prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. ENCIKLOPEDIJA HRVATSKOG STRIPA - Strip vesti
2. DAN DARE I UMJETNIČKI CRTEŽ
   RANKA HAMPSONA (13) - Josip Mihalković
3. POST SCRIPTUM (9) - Zoran Đukanović
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 161. - Dejan Stojiljković
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (220) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (108) - zmcomics
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

ENCIKLOPEDIJA HRVATSKOG STRIPA

Strip Vesti

Od pre neki dan je na internetu počelo postavljanje Enciklopedije hrvatskog strip na adresi www.strip.hr

Dušan Gačić, jedan od autora projekta, je na forumu sajta stripovi.com predstavio projekat i pozvao na saradnju:


Poštovani kolege,

svaki put počinje prvim korakom, a prvi korak na netu Enciklopedija hrvatskog stripa napravila je preključer i to na adresi www.strip.hr.

Narednih dana počet će lagano punjenje materijalima...

Idući tjedan trebao bi biti aktiviran i FORUM, sličan ovom na kojem se sada dopisujemo. Posebno napominjem, da su svi materijali podložni dopunama, promjenama, ispravcima i sl.,od kojih će mnogi vjerujem, pristizati i od vas...

U toku ovog tjedna i narednih dana, autori stripova (teoretičari, povjesničari, novinari etc. koji su se stripom bavili...),a čije su mail ili poštanske adrese dostupne uredništvu, dobit će UPITNIK ZA AUTORA, u koji će i sami moći upisati potrebne podatke za Enciklopediju.

Ovaj će Upitnik biti objavljen i na stripovi.com, za one autore do kojih ne možemo drugačije doći. Vjerojatno ni to neće biti dovoljno da se sakupe svi potrebni podaci, ali nadajući se najširoj suradnji, s vremenom će svatko i sve dobiti svoj prostor.

Za uredništvo EHS,

Dušan Gačić

PS
Pozivamo sve koji se aktivnije žele uključiti u istraživački rad, da se jave.

sadržaj

2.

DAN DARE I UMJETNIČKI
CRTEŽ FRANKA HAMPSONA (13)

Josip Mihalković

S Interneta skinuo i priredio Josip Mihalković.

NAKON ČAROBNJAKA; ŠEGRTI

S izuzetkom čudno stvarane 4 epizode koje smo opisali, sve su ostale epizode trebali crtati stari članovi Hampsonovog tima: Don Harley, Bruce Cornwel, Eric Eden (koji je dao ideje za mnoge priče) i Keith Watson. Don Harley i Bruce Cornwell tim su za sljedeće dvije godine. A počeli su s "Mission of the Earthman" (Misija zemljana), koja je ,jedna od najslabijih ikad tiskanih Dan Darea. Nažalost, već po uvodnoj stranici možemo vidjeti što nas očekuje. To je pokušaj crtanja velikog prizora kako bi ga nekoć bio nacrtao Frank Hampson. No, hardver djeluje kao da je uzet iz posebno lošeg holivudskog SF filma B kvalitete produkcije. Likovi su odjeveni u nešto što bi mogle biti i srednovjekovne i futurističke tunike, a govore na način koji se od takvih izvanzemaljaca i očekuje: -"Jasno vidim unutrašnjost njihovog broda... samo su dva... "A svaka od ukupno osam rečenica na toj stranici završava ili uskličnikom ili upitnikom. Bože, pribjeći takvim stvarima nakon Bellamiyja! Poslije dolaze divovske kornjače i pterodaktili. Niti jedan kliše nije ostao neiskorišten.

Bruce Cornwall je bio Kanađanin koji je na stripu radio od prvih dana, ali je imao nesuglasica s Frankom Hampsonom. Bio je u timu od samog početka, otišao, vratio se i opet otišao. Sada se bio vratio u potpunosti. Dok je Harley crtao figure i lica, Cornwell je crtao hardver - i to prilično neinspiritivno. Hardver Franka Hampsona uvijek je bio maštovit, pa i jedinstven. Bellamiyjev je bio odličan. No, u "Mussion of the Earthman" neke su letjelice, iskreno rečeno, užasne. Dovoljno je pogledati letjelicu u kojoj Dan leti u uvodnom prizoru.

nastavlja se...

sadržaj

3.

POST SCRIPTUM (9)

Zoran Đukanović

Aleksandar Hecl:
Jedan susret ilustracije i stripa (2)

U ilustraciji ste prešli put od ilustracija i studija po uzoru na crtače renesanse, doduše sa romantičnim primesama, do naglašene stilizacije. Koji su razlozi za ovu promenu?
U ilustraciji renesansa nije bila moderna. U stripu bi se još možda moglo govoriti da je bilo nešto od toga kod Rejmonda, tek nešto naslućeno od toga. Kuda je trebalo krenuti u ilustraciji i stripu teško je reći. Stilizacija je došla kasnije. Tim sam počeo da se bavim posle akademije. Verovatno to nije bilo potpuno samostalno iskustvo, jer u našoj ilustraciji taj isti put od realističkog, pa i socrealističkog crteža, pa do stilizacije bio je pređen otprilike u to vreme. Naravno, postoje lični razlozi za promenu načina rada. Čoveka iscrpe jedan način crtanja. Stilizacija je brži stil koji je ekonomičniji u izrazu. Ona je bila impresivnija, upečatljivija i uzbudljivija. Stilizacija je možda proistekla prvo iz komponovanja prostora, komponovanja realističkih figura u prostoru, tako da celina deluje kompozicijski stilizovano. Pa zatim je usledilo izostavljanje nepotrebnih detalja. Traženje veće jasnoće i dinamike u osnovi kompozicije. Tako je moralo doći do izvesnog sažimanja, skraćivanja. U stripu sam u stilizaciji išao do neke mere, onoliko koliko sam se bavio stripom tada. Pravio sam kasnije neke skice i mislio da se može mnogo dalje otići. Naravno, pod uslovom da se ne povrede neke komponente stripa: izražajnost likova, izražajnost pokreta i opšta dinamika. Strip ne podnosi toliko stilizaciju koliko ilustracija. Ilustracija ima izvesnu statičnost jer u knjizi, recimo, obuhvata celih dvadestak strana teksta. U stripu se slika nadovezuje na sliku.

Da li ste se kasnije vraćali prvobitnom načinu crtanja?
Tu i tamo. Pomišljao sam čak i na potpuno realistički strip koji je najbliži filmu, pa i fotografiji. Film je vršio veliki uticaj i na grafiku i na crtež. Nesumnjivo. Zamračena soba, ekran, vrlo se jasno vidi kompozicija. Samo jedna šaka, jedna cigareta, cipela... Između dva stopala čitava scena u dubini... Čini mi se da su se neki od tih elemenata prvo pojavili na filmu pa tek onda u stripu. Naravno, ima i obrnutog uticaja.

U vašim ilustracijama naglašeno su prisutni biljni i životinjski svet a posebno prašume, divlje životinje, urođenici. Odakle ovako usmeren vaš doživljaj egzotike?
Iz ranog detinjstva. To je nešto što nije doživljeno i iživljeno u praksi. Umesto pravih izleta i putovanja u daleke krajeve, ostalo je nešto na dnu mašte. Jedno od čuda mog detinjstva je bilo osnivanje zoološkog vrta u Beogradu. Time je bio upotpunjen svet mašte. Prvi put sam na okupu video svo to životinjsko carstvo. Često sam odlazio tamo. Pravio sam skice ili samo posmatrao životinje. Godinama sam ih posmatrao. To je bilo jedno posebno školovanje za crtača.

Jeste li kasnije putovali u takve krajeve sveta?
Ne. Do sada ne. (smeh)

A jeste li to poželeli? To pitam pošto ste početkom šesdesetih godina sarađivali na stripu sa Tiborom Sekeljom koji je egzotiku živeo putujući gotovo čitavog života.
Jesam, naravno. I te kako. Da me je neko pitao u petnaestoj godini da li bih pristao da se preselim u Afriku preselio bih se odmah. Kada bi me izujedale prve mušice, verovatno bih se vratio. Mislim da smo se dobro našli. Dosta sam poznavao taj svet. Sekelj praktično, a ja pretežno iz knjiga. Još kao dete sam zapažao, to me je interesovalo, veliku razliku između pantera i leoparda. Ili između tigra sibirskog, malajskog i indijskog. Razlike su u veličini tela, gustini pruga. To sve zbog prilagođenosti ambijentu.

Šta je vaš lični doživljaj avanture?
Svo detinjstvo mi se činilo prožeto avanturom. Inače, da ne govorimo o stvarima, krupnim avanturama života kao što je bio rat. Šta je zapravo avantura? Valjda je to sam život. Ideali koji se potvrđuju ili ruše. Bežim od krupnih događaja, suprotno od onoga što sam u detinjstvu mislio – da ću “jednog dana” biti čovek avanture.

Možete li sebi da prizovete osećaj avanture u različitim periodima vašeg stvaralaštva. Da li se on menjao?
Nesumnjivo se menjao od spoljašnjih ka unutrašnjim doživljavanjima. Najveće avanture su, izgleda u čoveku. Strah je u njemu, borba je često u njemu. To su najveće borbe, ono što je skriveno. A u detinjstvu, naravno, to su drugi kontinenti, avioni, čamci, podmornice, tigrovi, lavovi...

Kao da doživljaj postaje važniji od pukog događaja?
Zato što svako od nas na poseban, drugi način doživljava vreme, okolinu, prirodu, samoga sebe. Najveća je avantura živeti, postojati. Umetnost je takođe avantura. Dodatna avantura. Sad vedra, sad teška, sad pomoć, sad ono što obara na zemlju. I zrenje, starenje je avantura.

U samom procesu realizacije ilustracije i stripova koliko je za vas važan element avanture?
Potrebno je izazvati uzbuđenje čitaoca. Kojim sredstvima? To zavisi od nas, od teksta. Potrebno je čitaoca uvesti u avanturu stripa, romana, filma. Avantura može biti tanana. U popularnom mediju stripa potrebno je to učiniti na našto očevidniji način. Vreme menja sadržaj avanture. U stripu se ponekad i suviše ide na spoljašnju avanturu. Upotrebljava se i zloupotrebljava dinamika spoljašnjeg kretanja, muskula, raketa, obaranje, rušenje. Ti stari principi očigledne borbe mogli bi da se zamene i nečim delikatnijim, svakodnevnijim, što bi nas možda dublje uzbudilo jer bismo bolje prepoznali sebe. Uzbuditi se može i na izgled manjim sredstvima. Čehovu nisu bili potrebni ratovi. Postoje i delikatniji mehanizmi uzbuđivanja. Ne moramo da podcenjujemo sebe i čitaoce misleći da mogu redovno da budu uzbuđivani uvek istim sredstvima. Verovatno ih ne bismo razočarali ako bismo postali nešto delikatniji. Nije pištolj najuzbudljiviji moment u životu.

(nastaviće se)

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No161.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

Punisher - The Movie
BANG!

Režija: Džonatan Hensli
Glavne uloge: Tomas Džejn, Džon Travolta, Roj Šaider, Rebeka Romin-Stamos

Holivud nas je razmazio. Svake godine po nekoliko ekranizacija stripa.

To, koliko je dobro, toliko je i loše. Jer kad dobijemo odličnog Spajdermena i još bolje X-Men dođe, eto, i ta i takva Liga izuzetnih džentlmena.

Panišer (Punisher) se tu nekako provukao pomalo nezapaženo. Da li zato što se radi o ekranizaciji ne baš toliko popularnog stripa ili zbog ne baš uspešne prve ekranizacije s kraja osamdesetih (legendarni Dolf Hi-Men Lundgren), ne znam.

Odmah da kažem, radi se o korektno režiranom filmu sa dobrom glumačkom podelom, efektnim scenama sa pucanjem, jurenjem i psovanjem. Još samo da nisu doveli kretena da napiše scenario, i sve bi bilo kako treba. Dakle, film ima veoma loš scenario. Ne... Film ima katastrofalano loš scenario. Uz to, sam strip o Panišeru je jedna itekako konvencionalna priča o osveti. MORALA je da bude ekranizovana drugačije, da bi se na taj način izdigla iznad svog stereotipnog predloška, koji možda funkcioniše u stripu, ali na filmu... Bato, sve je to već viđeno. I pucanje iz motora u pokretu, i masa vezanih eksplozija, i bum-tras tučnjave sa izblajhanim Rusima, i plaćeni ubica sa gitarom. Umesto da poradi na liku Panišera (koji je ohoho psihopata od čoveka), umesto da svede priču na njegovu potragu za osvetom, na njegov cinizam, na smrt kao jedini pravi lajtmotiv, idiot od scenariste se batrga u klišeima, kao da se rve sa ogromnom anakondom.

Odstupanja od stripa ima dosta. Frenk Kesl je agent FBI koji radi u Tampi, nakon uspešnog odrađenog poslednjeg zadatka, povlači se i odlazi sa porodicom na Portoriko kod svoga oca (koga tumači odlični Roj Šeider, velika zvezda iz osamdesetih, poznat iz Plavog Groma i Odiseje 2010). E, sad, sve bi bilo sasvim Ok, da u tom poslednjem zadatku nije stradao sin mafioze i perača novca za Kubance - Haurda Seinta, koga tumači Džon Travolta. A gde je tu Kingpin?, pitaće neko. Pa, nema ga. Kao što i Frenkova porodica u filmu ne strada upavši slučajno u obračun bandi, već se radi o naručenom ubistvu.

Svejedno, Kesl jedini preživljava obračun i vraća se u Tampu spreman da se sveti. Ali ni to ne ide lako, ne da se ingeniozni scenarista. Ubacivši sasvim nepotrebno, pomenutog gitaristu iz Memfisa koga Frenk ubija na ''daljinski'' (i to skakavcem!) a zatim i nabildovanog blimeza u liku ogromnog Rusa koji (verovali ili ne) dolazi da se sa Panišerom obračuna golim rukama.

Pesničenje, bato! Sila su ti Rusi!

Evo kako je to otprilike izgledalo napisano u scenariju:

Kuc-kuc. Dobar dan - dobar dan. Ja bih da te malo raspalim preko pi_ke. Čekaj da pojedem desert... Odma' ću ja... ŠLJAS!

Sledi suluda scena obračuna u kojoj Rus i Frenk prolaze kroz zidove, bodu jedan drugog lepezom (mislim na nož) bez većih posledica po zdravlje, da bi mu Panišer konačno prosuo u facu zagoreli sos za špagete i tako ga eliminisao.

''Ja sam dobro...'', kaže Frenk na kraju, ''On nije.''

Film će se ipak malo povaditi na kraju.

Tu se i jasno vidi zašto je fenomenalni Tomas Džejn najveća vrednost ovog filma. On je morao biti bolje iskorišćen, jer čovek je odličan glumac. Oni koji ga ne znaju, neka se sete prošlogodišnje Kazdanove ne baš previše uspele ekranizacije Kingove knjige Dreamcatcher u kojoj Džejn igra psihijatra sa sucidalnim sklonostima. On prosto briljira u ulozi Frenka Kestla, njegova unutrašnja trvenja i ogroman bol koji nosi vide se na svakoj crti njegovog lica, njegov bes se širi kao aura, a u završnim scenama on nije patetični američki pravednik u trikou, on je jednostavno nemilosrdni osvetnik, hladan i precizan. Svojom pojavom i harizmom Džejms je pravi Panišer iz stripa, uspeo je čak da zaseni i samog Travoltu koji izgleda nije ni imao volje (niti mu je to scenario dozvoljavao) da se mnogo unosi u svoj lik, pa je tako dao manje-više uspešnu reprizu uloge Vinsenta Vege iz ''Petparačkih priča''. Korektno, ali ništa više od toga.

Obavezno preslušajte saundtrek za film! Numeru koja je izbačena kao singl-najava peva prelepa Ejmi Li iz grupe Evanescence (Bring Me To Life je njihova pesma iz saundtreka za ''Dardevila'') u duetu sa grupom Seether, a tu su još i Nickelback, Trapt, Puddle Of Mudd, Queens Of Stone Age...

I nešto za kraj...

Jedna od većih nebuloza u filmu jeste i nepotrebno ubačeni revolveraški obračun između Panišera i Seinta na kraju filma urađen u maniru Serđa Leonea. Stoje oni tako, gledaju se, nameštaju se, Travolta ustaje, pokušava da dohvati utoku a onda čika Frenki, baš kao Klint Istvud nekad, poteže i... BANG!

''Više nisam Frenk Kesl'', kaže Tomas Džejn na kraju filma, dok stoji na mostu a nad Tampa Bejom se spušta sumrak. ''Sad sam Panišer.''

Idi, begaj...


Sledeće nedelje:
A sad nešto sasvim drugačije...
HELLBOY - THE MOVIE

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (220)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

DIGRESIJA ČETVRTA: GURU

Guruom su me dosad nazvali nekoliko puta. Jednom je, čini mi se, kontekst bio pohvalan, dok je u ostalim slučajevima riječ izgovarana barem s podsmijehom, ako već ne i s otvorenom zlobom. Sve sam to, kako se i inače radi s kritičkim procjenama, "pohranjivao u svome srcu", pokušao ne odgovarati (jer se nema što), i kriomice se češkao iza uha pitajući se kako sam ovamo dospio.

Guru bi, naime, trebao biti netko tko zna odgovore, a ja s njima sve slabije stojim. Prije dvadeset sam godina znao sve - i što strip jest, i kakav treba biti i da mi je suđen - dok danas, čemu svjedoče zadnji mjeseci ove kolumne, ne znam više gotovo ništa. Odgovora nijednog, sama pitanja.

Kako, onda, ja guru?

Tri su vjerojatno faktora doprinijela toj kvalifikaciji: to što sam prisutan, to što sam glasan i to što radim. U domaćoj nam situaciji (i ne samo u stripu) gdje "karijere" traju kratko, gdje svatko uglavnom gleda svoja posla i gdje se teži neradu, to nisu prečeste pojave. Te tako podsmijeh i zloba, povremeni kompliment.

Najsmiješnije je u cijeloj toj priči (a i pomalo tragično), što nikad nisam želio biti guru ili vođa ma koje sorte (moj temperament je Data, ne Picard). Ideal mi je bio naći neki magazin koji bi mi se sviđao i raditi za njega kakav serijal. Biti dobar, mali sljedbenik. S divljenjem ići za nekom idejom. Ali, do trenutka kad sam postao dovoljno dobar da bih uopće bio objavljen, magazina koji bi mi se sviđali više nije bilo, a ni ponuda vođa kojima bih se trebalo diviti mi nije baš nešto odgovarala. Te sam čekao. Godinama. Ponadao se i razočarao tisuću puta. Na kraju zaključio da mi nitko ne može dati ono što želim ako to ne učinim sâm. Učinio sve sâm te, naravno, ne našao ispunjenje. Jer čovjek bi trebao biti pacijent da sâm u sebe gleda s divljenjem. Smiješna stvar, taj život.

Zvuči li sve ovo kao guru? Želim reći: ne bunim se, ne protestiram, ne odričem, ne prisvajam, ne zahvaljujem. Da sam guru, sam bih sebi rekao: zaboravi prošlost. Da sam guru, sam bih sebi rekao: šuti i radi. Da sam guru, rekao bih: guraj.

Da sam guru, vama bih rekao: ne treba vam guru.

Gurajte sami, po svom.


***
Imam temperaturu (rimuje se s guru). Povratak Mr. Noa, Lazarusa Ledda i Magnusova Alan Forda na kioske me umara (temperatura ne pomaže) jer potvrđuje da ne živim samo ja u prošlosti. Q STRIP 4 još je u prodaji, novi nastavak Martine Mjesec je na www.stripovi.com. Guramo, guramo, guramo...

sadržaj

6.

MOJ POGLED (108)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

EVROPA VS AMERIKA...

Politika nipošto neće biti tema ove kolumne tako da ostaje da se bavim stripom. Neću suprotstavljati evropsku i američku scenu kao dve zaraćene strane. Pisaću o autorskim i kreativnim nedoumicama.

Uvek je postojala nedoumica kom se pravcu okrenuti. Kao neko kome je montaža table i dinamično kadriranje važno u startu treba da se okrenem amerima. Opet njihova scena je prepuna superheroskog stripa što odbija kada se vidi koliko tu ima budalaština i neumerenosti a koliko kvaliteta.

Amerima je mnogo lakše da eksperimentišu i da brže izbacuju nove autore. Kada postoji nekoliko jakih i decenijama uspešnih linija, recimo, stripa Spajdermen onda nije problem da se novi autor oproba pred čitaocima i predstavi kroz neku mini seriju. Izdavači brzo dobiju povratnu informaciju, a nikako nisu u gubitku jer će popularnost tih likova uvek garantovati prelazak praga isplativosti tih specijalnih izdanja. Kod evropljana opet nema serijala gde se "uleće" sa eksperimentima, tako da se mnooogo teže prolazi. Ali zato svaki strip ima autora koji stoji iza njega svim svojim kreativnim potencijalima i vrednostima.

Američki strip se menja, uglavnom na pozitivno, bliži je čitaocima i savremenim trendovima. Od dizajna, preko mode i žargona koji se koriste u stripovima. Evropljani u svojoj tromosti inovacije redovno unose sa zadrškom od par godina. Može se slobodno, pomalo zlobno, reći da to čine kada vide kako te stvari ameri uspevaju u žurbi pogrešno da upotrebe...:)

Kod amera je lepo za čuti koliko se puno strana stripa uradi. Norme su velike i moj stav je da treba puno da se crta i puno uradi. Tu imaju samo delimičnu moju podršku. Crtači još i lako uhvate ritam i način stilizacije kojim mogu kvalitetno da poštuju rokove. Decenijski kontinuirani rad stvara rutinu koja može bez problema da stvara kvalitetnu tablu stripa dnevno. Da ne pričam da ih ima koji rade i više. Kod njih je veći problem scenario, jer većina scenarista radi uporedo na više serijala i to prelazi u rutinu koja se odlikuje šablonima i neinventivnošću. Rad na više stripova uporedo bi trebalo da garantuje kvalitet, ali ritam mesečnih svesaka to ne dozvoljava. Kod Evropljana se radi malo strana, ali im se studiozno prilazi. Sa nekom normom od 5 strana mesečno se stvarno može uraditi ponešto i za svoju dušu. Za razliku od amera koji su u tom smislu hendikepirani.

U obe scene sam praktično preskočio spominjanje univerzalnih "likova i dela". Amera što su se odrekli superheroja, ili su ih podigli na neki viši nivo, kao i evropljana koji su pokušali da budu drugačiji, najčešće se prilagođavajući manjim formatima i okrećući se slobodnijim temama i formama. I verovatno u tim novim trendovima i snagama treba tražiti neku budućnost stripa. Među ljudima koji su našli načina da se ograde, u isto vreme, od mejnstrim i od andergraunda. Među onima koji su shvatili da treba da prerastu buntovnički zanos adolescenata i koji su uspeli da se ograde od staračke želje za poslom koji donosi sigurnu lovu po cenu da se odreknu svojih snova.

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin je obezbedio sledeće priloge:

DRUGI SALON STRIPA

BEOGRAD (Tanjug) - Drugi međunarodni salon stripa biće održan od 23. septembra do 10. oktobra u Studentskom kulturnom centru. Konkurs je otvoren do 10. septembra, a radovi se mogu slati na adresu: SKC, Happy Gallery, Međunarodni salon stripa, Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora.

Pravo učešća imaju strip autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta. Obavezno je slanje lične biografije ( ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo), jer se bez tih podataka rad neće uzimati u razmatranje. Obavezno je slanje adrese stalnog boravka, imejl adrese i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt.

Samo selektirani radovi će biti žirirani za dodelu nagrada i biće objavljeni u medijima, katalogu Salona i mesečnom katalogu SKC-a. Na Salonu će biti dodeljen Gran pri Salona (statueta Salona, diploma i 500 evra), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, za najbolji scenario (ideju) i najbolji crtež, kao i specijalne nagrade žirija.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 26.05.2004. godine

SUPERMEN - "Warner Bros" još uvek nie izabrao novog glumca koji će se pojaviti u ulozi Čoveka od čelika, ali je studio već počeo da okuplja tehnički tim koji će pomoći Supermenu da ponovo poleti. Kao vodeća kuća za vizuelne efekte izabrana je "ESC Entertainment", koja će raditi na novom Supermen projektu, koji u bioskope treba da uđe 2006. godine.
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 26.05.2004. godine

OD SLEDEĆEG MESECA KOMPANIJA MARVEL - poznata po svojim strip herojima, nastavlja sa objavljivanjem romana u kojima će glavne uloge imati upravo njihovi junaci. Novo odeljenje kuće "Marvel Preš" prvo će objaviti nastavak prošlogodišnjeg romana o Meri Džejn, devojci u koju je zaljubljen Spajdermen. Do kraja ove godine treba da stigne jedan roman u kome će glavni junak biti lik Volverin iz "X-Men" serijala (predviđeno za oktobar), dok će u novembru biti objavljena knjiga o Spajdermenu. "Marvel Preš" planira da sledeće godine objavi najmanje 12 knjiga.
V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.05.2004. godine

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Darko Macan nam je prosledio sledeće linkove, koji naravno spadaju u ovu rubriku:

www.comicbookresources.com/news/newsitem.cgi?id=3679

i

http://www.spxpo.com/anthology.htm

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

Zbornik linkova, anotacija i bibliografija vezanih za stripove autora kao što su: Mike Carey, Garth Ennis, Neil Gaiman, Frank Miller, Alan Moore, Grant Morrison, Kevin Smith i Matt Wagner.

http://www.enjolrasworld.com/

(Nemojte mnogo da se mislite, već odmah klikćite pošto ćete na ovom mestu pronaći veoma precizne i detaljne podatke, komentare, napomene, primedbe, reference, objašnjenja i obrazloženja za većinu radova gore pomenutih autora, bukvalno od korica do korica, stranicu po stranicu, sliku po sliku - do srži, sa pažnjom uperenom i na takve sitnice koje vam ne bi palo na pamet ni lupom da ih tražite ... ma, ludilo!)

Dušan Banjanin

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 29. maja do 4. juna

29. maja 2003. Otvorena je, u organizaciji strip grupe Čaj... odličan, izložba povodom konkursa za strip NIŠ 2003.

3. juna 2003. U Knjižnici i čitaonici Bogdana Ogrizovića u Zagrebu, održana je promovija knjige "VELIKANI U STRIP ANEGDOTI" čiji su autori Julijo Radilović-Jules i Boris Nazansky.

3. juna 2003. Otvorena je, u Srećnoj galeriji Studentskog Kulturnog Centra u Beogradu, izložba radova Zorana Janjetova.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad