prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. VELIKANI U STRIP ANEGDOTI - Strip Vesti
2. STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (1) - Borisav Čeliković
3. PARISKI SPLEEN (55) - Franc
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 112. - Marko Stojanović
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (172) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (59) - zmcomics
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. PISMA ČITALACA - mail
10. BERZA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

VELIKANI U STRIP ANEGDOTI

Strip Vesti

Sa diskusione grupe hr.rec.stripovi preuzet post Dušana Gačića, SVesti malo kasne ali i dalje je aktuelna informacija u vezi potpisivanja albuma:

Autori
Julijo Radilović-Jules i Boris Nazansky
imaju čast pozvati vas na promociju knjige

"VELIKANI U STRIP ANEGDOTI"

u utorak 03.06.2003. u 18 sati
u Knjižnici i čitaonici Bogdana Ogrizovića.
Preradovićeva 5.

Uvodna riječ Darko Glavan.

Autori će 04., 05. i 06. 06. u knjižnici
od 10-11 sati i od 17-18 sati
kupcima potpisivati knjige.

sadržaj

2.

STRIP IZ GORNJEG MILANOVCA (1)

Borisav Čeliković

Kada se 12.01.1957. godine pojavio list za učenike pod nazivom Dečja politika, verovatno niko nije mogao pretpostaviti da počinje istorija najvećeg strip izdavača Jugoslavije. Pod rukovodstvom dvojice nastavnika OŠ Takovski partizanski bataljon, Srećka Jovanovića i Ace Lazarevića, učenici su napravili svoj list. Mesec dana kasnije pojavio se drugi broj, ali pod nazivom Dečje novine. Prve brojeve karakteriše početnički entuzijazam koji u svakom broju ispoljava snažnu kreativnost. Od broja 8, strip dobija stalno mesto u listu i vremenom zauzima sve više prostora, tako da postaje njegov zaštitni znak. Ovo potvrđuje i činjenica da su kasnije pokrenuta izdanja bila posvećena stripu.

Školski list Dečje novine vremenom prerasta u veliku izdavačku kuću. Za razliku od ostalih izdavača stripa, ovaj izdavač je do devedesetih godina prošlog veka bio kontinuirano prisutan na tržištu, u nekim periodima čak i sa po desetak strip izdanja. Osim u specijalizovanim izdanjima stripovi su dobijali svoje mesto i u ostalim izdanjima ove kuće, te se s pravom može govoriti da je strip jedno od njenih glavnih obeležja. Dečje novine se razlikuju od ostalih izdavača i po tome što su veću pažnju poklonile domaćim autorima, tako da su kroz svoja izdanja odškolovale nekoliko generacija strip autora, bez kojih se ne može zamisliti nijedan ozbiljniji pregled razvoja jugoslovenskog stripa. Gotovo da nema iole značajnijeg domaćeg autora čiji se strip nije našao na stranicama nekog od izdanja Dečjih novina. Izdanja kao što su Nikad robom, Crtana škola, YU Strip, Kurir i Profil u celini su bila posvećena domaćem stripu. I predratna garnitura domaćih strip autora dobila je svoje mesto, kako u specijalizovanim strip izdanjima, tako i u luksuzno opremljenim albumima. Kada je u pitanju inostrani strip treba istaći da su objavljeni radovi gotovo svih značajnih autora, od klasika, modernih stvaralaca.


POČECI (1957-1962)

Prvu fazu razvoja stripa u Dečjim novina, pa i same izdavačke kuće, obeležila su dva izdanja: Dečje novine i Nasmejane dečje novine. Ova izdanja se u pravom smislu te reči mogu nazvati početkom. Odmah se primećuje da je u njima snažno izražen početnički entuzijazam sa tendencijom stvaranja boljeg. Za razliku od ostalih srodnih izdanja toga doba, Dečje novine ne angažuju poznate autore već počinju da stvaraju svoje. Ovu fazu je u potpunosti obeležio Desimir Žižovićć Buin, koji je pored ilustracija u Dečjim novinama objavio i čitav niz stripova: Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Nemušti jezik, Magelan, Nemi strip, Pustolovine pevca Pece, Pecin brat Pijuko, Rudnička ofanziva, Poslednji osvetnik, Aždaja i carev sin, Ptica-devojka, Smrt vojvode Prijezde, ]osa i Ugursuz, Surep, Biserko i svoj najvažniji Nikad robom.

Pojava stripa Nikad robom u 23. broju Dečjih novina, 25.novembra 1958. godine, bila je od dalekosežnog značaja i obeležila je naredne dve decenije stripa "Dečjih novina". Ovaj strip sa tematikom iz NOR-a prerasta u serijal koji narednih godina izlazi na stranicama ovog lista. Strip je dobio naziv po jednoj paroli, koju su demonstranti nosili 27.marta 1941. godine. Radnja stripa počinje sa aprilskim ratom 1941. i prati život malog pekarskog šegrta Mirka koji odlazi u partizane. On se ističe svojom inteligencijom i hrabrošću, tako da je u stanju da u svakoj, pa i u bezizlaznoj situaciji nadmudri protivnika. Junake ovog stripa stvarala su sama deca kojoj je on i bio namenjen. Stvaranje je teklo u literarnim sastavima na časovima srpskog jezika i literarne secije kod nastavnika Srećka Jovanovića, inače urednika lista. Po njegovim rečima učenici su u svojim maštarijama stvarali svoju idealnu sliku, tako da su Mirku pridružili jednog druga, saborca, pa vernog i pouzdanog prijatelja: psa, dedu, hrabrog mitraljesca i druge likove. Buin je njihovu literarnu naraciju pretočio u vizuelnu, tako da je stvaranje unutrašnje kompozicije ovog serijala trajalo nekoliko godina i uspostavljeno je tek u prvim sveskama edicije Nikad robom, koja je počela da izazi 1963. godine. Pokazalo se da je postupnost u stvaranju ovog, najvećeg serijala u istoriji jugoslovenskog stripa bila vrlo plodotvorna. Učešće dece u stvaranju sopstvenih junaka, da kojima su se u svojoj mašti i igri identifikovali, svakako je doprinelo njihovoj popularnosti.

Pored Desimira Žižovića Buina javlja se još jedan talentovani autor, Miodrag Đurđić, prvo sa kaišima humorističkog stripa, a potom stripom Mali Nika, naučno-fantastične tematike, u kojoj upotpunosti dolazi do izražaja raskoš njegovog talenta. Stripove objavljuje i poznati karikaturista Aleksandar Klas: Na mirnoj livadi i Balada o kovaču i mačkicama, zatim Ivan Štrakl objavljije strip Dečak je ćutao, a Toma Kurta Tomine pustolovine.

Nasmejane dečje novine pojavile su se januara 1959. godine na malom formatu, na kome su izlazile do novembra 1962. (do 34. broja). Posle toga prelaze na veći format i kolor tehniku, menjajući naziv u Nasmejane novine. U njima su uglavnom objavljivani humoristički stripovi. Kao i u Dečjim novinama i ovde je glavni autor Desimir Žiživić Buin koji crta stripove: Pepe, vasionski putnik i Mali Vlada i rođak iz grada. Aktivan je i Miodrag Đurđić sa stripovima: Uzbuna u porodici Stradić, Na dalekom putu i Rista automobilista. Aleksandar Klas započinje stripove Dobri Šarko i Mudra patka, a Brana Nikolić Fudbalko.


USPON (1962-1969)

Novembra 1962. godine Dečje novine i Nasmejane novine menjaju format i grafički izgled prelazeći na četvorobojnu štampu. Kvalitet radova već je dostigao zavidan nivo, a pored starih javljaju se i novi autori. U ovoj fazi, od 129. broja list posvećuje gotovo polovinu prostora stripu. Pored Buinovog serijala Nikad robom, ovaj period obeležava i serijal Pod sumnjom, koji se kontinuirano četiri školske godine pojavljivao na stranicama ovog lista. Prve dve epizode sage o poslednjim godinama srpske srednjevekovne države, uradio je Miodrag Đurđić, a treću i četvrtu Nikola Mitrović Kokan. Obeležje lista čine i Avanture Mije SileDžije, humorističkog stripa kojim započinje dugotrajna saradnja Brane Nikolića sa ovim izdavačem. Aleksandar Klas u saradnji sa pesnikom Dobricom Erićem realizuje stripove Zimska bajka, Začarana šuma, Začarana truba i Plava praćka. Buinov serijal Pecin brat Pijuko završava u školskoj 1963/64. godini Nikola Mitrović Kokan. N. Rudić crta strip Družina 3 C, S. Stanišić Poslovi velikog bosa, R. Ivanović Doktor, Ž. Atanacković Proboj i Velika zasluga, J.Parmaković Zakopano blago, L. Korelc Avantura u šumi, B.Veselinović Mat i Ita, strip koji je svoju premijeru imao u Zenitu, a P. Radičević seriju stripova pod zajedničkim nazivom Iz naše prošlosti. Pored domaćih stripova u ovom periodu objavljena su dva izvrsna uvozna ostvarenja Bak Rodžers i Den Kuper.

Nasmejane novine su izlazile do maja 1964. godine, kada se pojavio njihov poslednji, 81. broj. Pored ranije započetih stripova objavljuju se i novi: Buk i Vuk Nikole Mitrovića Kokana, Gari Dikson, Čudo u Gruži i Vitez na Ovnu Aleksandra Klasa, Junaci svemira i Dik i Dab Rada Ivanovića i Otmica centarfora Brane Nikolića. Objavljeno je i nekoliko inostranih ostvarenja. List je ugašen zbog velike sličnosti sa matičnim listom.

Prekretnicu u izdavačkoj delatnosti Dečjih novina predstavlja pokretanje strip edicije Nikad robom. Prva sveska ovog izdanja, u potpunosti posvećenog jugoslovenskom stripu, pojavila se maja 1963. godine i od tada, pa do sredine 1969. godine objavljena su 203 redovna i 3 vanredna broja, koji su donosili stripove sa tematikom iz nacionalne istorije. Od broja 195, aprila 1969, edicija počinje da objavljje iskučivo stripove o Mirku i Slavku u manjem formatu. Međutim, do broja 203, paralelno su izlazile dve sveske, jedna o Mirku i Slavku, a druga u formatu i sa fizionomijom stare edicije, samo što je pored naziva Nikad robom ovde dodato Crtana škola, a ispod broja edicije rimsko dva (npr. 196II) . Inače, edicija se nastavlja naredne školske 1969/1970 godine pod nazivom Crtana škola, kada je izašlo ukupno 30 brojeva. Ova edicija dala je jugoslovenskom stripu čitav niz značajnih autora: Radivoja Bogićevića, Božu Veselinovića, Nikolu Mitrovića Kokana, Peru Radičevića, Ivicu Bednjaneca, Miodraga Đurđića, Branka Plavšića, Desimira Žižovića Buina, Žiku Atanackovića, LJubomira Filipovskog…

Prva sveska pod naslovom Nikad robom predstavlja nastavak serijala Desimira Žiživića Buina, koji se redovno pojavljivao u Dečjim novinama već nekoliko godina. On je ubrzo prerastao u serijal o Mirku i Slavku, najveći u istoriji jugoslovenskog stripa. U ovom periodu Buin je nacrtao četrdesetak epizoda, dakle petinu svezaka čitave edicije. Produktivan je bio i Radivoje Bogićević koji je nacrtao nekoliko serijala. Već u broju 4 započeo je serijal o dogodovštinama trojice srpskih vojnika na Solunskom frontu. On je nacrtao još dve epizode ovog serijala, dok je četvrtu uradio Brana Jovanović. U broju 5 započeo je serijal o Blažu i Jelici. Uradio je prve četiri epizode, petu Miodrag Đurđić, a poslednje četiri Branko Plavšić. U 12. broju startovao je sa svojim najznačajnim serijalom o Akantu, mladom slovenskom ratniku. Za ovu ediciju nacrtao je trinaest epizoda ovog serijala.

Boža Veselinović je uradio 8 epizoda svog serijala Dabiša i svesku Zulimćar, koja se smatra jednom od najboljih u čitavoj ediciji. Pera Radičević je u 41. broju započeo svoj najpoznatiji serijal o Tajanstvenom vitezu, koga je do kraja edicije objavio u osam svezaka. Pored ovog nacrtao je i dve epizode Baltazara i još nekoliko stripova sa tematikom iz srpske istorije. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora, nacrtao je trinaest svezaka sa tematikom iz istorije DžVI veka i NOR-a. Ovaj plodni autor nije, kao predhodni, za ovu ediciju stvorio sopstveni serijal. Žika Atanacković nacrtao je petnestak svezaka sa tematikom iz srpske istorije. Nikola Mitrović Kokan je već u broju 3 startovao sa serijalom o hajducima, a stripovski je obradio i nekoliko narodnih epskih pesama. Miodrag Đurđić, autor velikih mogućnosti, na žalost objavio je svega četiri stripa. Jedan od najproduktivnijih jugoslovenskih autora šezdesetih, Zdravko Sulić, u saradnji sa A. Bizetićem uradio je trinaest svezaka foto-stripa sa tematikom revolucionarne borbe. Veći ili manji broj svezaka uradili su B. Jovanović, D. Kalmarević, L. Korelc, LJ. Filipovski, S. Spalajković, M. Topuz, M. Trnski, H. Radovanović, S. Popović i I. Koljanin.

U istom formatu kao i edicija Nikad robom, novembra 1964. godine startovala je biblioteka Lale koja je uglavnom bila okrenuta inostranom stripu. Do juna 1967. objavljeno je 110 redovnih i 36 vanrednih svezaka sa epizodama Robina Huda, Tri musketara, Tarzana, Dika Tarpina, Roba Roja, Laredo Kroketa, Reda Rajdera i drugih. Od domaćih autora zastupljen je Ivica Bednjanec koji je objavio dvadesetak stripova sa različitom temama. Posebno treba istaći njegov serijal o meksičkoj revoluciji, 11 svezaka. Ostali domaći autori malo su zastupljeni i to kraćim stripovima koji su bili dopuna inostranim materijalima: R. Bogićević, P. Radičević, D. Jovanović Fera, P. Đurašković, M. Đurđić i L. Korelc.

Revija za strip i zabavu Zenit pokrenuta je 21. avgusta 1965. a trajala do 11. maja 1968. godine kada se pojavio poslednji broj, objavljeno je 143 redovna i 14 vanrednih brojeva. Pored izvarednih inostranih stripova, da pomenemo samo neke: Tarzan, Bak RoDžers, Laredo, Red Rajder, Neustrašivi Kevin, Lens, Srebrni plamen, Beli konjanik, Čelična šaka, Neustrašivi Kid, Nebojša, Fantom pauk, Džeri Spring i druge, u reviji je objavljeno i nekoliko dela domaćih autora. Radivoje Bogićević je nacrtao pet epizoda Akanta (prva je reprizirana u 116. broju edicije Nikad robom), Pera Radičević dve epizode Tajanstvenog viteza, Desimir Žižović Buin jednu Nikad robom, Boža Veselinović tri epizode Kapetan Mata i dve Tajne starog hrama, Ivica Bednjanec Petricu Kerenpuha, Dragan Kalemarević Šuma gori Nikola Mitrović Kokan Ženidbu Đurđa Smederevca, Žika Atanacković dve epizode Erinih doživljaja, Poruku izdajniku, Pobedonosni sukob, Hvalisavac iz Gacka i Zarobljenik, Josip Klobučar Kozmonaute, Dragoš Jovanović Fera Belutka, Leo Korelc Kurira Mirka i Dečak je ćutao, P. Đurašković El Gato i Ratomir Petrović Raca Odred smelih. Vanredni brojevi Zenita donosili su isključivo kompletne epizode, za razliku od redovnih u kojima su stripovi objavljivani u nastavcima.

Oktobra 1966. godine Dečje novine pokreću novo strip izdanje Miki. Ova revija objavila je stripove iz produkcije Volta Diznija. Do septembra 1974. kada je revija prestala da izlazi objavljeno je 414 redovnih i 22 vanredna broja. Ovo izdanje, u nešto izmenjenom obliku, preuzela je Politika i pod imenom Mikijev zabavnik izlazi od oktobra 1974. godine. Kao vanredno izdanje revije Miki ubrzo se pojavio Mikijev almanah u manjem formatu, sa mesečnim ritmom izlaženja. Ovo izdanje znatno je nadživelo matičnu reviju i izlazi sve do 1992. godine, 306. brojeva.


(nastaviće se)

sadržaj

3.

PARISKI SPLEEN (55)

Franc
noanoabv@free.fr

POSETA BRISELSKOM MUZEJU STRIPA

1.

Znamen muzeja, utisnut na visini od oko dva metra u levi zid fasade zgrade, sugeriše baloncic u kome setac prepoznaje lik Tintina. Unutrašnjost baloncica je, u dva reda, prošarana kvadratima; tri, za gornji – iznad središnjeg se vinuo cuperak -, dva za donji red, ispod kojeg viri rep. Znamen je prvi prepoznatljivi znak koji šetac ugleda kada stupa pred zgradu muzeja, posto je hodao kroz jednu jezivo razrušenu cetvrt (celokupna cetvrt u kojoj se nalazi i muzej, primer arhitekture gradanske dekadencije, zaveštana je rušenju zarad vazdizanja postmodernih poslovnih i administrativnih kompleksa prestonice Evropske Unije).

Briselski muzej je smešten u izuzetno lepoj, vedroj, svetloj palati secesije. Zgradu krase široki, otvoreni prostori, centralni hol natkriven visokim, staklenim svodom; viti metalni lukovi pokriveni staklom, stara patina metala od koje sticete osecaj da sve je izlozbeni prostor; kako zgrada, tako i postavka. Kroz stakleni svod prodire svetlost, snazno; kupa i prozima celokupni preplet metalne konstrukcije, stubova, greda, vitrina, prozora, stakala i gelendera jasnom, dnevnom, svetloscu. Na jednoj simbolickoj ravni, tvorci muzeja su, verovatno, izborom zgrade iz vremena secesije, pored spasavanja jednog kulturnog dobra, istovremeno hteli da ukažu i na vremensku genezu stripa kao žanra.

Medjutim, ono što je trebalo da postane jedna od znamenitosti belgijske prestonice, jedna od referencijalnih tacaka na kulturnoj mapi grada, može, za sada, samo biti dalek nagoveštaj ideje muzeja posvecenog stripu. Ono sto smo bili u prilici da razgledamo pre bi predstavljalo edukativno-rekreativni kompleks za adolescente, koji za predmet ima strip, nego kriticko i arhivarsko valorizovanje stripa kao takvog, u okviru profesionalno osmisljene i ostvarene muzejske izlozbe.

Najvredniji deo postavke jeste Trezor, Riznica: rec je o desetinama i desetinama originalnih tabla belgijskih majstora, Flamanaca, Valonaca (i ponekog Francuza) izloženih na prvom spratu, u desnom krilu zgrade, u polutami, na drvenim postoljima, i zašticenih staklom. Muzej redovno menja izložbene radove, tako da godišnje bude predstavljeno i po nekoliko razlicitih postavki. Naravno, srce je jace zaigralo kada ugledah originalni tuš ”Žutog belega“ Edgara Jacobsa, odmah s pocetka izložbe: kada ste u prilici da vidite izvorni rad, kada ste u mogucnosti da osetite ruku, cvrst potez ruke crtaca (koliko to tuš, pak, dopušta!). Pored ostalih, prilikom naše posete bili su izloženi i radovi Hermana, Moebuisa, Franquina, Boba de Moora, Hergea, itd… Neke od tabla nosile su naknadne crtaceve ili, što je cešce, urednikove dorade (u vidu tekstualnih umetaka - nalepljenih baloncica, komentara, itd…). Vecina je bila radena tušem, kicicom, a gdegde je još bio primetan prvi, olovkirani sloj. Na tušu se, doduše, najjasnije ne nazire narav crtaca, njegov temperamenat, izražajnost; narativni crtež ni u kom slucaju ne stavlja u prvi plan potez ruke, nego tu ruku upravo podreduje potrebama naracije, posebno u tehnici ”ligne claire“ (ovo je, pak, osnovna odlika stripovnih tabla; ta cinjenica najvecma može da pomete posmatraca sviknutog na crteže slikara). Nažalost, Riznica (prilikom ove posete) nije nudila ni jednu tablu radenu tehnikom akvarele ili pastela, kao ni jedan rad sa olovkom (pa opet, tuš Jacobsa nosi obeležje njegovog, ni sa cim uporedivog, grafizma).

Drugi sprat je posvecen najvecim majstorima. Rec je o Belgijancima kao i onima koji su središnji deo opusa stvarali u Belgiji ili za belgijske izdavace; Herge, Jije, Jacobs, Charlier, Franquin, Martin, Peyo, Morris, Roba: aleja velikana… Tek se na ovom segmentu postavke uvida koliko je koncept muzeja više bio osmišljen za decu, adolescente, nego što zaista pruza temeljan, analitican i kritican uvid u procese stvaranja stripa, uopšte, kao i stvaralacke dinamike pojedinih izloženih majstora, pojedinacno. Svaki je majstor, doduse, obradjen tematski i svaki obradjen, sa svojim doprinosima, unutar istorije razvoja stripa u Belgiji. Medjutim, sve su te informacije, koje se odnose na njihov rad i njihove tematike škrte, šture, lapidarne, nedovoljne i, reklo bi se - neobavezne.


(nastavice se)

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No112.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NOVELA OD GRAFIKE

Mnogopostovani pregalac na polju stripa, Stiven Grant pre dve nedelje dao je tekst koji sledi na uvid zderacima interneta; radi se o sve cvrscoj instituciji "graficke novele u americkom stripu (institucija veoma slicna onoj na osnovu koje Francusko trziste funkcionise zadnjih petnaestak godina) koja ce ocigledno imati velike posledice na buducnost vascelog americkog stripa. Uzivajte!

"I tako se ja okrenem za trenutak, a lokalne bibliotke postanu krcate "grafickim novelama" (Zaboravite na nasu definiciju "graficke novele". Ako su to stripovi pa jos u formi knjige, onda su to sto se sveta tice "graficke novele"). Ako niste u toku, graficke novela je sada jako popularna stvar u bobliotekama. Mnogo od te popularnosti dolazi od mangi, ali ako je suditi po mojim razgovorima sa lokalnim bibliotekarima, stvarno vise nije vazno. Nista od grafickih novela ne ostaje na policama zadugo. Cuo sam se ljudima koji sada imaju drugi zivotni poziv, a taj je da idu unaokolo i edukuju bibliotekare o grafickim novelama - sto za samo polje sugerira neke interesantne stvari:

1) Posto je glava publika za graficke novele i bibliotekama tinejdzerskog uzrasta, to onda znaci da tinejdzerima stripovi nisu odbojni, niti pomenuti tinejdzeri imaju pametnije stvari koje bi radili sa svojim vremenom, kao sto je igranje video igara.

2) Rastuci interes za graficke novele i odgovarajuce opadanje interesa za "pamflete", kako danas zovu standardnu strip formu, pokazuju neophodnu evoluciju medija. Drugim recima, mozda je vreme da odbacimo stake.

Naravno, na kratke staze to stvara ili ogroman finansijski pritisak na izdavace koji prihvataju da finansiraju nastanak dugih radova ili opterecenje autora koji moraju sami da se finansiraju racunajuci da ce novac na kraju vratiti i pride nesto zaraditi (Drugi model je, iz sasvim ociglednih razloga, omiljen kod vecine izdavaca). Cak su i Marvel i DC otvoreno priznali da je "graficka novela" krajni cilj njihovog objavljivanja pamfleta ovih dana - skupljanje dovoljno materijala da se izdaju sve one Green Arrow i Dardevil kolekcije (Obe u mojim lokalnim bibliotekama. Usput, ovde u Las Vegasu imamo dva bibliotekarska sistema na raspolaganju, sto je glavni razlog zbog koga o njima pricam u mnozini).

Kao sto sam vec rekao, prelazak na format grafickih novela dovesce takodje do drasticne promene u tome sta se objavljuje u formi stripa. Kao prvo, upravo zato sto ce biti mnogo skuplje objaviti knjigu, izdavaci ce biti izbirljiviji oko toga sta objavljuju (To je vec stupilo na snagu kao rezultat opadajuce profitabilnosti pamfleta). Citajuci ono sto se ovih dana smatra grafickim novelama (i zaista nije bitno da li pricamo o originalnim novelama ili kolekcijama proisteklim iz pamfleta) smatram da ce radovi morati da budu slozeniji (mada ne obavezno na ocigledne nacine) i stukturalno prilagodjeni novom formatu nasuprot starom. Nastavak dostupnosti starog materijala u obliku grafickih novela bice koliko blagoslov toliko i kletva; puno danasnjeg materijala - narocito u superherojskom stripu - oslanja se na stariji materijal u koji nova publika nije imala uvid, i to se menja. Novi materijal ce morati da prestane da toliko zavisi od "omaza" pa ce stoga zahtevati vise stvarne maste (Ne zagovaram ovde tezu da superherojski strip treba ugasiti, samo kazem da ce superherojski stripovi morati da budu bolji i sveziji). To je mala cena (koju smo u stvari trebali davno da platimo, bez grafickih novela kao stimulusa) za dobrobit koja proistice od spasavanje od zaborava malo poznatog ali zato sjajnog materijla. Mnogi izdavaci jos uvek koriste prodajne rezultate pamfleta kao test za prodaju grafickih novela, ali su pamfleti i graficke novele dve sasvim razlicite zverke..."


(Nastavice se)

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (172)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DVOJBE

Bez obzira što ovih dana mislio o liku i djelu Krešimira Zimonića, jedna mi stavka njegove biografije ostaje vječna fascinacija. U nekom ranom intrevjuu, bit će iz Pegaza, on je, naime, zacrtao smjernice svog djelovanja u stripu - društvo autora, salon, časopis - i bogme ih je u idućoj dekadi ostvario. Kao u onoj Coelhovoj ukradenoj misli: svemir se pobrinuo da Zima dobije ono što je žarko želio.

Ja sam mnoge stvari žarko želio, ali nisu mi se baš ostvarile (ostvarile su se savim druge). Možda su mi nedostajale Zimina karizma i snaga volje. Možda nisam želio dovoljno žarko? A možda sam jednostavno želio pogrešne stvari?

Zimine ideje bile su, barem za vrijeme kad su izrečene, progresivne. Zima je imao viziju budućnosti. Za razliku od mene - historičara po struci i, još gore, mentalitetu - kojemu je jedina vizija, vizija prošlosti.

Jer, o čemu ja brijem? Ja brijem o novinskom pustolovnom stripu, tri dekade nakon što je ovaj uslijed opće nezainteresiranosti crk'o. Ja brijem na Spiroua i Tintina koji su slike nekih davnih dana. Ja brijem na časopise i kioske - koji su meni značili sve kad sam bio mali - u vrijeme kad svaka financijska i ina logika upućuju na veću isplativost ulaganja u albume. Ja bih da strip ponovo bude ono što je bio, jer sam tada sebe više volio, u sebe bio sigurniji.

Danas, danas nisam više siguran ni u što. Znam, doduše, da sam dovoljno tvrdoglav da - uz pomoć svemira ili bez nje - istjeram ono što zamislim, ali sve mi se manje uspijeva uvjeriti da su moje zamisli relevantne. Da, mogao bih crtati pustolovni strip za djecu, ali gdje je to dijete koje bi ga htjelo čitati? Da, mogao bih pisati novinski strip, ali koja bi ga novina željela objaviti? Da, mogao bih pokrenuti strip časopis, ili makar fanzin, ali tko bi ga punio, bi li ga itko kupovao?

Milan kaže da treba raditi stvari koje te ispunjavaju, ali ja sam se - u srcu geek kojem su ljudi strani, neugodni i zastrašujući - stripom uvijek bavio i zato što je bio siguran i zaštićen način komunikacije. Strip koji ne komunicira me ne ispunjava. Trebam se, bojim se, mijenjati.

Pokušati živjeti sada. Iskoristiti trenutak, kakav god on bio.

Znam da nisam tip za to, ali treba pokušati.


*****

PPP: Kako se prodaju Grendeli?
O: Ne znam koliko treba vjerovati izdavačima, ali Drago mi kaže da su mu - nakon što je četiristo komada otišlo u knjižare, dvjesto na otkup i dvjesto prodano, ostala oko dva paketa, što će biti manje od sto komada. Meni ni iz džepa ni u džep (ozbiljno), ali ako ih je netko mislio nabaviti, možda bi mu bolje bilo da požuri, jer prethodna Nacionalovog izdanja, Maurovićeva Kandaula, više nema - eto što radi reklamna mašinerija jednog časopisa.

PPP: A La Bete Noire?
O: (*fanfare*) Na sedmoj je strani! (*fanfare*)

LEKTIRA:
Meni se svidio Y, the Last Man. Jednostavna premisa - posljednji muškarac na svijetu nakon što je tajanstvena epidemija pokosila ostale - spora radnja, funkcionalan sudžukijanski crtež i šačica zgodnih detalja po svesku. Ima ljudi kojima se nije toliko svidio, ima i veliku mogućnost da zabrlja kraj, ako se odluči za magijsko rješenje, ali taj dan, s prvih deset svezaka pod rukom, ja sam se zabavljao.

GO SURF!
Koliko da podebljam glavnu temu, evo dva linka opsjednuta prošlošću: prva je stranica R.C. Harveya, autora knjige Art of the Funnies, na kojoj se zna naći zgodnih biografskih detalja (www.rcharvey.com/rantsraves.html), a druge je autor stripaš Andy Konky Kru, Nijemac rodom nastanjen u Britaniji koji brije na strip prije stripa (bugpowder.com/andy/).

sadržaj

6.

MOJ POGLED (59)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

INTERNET FORMATI

U jednom, nedavno primljenom, emailu mi je postavljeno pitanje: koja je forma stripa najbolja za internet? Na postavljeno pitanje nikako ne odgovorih, dalja komunikacija je otišla u drugom pravcu. Pitanje ostade otvoreno, k'o stvoreno za temu kolumne.

Strip tabla, kakvu danas poznajemo iz štampanih medija, praktično ne dolazi u obzir. Da bi se sve na jednoj strani pročitalo mora se koristiti skrol bar ili, nedaj bože da se tabla još više smanji. Kod smanjene table se malo šta vidi, kod skrolovanja se gubi jedan vrlo bitan elemenat stripa: značaj montaže table.

Kod sekciranja stripa, kadar po kadar, dobijamo malo smešnu situaciju da je, pogotovo kod ranije rađenih stripova, svaki kadar drugačijeg formata, nema "uletanja" u kadar delova prethodnog ili narednog. Opet, terati autore da svoje nove radove uniformišu i da im svaki kadar bude istog formata je način da se istima umanji kreativno-manevarski prostor.

Strip kaiševi svakako dolaze u obzir. Pogotovo što tu ne smeta ni skrolovanje da se vidi sledeći geg, da se potraži drugi strip. Takođe je u domenu strip kaiševa već postignut neki standard stilizacije koji je uslovljen kvalitetom štampe dnevnih novina kao i velikim umanjanjma kako bi stripovi trošili manja prostora ostalim prilozima. Dakle, tu niska rezolucija ne smeta mnogo jer najčešće ne narušava crtež. Dakako, već bi bilo vreme da se i na tom polju uvede novi standardni format od bar 800 piksela po širini kaiša (o 1200 i da ne pričamo...:).

Za one autore koji ne preferiraju dnevnom stripu i geg kaiševima ostaje još jedna forma koja može da zadovolji sve elemente strip kazivanja. Jedino, mora se u glavi promeniti format na kom se radi, jer optimalni format za internet, i monitor uopšte, je onaj koji je na svom konkursu zahtevao Dark Horse. Polegnut.

Kod polegnutog formata i dalje se može slobodno montirati tabla, raditi stripovi iz više kaiševa ili samo jednog sa uzanim visokim kadrovima. Praktično je reč o polutablama, sličnim onim koje su decenijama praktikovali autori francusko-belgijske škole. Naravno, nisu oni bili vizionari već su iz praktičnih razloga, a zbog velikih formata crteža, delili tabla na a i b i tako ih radili. Znači, Asteriks, Talični Tom, Tangi i Laverdir i td, itd... već sada mogu da "piju vodu" na internetu. Samo da smisle kako to da ljudima naplate.


PS.
-Podsećam autore koji su radili Nedeljni strip da postoji opcija da se to ponovo radi!!! Kad već pričasmo o internet stripu.
-Ljudi, što sahraniste autore starije od 30 godina? Niti mogu da konkurišu, niti da izlažu,... samo da se još zabrani i posećivanje manifestacijama...:) Neka, na mlađima svet ostaje!!! Ko je nama kriv što su nam dvadesete prošle u pogrešno vreme.
-Izašao je prvi Alan Ford u izdanju Sveta, dajte da neko nešto napiše o tome, ne bih ja da preuzmem na sebe da ružno pišem o bilo kakvom strip izdanju...:(

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović se i dalje brinu da ova rubrika bude što zanimljivija

Zoran Janjetov, kultni lik evropskog stripa, umesto u Parizu odabrao da živi u Novom Sadu, jer je biti u Srbiji čista ekskluziva

VINO, SIR I JANJETOV

Kažu da su tri zaštitna znaka Francuske danas vino, sir i strip. U ovom trećem reperi su često crtači iz inostranstva. Među njima, kultni lik je Zoran Janjetov: rođen u Jugoslaviji, 1961; studirao u Novom Sadu; počeo radeći omote knjiga, ploča...; prvi strip objavio u studentskom glasilu;1982. kreirao Bernara Panasinika, u stilu Mebiusa; 1986. Moebius, očaran tablama Janjetova, poverava mu da sarađuje na njegovom „Inkalu“; od 1997. radi „Tehnoočeve“, zajedno sa slavnim scenaristom Alehandrom Žodorovskim i koloristom Fredom Beltranom. Prvi deo „Tehnoočeva“ bio je nedeljama među pet najprodavanijih naslova SF žanra u francuskim knjižarama, a u Americi je već tokom prva dva meseca tri puta doštampavan. Ovime je Janjetov učvrstio status crtačke zvezde koji je stekao još sa „Džonom Difulom“: pet nastavaka, pola miliona primeraka, desetak izdanja širom Evrope.

Deo opusa od ukupno 11 knjiga Zorana Janjetova beogradska publika može ovih dana da vidi u „Srećnoj galeriji“ Studentskog kulturnog centra koja zahvaljujući Mikiju Pješćiću polako postaje kultno mesto za stripare. Na žalost, preksinoć s malo gorkog ukusa, jer dok smo razgovarali sa Janjetovim neko mu je „digao“ ranac, te nas je autor zamolio da preko „Blica“ apelujemo da mu bar dokumenta vrati...

- Nema globalnog stila u stripu. Tek se razvija, jer se uticaji mešaju. Japanci gutaju sve pred sobom, i Ameriku i Francusku; Francuzi njih i Amerikance i tako u krug. Svi jedni druge osvajaju - kaže Janjetov, zadovoljan, uzbuđen, ali i oznojen od truckanja u autobusu kojim je iz Novog Sada stigao na svoj vernisaž.

Osmehuje se, crta nam Bernara Panasonika s porukom za naše čitaoce i objašnjava kakvi smo sami pred sobom.

- Mi smo izolovani, patimo od vukojebina sindroma. U svetskom stripu ima svega. Naročito u Francuskoj. Od SF stripa koji jedini kod nas stiže, do političkog, istorijskog, pa čak i religijskog stripa.

Zoran Janjetov kaže da nema kompleks što je iz Novog Sada. Sebe smatra mnogo boljim od svih njih.

- Ne boljim crtačem, nego uopšte. Primetio sam za ovih 15 godina koliko redovno idem u Francusku da su Francuzi kao i svi na zapadu dosta lenji, jer im je sve pod nogama. Svi izvori informacija uvek su im bili na dohvat ruke, uvek su mogli da vide svaki strip, svaki film, koji su hteli, da čuju svaku muziku. Nisu morali da kopaju. Mi smo ovde morali da rijemo da bismo pronašli nešto što nas zanima. Zato je recimo znanje ljudi iz mog kruga mnogo veće često i od njihovih eksperata.

O našoj mlađoj generaciji stripara ne propušta da primeti da su svetskog ranga. Nije iznenađen što su se probili. Jer, napolju je, objašnjava, jedina motivacija novac i, kad vide da na nekom autoru mogu da zarade, ne gledaju odakle je.

Janjetov ide u Francusku dva - tri put godišnje. Nikad nije razmišljao da se preseli.

- Ozbiljno. Ma ovde je najbolje, to svima kažem. Nije fazon preseliti se u Francusku. Tamo živi već 60 miliona ljudi. Mnogo je ekluzivnije živeti u Srbiji. Jeste nam bilo gadno,ali ja sam vezan za ljude. Čitavog života odbijam da postanem poslovni čovek jer smatram da ću tog trenutka ostati bez duše. Bavim se ovim na naivan detinji način, pa šta ispadne.

Bože me sačuvaj da crtam svaki dan! Trudim se da što manje radim, odnosno da radim samo kad se meni hoće. Sedeo bih čitav dan za kompjuterom i televizorom. Gledao serije iz šezdesetih. Sve sam u kući zarazio starim komedijama situacije, „Zvezdanim stazama“, „Izgubljenim u svemiru“, „Nemogućom misijom“...

M.M.


Objavljeno: BLIC, 05.06.2003. godine

GALERIJA

ĆURIN ILI PROMIŠLJANJE LUDILA


Alem Ćurin – član Feralove posade još od prvoga dana – ne samo da je danas najbolji novinski ilustrator u Hrvatskoj, već je i jedan od najvećih likovnih umjetnika što ih ova zemlja ima. Ono što je “projekt Ćurin” i “projekt Feral” učinilo kompatibilnima, svakako je manjak smisla za kompromise: “feler” koji može dovesti do vrhunskog majstorstva, ali ne jamči siguran društveni status, komercijalni utržak i etabliranje u komoditet mainstreama. Naprotiv, Ćurin ostaje “alternativan” u kulturi koja preferira carstvo srednjih vrijednosti i malograđanskog svjetonazora, provokator koji predstavlja stalnu prijetnju sistemu (a sistem se, kao što je poznato, brani svim raspoloživim sredstvima). Ta ga je samodosljednost vodila od umjetničke avanture u Francuskoj, preko briljantnih stripova koji se nisu pokoravali tržišnim diktatima, pa do rada na “crtanom romanu” koji će – kada se pojavi – razmaknuti granice uvriježenog shvaćanja literature.

Metoda iz koje nastaju Ćurinove novinske ilustracije u najkraćem bi se, pak, mogla nazvati promišljanjem ludila. Prividnim “nepoštivanjem” autorova teksta, on nudi više od puke estetske simbioze, navodi na “drugo čitanje” i uočavanje skrivenoga, te drsko, poput terorista, razara “novinski realizam” čistom imaginacijom, pa nije čudo što se baš vrhunski pisci - poput Ive Banca ili Ivana Lovrenovića – posebno raduju Ćurinovim ilustracijama vlastitih rukopisa. Zato vidimo Alema – iliti aliena domaćega likovnjaštva – kao feral u hrvatskoj kulturnoj magli.


Objavljeno: Feral Tribune, specijalni broj povodom desetogodisnjice izlazenja, 29. svibnja/maja 2003.

GARFILD KAO PRAVI MAČOR

Dzon Dejvis ("Fox"), producent predstojeceg filma "Garfild" koji ce kombinovati zive glumce i kompjutersku animaciju, kaze da ce naslovni junak, kreiran uz pomoc racunara, izgledati kao prava macka. "Garfild ce izgledati kao da je u pitanju ziva macka. Cilj je da publiku ubedimo da smo pronasli macku koja moze da uradi sve te stvari, iako ce kompletno biti kreirana uz pomoc kompjutera. Neverovatna kolicina istrazivanja i razvoja je ulozeno u to", kaze Dejvis. Ipak, bice zadrzane odlike Garfilda iz stripa - usi, oci i cinjenica da je u pitanju debeo macor. "On je veci od bilo koje macke koje ste ikada videli. Pogledacete ga i reci - to je Garfild!", dodao je Dejvis. U poredjenju sa kompjuterski uradjenim Skubi-Duom, danskom dogom koja je junak istoimenog stripa i filma, ovo ce biti dalje unapredjenje. "Mislim da je Skubi izgledao pomalo staromodno.

Mi koristimo novu tehnolosku generaciju", ponosno tvrdi Dejvis. Film "Garfild" stize u bioskope tacno za godinu dana, 4. juna 2004. godine.

Inace, Garfildu ce glas u predstojecem filmu pozajmiti Bil Marej. Za reziju je zaduzen Piter Hjuit, dok scenario potpisuju Dzoel Koen i Alek Sokolov. Strip "Garfild", tvorca Dzima Dejvisa, proslavice svoj 25. rodjendan 19. juna. To je jedan od najpopularnijih stripova u svetu - objavljuje ga 2.570 novina u 111 zemalja.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 04.06.2003. godine

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Pise: Marko Stojanovic

Ove godine Leskovacka skola stripa "Nikola Mitrovic Kokan" koja radi u okviru Leskovackog Kulturnog Centra organizovace manifestaciju "Balkanska Smotra mladih strip autora". Prvih cetiri "Smotri mladih strip autora Srbije" ove su godine rezultirale manifestacijom koja ce, nadamo se, imati Balkanski karakter. Manifestacija ce se odigrati pod pokroviteljstvom i u prostorijama Leskovackog Kulturnog centra (koji je i glavni organizator manifestacije) i Narodnog Muzeja u Leskovcu.

Smotra ce i ove godine biti nagradna, pa ce troje po misljenju zirija najboljih u kategorijama strip crtaca, ilustratora i strip scenariste dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovica Kokana, a dodelice se i tri dodatne diplome u sve tri kategorije. Diplomu ce dobiti i najbolji debitant, a (verovatno) ce se dodeliti i plaketa za doprinos Srpskom stripu; nagrade ni ovog puta nisu novcane. Svi pristigli radovi bice izlozeni u velikoj galeriji Doma kulture u Leskovcu, dok ce se u Galeriji Narodnog Muzeja odrzati samostalna izlozba specijalnog gosta izlozbe i predsednika zirija za dodelu nagrada, Rastka Cirica. Svoje prisustvo su vec potvrdili i Dragan Bosnic, Miroljub Milutinovic Brada, Vladimir Vesovic i Toni Radev, a koliko mi je poznato bice i par gostiju sa prostora bivse Jugoslavije (ne ove najnovije, one pretposlednje). U sklopu same manifestacije koja ce trajati tri dana, 11. 12. I 13. jula odrzace se javni cas crtanja u holu Kulturnog Centra, projekcije crtanih filmova, promocija nekoliko strip casopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga, a bice neizostavno i tribina i okruglih stolova. Najbolji stripovi bice publikovani u specijalnom biltenu povodom izlozbe.

Sto se propozicija za ucestvovanje u takmicarskom delu tice, one su sledece: pod terminom mladi autor podvode se svi oni autori mladji od tridest godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od tri kategorije podnesu na uvid ziriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni nece ulaziti u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguce je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarija treba slati otkucane, ili pak podneti gotove i zavrsene stripove koji su po njima nastali. Radi konkurisanja u kategoriji strip crtaca trebalo bi podneti najmanje dve table stripa, a najbolje bi bilo podneti ceo strip (jer bi ovaj tako dosao u obzir za objavljivanje). Sve ostale kreativne slobode su apsolutno ostavljene autorima, tako da je alternativa dobrodosala isto koliko i glavni tok.

Ovim se upucuje i poziv za ucestvovanje svim mladim strip autorima, skolama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovacka skola stripa ce se potruditi da bude dobar domacin svim gostima. Svaki ucesnik izlozbe dobice zahvalnicu za ucestvovanje na manifestaciji i katalog.

Vazna napomena: Radove treba slati na sledecu adresu:
MARKO STOJANOVICA
NIKOLE SKOBALJICA 13\25
16 000 LESKOVAC

najkasnije do 1. JULA 2003. godine. Originali su pozeljni, ali je moguce slati i (kvalitetne) kopije. Dobrodosla su i strip izdanja

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:360 20 11; fax:659 376

Srecna Galerija / Happy Gallery
tel: 3602044; fax: 360 20 14; e-mail:skchappy@bitsyu.net

raspisuje konkurs za prvi
MEĐUNARODNI SALON STRIPA MLADIH
septembar/oktobar 2003.

I - O SALONU

Organizator:
Studentski Kulturni Centar, Beograd, Srbija i Crna Gora
Srećna Galerija / Happy Gallery

Za organizatora:
Miki Pješčić, urednik programa Srećne Galerije
Vladimir Vesović, koordinator programa za strip

Vreme i mesto:
29.09.2003. – 20.10. 2003.
Studentski Kulturni Centar, Beograd

Karakter projekta:
festivalska manifestacija, takmičarkog karaktera

Učesnici:
umetnici do 30. godine starosti, iz svih zemalja sveta

Segmenti realizacije:
1.Međunarodni konkurs /pre realizacije projekta/ - Prijem radova do 15.09.2003.
2. Selekcija i žiriranje radova za dodelu nagrada - od 16.09. 2003. do 27.09.2003.
3. Izložbe selektiranih radova - od 29.09.2003. do 20.10. 2003.
4. Svečano otvaranje festivala i dodela nagrada - 29.09.2003. 20h

Prateći program:
1. Kreativne radionice
2. Prezentacije izdavačke delatnosti kod nas i u svetu


II – USLOVI KONKURSA

Rok za slanje radova:
do 15.09. 2003.godine

Adresa za slanje radova:
SKC, Happy Gallery
MEĐUNARODNI SALON STRIPA MLADIH
Kralja Milana 48
11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora

Propozicije za učesnike:
1. Pravo učešća imaju strip autori iz svih zemalja sveta, starosti do 30 godina života
2.Obavezno poslati ličnu biografiju / ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo /
3. Obavezno poslati adresu stalnog boravka i e-mail adresu ili broj telefona za kontakt.
4. Poslani radovi će biti, od strane međunarodnog žiria iz balkanskih zemalja, selektirani za veliku izložbu Salona i objavljeni u katalogu Salona.
5. Svi nagrađeni radovi će biti objavljeni u specijalnom izdanju Strip Edicije Srećne Galerije.
6. Samo selektovani radovi će biti žirirani za dodelu nagrada.
7. Svi radovi će biti vraćeni učesnicima najkasnije 30 dana od zatvaranja Salona.

Propozicije za podnošenje radova:
1. Kandidat može podneti ili poslati više radova u originalu, obima od 1 do 8 stranica za svaki rad.
2. Veličina stranice mora biti manja od A3 formata hartije (297x420mm)
3. Odabir teme, žanra i autorski pristup za konkurs je potpuno slobodan
4. Jedan rad može biti delo jednog, dva ili tri autora (scenarij, crtež, kolor).
5. Posebno navesti naziv rada, autora/e, tehniku i godinu nastanka dela.
6. Tekst u stripu mora biti na jezicima naroda ex-jugoslovenskih zemalja i Engleskom jeziku.


Nagrade:
-GRAND PRIX SALONA /statueta Salona, diploma, 500eu, samostalna izložba/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika /plaketa Salona, diploma, samostalna izložba/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika /plaketa Salona, diploma, samostalna izložba/
-Nagrada za najbolji scenarijo (ideju) /plaketa Salona, diploma/
-Specijalna nagrada žirija / diploma/

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

Panćof Novosti

Poštovani prijatelji obavještavamo vas da će NVO udruženje Andrija Maurović iz Kotora učestvovati na ovogodišnjoj smotri stripova koja se ove godine održava u Leskovcu. Pored toga u pripremi je i novo izdanje strip fanzine Panćof koji će izaći 12 Avgusta

NV Andija maurovic

sadržaj

10.

BERZA

mail

From: mn <nedzadmemic@hotmail.com>
Subject: Berza

Kupujem Dylana Doga- Dnevnik od 55 do 60, vanini od 1 do 7 i horus broj 1

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-Najnoviji strip koji su uradili Bocha (74 godina star čovek) i njegov sin Wostok možete pogledati na sledećoj adresi: http://home.hetnet.nl/~makros/strip.htm

-Stripove Zorana Stojiljkovća Kize možete naći na sajtu grupe Block-out:
www.block-out.tk

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 7. do 13. juna

7. juna 2002. U Maloj galeriji somborskog Kulturnog centra "Laza Kostić" Slobodan Ivkov je otvorio svoju samostalnu izložbu pod jednostavnim nazivom STRIPOVI. To je bila i prva izložba stripova ikada postavljena u Somboru!

7. juna 2002. U Paviljonu u Niškoj tvrdjavi, otvorena je izložba radova pristiglih na konkurs za strip "NIŠ 2002".

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad