prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. 11.9.KOMIKAZE D DEJ - Ivana Armanini
2. MEHANIČKI STRIPOVI U BJELOVARU - Strip Vesti
3. PREBUČNA SAMOTA - StripCore
4. PROGRAM SALONA STRIPA - SKC
5. TAJNE IGRAČA ARKANA - Aleksandar Manić
6. IZ APOKALIPSE U APOKALIPSU - Ilija Bakić
7. ARHIV SEVERA (16) - Boris Lazić
8. POST SCRIPTUM (45) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 224. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (283) - Darko Macan
11. Q STRIP - Strip Vesti
12. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
13. ŠTAMPA - štampa
14. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -KOVAČEVIĆ NA DELCOURTOVOM FESTIVALU (Marko Ajdarić)
    -"SMOKE U THE MAGAZINE 3 (Marko Ajdarić)
    -SMUĐA U VAISON-LA-ROMAINE (Marko Ajdarić)
    -...
    
15. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
16. LINKOVI - Strip Vesti

1.

11.9.KOMIKAZE D DEJ

Ivana Armanini

11.9.KOMIKAZE DEJ

u sklopu programa "Operacija:Grad" / 8-17.9.005.
prostor:Tvornica Badel/Attackova destilerija kulture
/prva zgrada na ulazu u komplex Gorica / Subiceva
vrijeme:11.9.
upad djaba

program:
15h-17:30h/Komikaze:graffiti radionica+vj_dj komikaz-maja
17:30-20:30/projekt TEMP:
17:30-18:00/predavanje/Emil Jurcan+vj projekcije +dj d_ez & small but danger
20:30-21:30 / TIGROVA MAST / koncert
21:30-23 / SJOR ZBRUFADOR / koncert i vrtna zabava

DOJDI

www.jedinstvo.hr/komikaze

sadržaj

2.

MEHANIČKI STRIPOVI U BJELOVARU

Strip Vesti

Od 1.-18.09. 2005. u Galeriji Maloj Bjelovarskog Gradskog muzeja traje izlozba stripova i ilustracija Irene Jukic Pranjic. Izlozeni su radovi nastali u posljednjih desetak godina, mahom svi vezani uz razlicita istrazivanja verbalnog i vizualnog na polju forme stripa. Istrazivanje je zakljuceno najnovijim radovima, mehanickim stripovima u kojima se neki dijelovi crteza doslovce pokrecu pomocu ugradenih kulisnih motora (brisaca za automobile, gramafona..), pa se scenarij i dogadanja u stripu desavaju na granici animacije, stripa i lutkarstva, a u vremenu i prostoru citalacke publike.

sadržaj

3.

PREBUČNA SAMOTA

StripCore

Skupna točka projekta Prebučna samota je češki literat Bohumil Hrabal. Projekt, ki ga v sodelovanju z Galerijo Kapelica, Kinodvorom in SCCA-Ljubljana ter s podporo Francoskega inštituta Charles Nodier, Veleposlaništva Češke Republike, MOL, Ministrstva za kulturo in Revoza d.d., pripravlja uredništvo revije Stripburger (Forum Ljubljana), bo v galeriji Kapelica predstavil razstavo Prebučna samota francoskih avtorjev: scenarista Lionela Trana, avtorja stripov Ambreta in fotografinje Valérie Berge, v Kinodvoru projekcijo filma Praznik zvončkov režiserja Jiříja Menzla in pogovor na temo literatura: strip, v projektni sobi SCCA-Ljubljana pa bo delavnica izdelave scenarija za strip na podlagi literarne predloge, ki jo bo vodil Lionel Tran.

URNIK: RAZSTAVA PREBUČNA SAMOTA francoskih avtorjev: Lionel Tran, Ambre in Valérie Berge galerija Kapelica, Ljubljana, otvoritev: torek, 20. sept. 2005, ob 21. uri Do vključno sob., 1. okt. 2005. Galerija Kapelica je odprta od pon. do sob. med 11. in 17. uro.

Pogovor na temo literatura: strip
Sodelujejo: Primož Čučnik (urednik revije Literatura, ki je letos izdala posebno številko posvečenu stripu kreiranem na podlagi literarnih predlog), Vinko Möderndorfer (pisatelj, pesnik, režiser, slovenski avtor z največkrat ustripljenimi deli), Primož Repar (urednik revije Apokalipsa, ki med drugim letno izdaja publikacijo Haiku strip), Lionel Tran (scenarist, literat)
Kinodvor, Ljubljana, 22. sept. 2005, ob 10. uri

Delavnica izdelave scenarija ZA STRIP na podlagi literarne predloge
Mentor: Lionel Tran; delavnica je brezplačna; prijave sprejemamo na core@mail.ljudmila.org ali na tel. 01 2319662. Število udeležencev je omejeno.
Projektna soba (SCCA-Ljubljana), Metelkova 6, Ljubljana, 22. sept. 2005, od 14. do 20. ure

Jiří Menzel: Praznik zvončkov
film po literarni predlogi Bohumila Hrabala
Kinodvor, 23. sept. 2005, ob 18. uri

O AVTORJIH:

Bohumil Hrabal (1914, Brno–1997, Praga) je eden najpomembnejših čeških in evropskih literatov 20. stoletja. Na podlagi bogate tradicije češke književnosti je Hrabal zgradil lasten literarni svet, za katerega so značilne črnohumorne zgodbe absurda, ki opisujejo vsakdan navadnih delavcev, ekscentrikov in marginaliziranih skupin. Hrabal je s svojimi romani, novelami in zgodbami vplival na številne generacije pisateljev. Po njegovih romanih je Jiři Menzel režiral več filmov. Film Strogo nadzorovani vlaki, katerega adaptacijo v filmski scenarij je Bohumil Hrabal naredil na podlagi svojega istoimenskega romana je l. 1967 prejel oskarja za najboljši tujejezični film. Po sovjetski invaziji na Češkoslovaško leta 1969 se je Hrabal umaknil v samoto in samo pisal. Njegova romana Stregel sem angleškemu kralju in Prebučna samota sta bila na Češkem objavljena šele po žametni revoluciji leta 1989.

Ambre
Ambre se ukvarja s stripom na intimističen način, ki gre od realizma do ekspresionizma. Je izvrsten risar, ki mojstrsko obvlada široko grafično izrazno paleto, s katero v funkciji zgodbe, na kateri dela, vrši radikalno metamorfozo svojega stila. S svojim intuitivnim smislom za naracijo se Ambre suvereno sprehaja po območju subjektivnega in literarnega avtorskega stripa. Z delom na Prebučni samoti je dokazal stilistično dovršen in zrel pristop. Bibliografija: Chute (1996), Six Pieds Sous Terre; Pique Nique au bord du néant – z Lionelom Tranom (1997), TerreNoire éditions; Le Journal d’un Loser – z Lionelom Tranom in Valérie Berge (1999, 2002) Six Pieds Sous Terre éditions; Trinité (2000), Six Pieds Sous Terre éditions; Une année sans printemps – z Lionelom Tranom (2001), Six Pieds Sous Terre.

Lionel Tran
Tran, pisatelj in novinar, se ukvarja z mutacijami, ki vplivajo na sodobno družbo. Njegovo pisanje, stilsko gosto in polno podrobnosti, preveva močna emotivna nota. Sodelovanje z risarjem Ambrem bi lahko označili kot eksperimentalni in literarni strip. Lionel Tran vodi literarne delavnice pri organizaciji Aleph Ecritures.
Bibliografija: Le livre des mensonges véridiques (1997, 1998, 2000) TerreNoire éditions; Le Journal d’un Loser – z Ambrem in Valérie Berge (1999, 2002) Six Pieds Sous Terre éditions; La cage (2000) TerreNoire éditions; Une année sans printemps - z Ambrem (2001) Six Pieds Sous Terre Editions; Traverser du désert, v sodelovanju s slikarjem Thomasom Foucherjem (2001) Egone; Otaku - z Ivanom Brunom (2004) Les Requins Marteaux, L'obsession de l'imprefection (2004) TerreNoire, Cahier du Vietnam (2005), TerreNoire.

Valérie Berge
Valérie Berge, profesionalna fotografinja, se od leta 1991 ukvarja s konceptom fotografije kot osebne dediščine. Raziskujoč intimno družinsko okolje, njene fotografije prikazujejo telesa in osebnostne poteze ljudi ter prostorov, ki so se znašli v objektivu njenega fotoaparata. Njeno poznavanje tradicionalnih fotografskih tehnik je združeno z odprtostjo do eksperimenta, kar jo postavlja v pozicijo multidisciplinarnega ustvarjanja. Kot učiteljica fotografije se opira predvsem na metodo prenosa znanja od mojstra na učenca. Njeno dolgoletno raziskovalno delo, prežeto z intuicijo in občutkom za podrobnosti, je zbrano v seriji fotografskih albumov.
Bibliografija: Vertiges & nausées (1996) TerreNoire, Paysage d’épidermes a l’abandon (1999), TerreNoire, Nature Morte (2001) Egone/Terrenoire, nova izdaja Vertige et nausée (2005), Terrenoire.
Samostojne razstave: Maison des Arts Plastiques Rhône-Alpes (2002); Koslow (Bordeaux, 2001); Marquis (Lyon, 2000); Zoobizzare (Bordeaux, 1999), PEZ NER (Lyon, 1998), Zénith (Pau, 1997.)

Ambre, Lionel Tan, Valerie Berge
PREBUČNA SAMOTA
razstava

Roman priznanega češkega avtorja Bogumila Hrabala, preveden v enajst svetovnih jezikov (v slovenščini je roman leta 1998 izdala Cankarjeva založba), pripoveduje tragično zgodbo praškega delavca Hante, ki na deponiji papirja preša stare knjige. Nepismeni alkoholik Hanta petintrideset let dan za dnem uničuje knjige, s časom pa knjige vzljubi in jih začne odnašati domov. Nekega dne mu nadrejeni sporoči, da prihaja čas modernizacije, kjer bo ročno prešo zamenjal stroj. Čeprav postane nepotreben, se Hanta upre izgubi tistega, kar mu v življenju največ pomeni.

Francoska avtorja Ambre (risar) in Lionel Tran (scenarist) s priredbo Hrabalovega romana v stripovski album nadaljujeta sodelovanje, katerega plod sta stripovska albuma Le journal d'un loser in Une année sans printemps. Pri adaptaciji Prebučne samote je sodelovala tudi fotografinja Valérie Berge, ki je fotografsko dokumentacijo za nastanek stripovskega albuma pripravljala več let. Adaptacija romana v strip ohranja predvsem dve glavni temi, ki sta še dandanes aktualni: konec kulture, ki temelji na knjigi kot glavnem viru znanja, in konec delavskega gibanja, ki je zaradi avtomatizacije in modernizacije industrije postalo obsoletno.

Razstava vsebuje originalne risbe, tekst, fotografije in instalacije. Koncipirana kot podaljšek multidisciplinarnega stripovskega albuma, razstava sledi ideji kreativnega eksperimenta, ki z mešanjem teksta, risbe in fotografije raziskuje zamisel umetniškega prekrivanja. Preko 100 originalnih stripovskih strani in fotografij je razstavljenih na »pokopališču« tisočih knjig (simbolično poustvarjena deponija starega papirja, tabuizirano in mitologizirano centralno prizorišče Hrabalovega romana), kot protipol pa deluje prostor s projekcijo in elektronsko zvočno podlago.

Obiskovalci se z vstopom v razstavo znajdejo znotraj Hrabalovega mentalnega sveta, v katerem imajo možnost raziskati gost labirint, ki pelje naravnost v pisateljevo srce.

Na mednarodnem festivalu stripa v francoskem Angoulemu leta 2003 se je razstava/instalacija raztezala na prostoru 200 kvadratnih metrov.

Razstava je bila prikazana na naslednjih lokacijah:
- L'Ovale (Lyon, Francija), 12.-24.12. 2002 (v okviru Bohemia Magica, a Czech Season in France)
- Angouleme International Comics Festival (Angouleme, Francija), 23.-26.1.2003
- CNBDI (Angouleme, Francija), 27.1.-19.3.2003
- Church Saint Remy (Bordeaux, Francija), 24.-27.3.2003 (v okviru Bordeaux's Annual Book Fair)
- La Citee du Livre (Aix en Provence, Francija), 28.3.-20.4.2004
- Synagogue Palmovka (Praga, Republika Češka), 29.3.-15.5.2004
- Strahov National Museum of Czech Literature (Praga, Republika Češka), 28.3.-28.5.2004
- National Moravian Library (Brno, Republika Češka), 2.-30.6.2004


Lionel Tran o razstavi, inspirirani s stripovsko adaptacijo Prebučne samote
»Okrog in iz naše bralne kulture je pognala precej paradoksalna oblika fetišizma. Pod pretvezo zaščite knjig je ta zaščita sama postala nemogoča. Da bi izrazili svojo ljubezen do knjige, jo moramo pogosto pohabiti. Razstavo, ki spremlja stripovsko knjigo Prebučna samota, sestavlja pokopališče knjig: a vsa ta zbirka je le optična prevara, zakaj knjige same so votle in izpraznjene. Za razstavo smo uporabili 'prave' knjige in jih pohabili, bodisi s trganjem bodisi z britvijo. Gledalec ima vtis, da stoji pred ogromnim kupom knjig, pred neverjetno zbirko znanja. V resnici pa je v tej instalaciji precej dvoumja: sporoča namreč, da je kulturo branja treba zaščititi, saj je smrtna, in obenem, da je ta kultura, povsem neopazno, že izginila.«

sadržaj

4.

PROGRAM SALONA STRIPA

SKC

Studentski kulturni centar Beograd
Srećna Galerija / Happy Gallery
PROGRAM TREĆEG MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA

29.09-15.10.2005
TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA

Rok za slanje radova na konkurs: 22.septembar 2005. info tel:011/ 360 20 44

Specijalni gost Salona:
JEAN-MARC THEVENET(FR), DIREKTOR FESTIVALA U ANGULEMU
Gost autor:
ADRIAN SMITH, UK

Dobitnik SKC-ovog Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa:
BANE KERAC, Novi Sad


Program Salona:

27.09.2005, 13h Press konferencija, Happy Center SKC


29.09. 2005.

18.00-23.00h
Berza Stripa, Galerija Circus

19.00h
Otvaranje izložbi Salona:
Adrian Smith, UK, Srećna Galerija
Bane Kerac, Galerija SKC
Velika izložba nagrađenih radova, Happy Center

20.00h, Velika Sala SKC-a
SVEČANO OTVARANJE SALONA I DODELA NAGRADA

21.00h
“Gerometal”, Novi Sad
Koncert, Drugi Novi Klub SKC

30.09.2005, 13h, Press konferencija sa gostima, Happy Center SKC

30.09.2005, 19h, Predavanje gostiju / Tribina, Galerija SKC

K O N K U R S ZA
TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
29.septembar – 15. oktobar 2005.

Rok za slanje radova:
do 15.09. 2005.godine

Adresa za slanje radova:
SKC, Happy Gallery
MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Kralja Milana 48
11 000 Beograd, Srbija i Crna Gora

Propozicije za učesnike:
1. Pravo učešća imaju strip autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta.
2.Obavezno poslati ličnu biografiju / ime i prezime, datum i mesto rođenja, državljanstvo /. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
3. Obavezno poslati adresu stalnog boravka, e-mail adresu i brojeve mobilnog i fiksnog telefona za kontakt. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
4. Pristigli radovi će biti selektirani od strane žirija, za veliku izložbu Salona.
5. Samo selektirani radovi će biti žirirani za dodelu nagrada i biti objavljeni u medijima, katalogu Salona i mesečnom katalogu SKC-a.
6. Svi radovi će biti vraćeni učesnicima najkasnije 30 dana od zatvaranja Salona.

Propozicije za podnošenje radova:
1. Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table.
2. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan.
3. Rad može biti delo jednog ili više autora.
4. Posebno navesti naziv rada, autora/e( sa precizno naznačenim funkcijama u izradi stripa), tehniku i godinu nastanka dela. Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje.
5. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih zemalja ili Engleskom jeziku.

Nagrade:
-GRAND PRIX SALONA /statueta Salona, diploma, 500eu,/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji scenarijo (ideju) /plaketa Salona, diploma/
-Nagrada za najbolji crtež /plaketa Salona, diploma/
-Specijalne nagrade žirija / diplome /
-Nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina
-Nagrade izdavača ( Stripoteka, Politikin zabavnik, System Comocs, Munja Stripovi)
-Nagrade sponzora
-Nagrada Specijalnog gosta Salona

Izložba nagrađenih radova traje od 29.09 do 15.10.2005.godine

sadržaj

5.

TAJNE IGRAČA ARKANA

Aleksandar Manić

Intriga "Patmoskog kruga" (Delkur), novog nastavka strip serijala "Arkane" francuskog scenariste Žan-Pjera Pekoa i sremskog crtača Bojana Kovačevića, zadobila je vrlo zamršen karakter. Dankan, specijalni agent Stargejta, nalazi se na tragu Minotaura, ubice manijaka. Međutim, on napušta potragu i sa Pandorom ulazi u ezoteričnu avanturu vezanu za moćne igrače "arkana". Naime, Dankan i Pandora su specijalisti za upotrebu "arkana", vrste taro-karata kojima može da se utiče na tok događaja u bliskoj budućnosti. Radnja u Njujorku naglo se prekida i pridružujemo se tajnom agentu Mudu u Jerusalimu, gde ona pokušava da zaustavi jednog ubicu, "ljudsku bombu", inače živu kartu arkana. Album se završava u Njujorku, eliminacijom ubice Minotaura, takođe "žive karte".

Zaplet četvrtog albuma "Arkana" predviđen je u dva dela, tako da događanja napreduju ka klimaksu koji će se dogoditi u sledećem nastavku. Međutim, u dugoj pripremi pirotehnike koja će biti upaljena u narednom albumu, scenarista ne govori ni malo o tajanstvenim kartama, niti o čudnim igračima ubicama. Zadovoljavajući se hemoglobinom i ekstrapolacijom dnevnih političkih događanja, on nepotrebno komplikuje pripovedanje vezujući ga i sa događajima u uporednom strip serijalu "Velika Arkana".

Stil Bojana Kovačevića, strip majstora iz Inđije, pretrpeo je izmene. U prethodnom albumu njegov grafizam bio je blizak Rolanu Pinjou, prvom crtaču "Arkana", dok je u "Patmoskom krugu" postao sigurniji i ličniji. Crtež je jednostavan i dinamičan, a montaža vrlo dobro sledi ritam naracije. Određeni broj vizuelnih stereotipa, precrtanih iz američke filmske i televizijske ikonografije, pre može da se pripiše Sebastijanu Damuru, crtaču stori-borda, nego Bojanu. Kolor Izabele Rabaro urađen je u prvom delu previše tamnim bojama, ali uslovno se može shvatiti kao stvaranje ambijenta. Zanimljivo je spomenuti da na svakom albumu ovog serijala radi sedam osoba: scenarista, crtač, crtač stori-borda, kolorista, stvaralac karata, crtač naslovne strane i ispisivač tekstova. "Patmoski krug" je verovatno najbolji album serijala u scenarističkom i grafičkom pogledu i biće zanimljivo videti naredni nastavak u kome može da se očekuje i završetak ciklusa.

sadržaj

6.

IZ APOKALIPSE U APOKALIPSU

Ilija Bakić

Povodom završetka izlaska serijala "Akira"

IZ APOKALIPSE U APOKALIPSU

Izlazak poslednjeg, 40. broja strip serijala "Akira" Katsuhiro Otomoa prošao je sasvim nezapaženo mada takvu tišinu uopšte nije zaslužio. Jer, objavljivanjem "Akire" ovdašnji strip čitaoci ali i kulturna javnost oslobođena stereotipa i predrasuda konačno upoznaju se sa japanskom strip scenom koja već dve decenije 'hara' svetom. A upravo je "Akira" bio ključni igrač u tom proboju; pre "Akire" svet japanskih manga stripova bio je ograničen na rodna ostrva i retke strip sladokusce i fanatike iz ostatka sveta. Velika popularnost "Akire" u originalnom strip obliku, koji se pojavio 1982.godine, odnosno u liku celovečernjeg crtanog filma, skrenula je pažnju na bogatu japansku produkciju i otvorila vrata i drugim serijalima. 'Zahvaljujući' raspadu bivše SFRJ, ničim izazvanim ratovima i sankcijama, na ove prostore "Akira" i ostale mange nisu stigli; istina, film "Akira" se, kao piratska video kaseta, prilično jadnog kvaliteta, mogao iznajmiti u video klubovima ali stripova nije bilo (osim papreno skupih američkih izdanja u odabrnim knjižarama). Zbog svega toga je poduhvat Marketprinta hvale vredan; redakcija je zagrizla veliki kolač za neizvesnim ishodom: svašta lošega je moglo da se desi i prekine mesečna izdanja: od ekonomskih zavrzlama koje se mogu desiti za tih 40 meseci (počev od maja 2002.g. dakle ravno 20 godina posle pojave originala) do loše prodaje (generacije ovdašnjih klinaca odrasle su bez stripova, u okrilju videa i kompjuterskih igrica tako da im je ovaj medij i nepoznat i spor i nedovoljno atraktivan). No, serijal je izguran sa svih svojih 2158 tabli. Sada, Marketprintu ostaje da svede račune i odluči isplati li mu se da krene sa novom manga serijom ili ne i, ako reši da nastavi tim putem, koji će od mnoštva raznorodnih manga odabrati. Ono što je zajedničko svim mangama jeste da su obimne što otvara pitanje načina plasiranja takvih sadržaja. U Japanu su manga sveske 'debele' po 200 i kusur strana; američka izdanja štampana su kao džepne knjige (što crtež čini nejasnim) koje sadrže celu epizodu ili, ako je duža, dele je u obroke od po 200-250 strana. Sveske "Akire" sa svojih 56 strana nisu se pokazale kao najpogodnije jer je u pitanju velika priča bez podela u epizode a previše seckanja je, posle desetak nastavaka, čini potpuno rastrzanom i nečitljivom sve do trenutka kada se sakupe svi nastavci. Ove manjkavosti u načinu izdavanje, međutim, nikako ne umanjuju značaj pojavljivanja "Akire" kao novog i egzotičnog dela iz dalekog sveta koje je imalo globalni odjek i postalo kulturološki fenomen.

Pošto se domaće sveska "Akire" sakupe na gomilu, znatiželjni čitalac može se natenane upoznati sa pričom smeštenom u svet Novog Tokija, izgrađenog na temeljima starog, razorenog u atomskoj kataklizmi. Susret divlje motociklističke bande problematičkih klinaca sa detetom sa licem starca izrodiće se u neverovatan slalom između tajnih vojnih planova, političkih zavera i intriga, borbi sa beskrajnom moći, otporom nezavisnih grupa. Banda će se na tom spustu rasuti, jedni će ostati statisti koje događaji cimaju i bacaju ali odabrani momak zadobiće fantastične moći da ruši i uništava; sve zajedno i svakoga pojedinačno put vodi do Akire, super tajnog i super opasnog oružja, u liku dečaka, koje su vojska i naučnici smislili ali nisu uspeli da njime u potpunosti ovladaju. Sukob koji će se, od ratnog plana, svesti, posle borbe između grupa, na ispucavanje dečačke znatiželje i obesti, donosi novu katakliznu na čijim posledicama se gradi Imperija velikog Akire, groteskna, nasilna plemensko-religijska sekta obožavalaca novog boga (koji možda nije bog rođenjem ali ima opasno velike moći). Iz ovakve vizure sagledan, "Akira" je na tragu brojnih 'postkataklizmičkih' i 'postapokaliptičkih' dela naučne fantastike i to onih sa sumnjivo sretnim krajevima (ovde posle rušenja ide mala pauza i priprema za sledeći krug razaranja; ostaje otvoreno pitanje šta će se desiti kad više ne bude gradova i automobila za razbucavanje?). I ovog puta su gramzivost, glupost i zadrtost platili nauci da proizvede fatalno oružje a potom je, po Marfijevim zakonima, pre ili kasnije, moralo da dođe do eksplodiranja bombe u lice proizvođača. Kako bi to Čehov rekao: ako je u prvom činu na sceni, iznad kamina, obešena puška u trećem činu neko mora da pogine od nje.

U čemu je "Akira" toliko poseban?

Možda u tome što je za japansku vizuelnu fantastiku decenijama sinonim bio - Godzila, čudovište koje su naučnici nepažnjom probudili a ovaj je, kad ga bude, vrlo prgave naravi. Na istu foru su pre svega Japan (a potom i ostatak sveta) napadale slične karakondžule iz dubina zemlje ali i astro-čudovišta (zanimljiv je obrazac kataklizme i čudovišta koja napadaju zemlju onih koji proizvode takvo delo: japanci prave filmove i stripove u kojima njihova čudovišta napadaju Japan, Amerikance napadaju 'njihova' čudovišta; čak i američka Godzila prepliva pola sveta da bi se razmnožila na blagorodnim obalama SAD; ipak, stari i novi spektakli "Rat svetova" kradu Marsovce, koje je smislio englez H. D. Vels, jer im je, valjda, u međuvremenu ponestalo sopstvenih monstruma - tako Englezi ispadoše šugavi kao i sav onaj sirotinjski Treći svet u koji ni jedna napast koja drži do svog ugleda neće nogom da kroči). Elem, Akira je pomak u razvoju opasnosti koje prete Japanu, odnosno repertoar postaje koji stepen bogatiji: ovog puta naučnici ne izazivaju pseudo praistorijsko čudo već dečaka pitomog izgleda. Mada, egzotičnost Godzile ostaje neprevaziđena što nas vodi pitanju po čemu se ovaj manga strip razlikuje od američkih ili evropskih? Za mange koje se dešavaju u prošlosti Japana, sa samurajima i nindžama i pripadajućim im monstrumima, jasno je što ih izdvaja od heroja zapadnjačkog asfala i blata. Tog nanosa egzotike nema u Akiri osim ako se u to ne računa problem čitaoca da u prvih 50-tak strana prepozna junake jer mu svi izgledaju - isto (postepeno taj problem iščezava tj. fizionomije postaju čitljive). Sve što se na sličicama vidi (osim ljudi) pripada tekućem stanju zapadne civilizacije, od oblakodera, automobila do ratnih brodova, škola, noćnih lokala i samog urbanog načina življenja. Na tom nivou priča je univerzalno čitljiva za sve savremenike kraja XX veka. Isto važi i za odnose moći, sile na nivou države i manjih grupa-bandi. Lokalni 'made in Japan' pečat u svemu tome jeste dodatna šara koja ne odvlači previše pažnje.

Čitalac, dakle, ima pred sobom priču u kojoj mu je većina elemenata znana a način na koji su oni ukomponovani je sasvim korektan. Ono što će privući najveću pažnju tog čitaoca jesu - slike. I to slike eksplozija, razaranja, rušenja jer su nesumnjivo atraktivne i efektne. Na ovaj kvalitet nadovezuje se i dobra montaža u tradiciji brzog filmskog spektakla, sa mnoštvo rezova i promenama uglova gledanja. Stranice sa takvim vatrometima najatraktivnije su u "Akiri" i, pošto Otomo voli da ih crta, ima ih dosta. To naravno ne znači da statične slike nisu dobre ali slomljeni soliteri, mašinerija i sav krš i lom ostaju neprevaziđeno ubedljivi. Pošto na njima gotovo da i nema teksta te stranice se listaju onoliko brzo koliko to tenzija čitaoca traži što proizvodi zadovoljavajući dramski efekat i daje stripu dinamiku koja mu nedostaje u odnosu na 'pokretne slike'. Na kartu brzine čitanja-gledanja igraju i 'sporiji' delovi stripa jer ni tamo nema previše teksta; autor se trudi da što je moguće više stvari objasni slikom a da dijalozu budi kratki dok od drugog teksta (tipa u međuvremenu, kasnije i sl.) skoro da nema ni traga. Ovakvim postupkom dobijen je strip lak za konzumiranje sa težištem na (raz)gledanju.

Nakon što se okrene poslednja stranica prevashodno osećanje jeste da "Akira" zaslužuje pažnju, da vreme potrošeno na njega nije uludo straćeno. Istina, nije reč ni o remek-delu od koga zastaje dah ali ni o konfekcijskom štanc produktu za jednokratnu upotrebu jer će obrisi priče ostati zapamćeni a neke stranice mogu ponovo da se, natenane, razgledaju. Ovo svakako znači da je reč o dobroj mangi pošto se one prave za široku publiku. Bilo bi lepo ako bismo imali prilike da utvrdimo kakav je kvalitet "Akire" u poređenju sa drugim mangama. Do tada, prijatno prelistavanje...

sadržaj

7.

ARHIV SEVERA (16)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

TRAKTAT O LOSEM STARENJU
(I DRUGIM MARIFETLUCIMA SVOJSTVENIM CRTACIMA SREDNJIH GODINA)

naslov: Besposlen
autor: Lewis Trodheim
izdavac: L Association, 2004.

Esej Besposlen predstavlja jedno od najpodsticajnijih knjiga o slozenoj problematici stvaralastva ikad datoj iz pera autora stripa. Lewis Trondheim jeste sredisnji autor svoje generacije, ako ni po cemu bar po tome sto jest bio skoro svakoj (scenaristickoj) corbi mirodjija, i sto i danas drzi nekoliko crtackih, scenaristickih, urednickih itd tezgi u svetu francusko belgijskog stripa, te vec po tome svakako predstavlja pisca crtaca koji govori iz same srzi datog problema.

Njegov slobodni esej o problematici starenja (setimo se cuvenih redaka Mese Selimovica 40 god, jos si mlad da bi imao namere, a vec prestar da bih ih poceo ostvarivati - navodim po secanju) predstavlja nit vodilju kroz izlaganje osnovne problematike stvaranja u stripu, a to je pitanje, prosto svodivo na tipski upitnicki obrazac: hoce li odsada biti obnavljanje ili ponavljanje?

Navodeci na pocetku eseja Franquinovo "Dugo treba zivotu da bi postao kratak", Trondheim zeli istaci simbolicni prelaz cetrdesete kao referentni momenat, biografski trenutak suocavanja sa ostvarenim i polaznom osnovom za dalji rad na istrazivanju vlastitih stvaralackih opsesija, dilema, opsena...

Esej Besposlen je izgradjen nizom neuslovljenih slika/kolaza, bez cvrsce narativne strukture, u osnovi digresivan, sto podrazumeva i izvesna ponavljanja, uz istovremena prosirivanja, usloznjavanja, dalja problematizovanja izlozenih pitanja, kroz osvezavanja grafije, likovnih pristupa, uz dodavanja tudjih gledista, iskustava, stavova - te u tom smislu ovaj esej i deluje kao siroki spektar neuslovljenih razgovora i njihova uslovna sistematizovanja u svojevrsnom ironijsko grotesknom IZVLACENJU POUKI I NARAVOUCENIJA koja jesu ubedljiva, ali jednako nedovoljno precizna i neupotrebljiva pri soucavanju sa vlastitim stvaralackim krizama. Ona predstavljaju tek razgovore s drugima, crpljenje misljenja drugih, sazivljavanje s mukama i radostima, te resenjima drugih, povodom pitanja kaja muce vecinu, ali cije konacne odgovore (tipa opste upotrebljivih obrazaca) ne nudi niko, pa ni sam esejista sebi samom.

Problem je, dakle, u sledecem: kako izbeci okostalost i manirizam u mediju koji (trzisno) podrazumeva ponavljanje upotrebe istih likova te srodnih grafijskih i narativnih obrazaca iz albuma u album? Stari crtaci isticu momenat ciste kreativnosti, radosti crtanja, te podjednako vazne radoznalosti. Biti radoznao, obnavljati se, (kao Herge, Moebuis, Breccia, pa cak i istovetnih Schulza ili Morrisa, podjednako plodnih, podjednako sirokogrudih i naivnih, mada im se likovni svet niti stilizacija, za citav jedan ljudski vek, bitno ne menja), to podrazume i pitanje NEPRESTANE BUDNOSTI, OTVORENOSTI. Uz ZADOVOLJSTVO rada, kao osnovne motivacije stvaranja.

Drugo, pisac crtac bi hteo, zarad vlastitog ozdravljanja, i da se nekad otarasi junaka, ubije ga, prebije, te Lewis Zekonju ovde razbija, davi. Franquin uistinu prodaje sve svoje likove u aktu cistog simbolicnog samoubistva, ali Pavle Isakovic matorom Crnjanskom u Londonskom vrtu sapuce na uho da ne zeli umreti, kao sto Zekonja Lewisu tvrdi da bi on hteo da operise prostatu, za razliku od njegovog tvorca. Franquin se na izvestan nacin ubija odricuci se sirokih finansijskih dobiti, Wotersson cini slicno, dok Crnjanski utapa knjaza Rjepnina ne bi li sam ustao zdrav, citav (mentalno) i ziv, a Lelong se doslovno ubija. Neki, pak, dozivljavaju duge prekide u radu: Carl Barks, Gotlib, Macherot, Fred koji se mogu ravnati cak i sa duhovnom smrcu.

Lewis: Citalac je zahtevan. Zeli da cita to sto je odranije zavoleo, ali takodje hoce da bude iznenadjivan.

Herge, sto je vise bivao vezan za mimeticki pristup, posebno po stvaranju studija, to je bio skloniji depresiji, a Franquin je jednom prilikom kolegi izjavio: Pa to je neverovatno, ti se ne bojis crtanja!

Wolinski istice da je problem industrijske prirode, jer crtez strip mora biti dopadljiv (za urednika, citaoca) za razliku od novinskog (ili cistog umetnickog crteza, dodajem ja), sto neizbezno vodi u zanatstvo, te neiskreni pristup i nezaniteresovanost, tj. konacnu sklerozu, koji vode -depresiji. I opet, istice se vaznost neposrednog zadovoljstva crtanja - u kakvo sam se licno osvedocio prilikom Leskovackog susreta, posebno kod maestralnog Aleksandra Sotirovskog. Ali Aleksandru je trideseta, ne cetrdseta, sapce mi zluradi duh Trondheima. Bez zajedljivih komentara, molim!

Mozda bi problem cetrdesete bio prosto problem starenja i gubitka znatizelje koji ga prati, neizbezno? Jednom prilikom mi je pesnik Novica Tadic, u redakciji Rada, svedocio o tome. O gubitku svezine. O presahlosti. O prezvakavanjuu gradje sakupljene do trideset i neke. Ali dobro, i Novica je depresivac...

Lewisov crtez je i ovom prilikom naivan, uproscen, sa povremenim velikim planovima i dubokim perspektivama i koje je zagledan crtacev nesigurni likovni alter ego. Zatim isti opet skace u papire i... sagiba se pred tablama i radnim stolom te crta, crta... Rad rad i samo rad,ipak je u tome nekakva uteha, tovarisc Trondheim, ubedio si nas, nego sta!

Za sve ljubitelje stripa, citajte ga, obavezno!

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (45)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - I STARI I NOVI

(NIN-ovi kritičari biraju najvažnije kulturne događaje i dela u 1989. – vesti iz prošlosti)

Kao i prethodnih godina, potpisnik ovih krasnih redova manje nastupa kao kritičar dela, a više kao godišnji hroničar događaja. A događaji, zna se, pripadaju tekućem, manje ili više lokalnom, kulturnom životu medija koji nam je ovde tema. Ti događaji nam ne govore toliko o vrednosti dela “po sebi” (u širem medijsko-istorijskom kontekstu) nego ih pre svega čitamo iz perspektive ovogodišnje produkcije i promena nekih naglasaka u njoj. U galimatijasu eklektičkih žabe-i-babe kriterija koji bi trebalo da pomire tendencije sa postojanjem samostalnih dela, objavljivanje u periodici sa objavljivanjem u zasebnim albumima i knjigama, kao i teorijske napise sa sa umetničkom praksom, opredelio sam se za sledeći izbor.

Nakon hronološkog objavljivanja Kanifovog Stiva Kenjona u “Stripoteci”, započetog još 1977, sada (1989) ga dobijamo u obimnoj knizi “Dečjih novina” koja obuhvata prvu (1947) godinu jednog od najznačajnijih serijala u medijskom razvoju stripa.

Žanr horora konačno je pronašao rasne medijske predstavnike u Čudovištu iz močvare, po sjajnom scenariju Alana Mura, za koga ćemo sigurno još čuti (gle ti mudrice mene – opaska iz 2005), i Dilanu Dogu, masovnoj produkciojskoj tvorevini poveće grupe autora, a u izdanju Serđa Bonelija. Zajedno sa sada najboljim delom Bonelijeve produkcije: Kenom Parkerom, Martijem Misterijom i Nikom Rajderom (vredi pomenuti i ubacivanje kvalitetnih crtača u serijal Teks Viler), Dilan Dog predstavlja i te kako relevantan segment domaćeg izdavaštva. Uvoznik Bonelijevih izdanja je novosadski “Dnevnik”.

Obnovljena “Stripoteka”, s manje ili više uspeha, pokušava da povrati svoj dugogodišnji ugled. Hronološko objavljivanje Flaša Gordona Dena Berija, opet jednog nepravedno zanemarenog majstora naučne fantastike i melodrame, zajedno s premijernim predstavljanjem Loazelovih i Le Tendrovih Ratnika sa Akbara (originalan naziv: U potrazi za pticom vremena), svakako da povećavaju šanse “Stripoteke”.

Od kritičko-teorijske produkcije mora se izdvojiti knjiga Ogled o Paji Patku Bogdana Tirnanića s preporukom: čita se više puta pošto, pored zavodljivog stila, sadrži i neka temeljna razmatranja prirode medija stripa. U ovaj koš sleduju i časopisi “Pegaz”, “Sineast” i “Gradina”. Poslednja dva posvetila su celovite temate stripu.

Treći tom Kordejevog Vama objavljen je u Francuskoj. Time je zaokruženo pojavljivanje ove sage u trećeoj zemlji, nakon Španije i Jugoslavije. A “zauzvrat”, kod nas je konačno objavljen i jedan album Enkija Bilala – Falange crnog reda. Branko Gavrić je ove godine zaokružio objavljivanje Avantura Džona Difula s petim i šestim albumom, što zaslužuje priznanje za privatnu izdavačku izdržljivost i odličan kvalitet štampe.

Na objavljivanje kod nas veće etablirane klasike, kao što su Princ Valijant, Asteriks, Talični Tom, Gaston, Spiru i Fantazio i Bluberi, navikli smo. No, kada ih ne bi bilo, odmah bi nam postalo jasno koliko znače. I, na kraju, pohvala reviji “Ritam” koja nam je donela neke važne premijere: Ljubav i rakete braće Hernandez i Defektne priče Čarlsa Brnsa (Burns).

(neznatno izmenjen tekst, izvorno objavlJen: “NIN”, Beograd, 7. januar 1990)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 224.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (85): MURDER MYSTERIES
MI NISMO ANĐELI (2)

Englishman: If it’s true that every
seven years each cell in your body
dies and is replaced...

Englishman: ...Then I have truely
inherited my life from a dead man
and the misdeeds of those times have
been forgiven...

Englisman: ...And are buried with his
bones.

Koliko je stara priča? Ko je taj ko ju je ispričao?

Koliko je godina, vekova, milenijuma, utkano u jedinstveno predivo veštine baratanja rečima i slikama, zabavnih zgoda, moralnih poduka? Kome je ona bila potrebna da ga dodatno utopli kraj vatre u vlažnoj pećini dok je napolju nedokučivi svet škljocao očnjacima i parao kandžama, dok je vazduh punio zavijanjem krvave radosti? Ko joj se prvi dosetio, ko ju je iskopao ispod svojih prljavih noktiju, koju je iščešao iz masne gomile kose na temenu? Kako je krenuo ni od čega, do čega je stigao? Koliko je bio dobar, koliko inspirisan, koliko inspirativan, da li su se ti bauljavi poluljudi sutra vratili po novu porciju priče? Kojeg je žanra bila njegova pripovest, da li ih je zagrejao nekom zgodnom lovačkom pričom, ili je možda u pitanju bio kakav ljubavni poduhvat? Istinita anegdota, nakićeni doživljaj ili potpuna izmišljotina – i je li svesno o tome odlučivao, ili je pričao kako mu je došlo, ono, s nogu... Da li je tu zabavna funkcije priče bila primarna, ili je pripovedač neki tabu uvio u slatku oblandu zabave da bi njegovi saplemenici lakše progutali korisnu zabranu? Da li ju je naplatio? Je li bio komercijalan, jel priču trampio za deo sa plećke ulovljenog jelena, ili novo koplje? Ko je taj koji je prvi put zavrteo preslicu, ko je izvukao onaj prvi, nevešti ali neophodni, početni namotaj?

Ko je prvi put zavrteo priču, ko je prvi put namotao publiku? Ne znam, niko ne zna. Ono što znamo je da ga više nema – kao i to da njegova priča još uvek živi, u ovoj ili onoj varijanti. Ono što ja znam je da bi taj prvi pripovedač bio više nego ponosan na Nila Gejmana i P. Krejga Rasela te njihovu malu veliku studiju odnosa i mehanizama pripovedanja pod nazivom Murder Mysteries.

O Nilu Gejmanu se puno zna, ali ajde, za one koji su bežali sa časova: Britanac, scenaristički guru devedesetih, bavio se novinarstvom dok mu njegov prijatelj Alan Mor (legenda, kape dole!) nije dao par scenarističkih lekcija što mu je bilo dovoljno da grune na strip scenu. Napravio dosta toga (ni upola koliko je mogao), ali će ga večno pamtiti po serijalu od sedamdeset pet epizoda, Sandman-u (koga možete voleti ili ne, ali mu ne možete osporiti prelomnu ulogu na strip tržištu devedesetih), pokazao kako se može praviti strip bez superheroja, sa puno istorijskih, literarnih i drugih referenci, za odraslu publiku. Istovremeno je demonstrirao kako se stripu može privući i ženski svet, kako se u stripu može planirati unapred, kako se može ispoljiti nezdravi stepen kontrole i ubediti i crtači i izdavač da se povinuju zahtevima, kako se u njemu može puno eksperimentisati, kako se, najzad, sve to može jako dobro prodati, pa potom od tog novca (i slave) jako lepo živeti. Na vrhuncu svoje popularnosti ugasio je Sandman-a, a onda je malo putovao po svetu, malo bio faca sa načarima za sunce i dugom kosom, pisao uspešene kratke priče, romane (ko je voleo Sandman-a učiniće sebi golemu uslugu ako pročita Američke Bogove) i davao hiljade intervjua, milione autograma, a u skorije vreme sve se više bavi stripom, pokazujući da stari kao vino, postajući sve bolji i bolji s godinama...

O P. Krejgu Raselu se ne zna toliko mnogo, za šta svakako nije kriv kvalitet njegovog rada: Amerikanac, jedan od poslednjih pravih klasičara crteža u stripu, čuven po tome što je uradio (sjajne) stripske verzije bajki Oskara Vajda, Kiplingovu Knjigu o džungli, opera poput Salome i Čarobne frule. Za kapitalno delo mu se uzima adaptacija Erlika od Melnibonea Majkla Murkoka, kome se nekoliko puta vraćao, radeći ga sve kvalitetnije, kao i stripovska verzija Vagnerove opere Prsten Nibelunga (ako niste videli Sumrak Bogova kroz Raselove oči, niste videli ništa!)... Tek se povremeno očešao o žanr superheroja, radeći na Phantom Stranger-u i Batman-u (jer, suočimo se s tim, tu leže novci!), dao svoj doprinos Lukasovom marketinškom triku tisućleća, Star Wars-ima, uradio sa Gejmanom ultra mega popularnu 50. epizodu Sandman-a, Ramadan, pa se zahvaljujući njoj okitio Ajznerom. Onda je malo bio prostodušni brka i jeftini dvojnik Čaka Norisa, a malo crtao od svega pomalo i stekao i ime i reputaciju koju profesionalci i znalci poštuju, pokazujući da stari kao vino, postajući sve bolji i bolji s godinama...

(Nastaviće se)

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (283)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

U MEĐUVREMENU, NA ZEMLJI: SULEJMAN

Sulejman je najviše stripova čitao u osamdesetima. Danas bi ih čitao više, ali su skupi i isplati mu ih se uzeti samo kad su na ljeto jeftiniji kompleti. Ali kad uzme komplete - recimo Zagora - dogodi se da niti jedna epizoda ne završava. Zato on svoj strip radi tako da svaka epizoda završi u jednom svesku.

Sulejmana sam sreo nekidan. Živi u Bosni, u Šturliću kod Kladuše, i Zagreb mu je bliži od Sarajeva. Te je došao okušati sreću, donijevši sa sobom devet fotokopiranih svezaka svoje kung-fu humorističke serije, po heroini nazvane Cu Rai Po (genitiv: Cu Rei Po). Devet svezaka, ljudi! U prosjeku dvadeset stranica svaki, dva do pet kadrova po strani, devet epizoda, devet kompletnih priča! Jest da mu je za njih trebalo petnaest godina, ali devet svezaka!

Srce mi se paralo što mu moram reći da mu crtež nije na profesionalnoj razini. Sulejman voli crtati zgođušne djevojke pa njih radi najbolje, a sve je drugo nacrtano za stupanj slabije. A srce mi se još više paralo kad sam svih devet epizoda pročitao. Jesu one za današnje pojmove naivne (kao da je Sulejman sve što zna o stripu i naučio u osamdesetima, kad ih je najviše čitao), ali su dobre! Dobre u onom smislu da ih čitaš i ti odeš u taj svijet koji je samo Sulejmanov - neka fol-Kina, ali s mentalitetom iz naše narodne priče gdje su i negativci nesposobni i pozitivci više za šegu nego za šoru. Joj, da je Sulejman malo bolje crtao i uspio ovo negdje objaviti prije dvadeset godina - danas bi se njegovih fora s nostalgijom sjećali kao Banetovih, Janjinih ili onih Ano & Nepa.

Ne bih htio da me krivo shvatite: Cu Rai Po nije remek djelo, ali to nikad nije ni htjela biti. Sulejman zna što je za njega strip: junak(inja), pustolovina, zaplet i obrat, humor. I radi to iskreno (nitko za svoju dušu ne crta dvjesto stranica nečega u što ne vjeruje), ali htio bi ih i objaviti. A meni se srce cijepa jer koliko god me Cu Rai Po šarmirala, vidim da je vrijeme nepovratno otklizilo te za takve male, naivne a iskrene stripove nema mjesta izvan fanzina. Ako i tamo.

Griješim li? Znate li kako pomoći Sulejmanu? Jeste li se, čitajući, poželjeli uortačiti u izdavaštvu ili se makar s njime mijenjati za izdanja? Mail mu je semo_dizdarevic@yahoo.com i svaki glas bit će bolji od šutnje.


***
Q STRIP 9 na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

11.

Q STRIP

Strip Vesti

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Esad T. Ribić kod Marvela: Comic Book Resources je doneo samo jednu rečenicu o tome, ali je dovoljno da zvanično potvrdi vest da će Esad Ribić opet imati sreće da radi jednog od najinteresantnijih Marvelovih junaka, Srebrnog letača (Silver Surfer). Naravno, serijal će biti urađen slikarskom tehnikom kao i prethodni sa Thorom (Loki). Prvu vest o tome je sam Joe Quesada dao na Wizard World Philly (u junu/lipnju). Seriju će pisati J. Michael Straczynski. Takođe, šesti broj serije House of M je izašao u Americi 7. septembra/rujna, sa naslovnicom koju je uradio Esad Ribić. I novo izdanje Ghost Ridera krasi njegova naslovna ilustracija koju možete videti ovde. U Španiji će Ribić gostovati na "X Jornadas Internacionales del Cómic Villa de Avilés" te će 8-og potpisivati svog Lokija zajedno sa Garyjem Frankom koji će potpisivati Supreme Power.

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

• [priQaz] Ima li života nakon kraja svijeta? (mcn)
• [priQaz] Nima stripa do Splita! (mcn)
• [crtaća dasQa] Goran Sudžuka (mcn)
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 03.09.-10.08.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

12.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

13.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin, Marko Ajdarić i SVesti preko pojedinih foruma, su krivci za sledeće priloge:

Kultura

Prijavite se na Međunarodni festival stripa CRŠ!

Organizatori osmog Međunarodnog festivala stripa “Crtani romani šou”, koji će se održati u Zagrebu od 9. do 11. prosinca, pozvali su zainteresirane autore da se prijave za sudjelovanje do 20. oktobra.

Natječaj osmog Međunarodnog festivala stripa 'Crtani romani šou', u organizaciji Radija 101 nema zadanu temu, a dužina stripa ograničena je na osam stranica. Tehnika izrade stripa treba biti prilagođena crno-bijelom objavljivanju, a primaju se radovi na hrvatskom i engleskom jeziku.

Najuspješniji radovi bit će nagrađeni novčanim iznosom od 300, 200 i 100 eura, dok će radovi u kategoriji “Mladi lav”, za autore mlađeod 15 godina, biti nagrađeni poklon paketima domaćih strip izdavača.

Adresa na koju bi trebate slati radove jest: Radio 101, za CRTANI ROMANI ŠOU, Gajeva 10, 10 000 Zagreb, Hrvatska.


Objavljeno: Večernji list, Zagreb, 05.09.2005.godine

Kultura

RAZGOVOR
Milan Trenc, autor ilustracija, stripova, filmskih projekata

DANAŠNJI STRIP SVODI SE NA SEKS I NASILJE

Autor Dario Borković

I puno prije nego što je početkom devedesetih otišao u Sjedinjene Države, Milan Trenc bio je poznato ime hrvatske umjetničke scene. Autor intrigantnih ilustracija u Startu, tvorac zapaženih stripova poput “Milana Blentona” ili “Koščaka”, objavljivanog u Večernjem listu sredinom 80-ih, uspješno se bavio i animacijom i filmskom režijom. Odlaskom u SAD 1991. godine njegov se portfolio s vremenom proširio i ilustratorskim radom u medijima poput New York Timesa, Washington Posta, Business Weeka i Fortunea.

U Americi je napisao knjigu za djecu “Noć u muzeju” i nekoliko scenarija, snimio film “Zen priče”, a počeo se baviti i filmskom produkcijom. Nakon povratka u domovinu prije otprilike godinu dana, posvetio se i radu na teorijskoj knjizi za studente Likovne akademije kojima predaje režiju i animaciju.

Povod razgovoru s Milanom Trencom izložba je njegovih stripova, ilustracija, filmskih projekata koja se pod medijskim pokroviteljstvom Večernjeg lista otvara u četvrtak, 8. rujna, u Klovićevim dvorima.

– Nismo željeli samo povješati radove, nego ih i interpretirati s pomoću novog medija, tretirati galerijski prostor kao medijski – kaže Trenc o konceptualnoj i tehničkoj razradi izložbe u suradnji s Darkom Glavanom. – Znam da se mnogima odlazak u galeriju čini kao velika gnjavaža, no vjerujem da će posjetitelji nakon moje izložbe moći sjesti na kavu i reći: “E, ovo je bilo zgodno!”. Među eksponatima bit će puno originala, pa će i oni posjetitelji koji vole minuciozno proučavati originale doći na svoje. Ključno je u svemu tome da sam izložbu pripremio za posjetitelje, a ne za sebe, i vjerujem da će im biti zanimljivo – kaže Trenc.

Interaktivni pogled na izložbu bit će moguć i preko interneta, na web stranicama Večernjaka.

Iskušavanje u SAD-u

• Je li bilo teško prilagoditi se američkom načinu rada?
– Osnovna motivacija pri odlasku bila je želja da se iskušam na doista velikom tržištu i otkrijem prolazi li moj rad u takvom okruženju. U Hrvatskoj sam dotad objavljivao stripove, a ilustracije isključivo u Startu čiji je glavni urednik bio Marijan Jurleka. Imao sam povlašten položaj, sumnjam da ću ikada ponovno imati takve uvjete. Sloboda je bila iznimna, ilustracije sam mogao donijeti na dan tiskanja, no to je predstavljalo i veliku odgovornost.
U SAD-u mi je trebalo vremena da se prilagodim načinu rada u kojemu je potrebno prethodno donijeti skicu. Kad je o idejama riječ, američki su naručitelji u načelu vrlo korektni – obično im pošaljem nekoliko skica ili čak samo jednu ako imam posebno dobru ideju. Naravno, ima i slučajeva, posebno sa škakljivijim političkim temama, kada je rad noćna mora. Američkim su izdavačima ilustracije iznimno važne i zbog toga jer se s pomoću njih izražava cijela koncepcija lista, a posebno mi se sviđa to što naslove tekstova često zasnivaju na ilustracijama.

• Kako uspijevate biti toliko multidisciplinarni?
– Kad se jednom stvari bavim više vremena, to mi dojadi, pa mi je zanimljivo promijeniti područje. Kad napravim animirani film, umorim se, pa ilustratorski rad, u kojemu su rokovi vrlo kratki, doživljavam gotovo kao vrstu odmora. Uzme li se u obzir to da rad na filmu, i igranom i animiranom, traje i po godinu-dvije, razlika je velika. Mislim da će se i na izložbi vidjeti kako zapravo ne odvajam područja kojima se bavim, jer najvažnije su mi ideje. Neke od tih ideja idealne su za animaciju, neke za ilustraciju, a neke za strip, pa se, ovisno o inspiraciji, mogu posvetiti ovom ili onom mediju. Hoće li nešto postati, na primjer, slikovnica ili film, posve mi je svejedno.

• Sviđa li vam se suvremeni strip?
– Nisam previše impresioniran današnjim stanjem. Stripovi izgledaju jako dobro i ima vrlo talentiranih umjetnika, no na razini priče i ideje stvari se prečesto svode na klišej seksa i nasilja. To je pojelo strip-produkciju, a ta me vrsta stripa osobno ne zanima. Oni računaju na mlađu publiku, tinejdžere, dvadesetogodišnjake, a mene više zanimaju stripovi na tragu literature koji u pozadini imaju i ideju, a ne samo pucanje i akciju.

• Što je uzrok padu kreativnosti?
– Mislim da se promjena počela događati s promjenom u Hollywoodu potkraj sedamdesetih. Zanimljivo je, na primjer, kronološki analizirati popis dobitnika Oscara. U početku svaki čas možete naići na odlične filmove, no od kraja sedamdesetih najednom počnete nailaziti na razočaranja. Kako su studijima zavladali biznismeni kojima je postao važan isključivo novac, ispitivanjem javnog mnijenja počeli su odbacivati sve što se neće zajamčeno svidjeti velikom broju ljudi. To je onda povuklo i strip. Primjerice, nakon dolaska u SAD surađivao sam u Heavy Metal časopisu, no sredinom devedesetih kupio ga je čovjek koji je izmislio “Ninja kornjače” i od tog dana prestali su izlaziti europski autori, a ni ja više nisam surađivao s časopisom. Naslovnicu svakog broja ukrašavala je žena s velikim prsima i velikom strojnicom, stvari su otišle u tom smjeru.

Od savršenstva do noćne more

• Osim Disneyja, kojega često spominjete, što vas privlači u američkoj umjetnosti?
– Kad govorimo o Disneyju, moramo povući crtu između razdoblja kad je bio živ i nakon njegove smrti – ovo što danas proizlazi iz tog studija doista je noćna mora. Walt Disney znao je okupiti silno talentirane ljude, dati im puno slobode i odlične uvjete za rad, a s druge se strane brinuo za to da projekti budu pregledni i komunikativni. Zato možete uzeti bilo koji stari Disneyjev film i shvatit ćete da su oni i danas fenomenalni, i to upravo zato što su toliko izbrušeni, što im je komunikativnost dovedena do savršenstva. Ondašnji filmovi iz njegova studija na neki su način bili i eksperimentalni, u to doba nije bilo toliko straha da se napravi korak naprijed. Kad je riječ o drugim američkim impresijama, časopis Mad fascinirao me humorom i pristupom, genijalni crtač Milton Caniff također mi je bio velik uzor, a od redatelja Wilder, Capra, Wyler, Chaplin i Keaton. Upravo je izbrušenost i čistoća komunikacije ono što me u američkoj umjetnosti najviše impresionira.


Objavljeno: Večernji list, Zagreb, 02.09.2005.godine

Kultura

KLOVIĆEVI DVORI
Ivan Tišov i Milan Trenc za početak izložbene sezone

MODERNI KLASIK I STRIP SUVREMENIK

Autor DOROTEA JENDRIĆ

Slučaj je htio da se pod jednim krovom na početku izložbene sezone Klovićevih dvora nađu dvije posve suprotne izložbe, a koje zapravo imaju sličnosti u umjetničkoj snazi autora koje predstavljaju.

Večeras se otvara retrospektivna izložba začetnika hrvatskoga modernoga slikarstva Ivana Tišova (1870-1928), bečkoga studenta koji je svojim slikarskim virtuozitetom štafelajnoga i zidnoga slikarstva obilježio kraj 19. i početak 20. stoljeća kao jedan od predstavnika poznate šarene zagrebačke slikarske škole, a 8. rujna bit će otvorena retrospektiva multimedijalnoga umjetnika Milana Trenca, zagrebačkoga umjetnika poznatog po stripovima, ilustracijama i filmovima.

Dok je Ivan Tišov u retrospektivi koju kao organizator potpisuje mr. Jelica Ambruš i Galerija likovnih umjetnosti u Osijeku studirao vani, a slavu stekao u Hrvatskoj, Milan Trenc (rođen je 1962. u Zagrebu, gdje je diplomirao na Akademiji za film i kazalište) obilježava onaj kreativni zamašnjak u likovnom stvaralaštvu od osamdesetih godina prošloga stoljeća do danas.

Iako je već na domaćem terenu svojim stripovima u nastavcima, ilustracijama objavljenim u magazinu Start, te animiranim filmovima i serijom "Milan Blenton" na Stojedinici definitivno pokazao da je "svjetska marka", autorsku zrelost i pripadajuće priznanje stekao je u Americi. Početkom devedesetih u New Yorku objavljuje stripove u Heavy Metal Magazinu, a ilustracije u The New York Timesu, The Wall Street Journalu, New Yorkeru i Fortune Magazinu.

Trencova retrospektiva odvija se pod medijskim pokroviteljstvom Večernjeg lista, a obuhvatit će četvrt stoljeća uspješnoga stvaralaštva na području stripa, ilustracije, animiranoga filma i kompjutorske animacije u monografskoj izložbi čiju koncepciju potpisuje povjesničar umjetnosti Darko Glavan.

Uz Vesnu Kusin, ravnateljicu Klovićevih dvora, koja je najavila niz izložba dolazeće sezone, na jučerašnjoj konferenciji za novinare Darko Glavan kazao je kako Trenca među ostalim strip autorima izdvaja i njegova diploma režije kod Kreše Golika, majstora filmske priče. Autor je animiranoga filma "Veliki provod", a 2000. godine "Zen priče" počele su festivalska prikazivanja.


Objavljeno: Večernji list, Zagreb, 05.09.2005.godine

Uz premijeru filma "Fantastična četvorka"

KOSMIČKA OLUJA SA BOFL DIJALOZIMA

Strip "Fantastična četvorka", šezdesetih udarno izdanje kompanije Marvel, definisala je lucidni autorski stil Stena Lija koji je postao obrazac za priče o superherojima i pokrenuo kasnije mnogo komercijalnije naslove kao što su "Spajdermen", "Eks-Men" i "Halk". I dok su ova izdanja dobila visokobudžetne Holivudske filmove, pokušaj ekranizacije "Fantastične četvorke" iz 1994. godine ispao je toliko loš da nikada nije ni prikazan javno.

Uprkos budžeta teškog 100 miliona dolara, film "Fantastična četvorka" nikako ne opravdava pridev iz svog naslova. Teško da se može smatrati A produkcijom. Prvi problem je da je film koncipiran kao "priča o korenima", što zaista može interesovati samo strip enciklopediste. Četvoro naučnika biva ozračeno kosmičkom olujom, DNK im se menja... ali gotovo pola filma smo primorani da gutamo naivnu, mehaničku razradu sinopsisa, sa bofl dijalozima koji se ne mogu prineti Sten Lijevim ranim radovima.

Ista boljka kao u "Halku", kome treba sat vremena do konačnog početka akcije. Džesika Alba u ulozi Nevidljive devojke čist je kriminal i u potpunosti pomračuje njenu zrelu glumačku kreaciju u filmu "Sin City". Budući da je film dobio oznaku PG-13 (nasilje, laka profanost i vrlo blage seksualne konotacije), film je namenjen isključivo tinejdžerima. Frustrirajuće!

Filmska verzija najfuturističkijeg stripa prošlog veka nema većih ambicija nego da bude prijatan film za prijatno žvakanje kokica. Kompleksni karakter Doktora Duma nikako se ne razvija! Ispada da najslavniji Marvelov negativac (Dart Vejder pre Dart Vejdera) želi da uništi planetu zato što je - ljubomoran?! Ko će poverovati u to? Dvanaestogodišnje devojčice?

Majkl Čiklis briljira u ulozi Stvora i Kris Ivens odlično portretiše Ljudsku Buktinju, usijanu glavu koja nema nameru da se leči od posledica kosmičke radijacije jer je sada "zakon" za ženske. Dozirani s merom, kompjuterski efekti variraju, ali i Mister Fantastični Elastični, Nevidljiva Devojka, Okamenjeni Stvor i Ljudska Buktinja sasvim su OK renderovani, fotošopirani i "filtrirani". Dakle, Dr Dum želi da uništi planetu zato što je ljubomoran?

U "Fantastičnoj četvorci 2" će nam, verovatno, biti objašnjeno da Galaktus želi da uništi ceo univerzum i svaki oblik materije zato što mu majka nije kupovala lizalice.

S. Đ. M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 08.09.2005.godine

Afrička scena u Osijeku

U galeriji karikatura "Osijek", u ponedjeljak 25. srpnja otvorena je izložba marokanskog karikaturista Najia Benajia, nazvana "Afrička scena". Otvorenje izložbe u poetskom dijelu uljepšao je Zal Kopp, uz glazbeni nastup violončelista Željka Štrbca, a samu izložbu je otvorila gospođa Mirjana Smoje, članica Gradskog poglavarstva za uljudbu, koja je pritom istaknula: "Čestitam voditelju Galerije karikatura Osijek Tomislavu Dušaniću na ustrajnom promicanju karikature u gradu Osijeku te petogodišnjem radu Galerije koja je širom otvorila vrata svjetskim karikaturistima."

kolovoz 2005.

sadržaj

14.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-KOVAČEVIĆ NA DELCOURTOVOM FESTIVALU
Francuski Delcourt po peti put organizuje festival svojih autora, koji se ove godine zove Festival Delcourt a Bercy Village 2005, i koji će se održati između 16. i 18. septembra. Među autorima, biće i Dražen Kovačević, u društvu drugih zvezde bandes dessinées-a, kao što su Corbeyran, Morvan, Pécau, Lewis Trondheim i Vatine (od serije Aquablue). Delcourt će ugostiti, kao specijalnog gosta, Eric Powell-a, američkog autora serije The Goon. Oficijalna stranica se nalazi ovde.
(Marko Ajdarić)


-"SMOKE U THE MAGAZINE 3
Vec je na liniji 3. broj The Magazine-a, online magazina o stripovima koji vodi Mark Millar. Među intevjuisanim ličnostima je i Alex de Campi koja govori o 'Smoke', serijalu koji ona piše a koji crta Igor Kordej. The Magazine možete čitati ovde.
(Marko Ajdarić)


-SMUĐA U VAISON-LA-ROMAINE
Gradimir Smuđa će biti prisutan na 4. Festival BD u Vaison-la-Romaine, što se dešava 17. i 18. septembar u toj lepoj varoši na jugu Provence. Osim SMuđe, biće prisutni Ana Miralles iz Španije, Ted Benoit, Boucq, Barbara Canepa, P. Christin, Dany, Demarez, Dufaux, Giroud, Annie Goetzinger, Juillard, Lax, Roba, Grzegorz Rosinski, Sente i novi talenat Laurent Vicomte.
(Marko Ajdarić)


-...
Još VESTI IZ SVETA, koje između ostalog u Darkovom odsustvu svakog drugog dana popunja Marko Ajdarić uz moju pomoć, možete pročitati na macanovom QStrip blogu. Nisu ovde ponovljene te vesti jer, kakva bi to bila pomoć bila kada bi ekskluzivnost tamo datih vesti kvarili ponavljanjem ovde... Dakle, nešto tamo, nešto ovde...:)

sadržaj

15.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

17. Olense Kartoenale
Annual Cartoon Contest - Rules and regulation 2005

1. Participation
All contestants will be admitted with no distinction made regarding nationality or age. There are two categories:
· Youth category up to 15 years inclusive
· Adult category: 16 years and older

2. Theme
The theme is "To built, renovate, restore …".

3. Entries
· Original cartoons in black and white or colour, may bear no captions.
· Dimensions including any passe-partout 21 x 30 cm.
· Works sent rolled and works larger than DIN A4 will not be returned.
· Number of entries per contestant: maximum five.

4. Property rights
Prize-winning works will become the property of the organizer or the major spon-sors. All works selected may be used by the organizers to promote the contest and the village of Olen.

5. Catalogue/Cartoon book
Selected works will be considered for inclusion in a catalogue. The authors of these works will receive a free copy of the catalogue during the prize ceremony or they will find this booklet together with the return of their cartoons.

6. Return mail
The return of the works will take place at organizers' cost approximately six months after the 'deadline'.
The organizers will endeavour to handle the return forwardings with the utmost care but cannot be held responsible for loss or damages.

7. Deadline
The deadline is 18 September 2005.
The entry form and the cartoon(s) must be send to:
Olense Kartoenale
Gemeentehuis
Dorp 1
B-2250 Olen
Belgium

8. Prizes
For the adult category: For the youth category:
1st prize: 750 euro 1st prize: 200 euro
2nd prize: 300 euro 2nd prize: 175 euro
3rd prize: 200 euro 3rd prize: 150 euro
4th prize: 150 euro 4th prize: 100 euro
5th prize: 125 euro

Only for Belgian participants:
Prize of the province of Antwerp: week-end (youth and adult category)

9. Prize Ceremony and Exhibition
The prize ceremony will take place at Friday 11 November 2005 at approximately 20.00 h in the council chamber of the town hall of Olen, Dorp 1, 2250 Olen. Every participating artist will be welcome on that occasion.

A selection of the cartoons will also be exhibited at the same address an can be visited:
· Sunday 13 November 2005
· All working days till 23 December during the opening hours of the town hall:
· Monday 09.00 u - 12.00 u 13.00 u - 16.00 u 17.30 u - 20.00 u
· Tuesday 09.00 u - 12.00 u
· Wednesday 09.00 u - 12.00 u 13.00 u - 16.00 u
· Thursday 09.00 u - 12.00 u
· Friday 09.00 u - 12.00 u

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

Francuzi, nastavak...


-Gord
mail doudcastel@yahoo.fr
oliviercastel.free.fr

-Salon du livre et de la BD de Mouscron
mail salonbdmousc@ibelgique.comron1
salonbdmouscron.be.tf

-Bdanco
mail em_negre@yahoo.fr
www.ifrance.com/bdandco

-book-maker
mail jpmauris@noos.fr
book-maker.com

-Éditions François Boudet
mail frboudet@wanadoo.fr
www.frboudet.com

-La nuit du lie`vre
mail lousmog@teledisnet.be
users.teledisnet.be/web/fva20904

-BulleDog par Lilo Greco
mail zanoni@skynet.be
lilogreco.ifrance.com/lilogreco

-BDovore, le site des collectionneurs de BD
mail tomlameche@bdovore.com
www.bdovore.com

-Toys Collection
mail toyscollection@wanadoo.fr
www.toys-collection.com

-Tintin Passion
mail thierry.j@skynet.be
notrepassion.com

-Les aventures de John F. Kennedy
mail diana@kennedy-comic.de
www.bd-kennedy.de

-Comics Festival Belgium
mail sylvaine_bruno@hotmail.com
pointimagejvdh.free.fr/comicsfestivalbelgium

-La page de l'inspecteur Canardo
mail patrice.panaget@club-internet.fr
perso.club-internet.fr/patrice.panaget

-Motus Créations
mail info@motus.biz
www.motus.biz


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad