STRIP VESTI
Broj:
286
01.10.2004. Godina VI

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. IZLOŽBA STRIPA - Dimitrij Mihajlovski
  2. GRRR! PROGRAM - Strip Vesti
  3. STRIPBURGER NA XORNADAS-u - StripCore
  4. PONOVO RADI MAJIN SITE!!! - Šlic radionica
  5. LOLA ZA KRPELJ - Krpelj
  6. LA BETE NOIR - Srđan Aćimović
  7. JUŽNJAČKA UTEHA No 178. - Marko Stojanović
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (237) - Darko Macan
  9. ŠTAMPA - štampa
  10. PISMA ČITALACA - mail
  11. LINKOVI - Strip Vesti
  12. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu




UVODNIK...


Ništa nemam posebno reći za ovaj broj osim da je Sergej Darka Macana došao već i do druge epizode "Stara priča", na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/sergej

Drugo, približava se Sajam knjiga pa bi trebalo da pravovremeno pošaljete sve informacije o novim izdanjima kako bi posetioci znali kol'ko novca treba da spreme.

Treće, hajde neko da se dobrovoljno javi da daje informacije o novim izdanjima Bernarda Radovčića. Ovde skoro neprimetno prolaze informacije o njegovim izdanjima a ima ih, i to u zadnje vreme poprilično. Samo da nabrojim, dok se neko ne seti da napravi pravi izveštaj, onoga čega mogu trenutno da se setim: Jeremiah, Grungle Genetik #2, Nick #2, Caatinga, Bluberija -dva albuma u boji...


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

IZLOŽBA STRIPA

Dimitrij Mihajlovski



Na dan 30.09.2004 (cetvrtak), u strip centru u Velesu, Makedonija, će se održati strip izložba više Makedonskih strip autora. Na izložbi će učestvovati: Goran Trpkov, Toni Anastasovski, Oliver Cvetkovski, Darko Bogdanov, Goran Maznev, Dimitrij i Kiril Mihajlovski, Anita Gocevska i Nenad Stancev. Ova izložba je odrzanana povodom stip radionica u Vranovcima, jun 2004, gde je tema bila dnevni strip. Ova strip radionica je bila finansirana od Ministarstva za kulturu republike Makedonija.


sadržaj

2.

GRRR! PROGRAM

Strip Vesti


Pošto se treći GRRR! održava ovog vikenda još jednom vam šaljem program dešavanja, da ne zaboravite svoje dužnosti i obaveze...:)


GRRR! PROGRAM


Subota, 2. oktobar 2004.

- 12h OTVARANJE IZLOŽBI:

Galerija savremene umetnosti Pančevo
Trg Kralja Petra Prvog br.8
PAT MILLS (UK)
LEE KENNEDY (UK)
JEREMY DENNIS (UK)
Nezavisni strip izdavači/kolektivi/časopisi
INGUINE ( I )
TONTO COMICS (A)
MIXER COMICS(A)
NOVI STRIP U SRBIJI
ŠKOLA STRIPA, SARAJEVO (BiH)

Apollo (ex-bioskop Zvezda)
Maksima Gorkog 4
JACOVITTI
(Izložba posvećena klasiku italijanskog stripa, priredio Andrea Plazzi, gost izložbe Nedeljko Bajalica)
THE DEVIL'S 'TOONBOX
(Underground strip crtači kao autori dizajna omota ploča, priredio Martin Posset) STRIP U SRBIJI 1945 –1955
(Priredio Zdravko Zupan)
IN MEMORIAM RATOMIR RUVARAC
(Priredio Zdravko Zupan)
BODY COMICS
(U saradnji sa Tonto Comics Festival)

-13.30h
Apollo
-Koncert: Slobodan Tišma (ex Luna i La Strada), uz crtački performans Lee Kennedy
-Razgovor: STRIP I ROCK, Martin Posset (D)

-18h
Apollo
-MOĆ STRIPA - Razgovor sa gostima festivala (Pat Mills, Andrea Plazzi, Nedeljko Bajalica, Jeremy Dennis, Gianluca Costantini, Elettra Stamboulis, Tonto Comics, Mixer Comics)
-Nakon razgovora: PROJEKCIJA KRATKIH FILMOVA STRIP AUTORA IZ SRBIJE (Wostok, Mr Spiral, Vuk Palibrk, Looney, Saša Mihajlović, Burek i drugi)



Nedelja, 3. oktobar 2004.

12h
Prodavnica cipela Peko,
tržni centar u ulici Vojvode Radomira Putnika 15 (ex JNA)
CIPELA 3
Izložba stripa na cipelama/Radionica crtanja stripa na cipelama

14h
Redakcija lista Pančevac/ Otvorena galerija Redakcija
Žarka Zrenjanina 1, I sprat
Promocija prvog broja strip zbornika Kaiš
Otvaranje izložbe “Svi čitaju Pančevac”

15h
Poslastičarnica Popović
Vojvode Radomira Putnika 5 (ex JNA)
Otvaranje izložbe STRIP I VEZ
Aleksandar Zograf i Gordana Basta

18h
Apollo
Razgovor: BALKANSKA STRIP ZONA
(Wostok, Maja Veselinović, Dragan Apostolović, Vuk Palibrk (SCG), Muhamed Kafedžić (BiH), Zlatko Krstevski (MK))
Nakon razgovora projekcija: KLASIČNI AMERIČKI PROPAGANDNI ANIMIRANI FILMOVI IZ VREMENA DRUGOG SVETSKOG RATA


Ponedeljak, 4. oktobar 2004.

12h
polazak iz Pančeva, 17h povratak iz Kovačice
GRRR!Ekskurzija
Galerija naivne umetnosti / Dom kulture 3. oktobar
Kovačica
Izložba stripova, slika i fotografija kovačičkih autora
Koncert grupe PAMBA i NEUROKREM



sadržaj

3.

STRIPBURGER NA XORNADAS-u

StripCore



Po obisku Mednarodnega stripovskega festivala se razstava Wartime seli v galicijsko mesto Ourense na festival stripa Xornadas, ki poteka med 1. in 3. oktobrom.

Stripburger se bo festivala udelezil z izborom del vzhodno- in srednjeevropskih avtorjev, ki so sodelovali v publikacijah Stripburek in Warburger. Razstavljena bodo dela sledecih avtorjev: Veiko Tämmjarv, Jonas Sildre (Estonija), Wladimir 518, Tomas Prokupek (CZ), Milorad Krstic (HU), Shpend Bengu (AL), Ascold Akishin (RU), Roman Tolici (RO), Miroslav Nemeth (HR), Danijel Zezelj (HR/US), January Misiak, Antoni Serkowski (PL), Mateusz Skutnik (PL), Mr. Stocca, Aleksandar Zograf, Vladan Nikolic (SCG), Ciril Horjak, Koco, Andrej Stular, Matej Lavrencic, Primoz Krasna, Andreja Kladnik (Slovenija).

Poleg clanov urednistva revije Stripburger bo na festivalu od avtorjev prisoten Branko Jelinek, stripovski avtor iz Slovaske.

Strip Core c/o Forum Ljubljana
Institute for Art and Cultural Production
Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax. +386 1 4338074
http://www.ljudmila.org/stripcore
Forum Ljubljana je clan Asociacije



sadržaj

4.

PONOVO RADI MAJIN SITE!!!

Šlic radionica



Novi dizajn, novi stripovi, nova dešavanja...skoro sve novo!!!

Ako niste do sada, proveravajte od sada i u buduće!

www.m-a-j-a.com



sadržaj

5.

LOLA ZA KRPELJ

Krpelj



Krpelj broj 8

Jedna od najistaknutijih autorskih licnosti podzemnog stripa tokom devedesetih godina kod nas svakako je bila i devojcica zvana Lola. Pocela je da crta sa nepune tri godine, a u trenutku kada je vodjen ovaj razgovor Lola je imala tek nesto vise od cetiri godine starosti i vec nekih dvadesetak nacrtanih tabli stripa.

Wostok: Lolo,a jel volis ti da crtas?
Lola: Necu da ti kazem!necu da ti kazem!
Wostok: A od koga si ti naucila da crtas?
Lola: Pa,prvo sam malo crtala sama,a posle sam crtala sa mojim dedom...
Wostok: A kako ti izmisljas te tvoje price...naprimer-kako si izmislila onaj tvoj strip "pingera-svingera"?
Lola: Pa,to je...ruzna rec!
Wostok: A zasto si je onda stavila u strip?
Lola: Pa,ovaj... naucila sam od... Milice!
Wostok: Dobro,nema veze... a ko crta bolje-tvoj tata wostok ili ti?
Lola: Ja!
Wostok: A kada ce tvoj tata da nauci da crta tako dobro kao ti?
Lola: Nikada!!!
Wostok: A jel znas da je jedan list koji se zove "kosava" pisao o tebi?
Lola: (peva veselo): "Kosava sa dunavaaaaa..."
Wostok: Neke cike i tete su rekle da im se puno svidjaju tvoji stripovi...sta da im kazem, Lolo?
Lola: Pa,kazi im... kazi im da ih je pozdravila Lola...i njen deda! (onda je Lola jos malo trcala po sobi, tapsala rukama, smejala se i vikala: "ci-ci-ci-ci!")



sadržaj

6.

LA BETE NOIR

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Serijal "La Bete Noir" je zaokružen i sad možemo bezbedno svoditi utiske. Istina, to smo mogli i pre poslednje epizode "Mladost", jer nije bilo verovatno da će ova epizoda značajno narušiti povoljno mišljenje o serijalu.

S druge strane, bila bi greška pisati o "La Bete Noir" odmah posle pročitane prve epizode, "Ravnoteža". Ova epizoda svesno je (i shodno naslovu), dramaturški svedena, očišćena od bilo kakvih dešavanja i dinamike. Zato je, i pored izvesnog šarma, dosadna. To je ispravna odluka autora: bez presije da se čitalac pošto-poto "zarobi" prvom epizodom, oni počinju priču od kraja (preciznije rečeno, kraj zapleta smeštaju na početak priče). Kraj je po svojoj prirodi srećan, pa je tako i primereniji početku, kako bi se priča lišila predvidljivosti i eventualne razneženosti.

Glavni element "La Bete Noir-a" je, rekao bih, misterija, svojevrsni manjak informacija koje nam autori (ne) pružaju. S pravom je geslo savremene književnosti da reči koje su izostavljene govore više nego one koje su napisane (čemu duguje aktuelnost kratka književna forma). U vladavini (teroru?) informacija koja stiže pre svega iz Holivuda, zahteva se da svaki aspekt priče bude elaboriran u samom filmu (stripu, romanu); ?Na svako pitanje koje bi gledalac (čitalac) mogao da postavi, već je dat odgovor; Ne postoje neobjašnjeni detalji koji zahtevaju uprezanje čitaočevog intelekta; Ne postoje neispričane priče koje bi upregle njegovu maštu; Zato intelekt i mašta modernog čitaoca (gledaoca) postaju lenji, pa se manjak informacija tretira kao nedovršenost. S druge strane, potreba da se što više informacija iznese u ograničenom vremenu (prostoru) navodi autora da svaku scenu posveti isključivo odašiljanju informacije ka čitaocu (gledaocu) pa ostajemo uskraćeni za divne digresije i još divnije scene bez naročite motivacije, koje mogu da budu tako neophodan začin nekom delu. Stoga želim da se svako "uskraćivanje" ili "nedostatak" informacija shvati u pozitivnom kontekstu, jer autori "La Bete Noira" nam uvek daju taman onoliko informacija koliko je potrebno da se uživa u njihovoj priči.

Prvi oblik uskraćivanja informacija upravo je baziran na pričanju priče od poznog doba glavnog junaka pa unatrag. Pročitana u takoreći "pravilnom" poretku, od mladosti ka starosti, ova priča ne ostavlja mnogo mesta zbunjenosti. Čitana "unatrag", odnosno u poretku koji su joj autori namenili, priča postaje prava mala oaza misterije. Mnogi aspekti priče, uključujući nepoznate likove i kategorije kakve su "stubovi sveta", gavranovi i golubice-čuvari, iskrsavaju bez naročitog predstavljanja čitaocima. Događaji se pominju uzgred nekoliko epizoda pre nego što će čitalac imati prilike da ih vidi. A opet, utisak organizovanosti postoji, tako da čitalac može da se zavali u blaženom neznanju, znajući da će mu glavne nedoumice uskoro biti razjašnjene. Efekat na čitaoca je sofisticirana i kompleksnija varijanta iščekivanja rešenja zločina u kakvom detektivskom romanu: za razliku od avanturističkih ili akcionih stripova, čitalac ne iščekuje da sazna šta će se dogoditi, već šta se dogodilo: dogaćaji sa kojima je upoznat samo preko indirektnih tragova.

Drugi oblik posledica je složenosti istorije koju su Macan i Jovanović osmislili. Iz preobimne biografije La Bete Noir-a koja je njima samima bez sumnje u celosti poznata (ili barem tako deluje – čitaocu bi trebalo da je svejedno), izvađeni su autentični delovi koji reprezentuju razdoblja Bete-ovog života. Ili, bolje rečeno, reprezentuju Bete-a u razdobljima njegovog života. Ono što je najlepše je, odabrani delovi po svemu sudeći, nisu najveći i najznačajniji u njegovom životu. U epizodi "Doba 3reće: dužnost" on spasava svet, ni manje ni vše. Međutim, naglašava se da je postojalo još jedno spasavanje sveta, znatno veličanstvenije od ovoga, čiji detalji ostaju tajna za čitaocie. U epizodi "Doba 4etvrto Ludilo", opisuje se upad u palatu Kalifornija-bega da bi se vratila kapa koja je odvela Bete-a u ludilo. Prvi upad u palatu, kada su se i domogli te kape, mora da je bio veći podvig; autori, međutim, odlučuju da ispričaju manje značajan događaj. U tome ima nešto od poetike Džima Džarmuša: "...uvek imam veću želju da vidim one delove koji su izbačeni iz filma. Više me zanimaju oni međutrenutci, više ljudi koji čekaju taksi nego ljudi u taksiju..."

Šta se dešava sa onim trenutcima Bete Noir-ove biografije koji nisu ostali ispričani? Oni postaju podložni našoj mašti, zaokupljaju nas još dugo pošto smo pročitali strip. Uz rizik da preteram sa citatima, citiraću još jednog majstora svog posla, Ernesta Hemingveja: "Dobar roman nije onaj koji pročitate u jednom dahu; Dobar roman je onaj koji spuštate svaki čas da biste sanjarili." Ovakva struktura čiti "La Bete Noire" baš takvim "romanom".

U jednom intervjuu, autori Darko Macasn i Milan Jovanović su naglasili mogućnost da se pojavi još doživljaja La Bete Noire-a, kroz druge serijale. Mogu jedino da se nadam da će autorski tandem, budu li istrajali u tome, ušiniti to pažljivo, sa mnogo takta i, na karju krajeva, ostavljajući dovoljno neizrečenog kako bi misterija opstala, i kako bi se ostavilo mesta mašti (vidi prethodni pasus). "La Bete Noire", u ovakvoj formi, čini nam se kao jedna veličanstvena epopeja, a ono nepoznato čini nam se još veličanstvenijim, budući da ga gledamo izdaleka. Plašim se da ti događaji, konačno ispričani, ne bi dostigli naša očekivanja.

Otprilike kao što u horor filmu, kad konačno vidimo čudovište izbliza, ono prestaje da nam bude strašno.


P.S.
Ako ne kažem ništa o samom izdanju, možda će Zlatko da me gleda popreko, tako da, izdanje je dobro. ;-)



sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No178.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



BIG NUMBERS, SMALL KILLING

Give me back my broken night
my mirrored room, my secret life
it's lonely here,
there's no one left to torture
Give me absolute control
over every living soul
And lie beside me, baby,
that's an order!
LEONARD COHEN, The Future

Mor je svoju "slavu" iskoristio da digne glas protiv pogrešnih poteza izdavačkih giganata – tako je javno osudio Marvel-ovu i DC-ijevu izdavačku publiku koji su u to doba prostituisala svojih nekoliko najpoznatijih likova prodajući sve i svašta uvijeno u skupu i šljašteću ambalažu. DC mu se dodatno zamerio time što je uveo sistem obeležavanja svojih stripova ne pitajući za mišljenje autore koji su na njima radili, a odbacili su i njegov predlog za Twilight, gigantski superherojski projekat od kog su u kasnijim godinama mnogi krali – jedan od onih koji su tome uhvaćeni bio je Mark Veid koji je deceniju kasnije zajedno sa Aleksom Rosom uradio hiper poznati Kingdom Come. Mor je odgovorio time što je odbio da ikad više radi za DC, a odbijao je da radi i za Marvel, zbog toga što su insistirali na promeni imena njegovog Marvelman-a u Miracleman (poznata je angdota o tome kako je u sred te halabuke o oko imena svog junaka pozvao Nila Gejmana i poklonio mu svoja autorska prava na Miracleman-a, ako ih ovaj hoće – a hteo ih je!). Zgrožen time u šta se njegovo bavljenje stripom pretvorilo, Mor silazi sa pozornice na neko (duže) vreme.

U predahu od stripa, Mor je dobio druge, veoma unosne ponude, od kojih je neke odbio (scenario za Robocop-a 2) a druge prihvatio (scenario za Fashion beast (filmsku adaptaciju Lepotice i zveri) za najpoznatijeg frika osamdesetih Malkoma Meklarena, koji nikad nije realizovan) – jedna od onih ponuda čiji su plodovi ugledali svetlost dana bio je strip Shadowplay: The secret Team i podigla je dosta prašine. U njemu je Mor zajedno sa nekonvencionalnim Bilom Senkijevičem ogolio tajne operacije zloglasne CIE na dotad neviđen i veoma smeo način. U nastojanju da se odmakne od superheroja Mor je za Oskara Zaratu napisao Small Killing, intimnu priču malog (u svakom smislu te reči) reklamnog stručnjaka i prvom zločinu njegovog ispraznog života. Pred kraj osmadesetih, Mor za Taboo svog starog saradnika Stiva Bizeta počinje dva stripa, oba veoma značajna – jedan za istoriju stripa, drugi za samog Mora. Sa tada gotovo nepoznatim Škotom Edijem Kempbelom Mor počinje From Hell, do neverovanja složenu studiju života i nedela Džeka Trboseka za čiji je završetak (stripa sa raznoraznim dodacima ima oko 600 strana!) Moru i Kempbelu trebalo deset godina i koja je pokazala da scenaristički majstor stari kao vino – usledila je ekranizacija sa Džonijem Depom koja je pobrala pohvale od svih sem onih koji su procitali istoimeni strip. Sa Amerikankom Melindom Gebi (koja jeste bila sasvim nepoznata do saradnje s Morom) počinje Lost Girls, pastelom izvedenu postmodenu priču o erotici i pornografiji (ispričanu kroz erotiku i pornografiju!).

Muškarac piše pornografiju, žena je crta, pa nije ni čudo što je ona na kraju dovela do ljubavne veze između Melinde i Alana. To na kraju krajeva i nije bilo neočekivano kad se uzme u obzir kako je nekoliko godina pre toga Morov ljubavni i bračni život izgledao – naime, Alan i Filis su već neko vreme živeli sa zajedničkom ljubavnicom Deborom u dobrovoljnom bračnom trouglu. To je i navelo Mora da protiv akcije britanske vlade na čijem udaru su bili homoseksualci napiše hvalospev toj vrsti ljubavi Mirror of love za svoju izdavaču kuću Mad Love, koji je pokopao svojim najambicioznijim projektom do tada Big Numbers. 500 strana, 12 nastavaka priču o svom gradu, sebi i ljudima oko sebe pretvorila se o kamen spoticanja. Prvo je pao Bil Senkijević, koji je napustio projekat, pa Al Kolumbo koji je u napadu ludila uništio crteže za svesku broj 4, potom je Mad Love ispraznio Morove džepove i najzad je Filis pokupila prnje i otišla sa Deborom u nepoznatom pravcu. Mor se latio pisanja svog prvog romana i sa Timom Parkinsom obnovio pop bend The Emperos of Ice Cream pa nastupao s njima po koncertima par godina.


(Završiće se)



sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (237)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr



GASTARBAJTERSKE GODINE: KLONOVI NAPADAJU

Rezimirajmo: kroz pet-šest godina povremenog ljetovanja u dalekoj galaksiji, napravio sam jednu kraću Star Wars priču - Lady Luck, vraćanje usluge Richu Handleyu - i četiri knjige: X-Wing Rogue Squadron: The Phantom Affair; Vader's Quest, Chewbacca i Jedi vs. Sith. Pitanje je, dakako, vrijedi li to što?

Vrijedilo je, nesumnjivo, kao škola. Također je vrijedilo jer je omogućilo neke financijski bezbrižne godine. Vrijedilo je i za vjetrenje razmišljanja o Star Warsima (vrijedi li uopće razmišljati o Star Warsima? - to ću na raspru ostaviti Goetheu i Kevinu Smithu), a vrijedilo je i jer tu ili tamo ponekog mogu tim radom impresionirati. Ali kao stripovi? ... Vrijede li ti radovi kao stripovi?

Pa ... Nisam objektivan, ali mislim da vrijede. Kako nisu ciljali visoko - tek da budu vrlo dobra literatura za dvanaestogodišnjake - potvrdu njihove vrijednosti najviše izvlačim iz uzrujanosti zadrtih fanova koji se uzvrpolje svaki put kad priča ne slijedi shemu "grupe pobunjenika koja uništava veliko oružje Carstva". Natjerati čitatelja da se vrpolji - hej, to svakako vrijedi! A bogme vrijedi i rijetko pismo klinca iznenađenog što ga je strip naveo na razmišljanje.

Uostalom, evo kako sam na nedavnom festivalu u Avilésu sumirao svoj rad na Star Warsima: The Phantom Affair je moj najpopularniji SW rad; Vader's Quest najomraženiji (iako duhom, vjerujem, najbliži izvornom filmu), dok je Chewbacca moj oproštaj od SW svemira i vjerojatno moja najbolje napisana SW priča. Jedi vs. Sith je bolji, ali, iako nominalno SW strip, on to zapravo - kako su mi ne jednom istakli - nije. JvsS pisan je usporedo s Corinthianom, neposredno nakon Eddyeve smrti i premračan je za SW svijet, nadahnut je više Georgeom Martinom nego Lucasom, i propituje crtu između Jedija i Sitha, između dobra i zla, ne na bojnom polju, već tamo gdje se ona doista nalazi: u nama. U jednoj je anketi JvsS, kojeg od milja zovem "Grendelima za djecu", izglasan među najbolje i najgore SW stripove te godine, a veći mi kompliment od toga ne treba.

Nakon JvsS moj je oproštaj sa Star Warsima doista bio konačan. Rekao sam što sam imao, a ni zabave, bez Eddya, u svemu tome više nije bilo.

Došlo je vrijeme da se krene dalje.


(Nastavlja se ...)



sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa



Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:


POSTPOP KULTURA

DRUGI ŽIVOT

U beogradskom SKC-u se održava Drugi međunarodni salon stripa. Uprkos svemu, ovaj medij još jednom dokazuje vitalnost


Možda je preterano reći da je strip, posle manje od stotine godina postojanja, započeo sa laganim odumiranjem poslednjih decenija veka koji je za nama. Ako i dovedemo u pitanje tvrdnju da nema više onu važnost i značaj za današnje generacije kao za one koje su stasavale u decenijama oko i posle Drugog svetskog rata, složićemo se da je izgubio nekadašnju popularnost.

Televizija, pa zatim video i kompjuterska tehnologija pomračili su suverenitet štampane reči. Novine i knjige još uvek drže korak, ali strip kao da sve više gubi dah. Situacija sa i oko stripa kao da ponajbolje reflektuje sve veće odsustvo romantičnih pobuda današnjeg čoveka. Na kraju ovog milenijuma sve je postalo pragmatično, tako da je malo prostora ostalo za proboje van osmišljenih i uređenih shema. Sve se meri odnosom uloženog i ostvarenog kapitala. Kada je sfera stvaralaštva u pitanju to nije pogodno tlo za mnogo toga , pogotovo ne za strip.

Nekoliko je razloga za takvo stanje. Iako u proizvodnji jeftiniji od svojih “direktnih konkurenata” kao što je film - on je “spor” medij. Za produkciju jednog strip albuma skoro da je potrebno isto toliko vremena koliko i da se napravi jedan film. Ono što ih drastično razlikuje jesu produkcioni uslovi. Mada, zbog svoje jednostavnosti i jeftinoće kao da još uvek postoji uvreženo mišljenje da su stripovi “niža” forma umetnosti. Ili, kako to reče jedan proslavljeni majstor stripa: “Dobar strip je onaj gde se autor izražava u lično ime. Šteta je samo što se šest meseci utroši na pravljenje stripa koji se pročita za pet minuta. Danas se još uvek jedan strip manje ceni od jedne knjige, ili filma. Trebalo bi da svi stignu dotle da čitaju strip kao što idu u bioskop, ili čitaju knjigu, ili kriminalistički roman”.

Paradoksalno, a slična stvar se dešava i sa popularnom muzikom, što se manje kupuje strip se sve više stvara. U poslednjih dvadesetak godina smenjivale su se generacije samoniklih crtača koji su kao kakvi matadori gordo mahali plaštom ispred očiju porazno neinventivnih i u ekonomske grafikone zagnjurenih izdavačkih magnata. Sabijen u geto nezavisne i andergraund štampe sa strip delima smo češće počeli da se susrećemo u knjižarama i galerijskim prostorima nego li na, za njih najvažnijem i najprirodnijem mestu, kioscima. Što je više zadobijao poštovanje i postao predmet akademskog proučavanja to je više gubio supstancu.

Drugi međunarodni festival stripa koji se održava u beogradskom SKC-u bezrezervno ukazuje na ovakvu situaciju. Da živimo u sredini koja je u stanju da neprekidno produkuje talente koji, na žalost, ubrzo bivaju prepušteni sebi. I da ne bude kao u onoj priči da se ne može sve imati, poslednji su trenuci da se zamislimo i poradimo po ovom pitanju. Izvesno je da ćemo ovako ili onako, brže ili sporije, dostići nekakav standard karakterističan za razvijeni svet, ali je sasvim moguće da na tom putu izgubimo ili zaboravimo na one sa izrazitim potencijalom. Na sve one čiji se talenat i emocije ne mogu munjevito pretvoriti u pegršt šuštavih novčanica.

Ovih dana na izložbi u SKC-u imamo dokaz da ih još uvek ima u impozantnom broju. Oni su tu i sve što traže je da ih neko konačno primeti.

Momčilo Rajin


Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 26.09.2004.godine






Završen Salon stripa

LAUREAT MAJA VESELINOVIĆ

Gran Pri Salona stripa održanog u SKC-u dobila je Maja Veselinović, a nagradu za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika Dragan Bosnić. Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika pripala je Ričardu Suisajdu iz Kanade.

Tako je, naime, odlučio žiri Studentskog kulturnog centra za dodelu nagrada najboljih strip autora u sastavu Rastko Ćirić predsednik, Darko Macan (Hrvatska), Zdravko Zupan (SCG), Goran Skrobonja (SCG), Vuk Ršumović (SCG).

Osim zvaničnih nagrada i nagrada sponzora, Studentski kulturni centar Beograd je dodelio priznanja za doprinos srpskom stripu dvojici naših, u svetu najznačajnijih, autora stripa Aleksandru Zografu iz Pančeva i Zoranu Janjetovu iz Novog Sada. Prestižni gost ovog festivala bio je i Brajan Boland.

Pored navedenih dodeljne su i nagrade za najbolji crtež, Evelinu Danevu, Bugarska, nagradu za najbolji scenario dobio je Tasos Papajoanu (Grčka) i druge nagrade.

K. R.



Objavljeno: BLIC, Beograd, 27.09.2004.godine







MAJA VESELINOVIĆ LAUREAT SALONA STRIPA U BEOGRADU

Žiri ovogodišnjeg, Drugog međunarodnog salona stripa u Beogradu, koji se održava od 23. septembra do 10. oktobra u Srećnoj galeriji SKC, između 204 prijavljena rada iz Grčke, Kanade, Francuske, Portugala, Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, BIH i SCG, odlučio je da glavna nagrada (500 evra) pripadne Beograđanki Maji Veselinović. Njoj je pripala i specijalna nagrada žirija za inovaciju u domenu strip umetnosti. Predsednik žirija Rastko Ćirić (SCG) i članovi: Darko Macan (Hrvatska), Zdravko Zupan (SCG), Goran Skrobonja (SCG) i Vuk Ršumović (SCG), nagradu za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika dodelio je Draganu Bosniću (Beograd), dok je po mišljenju ovog žirija najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika ponudio Ričard Suisid (Kanada). Nagrada za najbolji crtež pripala je Evelini Danevoj (Bugarska), najbolji scenario potpisuje Tasos Papajoanou (Grčka). Rad Beograđanke Mine Ćirić ocenjen je kao najbolji rad u kategoriji takmičara do 15 godina, a ona je i nosilac specijalne nagrade za najbolju ideju. Specijalnu nagradu, u istoj kategoriji (do 15 godina), za zreo i maštovit izraz dobio je Slobodan Stošić (Novi Sad). Konačno, žiri je specijalne nagrade za najmlađe učesnike dodelio Beograđanima: Bogdanu Bogdanoviću, Dušanu Radujku, Marku Kneževiću i Marku Iliću. Osim zvaničnih nagrada i nagrada sponzora, beogradski Studentski kulturni centar dodelio je Priznanja za doprinos srpskom stripu, koje je pripalo dvojici ovdašnjih autora stripa - Aleksandru Zografu iz Pančeva i Zoranu Janjetovu iz Novog Sada.

K. R.


Objavljeno: Danas, Beograd, 28.09.2004.godine






BRAJAN BOLAND


SKC

Biografija: rođen je u Friestonu pored Bostona, 1951. Završio različite umetničke škole u Britaniji. Stripom se bavi tri decenije. Jedan je od prvih evropskih stripara koji je prihvaćen na američkom tržištu. Na Beogradski salon stripa došao zato što voli „egzotična“ mesta. Živi i radi u Safolku (Engleska), u okruženju svoje porodice. Omiljeni filmski autor mu je Andrej Tarkovski, muzički bend „The Residents“, a strip crtač Aleks Tot.

Karijera: proslavio se likom sudije Dreda, zatim serijalom „Betmen“ (posebno likom Džokera inspirisanim sopstvenim životom), zatim kultnim „The Killing Joke“, scenarističkom ikonom Alana Mura. Danas se bavi isključivo crtanjem naslovnica za DC Comics-ove serijale kao što su: „Animal Man“, „Wonder Woman“, „Superman“, „Flash“..., kao i za provokativni „The Invisibles“. U želji da bude kompletan autor, a ne samo crtač, kreirao je alternativni strip „Mister Mamoulian“ koji je promovisao u SKC-u.

Američka produkcija: „Skicu naslovnice moram da pokažem urednicima. Američki stripovi su veoma konzervativni, ne sme da bude previše nasilja, a u ljubavnim scenama ruke moraju da budu na pristojnom mestu. Najviše volim lik Animal Mana jer je stupidan“.

Fotografija: „Nemoguće ju je izbeći, jer naprosto ima toliko stvari koje ne stižemo da vidimo uživo. Sad kad sam video Beograd i napravio par skica ulica, zasigurno ću ga ubaciti u strip.“

Kompjuter: „Stalno je uz mene. Na njemu radim skicu kao na papiru, a i crtež se brže boji nego sa air brushom“.


MILENA MARJANOVIC - istoricar umetnosti


Objavljeno: BLIC, Beograd, 28.09.2004. godine






Mamoru Oshii:
"NEVINOST" SA ZAŠTITOM


Nakon 'Našlo je glas... sad treba tijelo', došlo je vrijeme za: 'Kad strojevi nauče osjećati, tko će odlučivati što je ljudskost?' Najbolja japanska anima ima nastavak!

Jedno od najvećih djela anime-žanra, skupa s Otominim "Akirom" i Miyazakeovom "Princezom Mononoke", svakako je "Kokakku Kidotai - Ghost in the Shell", koji je filmaš i animator Mamoru Oshii 1995. napravio po istoimenom stripu Shirowa Masamunea. Ove godine, kiborg-detektiv Batou vratio se u dugoočekivanom filmu "Innocence - Ghost in the Shell 2". Policajac koji citira Descartesa, Shelleya i Bibliju, ovaj put istražuje slučaj robotskih seks-lutaka koje počinju ubijati ljude.

Otkud Oshiiju, 53-godišnjem bivšem studentu tokijskog isusovačkog sjemeništa, atmosfera u njegovim filmovima kojom je osvojiom publiku? "Shvatio sam da želim pisati o imaginarnom svijetu u koji ljudi mogu otići gledajući film i pobjeći od stvarnosti. U 'dvojci' sam želio više razmišljati o tome što su točno ljudi. Takvi filmovi su obično ili o ljubavnoj priči ili o Bogu. Ali ja sam pomislio da možda postoji i drugi način objašnjavanja što ljudi zbilja jesu. Konačno sam shvatio da mogu pisati o ljudima tako što ću koristiti tehnologiju i životinje. Dok sam radio u studiju, shvatio sam da mi baš i ne leži da radim standardne animirane filmove, koji su veseli i zabavni. Moji imaju teške teme i mračnu atmosferu."

Zašto se odlučio izražavati baš u anime-stilu? "Prije deset do petnaest godina, japansko društvo se nekako promijenilo u tome što ljudi više nisu morali odrastati. Mogu vječno ostati djeca i gledati anime, igrati igrice i čitati mange baš kao što su radili dok su bili djeca. Mislim da porast broja animatora koji stvaraju filmove s teškim temama, više za odrasle, ima puno veze s tim."

Inspiraciju za robote i "ginoide" Oshii je našao još prije trideset godina, u slikama lutaka u jednoj knjizi poljskog nadrealista Hansa Bellmera: "Te lutke su posebne zato što imaju kuglične zglobove. To znači da možete spajati različite dijelove tijela pa to ne moraju biti glava i tijelo i ruke i noge. Mogu biti dvije glave. To može izgledati veoma groteskno, ali nešto groteskno može istodobno i biti lijepo. To me zaintrigiralo."

Zašto baš nastavak njegove uspješnice iz 1995.? "Nakon što sam napravio 'Ghost in the Shell' bio sam vrlo iscrpljen, mentalno i fizički, pa sam krenuo drugim putem i počeo snimati igrane filmove." (U Poljskoj je snimio igrani film "Avalon", a onda se vratio animaciji.) "Imao sam veliku temu o kojoj sam htio progovoriti, i viziju u glavi kako će taj film izgledati. Znao sam da će biti vrlo skup. Ali zato što je 'Ghost in the Shell' bio veliki hit u svijetu, pomislio sam, ako mogu tu temu primijeniti na njegov nastavak, onda mogu dobiti veliki budžet i ono što želim ubaciti u taj nastavak."

A što u tom filmu radi Gabriel, Oshiijev pas kojeg crta u svim svojim filmovima? "Ovaj film zaključuje da su svi oblici života - ljudi, životinje i roboti - jednaki. U godini 2032., kad se ovaj film događa, roboti i elektronska bića postali su neophodni kompanjoni ljudima. Ustvari, to vrijeme već je nastupilo. Ono što nam je danas potrebno nije nekakav antropocentrični humanizam. Nadam se da sam uspio razmotriti nelagodu koja danas prevladava u svijetu. U takvim uvjetima, što je značenje ljudskog postojanja?"

Nije valjda sve tako crno? "Konačno, mislim da sam optimist, premda svi moji filmovi izgledaju mračno. Mislim da su ljudi, po svemu sudeći, loši. Moraju se promijeniti. Moraju prihvatiti da su loši, i moraju prihvatiti činjenicu da moraju krenuti dalje. U tom smislu, jako sam pozitivan u svom mišljenju da se ljudi moraju promijeniti da bi preživjeli."

M.F. 24.09.2004.


Objavljeno: Klik Online, 24.09.2004.godine






ADRIEN BRODY I SUPERMANOVA KLETVA

Dobitnik Oscara će se, nakon snimanja 'King Konga', pozabaviti i najpoznatijim superjunakom, ali ne u filmu o Supermanu već o čovjeku koji ga je glumio

Priča o Georgeu Reevesu konačno će stići pred kamere; Adrien Brody će, kad završi posao kod Petera Jacksona, glumiti u filmu koji će se zvati "Truth, Justice and the American Way" - "Istina, pravda i američki način" (Supermanova krilatica). Scenarij Paula Bernbauma bavi se tajanstvenom smrću tog nesretnog tumača uloge Supermana,a film će režirati Allen Coulter, koji je zanat pekao na vrhunskim TV-serijama; na HBO-u je režirao epizode "Sopranosa", "Dva metra pod zemljom" i "Seks i grad". Brody, naravno, neće glumiti samog Reevesa, već detektiva koji istražuje okolnosti njegove tajanstvene smrti. O okolnostima pod kojima je Reeves 1959. nađen mrtav Klik je već pisao, a taj članak možete naći ovdje. Još se ne zna tko će preuzeti ulogu samog glumca; čak je i njegov prezimenjak (sasvim slučajno, nisu u nikakvom rodu) Keanu Reeves u igri. A što se tiče samog filma o došljaku s Kriptona, taj projekt je po tko zna koji put završio na ledu, jer se izgleda svi u Hollywoodu boje "Supermanove kletve" i nijedan redatelj i glumac nisu spremni prihvatiti taj angažman.

M.F.


Objavljeno: Klik Online, 24.09.2004.godine






TKO ĆE GLUMITI FILMSKOG SUPERMANA?

John Travolta, Kyle MacLachlan i Woody Harrelson glavni su kandidati za ulogu čovjeka koji je prvi nosio Supermanov kostim na malom ekranu.


Da je uloga Supermana "ukleta", mnogi tvrde ne toliko zbog sudbine Christophera Reevea kojega je jahačka nesreća prikovala za invalidska kolica, već i zbog prethodnog najpoznatijeg tumača "čovjeka od čelika", Georgea Reevesa (1914-1959.). Reeves je spektakularno započeo svoju filmsku karijeru odigravši jednu od manjih uloga (Stuarta Tarletona) u "Zameo ih vjetar", ali mu je uspjeh izmicao sve dok 1951. nije od Kirka Allina preuzeo ulogu Clarka Kenta i Supermana u filmu "Superman protiv ljudi-krtica". Uslijedila je dugovječna TV-serija "Supermanove pustolovine", ali nakon što je njeno snimanje okončano 1957., Reevesov imidž bio je toliko vezan za crveno-plavi kostim da on nije mogao naći drugi glumački posao.

George Reeves pronađen je mrtav s ranom od metka u svojoj kući na Beverly Hillsu. Smrt je proglašena samoubojstvom, uz napomenu da je Reeves bio u depresiji zbog nedostatka uloga i da je pretjerano pio. Međutim, mnogi poznavatelji prilika u Hollywoodu ističu da je Reeves bio poznat kao veliki zavodnik. Neposredno pred smrt okončao je dugogodišnju vezu s deset godina starijom Toni Mannix, suprugom direktora MGM-a Eddieja Mannixa. Da su ostavljena ljubavnica ili ljubomorni muž bili upleteni u navodno samoubojstvo glavna je teza knjige "Hollywoodski kriptonit: buldog, dama i Supermanova smrt" autora Sama Kashnera i Nancy Schoenberger, za koju su nedavno otkupljena filmska prava.

Još se ne zna tko će u toj mračnoj priči o stvarnom ubojstvu glumiti čovjeka koji je glumio Supermana. Woody Harrelson je jedno vrijeme bio zainteresiran za ulogu, a trenutno su najizgledniji kandidati John Travolta i Kyle MacLachlan.

M.F.


Objavljeno: Klik Online, 18.09.2004.godine






RENDE

Išmail je ilustrovana novela nastala kao plod saradnje Aleksandra Zografa i Vladimira Arsenijevića. Inicijalna kapisla za projekat bio je Zografov crtež iz kog se izrodila Arsenijevićeva priča koju je potom ilustrovao Zograf. Arsenijevićeva naracija dodatno je potpomognuta kreativnim učešćem Borivoja Radakovića i Svebora Midžića.

Prateći život i rad fiktivnog konceptualnog umetnika I. J. – Išmaila kroz svedočanstva ljudi oko njega – njegove porodice, teoretičara umetnosti, potpunih stranaca – ovaj roman smešten u 1979. godinu nastoji da mapira i razotkrije odnose i veze između beogradske umetničke scene šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka (beogradska konceptuala) i novog talasa s početka osamdesetih.

Narator romana je Išmailov nećak, tinejdžer koji bi hteo da bude panker ali mu baš i ne ide (svira u jednočlanom pank-sastavu Gliste i nosi majicu Pankrta koju je sam napravio). On s majkom ide na sahranu ujaka koji je odavno napustio njihove živote i koga se seća samo kroz maglu, ali i prema kome oseća čudnu bliskost. Kroz njegove napore da sazna više o svom ujaku i njegovom životu, pred nama se odmotava čudna priča o životu i smrti jednog umetnika/o odnosima umetnosti i društva.

Promocija romana Išmail održaće se u Centru za kulturnu dekontaminaciju u sredu 6.10.2004. sa početkom u 19 sati.


Objavljeno: Vreme, Beograd, 30.09.2004.godine







TITOVO MITSKO DOBA

Izdavačka kuća “Rende” objavila je “Išmail”, novi roman Vladana Arsenijevića, nastao na osnovu jedne ilustracije strip autora Aleksandra Zografa. Ilustracija prikazuje čoveka kome na stomaku leži bela kokoška, njegova glava leži na železničkoj pruzi i ka njemu ide voz. Knjiga će biti promovisana u Centru za kulturnu dekontaminaciju 6. oktobra i posetioci će tada moći više da saznaju o ovoj knjizi u čijem su nastanku učestvovali i hrvatski pisac Borivoj Radaković i Svebor Midžić, teoretičar umetnosti. O samom romanu Vladimir Arsenijević kaže: Radnja romana odigrava se 1979. godine i nema veze sa našom skorijom prošlošću. Glavni junak je petnaestogodišnji dečak i ja sam želeo da rekonstruišem i žargon onoga doba, pre Titove smrti, koje sve više dobija mitsku konotaciju.

Vladimir Arsenijević i Aleksandar Zograf
IŠMAIL
ilustrovana novela


Objavljeno: NIN, Beograd, 30.09.2004.godine







Rende, izdavacka kuca, Beograd
http://www.rende.co.yu

biografija Vladimir Arsenijević
Vladimir Arsenijević je rođen 1965. godine u Puli. Njegov prvi roman, U POTPALUBLJU, objavljen je 1994. godine i nagrađen NIN-ovom nagradom za najbolji roman te godine. Postavši instant-bestseler, knjiga U POTPALUBLJU doživela je više od dvadeset izdanja širom sveta. ANĐELA, Arsenijevićev drugi roman kao i drugi deo planirane tetralogije CLOACA MAXIMA, objavljena je 1997. godine. Njegova treća knjiga objavljena je 2000. godine pod nazivom MEXICO - ratni dnevnik.
Živi i radi (kao glavni urednik izdavačke kuće RENDE) u Beogradu.

Roman:
IŠMAIL - Vladimir Arsenijević & Aleksandar Zograf

U ulozi železničara Drageca Bolfeka iz Zaboka
Borivoj Radaković

U ulozi meksičkog anarhiste, konceptualnog umetnika i teoretičara Hermana Hervasa Dijesa
Svebor Midžić

----------

Aleksandar Zograf:
Uvod


Spisateljska delatnost, baš kao i crtanje stripova, obično nastaju u osami, u privatnosti soba i u studijima gde ne volite da se neko muva (početkom dvadesetog veka, strip crtači su radili u kancelarijama novina i časopisa, ali to je već nekakva praistorija). Dok crtam svoje stripove, ova monaška atmosfera mi nimalo ne smeta. Naprotiv. Međutim, mislim da je korisno da se povremeno rutina razbije na kreativan način. Zato smatram da je osveženje ako dođem u priliku da učestvujem u nekakvom zajedničkom projektu, ili inspirativnoj saradnji.

Učinilo se da bi tako nešto mogla da bude ponuda koja je stigla od prijatelja iz Pariza – strip crtač Thierry Guitard i njegova žena Miriana Mislov su bili među autorima zastupljenim u ediciji “mračne” književnosti koja se zove Black is Beautiful, malog underground izdavača iz Marseja. Serija knjiga koja je bila objavljena u ovoj ediciji zaista je nešto posebno – u pitanju je eksperiment koji spaja jednog crtača i jednog pisca. Crtač najpre kreira crtež, koji bi trebalo da bude inspiracija piscu da na osnovu toga napiše kratku “noir” priču. Kada završi priču, pisac čitav materijal ponovo vraća crtaču, koji tekst ilustruje serijom crteža. Sve to na kraju bude objavljeno u knjizi, štampanoj crnom bojom na crnom papiru! U pitanju su vrlo zanimljiva izdanja, koja su zabavna za čitanje i za razgledanje.

Nakon što su Thierry i Miriana predložili da učestvujem u izradi novog Black is Beautiful izdanja, i kada je trebalo pronaći pisca sa kojim bih mogao da sarađujem, na pamet mi je pao stari poznanik, Vladimir Arsenijević. Njegovi romani su prevedeni na francuski jezik, tako da nije bilo potrebno dodatno objašnjavanje francuskim prijateljima. Sve je bilo dogovoreno u vrlo kratkom roku.

Vladimira Arsenijevića sam upoznao početkom osamdesetih – on je bio član beogradskog punk benda Urbana Gerila, a ja sam uređivao fanzin koji se zvao Kreten. Bilo je to vreme novotalasne euforije, koja je imala priličan uticaj na stvaranje nove i drukčije atmosfere na off-sceni u (ondašnjoj) Jugoslaviji. Tinejdžeri, poput nas, stvarali su muziku ili izražavali svoje mišljenje u jeftinim fotokopiranim samizdat časopisima nezavisno od bilo kakvih institucija ili “proverenih kanala”. To su možda bili tek nedoterani produkti gradskih klinaca, međutim, ti su klinci bez sumnje bili nešto poput "gnevnih mladih ljudi" (ha ha ha).

Bilo kako bilo, o Vladimiru godinama nisam čuo ništa, niti je bilo prilike da se sretnemo. Susreli smo se tek nakon petnaestak godina, krajem devedesetih. Balkan je ponovo goreo nekom od svojih kriza koje, razume se, deluju krajnje otrežnjujuće. Vladimir je postao pisac, čija su dela prevođena na mnoge jezike. Ko bi rekao da će to biti sudbina suvonjavog klinca kojeg sam poznavao. Ja sam takođe već imao reputaciju strip crtača aktivnog na internacionalnoj sceni. Ni sam ne znam da objasnim kako sam se zatekao u toj životnoj ulozi. U svakom slučaju, poziv na saradnju koji smo dobili iz Francuske zvučao je sasvim zabavno.

Kada sam godine 2003. nacrtao “polazni” crtež, i predao ga Vladimiru, on je ubrzo počeo da tka zanimljivu skasku. Priznajem da sam taj crtež kreirao bez i trunčice razmišljanja - bilo je to jednostavno prvo što mi je tog jutra palo na pamet. Međutim, kao kada prepoznate figuru konja ili ptice u mrlji u talogu kafe, tako je, čini se, u tom crtežu Vladimir prepoznao mali univerzum likova i sudbina. Najpre me je obavestio da je priča po svom obimu nadrasla dogovoreni okvir. Nekoliko nedelja kasnije nazvao je ponovo, uz napomenu da je priča dodatno proširena. Na kraju je rekao da je u realizaciju uključio još dvojicu ljudi – zagrebačkog pisca Borivoja Radakovića i teoretičara umetnosti iz Beograda Svebora Midžića. Tada je već bilo jasno da smo se prilično udaljili od prvobitnog plana povezanog sa Black is Beautiful edicijom. No dobro. Krenuli smo u eksperiment koji nas je odveo u neplaniranom smeru. Priča je počela da narasta i živi nekim vlastitim životom. Uz takve saradnike, i crteže koji su svemu pridodali još jednu dimenziju, krajnji rezulat je bio zanimljiv zbir usredsređenosti i slučajnosti, vizuelnog i literarnog. U svakom slučaju, nešto prilično drugačije od onoga što bi svako od nas pojedinačno bio u stanju da izmašta.

Verovatno je zato nama koji smo učestvovali u stvaranju ove knjige iščitavanje Išmaila bilo podjednako uzbudljivo kao i svakom drugom radoznalom čitaocu.






Predrag Koraksić Koraks

MOJA MALA OSVETA

Za Predraga Koraksića Koraksa kažu da je naš najplodniji i najaktuelniji karikaturista, komentator dana par excellence. Objavio je nekoliko knjiga karikatura, crta svakodnevno, izlaže... Upravo se vratio iz Zagreba gde je učestvovao na tematskoj izložbi o raspadu Jugoslavije, zajedno sa Hasanom Fazlićem i Borivojem Dovnikovićem Bordom, u okviru devete sesije „Igmanska inicijativa“. Osim Beograda izlagao je i u Moržu (Švajcarska) sa čuvenim Patrikom Šapatom. Naredne godine ima u planu nekoliko gostovanja u Nemačkoj. Njegove karikature su gotovo obavezno u privatnim kolekcijama mnogih diplomata koji su boravili u našoj zemlji. (Kobne godine Miloševićevog režima maltene je preživeo zahvaljujući njima.) Njegove teme danas su izbori, tenderi, privatizacija, razobličavanje hipokrizije, nadmenosti i neodgovornosti... A njegov kredo: „Ne miriti se sa životom. Braniti ga iz higijenskih razloga... do kraja“. Prvi je dobitnik nagrade „Mića Popović“, a za koji dan, tačnije 15. oktobra biće i naš prvi karikaturista ovenčan „Francuskom legijom časti“.

„Legija časti“ se dodeljuje stvaraocima koji su zaslužni za negovanje veza sa Francuskom. Kakve vi kontakte imate sa tom zemljom?
- Imao sam izložbu u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu, na godišnjicu „5. oktobra“. Bila je to prva izložba koja je promovisala renovirani ambijent Centra. Drugi razlog je verovatno što već duže vremena radim za francuski list „Courrier International“.

Da li je politička karikatura oduvek vaše opredeljenje?
- Karikaturom se bavim još od Titovog vremena, a vi znate da je tada ova vrsta bila nezamisliva. Naprosto, niko nije hteo ni smeo da je objavljuje. Oduvek sam želeo da komentarišem ponašanje političara i to sam dočekao da tako kažem pred kraj karijere. Tek kada se pojavila nezavisna štampa počeo sam da ih objavljujem. Prvi list za koji sam godinama crtao džabe, jer su takve bile okolnosti, bila je „Ekonomska politika“, sledi „Borba“, koju je Staša Marinković, tadašnji glavni urednik uspeo da oslobodi „oklopa“, zbog čega sam imao problema sa mojom matičnom redakcijom „Večernjim novostima“ koja je pokušala da me izbaci s posla... Tri godine sam vodio spor s njom. Najzad, kad su izmenili pravilnik, to su i uspeli, pod stavkom „mora da leti onaj ko ne podržava uređivačku politiku lista“.

Ko je inicirao s objavljivanjem svakodnevne političke karikature u štampi u našoj štampi?
- To je ideja Mirka Klarina, a prvobitna solucija da je crta dvoje, troje karikaturista. Čuvši za to, rekao sam da bih to mogao raditi sam i eto od tada do danas radim svakodnevno, najmanje osam komenatara sedmično i sad kad sam u penziji.

Ima li toliko ideja?

- Naravno, za vreme Miloševićevog režima je bilo mnogo lakše. Slika našeg života bila je crno-bela i nije bilo problema s idejama. Trebalo je samo imati hrabrosti, koje mi nije nedostajalo, iako sam imao puno teškoća.

Kako su „prozvani“ reagovali na vaše komentare?
- Dešavalo se da se neki i naljute. Sada više ne. Rekao bih da je mnogima drago kad sebe vide na taj način u novinama. Upravo crtam jednu na kojoj premijer Vojislav Koštunica kao sendvičmen nosi poternicu sa slikama četiri generala prolazeći pored njih.

Da li često objavljujete karikature u „Courrier International“?

- Sada ređe, jer ih naše teme manje zanimaju. Uglavnom mi traže karikaturu kad prenose članak iz „Vremena“ ili „Danasa“. Drugačije je naravno bilo kad Ričard Holbruk nije izlazio iz Miloševićevog kabineta. Tada su i drugi strani listovi objavljivali moje karikature, čak i u Americi.

Vašeg specifičnog političkog komentara u formi crtanog filma od dvadeset sekundi više nema nedeljom na TV B92. Zbog čega?
- Ponestalo je novca, a i produkcija je bila u porodičnoj manufakturi koja je okrnjena budući da moja kćerka i zet odlaze u Ameriku. Naime, moja ćerka je radila pokret, sin je bojio scenu, a kompjuterskom animacijom se bavio moj zet.

Koji lik najradije „peckate“ ?
- Nisam baš od onih koji vole da „peckaju“.

Onda šta vas najčešće podstiče da komentarišete?

- Svakodnevne budalaštine političara. Uvek gledam da karikatura nasmeje onoga ko je gleda. Volim kad se gledalac - pa i ja sam - bar na trenutak oseti superiornim u odnosu na političare. To je na neki način moja mala osveta tim kreaturama.


M. Marjanović


Objavljeno: Blic, Beograd, 30.09.2004.godine






Odabrano 26 izdavačkih projekata od posebnog značaja za sufinansiranje


UDVOSTRUČEN BUDŽET

Komisija za izbor kapitalnih izdavačkih projekata u oblasti umetnosti, društvenih i humanističkih nauka Sekretarijata za kulturu Skupštine grada, odabrala je ove godine 26 dela od 91 predloženog, za koje se smatra da su od posebnog značaja i da njihovo izdavanje treba finansijski pomoći. Shodno gotovo dvostruko većem broju predlagača u odnosu na prošlu godinu, ovogodišnji budžet za sufinansiranje kapitalnih izdavačkih dela iznosi 10.100.000 dinara. Prema visini novčanih sredstava odabrani su "Monografija o manastiru Dečani" dr Milke Čanak-Medić i dr Branislava Todića (izdavač Muzej u Prištini) sa 800.000 dinara; "Studije o ikonografiji Bogorodice" dr Mirjane Tatić-Đurić (izdavač "Jasen"), "Dvosmerni rečnik srpskog žargona" Dragoslava Andrića (Zepter Book), "Materijalna civilizacija" Fernan Brodel (Službeni list), "Istorija filozofije" (Plato) svi po 600.000 dinara; "Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka" grupe autora (Klio) sa 550.000 dinara; "Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka" Slobodana Bogunovića (Beogradska knjiga), "Odevanje u Beogradu u XIX i početkom XX veka" dr Mirjane Prošić Dvornić (Stubovi kulture) sa po 500.000 dinara; "Leksikon 200 opera" grupe autora (Madlenianum), "Manastir Krušedol" dr Miroslava Timotijevića ("Draganić"), "Rečnik sinonima" dr Pavla Ćosića (Maćado), "Tipik arhiepiskopa Nikodima" dr Đorđa Trigunovića (Čigoja štampa), "Sabrana dela Kornelija Stankovića" (Muzikološki institut SANU), "Manastir Koporin" dr Milana Radujka (Filozofski fakultet) sa po 400.000 dinara; "Stari slikarski priručnici, treći deo" dr Milorada Medića (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture) sa 350.000 dinara; "Čičerone" Jakova Burkharta (Balkankult), "Klavirska muzika Miloja Milojevića" Dragoljuba Katunca (Klio), "Oksfordska istorija Vizantije" Sirila Mana ("Dereta"), "O književnom delu" Romana Ingardena (Foto futura) sa po 300.000 dinara; "Antologija srpske klavirske muzike" grupe autora (Udruženje kompozitora Srbije), "Tajna istorija književnosti" dr Slobodana Grubačića (Balkankult), "Akiro Kurosava" dr Nikole Stojanovića (Institut za film) sa po 250.000 dinara; "Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije od 1918. do 1941." dr Mileta Bjelajca ("Dobra") sa 200.000 dinara; "Beogradski strip 1935-1941" Žike Bogdanovića (Ateneum), "Starmali J. J. Zmaj" dr Dušana Ivanića (Biblioteka grada Beograda) i "Ekloge" Vergilija (Zepter Book) sa po 150.000 dinara.

Komisija je zasedala u sastavu Ljubinko Radenković (predsednik), Ranko Bugarski, Milena Dragićević-Šešić, Živan Lazović, Aleksandar Loma, Milo Lompar, Radivoj Radić, Biserka Rajčić, Ljubinka Trgovčević i Marica Šuput. U izveštaju Komisije navodi se i da pojedina dela pristigla na konkurs zaslužuju pažnju, ali da zbog neispunjenja uslova nisu prihvaćena. Među tim delima, znatan je broj onih za čiji je uspešan završetak neophodno angažovanje jednog ili više redaktora. Izdavači koji su dobili finansijsku pomoć Sekretarijata za kulturu dužni su da štampaju odabrana dela u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora.

D. Jovićević


Objavljeno: DANAS, Beograd, 01.10.2004.godine





IN MEMORIAM

ĐORĐE LEBOVIĆ

U sredu uveče, prvog jesenjeg dana, pribrano i tiho, otišao je Đorđe Lebović, jedan od najvrednijih i najplodnijih srpskih dramskih pisaca. Rođen je 1928. u Somboru, u građanskoj porodici u kojoj se govorilo srpski, mađarski i nemački, što znači da je bio pravi Bačvanin. Sticajem porodičnih okolnosti, đačke dane proveo je u Zagrebu, što znači, bio je i Zagrepčanin. Rat ga je naterao da se vrati u Sombor kod babe, gde mu je prikačena žuta zvezda, što znači da je bio i Jevrejin. Imao je četrnaest godina, takoreći - ni dete, ni čovek, kada su ga sa tom nesretnom zvezdom strpali u najstrašniji od strašnih logora smrti - Aušvic, tamo mu je utetoviran neizbrisiv broj A - 12750, što znači da mu je, u paperjastom uzrastu, oduzeto pravo da bude bilo ko i bilo šta. To vreme, i taj sticaj životnih okolnosti, odrediće njegovo stvaralaštvo, dramaturško kretanje, prijateljstva, tihost, skromnost, jasno sagledavanje stvarnosti i hrabrost da javno iskaže svoje nezadovoljstvo.

U bivšoj zemlji slovio je za jednog od najznačajnijih jugoslovenskih dramskih pisaca. Dramom "Nebeski odred", koju je napisao zajedno sa Aleksandrom Obrenovićem, probio je bedem vladajućeg socrealizma u pozorištu i stekao prvu Sterijunu nagradu. Ova nagrada, neočekivano dodeljena jednoj egzistencijalističkoj - modernoj drami, otvorila je vrata pozorišta za nova iskazivanja, čitavoj jednoj generaciji autora kao što su Aleksandar Popović, Velimir Lukić, Jovan Hristić, Andrej Hing, Ranko Marinković, Borislav Mihajlović Mihiz... koji će promeniti tokove pozorišnih kretanja na ovim prostorima. Uspeh "Nebeskog odreda" bio je potsticaj i za Đorđa Lebovića, pa je i sa dramskim tekstovima "Haleluja" i "Viktorija", briljirao na Sterijinom pozorju i ponovo stekao najviša priznanja. A tu su i pozorišna dela: "Groteske", "Svetlosti i senke", "Cirkus", "Šarlatan", "Srebrno uže", "Lutka na krevetu 21", "Usamljena gomila", "Novo jevanđelje", "Dolnja zemlja", "Ravangrad" i "Sentandrejska rapsodija", koje su igrane u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Subotici, Somboru, Nišu... Pisao je i radio drame koje su prevođene na svetske jezike, "Traganje po pepelu" nagrađena je jednom od vrhunskih svetskih radio nagrada - Pri Italija. Autor je niza televizijskih drama, pisao je scenarije za TV serije "Pesma" (po romanu Oskara Daviča) i "Aleksa Šantić" (po delu Josipa Lešića). Bio je najpouzdaniji saradnik sarajevskom filmskom reditelju Hajrudinu Krvavcu, za koga je sam ili u saradnji sa Borislavom Pekićem i Milenkom Smojeom, napisao gotovo sve scenarije, uključujući i "Valter brani Sarajevo".

Upoznao sam ga pre trideset godina kao predsednika Udruženja dramskih pisaca. Od tada nije prestajalo naše druženje i dopisivanje. Bio je i Čuburac, voleo sam da odlazim u njegov čuburski stan iz koga se video dobar deo Beograda, banatska ravnica, Avala, parče zatalasane Šumadije, Dunav koji zavija iza Karaburme, sa užurbanim glasovima i metežom Kalenić pijace, škripom dvadeset šestice, lepetom grlica koje sleću na ogradu terase, njegovim žutim mačorom koji ih sa odstojanja radoznalo gleda. Đorđe je davao poseban značaj rečima, u pisanju je bio porculanski tanano precizan, u govoru promišljeno odmeren i odgovoran. Mrzeo je lakomisleno i estradno razmetanje, zato nije olako davao intervjue, nije se tek tako povlačio po novinama, teško ga je bilo nagovoriti i da napiše neki predgovor, pogovor, tekst za časopis ili bilo šta drugo što nije unapred planirao i osmislio. Svemu je prilazio sa konstruktivnom sumnjom, opet, kada je krenula kriza u bivšoj zemlji, bez oklevanja, sa očajničkom nadom, pridružio nam se u UJDIJ-u. Onda, posle raspada zemlje, ono kada smo se suočili sa zlom o kome je on daleko više znao od svih nas, prvi put sam ga video da odgurkuje rukopise, ne seda za sto, traži načina da se nešto drugo uradi, nervozno zivka, praska dok nudi ideje, povišenim tonom apeluje da apelujemo. Tako je nekako, u strujanju između Filipa Davida, Vidosava Stevanovića, Mirka Kovača, Đorđa i mene, potekla ideja o osnivanju Beogradskog kruga. Iskreno je verovao u Drugu Srbiju, mislio je da barem neko u Beogradu mora jasno i glasno da se suprotstavi nesreći i zlu. Žalio je što nas nije više. On koji je iskusio sav smrad zla, smatrao je da je vrhunac civilizovanog ponašanja - nečinjenje zla, čuvanje drugih od sebe. O tome je pisao, govorio i tako se ponašao do poslednjeg daha.

Dakle, moram sam sebi sa nevericom da ponovim: u sredu, prvog jesenjeg dana, na Čuburi, minuo je jedan od naših najznačajnijih dramskih pisaca, Đorđe Lebović. Iza njega ostaje njegova Zlata, dve ćerke, unuka, tek rođeni unuk i jedan završeno - nezavršeni roman, za koji mi je i poslednji put rekao: "fali još malo da se izbrusi, možda epilog, možda nešto da se izbriše, negde nešto da se doda...!?" Čitao sam taj nežni rukopis, u kome Đole, prvi put, piše o onom pre nego što je postao A - 12750. Više nema dileme, taj roman je završen i treba što pre da se pojavi, jer u toj kniizi ima mnogo toga što čovek može da prepozna i uzme kao melem za sebe.

Miodrag Zupanc



Objavljeno: Danas, Beograd, 27.09.2004.godine






NA VEST O SMRTI ĐORĐA LEBOVIĆA (1928-2004)

PISAO I MISLIO POZORIŠTE

S prvim danima jeseni Đorđe Lebović kao da je požurio da ne dočeka još jednu zimu našeg nezadovoljstva i da u toj velikoj, dalekoj a nama neznanoj nigdini sustigne mnoge sebi drage i kaže im tihim, odmerenim, pomalo introvertnim tonom šta je to sad drugo u nama i oko nas. A drugačije je, nažalost, sve i ništa nije isto.

Rođeni Somborac (28. juna 1928), sa nepunih petnaest godina obezličen je u petocifreni broj, koji mu je utetoviran negde ispod krematorijumskih dimnjaka Ošvjencima, da bi do kraja onog, drugog rata, i njemu samom neznano kako, uspeo da preživi močvare Bžežinke, Saksenhauzen, bombardovanja, Mauthauzen, glad, pegavac... Želeo je da postane pozorišni reditelj, a upisao je tehnologiju i diplomirao filosofiju. Noću je bio student, a danju nosač, zidar, kubikaš, nastavnik, statista u pozorištu, vaspitač i humorista. Po završetku studija, nakratko, novinar je Radio-NovogSada, potom kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, ali i upravnik Izložbenog paviljona, onog u Masarikovoj ulici, u Beogradu.

No, bez obzira šta je u životu radio, mogao je, s pravom, poput Luja Žuvea, da kaže: “Ja imam samo jedan zanat; niti sam bio, niti jesam išta drugo do pozorišni čovek”. Ili, što je tačnije, čovek koji je pisao i mislio pozorište. Autor mnogih radio i televizijskih drama i filmskih scenarija - među kojima je i onaj, u Kini najpopularniji i najgledaniji film, “Valter brani Sarajevo” - dobitnik brojnih nagrada, Đorđe Lebović će, pre i iznad svega, ostati upamćen kao jedan od najizvođenijih savremenih domaćih dramskih pisaca, ali i kao kućni autor Srpskog narodnog pozorišta u kojem su prikazani “Nebeski odred” (napisan zajedno sa Aleksandrom Obrenovićem), “Haleluja”, “Viktorija”, “Dolnja zemlja” i “Ravangrad” (sa naslonom na prozu Veljka Petrovića).

Dok je “Nebeski odred” bio drama o ljudima u paklu, o paklu u ljudima, dotle je “Haleluja” drama o čovekovom putu od smrti ka životu, a “Viktorija” oslobođenje od pakla, ali ne i paklenih muka. Otuda, valjda, u tom hodu, dugom i umornom, od inferna ka životu, raspetom između sićušne nade i bezmernog straha, i ima toliko uzbudljivog i potresnog, otuda iazbranicima ovog marša života izgled oživelih mrtvaca, otuda njihovo neprekinuto drugovanje sa smrću i opsednutost njome, s koje bi nekako da uklone tragove obeščovečenja, otuda, konačno, ono njihovo nesnalaženje, ali i potreba za potvrđivanjem dostojanstva osporavanog godinama. Jer, ne zaboravimo, to su ljudi kojih je bio prepun svet Lebovićevog dečaštva, a s kojim je koliko do juče živeo i u ime kojih je, s pravom, optuživao.

Pišući o “Nebeskom odredu”, još 1957, ugledni poljski kritičar i teatrolog Štefan Treugot zabeležio je da su posle Himmelkommande “beketovski zaključci o beznadežnosti samo prijatan razgovor ljudi koji uz kafu filosofiraju o smrti”.

Zanimljivo je da je “Nebeski odred” bio i povod jednoj od prvih književno-pozorišnih polemika kod nas, u kojoj se Bora Glišić, tada pozorišni kritičar NIN-a, suprotstavio autorskim”poluistinama” i “poetici nasilja” koja “tragični motiv tretira animalno”. Mudri Dušan Matić, žovijalni Borislav Mihajlović-Mihiz i odmereni Ivan Ivanji pokušali su i uspeli da dokažu uvaženom kritičaru da je u krivu i da je u pitanju “jedan užasni vid tragedije modernog čoveka”.

“Dolnja zemlja” i “Ravangrad” bili su nešto drugo. U njima Lebović nije neposredno svedočio i optuživao, ali je oslanjajući se tiho, nekako iznutra, na motive proza Jakova Ignjatovića, “srpskog Balzaka”, a pre svega na konkretno, počesto neugodno pamćenje Veljka Petrovića, umeo scenski da artikuliše nimalo svetle strane u karakterima i životu malenih panonskih gradova”Vojvodine stare”, postavljajući zamke svakovrsnoj idili, oštroumno, do poslednjeg prizora precizno, sociološki gotovo prateći naše novokomponovane bogataše onih davnih dana suprotstavljene salašarima u zavazda neokončanom boju nerava, krvi i imetka. To uzorima neokrnjeno stanje životnosti, bez karnera učtivosti i naučenih manira, uvek je bilo na strani istinitosti i nagona, dakako.

Znam da je Đorđu Leboviću, poput njegovog Jojoa, sada sasvim svejedno kom će pedlju zemlje pripasti grudva njegovog pepela, ali se opominjem i njegovog straha “nad našom prezrenom sadašnjicom. Jer, nisu svi logori ograđeni bodljikavim žicama i nisu krematorijumske peći jedine lomače u istoriji”.

Aleluja!

Miroslav Radonjić


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 25.09.2004.godine



sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail



From: dominator///kosmoplovci <dominator@kosmoplovci.net>
Subject: patrijarh2

potkrala se greska u vezi informacije o online izdanju naseg stripa 'patrijarh2'.

1. url (adresa) stripa treba da bude: http://studiostrip.kosmoplovci.net/paja2/

2. zvanicni datumi izlazenja su:
epizoda 1: petak, 24.septembar
epizoda 2: petak, 8. oktobar
epizoda 3: petak, 22. oktobar

hvala unapred.

www.kosmoplovci.net



sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti



-VAMPIRELA
www.vampirella.com


-VAMPIRELA LIVE...:)
http://www.vampifan.com/images/htmls/models.html


sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od - do

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.