prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SALON STRIPA - SKC
2. MISTER MAČAK NA NET-u - Strip Vesti
3. LANSIRANE NOVE KOMIKAZE - Ivana Armanini
4. KRSTEVSKI - WOSTOK - Krpelj
5. POST SCRIPTUM (23) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 176. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (235) - Darko Macan
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

SALON STRIPA

SKC

Studentski Kulturni Centar Beograd
Kralja Milana 48, 11000 Beograd; tel.:685 683; 659 277

Srećna Galerija / Happy Gallery
tel: 3602044; fax: 360 20 42; e-mail:skchappy@bitsyu.net


DRUGI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
23.septembar – 10. oktobar 2004.


PRESS KONFERENCIJA:
21. 09. 2004, 13h, Happy Center SKC
Učestvuju:
Brian Bolland, Velika Britanija, specijalni gost
Salona Rastko Ćirić, predsednik žirija Drugog međunarodnog salona stripa
Dejan Nikolaj Kraljačić, koordinator programa
Vladimir Vesović, Predsednik saveta Salona
Miki Pješčić, urednik Salona

Svečano otvaranje Salona i dodela nagrada:
23.09.2004. 20h, Happy Centar, SKC

IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
23.09 - 10.10.2004. Happy Centar SKC

Prateće izložbe:

BRIAN BOLLAND, UK
23.09 (otvaranje u19h) - 10.10.2004. Srećna Galerija SKC

ZORAN JANJETOV / ALEKSANDAR ZOGRAF
(priznalja za doprinos srpskom stripu)
23.09- 08.10.2004. Galerija CIRCUS, SKC

predavanje:
BRIAN BOLLAND, UK
24.09.2004, 19h, Drugi Novi Klub SKC

PRESS RELEASE

Nakon prošlogodišnjeg Prvog salona stripa mladih, održanog u Srećnoj Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, i neočekivanog uspeha, i odziva na konkurs kandidata iz 15 evropskih zemalja, ovogodišnji Salon stripa startuje sa znatno većim ambicijama.

Ograničenje u godinama starosti za učešće u takmičarskom delu salona neće postojati, tako da će svi zainteresovani strip autori koji pošalju svoje radove imati mogućnost da se takmiče za zvanje najboljeg u pojedinim disciplinama kao i za visoku novčanu nagradu za najboljeg takmičara koju dodeljuje Studentski kulturni centar u Beogradu. Na ovaj način se našem stripu otvara prostor za dalju afirmaciju kao i mogućnost za sticanje iskustava još neafirmisanih domaćih autora u komunikaciji sa značajnim umetnicima stripa iz zemlje i sveta, koji će biti gosti ovogodišnjeg Drugog međunarodnog salona stripa. Počasno mesto zauzima proslavljeni britanski strip autor Brian Bolland, jedan od najboljih crtača Betmena. Osim pratećih programa i izložbi, poseban sgment ovogodišnjeg Salona biće posvećen najmlađim učesnicima – kandidatima do 15 godina starosti.

Studentski kulturni centar Beograd će ove godine po prvi put dodeliti Priznanja za doprinos srpskom stripu dvojici naših najznačajnijih autora devete umetnosti u svetu Aleksandru Zografu iz Pančeva i Zoranu Janjetovu iz Novog Sada.

Osim specijalnih nagrada žirija i nagrada sponzora Salona, takmičarima će biti dodeljene nagrade u sledećim kategorijama:
1. Grand Prix, (500 eura)
2. Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
3. Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
4. Nagrada za najbolji crtež
5. Nagrada za najbolji scenario
6. Nagrade za najbolja ostvarenja u kategoriji takmičara do 15 godina


urednik i organizator
Drugog međunarodnog salona stripa
Miki Pješčić

BRAJAN BOLAND (BRIAN BOLLAND)

Rođen je 1951. u Friestonu pored Bostona, engleski Lincolnshireu. Od 1969. – 1974. pohađa različite umetničke škole u Britaniji. Prvi stalan posao na stripu bio mu je Powerman (1975 – 1977), o crncu superheroju, koji se proizvodio u Britaniji, a distribuiran je bio u Nigeriji. Potom radi za poznati nedeljnik 2000 AD, u okviru kojeg se proslavlja sa likom Sudije Dreda. Postaje i jedan od prvih Britanaca koji radi za američku strip industriju (na neki način najavivši i predstojeći britanski novotalasni strip udar koji je dominantan i danas), serijalom Camelot 3000, u 12 nastavaka za prestižni njujorčki DC Comics, da bi 1988. godine crtao jedan od najpoznatijih stripova o Betmanu ikad (pogotovo Džokeru, pošto je priča o njegovom poreklu), kultni The Killing Joke, scenarističke ikone svetskog modernog stripa Alana Mura. Od tada se uglavnom bavi crtanjem naslovnica, i to za poznate DC Comics-ove serijale kao što su: Animal Man, Wonder Woman, Batman: Gotham Knights, Superman, Flash, Green Lantern, JLA, The Swamp Thing,... kao i u okvirima kultne DC-eve edicije Vertigo (namenjene zrelijoj, starijoj čitalačkoj publici), kao što su naslovnice za čuveni provokativno-subverzivni serijal The Invisibles, Grenta Morisona, Tank Girl, Vamps, itd. Radio je i niz naslovnica za najrazličitije fanzine i magazine, od onih koji se bave stripom pa sve do npr. čuvenog Time Out-a. Stvorio je i alternativni strip Mr. Mamoulian...

Živi i radi u Suffolku, u Engleskoj, u okruženju svoje porodice. Omiljeni filmski autor mu je Andrej Tarkovski, muzički bend The Residents, a strip crtač Alex Toth.

Sve dodatne informacije kao i obilje raznolikih Bolandovih radova možete naći na njegovoj adresi: www.brianbolland.com

sadržaj

2.

MISTER MAČAK NA NET-u

Strip Vesti

Novi strip na net-u na
www.stripovi.com
ovih dana je počeo da izlazi i strip

MISTER MAČAK
u epizodi "Psihosom"
www.stripovi.com/mistermacak.asp
scenario: Darko Macan
crtež: Robert Solanović - BOB


...takođe, da podsetimo i da Martina Mjesec od danas
kreće sa novom pustolovinom
"Poljubac dug 10.000 godina"
na sledećoj adresi:
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
scenario: Darko Macan
crtež: Goran Sudžuka

sadržaj

3.

LANSIRANE NOVE KOMIKAZE

Ivana Armanini

!komikaze! broj !9!

citojte i glodajte na
www.jedinstvo.hr/komikaze

-k0mikAzE-
distrojing d stroj of fri market sins 2002

sadržaj

4.

KRSTEVSKI - WOSTOK

Krpelj

Zlatko Krstevski konacno daje intervju Wostoku!!!

Krstevski: Pa gde si, be, Wostok, otkad se nismo videli!... Kako ono bese - Sasa Milosev, ako me memorija ne vara?

Wostok: Pa, hoce memorija bas i da prevari... Nego, reci ti meni kakav si to festival organizovao ovde u prilepu, tvom rodnom gradu?

Krstevski: Znas,ovde u prilep je kao neki kulturni hendikep, kulturni otpor. Sad su ovde na balkan sve neke delbe, borders, granici, znas... A ja sam ovde napravio neki festival “Art no Borders” koji rusi svi granici!

Wostok: Interesantan je ovaj plakat koji si ti sam dizajnirao...

Krstevski: Pa, taj na omot je - Aleksandar makedonski licno!

Wostok: Pa, bas neobicna ideja -da na plakat jedne alternativne manifestacije stavis fotku iz preskupog holivudskog main-stream filma! Mislim, koja ti je bila ideja? O cemu se tu radi?

Krstevski: Pa on ti je neki, kao, naci-junak koji je osvojavao, osvojavao teritoriji i tako rusio sve granici na cel svet!

Wostok: A kakve su reakcije tvojih sugradjana na plakat?

Krstevski: Znas, mi smo malo na diverzantski lepili ovi plakati, posto lokalni vlasti ne daju da se lepi!... Video sam juce neka baka pita cicu: ”a sta je ovo?”, A cica joj kaze: ”ma, pusti, to je neki madjionicar tamo!”... A posle neki klinci videli plakat pa vicu: ”to je bekam! To je bekam!” Ja im razdelio par komada plakati, a oni hteli da umru od sretja!

Wostok: Dobro,i kako si u celini zadovoljan sa nacinom na koji se odvija ovaj tvoj “Art no Borders” festival?

Krstevski: Ovaj festival je trebo da se odrzava u vise kulturni prostori-vo muzej, dom kulture, biblioteka, dom JNA... Plus na otvoreni prostori... Ali, ”dom JNA” propao skroz otkad su im uzeli oni tenkovi i tamo sada nema nista, znas, samo mrak... I duhovi... Vojni duhovi neki!... A muzej na grad tu stalno popravljaju neki krovovi, pa krovovi... Vecito se vrte oko neki krovovi... Ministarstvo im stalno davase puno pari, a oni samo popravljaju krovovi... Stalno im nesto curi i prokisnjava, kazu... Pa popravljaju, popravljaju... A u dom kulture sad je doso neki nov zajeban direktor, onaj pre je bio dobar covek, ali nemase zavrsena osma skola, pa ga smenise!

Wostok: Sta-direktor doma kulture bez zavrsene osnovne skole?

Krstevski: Pa, da, ali je on mnogu jak i dobar pisac, kreativac, imi je nekolko dramski izvedba - ”spiro crnr” i drugi, mislam, dosta, strasno dobar pisac! Blagoja Ristovski - platnar se vika! On mi dade ideja da namesto “vizuelni” ovaj moj festival nazovem “subverzini”!

Wostok: Cuo sam da si se ranije potpisivao kao “Zlatko Van Krstevski”! Zasto?

Krstevski: Pa, Van Gog nesto, kao i Ivan po ocu, pa moze, eto, i van gog i otac, isto, Ivan se zvao. Mislam, znas, Van Gog je puno radio, a nisu ga priznali, kao i menae sada!

Wostok: A otkud ti ideja za strip “Icons”?

Krstevski: To je nesto izmedju plakat, nesto kao poster izmedju dizajn i eksperiment neki...

Wostok: Tu si poredjao mnoge svece, pa prezadnji isus i na kraju ti?

Krstevski: Ne znam... Mozda... Pa, da-i ja sam neka ikona!!!

Wostok: Video sam da na toj slici imas i znak “peace” na grudima!

Krstevski: Da, i natpis - ”Art no Limits”!

Wostok: Ranije si se bavio i bodi bildingom, zar ne?

Krstevski: Da, pre nekih deset godini sam uzeo trece mesto na republicko takmicenje vo laka kategorija!... Ali, znas moje bavljenje so umetnost trazi mnogu energija, pa sam prekino sa bodi bilding!

Wostok: A znas li da te je urednica casopisa “Stripburger” Katerina Mirovic u jednom tekstu nazvala ”multimedijalni bodi-bilder”!?

Krstevski: A, znam to je ona mala iz Ljubljane!

Wostok: Video sam te pre izvesnog vremena na strip radionici posvecenoj manipulacijama sa genetskim inzinjeringom u Beogradu i Pancevu...

Krstevski: Pa,to je trebalo da bude velika akcija, trebao je Bambi da nas vodi u neki srednjevekovni manastir, ali se Bambi nasao u nekoj frci... Stalno vikao je: ”U frci sam! U frci sam! Ne znam sta da radim! U frci sam!”... I ,onda, ostao sam zbog njega bez rucka! Ceo dan kaze sace rucak i onda u devet uvece tek donese neki kutiji i kaze: ”Ajde, rucajte ovi “zizi-mizi”... Kako se kaze “zuzi-muzi”, ne znam kako se vika... Ako cekas Bambi da ti da rucak mozes da crknes od gladi, ozbiljno!

Wostok: A sta ti mislis o Bambiju? Simpatican momak, zar ne?

Krstevski: Ma, Bambi je dobar, al je on zduhac!!!

Wostok: A sta ti je to... ”Zduhac”? Neko bice iz mitologoje, zar ne?

Krstevski: Ma, to ovi alternativci sto crtaju stripovi znaju o cemu je rec! To su oni sto stalno “zduhaju”... Oni cudni travki, znas!

Wostok: Vidim da nosis majcu sa natpisom “Offspring” i pantalone sa natpisom “Biohazard”... Znaci, volis malo agresivniju muziku, zar ne?

Krstevski: Ma, ne! Ovo nosim da provociram malogragjani ovde vo prilep!... Ja nikad nisam slusao taj... Ofspring... Ja ne znam ni sta je taj bajo... Bajo...

Wostok: Bajohazard?

Krstevski: Ma, da!... Ovi ovde vo prilep me mrzu jer svi misle da sam ja neki tamo... ”Metalac”!

Wostok: A zasto nosis taj kacket sa natpisom “Dr Dre”?

Krstevski: E, to nosim zbog ovaj mali listic od marihuana sto tu viri... Da provociram lokalni Zduhaci!!!

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (23)

Zoran Đukanović

Radovan Devlić: Kvadrat kao kanon (2)

- Sinemaskop strip -

Od ranih dana okupirala te je epičnost u stripu.
Prostorna perspektiva. Ono što najviše može uzbuditi, to je kada vidiš jedan široki sinemaskop kadar u kojemu očekuješ da se nešto pojavi. Epičnost je širina koju možeš sagledavati.

Naglašavao si da ceniš Željka Paheka zbog umeća prostorne epičnosti.
Jako. Pahek je upravo primjer čovjeka kojeg mi vidimo među nama, ali on je odavno nestao. On se nama javlja preko stripa. On ni ne pokušava s tobom komunicirati. Ne bi ti se nikad prvi javil.

Kako si zagrizao u projekt Ćirilo i Metodije?
Prvi korak bio je čisto profesionalan, ponuđen mi je bio dobar ugovor. Pročitao sam scenario i vidio da je jedan normalan scenario, a onda, tokom rada, se pojavilo to – počinješ malo listati, čitati... Zbog kolora sam se automatski reducirao u grafičkom pogledu. Počeo sam se rješavati nekih grafičkih “nečistoća”, onih mojih poznatih šaranja za koje je vezana anegdota iz “Studija”. Namjerno su mi dali temu – prikazati rudara kako gura kolica u rudniku. No, ja se nisam dao. Iscrtao sam svaki komadić ugljena, a da opet nigdje nije bilo crnih homogenih površina.

Anno Domini?
Anno Domini je nastao u vrijeme posle moje prometne nesreće. Ležao sam i iscrtavao jedan blok, tako u zatočeništvu oporavka. Blok je bio išaran nekim snovnim viđenjima budućeg stripa. Bio je to splet katakombi i neslobode. Ljudi u dugim šinjelima, jedna prekrasna trudnica odjevena kako su se nekada oblačile Egipćanke. Tu se pojavljuje i Smrt sa željeznom maskom na licu. Iz tog snoviđenja na papiru proizašao je Anno Domini.

Hajka?
Filozofiji prethodi impresija. To znači da ja kao vizuelac, što nije baš najsretnija riječ, treba da stvorim mogućnost za doživljaj napuštenosti, zime, straha. Ja svoje sudove “dokazujem” slikom. Neki su rekli da stalno pišem traktat o vlasti. Osjećaj bezimene vlasti, naslućujuće u presiji, on budi snove o moći, o nemaštini, o boljem a nikada viđenom. Vlast djeluje samom svojom prisutnošću, kao atmosferski pritisak.

Istorija i slava?
Sva ta slavnost stegova, bubnjeva i bojnih pokliča mora se proživjeti i doživjeti u svoj svojoj punoći. Može te ponijeti borbena pjesma i lepršanje stijega, mogu te zanijet priče iz povijesti. Međutim, ukoliko poznaješ njihovu suštinu, one te mogu samo blago izanimirati. U tom slučaju tvoja povijest ne postaje argument za vađenje čakije nego vrijedna knjiga na tvojoj polici. Samo to.

Pređimo na tvoj najobimniji serijal. Ima neke obezličenosti u likovima Maču Piču (Machu Picchu)?
Obezličeni su zato što jesu otpadnici. Njih obje zaraćene strane obilježavaju ćelavošću. To sam samo naznačio u posljednjoj priči prvog ciklusa, u Smrti u Veneciji. Pukovnik Zeno pita Rani zar stvarno ne zna što je to “duboko oranje”. To je postupak kojim se uništava korijen svake dlake na tijelu – da više nikada ne izrastu. Na taj te način obilježi zauvijek. Koliko god si obučen, ipak ostaješ gol.

- Ciklus sa pevanjima -

Imaš li projekciju u kom će se pravcu dalje razvijati ciklus Maču Piču?
Machu Picchu sam podijelio na cikluse sa po četiri “pjevanja”. To su zbivanja rata, zbivanja među “Ničijim narodima” i zbivanja “mira” - onoliko koliko može biti mira u životu građanstva u stanju globalnog rata. Machu Picchu se zasniva na pravilnoj raspodjeli na tipove zbivanja i geografske promjene ambijenta. Pretpovijesnošću vezanom za te geografske mijene rađa se nova priča koja opet podliježe zadatoj pravilnosti. To je geometrija, odnosno nacrt tih priča.

Možeš li zamisliti da nastaviš rad na Maču Piču načinom kojim si kreirao Karusel ili Anno Domini?
Ne. Vidiš, pomišljao sam na neke vezane, kraće priče po deset tabli koje bi bile izvedene u maniri Karusela. Možda bi to bila asocijacija na Žiroov postupak sa Mladošću Bluberija. Mimo tog eventualnog odmaka, Machu Picchu mora imati svu svoju čvrstu plansku određenost bez dozvoljavanja strukturalne imporovizacije.

Zar ta strogost ne “suši” priču?
Ne. Postoje dvije krajnosti. Karusel i Anno Domini su primjeri dozvoljavanja improvizacije cjeline. S druge strane, postoji nešto što provodiš kao svoj čvrsto određen plan jer znaš točno što hoćeš. Jedno je “igrati se”. Tada te sama ta igra intrigira, važnija je atmosfera i ljepota igre, bez obzira što će ispasti na kraju. Nije stvar toliko u tome da su likovi Machu Picchua formalno strogo profilirani. Oni su osobe toliko žive da si ti ne možeš dozvoliti bilo koje vrste igre s njima. Moraš korespondirati s njihovim zakonitostima.

Setimo se jednog tvog ranog, “trećegeneracijskog” stripa Žeđ.
Da. Ilić je pisao tekst, a nema teksta. Žeđ je ipak dobar strip.

Žeđ je odličan strip. Da li ga je trebalo ispričati u dužoj formi?
Ne, to je simbolizam, kakvim riječnikom se ja inače ne služim. Taj sam Ilićev scenario jako osjetio. Međutim, ja sam tako ne govorim.

- Neboder stripa -

O Iliću se u domenu stripa sada manje govori. Interesuje me baš taj njegov jezik kojim ti ne govoriš?
Ilićev jezik u stripu je jezik simbola. Neživi jezik. Njegov lik je simbol. Hladna apstrakcija, koliko god je urađen detaljistički. Mislim da je Ilić pravi predstavnik onoga što zovemo kratkom formom. On je dan-danas za mene nepoznanica.

Da li je on, govorim o tvom sudu, bio talentovan za strip?
Mislim da je. Činjenica je da je on sam oličenje jedne materijalizirane volje. To je sav on. Volja djeluje, ona ne priča, ne pripovjeda, dakle ne razumjeva. Volja shvaća mehanizam dešavanja, ali ne razumijeva. Neću reći da je hladan, on je prije djelotvoran. Opet se vraćam na tvrdnju da ni dan-danas nisam siguran da li ga poznajem.

Koliko ste se vi u “Novom kvadratu” poznavali?
Čuj, što se Mirka tiče, on je tada bio jedan nadobudni klinjo koji je došao u “Zagreb film” i koji je želio crtati stripove. U toj se nadobudnosti moglo maštati. I mi smo maštali o buildingu stripa. Cijelom jednom neboderu koji je isključivo posvećen radu na stripu. Znali smo se zadržati u haustoru i o tome pričati do četiri izjutra. Što se njegovog pristupa tiče, vjerojatno nalazi veće zadovoljstvo u kreiranju sažetih zaključaka. Njegov plakat uvijek donosi predivne sažete zaključke i to je toliko primjereno plakatu. On je kroz plakat nastavio svoj govor iz jednotabloidnog stripa i tu je, po meni, daleko fascinantniji. Ako je to plakat za pozorišnu predstavu, on u isto vrijeme vodi dijalog sa predstavom. I - profurava svoju filozofiju i iživljava se u ljepoti izraza. To njega oličuje, to ga uzbuđuje. Funkcionalnost i zbivanje. Da bude u središtu nekog zbivanja. Strip svojim povremenim javnim manifestacijama, u vidu izložbi ili festivala, je ipak malo, a sve ostalo u strip djelatnosti je pustinjačenje. Stripadžije vole relativno zatvoren život. Bar kada se uporede sa ljudima iz kazališnog, filmskog ili rokerskog života. Ilić, kada radi plakat ili ilustraciju, korespondira sa nizom ljudi, stalno je u središtu nekog zbivanja. To njemu treba. To je on. On ne bi volio sjesti i usamljen pričati neku priču. On je sam svoja priča.

Jednom si zamerio domaćim pokušajima stvaranja kritike i teorije stripa da su “sve to visoki lektori i da je mnogo toga odozgo ofrlje gledano, bez ulaska u samu materiju”.
Veri Horvat Pintarić zahvaljujemo prvi ugledni javni nastup u ime domaćeg stripa i fantastičnu krilaticu “dosta štafelajnog snobizma”. I pored svega toga, posledice njenog izdvojenog gesta, jer se više nije bavila medijem stripa, su nešto što mi se ne dopada. Izvučen je Maurović i on postaje umjetnički izuzetak koji gotovo potvrđuje pravilo tavorenja stripa u getu. Tu ti je onda Glavan koji je automatski parafrazirao njeno stanovište. Za mene, u jugoslavenskoj kritici stripa ima bezobzirnog nagomilavanja samoljubivosti, iskazivanja svoga bogatog vokabulara, obavještenosti... Mi nismo rođeni niti živimo samo zato da bismo javno istupali. Kad se nađeš suočen sa jednim “hladnim teoretičarem”, koji čak toliko ne vjeruje u ono što govori koliko uživa u egzibicionizmu svoga govora, ostaješ poražen. Popizdiš na takav pristup stripu... Ipak, još više od praznog intelektualčenja me može iznervirati samodopadljivi primitivizam. Osnovno je to da sve ostale grane umjetnosti imaju svoje povjesnosti, svoja upoređivanja, svoju bogatu teoriju koju možeš pročitati i na koju se možeš pozivati, a sve što se odnosi na strip je još uvjek stvar improvizacije. Improvizacije, benevolentnosti i odanosti onoga koji se time bavi.

Taj brisani prostor je činjenica. Kako drugačije početi?
Nema mogućnosti za drugačije započinjanje. Prije svega moraš šutke podnijeti da tu spoznajnost tek počinje, tek se naslućuje. Nakon u ovom trenutku nedoglednog vremena, počeće se krajnje ozbiljno govoriti o stripu, a ne tek zahvaljujući dobronamernosti ili nedobronamernosti onih koji pišu.


(Intervju sa Radovanom Devlićem izvorno je objavljen u omladinskom listu “NON” br. 701, Beograd, 4. mart 1990. Manje od godinu i po dana kasnije, poslednji put sam se telefonom čuo sa Radovanom; hteo sam da se pozdravimo i objasnio sam su zašto odlazim iz zemlje. Bio je to prvi i jedini put da sam ga čuo da je zaplakao; a onda su nas vreme, rat i vlastiti izbori odneli i presekli u našim razgovorima.)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No176.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PROMETEJ

That’s me in the corner
That’s me in the spotlight
Losing my religion
Trying to keep up with you
And I don’t know if I can do it
Oh no, I’ve said too much
I haven’t said enough
REM, Losing my religion

Alan Mor je genije. Alan Mor je svetlo na kraju tunela. Alan Mor je scenarista. Alan Mor je čovek neiscrpne imaginacije. Alan Mor je čudak. Alan Mor je verovatno naimitiraniji scenarista na svetu. Alan Mor je ludak. Alan Mor je...

Alan Mor rođen je 1953. u Nortemptonu, skoro potpuno slep na levo i sasvim gluv na desno uvo. Dok je otac zarađivao za život u obližnjoj pivari a majka slagala slova u lokalnoj štampariji, malog je Alana očuvala njegova poprilično čudna i veoma religiozna baba. Prepušten samom sebi (i babi), Mor je provodio dane zaronjen u fantastičnu literaturu bajki i legendi te avanturističkih romana, sve dok u sedmoj godini nije otkrio strip (uglavnom američke superherojske stripove) koji su mu odredila dalji tok detinjstva, i zašto da ne, i celokupnog života. Fascinacija izdanjima DC-ija i Marvela-a trajala je negde do petnaeste godine kada se Alan susreo sa andergraund scenom i počeo da se oduševljava Spirit-om Vila Ajznera, Krambovskim stripovima i čedom Harvija Kurtcmana, časopisom Mad. Andergraud stripovi u kojima je u to vreme plivao usmerili su ga ka objavljivanju svojih crteža u fanzinima – a odatle do izbacivanja iz škole zbog dilovanja LSD-ija nije bio baš dug put (!). Nije se mogao upisati ni u jednu školu, pa je morao da striže ovce (ništa poker, čisto friziranje životinja)) i čisti klozete za život. U to vreme Mor je pustio svoje pipke u raznoraznim granama umetnosti - počeo je da piše tekstove za pesme i da učestvuje na koncertima, radio na časopisima i učestvovao u javnim čitanjima poezije. Tako je i upoznao svoju buduću ženu Filis, kojom se oženio sa 20 godina. Kada mu je saopštila da je trudna, Mor je odlučio da mu je kranje vreme da pokuša da se full time bavi crtanjem i pisanjem i dao otkaz – naredni korak bilo je slanje svojih radova svim mogućim britanskim časopisima gde bi se mogao uhlebiti. Objavljivao je puno, pod raznim pseudonimima, ali najčešće bez honorara. Posle par godina crtanja, Mor je shvatio da je previše spor i nedovoljno dobar crtač, pa se na sreću budućih pokolenja strip čitalaca odlučio prikloniti pisanju. Pokoljenja će mu biti ne manje zahvalna na tome što je u tom trenutku preskočio opciju da postane novinar muzičkog časopisa od čega je digao ruke zbog nedovoljne objektivnosti.

U Morovom bavljenju strip scenarijem instrumentalan je bio jedan drugi Mor, Stjuart, u to vreme urednik i scenarista Marvel UK-a, koji mu je održao kratko ali neviđeno korisno predavanje o tome kako scenario treba da izgleda i kako ga i kome prodati. Mor je napao na dva fronta, i udario istovremeno na Marvel UK i 2000 AD, gde je dobio na literarni tretman kraće stripove čime se zanimao nekoliko godina.1982., pojavljuje se novi strip časopis, za novitete otvoreni Warrior, a njegov glodur Dez Skin nudi Moru priliku da kreira i kontinuirano piše čak tri serijala – od kojih će Marvelman i V for Vendetta ostaviti neizbrisivog traga u istoriji stripa.


(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (235)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: POVRATAK JEDIJA

Što je gore od rada na stripu kojeg mrziš? Nemati posla uopće, naravno.

Do časa kad je moje natezanje s Rogue Squadronom završilo, bili su gotovi i sretni dani američkog spekulatorskog buma (vidi ranije kolumne). Na implodiranom tržištu, za Eddyev i moj prijedlog predpriče Grendela nije bilo novca pa je Eddy skočio na ono što mu se nudilo - još Star Warsa - i na idućih osamnaest mjeseci zaglibio s The Last Command. Meni, pak, nije ponuđeno ništa.

(To nije baš istina: ponuđeno mi je bilo pisanje X-a, Dark Horseove verzije Punishera, ali ni za taj projekt nije bio odobren budžet te sam ostao suh.)

Rezultat svega je bila tisuću devetsto devedeset i šesta, najgora godina mog gastarbajterskog pamćenja. Bez poziva i bez pisma, bez posla, a s osjećajem da je sve gotovo, da je moja sanjana blistava karijera gotova i prije nego što je počela. Svi su me bili zaboravili, značio sam manje od ništice.

(U jednom smislu, to je sušta istina: svaki autor u sistemu najamnog rada vrijedi manje od lika na kojemu radi. S druge strane, dosta je toga, kako će se pokazati, bila moja - za slobodnjake tipična - paranoja.)

Do kraja devedeset i šeste ipak sam skucao jednu ili dvije kratke priče o Alienima, a u devedeset su me sedmoj izvadili Peet Janes i Jamie Rich, ponudivši mi (nezavisno!) mini-seriju Tarzan/Carson of Venus i još jednog Carsona za DHP. O samom Tarzanu ću više reći kroz koju kolumnu, ali ovdje želim naglasiti važnu lekciju koju sam naučio (i ne, to nije lekcija da najamni rad ne vrijedi).

Naučio sam, naime, da urednici vrlo rijetko zovu ljude koji nisu na "A" listi (a na njoj su samo Moore, Miller, Eisner, Mignola ...). Ne što vam ne bi htjeli dati posla, nego što misle da ga ne trebate jer ne zovete vi njih. Slobodnjaci stalno zovu, stalno nude ideje, podsjećaju urednike da postoje, a ne glume zvijezde kao ja ... Trebao sam znati kako to funkcionira jer sam najviše posla za Lastu imao kad sam stanovao kraj redakcije i navraćao dvaput tjedno, ali jednostavno sam zamislio da je u velikom svijetu drukčije i da te tamo nose na dlanu.

Nakon što sam se opametio, počeo sam zvati i dobivati poslove.

Isključivo Star Warse, doduše.

(Nastavlja se...)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge

Kaz, tvorac pank-stripa

ŽIVOT U PODZEMLJU

Kaz, pank-strip autor koji je ostao veran načelima "leta mržnje 1977", jedan je od najtraženijih crtača kada je alternativna štampa u pitanju. Njegov strip "Podzemlje" stilski deluje kao da je iz "zlatnih 30-tih", ako se ne uzme u obzir fabula i karakteri glavnih junaka koji verno prikazuju svu brutalnost metropola-nekropola Nulte decenije.

Kaz je započeo karijeru u nju vejv strip magazinu Sirovi, koji je na velika vrata uveo pank estetiku u andergraund strip. Rame uz rame sa Kristin Kritr, Art Špigelmanom i Gari Panterom (najznačajnijim strip autorima kraja prošlog veka), Kaz je stvorio novu vrstu crnog humora u kome niko nije nevin i niko nije dovoljno inteligentan da shvati da sve što radi radi sebi.

"Podzemlje" obiluje grafičkim citatima Popaja, Miki Mausa i ranih crtanih filmova Maksa Flajšera viđenih kroz deformisanu prizmu "generacije bez budućnosti".

Nuzl, ulični džanki, Kazov je omiljeni karakter. "Kao i svi narkosi, Nuzl je vrlo fleksibilna osoba. Pristao bi na sve samo da se odvali od heroina. Moja omiljena epizoda je kada se Nuzl ustondiran vraća kući, ali promaši sprat i prespava u dečjoj sobi svoje komšinice. Ujutru ga hapse policajci i kažu mu "Džabe si se maskirao. Znamo da si ti Majkl Džekson".

Izdavačka kuća "Fantagrafiks" do sada je izdala šest antologija stripa "Podzemlje". Uporedo sa štampanim verzijama "Podzemlja", Kaz istražuje mogućnosti stripa kao interaktivnog medija na Internetu. Svaki kvadrat je polu-crtani film (sastavljen od najviše dve akcije).

Njegov revolucionarni pristup stripu na internetu mogao bi biti pokazatelj da štampani strip polako postaje istorija i da će ga zameniti neka nova interaktivna forma. Pored stripa, Kaz se bavi i ilustracijom i uradio je odličnu internet prezentaciju stare bajke "Gladni konj".

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 12.09.2004.godine

PAZI, MIRKO!

Gostovanje Mirka Ilića, jedne od retkih svetski relevantnih ličnosti poteklih sa prostora bivše Jugoslavije, u emisiji „Beograd noću“ (Studio B) služi na čast uredniku i autoru emisije iz nekoliko razloga. Pre svega, činjenica da je uopšte neko shvatio da je Ilićev boravak u Beogradu fantastična medijska prilika govori u prilog tome da se u medijima, ipak, ponekad aktivira proces razmišljanja. Dalje, ono što je rečeno i način na koji je rečeno ne može se često čuti i videti na ovdašnjim kanalima: Ilić je, naime, suviše inteligentan, odvažan i samopouzdan da bi stvarima uskraćivao njihova prava imena.

Konačno, nivo voditeljske egzaltacije bio je usklađen sa sadržajem i prilagođen opštem tonu, čije je kreiranje, kao što je red, prepušteno sagovorniku. (Preterana, neukusna egzaltacija, uzgred, poremećaj je od koga pati većina domaćih voditelja, od kojih mnogi zauzimaju udarne termine.) Reč je, naime, o čoveku koji je svojevremeno na prepad i naizgled bez napora, isključivo talentom i ličnom vrednošću, preko Njujorka osvojio vrh svetskog grafičkog dizajna i na njemu ostao do danas. Onima koji ga se sećaju kao jednog od najcenjenijih domaćih stvaralaca stripova i grafičkih dizajnera potpuno je jasno zašto je njegov specifični osvajački blickrig bio tako uspešan.

Oni koji su za njega - što je za sredinu u kojoj se neobaveštenost smatra centralnom vrlinom sasvim normalno - te večeri čuli prvi put, imali su dragocenu priliku za direktan susret sa osobom koja zaista ima nešto da im kaže. Pod uslovom, naravno, da žele i umeju da slušaju.

Aleksandar Žikić


Objavljeno: BLIC, Beograd, 13.09.2004. godine

FRANCUSKA LEGIJA ČASTI KARIKATURISTI KORAKSIĆU

BEOGRAD: Poznati beogradski karikaturista Predrag Koraksić Koraks, koji godinama komentariše svojim radovima političku scenu Srbije, odlikovan je francuskom Legijom časti, najvišim priznanjem te zemlje.

Koraksić je rekao da je izuzetno počastvovan tim visokim priznanjem, koje su do sada dobile najistaknutije svetske ličnosti u različitim oblastima stvaralaštva. “Lepo je biti u takvom društvu, to je zaista veliko priznanje, da neka strana zemlja vrednuje vaš rad, iako nisam dobio nijedno zvanično priznanje ovde”, rekao je Koraksić.

Poznati karikaturista dobitnik je više priznanja nevladinih organizacija, kao i nagrade “Stanislav Staša Marinković” beogradskog lista “Danas”, u kojem redovno objavljuje karikature, kao i u nedeljnicima “Vreme” i “Ekonomist” i mnogim uglednim svetskim časopisima.

On je najavio je da će 17. septembra imati izložbu u Cirihu, a 23. septembra u Zagrebu.

Za viteze Legije časti proglašeni su do sada i Borka Pavićević, Svetlana Velmar-Janković, Vojin Dimitrijević, Ivan Čolović i Radivoj Konstantinović.

(Beta)


Objavljeno: DNEVNIK, Novi Sad, 14.09.2004.godine

Visoko francusko priznanje našem karikaturisti

KORAKSU LEGIJA CASTI

Predrag Koraksic Koraks, koji svakodnevno karikaturama u Danasu komentariše našu zbilju, postao je Vitez Legije casti, nosilac najvišeg francuskog priznanja. O tome su ga obavestili francusko Ministarstvo inostranih poslova i Ig Perne, francuski ambasador u Beogradu.

Poznati karikaturista, koji svoje radove objavljuje i u beogradskim nedeljnicima Vreme i Ekonomist, kao i u mnogim uglednim svetskim listovima, dobitnik je i ovogodišnje nagrade našeg lista "Stanislav-Staša Marinkovic". Upravo priprema svoje radove za skore izložbe u Cirihu i Zagrebu.

Ovo priznanje, koje je uveo Napoleon Bonaparta još u poslednjim godinama XVIII veka - kako bi se zahvalio najhrabrijim vojnicima - preraslo je u nagradu za najistaknutije licnosti pre svega iz oblasti kulture. Jedan od poslednjih dobitnika je cuveni americki režiser Stiven Spilberg.

Pre Koraksa, u viteze Legije casti promovisani su Borka Pavicevic, Svetlana Velmar Jankovic, Vojin Dimitrijevic, Ivan Colovic i Radivoj Konstantinovic. Njima je pocasnu lentu urucio licno francuski predsednik Žak Širak prilikom posete Beogradu pre dve godine.

R.D.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 11.09.2004.godine

POČINJE SNIMANJE "KORALINE"

Nil Gejmen, autor fantazijske dečije knjige "Koralina", izjavio je da će reditelj Henri Selik raditi na filmskoj animiranoj verziji ovog njegovog dela. Prava na "Koralinu" su prodata ubrzo po objavljivanje knjige 2002. godine. Henri Selik je radio na filmu "Tim Burton’s The Nightmare Before Christmas" i u ekranizaciji Gejmenove priče će se koristiti identičnim tehnikama usporene animacije.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 13.09.2004.godine

"HUGO" I "RETRO HUGO" NAGRADE

Na 62. Svetskoj SF konvenciji u Bostonu dodeljene su "Hugo" nagrade koje nose ime po Hjugu Gernsbeku, "ocu naučno-fantastičnih magazina". Ovo je jedna od najznačajnijih žanrovskih nagrada koju dodeljuju fanovi SF-a. Za najbolji roman proglašen je"Paladin of Souls" Luis Mekmaster Bužold, koja je protekle decenije dobila pregršt priznanja za svoje radove. Za najbolju novelu nagrađen je Vernor Vindž ("The Cookie Monster"), za noveletu Majkl Svonvik ("Legions in Time"), a za kratku priču Nil Gejmen ("A Study in Emerald"). Najbolja dramska prezentacija u dugoj formi je "Gospodar prstenova: Povratak kralja", a u kratkoj Golumov govor na dodeli MTV filmskih nagrada 2003. godine. Džej Lejk je dobio "Džon V. Kembel" nagradu kao najbolji mladi pisac. Na Svetskoj SF konvenciji dodeljene su i "Retro Hugo" nagrade za 1954. godinu kada još nije postojao zvaničan "Hugo", već su tada dodeljivane "nagrade za posebna dostignuća" koja su objavljena 1953. Tako je za najbolji roman proglašen "Farenhajt 451" Reja Bredberija, dve nagrade je dobio Džejms Bliš (novela i noveleta), dok je Artur Klark nagrađen za svoju kratku priču "Devet milijardi imena Boga". Za najbolju dramsku prezentaciju nagrađen je tadašnji film "Rat svetova".

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 13.09.2004. godine

STRIP, PA POLITIKA

Pratim štampu iz Srbije, ima već dve-tri godine kako izdanja redovno stižu u Hrvatsku, ali moram priznati da su to prije svega Stripoteka i Zabavnik. No, pratim "Vreme", čak i NIN odnedavno, otkako je u Srbiji opet postalo zanimljivo, da vidim kako tamo dišu, je l’ se šta izmjenilo od ‘91. do danas. Pratim vesti na sajtu B92, ima i gomila TV kanala koji se vide u Hrvatskoj, ali televizija prosto nije moja kutija, inače je retko gledam.
Predrag Lucić, urednik Feral Tribjuna iz Splita

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

ILLUWORLD-TRAZIMO NOVE ILUSTRATORE

Trazimo nove ilustratore za suradnju kod naseg projekta www.illuworld.com

Na illuworldu bavimo se prodajom autorskih prava ilustracija za svjetsko trziste.

Ako ste zainteresirani za suradnju molimo Vas, da nam posaljete siri izbor Vasih ilustracija na mail info@illuworld.com ili nas kontaktirati na adrese ispod.

Najvise nas interesiraju ilustracije iz podrucja;
-americki stil ilustracije
-sportovi svih vrsta
-ljudi razlicitih rasa i boje koze

Mario Pusic
FotoSpring copyright agency
Kersnikova 5, p.o.box 148
2001 Maribor, Slovenia, Europe
E-mail: mario@fotospring.com
WWW: http://www.fotospring.com
Tel: +386 2 250-5550
Fax: +386 2 250-5555

U sklopu obeležavanja Dana evropske kulturne baštine, čija je centralna ovogodišnja tema ’’Voda’’, Udruženje gradjana Dobro Drvo raspisuje

STRIP KONKURS ZA MLADE STRIP AUTORE
/ do 30 godina /
/20.08.2004. – 20.09.2004.god./

Tema: VEKOVI KULTURE NA OBALAMA DUNAVA

Propozicije konkursa:
• Forma i tehnika po izboru autora/učesnika
• Scenario stripa – u skladu sa ličnim afinitetom i poznavanjem istorije izabrati priču, istorijski objekat kulture, predmet... koji je nastao na potezu reke Dunav i predstavlja kulturnu baštinu naroda koji su živeli/ žive na njegovim obalama.
• Strip dati na 3-5 strana
• Na konkurs dostaviti obavezno originalne table stripa poštom /table se ne vraćaju/ i eventualno elektronsku verziju e-mailom.
• Nakon završetka konkursa organizuje se izložba radova /štampan katalog radova/ i dodeljuje se po jedna nagrada za:
Celovitost autorskog izraza - 100 eura
Crtež - 75 eura
Scenario - 50 eura

Radove slati na adresu:
Udruženje gradjana Dobro Drvo
19 000 Zaječar
Vojvode Mišića 25

Tel. 019/ 423- 965
e-mail: zivetiza@ptt.yu

Kontakt osoba:
Duško Perišić, 064/15 44 249
Milanović Lidija, 064 / 270 250 1

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Safet Mangic <safetman@iinet.net.au>
Subject: trazim par slikica o stripu Nipper Lawrence, fudbaaler

strip je izlazio 70-tih i malo osamdesetih...

Nipper
fudbaler
liverpool
siroche
eto tako
hvala

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-ONLINE STRIP, svakog ponedeljka nova polutabla, color, kompletno rađeno na računaru (Ilustrator i malo Photoshop), jezik engleski ali autori domaći: Uroš Jojić i Borislav Grabović (GRABOWSKI)!!!
www.actiontrip.com/rei/comic.phtml

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad