prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOMIKAZE NEWS - Ivana Armanini
2. STRIP XEN - PREDSTAVITEV - StripCore
3. NEPOBEDIVI OKRUŽENI MRTVIMA #3 - Strip Vesti
4. PLASMAN STRIPA NA FRANCUSKO TRŽIŠTE - Aleksandar Manić
5. JUBILEJ ZA OPOMENU - Ilija Bakić
6. POST SCRIPTUM (30) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 187. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (246) - Darko Macan
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOMIKAZE NEWS

Ivana Armanini

KOMIKAZE NEWS/12.mjesec
www.jedinstvo.hr/komikaze

promocija/izlozba novog strip albuma komikaze#3
+noise band Mandelbrot/Zadar-Rijeka:
-Krizevci/Kvark-SafeHouse+infoshop Kvark/10.12.
-Pregrada/Udruga Gokul/klub udruge/11.12.
-Zagreb/URK Mocvara/klub Mocvara/22.12./+Mance!

+Zagreb/skvot Knezija/gost:Dani Kavas-Slo/18.12. strip-autor i muzicar

program realiziran kroz platformu CLUBTURE
don:IOD-HR, Gradski ured za kulturu-Zagreb

3-D Interwiev s dobitnikom Grand Prixa strip-festivala «Crtani romani-show», strip-crtačem, pjesnikom, slobodnim profesorom:ALEXANDROM OPAČIĆEM-PROFESOROM/Bg.
Razgovor vodili:Danijel Savović i Ivana Armanini u prostorijama «Kluba Mladih» u Šibeniku gdje se odvijala strip-radionica Komikaze 29.-2.12.2004.…

*strip-radionica fanzina «Šikaze»:Jorde, Lećo, Vedran, Jere, Rafaela, Dražen, Karla, gosti:A.Opačić-Profesor, Danijel Savović, Ivana Armanini
kontakt udruge Klub Mladih/Šibenik :0989475306/Jorde
program realiziran kroz platformu Clubture/don:IOD-HR

-Profesore, kako si se osjećao dok si primao nagradu?
Odlično.Ništa nisam osetio ali me držala nesvestica.

-Misliš li da si dobio više nego što si zaslužio?
Taman.s obzirom na potrebe.

-To što je tvoj strip na temu ovisnosti pobijedio na ovom festivalu, da li to znači da ti imaš neke veze s ovisnošću?
Ne bih to nazvao ovisnošću.

-Uzimaš li kokain, odgovori iskreno, čitaoci nisu budale! (Hoćemo li mi dobiti malo?)
Ne razumem pitanje.

-Šta ti je Profi, zašto ti se tresu ruke, jesi ok?(pitao se Profesor).Ja sam ok, a ti?(pokazuje prstom na znak Nike).

-Da li si prisustvoao radionicama stripa na CRŠ-u i šta si naučio?
Bilo nas je stotinu. Prvo što sam naučio bilo je: Ženska anatomija (karlična razlika između muškaraca i žena), i Perspektiva(to nije običan tehnički crtež), Kompozicija table(nisam zapamtio), Upis slova (samo tom predavanju nisam prisustvoao).Kasnije sam pročitao da je bilo i kolorisanje!

-Šta slušaš od muzike?
Hard Core.Ali pravi…Converter, Bad Company, Imment Starvation, Decoder, KOOI,…

-Koje ti je omiljeno jelo?
Nečemo sad o tome.

-A piće?
Može.ali o vašem trošku.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.
-Hoćeš li da popiješ nešto?
Može.

-Tu ti je flaša pored.

-Ko su ti koji su ti najbolji prijatelji?
Ima ih mnogo.Ne bih da nekoga izostavim.

-Da li si nekada išao do kraja?
Na putu sam.Zaboravio sam kofer s priborom.

Da li voliš djecu?
samo devojčice.

-Čuli su te kako voliš poeziju?
Naravno. …(Profesor počinje da recituje: )
Po pločniku se razigrale trešnje
Dinje i ostalo
Ostalo dok zvončići i leptirići caruju
Caruju i žive srećno
Srećno anđele moj
Dragane nesretniče zlomisleni
zlomisleni laju dok karavani prolaze i
prolaze i
odlaze sa sećanjem na nas
nas vodi zvijezda sreće vječne vječne
ljubavnike izgubljene u trnju
trnju koje nije cvijeće.

-Profesore, čemu je tvoja tajna?
U onome što razlikuje golubove i galebova.

-Koji je tvoj moto, zvijezda vodilja?
Isto(maše konobaru).

-Što te čini sretnim?
Niske strasti, visoke potpetice, Marxovi Rani radovi, Tizianova kasna dela,

-Šta češ kad se vratiš kući?
Idemo da nastavimo dalje. Možemo i da odmorimo kooji minut.

-Kosmoplovci? Nomad?
Vidi na www.kosmoplovci.net. 20.-22.1.2005. u SKC-u/Beograd je Festival experimentalnog filma «Nomad», filmove šaljite na Beopolis/ Dom Omladine-Makedonska 22, Beograd/ do Nove Godine.

-Da li vjeruješ da strip može da promjeni svet u kome živimo?
Nisam siguran da je utjecaj u svemu tome najbitniji.Iako ne želim da verujem u suprotno. Može da menja samo onog ko crta.U lošem smislu.

-Da li voliš i pratiš suvremenu umjetnost? Što voliš? Što mrziš?
Cenim Visoku Umjetnost Novog Doba.

-Kakva je underground scena u tvojoj zemlji?
Grupe:Subotička Entropija, Vršački Wostok i Krpelj produkcija, Beogradski StudioStrip. Ostalo je gomila drogiranih manijaka koji teroriziraju srpsku scenu.

-Da li si složio svoj vlastiti album, fanzin?
Nisam ali radim na tome.

-Šta umeš da radiš? Pokaži nam.
(Profesor je ustao i izveo performans. Bilo je nadahnuto no lošije nego inače.Osjećalo se da nije multimedijalni umjetnik. Strip je bio njegova strast. Posljednja koja mu je ostala.)

-Kakvi su ti planovi za budućnost?
Očekujem više od trećine.

-Veruješ li u boga ili nešto drugo?
Ne verujem.

-Ima li nešto možda što te nismo pitali a želiš da kažeš za "kraj"?
Poželio bih svima osećaj sretne zaljubljenosti.

sadržaj

2.

STRIP XEN - PREDSTAVITEV

StripCore

Kreativno drustvo Studioosem predstavlja v ponedeljek, dne 13.12. ob 20. uri strip XEN, ki je s podporo MOL nastal v casu stripovske akcije "Drugacen na stripovski nacin". Sedem razlicnih avtorjev, ki so bili izbrani na natecaju, je na delavnicah, ki so potekale oktobra in novembra, pod vodstvom Cirila Horjaka in Borisa Bacica, narisalo zgodbo, ki odseva kriticno stanje duha v Sloveniji. Predstavitev stripa XEN bo v prostorih drustva Studioosem, na Soteski 8, v centru Ljubljane.

Kontakt:
Kreativno drustvo studioosem
Vodja organizacije stripovskih delavnic: Mojca Mancek
Tel: 040 345 446
www.ljudmila.org/ksenofob


----------
Strip Core / Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
tel. +386 1 2319662, fax +386 1 4338074
www.ljudmila.org/stripcore

sadržaj

3.

NEPOBEDIVI OKRUŽENI MRTVIMA #3

Strip Vesti

Ovaj Dekara je baš uporan, objavio je već i treću svesku stripova "Nepobedivi" i "Okružen mrtvima". Kao i sve do sada i ova sveska ima isti obim - manje pin-up-ovi,... gde ste mladi autori željni dokazivanja??? Odličan kvalitet hartije i ovog puta osetno bolju štampu!!! Čak se i čovek od pripreme za štampu šokirao kako to ipak može mnogo bolje da izađe kada se štampe dohvati neko ko zna posao. Što će reći da za ubuduće imate zagarantovan kvalitet.

Stripovi, pa zna se izuzetno zanimljivi, odlično pisani i nacrtani. Sudeći po reakcijam čitalaca, odlično prihvaćeni od publike. Šta čekate, kupite... obećava Dekara još poneko izdanje ako se ovo pokaže na tržištu!!!

"Cijena, prava sitnica" 150 dinara. Može se kupiti u Beopolisu, Alan Fordu i Darkwoodu. Uz napomenu da trenutno u Darkwoodu imate veliko sniženje cena te se i "Nepobedivi-Okružen mrtvima" može pazariti po promotivnoj ceni od 100 dinara!!!

sadržaj

4.

PLASMAN STRIPA
NA FRANCUSKO TRŽIŠTE

Aleksandar Manić

Tokom 2. Medjunarodnog salona stripa u Beogradu organizovanog u SKC-u, 13. oktobra razgovarali smo o plasmanu stripa na francusko trzzisste. SSest srpskih autora i jedan irski, govorechi o svom iskustvu na francuskom trzzisstu, pomogli su da dotaknemo nekoliko vazznih aspekata u pripremi i pretstavljanju projekata pred izdavaccima. Ovaj tekst je spisak jedinica koje su bile obradjivane tokom vecceri. Dodat je samo lista izdavacca, tirazznih albuma i albuma koje su istakli profesionalci 2003. godine.


STRIP INDUSTRIJA
- Strip u Francuskoj pretstavlja 13 % celokupnog izdavasstva, ssto je dovelo do potpune profesionalizacije strip stvaralasstva. Strip je roba u koju se ulazze novac i occekuje se zarada, tako da se na njega primenjuju sve zakonitosti trzzissne ekonomije. Amaterizam i improvizacija je prepusstena fandomu i neprofesionalnim izdanjima. U Francuskoj je 2003. godine izdato visse od 2.500 albuma, od ccega je bilo 1.700 novih naslova. Uobiccajeni tirazzi su do 50 hiljada primeraka, a retko koji album predje 100 hiljada. Osim nekoliko izuzetaka, obiccno su u pitanju deccji i omladinski stripovi koji dodiruju vrlo ssiroku publiku i omoguchavaju proizvodnju derivata.


PROJEKAT
- Strip serijal, neophodan za ostvarivanje sigurne i dugogodissnje prodaje i zarade. Serijal obezbedjuje verne kupce, ali i sticanje nove klijentele u sredini izlazzenja. Kada izadje 3. nastavak, odredjeni broj novih ccitalaca kupi 1. i 2. album. Serijali trebaju da budu od 4 do 8 nastavaka i da se prostiru na 3 do 6 godina.
- Strip, zbog trzzissnih zahteva, mora da bude u koloru ili predvidjen za kolor, dok se c/b stripom mogu da bave iskljuccivo velike zvezde ili neprofesionalna izdanja.
- Naracija, kadriranje i montazza moraju da budu u modernijem pristupu, u skladu sa francuskim trendovima. Srpskim i hrvatskim autorima se zamera da nisu u toku sa francuskim strip izdavasstvom, nego da visse prate americcku scenu
- Tematika. Sve teme su podjednako dobre, ali trenutno je najpopularnija epska fantastika, nauccna fantastika, fantazija, horor i detektivska tematika. Trazzi se ono ssto je popularno na filmu, naroccito u holivudskoj industriji filma.
- Album treba da ima od 44 do 48 tabli. Niko neche da sstampa albume od 200 tabli, possto je njihova komercijalizacija vrlo tesska.
- Originalnost u graficckom pristupu ceni se visse nego oponassanje tudjeg grafizma. Glavna zamerka francuskih izdavacca srpskim i hrvatskim autorima je da radije nude svoje crtaccke sposobnosti, nego sopstvenu autenticcnost.
- Projekat u kome su scenarista i crtacc stranci, nije rado vidjen u Francuskoj, osim za one shot albume. Francuski izdavacci su zainteresovani da drzze u rukama jedan kraj sstapa, u vechini sluccajeva, scenario.


IZDAVACC
- Evropska frankofonska scena (Francuska, Belgija, Ssvajcarska) pocciva na petnaestak vechih izdavacca (60 do 200 naslova godissnje) i desetak manjih (20 do 60 naslova godissnje). Postoji joss 150 nezavisnih i sasvim malih izdavacca sa 2 ili visse naslova godissnje.
- Pre bilo kakvog slanja projekta, neophodno je proveriti sajtove izdavacca, pregledati kolekcije i ustanoviti izdavaccku politiku kuche.
- Projekat slati samo onim izdavaccima koji vech imaju kolekcije u koje che ubaciti strip. Ako nemaju odgovarajuchu kolekciju, oni che odbiti projekat, jer ne mogu da pokrenu kolekciju samo zbog jednog autora.
- Projekat slati na ime direktora kolekcije ili, ako je izdavacc naznaccio, na ime posebne komisije koja o tome odluccuje.
- Izdavaccu slati materijal u obimu i formatu koji je naznaccio na sajtu – sstampano na papiru ili obradjeno na kompjuteru. U sluccaju da nema naznake, pripremiti desetak tabli nacrtanog stripa i sinopsis na jednoj strani, ili desetak tabli story boarda i sinopsis na jednoj strani. Ako ssaljete scenario, pripremiti tritmente ili sinopsise nastavaka. Nije losse pripremiti i kratak tekst sa ciljevima. Nikada ne slati originale, nego samo kopije. Ako je moguche, olakssajte posao izdavaccima i sve prevedite na francuski. Prevod sa srpskog na francuski, kossta u Srbiji mnogo manje nego u Francuskoj (0,12 evra po recci) i manje nego ssto che vam zaraccunati vass agent.
- Uobiccajeno ccekanje odgovora je 2 do 3 meseca. Pojedini negativni odgovori stizzu vrlo brzo, ssto znacci da ste potpuno promassili izdavacca. Ako se niko ne javi u teorijskim rokovima, kontaktirajte izdavacca i raspitajte se za sudbinu projekta.
- Videvssi duge rokove, projekat mozzete da possaljete na visse mesta istovremeno. U sluccaju da je projekat odbijen, mozzete ga ponuditi i naredne godine ako se otvori nova kolekcija ili ako dodje do promena u izdavacckoj politici kuche.
- Projekat mozzete i liccno da odnesete izdavaccu, ako on prihvati da se sretne sa vama, ssto je retko. Pojedini izdavacci imaju dane kada primaju autore i diskutuju o donesenim projektima. Takodje, projekat mozzete liccno da pretstavite izdavaccu tokom jednog od brojnih strip salona i festivala.


HONORARI
- Sa izdavaccem potpisujete standardni ugovor u kome se fiksiraju obaveze autora i izdavacca, kao i honorari.
- Pogodjen novac po tabli nacrtanog stripa jeste predujam koji je autoru isplachen bespovratno u sluccaju da se strip nikada ne sstampa ili ako se proda u premalom tirazzu (za stripove bez reklamnih kampanja dovoljan tirazz je 6 do 8 hiljada primeraka da bi izdavacc zaradio od proizvoda). U sluccaju da se strip proda u predvidjenom tirazzu ili joss bolje, autor dobija procenat od prodaje od koga se odbije isplacheni predujam. Procenti su fiksirani ugovorom i obiccno se krechu po sledechoj stopi: 8 % za tirazz do 8.000 primeraka; 10 % za tirazz od 8.001 do 12.000 primeraka; 12 % za tirazz preko 12.000 primeraka (procenat se raccuna u odnosu na cenu stripa bez poreza na promet koji je u Francuskoj za knjige 5,5 % od prodajne cene). Procenat se ne raccuna na 20 primeraka koji se besplatno daju autoru, niti na 400 do 800 primeraka koji su predvidjeni za novinare. Postoje i drugi ugovoreni procenti vezani za razliccita izdanja i derivate.
- Procenat se prema ugovoru deli na onoliko saradnika koliko je ih bilo na projektu: scenarista, crtacc, kolorista… Novac se isplachuje se na svakih 6 ili 12 meseci, a uz to se dobija taccan pregled tirazza i izdanja.
- Table ostaju vlasnisstvo autora i on mozze da ih proda preko galerista ili na specijalizovanim aukcijskim prodajama. Cene tabli zavise od popularnosti autora, stripa, serijala, albuma, od prikazane scene, prisustva junaka na tabli, tehnike, umetnicckog i zanatskog kvaliteta...


IZDAVACCI I BROJ NASLOVA (2003)
Glénat - 205
Soleil-Végétal Manga - 184
Delcourt - 174
Dargaud-Kana - 147
Casterman - 118
Panini - 116
Tonkam - 96
Dupuis - 94
Pika - 75
Les Humanoďdes Associés - 64
Albin Michel - 63
Lombard - 60
SEEBD - 59
Vents d'Ouest - 56
Semic - 54
La Sirčne-Nucléa˛ - 46
J'ai Lu-Flammarion - 41
Paquet - 29
L'Association - 26
EP Editions-La Martiničre - 25
Audie - 22
Le Seuil - 21
S.A.F. - 20
Bamboo - 19
Joker - 19
Bayard - 18


NEZAVISNI I MALI IZDAVACCI
L'An 2, Atrabile, Clair de Lune, La Cafetičre, Charrette, Coccinelle BD, La Comédie Illustrée, Cornélius, Le Cycliste, Drozophile, Dynamite, Ego comme X, FLBLB, FRMK, Groinge, Jet Stream, Joie de lire, Loup, Mosquito, Le 9čme Monde, Petit ŕ petit, PLG, Point Image-JVDH, Psikopat, Rackham, Reporter, Les Requins Marteaux, Six Pieds sous Terre, Sketch, Temps Forts, Toth...


60 NAJTIRAZZNIJIH ALBUMA BEZ MANGI (2003)
"Blake et Mortimer" Sente /Juillard (600.000)
"Le Petit Spirou" Tome /Janry (590.000)
"Joe Bar Team" Bar2 (530.000)
"32 décembre" Bilal (425.000)
"Boule & Bill" Verron /Roba (400.000)
"Le Chat" Geluck (300.000)
"Lanfeust de Troy" Arleston /Tarquin (300.000)
"Cédric" Cauvin /Laudec (300.000)
"Blueberry" Giraud (230.000)
"Litteul Kévin" Coyote (200.000)
"Cédric & cie" kolektivni (192.000)
"Les Tuniques bleues" Cauvin /Lambil (190.000)
"Mégatchô" kolektivni (160.000)
"Les Schtroumpfs" studio Peyo (150.000.)
"Le troisičme testament" Dorison /Alice (150.000)
"Les Profs" Erroc/Pica (150.000)
"Le cri du peuple T.3" Tardi (135.000)
"Tom-Tom et Nana" Cohen/ Reberg/ Desprčs (120.000)
"L'élčve Ducobu" Zidrou /Godi (120.000)
"Kid Paddle & cie" kolektivni (120.000)
"L'agent 212" Cauvin /Kox (102.000)
"Marsupilami" Dugomier /Batem (100.000)
"Atalante" Crisse (100.000)
"Sambre" Yslaire (100.000)
"Sillage" Morvan /Buchet (100.000)
"Alpha" Mythic /Jigounov (100.000)
"La jeunesse de Blueberry" Corteggiani /Blanc-Dumont (100.000)
"Léonard" Bob de Groot /Turk (100.000)
"Caméra café" Van Linthout/ Stibane/ Didgé (100.000)
"Blacksad" Diaz Canales /Guarnido (90.000)
"Bételgeuse" Léo (90.000)
"Alix" Martin /Moralčs (90.000)
"Les femmes en blanc" Cauvin /Bercovici (87.000)
"Golden City" Pecqueur /Malfin (80.000)
"Wayne Shelton" Van Hamme/ Cailleteau/ Denayer (80.000 ex.),
"Yakari" Job /Derib (80.000)
"IR$" Desberg /Vrancken (70.000)
"Rapaces" Dufaux /Marini (70.000)
"Best of Boule et Bill" Roba (65.000)
"Best of Gaston" Franquin (65.000)
"Mélusine" Gilson /Clarke (61.000)
"Calvin et Hobbes" Watterson (60.000)
"Légende" Swolfs (60.000)
"Les foręts d'Opale" Arleston /Pellet (60.000)
"Le chant des Stryges" Corbeyran /Guérineau (60.000)
"Le chat du rabbin" Sfar (60.000)
"Les chroniques de la lune noire" Froideval /Pontet (60.000)
"Momo le coursier" Margerin (60.000)
"Jérémiah" Hermann (53.000)
"Les Psy" Cauvin /Bédu (52.000)
"Carmen McCallum" Duval Gess (50.000)
"Les sales blagues" Vuillemin (50.000)
"Jérôme K. Jérôme Bloche" Dodier (50.000)
"Gil St André" Kraehn /Vallčs (50.000)
"Les Gendarmes" Sulpice/ Cazenove/ Jenfčvre (50.000)
"Pierre Tombal" Hardy /Cauvin (50.000)
"Bouncer" Jodorowsky /Boucq (50.000)
"W.E.S.T." Dorison/ Nury/ Rossi (50.000)
"Golden Cup" Pecqueur /Henriet (45.000)
"Tramp" Kraehn /Jusseaume (45.000)

(2002. godine od 12 najprodavanijih albuma 10 je bilo iz serije "Titef" crtacca Zepa sa ukupnim tirazzem od 3,3 miliona)


ALBUMI KOJE SU VISOKO OCENILI STRIP PROFESIONALCI (2003)
"L'ascension du Haut-Mal T.6" David B. - L'Association
"PyongYang" Guy Delisle - L'Association
"Quartier lointain T.2" Jirô Taniguchi - Casterman
"Le commis voyageur T.1" Seth - Casterman
"Les imposteurs T.1" Christian Cailleaux - Casterman
"Le cas Girardon" Christian Barranger - Cycliste
"Le combat ordinaire" Manu Larcenet - Dargaud
"Blacksad T.2 : Arctic-Nation" Juanjo Guarnido / Juan D. Canales - Dargaud
"Le chat du rabbin T.3 : L'exode" Joann Sfar - Dargaud
"Ayako T.1" Osamű Tezuka - Delcourt
"Vincent et Van Gogh" Gradimir Smudja - Delcourt
"Le photographe T.1" Emmanuel Guibert / Didier Lefčvre - Dupuis
"Lŕ-bas" par Tronchet / Anne Sibran - Dupuis
"Anatomie du désordre" Emmanuel Moynot - Glénat
"32 décembre" Enki Bilal - Les Humanoďdes associés
"Monster T.7 ŕ 11" Naoki Urasawa - Kana
"Zapata, en temps de guerre" Philippe Squarzoni - Requins Marteaux
"Le bruit du givre" Lorenzo Mattotti / Jorge Zentner - Seuil
"Kuklos" Christophe Gaultier / Sylvain Ricard - Soleil

sadržaj

5.

JUBILEJ ZA OPOMENU

Ilija Bakić

1000 brojeva "Stripoteke"

JUBILEJ ZA OPOMENU

Ma kako da su se zvale države koje su vladale ovim prostorima proteklih 50 godina zajednički im je (između ostalog) odnos prema kulturi – tretirali su je kao rabotu opasnu po vlast. Da bi tu pretnju stavili pod kontrolu, režimi su pribegavali različitim metodima: u socijalizmu su kulturu stavili pod patronat države, finansirajući je i cenzurišući (sve van toga milosrdnog zagrljaja bilo je nepodobno pa stoga prećutkivano ili proganjano) a u demokratiji današnjoj, navodno po principima civilizovanog-modernog sveta, bacaju kulturu u čeljusti tržišta, tovareći joj poreze ne bi li potonula, sama od sebe, u nepostojanje, ostavljajući reformatore čistih ruku i blaženo-pravednog lica. Uostalom, šta će podanicima, sluđenim svakodnevnom borbom za koricu hleda, kultura pored beskrajnih ljubavnih serija i političkih afera? Ona je luksuz koji ih može, ne daj bože, naterati da misle drugačije nego što je poželjno. Iz takvog ugla gledano, svako ko hoće kulturno da se uzdiže ima to debelo da plati i na tome država svesrdno radi. Ako, pak, neki ovdašnji umetnik dobije kakvo belosvetsko priznanje, trenutni ministri odmah će se zakititi tom slavom jer dobro stoji u političkoj biografiji.

S druge strane, kultura, u prostorima koji joj je ostavljen, opstaje kako zna i ume. Upravo izašli, jubilarni, 1000. broj "Stripoteke" dobrodošao je primer za taj opstanak (čak i ako smo svesni da je pozivanje na jubileje žalosna rabota). Mada nije najdugovečnija publikacija posvećena stripu na ovim prostorima (Dnevnikova "Zlatna serija" takođe je prebacila preko 1000 brojeva) "Stripoteka" je svakako najozbiljnija; štampajući odabrane stripove iz tekuće svetske i domaće strip produkcije kao i odabrana dela iz istorije 9. umetnosti, "Stripoteka", od 1969.g, upoznaje generacije čitalaca sa najboljim što ovaj vid umetničkog stvaranja, uprkos potcenjivanjima, donosi. U trenutku kada se "Stripoteka" pojavila, prošla je ideološka haranga prema stripovima kao produktu trulog zapada koji šteti razvoju socijalističke omladine, i strip je izborio svoje mesto na kioscima, uprkos gunđanju partijskih čistunaca koji su uspevali da tu-i-tamo organizuju poneki lov na veštice-šund. Međutim, tadašnja socijalistička Jugoslavija želela je da dokaže da je ekspanziji, da standard raste, da društveno-kulturni prostor nije zatvoren za uticaje Zapada, pa je u toj slici nađeno mesto i za strip. "Stripoteka", sa podnaslovom "Jugoslovenska strip revija", donela je i jedan novitet – štampanje čitavog stripa u jednom broju, umesto dotadašnjeg manira da se epizode dele u nastavke od jedne-dve table po broju. Uz vrhunski izbor junaka i prilagođavanje obima i ritma izlaženja stanju na tržištu, "Stripoteka" je uspela da nadživi mnoga izdanja i postane reper za kvalitetan strip. "Umpah Pah", "Talični Tom", "Asteriks", "Princ Valijant", "Flaš Gordon", "Mandrak", "Fantom", "Rip Kirbi", "Srebrni letač", "Džoni Hazard", "Modesti Blejz", "Popaj", "Hogar Strašni", "Korto Malteze", "Aster Blistok", "Vam", "Jugurta", "Bluberi", "Torpedo", "Tarana", "Gaša", "Najamnik", "Komanča", "Bernard Prins", "Nošeni vetrom", "Torgal", "Ratnici Akbara"... duga je lista stripova koji su delimično ili u kompletno predstavljeni brojnoj publici. "Stripoteka" je od 1970-tih, uz "Politikin zabavnik", postala institucija na polju nedeljne štampe koja se ne bavi politikom ili svakodnevicom, sa tiražom koji je polovinom 1980-tih prelazio 100.000 primeraka. Uz matično izdanje ponuda je upotpunjena specijalizovanim edicijama i albumima. Činilo se da strip čekaju dobra vremena na ovdašnjim prostorima ali...

Neminovni lomovi u političkim krugovima koji nam kroje sudbine, uzrokovani nesposobnošću da se dugo akumulirani problemi konstruktivno reše, odveli su zemlju u građanski rat i raspad. "Stripoteka" je već 1988.g. počela da hramlje i kasni sa pojavljivanjem a 1991.g. je, kao i mnoštvo drugih izdanja, nestala. Trebaće da prođu godine ratova i poraza, inflacije, sankcija i bede pa da se, 1999.g, "Stripoteka", sada kao "Revija svetskih stripova", vrati starim čitaocima i otkrije generacijama stasalim bez ozbiljnijeg dodira sa pričama u slikama. Od tada do danas, ona se redovno, mesečno, pojavljuje a izdavač "Marketprint" pokrenuo je pobočne serije, te štampanje strip albuma (čak 51 do sada) i teorijskih knjiga. Kvalitet "Stripoteke" standardan je sa težištem na delima originalno objavljenim u proteklih 20-tak godina. Reklo bi se da je povratak "Stripoteke" znak da se prosperitet vraća na ove prostore. Ali, pažljivije posmatranje otkriće da drugih strip izdanja i dalje nema na tafikama, da tržište nije moglo da prati ubrzaniji ritam izlaženja "Stripoteke", da su neke posebne serije ugašene. Rečju, situacija je poprilično rovita, daleka od normalne, primerena tranzicijskim državama u kojima se otimačinom akumuliše kapital u ruke novih bogataša. Predstojeći poreski nameti lako mogu da poremete varljivu ravnotežu od koje zavisi opstanak "Stripoteke" a njen bi nestanak bio znak da se, uprkos svim deklaracijama, nismo makli iz prošle decenije. Stoga, uz čestitke, poželimo "Stripoteci" da doživi novu hiljadarku na radost starih i novih čitalaca.

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (30)

Zoran Đukanović

Igor Mandić:
PRAVO NA HEDONIZAM I STID

Igor Mandić je intelektualni privrženik osporavanja i medijski polemičar još od vremena kada je znak nacionalnog identiteta bio “fića”, a reč medij zvučala kao nešto daleko i maglovito. Na jednom sam mestu, govoreći o polemičkom diskursu, napisao:

Formalni jezik, teoretisanje, esejiziranje, izleti u pripovedaštvo, provokativni stil, stil terminatora... sve su to košuljice koje oblačino i svlačimo da bi se bavili onim do čega nam je stalo, a u našem malom slučaju stripom i vrednošću koju u njemu prepoznajemo. Žanr “pljuvanja gaženja i maženja” legitiman je kao i svi ostali. On više boli i izaziva na neposredan način, ali toga smo se mogli nagledati i kod čuvene paradigme Igora Mandića kojom je “harao” medijskim prostorima makar tri decenije i izazivao nervozu onih o kojima piše. Pošto je pisao i o stripu, verujem da ga se čak i strip-lobotomičari (oni kojima je početak i kraj sveta strip geto) sećaju.

U ovom razgovoru nisu sve teme povećene stripu, ali ih nisam izbrisao pošto se odnose na takozvanu zabavno-revijalnu štampu, za koju je moj sagovornik jedan od prvih, u stvari prvi ekspert u ex-YU. Mandić o sebi kaže da nije ni čitalac ni ljubitelj trivijalne literature nego njen teorijski pratilac, fenomenolog. Čitati je počeo s osam, sa deset je čitao Zane Graya, sa dvanaest Freuda, sa četrnaest antropologa Frazera. Danas (razgovaramo 1985) ga ništa od te lektire ne zanima. Nema nikakvog – sem teorijskog – afiniteta prema trivijalnoj literaturi. Brani njeno pravo na postojanje, kao što brani pravo čoveka druge rase, druge vere, druge kulture. Brani njenu ulogu, njen smisao u životu drugih ljudi, jer misli da je to funkcija, gotovo altruistička funkcija, jednog kritičara. Na pitanje kakvo mesto ima strip u tom njegovom interesovanju za trivijalnu kulturu, odgovara:

Danas više nisam manijak stripa, što sam bio kao dječak. Danas za njega zadržavam, ako nije prepotentno reći, dobrohotno razumijevanje. Mislim da shvaćam o čemu se radi. Ponekad me i danas dirnu neke od njegovih poanti i duhovitosti. Ipak, ne mogu reći da mu podliježem. On me ne veže bitno. Ali ja sam prema njemu tolerantan, podnosim ga, i mislim da ga svi trebaju podnositi.


Kako iz vašeg pomalo hedonističkog pogleda na masovnu kulturu deluju dosta tvrdokorni sporovi oko alternative i komercijalnosti u stripu?
Dosta mi laskate ako ste shvatili da imam hedonistički pogled na svijet. Ne znam da je to itko do sada primijetio. No, ne znam kako bi se to uklopilo u ondos prema masovnoj kulturi. Mislim da je hedonizam suprotan pojmu masovne kulture, da se u njega ne uklapa. Jer, hedonizam je uvijek nešto individualno. Hedonizam traži jedno lično, osobno usavršavanje, koje masovna kultura ne dozvoljava. Ona teži uprosječavanju, homogenizaciji. Prije bi jedan McDonalds bio pojam “hedonizma” u masovnoj kulturi nego jedno kućno pripremanje fazana. No, dobro, kod vas očito pojam hedonizma nije samo pojam iz kulinarstva – mnogo je širi. Ja to shvaćam i priznajem. Strip kod nas tek danas u pravom smislu osvaja pravo građanstva. To jest, sada više nije podzemlje kao što je bio pre trideset godina i više, za Maurovićevog doba ili drugih. Više nije prezrena roba. Sada u njemu, normalno, dolazi do konkurencije. S jedne strane klasici, tradicionalisti ili konzervativci. S druge strane mlade snage, avangardisti, revolucionari, dakle alternativci. Normalno je da ta konkurencija izaziva zavist, ponekad i mržnju – konkurentske oblike koji su prirodni u svakoj borbi za dokazivanje vlastite vrijednosti.


Svojevremeno, u vreme pokretanja “Pegaza”, bili ste jedan od prvih koji su uočili strip Svemirone Lazara Stanojevića. Kako vam je on odzvonio u tadašnjoj, relativnoj pustoši domaće produkcije?
Bio je kompletno čudo. Sa svojim bizarnim monadama, bizarnim antibićima, njihovim razmišljanjima na jedan apstraktno duhoviti način. Ne znam da li je kasnije Stanojević nastavio sa svojim stripom...


Nastavio je, ali uglavnom u omladinskoj i studentskoj štampi.
Na žalost, obično je tako, jer velika štampa to ne prihvaća. Evo, u Vinkovcima izašao je revijalni broj “Glasa Slavonije” koji pokriva kompletnu Slavoniju – nema niti jednoga retka o događajima na Salonu jugoslavenskog stripa, a kamoli da je objavljena barem jedna traka iz bilo kojeg domaćeg stripa.


Insistirali ste da se u predstavljanju strip albuma Partizani Julesa Radilovića na Salonu ograničite na pet minuta govora.
Zbog toga što su predgovornici bezobrazno odužili, predstavljajući mnogo beznačajnije stvari. Ja sam uvijek za kratkoću. Sve što se ima kazati, može se kazati kratko. Ta je lijepa rečenica inače Wittgensteinova, nije moja. Ako se beskrajno ratežu stvari i ako se govori bez informativnoga konteksta, onda je čovjek bezobrazan prema slušateljstvu.


Ove godine osnovano je društvo autora stripa Hrvatske, slične se inicijative dešavaju u Srbiji. Ako strip još nema ni svoju birokratiju, koliko je on slabašan kulturni punkt?
Biće slabašan sve dok je nema. I dok je nema, to je pionirski, vedar, zdrav pokret. Kada je dobije, onda će se ucrvati kao i svi drugi, što birokratija nužno sobom nosi. Mada ona, istovremeno, sa sobom nosi i moć, društveni uticaj, konstitucionalnost.


Sa svojim napisima bili ste rad gost zabavno-revijalne štampe.
Mislim da je kod nas već nekih desetak godina potpuno izbrisana razlika izmešu takozvane informativno-političke i zabavno-informativne štampe (izrazita karakteristika osamdesetih godina, koja je bila teško zamisliva ili nemoguća u prethodnim decenijama – prim. Z. Đ.). Izbrisana je zbog toga što se i jedna i druga moraju baviti međusobnim sadržajima. To izukrštanje sadržaja i interesa između ovih oblika štampe kod nas je stvoreno silom prilika, stjecajem okolnosti, a da toga, po mom mišljenju, urednici i suradnici nisu bili svjesni. Da bi privukla čitatelje s onu stranu puke informativnosti, koja je po sebi ograničena, informativna štampa mora poprimati zabavne sadržaje od svoje konkurentske sestre. Tako nije rijetko da vi u našim najozbiljnijim političkim novinama nailazite na fotografije ženskinja golih sisa i stražnjica kao neformalnog dodatka, ali neka se nađe, da bi te novine imale bolju prođu. Obrnuto, u novinama koje bi trebale promicati samo zabavnost i revijalnost, što je, doduše, vrlo nejasan pojam, mi nailazimo na najbolje danas moguće političke, kulturološke i ekonomske intervjue u našoj štampi. Desio se zanimljiv fenomen: jedino ili upravo ta zabavno-revijalna štampa u stanju je da privuče najautoritativnije ljude i oni su najspremniji da se upravo u takvoj vrsti štampe do kraja iskažu na najotvoreniji mogući način, što, obrnuto, upravo ne rade u informativnoj štampi. Te su granice izbrisane, danas nemamo više strogih medijskih definicija koje bi nam mogle odvojiti ta dva oblika tiskovina.


Nije li ta “protivprirodnost” u stvari početak jednog prirodnijeg odnosa javnih medija s publikom?
Potpuno točno. Ona štampa za koju se smatra da je upućena najširim, banalnim čitaocima, dakle onima kojima treba servirati samo zabavno-revijalni sadržaj, odjednom dobiva najkonkretnije i najsočnije, najpolemičnije i najpolitičnije sadržaje (ovaj proces ima dodirnih tačaka, ali je u stvari, u toj fazi, obrnutog predznaka od tabloidizacije, karakteristične za kraj devedesetih i novi milenijum u tranzicionim zemljama “Zapadnog Balkana”, koji je, uzgred, zanimljiva reč-paradoks, pošto nenamerno spaja Zapad i Balkan – prim. Z. Đ.). I šta se istovremeno događa – mijenja se sadržaj publike. Upravo tu zabavno-revijalnu štampu sve više počinje kupovati i kultivirano i politizirano stanovništvo. Dižući tiraž takvoj reviji, mijenjaju njen javni kontekst. S druge strane, informativno-politička štampa ne gubi svoju publiku jer je ona uvijek više-manje konstantna posvuda po svijetu, pa i kod nas. Ali, ona poprima i preuzima neke od oblika zabavno-revijalne štampe, što je dobro. Time se niveliraju pseudorazlike koje su bile nametnute gotovo iz klasno-ideoloških interesa.


Za revijalnu štampu su se povremeno vezivale etikete pornografije. Na kongresu književnika govorili ste o sprezi pornografije i birokratije.
Pornografija u pravom smislu riječi u ovom trenutku (1985) kod nas ne postoji, budući da razlikujemo soft-core i hard-core pornografiju. Revije i filmovi koje uvozimo zaustavljaju se na jednom pragu nakon kojega tek nastaje takozvana hard-core pornografija. Ja protiv pornografije nemam ništa, ali ona predstavlja podzemlje ljudskog duha i kulture, za nju se mora svatko odlučiti sam, svojom vlastitom odgovornošću i vlastitim stidom. Na pomenutom kongresu sam u jednoj vrlo kratkoj replici, koja vjerojatno zbog toga i nije mogla biti shvaćena do kraja, rekao samo slijedeće. Mi osamdesetih u našem društvu dozvoljavamo pornografiju, makar i soft-core, u kojoj se sve osim završnoga vidi. Dozvoljavamo je na svim mjestima, u svim okolnostima, na način koji bi bio primjeren zapadnim društvima. A, s druge strane, imamo elemente ograničavanja ljudskog prava na mišljenje, govorenje, štampanje i iskazivanje stavova, što naliči istočnim sistemima. Prema tome, ova smeša pornografije i birokratije navodi me da to sašmem u sintagmu da u osamdesetim živimo u jednom porno-birokratskom sistemu. O tome nije bilo naknadnog razgovora, nitko nije diskutirao, što je vjerojatno značilo da je moja teza ili pogrešna, ili je slabo izražena, ili za nju nije bilo nikakva interesa. Prema tome, ja sam relativno dobro prošao nakon te konstatacije.


Maločas ste pomenuli stid. Kundera u svojim romanima govori o pravu na stid.
To je jako duboka misao. Tu se stid, jasna stvar, ne odnosi samo na tjelesni, spolni, očito privatni moral nego na nešto mnogo dublje. Taj stid, to je pravo na skrivanje vlastitog mišljenja od javnosti. Ono što je lično ne mora biti javno ako to neka jedinka ne želi. Ova teza nema veze s erotizmom, sa ogoljavanjem u javnosti, jer su to stvari koje pojedinci rade voljno, svjesno i ne škodeći drugima. Svatko ima pravo da bude sam sa vlastitim mišljenjem i doživljavanjem, ne dozvoljavajući da mu prodru u njegovu privatnost.


U nekim napisima u “NIN-u” pozabavili ste se domaćim pokušajima upražnjavanja naučnofantastičnog žanra.
Kod nas se javilo stotinjak amatera najrazličitije dobi, od 15 do 105 godina tako reći, najrazličitijih profesija – od srednjoškolaca do svršenih profesora, koji se bave naučnom fantastikom objavljujući tokom osamdesetih uglavnom kratke priče. Ja sam osobno jako skeptičan prema bilo kakvoj budućnosti naše naučne fantastike. Sve je to manje-više spekulativno, bez znanja, bez kulture. Da bi se stvorio pravi humus za neku moguću generaciju pisaca domaće naučne fantastike, potrebno je da mi sami, kao društvo, imamo naučnofantastične pretpostavke. Mi smo fantastičari samo u sanjanju našeg razvoja, i vidi se dokle nas je dovelo. Naša fantastika je antinaučna. Kad bismo bili društvo u kojem bi tehnika i čitav industrijski kompleks bio razvijen do onoga zavidnoga stanja koji danas obilježava modernu civilizaciju, onda bi se eventualno mogao razvijati jedan sloj pisaca naučne fantastike. Ali mi smo i dalje poljoprivredno-poluseljačka, poluproleterska, polučinovnička zemlja u kojoj nikakvih pretpostavki za razvoj SF žanra nema.


Naravno, dve decenije kasnije, lako se praviti naknadno pametan i zaključivati u čemu je sjajni kritičar ranih medijskih komešanja naših života bio u pravu, a u čemu ne. Što se tiče domaće SF proze, bio je manje u pravu. Ali to je opet i vrsta zadovoljstva “uz kafu čitanja” tuđih ili svojih zapisa, onda kada prođe nešto vremena. Moje oduševljenje Mandićevim stilom pisanja dešavalo se u fazama. Jedna od takvih faza bila je njegova kolumna u “Feral Tribunu” tokom 1996, gde je opet imao kritičarski bravado lupajući po praznim tikvama u kulturi. Mandić je ipak nešto stariji od mene (rođen je 1939. u Šibeniku), ali za njega večito ostaje oznaka “njegova malenkost”, enfant terrible hrvatske kulture.

(Intervju sa Igorom Mandićem bio je izvorno objavljen u
omladinskom listu “Mladost” br. 4, Beograd, 4. novembra 1985)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No187.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (87):

BERLIN BERLINSKI ZIDOVI (2)


Marthe: Gradually, the sense of being
overwhelmed has become more like that
of being absorbed, and instead of losing
myself, I feel a part of of something larger,
my life like a thread, unspooling and
intertwining with those I pass on the street.
Immigrant housewives, beggers, and Jews,
they could not be more different from me,
but I imagine a higher force that binds us
into a greater, unified whole.

Strip kome je Ljuts od tada pa do dana današnjeg gotovo u potpunosti posvećen je grafički roman kakav je Ljuts, po svojim rečima, celog svog života hteo da uradi. Nakon što je dve godine istraživao građu neophodnu za ovaj strip (poduhvat za koji je skoro sasvim nezamislivo da bi se na njega odvažio bilo koji drugi crtač na tržištu koje izgleda isključivo funkcioniše po pravilu «brzo i isplativo» i usmereno je ka popularisanju dasa obdarenim super moćima i užasnim ukusom u odevanju) Ljuts se upustio u avanturu od neverovatnih 24 poglavlja (po 22 strane, naravno!) po imenu Berlin.

Berlin je priča o jednom gradu, podignutom na močvari, za koji se novinar Kurt Severing (jedan od glavnih likova romana) nada da će u krajnjem zbiru stvari ipak biti više od puke gomile kamenja (eto i naslova romana Berlin – City of stones!). To je epopeja jedne od evropskih prestonica, osuđene da deset godina posle kraja Prvog svetskog rata plaća ceh zbog njegovog gubitka, gradu zarobljenom između bekstva od prošlog poraza i hitanju u suret budućem. Ljutsovu metropolu potresaju podele i tenzije, njen društveni život oblikuju trvenja između socijalista u borbi za svoja prava i nacista na čijoj je strani (potajno?) državni aparat, između onih koji su kroz izgubljeni rat prošli punih džepova i onih koji su u ratu izgubili sve (pa često i delove tela i ljudski integritet) osim golog života, između Nemaca i Jevreja... Ljuts će nas brižljivo i neosetno provesti kroz ulice Berlina (dajući nam uvid u način na koji se rešavalo pitanje regulisanja narastajućeg motornog saobraćaja), popeti nas na krovove, uvući u zadimljene kabaree, siromašne komunističke komune, popeti na skučene tavane, uvesti u židovske pekare i prevesti preko mostova sa krvavom istorijom – pokazati nam prošlost Berlina, da, ali i njegovu budućnost.

Centralne figure ovog romana (jer ovo ostvarenje to uistinu i jeste – po strukturi, višeslojnosti i višeznačnosti, te ozbiljnošću pristupa tematici, ovo je bez ikakve sumnje jedan od velikih istorijskih romana – igrom slučaja (fenomenalno) nacrtan) su Marte , mlada studentkinja umetnosti koja to ne želi da bude i Kurt Severing, sredovečni novinar koji se upinje da ostane to što jeste. Kroz crtano-pisani dnevnik koji Marte vodi, doživećemo njen prvi (i mnoge potonje) susret s Berlinom, njen doživljaj istog te promenu u njenom odnosu prema gradu koja dolazi sa vremenom koje u njemu provodi. Prateći Marte u njenom odlasku od svog oca, u svom besprekornom racionalizmu surovog Majora Milera, i ponovno početku crtanja nakon 11 godina pauze (a sve u danu kada je saznala da ju je otac namenio sinu jednog od svojih poslovnih partnera), njenom otporu «školskom» pristupu crtanju te tako prirodnoj želji da crta ne onako kako je uče da gleda već kako oseća. Preko Marte upoznajemo mlade i ponešto dekadentne umetnike, te nas Ljuts uvodi u rasprave o tadašnjem shvatanju umetnosti i načinu na koji je ona predavana – a sve to vodi njenom ponovnom susretu sa Kurtom Severingom koji ju je na neki način u Berlin i uveo.


(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (246)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: SHIT HAPPENS

Nije to lako priznati, ali mora se: kad mi je, nakon solidno prihvaćenog Captaina Americe i nekoliko fill-in epizoda Cablea, Marvel ponudio neka od početka radim na "ponovnom porinuću" istog tog Cablea u redovitoj mjesečnoj seriji nazvanoj Soldier X, ja sam se i opet - usr'o.

Dvije stvari treba znati: možete, na američkom tržištu, biti dobri i hvaljeni koliko želite, ali ako ne radite na mjesečnoj seriji vi niste u prvoj lizi. Ne samo zbog boljih prihoda već i zato što se tek redovitim mjesečnim radom biva od čitateljstva primjećen. Uz to, ako se na seriji radi od broja 1 - što sam, napokon, sa Soldierom X postigao - petnaest vam je sekundi medijske slave garantirano. Soldier X, dakle, ja i inkontinencija...

Nisam se bio usr'o tako da ne bih bio u stanju išta napisati, ali sam napravio tipičnu početničku grešku: krenuo sam preširoko. Umjesto da sam - a znao sam kako treba - počeo s nekom malom pričom i pustio nek' kasniji nastavci prirodno prolistaju iz nje, ja sam, od silne panike i još silnije želje da pokažem što sve znam i mogu, startao s milijun zapleta i likova te vješto pogubio čitatelje. Nije pomoglo ni što se priča događala u Rusiji, što se nije znalo tko je tu dobar a tko zao, ni što je Soldier X više nalikovao Alanu Fordu nego normalnom nekom superjunaku - svaka moja odluka bila je triput potcrtana tržišna propast.

Soldierom X se, naravno, neizmjerno ponosim. Griješio jesam, ali do kraja šestog broja sam - uz Andrewovu pomoć - sve to popravio. Ali, što je još važnije, Igor (koji ga je crtao) i ja smo se, radeći ga, odlično zabavljali i pričali neke stvari koje su nama bile važne. I nema, zato, veze što su predani mutantski čitatelji u čudu zdvajali nad izostankom tučnjava i crno-bijele karakterizacije. Nema veze ni što im je naša istočnoevropska svakodnevica djelovala kao "Macanov neuspio pokušaj nadrealizma". Sa Soldierom X sam se sjetio kakve sam stripove želio raditi - pametne, blesave, iskrene, zabavne i krasno nacrtane - i nisu me mogli sjebati ni pad prodaje ni protestna pisma, a ni otkaz.

Ali sjebao me mali, glupi, nepravedni trač iz jedne internetske kolumne.

Sjebao me kraljevski.

(Nastavlja se ...)


***
Zavezan za stolicu i krvav nakon tri dana prebijanja, Lou je Balsa napokon priznao koji su mu najdraži stripovi:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

Beograd

NAJZAD AKTIVNOST

Izložba poznatih srpskih strip crtača Aleksandra Zografa i Gordane Baste, posvećena desetogodišnjici njihovog prisustva na italijanskohj sceni, biće otvorena 8. decembra u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu.

Zograf i Gordana Basta, njegova supruga i koautorka, prisutni su na italijanskoj sceni od 1994. godine, kada su pozvani da gostuju na strip festivalu “Expocomics” u Bariju, saopštio je Italijanski institut za kulturu.

Gordana Basta autor je nekih od scenarija za Zografove stripove i kreator vezova koji na zanimljiv način transponuju strip crtež na tkaninu.

Zograf, čiji su radovi trenutno predstavljeni na grupnoj izlozbi “Flipside” u Njujorku, postao je poznat u Italiji po radovima prvobitno objavljenim u SAD.

Njegova saradnja sa italijanskim časopisima bila je veoma uspešna - od dnevnika “Il Manifesto”, preko etabliranog magazina “Linus”, do alternativnih časopisa kao što su “Mano”, “Kerosene” i “Inguine”. Nekoliko kolekcija stripova, u izdanju “Centro Fumetto” Andrea Pazienza i “PuntoZero”, kao i brojna gostovanja Zografa i Gordane Baste ubraja ih među najprisutnije savremene autore iz Srbije i Crne Gore u Italiji.

Zograf je nosilac specijalne nagrade na najznačajnijem italijanskom strip festivalu (Lucca Comics), premije na napuljskom “Comicon” festivalu, kao i značajnog priznanja "Hector Oesterheld Award" na Internacionalnom festivalu stripa u Rimu.

Njegovi, uglavnom autobiografski radovi, predstavljaju refleksiju svakodnevnog života na Balkanu iz pozicije "malog čoveka", uz mnogo tamnog humora i uz poseban osvrt na svet snova, koji su jedna od bitnih inspiracija tog autora.

Izlozba u Italijanskom institutu za kulturu (Njegoševa 47/III) biće otvorena do 8. januara.


Objavljeno: B92 sajt, kultura, 4. decembar 2004.

ALAN FORD - KNJIŽARA ZA STRIPOLJUPCE

Već deset godina ljubitelji stripa u Beogradu, ali i znatno šire, imaju istinski kultno mesto okupljanja, druženja, razgovora i nabavke starih i novih stripskih izdanja. Reč je o Knjižari Alan Ford, koja se nalazi u Bloku 24 na Novom Beogradu.

Vlasnik knjižare Miroslav Milenković jedan je od onih retkih i tim dragocenijih knjižara koji odista brinu o asortimanu i koji se trudi da kupcima, koji mu često postaju drugari, nabavi traženu reviju, svesku, album ili ediciju stripova. I ne samo to, sa Miroslavom se može lepo razgovarati o stripovima, ali i drugim stvarima, čak i o politici ako vam je drago.

Uz to, vremenom, Miroslav je razvio i malu, atipičnu, žanrovski profilisanu izdavačku produkciju, štampajući izdanja iz oblasti (naučne) fantastike, horora odnosno stripa. A i na policama knjižare sem stripske ponude mogu se naći i knjige iz pomenutih oblasti. Knjižara Alan Ford počela je sa radom u vreme kada je srpskoj devetoj umetnosti i izdavaštvu bilo najteže da opstanu, sredinom olovnih devedesetih godina. Strip je potpuno nestao s kioska, naši čitaoci su mogli da pročitaju tek strip u dodatku Politikinog zabavnika.

Činilo se da je san o povratku Stripoteke i njenih eventualnih bočnih izdanja sasvim nedostižan, a o nekim kontinuiranijim, kvalitetnim izdanjima nije se moglo ni maštati. Kada su se ljubitelji stripova našli na brisanom prostoru, Miroslavljeva knjižara se pojavila neočekivano, kao fatamorgana u pustinji. U njoj su se mogli pronaći stari stripovi, počev od Crtanih romana, Biblioteke Lale, edicije Nikad robom, starih brojeva Panorame i Zenita, Pingvina i Strip arta, ali su tu bile i bezbrojne sveske kultnog Alana Forda, Lunovog magnus stripa odnosno Zlatne strip serije.

Ubrzo su se na policama našla i mnogo kratkotrajnija izdanja, pa i edicije koje su u susednoj Hrvatskoj doživljavale neočekivan procvat, posebno Dilan Dog, Teks, Zagor, Marti Misterija... Kada je koncem prošle decenije produkcija kod nas počela da se lagano obnavlja, Miroslav Milenković je sa svojom knjižarom stripova bio tu da je podrži. Po policama njegove knjižare počeli su da se pojavljuju strip albumi iz susednih zemalja, širio se katalog mogućnosti, Miroslav je kompeltirao mnoge revije i magazine, a kod njega su se mogli pronaći i dragoceni podaci o istoriji raznih edicija, upamćenih kao i zaboravljenih, o njihovom sadržaju, junacima i autorima.

Ukratko, Knjižara Alan Ford postala je tokom protekle decenije jedna vrsta kultnog okupljališta u kojem možete susresti različite ljude, kupce iz Beograda ali i susednih gradova, krajeva i zemalja. Tu možete videti bake koje su došle po neki stari Mikijev zabavnik za unuka i pasionirane sakupljače koji s naporom, godinama tragaju za zaboravljenom sveščicom neke davne edicije. Tu se mimoiđu i ljubitelji jednog jedinog strip junaka, kao i svaštari koji pokušavaju da pronađu i sakupe sve što je u vezi sa devetom umetnošću i njenom istorijom. I na mojoj nedeljnoj a ponekad, nažalost, tek mesečnoj mapi, svetluca znak Miroslavljeve Knjižare Alan Ford.

Kad subotom navratim da prelistam i (po)kupim nove i eventualne stare brojeve raznih stripova, koji su neznano kako odnekud dospeli u knjižaru, uz pivo i ćaskanje Miroslav i ja prokomentarišemo i stripove i naše živote, i trendove i ono šta nas kao i naše prijatelje sličnih opsesija tangira. Knjižara na Novom Beogradu tako postaje jedna vrsta malog svetionika u mraku i buci svakodnevice, za striparoše i okolinu.

V. Fumeti


Objavljeno: B92 sajt, kultura, 4. decembar 2004.

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN VOLT DIZNI
1901 - Rođen je američki režiser i producent Volter Ilajas Dizni, poznat kao Volt Dizni, tvorac crtanog filma. Karijeru, tokom koje je dobio 29 Oskara, započeo je 1921, a svetsku slavu stekao je 1928, kada je prikazao prvi film sa Miki Mausom.
1870 - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Otac, proslavljeni autor romana s motivima iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Hrista", "Kraljica Margo") Smatra se začetnikom feljtonističkog romana. (Izvor: Beta)


Objavljeno: B92 sajt, kultura, 5. decembar 2004.

NOVE GRANICE ANIMACIJE

Animacijski studio Pixar ne prestaje iznenađivati svojim novim filmovima. Nakon vrlo uspjelih i inovativnih »Priče o igračkama«, »Života buba«, »Čudovišta iz ormara« i »Potrage za Nemom«, Pixar je opet nadmašio sebe. U suradnji s Disneyem njegovi animatori stvorili su »Izbavitelje« (»The Incredibles«), sjajan crtić o obitelji superjunaka koja pod pritiskom licemjernog društva živi u tajnosti skrivajući svoje super-moći.

U »Izbaviteljima« je najočitiji utjecaj filmova o Jamesu Bondu, od općeg stila i Edne E. kao varijante Q-a do citata iz Dr. Noa (skriveni otok zlikovca), Goldfingera (sjedalo na izbacivanje) i »Čovjeka sa zlatnim pištoljem« (visoki otoci). Izbavitelji su i posveta brojnim stripovima i crtićima o superjunacima, od Supermana (Mr. Izbavitelj), Batmana (Superauto) do Fantastične četvorke i mnogih drugih.

Dizajn cijeloga crtića je zadivljujući – nevjerojatno uspjela kombinacija retro stila pedesetih i futurističkog dizajna, s inkorporiranim stilovima najvećih svjetskih arhitekata, poput Miesa van der Rohea (kuće). No, ključni element njegova uspjeha su izvrsno kreirani likovi, koji vrlo životno i uvjerljivo djeluju i kao obitelj s svakodnevnim problemima, i kao obitelj superjunaka u stilu Spy Kidsa, ali daleko osmišljenije. Crtić obiluje iskrenim osjećajima, ali i šarmantnim i nenametljivim humorom kakav se danas rijetko viđa.

Sinkronizacija glasova na hrvatski jezik obavljena je vrhunski. Siniša Popović dao je dignitet i određenu tragičnost glavnomu junaku Bobu (Mr. Izbavitelju), Bojana Gregorić njegova je brižna supruga Helen (po svom nastupu u predstavi »Chicago« ta je glumica autentična Elastika), dok Branko Đurić unosi humor bosanskim naglaskom Frizera, no pretjeruje s turcizmima. Rene Bitorajac pravi je izbor za napornog, ali opasnog malog antijunaka, Ivica Vidović savršeno (u stilu inspektora Vinka) dočarava rezigniranost agenta Rika Rukole, a (za svoju interpretaciju od Disneya nagrađena) Ivana Vlkov-Wagner briljira kao kreatorica i izumiteljica Edna, govoreći jezikom kakav smo upoznali samo kod Antona Martija.

Do detalja su razrađene čak i male epizode, od prepoznatljivog glasa naratora staroga filmskog žurnala (Ljubo Jelčić) i besprijekorne Lele Margitić kao stare gospođe Picek do beskrajno zabavno naglašenih splitskih dijalektizama Kate (Judita Franković) i Male (Senka Bulić).

Bilo bi nepravedno ne spomenuti rad najzaslužnije osobe za uspjeh hrvatske sinkronizacije »Izbavitelja«, Pavlicu Bajsić, koja potpisuje prijevod, prilagodbu i režiju teksta. Ozbiljnost s kojom je ostvaren projekt sinkronizacije primjerena je kvaliteti ovog crtića koji postavlja nove granice u svijetu animacije.

Zlatko Vidačković


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 7. prosinca 2004.godine

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-Edicija Lavirint i, narano "Nepobedivi" i "Okružen mrtvima"
http://www.stripovi.com/lavirint.asp


-Ken Parker, u izdanju Libellus-a, u tvrdom povezu:
http://www.stripovi.com/kenparker/default.asp

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad