prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP KOLONIJA U BEOGRADU - Šlic
2. DELAVNICA STRIPA - StripCore
3. NEPOBEDIVI OKRUŽEN MRTVIMA - zmcomics
4. TROJČICE IZ BELLEVILLA - Strip Core
5. KOMENTAR - Gaston Knežević
6. OŠTRE KAMIONDŽIJE XXI VEKA - Ilija Bakić
7. VREDNI MAKEDONCI - Srđan Aćimović
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 172. - Dejan Stojiljković
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (231) - Darko Macan
10. ŠTAMPA - štampa
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP KOLONIJA U BEOGRADU

Šlic

Strip radionica Šlic od 19. do 21. avgusta organizuje strip koloniju u klubu Gavez na Adi Ciganliji i Pančevu, Dom omladine. Program se sastoji od otvorenih radionica i prezentacija:
19.08. i 21.08, U klubu Gavez:
- prezentacije regionalnih alternativnih strip scena iz Slovenije ''Stripburger'', Hrvatske ''Endem'', BIH Sarajevska škola stripa , Makedonije “Vizant", Rumunije ''Hardcomics Inc'' i SiCG grupe “ČAJ… Odličan” iz Niša, ''Kuhinja'' iz Pančeva, “Krpelj” iz Vršca, “Studio strip” i ''Šlic'' iz Beograda.
- radionice stripa na temu GENetika
- video art radionice,
- kreativne radionice reciklaže metala i žice,
Sve radionice počinju u 12.00h

20.08. Pančevu, organizovana poseta manastiru Vojlovica iz XIV veka, koji se nalazi u rafineriji Pančevo, 11:00h u Domu omladine, Studio 21, radionice stripa na temu GENetika, 12.30h
21.08. u Gavezu, prezentacije rada radionica, 13.00h
prezentacija radionice zdrave hrane Marka Mijailovića, 18.00h
muzički performans Tobić Tobić Idol Mladih, u toku dana koncert grupe ČINČ, 19.00h

Zašto GENetika?

Negativne promene životne sredine koje su uzrokovane ljudskom intervencijom kao što su genetski modifikovana hrana, genetski eksperimenti na biljkama, životinjama i ljudima, povezale su termin genetika sa pojmom etika. Kroz kreativne radionice, preko svojih radova, učesnici će imati priliku da izraze svoj stav u vezi sa dugogodišnjim katastrofalnim stanjem okoliša u regionu.

Drugarski poziv i pozdrav,

Jelena Kurjak
šef sektora za odnose sa javnošću
tel 064/ 123 90 87
email tetaseka@bitsyu.net

sadržaj

2.

DELAVNICA STRIPA

StripCore

Gogina Stripina
Delavnica stripa

Zalozba Goga in Stripburger vabita na stripovsko delavnico, ki bo potekala od 26. do 28. avgusta v Novem mestu.

Info in prijave:
Založba GOGA / Prireditveni program
Glavni trg 6, 8000 Novo mesto
T:07 393 08 10 / M:050 628 014
prireditveni.program@zalozba-goga.si

sadržaj

3.

NEPOBEDIVI OKRUŽEN MRTVIMA

zmcomics

Dobro de, nije baš Nepobedivi okružen mrtvima, već je jedna sveska sa dva stripa: Nepobedivi (Invincible) koji po scenariju Roberta Kirkmana crta Cory Walker a koloriše Bill Crabtree (u svesci su to gray tonovi) i Okružen mrtvima (The Walking Dead) koga po scenariju, opet, Roberta Kirkmana crta Tony Moore koji je zadužen i za gray tonove (i originalno izdanje je c/b).

Izdanje je pod markom LAVIRINT što poznavaocima domaćih strip prilika jasno govori da je reč i o Dejanu Đokoviću, poznatijem kao Dekari!!! Osim što je imao sjajan osećaj da odabere izuzetne, i to potpuno nove, stripove Dekara je to sve uradio i legalno. Dakle, prava su kupljena od Image comics-a tako da uz logo Lavirinta punopravno, ravnopravno i slobodno stoji i logo Image-a!!! Vidite, može se?!

Oba serijala su među najatraktivnijim i najzanimljivijim iz Image-ove ponude. Serijali su sa stabilnom čitalačkom publikom i sa stalnim porastom tiraža. Što garantuje duuuuugo izlaženje ovih sjajnih stripova. Naravno, na to je pomalo uticala i činjenica da su oba serijala bila ove godine nominovana za Eisner-ovu nagradu u kategoriji novog serijala!!!

Ovo izdanje se razlikuje od američkog po odabiru naslovnih strana. Ilustraciju za naslovnu stranu stripa Okružen mrtvima je sjajno uradio novosađanin Goran Josić, dok je za Nepobedive izabrana nešto drugačija ilustracija od one u Image-ovom izdanju. Ubuduće će naslovne strane za sveske raditi isključivo domaći autori. Okružene mrtvima će raditi Milan Jovanović, čija se pin-up ilustracija već nalazi unutar sveske, dok je crtaž za naslovnice Nepobedivog još neponat!!! Naravno, biće još potreba pin-up ilustracija ubuduće. Po dve ilutracije za svaki serijal!!! Ovog puta je Nepobedivog ilustrovao Mladen Oljača.

Sveska je štampana kao flip izdanje, sa dva stripa i dve naslovne strane, B5 formata, sa koricama u koloru i c/b stripom štampanim na 48 strana na 120 gramskoj bezdrvnoj hartiji. Cena samo 150 dinara u knjižarama i striparnicama!!!


I da za kraj da napomenem, Dekara bez stida i srama već priča o novim izdanjima...:)...:) Šta da vam kažem, dobro pratite šta se ovih dana, meseci, dešava u vašim knjižarama. Možete biti prijatno iznenađeni.

Lavirintova zvanična web stranica se nalazi na sledećoj adresi:
http://www.stripovi.com/lavirint.asp
...gde možete pogledati po par strana oba izdanja, dok je kontak email sledeći: grrrajndkor@yahoo.com .

Požurite, tiraž je ograničen na 500 primerak!!! A sledeća sveska izlazi već krajem septembra, što će reći: svaka dva meseca nova sveska. Do Bgd sajma će ih biti tri, a do nove godine pet. Ako budete brzo trošili novce na njih, vrlo je moguće da pređe na mesečni ritam!!!

sadržaj

4.

TROJČICE IZ BELLEVILLA

StripCore

Distribucija Kinoteka predstavlja film
z dvema nominacijama za oskarja 2004:
najboljsi animirani film,
najboljsa pesem!

Trojcice iz Bellevilla (Les Triplettes de Belleville)
Francija/Kanada/Belgija, 2003
francoskega stripovskega avtorja Sylvana Chometa

od 8. septembra v Kinodvoru, Ljubljana
od 16. septembra v Planetu Tus, Celje

Novinarska projekcija filma, na kateri boste prejeli tudi vec gradiva o filmu,
bo v torek, 24. avgusta, ob 11. uri v Kinodvoru.

Vec o filmu na spletnih straneh:
www.bellevillerendezvous.com/ (v anglescini)
www.lestriplettesdebelleville.com/ (v francoscini)
www.tripletsofbelleville.com/


Vec informacij:

Varja Mocnik
programski oddelek Slovenske kinoteke, stiki z javnostjo
tel.: + 386 1 434 25 23
mail: varja.mocnik@kinoteka.si

Igor Prassel
kustos za animirani film pri Slovenski kinoteki
tel.: + 386 1 434 25 06
mail: igor.prassel@kinoteka.si

sadržaj

5.

KOMENTAR

Gaston Knežević

U susret nepostojećoj akciji

VRATIMO STRIPOVE U ŠKOLSKE KLUPE

(a povodom najnovije NIN-ove reklame)

Ako ste poslednjih dana slučajno gledali neki od domaćih TV programa, a u slobodno vreme volite da pročitate i po koji dobar strip, onda ste sigurno primetili najnoviju reklamu poznatog beogradskog nedeljnika NIN. Ono što u ovom ni po čemu posebnom spotu najviše privlači pažnju jeste način na koji fini, uzorni mladić (glavni i jedini junak reklame) poručuje velikom, ozbiljnom svetu da je već uveliko počeo da se priprema za njega i da će uskoro biti potpuno spreman da preuzme ulogu koja mu kao gimnazijalcu u njemu pripada. E sad. Da ovo ne bi zvučalo kao puko hvalisanje bez argumenata, NIN-ov pulen povlači jansu liniju između sebe i svojih vršnjaka, za koje s blagim podsmehom kaže da su ispod klupe držali stripove dok je on, pčelica mamina, krišom, kad profesor ne gleda, pratio rad Međuresorske radne grupe za ispitivanje vlasničkih odnosa u Mobtelu i brinuo o politčkoj korektnosti ovoga i onoga (ako do sada niste pocrveneli, sada je pravi trenutak da to učinite)

Šalu na stranu, lično nemam ništa protiv, ali ta i takva reklama bez obzira koliko nenamerna bila, nikako ne priliči (a mislim da nije ni potrebna) jednom listu kakav je NIN. Strip su ovde ionako odavno zamenili pištolji, džokavci, mobilni telefoni i ostale omladini omiljene gluposti, da bi mu sada politika predstavljala neku ozbiljniju konkurenciju.

Na kraju, šta još reći osim reči čuvenog pisca Duška Radovića (koje on, istina, nikada i nije izgovorio, ali sa kojima bi se, siguran sam, složio) Deco ostavite NIN kod kuće mamama i tatama, polica ispod klupe služi isključivo za stripove!

Srdačno Vaš Gaston Knežević

sadržaj

6.

OŠTRE KAMIONDŽIJE XXI VEKA

Ilija Bakić

Strip "Džipsi" - epizoda "Ciganska zvezda" Marinija i Smolderena

OŠTRE KAMIONDŽIJE XXI VEKA

Od (još uvek) nedavno pristiglog XXI veka očekivalo se veoma mnogo (a tako je bilo i sa onima koji su čekali XX vek). Svakojaka čudesa trebala su da se ostvare u tom sasvim novom i sjajnom dobu. Bezbroj autora potrošilo je silan papir, mastilo, tuš i kilometre filmske trake da bi dočarali 'lik stvari koje dolaze'. Posebno su, u tom poletu, prednjačile prve decenije posle II svetskog rata; mada su vizije bile podeljene 'gvozdenom zavesom' zajednička im je bila vera u poboljšavanje ljudskog življenja, bogatstvo i duhovnu nadmoć (uz laku pretnju dosade kao najvećeg problema). Naravno, ove prostodušne i poletne maštarije bile su u skladu sa ovdašnjom narodnom 'šta je babi milo to joj se i snilo' a zasnivale se na prosvetiteljskim predrasudama da su obrazovaniji ljudi bolji a da je tehnološki razvoj ključ rešenja svih materijalnih problema. No, kako se famozna prelomna 2001. godina približavala postajalo je jasnije da će priča pre imati tužan no radostan kraj pa je sagledavanje bliske budućnosti poprimalo mračnije tonove. Otuda je, danas, idealizovanje godina koje stižu izumrlo a upražnjeno mesto zauzele su manje ili više (ne)ubedljivi uznemiravajući sadržaji (čak bi se moglo reći da je otvoreno takmičenje za što goru sliku novog doba).

Jedan od ne naročito ugodnih (ali ni ugodnih) scenarija za početak ovog veka stvorili su u strip serijalu "Džipsi" scenarista Smolderen i crtač Marini a domaćoj publici, u kolor albumu, predstavio "Marketprint". Opšte polazište priča je da su promene klime i širenje ozonskih rupa poprilično izmenile stanje stvari koje mi znamo; u želji da se barem ublaže posledice čovekove bahatosti prema prirodi zabranjen je avio saobraćaj a transport se, osim brodovima i železnicom, odvija mega autoputem C3C koji obavija svet. Po njemu, razvozeći kontejnere, krstare ogromni, kompjuterizovani kamioni. Ovaj unosni posao obavljaju kompanija "Selmer" i brojne nezavisne kamiondžije; naravno, odnosi između konkurenata nimalo nisu prijateljski jer ni svet oko njih nije takav. Među nezavisnim šoferima najprgaviji je Džipsi koji ne bira sredstva da otplati svoju mašinu i ne podnosi "Selmer". Prva epizoda serijala, "Ciganska zvezda" ("Zvezda" je ime Džipsijevog ljubljenog kamiona), originalno je objavljena 1997.g, i otkriva da je Džipsijevo ime Čago, da je siroče iz (dosad ne preterano u stripovima trošene) bedne i uništene Istočne Evrope; prema uzrečicama reklo bi se da je Čago Rom iz Rumun. U prologu priče on ostavlja svoju malu sestru Obliviju u sirotištu i beži sa nekim kamiondžijom u svet, voljan da postane samostalan, zaradi dovoljno novca i školuje Obliviju u Švajcarskoj. Posle 12 godina Oblivija se iskrcava u Ford Radiumu na severu Kanade i traži brata. Nalazi ga usred ljute tuče sa Selmerovcima. Susret brata i sestre nije prijatan. Ona je kivna što joj više ne šalje novac pa je morala da napusti školu, ne sviđa joj se njegova sirovost i neotesanost a njemu njeno nestrpljenje i nerazumevanje situacije. Da bi otplatio dugove i zaradio za sestru, Džipsi se, laktajući se, izbori za posao prevoza oružja u Sibir gde se sprema novi lokalni rat (što nikoga ne uzbuđuje previše). "Selmer", sa svoje strane, rešava da se konačno oslobodi napasnika u snežnim pustarama ali se ovaj, uz pomoć nezavisne šoferke, tajanstvene Veštice, izvlači. Njih dvoje odlučuju da siđu sa C3C pre Beringovog prolaza i krenu za Sibir kroz ledeno bespuće. No, i u toj pustinji ima onih koji bi da nešto ućare pa kamione presreću Mongolski pirati. Nakon velike jurnjave i borbe raketama i mitraljezima, Veštica ostaje bez kamiona a Džipsi otkriva njen identitet – ona je nestala kći vlasnika "Selmera" koji nudi 15 miliona za informaciju o njoj. Iskušenje je veliko a put u neizvesno nastavlja se...

Džipsi je pravi akcioni strip za omladinu i one nešto starije. Prepoznatljivi, simpatični likovi, mnoštvo akcije, egzotične lokacije, solidan crtež i kolor šepure se na 60-tak tabli. Čago je tipični pozitivni mangup jakih mišića i kratkih živaca. Oblivija je došljak iz drugog, udobnog sveta, korisna kao opravdanje za objašnjavanja surovih odnosa dok je Veštica tajanstveni lik, s jedne strane Amazonka s druge seks-bomba i izazov za Džipsijev moral. "Selmer" je dežurni krivac a nevaljalaca-epizodista ima na svakom koraku. Sve u svemu, dovoljno početnog materijala koji će se razvijati u 6 albuma. Naravno, ne treba zanemariti ni podsećanja na nekada popularne filmove o američkim kamiondžijama odnosno na razularene bande iz filmova o Mad Maksu. Sve je ovo upakovanu u pitku priču bez eksperimenata i ekstravagancija. Rečju, "Džipsi" ima zadatak da zabavi i u tome uspeva; čitaoci će svakako posegnuti i za sledećim nastavkom zainteresovani za vide kuda su junaci stigli i šta ih je sve, usput, spopadalo.

sadržaj

7.

VREDNI MAKEDONCI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Iz centra za vizuelne umentosti Vizant iz Prilepa stigle su nam dve zanimljive knjige o stripu: prva je definisana kao istorija stripa, dok je druga škola stripa. Krenimo redom:

"Istorija Umetnosti" (Strip Ura) je knjiga neobicnog formata, valja naglasiti da je na srpskom jeziku. Radi se, zaista, o malom leksikonu najpoznatijih stripova u istoriji, u hronoloŠkom redosledu. Kao i "Slatki Strip", i ova knjiga je pre leksikografskog nego kritickog usmerenja, tako da se zaustavlja na opšteprihvacenim (bar u strip-krugovima) sudovima i koncentriše se na prepricavanje sadržaja i biografske i bibliografske podatke. Naravno, ovo usmerenje samo po sebi nije loše, pogotovo imajuci na umu koliko retko knjige o stripu uopšte izlaze kod nas, a zatim, sa tako siromašnim izdavaštvom, nisam siguran koliko je javnost zrela za kritickije knjige. Ipak, ja licno bih voleo da mogu da procitam negde i zašto se, na primer, Aleks Rejmond smatra velikanom stripa, pošto ja sam to ne razumem, a knjige koje su ponudene uglavnom se zaustavljaju na tome da on jeste velikan stripa, te da je to cinjenica koju ne treba dokazivati.

Potencijalna opasnost za ovu knjigu bilo je zaustavljanje na onim autorima o kojima je vec dosta pisano (na primer Žuti decak, Bim i Bum, ili kasniji Korto Malteze, Herman) i na nacin na koji je pisano. Zaista, knjiga ne donosi ništa novo u tretiranju ovih stripova, ali predstavlja i i niz relativno nepoznatih stripova (Tim Tajler, Siroce Eni) kao i veliki broj poznatih, o kojima je nedovoljno pisano (Blondi, Dik Trejsi, Krejzi Ket, Frenk Kapa...) Ali nemojte da vas sadržaj na pocetku knjige zavara - pod odrednicom "Maus" ne radi se o delu Arta Spiglmena - radi se o obicnom Miki Mausu ;-)

Ova knjiga uglavnom ide utabanim stopama, bar što se tice stripova iz prve polovine prošlog veka; Zaista, knjige o ovim stripovima su dosta cešce kod nas nego knjige o novijim stripovima; Stoga su se autori ove knjige sigurnije kretali ovim prostorima, imajuci na šta da se ugledaju. U trenutku kad zarone u vode novijih stripova, stvari postaju malo nesigurnije što se tice koncepcije knjige, javljaju se izvesne nedoslednosti. Radi se, pre svega, o nedoslednostima u pogledu hronologije stripova - nejasno je po kom je redosledu urednik rasporedio ove clanke. Zatim, javlja se još jedna, doduše sitnija nedoslednost: pojedini clanci naslovljeni su po autorima, dok su drugi naslovljeni po delima. Naravno, ovo bi se moglo pripisati cinjenici da pojedini autori nisu imali jedan strip serijal na kome bi se pažnja zaustavila; U praksi, medutim, pokazuje se da to nije razlog. Zašto bi, recimo, Džon Bjusema bio manje karakteristicno predrtavljen "Konanom", ili Serpijeri "Drunom", nego š! to je Hugo Prat "Kortom Maltezeom" a Abuli i Bernet "Torpedom". Radi se, izgleda, o sitnoj nedoslednosti o kojoj autori nisu ni vodili racuna. Izvesna nedoslednost se ispoljava i time što su u kasnijim clancima neki stripovi predstavljeni kroz intervjue, umesto kroz ocekivane informativne tekstove. Sve ovo, medutim, ne narušava bitno utisak.

Veci problem je nedostatak nama nepoznatih stripova. Nije zabluda da je naša strip-scena pre raspada Jugoslavije bila izrazito diskriminativna, te da smo se sa jednim Eržeom veoma kasno upoznali, a sa jednim Žakobsom i nikad u pravoj meri. Deluje, na žalost, da je za merilo kvaliteta u drugoj polovini knjige, uzeta pretežno popularnost stripova kod naše publike; To cini da ova knjiga ignoriše neke od najbitnijih autora, koji nikad kod nas nisu predstavljeni u punom svetlu. Ipak, broj stranica je ogranicen te koji god stripovi bili odabrani, neko ce biti nezadovoljan.

Sve u svemu, radi se o interesantnoj knjizi koja ima i ponešto novo da ponudi publici.

A, da, zamalo da zaboravim da pomenem da je zadnji clanak u knjizi posvecen Zagoru (koji je, uzgred, i jedini Bonelijev junak uvršten). Nekako cinican potez.

Druga knjiga, "Strip Škola" utoliko je vrednija ukoliko dugo nismo videli neku ovdašnju strip-školu u knjižarama. Knjiga je na makedonskom pa nece mnogo vredeti onima koji se ne snalaze sa tekstom pisanim na ovom jeziku. Jedan deo materijala u ovoj knjizi, mogli smo videti i u StripVestima. Knjiga po~inje sa kratkom školom opšteg tima od autora Baneta Kerca, sledi tekst o crtackim alatima Bojana Đukica, zatim eticki prirucnik jednog crtaca Roba Dejvisa (kao i prethodni tekst, viden u nekadašnjoj "Qumovoj kolumni") a zatim reprintovani delovi neke knjige iz anatomije. Knjigu zaokružuju kratki tekstovi sa savetima (ukljucujuci i tekstove o boji i o pisanju scenarija) i anatomske skice Berna Hogarta.

Pre svega, moram da napomenem sumnju u pogledu autorskih prava na sve tekstove i ilustracije prenete u ovoj knjizi. Zatim, prelazim na korisnost sadržaja knjige.

Kercov tekst veoma je zanimljiv i iz njega ce moci ponešto da nauce i prevejani autori. Tekstovi Bojana Đukica i Roba Dejvisa su provereno veoma korisni mladom autoru. Izbor iz knjige anatomije suviše je kratak da bi bio išta koristan; Mnogo korisnije od njega su skice Berta Hogarta, koje, nažalost, i same daju više primere nego jedan konzistentan uvod u anatomiju. Ostatak tekstova dotice se preostalih striparskih tema, ali ih ne razraduje veoma podrobno. Pojavljuje se cak i ponavljanje izvesnih tema iz prvih tekstova, što je donekle neobicno.

Ova knjiga može da bude prilicno korisna crtacu-pocetniku, mada se stvari okupljene u njoj uglavnom mogu naci na drugim mestima; Radi se o pokušaju da se sve ove stvari sažmu u jednoj knjizi. Istina, knjiga se dotice, u nedovoljnom obimu, toliko tema kojima ni posebne knjige ovog obima ne bi bile dovoljne. Moram napomenuti i da ne treba uzeti sve što je napisano u njoj zdravo za gotovo, buduci da svako ima - ne samo svoju umetnicku viziju - vec i tehnike, principe, navike koje mu najviše odgovaraju.

Eto toliko. Momci iz "Vizanta" su baš bili vredni ovih dana.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No172.

Dejan Stojiljković
amarok018@yahoo.com

Domaći superheroji - nemoguća misija?
KAD PORASTEM
BIĆU BATA ŽIVOJINOVIĆ

U jednom od prethodnih brojeva SVesti za oko mi je zapao poziv na saradnju koji je uputio Luxor Comics u kome se traže ljudi koji bi radili na projektu domaćeg superherojskog stripa. Ko se seća (a ima i takvih) bilo je pokušaja na zadatu temu gde su se u sveskama američkog formata sa negativcima makljali Borci Sumraka i Ratnici Tesla (il' je možda bilo Borci Tesla i Ratnici Sumraka, nemam pojma...). Stvar je brzo propala, možda zbog inflacije, možda zbog Sunčevih pega, možda zbog migrene mog komšije Joce, ko će ga znati... Lično sam sklon da mislim da je problem bio u tome što su ljudi iz Luxora napravili jedan serijal koji je u kompletu bio preveden iz USA standarda u naše, tj. tako je izgledalo sudeći po crtežu i formatu svezaka. Dakle, radilo se o potpunoj kopiji onih nabildovanih glupana iz DC i Marvel univerzuma, sa malo Photoshop šminke, doduše... Zna Kerac šta je u pitanju... Mislim, ovo sa Photoshopom.

U tome je, izgleda, ležao problem. Ponuditi ionako apatičnoj publici nešto već viđeno, hiljadu puta sažvakano u EKS-u i prepeglano u Corelu ili čemu već. Umesto da se lepo posegne u našu svakodnevicu koja je 1000x zanimljivija od one njihove... Tako sam ja, ovako dokon i u ostavci, seo da razmišljam o tome kakvi bi to bili naši superheroji made in SiCG, i kakve bi ih osobine krasile. Na kraju sam morao da sročim spisak kandidata i predložim ih putem ovog, kako to lepo Vasa Pavković reče, fiiiiiinog medija poznatog kao internet, urednicima iz Luxora, ne bi li im olakšao posao...

Daklem...

1. Bata Živojinović - VALTER
A ko drugi? Prvi, pravi i jedini domaći superheroj čiji je film Valter brani Sarajevo čak četiri puta prikazan na Kineskoj televiziji. Bata jeste u malo poodmaklim godinama, ali setimo se samo Frenk Milerovog Dark Night-a (dobro, de... znam da ga niste čitali, al' se bar pravite...). Za superheroje nema penzije! Ako čovek može redovno da drema na zasedanjima skupštine Srbije, pa može valjda i da se maklja sa zlikovcima u pauzama istih? Iskustvo stečeno u NOB-u ne da se nadomestiti tonama mišića, zamislite sada vrlog Batu kako uz legendarni povik ''Sa' ću da vas karam!'' nasrće na nejake pljačkaše banaka i neplatiše struje. Fenomenalno!

2. Ljubiša Samardžić - SMOKI
Sećam se, bilo je to negde sredinom osamdesetih kada je za svaki 29. novembar išao ciklus patriotskih filmova sa ratnom tematikom i društveno-političkom poukom. Jedan od njih u kome se grupica partizana vija sa desetak bataljona četnika +77 nemačkih brigada i još toliko domaćih izdajnika, gledao sam sa svojim roditeljima u gotovo sakralnoj tišini. U jednoj od scena četnici jure šačicu crvenih koje predvodi lično on - Ljubiša Samardžić Smoki. S obzirom da ekipa komunista tegli ranjenike, arhivu i pokvarenu radio stanicu, Smoki odlučuje da ostane sam na jednom brdu i tako im omogući brzu odstupnicu. I tako Smoki puca iz svog šarca, dok bradati debeljani padaju ko snoplje, i nakon pet hiljada ubijenih bradonja za čije likvidiranje je naš junak potrošio kvartalnu proizvodnju municije u Zastavi, on konačno (o, nesreće!) ostaje bez metaka. Četnici dolaze do brda i počnu da rešetaju našeg junaka. On se tako bacaka i valja po blatu jedno pet do deset minuta, zatim pada i diže se uz patriotske pokliče još desetak minuta, da bi zatim skončao nakon što su na njega četnici ispalili svu municiju koja je imala tadašnja kraljeva vojska. U tom trenutku, moj otac, vidno potresen ovim prizorom, kaže:
- Bre, što ti je jak čovek ovaj Ljubiša Samardžić!
Eto, treba li vam bolja preporuka za superheroja od ove? Čovek je praktično neuništiv. Postavite ga još u tandem sa gorepomenutim Batom i Supermen, Betmen i ostali mogu da se prijave na biro za nezaposlene...

3. Mitar Mirić - TARMIRIĆMI
Ovo niste očekivali. Legendarni kralj turbo folka na steroidima. Obučen u tradicionalnu nošnju indijanskog poglavice sa upadljivim ''ljubavnim tepihom'' na grudima. Uz pratnju Fantastične Četvorke (prva ramonika, druga ramonika, basadžija i bubnjar) on je u stanju da svojim glasom istera iz kafane i najupornije pijandure. A može se iskoristiti i prilikom razbijanja demonstracija. Da ga je Sloba imao na svojoj strani 5. oktobra, još bi bio na vlasti. Čudilo i ludilo. Zamislite njegov obračun sa, recimo, Supermenom? Tarmi bi ga ubio zadahom iz usta. Luxorovci, šta čekate? Sveska od 22 strane mesečno, naslov prve epizode: ''Ja ne živim ovde, sve zbog crne žene!''.

4. ULTRA BOBAN
Već sam pominjao lika iz Leskovačkog sela Batulovo koji je ovekovečen u istoimenoj pesmi. Pravdoljubiv i vredan, Boban se bavi mahom švercom pilećih bataka i prodajom paprika na pijaci. Međutim, kada oseti da je ravnoteža između dobra i zla osetno poremećena, on kreće u akciju... I tako:
Da li od gibanicu ili od ribanjke,
Kada vidi kriminalca, iznabuta mu ga majke.
Naravno, osim što sređuje nesrećni i ničim izazvani kriminalci, Boban preslišava i ostale viđenije face. Fleš Gordonu je lupao šamare zato što mu je letećim tanjirom ''papriku prejebao'', Godzili je zavalio dva šamara (da bi si otiš'o) a Konanu i Rambu je i'cepija krštenice, tek da se zna... Pa sad, nek se nađe faca koja ovom momku čije se gledište na život ''zasniva na rakiju'' (i koji voli pred zadrugu pivo da i'cepi) sme da izađe na crtu.

5. Saša Gigić - BATA GIGA
Svi znamo da su X-Men mutanti, neka posebna vrsta homo sapiensa. Elem, i mi u Srbiji imamo mutante poznate po latinskom imenu homo-alchocolicus. Bata Giga je običan čovek iz komšiluka, neupadljiv, dobroćudan i navija za Partizan. Ali kada Giga popije rakijicu, dešava se čudesna transformacija... Ne, nisam mislio na čir na dvanaestopalačnom... Mislio sam na haos koji nastaje kada Gliga počne da vas smara o tome kako mu je Ceca pevala na ispraćaju ili ko je igrao u sastavu Jugoslovenske košarkaške reprezentacije iz 1974. Od toga bi i Helboj pobeg'o nazad u petu dimenziju. Osim toga, on ima i odlične predispozicije za superheroja: nekad je trenirao džudo, a malo i karate, izdržljiv je, može puno da popije i pojede, a ima sklonosti ka diplomatskom rešavanju sukoba koje naročito voli da demonstrira u kontaktu sa svojom suprugom:
''Ženo... Je l' se to meni čini, il' ti imaš jedno oko više?''
Sve ovo čini Bata Gigu, jednog od najpoznatijih žitelja niškog naselja Vinik, idealnim kandidatom za novog superheroja. Luxor bi uz sveske o njegovim doživljajima mogao da prodaje i unučiće sa čuvenom Zozovačom uz reklamni slogan: ''Od nje je i Giga poljubio patos!''

6. X.Y.
Baš tako... Osvrnite se oko sebe. Možda se baš u višem komšiluku nalazi neki pravi superheroj? Možda je to komšija koji nikad ne pere noge i čiji učinak je jači od deset megatona kriptonita? Možda je to džangrizava komšika koja svojim predivnim sopranom lomi neprobojna stakla? Ili je to jednostavno nečija tašta pred kojom bi zadrhatala i Američka liga pravednika? Svi smo mi pomalo superheroji, samo fali neki inventivni strip scenarista da to otkrije.


Predložio bih, takođe, ljudima iz Luxora da malo porade i na marketingu. Recimo, deca koja hoće da, kad porastu, tegle jednom rukom kratkotrzajne topove a drugom iz šmajsera tamane bataljone Nemaca treba da u svakodnevnoj ishrani konzumiraju Soko-Štarkov Smoki. Batu bi mogli da iskoristimo prilikom uvoza čuvenog kineskog piva ''Valter''. Tarmirićmi bi mogao da reklamira najnovije Armanijeve modele u kombinaciji sa sado-mazo opremom iz Singapura. Mogućnosti su neograničene... Eto, mogu da se menjaju i postojeći reklamni slogani: Pijem Sinalko - jer ga pije Marko. U redu je to. Ali kad prođe Olimpijada, Sinalko može da postane i piće superheroja, pa bi na bilbordovima i zadnjim koricama Luxorovih svezaka moglo jednostavno da stoji:
Pijem Sinalko - jer nisam normalan.

Eto, bili su to neki moji predlozi i voleo bih da ih gospoda iz Luxor-a uzmu u razmatranje.

Ako im se neka ideja i dopadne, sve što tražim je 20% od ukupne zarade.


DODATNA UTEHA:
Dok ovo budete čitali ja ću već biti bivši saradnik SVesti, doduše, ne zbog toga što me je na to nateralo pismo vernog čitaoca koji prati moje tekstove iz broja u broj, već (što je belodano bilo kom ko ima mozga, je l'...) zbog toga što se pravi vlasnik ove kolumne vraća iz vojske. Od sledeće nedelje na ovom prostoru uveseljavaće vas Marko Stojanović, bivši razvodnik straže na potezu Čika Perin Kamen - Ljubobuljina - Zabiti Vr'.
Čitajte njegove tekstove, izbegavajte bliže susrete - teraće vas da mu crtate Luku Vranića...
S obzirom da je ovo neka vrsta rekapitulacije moga visemesečnog dobrovoljnog rada u ovom e-zinu, dajem sebi za pravo da se osvrnem na period u kome sam zajedno sa pregaocima i pionirima na ovom polju, u znoju lica svog stvarao istoriju domaćeg stripa. Ne bih mnogo da razglabam, bilo je tu uspona i padova, tekstova za čije pisanje mi je bilo potrebno par dana, i onih drugih, koji su nastajali na pauzi za kafu. Oni koji su znali da razluče žito od kukolja, to su i činili, oni koji to nisu umeli, svodili su svoje izjave na banalne generalizacije... Ti si ovo, ti si ono, ti nemaš pojma, to je loša faktografija, trebalo je da skreneš levo od Albukerkija, bla, bla, bla... Ne volimo te, al' ipak čitamo sve što napišeš...
Dobro. Hvala vam, momci.
Pravio sam greške, ispravljao krive Drine, nervirao ljude, pa opet grešio tu i tamo... Ali i to je za ljude. Pomalo je bezveze što sam uglavnom ja ostajao jedini koji je tu nešto priznavao. No, dobro... Razumem ja pojedince koji ne bi da izađu iz sigurnog zaklona svoje četvrt-sa-sirom erudicije i svojih mukotrpno stečenih statusa velikih poznavaoca stripa. Ako njima, tamo gde su, ne smeta miris naftalina, želim im lep ostanak u intelektualnom limbu gde su kuće od marmelade i dečica još uvek veruju u Deda Mraza.
U suštini, celo ovo iskustvo mi je bilo itekako korisno i, ispostavilo se, itekako potrebno. Zbog tog želim da se zahvalim svim ljudima koji su me podržavali, ali i onima koji su me kritikovali, osporavali i napadali jer su oni, ispalo je na kraju, bili i ostali najverniji čitaoci mojih tekstova.
Posebna zahvalnost ide na račun urednika Milenkovića koji je zbog mene znao da otrpi sve i svašta...
Hvala ljudima iz Studija Strip koji su prema mojim tekstovima odradili dva zanimljiva stripa (52 strane, bato!), posetite ih na stranici http://www.crsn.com/studiostrip Zahvalio bih se i onim urednicima koji oko 2/3 tekstova objavljenih u SVestima nisu smatrali amaterskim, lošim, faktografski nepotkovanihm, pa su ih preštampali u svojim novinama ili časopisima, a posebno bih se zahvalio onima koji su za iste znali i da mi plate.
Eto, sad mogu da otvorim pivo, pustim New Order i stavim mozak u teglu... Nego, kao da nešto nije u redu... Osvrćem se oko sebe, vrpoljim se, čini mi se da čujem unjkavi vapaj:
Ti ne smeš, ti ne možeš, ti nemaš pravo...
Majok, to negde negde izdaleka dopire uzdah olakšanja:
Uuuuuuf!

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (231)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KAKO SU MI STRIPOVI.COM SPASILI ŽIVOT

Jučer mi je, ničim izazvan do li vlastitom dobrotom, Dušan Banjanin poslao prijepis mog pisma iz YU stripa broj 32, izašlog - kao da je bilo jučer - 1981. Napisao sam tih godina niz pisama i gotovo sva su bila objavljena. Valjda stoga što su bila pismena, smislena i otipkana (avaj, bez proreda) na pisaćoj mašini te tako urednicima najmanji posao kad se rubrika u zadnji čas krpa.

Sigurno nisu bila objavljena zbog toga što bi bila ljubazna.

Imao sam, tada kao i sada, ružnu naviku da imam mišljenje i još ružniju da vjerujem kako ono svakoga zanima. Pa sam išao i govorio ga: ovo je dobro, ovo ne valja; ti možeš proći, ali ti si, brate, kreten. I tako godinama. Živo je čudo kako su me svi trpjeli i kako me nitko nije zašamarao (za razliku od mene koji, periodički i na svoju sramotu, ponekog zašamaram (al' samo ako je slabiji)).

Nego, stripovi.com.

Uz to što su - uz Strip vesti - nešto najljepše što se našem stripu dogodilo u zadnjoj dekadi, stripovi.com su živa slika funkcioniranja kolektivne svijesti stripovskog fandoma. Dođe li se na forum susrest će se šutljiva većina (razlika registriranih i aktivnih) i lajava manjina: osjetljivi i debelokošci, sveznalice i pali s Marsa, entuzijastični početnici i stari lisci, profesionalci i amateri, kolekcionari i špekulanti, pomirljivi i drski, divni ljudi i one koje bi s vremena na vrijeme trebalo zašamarati. "www.stripovi.com - na internetu vaš je dom" sročili smo jednom i to još uvijek - siročići, pažnja! - stoji.

A spašavanje života? Vrlo jednostavno. Sve nabrojeno u prošlom odlomku ja sam u ovom ili onom trenutku bio. I osjećao sam potrebu da sve to i dalje budem, jer ako ne ja - tko? A onda sam na forumu uvidio da ako ne odgovorim na neku triviju - ima tko će! Kako ne moram skupljati sva izdanja jer ima ljudi koji to pedantnije rade! Kako, jednom rječju, u svojoj ljubavi i opsesiji - nisam sâm!

I to me oslobodilo. Pomoglo mi shvatiti kako strip neće nestati sa mnom. Spasilo mi razum, život. A sve što su stripovi.com tražili zauzvrat bilo je samo...

... sve moje slobodno vrijeme.

Ama, obljubio im Zagor tetku bezobraznu! (To bi im se svidjelo.)


***
Danas završava prva epizoda http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp, Džuka uzima tjedan dana zasluženog i neophodnog predaha, a onda nastavljamo s "Poljupcem dugim 10.000 godina". http://www.zmcomics.co.yu/sergej se, međutoa, i dalje kotrlja na starom mjestu!

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

Ko je ko u svetu stripa

Bil Voterson, autor "Kalvina i Hobsa"

DIVLJI DEČAK I TIGRIĆ

Vilijem Bil Voterson je genijalni strip autor Kalvina i Hobsa, jednog od najboljih novinskih stripova koji se pojavio u protekle dve decenije. Votersonov strip daje apsolutni uvid u mehanizme dečje psihe, dnevne fantazme i moć nesputane Kalvinove mašte da plišanog tigrića Hobsa pretvori u pravog tigra koji je često u ulozi Kalvinovog unutarnjeg glasa savesti.

Iako je uveliko bazirao svoj strip na "Pinatsima" Čarlsa Mek Šulca, Voterson je daleko premašio svog duhovnog učitelja. Šulcov statični, repetativni crtež ne može se ni porediti sa Votersonovom gotovo baroknom virtuoznošću, a dijalozi glavnih junaka su deset puta složeniji i sarkastičniji. Voterson je zaista prvi pravi strip-psihoanalitačar, jer su njegovi karakteri verne refleksije ljudske suštine...svetlosnim godinama udaljene od svih crno-belih klišea kojima je komercijalni strip uvek robovao.

Zanimljivo je da Voterson nije pohađao nikakvu umetničku školu, iako je crtač par edžcellance. Rođen 1958. u Vašingtonu, diplomirao je političke nauke i preko noći odlučio da napusti karijeru fakultetskog profesora i posveti se stripu. Svoje karaktere je nazvao po Žaku Kalvinu, Luterovom učeniku i osnivaču anglikanske protestantske crkve, i filozofu Tomasu Hobsu. Totalni egocentrizam dečaka Kalvina i glas savesti tigrića Hobsa otvoreni su podsmeh i kalvinističkom moralu i utopističkom idealizmu Tomasa Hobsa. Primera radi, evo jednog od vrcavih dijaloga u kojima je Voterson maestro:

Kalvin: Znaš, ja sam zaista zainteresovan za ljude! Meni je stvarno stalo do ljudi.

Hobs: Tebi je stalo do ljudi? Otkad pa to? Kalvin: Hoću da kažem...zainteresovan sam za ljude kao moju potencijalnu publiku.

Iako je dva puta dobio Rubenovu nagradu, najviše američko priznanje za novinski strip, Voterson je sredinom 90-tih odlučio da prestane sa serijalom Kalvin i Hobs, i to kada je strip dostigao neverovatnu popularnost širom sveta. 1997. Voterson je dao kratko objašnjenje da je "novinski strip sveden na mikroskopsku formu života od vizuelno nepismenih urednika, nesposobnih da misle dalje od dnevnih skandala i koliko prostora će ostati slobodno za reklame i oglase.

Potpuno je zaboravljena činjenica da je dnevni strip bio jedan od ključnih elemenata koji su izgradili i savremeno novinarstvo i publiku. Čak je i takav ultra-kapitalistički mozak kakav je imao Pulicer shvatao enormni komercijalno-edukativni potencijal stripa, ali planeta se očigledno okreće u pogrešnom pravcu". Od tada, Voterson odbija svaki kontakt sa novinarima a "Kalvin i Hobs" žive samo u reprint-antologijama koje dosežu neverovatne tiraže širom sveta.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 15.08.2004. godine

B92 :: Kultura :: Stripovi

INTERNET, FANZINI, LINKOVI (I-III dela)

Datum: utorak, 20. jul 2004.
Rasa Popovic

Politicka i ekonomska katastrofa koja nas je zadesila u blizoj proslosti pokazala se kao surovo inspirativna za podzemni strip. Predstojece blagostanje izazvano integracijom u globalni sistem ce za nas novi strip biti period iskusenja i ispita sopstvene snage i volje. Domaci klasicni komercijalni strip je postao podzemna delatnost, opasan hobi. Graficka sirovost i narativna konfuzija su najcesce pominjane odrednice gde god da se povede tema o nasem mejnstrim stripu danas. S druge strane, autori koji su nekad cinili krug autora podzemnog stripa objavljuju luksuzne albume i visoko se kotiraju u kulturno umetnickim krugovima.

Sve sto niste ni znali da vas zanima o stripu: informacije, intervjui, recenzije, kritika, klanovi, domaci strip, strip iz ex-yu, evropski strip, svetski strip, japanski strip...Sajt na kom cete uvek moci da procitate stare brojeve i jos neke druge sadrzaje vezane za strip je na sledecoj adresi: www.zmcomics.co.yu.

"... sve u svemu, mislim da mnogi konzumenti STRIP VESTI, zapravo nisu svesni koliko je dragoceno sto si im dao priliku da na jednom mestu, svake nedelje, sagledaju sve moguce tokove i desavanja u oblasti stripa u zemljama bivse Jugoslavije. To nije bilo moguce ni u vreme neuporedivo viseg standarda i relativno visokih tiraza strip izdanja." Wostok, u poslednjem 276. broju internet casopisa STRIP VESTI.

Wostok, klasik naseg stripa, u isto vreme, zajedno sa svojim ocem Bocom (strip, agitacija, video, muzika), bratom Zlikovcem (muzicka produkcija) i cerkom Lolom (strip, video) ucestvuje u hiperprodukciji izdanja KRPELJ etikete. Desetak muzickih albuma muzicke podprodukcije Tehno muda, ogroman broj kratkometraznih, nesto manji broj srednje i nekoliko dugometraznih video filmova KRPELJ productions su samo jedan deo globalne KRPELJ produkcije koja se osim toga bavi i poezijom, literaturom uopste, teatrom, lepim umetnostima....Sve sto papir moze da istrpi je zabelezeno u fanzinima Krpelj: stripovi, fotografije, pesme, drame, romani, jos stripova, kolazi, faktografija...

Do sada je izaslo skoro 400 brojeva, a izgleda da ce ih biti jos vise. Od nedavno, deo produkcije je dostupan na adresi: home.hetnet.nl/~makros.

* * *

Studio strip grupe KOSMOPLOVCI na svom sajtu www.studiostrip.kosmoplovci.net pored ostalog (informacija, kolekcija...) objavljuje fanzine u elektronskoj formi kao originalnoj, uz zvuk, pokret i boju što su samo neke od prednosti ovog medija. Ne odustaje se ni od originalne forme stripa odštampanog (fotokopiranog) u izdanju, izdaju se katalozi svih izložbi koje su ostvarene, brojni fanzini, cd rom izdanja (striper, kooi triplex, septic, detmen....)

Potpuno suprotno, izuzetno kompatibilno, ne i manje interesantno, ovom pristupu, KOMIKAZE -kolektiv iz zagreba, www.jedinstvo.hr/komikaze, objavljuju stripove na netu u potpuno sirovom izdanju, skenirane i okačene što celom projektu daje dodatnu dimenziju. Predstavljeni su autori iz Hrvatske, Slovenije, Švedske, Srbije... a izdavačka delatnost obuhvata i štampanje časopisa KOMIKAZE (2 broja), osam brojeva istoimenog web strip fanzina, kao i hiperprodukciju tematski određenih fanzina - antologija stripova nastalih na čestim okupljanjima - radionicama, izložbama, koncertima, i demonstracijama. Osim toga u biblioteci se mogu naći dva strip albuma dveju najaktivnijih komikaza: Ivane Armannini (poglavica projekta, pokretač i vodič) i Dunje Jankovic.

* * *

"Gloria Scott", Ivane Armannini po pričama Mime Simić, je hit album protekle sezone, kolekcija detektivskih stripova kriminalnog žanra o, i sa Gloriom Scott, heroinom ovog ljubavnog stripa. Nešto klasičniji pristup je Dunje Janković u svojoj kolekciji kratkih stripova predugačkog i nedefinisanog naziva kome sam zaboravio ime. Artikulisane halucinacije, romantika, međuljudski odnosi, odrastanje, umiranje i oživljavanje modernog čoveka. Dunja je takođe ponosna vlasnica autorskih prava nad albumom stripa u izgradnji. Nije baš album, fanzin je, a nije ni ceo nego je pola, a pola na jesen. Ovim stripom, koji iako još nije gotov, oduševila je čitalačku publiku i kritiku, usput i diplomirala na FLU u Zagrebu na teoriji i praksi stripa. Pogledajte i strip koji je ustvari remiks jednog starijeg stripa objavljenog u 2. broju časopisa. Strip se zove Sretna i ovde je: www.igluigi.cjb.net pa na "strip", pa "Sretna".

Grupa autora okupljena u redakciji strip časopisa ŠLIC, www.slicradionica.tk, je jedna od najšarenolikijih pojava u novom domaćem stripu, od infantilno naivnih i smešnih stripova looney-a, mihe, preko lepih, normalnih stripova Maje Veselinović, do dijalektičkog retardizma-stripova koje potpisuju Seljak i Burek, čije najgore stripove možete videti i na ekranu: www.dvadebila.tvheaven.com. ŠLIC uporno izlazi i uz produkciju strip fanzina iz iste redakcije predstavlja jednu od redovnijih pojava na našem stripovskom nebu.

Nastaviće se...

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Na novozelandskom sajtu "Silver Bullet Comics" izasao je prikaz "Krpelja" broj 7 iz pera Darrena Schroedera:
www.silverbulletcomicbooks.com/smallpress/109213542776318.htm

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 21. do 27. avgusta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad