prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. BELI VESTERN - Aleksandar Manić
2. KOROV UZVRAĆA UDARAC - Ilija Bakić
3. KOTOR KOLMUNA - Zvonimir Petović
4. MENTALNI MAMURLUK (1) - Venes Alić
5. ARHIV SEVERA (11) - Boris Lazić
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 212. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (271) - Darko Macan
8. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
9. ŠTAMPA - štampa
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -TOMAŽ LAVRIČ U ŠPANIJI (Marko Ajdarić)
    -ŽEŽELJ U BOSTONU (Marko Ajdarić)
    -ŠVAJCARSKA: BD SIERRE PROMENE (Marko Ajdarić)
    -BIJENALE ILUSTRACIJE U BRATISLAVI (Marko Ajdarić)
    
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti

1.

BELI VESTERN

Aleksandar Manić

Beli pakao snežnih bespuća Kanade, već je Džeku Londonu pomogao da ukaže na crnilo ljudske duše i kristalizuje strasti. Francuski scenarista Filip Tiro i srpski crtač Siniša Radović takođe su uzeli divlju Ameriku s kraja 19. veka kao savršenu pozadinu za istorijsko akcioni strip "Devojka iz Jukona" (Dipi). Džastin, lepotan i avanturista, beži sa Kristinom, ćerkom bogatog južnjačkog plantažera. Njihov cilj je Jukon, snežno bespuće Kanade, gde vlada "zlatna groznica". Tokom puta oni zaštićuju napuštenu devojčicu Alison, susreću Leua, biznismena koji je u potrazi za odbeglom ženom i preživljavaju nesreću pri isklizavanju voza sa šina. Stigavši u logor na Aljasci, Džastin prebacuje neophodan materijal preko "Zlatnog stepeništa" uklesanog u ledenu padinu Primorskih planina. U međuvremenu, logoru se približavaju Dag i Sidni, njegovi bivši partneri, pljačkaši banki. Oboje žele da se osvete, a Sidni treba da rodi Džastinovo dete. Za njima stiže i Linč, privatni detektiv koga je angažovao Kristinin otac.

Postavljanje intrige u "Zlatnom stepeništu", prvom albumu serijala, odvodi priču u nekoliko pravaca. Umnožavajući zaplete i protagoniste, pripovedač upada u zamku nedovoljno tečne i čitke naracije. Ne ukazujući na uzroke, niti na pokretačku snagu, metodama svojstvenim holivudskim proizvodima, Filip Tiro vodi likove u dramaturški zadate prilike. Takav prosede daje utisak haotične naracije i stvara česte kontradikcije. Međutim, nastavak obećava mnogo više, jer saznajemo da je Džastin dvoličan kriminalac, dok sudbina Leua i njegove odbegle žene Džejn, nosi u sebi elemente zanimljive intrige. Uprkos akciji, priča ovog belog vesterna gde su žene okosnica događanja, previše je konvencionalna u prvom albumu.

Grafizam Siniše Radovića, nekadašnjeg đaka moskovske likovne akademije, razvijen je ka najboljoj tradiciji realizma i svojim klasicizmom stripu daje dimenziju velike istorijsko-avanturističke freske. Crtež je naročito snažan u atmosferskim scenama prikazivanja negostoljubivih krajolika koji pojačavaju dramsku napetost pripovedanja. Istovremeno, Sinišin crtež je dinamičan, tačan i uravnotežen, što omogućava da se ublaže scenaristički propusti. Kolor Bertrana Denulea, nedovoljno izražajan i bez većeg reljefa, umanjuje opšti grafički utisak. Inače, serijal je zamišljen u pet nastavaka koji će izlaziti svakih sedam meseci. Prvi ciklus od tri albuma događaće se na kraju 19. veka, a drugi ciklus od dva nastavka događaće se tokom I svetskog rata.

sadržaj

2.

KOROV UZVRAĆA UDARAC

Ilija Bakić

Beleška kratka o e-zinu "Samonikli korov strip" Franja Straka

KOROV UZVRAĆA UDARAC

U šarenoj i šarolikoj bašti alternativnog stripa izdžikljalog na ovdašnjim prostorima samostalno objavljivanje u fotokopiranim sveščicama (takozvani fanzin samizdat) odavno je postao standardni (tako reći: klasični) a ne izvanredni način oglašavanja. No, što bi rekli, vremena vreme leti (i zimi i leti a posebno kad se seti) pa razvoj medija i tehnologija nosi svoje i, eto nama, iz Beočina grada, elektronskog strip fanzina (e-zina) simboličnog naziva "Samonikli korov strip" (u novijim brojevima, pridodat je i samokritički naziv 'strip produkciJa šunda') a u crtačko-skenerskom izvođenju Franje Strake. Pomenuti Straka znan je stripoljubcima po retkim kaiševima i tablama razbacanim na stranicama svakojakih novina kao i malotiražnim i uokolo slabo distribuiranim sveskama. Kada mu je dosadilo da se naganja sa urednicima i ostalom novinarsko-književnom birokratijom, Franja je presavio table, ubacio ih u skener, i razaslao u elektronski crno-beli svet. Za proteklih 10-tak meseci na adrese znatiželjnika stiglo je 20-tak brojeva "Korova"; u poslednje vreme ritam se ustalio na nedeljni, što bi rekao slogan 'svakog petka - korov izuzetka'. Tako striperima tog dana stižu elektronske "Strip vesti" i magazin "Korov".

Šta se može videti na tih 15-tak strana teških oko 500-600KB?

Rečju: svašta.

Od pričica (koje su težište njegovog interesovanja) iz tekućeg savremenog življenja (ili bolje - životinjarenja) - što podrazumeva golgote radnika i seljaka, penzionera, sponzoruša i mutikaša, beznjaka i tupadžija te inog urbanog i ruralnog življa s kojima se sudaramo na ulicama i pijacama - preko modernih basni, strip verzija literarnih predložaka do gegova i viceva. Za svakoga po nešto.

Osnovni ton svih stripova je (crno)humoran, potenciran karikaturalnim crtežom. Straka dobrano zna svet svojih sugrađana i savremenika i ume da otkrije poteze i pokrete u kojima je sažeta njihova muka i jad, borba za hleb svagdanji, unapred izgubljena. Ti antiheroji malo su ili malo više tupavi i trapavi, smeteni, izgubljeni u svemiru ili su prizemno kvarni i prepredeni, debeljuškasti su i nogati, ćelavi i brkati, uparađeni ili odrpani i kao takvi prepoznatljivi, zanimljivo-zabavni u svojoj običnosti koju autor uspeva da iskrivi i uvrne. Tek kad su prošli kroz to krivo ogledalo "Korova" ti neznani heroji uspevaju da uzvrate udarac okruženju što ih mlati ko volove u kupusu. Ovakav lumpenproleterski milje ne sreće se u savremenoj strip produkciji (valjda autori misle da nije zanimljiv ili atraktivan a i ne poznaju ga ponajbolje) tako da Strakini napori već po tome zaslužuju pažnju.

I to bi bilo to: šaka osmeha izazvanih slikama i replikama, poneko sleganje ramenima zbog neugodnog poklapanja nacrtanog sa onim s druge strane ekrana i - dosta. Nastavak sledi iduće nedelje. Ako se ikada svi "korovi" saberu u papirnu knjigu-album-fanzin jasnije će se uočiti šta je sve Franja zamislio, hteo, započeo (ponekad, barem do sada, ne i završio). Do tog imaginativnog trena, preostaju pojedinačne doze za periodično konzumiranje.

P.S. napomena: u ponekim epizodama, kada ima previše teksta i crtica tabla je mutna i slabo razaznatljiva što samo ide u prilog potrebi da se stipovi bace na papir.
P.P.S. "Strip vesti" će, za znatiželjnike, svakako ovde fstraka@eunet.yu ubaciti adresu spram "Korova".

sadržaj

3.

KOTOR KOLMUNA

Zvonimir Petović

NVO: “Andrija Maurovic” – Kotor
Nevladino Udruzenje Za Likovnu Umjetnost, Strip, Karikaturu i Animirani Film
Strip Klub/Skola Stripa: “Andrija Maurovic” – Kotor


KOLMUNA:
„ALIENS VERSUS PREDATOR VERSUS THE TERMINATOR”
(THE FILM?)

Ne pisem cesto Kolmune za “Strip Vesti” ( Ne radi ljenosti vec zbog obaveza , koje me ometaju u tome! )

- Pa odlucio sam da jednu Kolmunicu posvetim buducem projektu kako se za sada suska Producentske kuce: “Universal Studios” koja je navodno pocela predprodukcijske pripreme za snimanje Filmskog Projekta: “ALIENS VERSUS PREDATOR VERSUS THE TERMINATOR”.

Buduci da se radi o Strip Projektu izdavacke kuce: “Dark Horse Comics“, kao vecina ostalih cult sukoba i malgamana ovdje navedene Strip Produkcije, sigurno se pitate sta dalje?.

U slobodnom vremenu surfujuci po Inetrnetu (Ne kao Silver Surfer!) vec kao netko ko trazi vise Informacija o nekom Projektu!, zagrcnulo mi je Interesovanje nekoliko Web Sajtova i nesto linkova posvecenim ovom Projektu.

Za sada jedino do cega sam mogao da dodjem je sledece: Da se radi o Spin-Off Filmskom Projektu, a najinteresantnije po meni je nezvanicna informacija da bi se: „Harrison Ford” mogao naci u ulozi Jhona Connora.

Neki prividni okvir price je da Vojska predvodjena:”Grabljivcima” (Predatorima) dolaze da love: “Aliene” u sred: ”Skaj-net” rata!.

Ludo!, ali originalno! ( barem za mene! ).

Vjerovatno!, su Hollywood-ski producenti odlucili da se opravdaju radi nekih gresaka napravljenih ranije u svojim poredhodnim Blockbuster serijalima posvecenim ovim Filmskim SF gigantima osamdesetih i devedesetih godina.

Uglavnom njihov moto je da za sada urade trostruki udar na raspomamljenu konkurenciju, sto i nije za cuditi kada kao nove Filmske Projekte imamo: „War of the Wrolds” , „Epsode III”, „Batman Begins”, ”Elektra” i.t.d. Nekada i nije bas zahvalno pisati o sukobu Filmskih Malgamana, ipak i ovakvi projekti imaju svoje uporiste kod odredjenog djela Publike i licno mislim da se ti ljudi nikako ne smiju zaboraviti.

Bilo kako bilo za one koje to interesuje na Internetu sam dosao i do: „Teaser Trailera”: „Predator koji cisti Endo Skelet lobanju i lomi mu se Aparat na ruci koji sluzi za tu svrhu” ( Hoax! Trailer ) to ne znam!, uglavnom znam da koga to interesuje, pogledati ce!.

__________
Sto se nseg NVO: Strip Cluba: „Andrija Maurovic” Kotor , tice i dalje Apelujemo da nam pomognete u realizaciji Projekta: “MINI STRIP BIBLIOTEKA”, i pozivamo sve ljude dobre volje koji imaju Duplikate Strip izdanja i neke Publikacije koje nekome od vas nisu potrebne da salju na sledecu adresu:
NVO: STRIP CLUB: „ANDRIJA MAUROVIC”
KOTOR MUO-78 85330
KOTOR MUO.
E-MAIL: zvonkogaba@yahoo.com
Hvala vam svima postovani Prijatelji!,
Do sledecih Strip Novosti budite dobri i ljudi kupajte se a u slobondom vremenu Crtajte!,a ponesto i uhvatite (Mislim zansko!) Pozdrav: Zvonimir Petovic

sadržaj

4.

MENTALNI MAMURLUK (1)

Venes Alić
www.crazytwo.com/strip

IMPERIJ UZVRAĆA UDARAC

Zamjetan trend u zadnjih par godina, zapravo citava jedna dekada od prodaje Marvel Comics i ideje nove uprave kompanije da ubiju i ponovo ozive Supermana ( svaka slicnost sa religijskim motivima je, mozda, slucajna) jeste porast popularnosti i prodaje japanskih stripova (MANGA) na americkom trzistu.

Cinjenica jeste da su Marvel i DC godinama gubili citalacko sljedbenistvo. Ekstemni potezi poput ubijanja Supermana (Death of Superman) nisu puno pomogli u poslovanju kompanija. Najveci prihod dolazi od licenciranja ili prodavanja likova filmskim studijima (uskoro novi Spider-Man, Batman, Fantastic 4, vjerovatno X-Men 3, dok "fantasticna" turska filmografija stanca Zagora i K. Marka).

Ono sto mozemo sada vidjeti po lokalnim knjizarama jeste zamamna kolicina Manga stripova koja polako istiskuje Batmana i ostale Manove sa polica. Razni izvori isticu da Manga zauzima kolicinu od 30 do 50 posto marketa koje su donedavno zauzimali regularni americki stripovi sa super-herojima.

Najmladje generacije, vjerujem, uzivaju u novoj vrsti stripa koja pored dosta akcije, nudi i odredjenu vrstu erotike, koja je u Americi pod budnim okom cenzora. Pored stila i sadrzaja, zamjetna je brojka stranica koju svaka epizoda ima. Tu se radi o stotinama i stotinama crno-bijelih stranica. Prica se, suporotno zapadnjackom standardu, cita se odzada prema naprijed.

Dok standardne americke strip-kuce izdaju priblizno jednu epizodu mjesecno za svaki od likova na 24 do 32 stranice u boji, ukljucujuci i oglasivace, japanski strip se pojavljuje puno cesce u dzepnom formatu.

Mozda ne prvi manga strip na americkom trzistu, ali definitivno jedan od najpopularnijih jeste AKIRA (tvorac: Katsuhiro Otomo), prica o postkataklizmicnom vremenu u Tokiju. Danas AKIRA ima kultni status medju citalackom publikom.

AKIRA nije jedini produkt (i kulturni eksport) Japana. U zadnjih par godina, Americki kontinent je zasut filmovima radjenim u Koreji, Kini i Japanu. Pokemon karte, filmovi i crtici su bili nezaobilazna svakodnevnica za milione djece sa ove strane bare.

Tehnoloski, produkti poput Playstation su superiorniji u odnosu na americku Xbox (sastavljanu u Meksiku), mjereno brojem prodanih masina. Cekamo odgovor Niske Elektroindustrije.

Za mlade autore koji se zele probiti na americko trziste nema puno izbora. Par opcija koje postoje su sljedece:
-Crtati ili pisati scenario za superheroje/glavne kompanije (za Superheroje morate biti Supertalenat)
-Crtati ili pisati scenario nezavisno od glavnih i najvecih izdavaca i nadati se prihvatanju od strane publike te svrstavanja u kategoriju "Underground" (Nezavisni/Provokativni)
-Crtati ili pisati scenario za Manga stripove, ali to je vec donekle problematicno jer Japan izvozi vise Mange u SAD nego sto SAD pravi hamburgera (hm, donekle).

Poplava Mange za sada ne prestaje i jos uvijek je u porastu. Do kada ce biti tako, neznam... Uglavnom, to je nesto sto se neda zaobici tako lako ako iko ikada bude zelio crtati stripove na podrucju SAD-a.

sadržaj

5.

ARHIV SEVERA (11)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

POST SCRIPTUM O EDGARU ŽAKOBSU

Govor o naučno-fantastično-misterijskim stripovima Edgara P. Žakobsa je nerazdvojan od studija njegovih tabla, u kojima ukrasna ravan često deluje i na polju proizvodne, semantičke ravni stripa. Eksplicitna ekspresionistička, grafička ekvilibristika, prisutna kao jedna od ludističkih ravni originalnog Žakobsovog stvaralaštva, nužno proizašla iz iskustva pozorišta, ne manje oblikuje pripovesti od samih tekstualnih umetaka. Žakobs je pre svega grafičar i crtežom izražava misao, istraživalački zanos, etički, estetički stav. Kod ovog majstora je režija (prelom tabla) jedan od osnovnih pripovednih oblika uopšte. Princip subjektivnog pogleda izražen je u krugovima, kao mentalnim projekcijama; simetrija, ornamentika, patos, jesu retorični potencijali takve formalne usredsređenosti možda neuobičajene za pustolovni strip, ali podesne za obrazovanje sveta kojim se kreće duhovna i staleška džentrija. Doista, duhovni aristokratizam Edgara Žakobsa isijava iz sva tri središnja lika priča, bili to pozitivni junaci oficir Blejk i profesor Mortimer, ili njihov idejni neprijatelj, pustolov Olrik, kriminalac sa ponašanjem i sklonostima aristokrate. Međutim, fascinacija staleškom svešću britanskog visokog društva ne prelazi u izraz banalne apologije, niti je subjektivni izraz snobizma samog autora (videli smo: izvesne komičke crte samog Edgara Žakobsa Erže će da preuveliča pri oblikovanju lika Arčibalda Adoka, kapetana trgovačke mornarice kod koga još samo prezime upućuje na više staleško poreklo). U ovome je, zapravo, Žakobs verni sledbenik Čestertona: njegovi junaci se postavljaju kao nužni branitelji civilizacije shvaćene kao skup izvesnih kulturnih obrazaca, odnosno načina života, političkog organizovanja (parlamentarizma), ideje slobode, demokratije koje nastoje da sruše neprijateljske političke ili sajentološke sile. Olrik, najamnik, predpostavlja opštoj koristi sopstvenu, i to je skoro sve po čemu bi se razlikovao od svojih večitih suparnika. Od trojice predstavlja možda i najrigoroznijeg estetu, čak i blagi prezir sa kojim gleda na svoje kriminalne saradnike (kao i prezir prema masi) govorio bi u prilog tome: on u njima vidi sredstva postizanja svojih ciljeva, ne i duhove njemu ravne. Njemu ravni su Blejk i Mortimer. Iz ovoga sledi da bi svakako vredelo ispitati Olrikovu psihologiju (što nam u ovom napisu nije cilj) i Žakobsovu nameru pri njegovoj karakterizaciji. Ne zaboravimo koliko naš crtač duguje Geteu, čije je likove izvodio, na sceni, i koliko je lik palog anđela bio bitan elemenat u izražavanju romatičarskih stajališta, koje nasleđuje moderna.

Časopis “Tintin“ je Žakobsu omogućio da stvara, ali ne i da stvara nesmestano niti proizvoljno. Iz sadašnje prespektive je to manje očevidno, ali treba ponoviti: pedesete godine prethode maju šezdeset i osme. Žakobs, čovek heterodoksnih ideja, silnog intelektualnog i psihološkog zračenja, iz čijih likovnih naracija snažno izbija reprezentacija arhetipa i nesvesnog, piše i crta u časopisu za decu, a deluje među konzervativcima. Konzervativna sredina, odveć rigidnih shvatanja po pitanju svega što jeste i nije dopušteno za reprezentaciju u časopisu za mlade (u Briselu je i danas Manekenpis – dečak koji piški - vazda odeven), nije u dovoljnoj meri receptivna, niti to može biti, za njegov rad. Od erotizma do horora sve se cenzuriše, dovodi u pitanje, zabranjuje. U momentu kada zabrana pokriva i sam način izražavanja, samu crtačevu sugestivnost, njegovo umeće oživljavanja tajanstava, dolazi do pada. Bitka protiv novih puritanaca, stripovskih Tartifa, provincijskih katoličkih prelata, sva ta dugogodišnja borba protiv francuske državne cenzure imaće za posledicu, u njegovim dvama poslednjim naslovima, i neumitnu smrt zagonetnog, smrt tajanstava, Smrt “merveilleux scientifiquea“. U dva navrata, tako, francuski državni sistem u Žakobsa guši kreativni elan. Kao operski pevač je, u najboljim godinama, primoran da napusti Lil. Kao crtač/pripovedač, da se odrekne svakog svog epistemološkog interesovanja i povinuje cenzuri koja sve, odozdo, poravnava. Otuda narativni, pa i likovni pad u “Kraljičinoj orgrlici“ (i pored toga što je rad na bojama u njemu izuzetno privlačan), otuda pomanjkanje volje pri oblikovanju završne, japanske, kibernetičke epizode serijala. Po smrti žene, po Eržeovoj smrti (smrti prijatelja koji je u njemu gledao i komercijalnog oponenta te zabranio, u jeku stvaranja serijala, Kastermanu da mu objavljuje stripove), u dubokoj starosti, napisaće još i sećanja, veoma štura, eterična, “Operu od papira“, u kojima neće ići do kraja, niti ispitivati, potpuno, nesputano i celishodno, svoj svet. U tim sećanjima neće biti prodiranja zaumnog, niti u jeziku, niti u likovnim obrascima kojima se, negda, koristio. Ti komentari na jedan život i rad nas ostavljaju gladnima pred tajnom tog života i smernicama toga rada. Cenzura je tako, ipak, do kraja, uspela da uništi najvrednije u stvaralaštvu Žakobsa: tu čistu želju stvaraoca, njegovu potrebu da sa čitalaštvom podeli pronicanje u najtajnije predele. Kao istinski džentlman, Žakobs će pregoreti provokacije, ali ostati i dosledan sebi i te bitne, najbitnije stvari zadržati za sebe.

I sada, kada smo ustanovili koliko neutažena ostaje ta želja za radovima Edgara P. Žakobsa, i koliko je nedovršenog, krnjeg, nedorečenog u njima, ujedno smo, smatram, kontektualizovali i akutno pitanje nastavljača. Jesmo li, dakle, za ili protiv preživljavanja junaka? Pitanje je, izvesno je, deplasirano: junaci žive, neosporno, za sebe, svojim životima, jednom za svagda: dokle god umetničko delo, kao takvo, bude govorilo, dokle god se bude sašaptavalo s čitalaštvom i bilo stvarno, u umu i mašti čitalaštva, dotle će i buditi korespondencije i biti - estetski - plodotvorno. Nastavljački rad se, međutim, pre svega upisuje u ekonomsku, interesnu perspektivu ostvarivanu eksploatacijom upravo takvih afektivnih vibracija Žakobsu nakljonjenog čitalaštva. Reč je o gruboj potrazi za profitom skrivanoj iza paravana održavanja kulta starog majstora.

Mitskih sedam epizoda su svet za sebe. U njima junaci i njihov svet doista žive. Što je mimo toga pripada pastišu - po svojoj prirodi, intenciji i izvedbi istovetnom naporu savremenog nastavljača Igoovih bednika: bedna rabota. Jer, ukoliko je, po mišljenju scenariste Van Hama, pretilo zamiranje interesa za serijal kod sledećih generacija čitalaca, to jednostavno znači da je postojalo i jedno dublje, legitimno strahovanje za istinsko interesovanje prema stripovnim ostvarenjima uopšte, i stripu kao mediju, u celini. Strip, međutim, kao i knjiga, uvek će nalaziti svoga kupca. Pre će biti reč o tome da prodaja nije na visini tiražnih i prodajnih zahteva izdavaštva. Obnavljanje serijala, u obliku serijoznih ili otvoreno karikaturalnih pastiša zato prvenstveno podrazumeva svojevrsnu prostituciju tuđeg dela, bez da o tome sam autor izrazi svoje misljenje, niti bi on to mogao, s obzirom da više nije među živima (sam je Žakobs prilikom jednog razgovora rekao da ne želi da se po njegovoj smrti strip nastavi). Tintin, Mali Nemo, Corto Malteze, Princ Valijant su kultni i zato jer su nerazdvojni od svojih tvoritelja. Erže je tvrdio: »Nakon mene bi mogli stvarati drugačijeg i boljeg Tintina, ali to više ne bi bio Tintin«. Blejk i Mortimer su dramski svet za sebe, pikarska, intelektualna, duševna projekcija tvorca i kao takvi nazamislivi u tuđoj izvedbi. Te tuđe izvedbe čitamo isključivo zato jer bismo hteli biti, još jednom, nasamo, sa Žakobsom. I svaki put se razočaramo, jer se, naravno, ispostavlja da nam ne govori on. A hteli bismo to. Zato i nastavljamo s kupovinom svakog novog naslova, koliko god nas to, po čitanju pastiša, ostavljalo nezadovoljnima i prevarenima. Prodavci računaju s našim tripom, fiksom; naša ovisnost o zagonetnom, u delu Žakobsa, jeste zamajac njihove zarade. Izlaza iz toga nema osim ukoliko ne odlučimo da, jednom za svagda, prezirno odbijemo da u toj stvari dalje učestvujemo. Naša estetska izgrađenost, naša sklonost ka lepom nas vuče upravo ka tom: da ih odjebemo.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 212.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

STVARI KOJE MOŽEŠ U BEOGRADU
KAD SI OPUŠTEN (2)

ENGLISH BOB
What I heard was that you fell
off your horse drunk and broke
your neck.

LITTLE BILL
I heard that one myself, Bob.
Hell, I even thought I was dead
til I found out it was just I
was in Nebraska.
UNFORGIVEN, David Webb Peoples

Mislim da je njegovo poznavanje anatomija ljudi i životinja koje crta upravo ono što ga je koštalo upisa na Primenjenu akademiju (a pokušao je da je upiše tri puta) – Joca njome vlada besprekorno, mnogo bolje od ljudi koji bi mu bili profesori, da su samo imali smelosti da ga propuste u svoju akademsku ustanovu. U kadriranju, onom suštinskom, pripovedačkom delu stripa, leži Jocina prava snaga, njegova jedinstvenost, razlog zbog koga volim da pišem za njega, razlog zbog koga mu dozvoljavam da menja moje kadrove, najzad i razlog zašto trpim njegov crtački tempo, tek nešto brži od brzine kojom raste trava... Joca ima zaista malo takmaca među mlađim generacijama strip stvaralaca u Srbiji u montaži table. Nema kod njega inercije, nema pukog ilustrovanja literarnog predloška, nema otaljavanja - svaku svoju tablu rešava Joca kao neki rebus. Prilazi joj oprezno, ispipava put, pravi greške neophodne za napredak, ne boji se da se vrati na početak, ne mrzi ga da stvari ispravi ako se pojavi potreba – ulaže u svoj rad mnogo, mnogo razmišljanja koje, treba li dodati, donosi prave plodove.

Podjednako nadaren za realističan i karikaturalan strip, u ilustraciji blista istim sjajem kao i u stripu – pa je stoga u zadnjih par godina angažovan na ilustrovanju brojnih knjiga za decu i mlade, te stripova za to tržište. Svoju je ogromnu publiku pridobio tek radom na strip kaišima (prvim u svom životu), kojima se uprkos tome malo toga ima za prigovoriti, s obzirom na to koliko su naizgled jednostavni i lepršavi, a opet krajnje efektni. Otvorenost za inovacije Joca u zadnje vreme dokazuje svojom jako brzo stečenom sposobnošću u radu na kompjuteru, na kojem izvanredno koloriše stvari koje radi u boji. Uostalom, njegov crtački kvalitet dokazuju nagrade na koje je preplaćen – ne pamtim da je Joca u prethodnih par godina učestvovao na nekom konkursu (a dobro sam upućen u njegove konkursne pothvate jer ih Joca gotovo isključivo preduzima u savezu samnom) a da se nije okitio ovom ili onom nagradom...

Skroman kao retko ko, Joca se sa nagradam nosi na veoma redak način. Sve nagrade koje dobija ga vesele, ali ga ni jedna, potpisujem, do sad nije načinila gordim, sujetnim, nepristupačnim. Joca u njima uživa onom iskrenom veselošću i uzbuđenjem koje se može videti samo kod dece, samo u onim trenucima kad znaju da su uradili nešto za šta su već i sami znali da je dobro, ali je to eto prepoznao i neko od odraslih pa ih pohvalio. Na sve komplimente Joca sleže ramenima, zbunjeno se smeška i po njegovom odsutnom izrazu sasvim je jasno da razmišlja...

Što je dobro, pošto kao što sam već rekao u njegovom slučaju razmišljanje donosi prave plodove... U kojima svi, bez izuzetka, možemo ama baš svake nedelje da uživamo.

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (271)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

ALI ...!

Kad smo kod scenarija, naravno da postoje odgovori i na druga, naizgled naivna, pitanja. Problem kod tih odgovora je, međutim, što proizlaze iz prakse, ali ih je prelako shvatiti kao Sveto pismo i uškopiti u dosadnu i predvidivu formulu, koristi li ih se bez razmišljanja. Uzmimo, na primjer, princip "sapunice".

Princip "sapunice", što svatko može povjeriti upalivši TV na pet minuta, glasi da "ako likovi uđu u prizor posvađani, do kraja prizora će se pomiriti; uđu li pomireni, posvađat će se". Sad, i lošem će piscu to pravilo pomoći, ali samo će dobar razmisliti što pravilo zapravo govori. A govori kako se u prizoru mora nešto dogoditi. Zvuči glupo kad se naglasi, ali ne biste vjerovali koliko početnika piše scene bez kojih se može. Sapunično "događanje" možda je privid - jer se dvije scene poslije likovi opet zavade - ali je privid koji drami daje ritam.

Princip "velikog plana" kaže nam, pak, da "ako likovi prije akcije objasne plan, plan će sigurno poći ukrivo; ne objasne li ga, odvijat će se dobro". Ovako izrečeno, pravilo djeluje očito - jer ispričati plan i gledati ga kako se provodi bilo bi dosadno; neočekivani obrat u neobjašnjenom planu bio bi nerazumljiv - no riječ je o još jednom početničkom minskom polju.

(Većina pisaca ovakva pravila shvati instinktivno, upijajući drame koje vole, i rijetko ih glasno postulira - oba gornja primjera definirao je, usput budi rečeno, moj otac, koji nije pisac, tek čitatelj koji razmišlja - no nije ih na odmet čuti ... i onda ih usavršavati, skrivati, mutirati i sabotirati. Sve za bolju dramu.)

Zadnji princip je "ali ..." princip i u neku je ruku krovni maločas navedenima. "Ali ..." princip je suština drame: ratnici spase djecu, ali pritom smrtno obole; posljednji među njima želi časno poginuti u borbi protiv čudovišta, ali mu zapovjednik ne vjeruje da je za to sposoban; ratnik nagovori zapovjednika, ali ovaj za njim pošalje ratnicu; ratnik se suoči s čudovištem, ali... Zaplet je to Eddyevih i mojih prvih Grendela, ali (ha!) i primjer "ali..." principa: da bi priča bila uzbudljiva, čitatelju ne smijemo dati mira! Kad pomisli kako zna kamo smo krenuli, izvucimo tepih pod njim, skrenimo kamo nije očekivao, zeznimo ga...

Pričanje priča jedini je zanat u kojem vas plaćaju kako biste ih prevarili.


***
Martina Mjesec se vratila! Prve dvije pasice epizode "Kristov konobar" nalaze se na www.stripovi.com/martinamjesec.asp! Ne zaboravite ni Mistera Mačka (www.stripovi.com/mistermacak.asp), a ni Sergeja na ovome sajtu (www.zmcomics.co.yu/sergej)!
A Q8 - sa završetkom Mamutova Krabara, odličnim Slikarom i lovcem te prvom epizodom Martine Mjesec i velikim intervjuom s Goranom Sudžukom - je na kisocima u Rvackoj, dobro skriven kao i inače! Za prepoznavanje, evo sličice (free-zg.htnet.hr/kvintal/Q8/Q8Naslovna.jpg), a Q možete, dakako, potražiti i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Stripoteka, www.superknjižara.hr, Tino i Libellus).
Podsjetimo, na kraju, i na blog: mcn.blog.hr dok čekamo najavljeni www.darkomacan.com ... Zadnje ublogan je prikaz Stana Caimana...

sadržaj

8.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu, na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
http://www.dan.cg.yu/stripovi.php

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
http://legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin, Zoran Đukanović i Marko Ajdarić su obezbedili sledeće priloge:

PREDSTAVLJANJE NOVOG IZDANJA

Specijalno strip izdanje “GenEtika”, koje sadrži radove više domaćih i stranih autora, biće predstavljeno 2. juna u Srećnoj galeriji SKC-a, u organizaciji Šlic radionice stripa i Centra za alternativna istraživanja (CENALIS).

U tom izdanju predstavljeni su Wostok, Burek, Opačić, Zograf, Looney, Maja Veselinović, Teta Negra, Dragana Kuprešanin, Miho, Letac, Dušan Cvetković, Vuk Palibrk, Zigomar, Seljak, Volođa, Katarina Šoškić, Jakša Vlahović, kao i Matei Branea iz Rumunije, Claudio Prentela iz Italije, Andrej Stular iz Slovenije, Elffriede iz Austrije, Zlatko Krstevski iz Makedonije i drugi.

Teme koje su autori obradili odnose se na kloniranje, genetski modifikovanu hranu, eksperimente na ljudima, životinjama i biljkama.., naučne i etičke nedoumice…

Veći deo radova, objavljenih u “Genetici” nastao je na nekoliko eko radionica u Beogradu i Pančevu, dok su drugi prispeli nakon objavljenog konkursa ili po pozivu.

Aktuelnost teme, kao i raznovrsnost propratnih sadržaja na radionicama, doprineli su neočekivano velikom odzivu autora.

Između ostalog, radovi su nastali i na trodnevnoj Eko strip radionici održanoj krajem avgusta prošle godine u klubu “Gavez” na Adi Ciganliji, tokom koje su uspešno spojeni rad na stripu, vegetarijanska kuhinja i muziciranje grupe Činč.

SEECult


Objavljeno: B92 sajt-kultura, Beograd, 30.05.2005.godine

MIKI MAUS PONOVO U BEOGRADU

Miki Maus čuveni miš Volta Diznija ponovo je među nama. Zahvaljujući Egmontu, jednoj od najvećih evropskih izdavačkih kuća, dečiji časopis Miki Maus ponovo izlazi na srpskom jeziku, a prvi broj promovisan je juče u Kristalnoj dvorani hotela Hajat. Mališani, a i oni malo stariji, ponovo će uživati u dobrim stripovima, smešnim vicevima i dogodovštinama Miki Mausa, njegove drage Mini, iskrenog prijatelja Šilje, vernog psa Plutona, sestrića Miće, Tiće... Pored novih stripova, u prvom broju časopisa Miki Maus mališani mogu da očekuju zanimljive rubrike - Glavolomke, Fore i fazone, deda Bajin kviz "Proveri da li si mudrica" i još dosta zanimljivih stranica, najavljeno je na jučerašnjoj promociji kojoj su prisustvovali predstavnici Kompanije Dizni, Pia Knudsen i Ulrih Šreder, kao i kompanije Georgi Aleksandrov (Egmont, Bulgaria) - Ivana Simić (Egmont Beograd). Specijalna zvezda čitavog događaja, naravno, bio je Miki Maus lično koji je pozdravio i zabavio brojne okupljene mališane.

A. Ć.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 02.06.2005.godine

POZIV ZA TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
U BEOGRADSKOM SKC

Međunarodni salon stripa u Beogradu, treći po redu, najavljen je za period od 29. septembra do 15. oktobra ove godine, u Srećnoj galeriji (Happy Gallery) Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu, a autori zainteresovani za učešće mogu se prijaviti do 15. septembra, saopšteno je iz SKC. Pravo učešća imaju strip autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta. Zajedno sa njima treba poslati i ličnu biografiju (ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo), kao i adresu stalnog boravka, e-mail adresu i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt, jer bez tih podataka radovi neće biti uzimani u obzir. Organizator napominje da će samo selektirani radovi biti žirirani za dodelu nagrada i objavljeni u medijima, katalogu Salona i mesečnom katalogu SKC. Svi radovi biće vraćeni učesnicima najkasnije 30 dana od zatvaranja Salona. Kandidati mogu poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od jedne do četiri table. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs potpuno je slobodan, a rad može biti delo jednog ili više autora. Posebno treba navesti naziv rada, autora/ke (sa precizno naznačenim funkcijama u izradi stripa), kao i tehniku i godinu nastanka dela. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda sa prostora bivše Jugoslavije ili na engleskom jeziku. Na Salonu će biti dodeljen Gran pri (statueta Salona, diploma i novčani iznos od 500 evra), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji scenario/ideju (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji crtež (plaketa Salona, diploma) i specijalne nagrade žirija (diplome). Radove treba slati do 15. seprtembra na adresu: SKC, Happy Gallery (Kralja Milana 48, 11000 Beograd, SCG), sa naznakom "Međunarodni salon stripa".

A. Ć.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.06.2005.godine

STRIP KAO POLITIČKO ORUŽJE

Upravo objavljena "DC strip enciklopedija" pokriva svih 80 godina rada američke strip kompanije "Direct Current" ("Direktna struja"). Izdavaštvo ove kompanija zauzima gigantsko mesto u istoriji stripa, ali i u istoriji političke indoktrinacije masa.

Ambiciozno koncipirana i bogato ilustrovana, ova enciklopedija sa 800 kolor strana predstavlja definitivno zadovoljenje za sve blago retardirane vizuelne adikte, sa biografijama preko 1.000 superheroja, superkrimosa, primordijalnih bića, kosmičkih demona i ostalih šarenih karaktera koji obožavaju da spasavaju čovečanstvo i preleću solitere obučeni samo u donji veš i predstavljaju - prema mišljenju mnogih psihologa - glavne krivce zašto savremena deca tako slabo razlikuju fikciju od stvarnosti.

Od tridesetih godina, kada su se prvi put pojavili Džo Šusterov Supermen i Betmen Boba Kejna, priče o superherojima postale su obrasci strip industrije, definitivni mitovi popularne kulture i obavezno opšte mesto Novog Holivuda i mas-dizajna.

Kompanija DC je Marvelov večiti tržišni rival, mada često zajedno rade krosover izdanja u kojima Marvelove legije ratuju protiv kompanijine Lige pravde Amerike koju čine Supermen, Betmen, Vonder Vumen, Fleš i drugi. Kada su uvidele enormni masovni uticaj stripova o superherojima, američke vlasti su im zadavale mnogobrojne patriotske zadatke. Za vreme Drugog svetskog rata, DC mutanti borili su se protiv Vermaht trupa, u strip sveščicama zaduženim za dizanje borbenog morala građanstva i američkih marinaca.

Tokom hladnog rata, stripovi ove kompanije su pothranjivale opšti strah od Rusije i komunizma epizodama u kojim Betmen i Supermen sprečavaju industrijske sabotaže koje planiraju da izvedu ruski superheroji. "Siroti" ruski superheroji, eto, nisu ni shvatali da su samo pioni izmanipulisani od "totalno korumpirane ruske KP". Kada bi im američke kolege konačno otvorile oči, svaka storija se završavala scenom pokajanja u kojoj Rusi natprirodnih moći mole da im se oprosti i da im dozvole da zauvek ostanu u Americi, "zemlji hrabrih i domu slobodnih". Kako su globalistički ratovi dalje napredovali, DC mutanti su se borili protiv vijetnamskih, kineskih, južnoameričkihÖ čak i iračkih superheroja. Toliki patriotizam je zaista dirljiv, zar ne? Superheroji vas neće braniti jedino od interesa američke spoljne politike.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 30.05.2005.godine

Uspeh Dečjeg kulturnog centra iz Beograda na 13. međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu

"ČISTE RUKE" U ČARAPANIJI

Prvo mesto u konkurenciji učenika od 5. do 8. razreda, na 13. međunarodnom konkursu humora i satire "Zlatna kaciga" u Kruševcu, osvojila je Danijela Andrić, polaznica Škole stripa i karikature pri Dečjem kulturnom centru Beograd. Tema ovogodišnjeg konkursa - "Čiste ruke", privukla je, inače, 176 autora iz sveta i SCG, a o nihovom kvalitetu brinuo se žiri na čelu sa Miodragom Veličkovićem iz Leskovca.

Prvu nagradu "Zlatna kaciga" za karikaturu dobio je Rumen Dragostinov iz Sofije, drugu Goran Ćeličanin iz Varvarina, a treću Marino Torico iz Milana. Specijalnu nagradu za strip dobio je Zemunac Jovan Prokopljević, a za fotografiju Ivan Petrović iz Kruševca.

Za pisani satirično-humoristički rad pod nazivom "Odelo čini čoveka", prvu nagradu i "Zlatnu kacigu" dobio je Dejan Tofčević iz Podgorice, dok je najbolji aforizam ("Mladima Kosova su čiste ruke. Etnički") potpisao Groan Dokna iz Novog Sada. Nagradu za životno delo, najviše priznanje Festivala, iz ruku predsednika SO Kruševac Branislave Brkić, dobila je glumica, Kruševljanka po rođenju, Radmila Živković.

Za "Viteza od Čarapanije", konačno, proglašen je Dušan Pop Đurđev, direktor Zmajevih dečijih igara iz Novog Sada.

K. R.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 31.05.2005.godine

OŠIŠANI JEŽ NA KOLARCU

Povodom sedamdesetogodišnjice izlaženja Ošišanog ježa, u Kolarčevoj zadužbini će u četvrtak biti održano književno veče, na kome učestvuju Matija Bećković, Brana Crnčević, Milovan Vitezović, Jasmina Bukva, Dragan Lakičević, Milovan Vržina i Radivoje Bojičić.

Književno veče pod nazivom "Sav taj Jež" počinje u 19 časova i 30 minuta, a ulaz u ovu situaciju je slobodan.

Za izlaz iz situacije treba se raspitati u Vladi, Parlamentu ili kod opozicije.

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-TOMAŽ LAVRIČ U ŠPANIJI
Španski Glenat poče jednu novu ediciju, koja se zove Vinetas Negras (Crni Crtezovi), sa dva albuma: Gil St. André, od Jean Charles Kraehn, i prvim brojem stripa Evropa, od TBC (pseudonim Tomaža Lavriča). koji je predviđen u dva albuma. U Evropi se večito govori o Balkancima, ali još nema rezenzije o albumu. Možete da se upoznate sa albumom na ovom linku.
Ta dva albuma je Glenat specijalno izdao za 23. Saló de Barcelona, koj se održava između 9. i 12. ovog meseca, i važi kao jedan od 3 najvažnija festivala stripa u Španiji.
(Marko Ajdarić)


-ŽEŽELJ U BOSTONU
The Isabella Stewart Gardner Museum, jedan od najboljih muzeja u Bostonu, održava, do 21. augusta, jednu izložbu oko Stray Dogs, grafičke novele koju je Danijel Žeželj objavio 2004. godine.
Na sledećoj adresi imate oficijalni release, ilustrovan,
www.gardnermuseum.org/information/press.asp
kao i vest što je izdala Art daily, jedna od najozbiljnijih stranica o umetnosti u Americi:
www.artdaily.com/section/news/index.asp?...
(Marko Ajdarić)


-ŠVAJCARSKA: BD SIERRE PROMENE
Pierre-Alain Hug bivši predsenik salona BD Sierre, koji je bio najvažniji salon stripa u Švajcarskoj, je sada predsenik jednog novog salona, koji se zove Lausanne, i koji se dešava između 2. i 4. septembra. Za sada se zna da će biti jedna izložba povodom 30 godina Fluide Glacial-a, jedan od magazina koji su promenili svet Bandes Dessinées. Jedan interviju gospodina Huga može da se vidi ovde (video).
Ali nije još mrtva želja ljudi u Sierre da se vrati vreme kad je grad bio poznat u celome svetu zbog svoje veze sa stripovima. Sada, u maju, se pojavila jedna grupa koja se zove Sierre secoue la Bande Dessinée i koja će uskoro da organizuje dešavanja u gradu. Njihova stranica je www.sierresecouelabandedessinee.ch/. Možete da im se javite preko adrese sierrebd@netplus.ch
(Marko Ajdarić)


-BIJENALE ILUSTRACIJE U BRATISLAVI
Slovačka: 20. Bijenala Ilustracije u Bratislavi je otvorena do 3. jula. Posle toga, između 3 i 10 jula, izložba 'Contemporary Slovak Illustration' će biti otvorena da pokaže radove koji su bili izabrani.
Organizacija koja vodi to Bijenale se zove Bibiana, i radi vecinom ilustracije za decu. Da se upoznate sa njihovim radom možete na sledećoj adresi: www.bibiana.sk/
(Marko Ajdarić)

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Marko Ajdarić nas je podsetio na sledeću manifestaciju:


Zlatno pero Beograda,
8. medunarodni bijenale ilustracije 2005

Od 6 do 28 oktobra ove godine, jos jedna bijenala se održa u Beogradu: ULUPUDS (Udruženje Likovnih Umetnika Primenjenih Umetnosti i Dizajnera Srbije) zove na Zlatno Pero Beograda, 8.međunarodni bijenale ilustracije 2005, koje će se održati u Galeriju Progres, (Knez Mihailova 27).

Informacije oko Prjava radova, biografski podaci za katalog i pravilnik vec su u mreži, na stranici ULUPUDSa www.ulupuds.org.yu/

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-Marko Ajdarić bira radove za "NOSOROG":
http://www.nosorog.rs.sr/diff2.html

---

Francuzi, nastavak...

-Natachamania
mail pierre.houssa@advalvas.be
users.skynet.be/natachamania

-Toute la BD en 2 clics
mail chimbert@freesurf.fr
www.chimbert.freesurf.fr

-ChacalProd
mail chacalprod@wanadoo.fr
latanniere.online.fr

-BéDécouvertes
mail marc.guislain@brutele.be
www.bdcouvertes.com

-Serge Fino
mail fifounet@wanadoo.fr
www.serge-fino.fr.st

-Esquisse
mail esquisse@ifrance.com
esquisse.free.fr

-Les Gardiens du Maser: site officiel
mail esquisse@ifrance.com
maser.free.fr

-Les P.N.
mail peo50@hotmail.com
peo50.free.fr

-La Marque BD
mail marquebd@free.fr
marquebd.free.fr

-Le Boss
mail eric2@eric2.com
www.eurobd.com/leboss

-Le site de Turf et La Nef des Fous
mail turfstory@caramail.com
www.turfstory.com

-Salamandre
mail stripcheese@stripcheese.com
www.stripcheese.com/salamandre

-Sillage
mail danydetroy@yahoo.fr
www.chez.com/sillage

-Les Petites Femmes de Seron
mail webmaster@lespetitesfemmes.com
www.lespetitesfemmes.com

-Objectible
mail chris@objectible.net
www.objectible.net

-Capitaine Haddock
mail fred-et-sandrine@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/capitaine.haddock

-Seboscope
mail info@seboscope.com
www.seboscope.com

-Zarmatelier
mail webmaster@zarmatelier.com
www.zarmatelier.com

-321bd - Enche`res bd
mail contact@321bd.com
www.321bd.com

-Ornenbulle: Festival de la Bande Dessinée et de l'Image
mail gc7@wanadoo.fr
www.ornenbulle.com


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad