je zanimljivo videti netipične pojave u stripu, čak i uz rizik da feministkinje proglase Dilana i njegove čitaoce za muške šovinističke seksiste.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 10.12.2001.godine

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (18)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

U PISCEVOJ RADIONICI:
originali "Asteriksa i Latravijate"

Nema sumnje da Asteriks, koga od 1977. Uderzo stvara sâm, bez daimonskog genija Goscinnyjeva, vise nije onaj stari. U to nema sumnje. Kao sto bi bilo izlisno, sasvim izlisno, uporedjivati literarne, lingvisticke dosetke scenariste sa istovetnim stilskim vezbama crtacevim, stvaranim u potonjem pokusaju odrzavanja bar priblizne stilske homogenosti dela (sto je, verovatno, po svojoj izvedbi, najuspelije u prici "Asteriks kod Rahazade").

Pa opet, kada se god pojavi novi album, nesto u nama zatreperi. Nesto, sto se, od detinjstva, nije nikada gasilo. Pri svakom otvaranju novog albuma, u nama deluje istovetna, tanusna, svilena magija prvobitnih otkricâ. I tad osetimo, da je carolija i dalje prisutna: sa radoscu listamo stranice novog stripa, znatizeljno prateci novi zaplet i novu pustolovinu davno, od detinjstva, poznatih junaka.

Koliko citanja Tintina, Asteriksa, Strumfova, koliko listanja Gase, od detinjstva. I koliko otkrica, pronalazaka, na polju jezika, na polju gegova, na polju viseslojnih piogravanjima jezickim i likovnim koordinatama! To sam, u vlastitom iskustvu, najbolje upoznao citanjem Tintina (ne postoji strip koga sam cesce grabio, posle skole, ili pred san, u ranoj mladosti); pa opet, tek su se, u adolescenciji, pocele da otkrivaju neke stvari, pisceve/crtaceve ideje, pogledi, shvatanja. Ucitavanje je teklo sporo, ali shodno razvoju coveka od deteta do mladica. Kako sam odrastao, tako sam bolje razumevao viseslojnost delâ. Ovo, sto velim za strip, dakako, vazi i za bilo koji drugi oblik umetnickog izrazavanja, koji upoznamo jos dok smo dete, pa se tome zatim neprestano vracamo i u tome oktrivamo nove i nove stvari. U literaturi, ili muzici, na primer. Nije nimalo slucajno sto se smatra kako postoji literatura za svaku zivotnu dob ponaosob. I sto ima romana koje treba citati na vreme jer je posle toga vec kasno: prosla magija ! otide carolija ! ili se izgubila tanka, nestvarna nit i predja koja bi nam pomogla da se, kroz umetnicko delo, odrzimo, prepoznamo, osnazimo, i krenemo dalje, put besprestane samospoznaje. Setimo se, recimo, kada smo poslednji puta ozbiljno citali Hesea? ne bese li to dok besmo adolescenti? Pa opet, Hese je za svoja dela zeleo da budu citana od strane pedesetogodisnjaka. Svako njegovo delo se bavi pitanjem odrastanja i pitanjem kriza identiteta kojih u covekovu zivotu ima vise od prostog prelaska coveka iz adolescencije i mladosti u zrelu dob. Umetnost, to nije samo stvar zabave, ili lepote. To je takodje pitanje patnje, ili boli, i iskupiteljske moci poezije. Sta bolje leci od kapi vedrine i vrsne duhovitosti, pitace ko? Ali, pitace sad neko drugi, nije li deplasirano govoriti o ozbiljnijoj temi, kada je, naposletku, samo rec o stripu?

Pa dobro, moglo bi se i tako reci. No opet; "La théorie des gens seuls/Teorija o osamljenim ljudima" (Dupuys), mozda je najbolji savremeni francuski strip koji je uspeo, ne setan i humoristican nacin istovremeno, da govori o samoci i boli.

U redu; mozda ovoga puta iz mene vise govori pesnik nego likovni kriticar. Ja sam, na kraju, samo zeleo reci koju o novoj Uderzinoj knjizi.

Na neki nacin, pravilo ponovljenih citanja, u raznim zivotnim dobima, vredelo bi i za strip. I, sto bi vredelo za strip uopste, vredi takodje za ovaj, ponaosob. Tim pre sto je rec o reprintu originalnih Uderzinih crteza olovkom, poslednje Asteriksove pustolovine "Astérix et Latraviata", koje izlazi na videlo godinu dana nakon objavljenog stripa.

Govorio sam, na pocetku, da se poslednji Asteriksi ne drze s prvobitnim. To je toliko jasno da ne bih uopste zeleo da tu stavku dalje argumetujem. U tom smislu, i jedino u tom, steta je sto se ovaj sjajni, originalni autorev crtez stampa tek za ovu priliku. Jer, rec je o, zaista, velicanstvenom Uderzinom potezu ruke, ali preko kojeg vise nema miloste izlivanja duha Goscinnyjeva.

No, krenimo redom: Uderzo, poslednjom knjigom, citateljstvu nudi kopije 44 table originalnih ctreza kompletne Asteriksove avanture. Radi se, dakle, o albumu prvobitnih, dovrsenih crteza preko kojih je, docnije, radjeno tusem. Format knjige prati stvarni format papira, u velicini od polovine celih, stampanih tabla. Svaka stranica, dakle, nudi dva kaisa, otprilike velicine A5. Strip ima celokupno 394. kvadrata. Kasnije tusiranje crteza izveo je Frédéric Mebarki, dok je tekst upisan vlastitom Uderzinom rukom tusirao Michel Janvier, obojica zaposlena u Uderzovom studiju.

Preciznost egzekucije, savrsenstvo kadriranja, lakoca poteza, sencenja, dinamicni grafizam koji igra na odnosima realisticke i groteskne figuracije, te imaginativne perspektive (vojske u pokretu, palate, trgovi), cine da se svaki kvadrat predstavlja i kao mala studija i svet za sebe. Sama cinjenica da se crtezi doimaju kao studije, kao skice radjene olovkom u cilju stvaranja vece ili slozenije likovne kompozicije (ovakav utisak se i nehotice otme citaocu), pokuzuje koliko je svet klasicnog stripa, jos uvek, srodnik sveta figuralnog slikarstva. Uderzo originalima svog poslednjeg stripa pokazuje do kolike mere je majstor i crteza i studija, koliko maestralno vlada mise en sceneom i njegovo besprekorno znanje graficke naracije.

Na kraju knjige citalastvu se nudi i nekoliko humoresknih stranica u albumu neuvrstenih vinjeta, u kojima se preplicu elementi komike i erotike, za nasu najvecu radost i iznenadjenje. To bi se moglo uzeti i kao Uderzin pastis vlastitih radova usmerenih decijoj publici, ali i kao pritajeni (deciji) pogled na svet odraslih, ka cemu su se, od "Ruze i maca", neosetno pomerale teme poslednjih Asteriksovih pustolovina. Ovo takodje pokazuje koliko se prostor slobode stripovnog izrazavanja, od sedamdesetih godina, otvorio i kako je uticao i na najvece majstore stripa za decu. Vise ili manje ukusne, vise ili manje uspele (a ima ih izvanrednih), erotske vinjete u ovoj knjizi samo govore kako ne bismo nuzno morali imati samo Magnusa, Manaru ili Maurovica kao majstore erostkih prica. Franquin se, u "Crnim mislima", oslobadjao pritiska uredjivackih i moralnih kodova izdavastva. Ne bi nas zacudilo kada bismo, jednom, otkrili da se i Uderzo podavao grafickim radovima koji bi se, u staro vreme, u Francuskoj, vodili pod rubrikom "Pour adultes seulement"!

Ovde se vracam i temi sa pocetka ovog rada: postoji vise slojeva citanja, kao sto postoji i vise etapa unutarnjeg razvoja i unakrsnih prozimanja obeju sfera; najinteresantnije je kada odrasla osoba otkrije, u nekada omiljenom stivu, stvari koje nisu prvenstveno upucene na deciji svet, nego dete neosetno uvode u svet odraslih. To je Uderzo radio sa puno humora i velikim umecem od pocetka serijala i, ovim poslednjim radom, vise nego ikad ranije, uveo nas u vlastitu radionicu i pokazao kako se, iznutra, odvija stvaranje jedne Asteriksove pustolovine. Iz svih ovih razloga, reprint originalnih crteza "Asteriksa i Latravijate" (bez obzira na manjkavosti scenarija), velik je trenutak u savremenom francuskom stripu.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 41.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NOVE GODINE…

Nekako nam je svima uslo u krv da kraj kalendarske godine vezujemo za vreme kad treba sumirati rezultate. Prebrajanjem uspeha bavi se svako, pa se tako nabrajaju najuspesniji sportisti, filmovi koji su u pomenutoj godini namaknuli najvise novca (i oni drugi, zreli za Zlatne Maline), koliko su nam porasli budzeti, koliko ce nam love dati raznorazni dobrotvori iz inostranstva… Osama se jos trazi ziv ili mrtav (ali se ne nalazi ni u jednom od pomenutih agregatnih stanja), Patrijarh Pavle je ziv i zdrav (i ne sikira se mnogo zbog toga sto je bio razlog za polemiku u svetu stripa), ceka se premijera Gospodara prstenova kod nas, napolju snezi li snezi… A gospodin Vasa Pavkovic je u ponedeljak imao zanimljivu repliku na promociji Maksa Debrisa u Beogradu. "Govorio sam u zadnje dve nedelje na tri promocije stripa albuma" rece gospodin Pavkovic "sto je vise nego sto sam govorio na takvim promocijama u zadnjih deset godina."

I stvarno, kad covek sve zbroji, ova godina, sve u svemu, nije uopste bila losa za Jugoslovenski strip. Stripoteka stoji cvrsto na svojim nogama i sve cesce objavljuje zanimljive stripove, dok se njihovom izdavackom planu u pogledu strip albuma ne moze mnogo prigovoriti; dobar izbor, frekventno izdavanje i kvalitet albuma govore u njihovu korist. Pozdravljam takodje i cinjenicu da je konacno objavljen i album domacih autora (Skrobonjin, Vesovicev i Kovacevicev 'Tocak'; za pokudu je to sto je prvo morao da uzme nagradu u Francuskoj i da ga tamo objave, pre nego sto je zasluzio da se i ovde pojavi.) Drugi iole redovniji strip magazin na ovim prostorima (cije su zasluge isle u pravcu promovisanja domaceg stripa), Bager, se ugasio, ali ne pre nego sto je dopustio nekolicini mladih crtaca i scenarista (ukljucujuci, sto da krijem, i mene) da na domacu strip scenu pomole nos. U Ediciji Vannini vec nekoliko meseci redovno i bez kasnjenja izlaze Bonelijevi serijali Dilan Dog, Marti Misterija, Zagor i Mister No (koji su se svi, uzgred, prilicno ofucali za vreme dok mi nismo bili u prilici da ih pratimo, al' dobro sad, hvatamo prikljucak!). Izasla su dva broja magazina Placeba, koji forsira domaci alternativni pristup stripu (koji ja sa svoje strane opet nesto ne ljubim, ali bar postujem), prilicno dosledno nastojeci da promovisu andergraund strip u nas. Kad smo vec kod 'podzemnih' izdanja, tu su i jos nekoliko brojeva Stripera (koji ne bih nesto posebno komentarisao, razlozi poznati redakciji), kao i novi, prilicno interesantni Lavirint; raznoraznim fanzinima se ne bih nesto posebno bavio - niti sam tu strucan, niti mi se u to polje zalazi. System comics nas je obradovao sa dva albuma u boji domacih autora posle ko zna koliko godina, Gajicevim i Grkonjicevim 'Technotise - om' i Pahekovim 'Badijem kukavicom', sa dobrim izgledima da nam prezentuju jos poneki ovdasnji biser. Od albuma se tu jos pojavio i Filip Krejven Dusana Bozica, a ako mi se dozvoli da se malo hvalim, ukazao bih na cinjenicu da je i Niski Studensko Informativno Izdavacki Centar bio poslovicno vredan i izbacio jedan broj strip magazina Strip Pressing (drugi, boze zdravlje, izlazi krajem januara), kao i strip album Djordja Milosavljevica, Tonija Radeva i moje malenkosti 'Maks Debris - ispovest pravog krivotvoritelja'. Najzad, knjizara - striparnica Alan Ford napravila je izdavacki izlet albumom 'Blago Templa', a bili su i delimicni sponzor pravog izdavackog dragulja - Zlatkovog mezimceta, edicije Drugi pogled, koja konacno na pravi nacin reprezentuje domace autore i koja je pocela da nam prezentuje 'La bete noire', originalan i nadasve interesantan strip Darka Macana i Milana Jovanovica. Uh!

Bila je ovo, kao sto se iz prilozenog vidi, jedna prilicno ispunjena i vredna godina na polju domaceg stripa. Radilo se, objavljivalo, pa cak (tu i tamo) donekle i zaradjivalo. Svestan da u ovom tekstu nisam rekao nista novo vec samo pobrojao ovogodisnja izdanja (ali to se i radi na kraju godine, zar ne!?), evo eksluzive informacije da bih likvidirao grizu savesti u nastajanju,: Ocekujte u januaru jos dva stripa albuma domacih strip autora, i to u koloru, jedan pozamasan strip magazin i jednu knjigu sa sjajnim ilustracijama u boji (plus drugi Strip Pressing, to je jedino za sta sam sam odgovoran!).

Sta na kraju reci? Srecna nam svima Nova godina… I da smo svi zivi i zdravi i produktivni!

sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (90)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

PROPOVEDNIKOV SIN (5)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (101)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

COMICS ARE FOR KIDS!

Steve Buscemi dobio je nedavno nagradu njujorkških filmskih kritičara za ulogu u filmu Ghost World, adaptaciji istoimenog stripa Daniela Clowesa. Publisher's Weekly šestog je prosinca za "knjigu dana" proglasio strip-reportažu Palestina Joea Saccoa, čije Goražde ovih dana doživljava brojne prijevode i dobija mnoge nagrade. Jedna od najprestižnijih britanskih literarnih nagrada, Guardian First Book Award, u konkurenciji šake romana otišla je također jednom stripu - Jimmyu Corriganu Chrisa Warea (vidi KTK #91). Predsjednik žirija pritom je izjavio: "Jimmy Corrigan je fantastičan pobjednik (...) koji nas izaziva da ponovo razmišljamo o literaturi i smjerovima kojima se ona kreće početkom dvadeset i prvog stoljeća."

Pa, to kao da strip postaje respektabilan? Kao da je opet 1986?

Osamdeset i šesta je, podsjetimo se, bila godina Mausa, Watchmena i Dark Knighta. Čitani su se magazini čudili kako "strip, gle, nije samo za klince" i na trenutak voljeti strip nije bila sramota. Veliki bijeli svijet privirio je u naš mali geto, na čas zainteresiran, i ... povukao se što je brže mogao!

Jer, što je geto imao ponuditi nekome tko je htio "nešto poput Mausa" - Miami Mice? Što su trgovci davali onima koje su Watchmeni svojom ljudskom dimenzijom dovukli do superherojskog predgrađa - tisućiti broj X-Men sapunice? Zar je čudo da je velikom svijetu trebalo petnaest godina da nam opet priviri?

Iako, isto će se, bez sumnje, dogoditi i sada. Sacco i Clowes imaju po dvije, tri knjige na policama, Ware jednu. A ničeg sličnog nema, ničega što bi nezadrta čitatelja vratilo jednom kad apsorbira "preporuku dana". Osim superheroja se ništa ne snima, Guardianovu će nagradu dogodine dobiti normalan roman.

A nas, u getu, neće biti baš jako briga, je li tako? Nama jest malo drago kad mama i tata pročitaju neki strip i kad im se svidi jer će nas tako možda manje gnjaviti da čitamo "nešto pametnije", ali zapravo nam je puno draže da strip bude nešto što samo mi razumijemo. Neka je i glup, ali je naš i baš nam zato drag.

Jer mi znamo nešto što odrasli ne kuže.

Strip jest samo za klince.

sadržaj

9.

STRIP AUTOR: SRĐAN AĆIMOVIĆ

Strip Vesti

SRĐAN AĆIMOVIĆ
Valjevo, 1980.

Biografija:
Rođen 1980. U Valjevu.

Do 1992 živeo u Zvorniku (BiH) a nadalje u Valjevu. Završio Valjevsku gimnaziju (u smislu maturirao, ne u smislu da je učestvovao u izgradnji zgrade). Trenutno živi u Beogradu gde studira Elektrotehnički fakultet (prosek: 7.769).

Crtao stripove oduvek. 98' pohađao valjevsku strip-školu koju je vodio Milivoje Kostić. Učestvovao na par izložbi, a njegov rad može se videti i u katalogu "Cool strip art anthology". Takođe zauzima par kvadratnih centimetara u "Yoghurtu", dodatku "Stripburecka 2", druga strana pri vrhu na sredini. Piše članke za StripVesti kad god stigne. Odnedavno se njegov dnevni strip vrti na adresi
mcduffies.keenspot.com.


Srđan Aćimović od sada ima svoju web stranicu na sajtu zmcomics.co.yu na adresi:
http://www.zmcomics.co.yu/autori/acimovics

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-KORDEJ U USA
Ovih dana u strip prodavnicama u sjevernoj americi pojavio se cetvrti broj Cabla kojeg radi Igor Kordey. Scenarista je David Tischman. Do sada je izaslo cetiri broja i ovim brojem epizoda je zavrsena. Radnja ovoga serijala se desava u peruu, i radi se o teroristickoj grupi koja zeli da ovlada peruom uz pomoc droge i naravno super moci. U izdanju marvela, crtez je izuzetno dobar, kao i stampa. Slijedeca epizoda Cabla treba da bude smestena u albaniji i na kosovu. Citav ovaj serijal koji sada momentalno Kordey radi, posveceno je terorizmu i borbi protiv njega. Prvi serijal se desava u peruu, a slijedeci u albaniji i sve tako redom gdje su krizna teroristicka podrucja na svijetu. Inace ovih dana je bilo pravo iznenadjenje naci jos jednu svesku Igora Kordeya u prodavnicama, a to je New X Men. Scenarista ovoga puta je Grant Morrison. Samim ovim sada momentalno izlaze dva izdanja Igora Kordeya: Cable i X mens. Sami crtez u X man prevazilazi onoga u Cablu, i ako se stvarno malo pazljivije udubite u crteze moze se videti da je utrosio mnogo vise zivaca i vremena na ovu svesku. U ovoj svesci je i kolor puno bolji nego u Cablu. Koliko znam za sada, on ce nastaviti ovu seriju do daljnjeg.
(Saša Bovan)

-DAN DE CARLO

DEN DiKARLO (Dan DeCarlo)
- CRTAC KOJI JE DEFINISAO GRAFICKI STIL STRIPOVA I CRTANIH FILMOVA O "Arciju" (Archie) PRE PET DECENIJA - PREMINUO U 82. GODINI STAROSTI

Den DiKarlo je izgubio zivotnu bitku infarktom koji je prekinuo prebogatu karijeru umetnika stripa cije je radove videlo vise citalaca nego od ijednog drugog strip-crtaca.

Iako je imao dugu karijeru, najpoznatiji je kao crtac za kompaniju "Archie Comics", ciji su likovi u nasoj zemlji ostali nepoznati citaocima stripova - za razliku od TV-gledalaca koji su ranih 70-tih mogli na malim ekranima da prate animiranu seriju nastalu na osnovu stripova o veselim srednjoskolcima iz Glendejla. Kreirao je likove i serijale "Sabrina, vestica-tinejdzerka" (Sabrina The Teenage Witch), "Ceril Blosom" (Cheryl Blossom, ime i prezime koji vape da budu 'posrbljeni' kao 'Visnja Cvetic'!) i "Josie and the Pussycats" (Dzouzi i Cica-Mace - devojacki rok-bend, koji ne bi iznenadio kao naslov da se u nas pojavio 'preveden' kao 'Cica i Mace'!). Medjutim, najznacajniji doprinos stripu je DiKarlov crtacki stil koji su izdavaci Arcijevih avantura i ostalih navedenih serija odlucili da usvoje kao zvanican kompanijski 'kucni' stil. I ne samo da je svojom olovkom decenijama kontinuirano doprinosio maticnoj kompaniji - dobri stari Den je vredno obucavao u slobodno vreme ostale crtace da rade samostalno imitirajuci njegov prepoznatljiv rukopis.

Zadnjih nekoliko godina DiKarlo je bio okupiran [nametnutim] sudjenjem zbog gorkog nesporazuma sa njegovim izdavacem povodom vlasnistva nad autorskim pravima za "Josie and the Pussycats" strip koji je u medjuvremenu postao uspesan dugometrazni 'zivi' igrani film! Neosporna je cinjenica da je Den stvorio lik Dzouzi (inspirisan izgledom i krsnim imenom njegove vencane supruge!), izgled njenih drugarica i premisu celog stripa koji je ranih 60-tih bezuspesno nudjen sindikatima kao novinski strip, stoga je Den kaiseve preradio kao table za strip-svesku i ponudio ih redakciji kuce za koju je vec crtao Arcija i ostalu druzinu. Dzouzi i njene macane su nasle krov nad glavom u "Archie Comics"-u.

To sudjenje je oznacilo kraj poluvekovne saradnje izdavaca i umetnika koji je tom izdavacu kreirao imidz.

DiKarlo je ipak pod stare dane uspeo da nadje poslove kod nekih drugih izdavaca, posebno kod "Bongo Comics"-a koji objavljuje strip-adaptacije "Simpsonovih"!

- Opisivan je kao Dzek Kerbi tinejdzerskog humoristickog stripa, - rekao je o pokojnom Denu Bil Morison (Bill Morrison) iz Bongo Komiksa. - no ja bih ga radije nazvao Karl Barksom tinejdzerskog humoristickog stripa! [po Carl Barks-u, najboljem crtacu Diznijevih stripova na svetu uz Flojda Gotfredsona.] - U Denovom stilu je bilo cudesne mesavine humora i seksepila... nacin na koji je 'prelamao' i vizuelno postavljao pricu bio je tako cist i koncizan, pa ipak briljantan. Puno je radio za nasu mesecnu svesku "Bart Simpson" i imamo dosta njegovih tabli u arhivi. Ako ih bude dovoljno, odstampacemo specijalan broj posvecen samo Denu DiKarlou. Jedna od poslednjih stvari koju je ikada nacrtao je storija o Dzingl Bel (Jingle Belle) za Pol Dinijev strip (Paul Dini, doskorasnji WB-scenarista i producent legendarne animirane TV-serije o Betmenu koju je likovno oblikovao fenomenalni Brus Tim) koju sam imao zadovoljstvo da istusiram.

- Den je olovkirao sest tabli za najnoviju svesku "Dzingl Belin Jubilej" (Jingle Belle Jubilee) koje su nedavo obavljene, - izjavio je Pol Dini. - Napisao sam scenario za storiju gde Dzing, mlada buntovna Deda-Mrazova kcerka (!!!) srece jednako buntovnu mladu Nocnu Vesticu (Haloween Witch). U TV-emisiji javno govore o svojim porodicnim problemima i postanu prijateljice dok im se ocevi pred svima potuku. Kao i sa ostalim Denovim najboljim radovima, i ovaj je bio smesan i predivno nacrtan sa bozanstvenim likovima devojaka, sto je ostalo jedinstveno za DiKarlov stil. Prvi put sam saradjivao sa Denom pre sedam godina na DC-ovom strip-godisnjaku pravljenom na osnovu Warner Bros.-ove animirane serije "Batman Adventures". Osmislio sam pricu bez reci naslovljenu "24 sata" gde sam opisao vremenski period koji je protekao od pustanja na slobodu iz dusevne bolnice Betmenove neprijateljice Harli Kvin (Harley Quin) do njenog ponovnog hapsenja nakon upadanja u neprilike i vracanja u ludnicu Arkham. Brus Tim (Bruce Timm) je flomasterima istusirao Denove table u olovci, ali odvojeno - na posebnim listovima pausa postavljenim preko olovkiranih tabli, sto je Dena jako razocaralo. On se nadao da ce mu njegove strip-table po stampanju biti vracene istusirane (izflomasterisane..?) Brusovom rukom; "Da dobiju na vrednosti", rekao je vise nego skromni Den tim povodom.

- Rad sa DiKarlom je istovremeno i uzbudjenje i 'spustanje na zemlju', - nastavlja Dini. - Uvek je bila velika radost osvedociti se kako ce da se pozabavi novim likom, pogotovo ako je u pitanju lepa i seksi-devojka. Kada sam mu pre nekoliko godina spomenuo Dzingl Bel, rekao je da misli kako je to zabavna ideja i da bi voleo 'da nesto radi sa tim karakterom'. Moja reakcija je bila: 'Ti, znaci, zelis da saradjujes sa mnom na mojoj maloj, beznacanoj strip-svescici?!? Moze li zivot da bude sladji?'. Tragedija je da je dosao u zivotno doba kada mnoge druge crtace stripova njihovi benevolentniji izdavaci tretiraju kao nacionalno blago, dok je Den tretiran sa nipodastavanjem od strane vlasnika njegovih kreacija koje su im donele basnoslovno bogatstvo. Pa ipak su ga cenili kako kolege-profesionalci, tako i citaoci-ljubitelji i postovaoci sirom sveta. U poverenju mi je rekao pred kraj zivota kako je prezahvalan svima njima za moralnu podrsku koju su mu pruzili zadnjih godina.

priredio BOJAN M. DJUKIC

-A MOMENT OF SILENCE
Od 9. januara će u prodaji, na američkom tržištu, biti još jedna specijalna knjiga pod naslovom "A Moment of Silence", a u izdanju Marvel comic book-a, koja govori o 11. septembru.
www.marvel.com

-KASPEROV TATA
Seymour V. Reit, kreator dobrog duha Kaspera (Casper the friendly ghost), umro je u 83-oj godini života, 21. novembra u New York City-ju, usled bolesti srca.
www.toonopedia.com/casper.htm

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Darko Macan <darko.macan@zg.tel.hr>
Subject: Evo za SVesti jedna ponuda posla ...

Ovako: Steven Grant je pro i ovo nije lazzna ponuda. S druge strane, sve losse ssto mozzete occekivati pisse u tekstu. Njegov e-mail je <obvious@comicbookresources.com> i ostalo je na vama. Evo sad i teksta Stevenove ponude:

"I tried this once before with pretty much no success, but here's the drill: I'm looking for someone who wants to draw a western graphic novel. Bear in mind that I've already turned out established artists because their work wasn't quite appropriate. Bear in mind the project offers no money upfront, meaning you'd have to wait until after publication to see any money for your very hard work (and, trust me, it'll be hard work) and there's always the risk you won't see any money at all. (In which case I wouldn't either, which would piss me off something fierce, which is why I need an artist who knows what they're doing, esp. when drawing a very nasty western.) Bear in mind that if you get the gig, it means following a complete script to the letter. Particularly bear in mind this calls for accomplished art and isn't really an entry level position. It's not a "I really want to draw superheroes but I'll break in wherever I can" position. It's more of a "I'm a brilliant artist but I've been overlooked because everyone wants me to draw superheroes" level position.

So.

If your art is really damn good, and you've been dying to draw a western, and you can draw a full graphic novel in three or four months and not four or five years, and you're not completely dissuaded yet, this may be an opportunity for you. Send me two - no more, no fewer - pages of samples of <>western art (meaning: not superheroes, not fantasy, not crime, not horror, etc., nothing but western art) VIA E-MAIL, and if they pass muster with me, I'll run them past the publisher and see what he thinks, then we'll get back to you. I'm warning everyone right now that
a) I do not warrant that anyone will get the slot, and, in fact, nobody might get the slot;
b) I'm incredibly busy so unless you're a real possibility, the odds are extremely good that you won't hear anything from me at all;
c) this doesn't have any bearing on the quality of your art or your worth as a human being, it only means your work doesn't fit the project.

So take a shot if you still feel up to it. I look forward to seeing any really great material. And, though the above comes off as atrociously snotty, thanks. I really do appreciate the interest."

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Da malo podsetimo čitaoce Strip Vesti na web stranice autora koji predstavljeni na sajtu zmcomics.co.yu:

-Aleksandar Botić (1972, Subotica, Yugoslavia)
-Aleksandar Zograf (1963, Pančevo, Yugoslavia)
-Biljana Malešević (1972, Novi Sad, Yugoslavia)
-Dejan Sijuk (1975, Sisak, Hrvatska)
-Vladan Nikolić (1975, Zrenjanin, Yugoslavia)
-Franja Straka (1952, Beočin, Yugoslavia)
-Igor Ribić (1962, Ljubljana, Slovenia)
-Ivana Armanini (1975, Zagreb, Hrvatska)
-Mirko Čolak (1975, Zrenjanin, Yugoslavia)
-Mladen Oljača (1970, Novi Sad, Yugoslavia)
-Nebojša Pejin (1979, Novi Sad, Yugoslavia)
-Nebojša Bačić (1966, Novi Sad, Yugoslavia)
-Romeo Štrakl (1962, Sv. Trojica, Slovenia)
-Saša Nedeljković (1971, Novi Sad, Yugoslavia)
-Sašo Janković (1961, Ljubljana, Slovenia)
-Simon Vučković (1975, Kotor, Yugoslavia)
-Srđan Aćimović (1980, Valjevo, Yugoslavia)
-Uroš Krčadinac (1984, Pančevo, Yugoslavia)
-Đorđe Milović (1960, Beočin, Yugoslavia)
-Vladimir S. Marković - LoOney (Yugoslavia)

Ako želite da i vi dobijete svoju stranicu, slobodno se javite.
zmcomics@neobee.net

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 31. decembra

15. decembra 1999. Otvorena je, u galeriji SULUJ (Beograd), izložba novog jugoslovenskog stripa "KRAJ EPIZODE". Autor izložbe je bio Radovan Popović. Na izložbi su predstavljeni: Wostok, Neda Dokić, B.F.V.R.P., Ivana Filipović, Saša Mihajlović, Mr.Stocca, Miloš Krsmanović, Dr FUZZ, Leo fon Punkerstein, Momci, Rastko Ćirić, Danijel Savović, Damir Rijovich Originalov, Miki Ršumović, Dušan Pavlić, Nikola Vitković, Relja Pajić, Ivan Grubanov, Tihomir Čelanović, Jabuka, Nedim Hadžiahmetović, Aleksandar Zograf, Septic, Tromb, Nikola Topuzović, Grabowski, Marko Somborac, Potus Ikar, Eugen Slavik, Geza Antal, Damir Šmit i Wuk Palibrk.

24. decembra 1959. Prvi put se pojavio stip Boule & Bill u 1132. broju nedeljnika Spirou. Strip je kreirao Jean Roba.

31. decembra 1999. Preminuo je, u 74. godini života, francuski scenarista Roger Lecureux, kreator Rahan-a kao i mnogih drugih likova. Rođen je 7. aprila 1925. godine u Parizu.


-----------
7. aprila 1925. Rođen je francuski scenarista Roger Lecureux, kreator Rahan-a kao i mnogih drugih likova.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad