S A D R Z A J 1. NAGRADE GLENAT-a (C.K.) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Mmm, da sada je lako hvaliti se kada sve ide lepo, evo cak ni onaj dosadni natpis "poziv na saradnju je i dalje aktuelan" vise ne stavljam. Ne ponovili se dani kada je trosio prostor uvodnika. Da krenemo. Osim par tekstova o Glenat-ovom konkursu i pobednicima
SVesti imaju cast da vam, verovatno, prve predstave rad mladih
beogradskih autora. Naime uz pomoc Glenat-a, koji je dozvolio
da se skanovi/slicice postave na sajt, i samih autora koji su
scanove poslali, na sajtu SVesti mozete videti njihove radove
na sledecoj adresi: Predlazem da sacekate petak popodne da strana bude sigurno na sajtu jer odobrenje je stiglo samo par sati pred zakljucenje broja tako da ne garantujem da je vec sa slanjem broja stranica na serveru. Ali je zato pouzdano, od pre par dana, na sajtu, u arhivi, postavljena strana sa objedinjenim tekstom "Watterson o stripu danas" (prevod Brada) zajedno sa par slicica koje pomazu da se bolje razume tekst o nedeljnim tablama. U broju imate i podatke o ilozbi "1h59" gde ce biti predstavljene strip scene bivsih jugoslovenskih republika. Vec za sledeci broj nam Anica Tucakov sprema veliko iznenadjenje, ali... moracete da sacekate sledeci broj da saznate o cemu je rec. Broj pretplatnika raste... I da se ne hvalimo, od iduceg broja krece predstavljanje autora, i zato ponavljam poziv svima da mi saljete po jednu kvalitetnu foto-kopiju (klasicnom postom ne scanove) jedne reprezentativne strip table za sajt, kao i biografiju emailom, pozeljno je da biografija bude sto detaljnija i da postoji i engleska verzija, na meni ostaje da to postavim na sajt. To ce biti uradjeno tako da ce se, osim redovne posete sajtu, moci i ta strana direktno otvoriti. Otvarace se i levi prozor SVesti-meni, ali ce moci svako da ima prakticno svoju licnu stranu i da ima svoju licnu adresu. Kao sto sada "Tocak" ima svoj preciznu adresu, tako ce je i vase stranice imati, poziv naravno vazi za sve autore, kako afirmisane, tako i za neafirmisane. S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Na velikom konkursu "Bedecouvertes" izdavacke kuce GLENAT Ziri u sastavu: je doneo odluku o dodeljenju sledecih nagrada:
U vezi sa stripom "Tocak" nagradjenim na konkursu izdavaca Glenat, saljem Vam malo blizih podataka o autorima: Drazen Kovacevic (crtez, kolorisanje): Goran Skrobonja (prica): Adaptaciju naslovne novele uradio je poznati beogradski strip-autor Vladimir Vesovic. "Tocak" je prva novela u serijalu prica smestenih na izmisljenom svetu Arkamu. Objavljena je prvi put jos 1987. godine u novosadskom SF casopisu "Alef" (br. 16). Radnja novele pocinje u bliskoj buducnosti. Glavni junak po imenu Alfred Cester u nastupu besa ubije nevernu zenu i njegov prijatelj, advokat, uspe da ga spase smrtne kazne tako sto ga ubedi a prihvati umesto toga nagodbu sa sudom i bude osudjen na kaznu "Tocka." Ovaj sistem kaznjavanja dobio je ime po staroj vasarskoj igri "Tocak sudbine" i koristi specijalne cestice koje razdvajaju um osudjenika od njegovog tela i salju ga u slucajno odabran univerzum. Tela se cuvaju zamrznuta sve dok ne istekne zakonski rok, pod uslovom da se pre toga osudjenikov um ne vrati u telo. Ovo potonje dogodilo se samo jednom ili dvaput. Cester je suocen sa velikom nepoznanicom, ali ipak bira zivot za svoj um, spreman da se bori za opstanak u svakom univerzumu u kom se nadje. Prilikom objavljivanja presude, u sudnici ugleda svoju staru ljubav - koja je sada advokatova zena, i samo jos jedan deo sveta koji on mora da ostavi za sobom. U trenutku izvrsenja kazne, Cester okrece prekidac koji ce ga poslati na neko drugo mesto i u neko drugo vreme. Stoga nimalo ne cudi njegova prenerazenost kada se probudi u telu mlade devojke, Princeze Leone, naslednice krune jednog od najmocnijih kraljevstava na svetu Arkamu. Cester mora da se nosi ne samo sa svojim novim, zenskim telom, vec i sa krvavim zavadama i dinastickom borbom u fantasticnom pseudo-srednjevekovnom svetu. Njegova pratilja, Gospa Ana od Vervejna, podseca ga na staru ljubav ostavljenu na Zemlji i on se postepeno zaljubljuje u tu zenu, nesposoban da izrazi svoja osecanja zbog toga sto je zarobljen u devojackom telu. Tokom dugog putovanja Cester uci istoriju i obicaje Arkama, gde je magija i dalje veoma jaka, a koristi sopstvena stara iskustva kako bi nadvladao neprijatelje, sprijateljio se sa cudovisnim zverima i postao vodja mocnog varvarskog plemena. Tako ostvaruje prorocanstvo Korota koje odredjuje buducnost za Arkam i njegove zitelje. Posle brutalnih bitaka i pokolja neprijatelja, Cester prima krunu i konacno pronalazi dovoljno snage da pridje Gospi Ani i prizna joj sta oseca prema njoj. Medjutim, vrtlog Tocka usisava ga natrag u stari univerzum i staro telo. Svi mu cestitaju zbog toga sto je preziveo kaznu, a on saznaje da su se njegov prijatelj i njegova stara ljubav sa Zemlje razveli... ali se i dalje oseca kao gubitnik. A onda, iznenada,... (neko treba kasnije i da kupi album, zato kraj...:) Ekskluzivno na sajtu strip vesti scanovi Drazenovih crteza
(od petka 21.januara, pa sledecih par nedelja)
Ime "1h59" je dao Kum izlozbe, Enki Bilal. Naime, uvek kada se govori o nasim zemljama, ovde se u medijima kaze "samo na dva casa (avionom) od nas". Time se podvlaci koliko bi smo morali da obratimo paznju na ono sto se tamo dogadja, jer je u nasem (zapadnoevropskom) komsiluku. Izlozba je izazvala prilicno interesovanje ovde, jer se radi o 5 zemalja koje su u vrlo kontroverznoj situaciji. Stampa je vec pisala, a bice toga jos, jer je angulemski festival od velikog medijskog znacaja. Izlozba se odrzava u Musee du papier (Muzej papira), zdanje od kamena sa lepim prostorom, u kome moze da se izlozi ono sto smo zamislili. Datum je 26. do 30.januar 2000. godine u okviru Medjunarodnog strip salona u Angulemu. Ideja vodilja je predstavljanje stvaralastva pojedinacnih autora iz zemalja nastalih iz bivse Jugoslavije. Osnova je pedeset autora iz 5 zemalja. Instalacija ce da podrazumeva vertikalne povrsine, horizontalne povrsine (vitrine), kompjutere i ozvucenje. Bice izlagani: originalne table, originalne ilustracije, originalni crtezi, serigrafije, posteri, revije, magazini, knjige i derivati (kape, casovnici, igre, CD ROM-ovi...) Izlozba ce biti ozvucena muzikom, vec postojecom, kao i novim stvarima, za koja ce se pobrinuti Bojan Zulfikarpasic, jazz pijanista nastanjen vec vise godina u Parizu. Njegova muzika pociva na tradiciji balkanske muzike, a redovno saradjuje sa velikim dzez muzicarima kao sto su Henri Texier i Michel Portal. Katalog je sa tezistem na savremenom stripu i na mladim autorima. Web site: http://www.bdangouleme.com Organizator ce se pobrinuti za transport i osiguranje predmeta koji ce biti izlozeni. Izlozba je finansirana iz francuskih izvora: angulemski salon Izlozba ce medijski da bude pokrivena u okviru angulemskog salona. L'Express, le Figaro, le Monde i la Liberation, sve ugledni magazini i dnevnici pokrivace vrlo detaljno sve dogadjaje. Televizija redovno izvestava, a cesti su i prikazi u najgledanijim terminima, tj. u dnevniku u 2O casova. Svih 50 autora bice predstavljeni kao strip crtaci, stvaraoci, umetnici. Bice naznaceno njihovo ime, mesto rodjenja i kratka radna biografija. Nece se insistirati na tome koje su nacionalnosti, niti pripadnosti. Isticace se njihova pripadnost strip stvaralastvu. U okviru izlozbe nece biti nikakvih podela po zemljama, regijama ili sl. O rasporedu se brine scenograf (Katell Postic) u odnosu na odabrani materijal, prostor, dinamiku izlozbe i scenski pristup. Sto se tice samog izbora autora i dela, u svakoj zemlji je koordinator prikupio najkvalitetnije i najreprezentativnije autore i radove petnaestak do dvadeset autora, a finalni izbor je izvrsio organizator izlozbe sa Enkijem Bilalom i Aleksandrom Manicem na celu.
Napokon cemo i na internetu moci da redovno dobijamo informacije o izdanjima Strip Art Features-a. Sajt je jednostavan i brzo se otvara, takodje je veoma pregledan. Medjutim ocekivalo bi se vise sadrzaja, slicica, intervjua i sl. od tako velike kuce. No sajt je tek od pre par dana aktivan i cinjenica, da je jedna od blagodeti koje daje internet i ta, da se sve moze vremenom obogacivati, nam daje nadu da racunamo da ce to uskoro biti drugacije. Uostalom draz svake web prezentacije je u tome sto ona vremenom odrasta i sazreva. Vazno je samo napraviti prvi korak a polako ce se sve usavrsavati. Adresa njihovog sajta je sledeca:
Klub Obozavalaca Stripa obavestava clanove, a bogami i one koji ce to postati, da odnedano imamo kompletno sve brojeve hrvatskih izdanja: Dilan Dog, Comic Strip, Natan Never, Lazarus Led. Posedujemo i sve albume Danijela Zezelja kao i nekoliko novih Hevi Metala. Adresa je sledeca: Jevrejska 23, Novi Sad.
"Art on Art" Podstaknut velikim potencijalom nove forme CD-Roma koji moze da uskladisti neograniceno puno informacija na isto toliko nebrojeno mogucih kreativnih nacina, Art Spiegelman, laureat Pulitzerove nagrade za 1992 (A Survivor's Tale, Maus II) transponirao je svoje, do sada, najuticajnije delo, cuvenog "Mausa" (I i II) na CD-Rom. Medjutim, materijal ovog CD-Roma, pruza mnogo vise od simplifikovanog elektronskg iscitavanja ostvarenja jednog klasicnog medija. Strip se, najpre, moze pratiti tablu po tablu, ali za veliki broj kadrova postoji opcija da se prati i njihova evolucija preko niza skica i razradnih studija koje su prethodile finalnoj kompoziciji. U delovima stripa gde Art intervjuise svog oca Vladeka takodje postoji mogucnost da se cuju originalnih delovi tih audio zapisa, koje je Art zaista snimao pripremajuci ovaj strip. U isto vreme i ekstrakti iz Spiegelmanovog dnevnika, koji je vodio tokom rada, omogucavaju uistinu sveobuhvatni pogled na ovo delo. Osim ovog centralnog dela, koji je baziran na viseslojnom pracenju jednog stripa, pravo bogatstvo CD Roma cine mnogobrojni Artovi intervjui, odnosno komentari koji osvetljavaju ne samo rad na ovom stripu, vec polazeci od te osnove, Spiegelmanovo sagledavanje umetnosti uopste, forme stripa, njegovo analiziranje pojedinih tabli itd. Ovo je jedan od uvodnih segmenata gde autor objasnjava osnove svog rada na "Mausu". Art Spiegelman: "Maus je bio veoma neobicna knjiga za kategorizaciju, tako da sam bio neodlucan, zajedno sa ljudima iz New York Times Book Review, da li ovaj strip treba da bude postavljen u deo za fikciju ili nefikciju. Receno mi je da je za vreme diskusije medju samim urednicima jedan od njih predlozio - "Pa hajdemo do samog Arta. Ako nam vrata otvori veliki mis znacemo da spada u nefikciju". Mislim da je to bilo veoma razumno resenje. Zapravo, nikada nisam razmisljao u koju kategoriju bi ga trebalo staviti. Medjutim, benefit za mene je sto nakon 7 godina od izdanja ove knjjige, Mausa i dalje vidim u sredistu knjizare, medju novim izdanjima, jer menadzeri jednostavno ne znaju gde da je stave. Ova knjiga nije nastala iz zelje da interpretiram jedan istorijski dogadjaj ili da zloupotrebim te dogadjaje u ime nekog politickog ili religioznog cilja. Zato sam se okrenuo misjim maskama, univerzalizujuci tako tu temu i otvarajuci mogucnost da uopste prikazem nesto sto bi inace bilo previse sveto da bi se predstavilo klasicnim sredstvima. Maus predstavlja upravo to - nesto sto je isuvise profano da bi bilo direktno prikazano. Uz te maske za mene se otvorila mogucnost da tu pricu uopste i iskazem. U svakom stripu na kome sam radio polazio sam uvek od stilskog resenja. To nije samo postavljanje price ili neke ideje koju imam kroz moj stil, vec vise napor da pronadjem prigodni vizuelni izraz za tu vrstu materijala. Prvi Maus kog sam uradio 1971/72 danas mi se cini "prenaglasenim" iako je tada, u poredjenju sa tadasnjim undergroundom bio prilicno "mek". Radeci na duzoj verziji Mausa, kadrirajuci i planirajuci knjigu, uporedu sam tragao za svojim stilom. Tako sam poceo da radim crteze sa jako individualiziranim crtama lica i shvatio da je to bilo isuvise "usko" resenje. Medjutim, uporedo sam komponovao pojedine table, ne obracajuci previse paznje na detalje onog sto sam crtao, vec samo indicirajuci - "Maus ovde ... Maus onde... pozadina, baloncici itd." I tada sam shvatio da moje grube skice mnogo bolje odrazavaju ono sto sam hteo da postignem. Kako sam obradjivao najstrahovitija iskustva, samo povremeno bih dozivljavao te crteze kao ekspresionisticke - samo asimilirajuci taj materijal, ali zapravo, nisam zeleo to tako izneti. Samo sam hteo da umirim stvari, na nivou jedne harmonicne strukture. Poceo sam da sazimam elemente, precrtavajuci i preradjujuci pisani materijal iznova i iznova sve dok sve to nisam sveo na strukturalnu jedinicu koja vise nije mogla da se razlaze. Cinilo mi se kao da sam stvorio novu rec. Autor stripa zbilja koristi crtez kao sliku ciji je prvenstveni cilj da izrazi odredjenu kolicinu informacija. Crtez u stripu je neka vrsta jezika i uz samo nekoliko linija mozete toliko toga implicirati da je sasvim jasno da crtez i tekst vodi ista ruka. Kvalitet i karakter linije jeste nesto sto je za mene izrazito vazno. Mausa sam, npr. crtao i pisao istim sredstvima. Koristio sam stamparski papir, male nalepnice kojima sam naznacavao gde bih sta zeleo ukomponovati, ali sam sve to zeleo drzati blisko licnom rukopisu - poput manuskripta. To je i razlog sto je knjiga stampana u istoj velicini u kojoj je i radjena. To je veoma blisko prepisivanju necijeg dnevnika i s toga intimnije iskustvo od npr. citanja nekog proznog dela. Strip je jedinstveni medijum gde dobijate ogromnu kolicinu informacija o delu i autoru a da jos niste ni procitali tekst."
KICENJE TUDJIM (CRTACIM) PERIMA Bilo je to prije kojih petnaestak godina, ali se sjecam i danas. U jednim je novinama jedan tadasnji kriticar (naravno da znam u kojima i koji, ali nije mi njega svrha danas i ovdje pljuvati) popratio prevodjenje Kordejeva "Vama" na spanjolski uobicajenom frazom: "Veliki uspjeh jugoslavenskog stripa". Naljutilo me to onda, a i ubuduce bih se ljutio svaki puta kada bih naisao na jednu takvu nepromisljenu, papagajsku, sportskokomentatorsku frazetinu. A zasto? Pa, zato sto jugoslavenski (tada; danas: hrvatski, srpski, slovenski...) strip nikada nije pravo postojao. Postojali su autori, uvijek i svuda, i postojala je publika, ali se rijetko kada slucio i izdavac koji je razmisljao dugorocno pa investirao i planirao proboj domaceg stripa. Iznimke su naravno postojale (Rustemagicev SAF/Platinum radio je na izvozu koliko i na uvozu, YU strip, Nas strip i Patak su bili hvalevrijedan pokusaj proboja barem prema unutra, Stripotekina sredina osamdesetih dala je nekoliko dobrih serijala...), ali strani strip je uvijek bio jeftiniji, dostupan u znatnim kolicinama i nije stvarao probleme s rokovima, poboljevanjima ili povisicama. Cak i neka hvaljena razdoblja intenzivne produkcije domaceg stripa - Plavi vjesnik, recimo - nisu bila sama po sebi toliko mecenatski nastrojena koliko im je nedostajalo deviza za uvoz licenci. Zbog takve nesustavne politike promicanja domaceg stripa dogodilo se nekoliko stvari: casopisi su krparili s identitetom, publika je izgubila dodir sa stripovima i autorima koji bi joj najcisce govorili o stvarnosti u kojoj zivi, a autori su potegli van. I uglavnom svi koji su otisli, ucinili su to vlastitim trudom i na vlastiti trosak (spanjolska prodaja Vama mozda je ipak izuzetak: Kordejevim rjecima (kojima dodajte soli) tom se prilikom Tomic ponio producentski, napio s Toutainom na sanku i uvalio mu strip). Jedan po jedan, najbolji su otisli i drugdje stvaraju stripove koji su mogli biti nasi - hrvatski, srpski, slovenski, domaci. Povod za ovaj tekst, naravno, rezultat je Glenatovog konkursa i jedan veliki uspjeh. Ali ne uspjeh jugoslavenskog stripa, vec osobni i profesionalni uspjeh Skrobonje i Kovacevica (i Vlade Vesovica). Ne dajte, decki, da vam ga netko prisvoji.
-Angouleme 2000 -70 godina Miki Mausa -Fantazija 2000 -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -Chewbacca Darka Macana, predstavljanje na sajtu izdavaca. od 21. do 27. januara 22. januara 1947. Rodjen je Eric. Prvi strip mu je objavljen 1973. u reviji "Tintin" pod nazivom "Wen". Crtao je i "Le Maitre des Brumes" (Glénat), da bi kasnije po scenariju Jean Dufaux-a crtao "Les Perdus de l'Empire" (Lombard) i "Dampierre" (Glenat) 23. januara 1883. Umro je Gustave Dore, ilustrator koji je poznat po ilustrovanoj bibliji, koja je uradjena tako da je mnogi smatraju pretecom stripa. 23. januara 1884. Rodjen je Geo Mc Manus (Georges McManus) autor stripa "Bringing up Father". 23. januara 1930. Pocinje da izlazi "Quick et Flupke" (Herge, Casterman). 24. januara 1974. Pocinje da izlazi strip Jack Palmer (Petillon, za Dargaud i Albin Michel). 24. januara 1974. Pocinje da izlazi Papyrus (De Gieter, za Dupuis). 25. januara 1976. Pocinje da izlazi Adele Blanc-Sec ciji je autor Jacques Tardi (Casterman). Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |