S A D R Z A J 1. IZLOZBA SRPSKOG STRIPA U PARIZU (Aleksandar
Manic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Opet redovan broj! Mada vas opet ocekuje vanredni za dan dva. Jos uvek nije sve iskristalisano oko izlozbe "Novosadskih strip autora" pa cu radije za dva dana pustiti kompletnu i tacnu informaciju. Naime treba da se 15. februara, u organizaciji Svetozara Obradovica, otvori izlozba radova znacajnijih NS autora koji ce inace biti predavaci u skoli stripa koja treba da pocne sa radom za par nedelja. Svoje radove ce izloziti Zoran Janjetov, Bane Kerac, Dragan Lazarevic (gost iz Beograda),... i to je to, za sada. Eh, nesto i u Novom Sadu da se desava:) Takodje veseli informacija da je u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu postavljena izlozba "Srpski strip danas" koja predstavlja prosirenu selekciju autora iz Srbije sa izlozbe "1h59". U ovom broju vam je predstavljen slovenacki autor Romeo Strakl
i od sada i on ima svoju stranicu: Zlatko Milenkovic
4. februara u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu otvorena je izlozba "Srpski strip danas". Komesari izlozbe Aleksandar Manic i Slobodan Ivkov odabrali su 21 strip autora iz Srbije, i svaki od njih je bio predstavljen kroz nekoliko tabli ili ilustracija. Prikazan je rad ne samo autora koji zive u Srbiji, nego i nekolicine koji su trenutno nastanjeni u stranim zemljama. Smotra je zanimljiva i po tome sto su na njoj predstavljeni mladi i vrlo talentovani autori stasali u Srbiji, ali koji ne objavljuju mnogo zbog teske ekonomske situacije i krize izdavastva u zemlji. U jednoj vitrini izlozen je izbor casopisa, revija, albuma i knjiga posvecenih 9. umetnosti, a vezanih za srpski strip. Posetioci su razgledali vise od sto izlozenih tabli uz dzez muziku beogradskog pijaniste Bojana Zulfikarpasica (Label Bleu), i bili su iznenadjeni visokim kvalitetom stripova, isto kao i odsustvom politicke tematike. Naime, autori najradije obradjuju avanturisticki zanr, naucnu fantastiku i parodiju. Ova izlozba je prvo zajednicko nastupanje srpskih strip crtaca na jednoj samostalnoj izlozbi van Jugoslavije i trajace do 29. februara. Spisak izlagaca:
-Kada i kako je pocelo Vase interesovanje za Strip? -Od svega sto ste do sada uradili (na polju stripa) sta
smatrate najboljim, gde ste dali najvise od sebe, gde ste SEBE
najvise inplemerentirali u Strip? -Sta trenutno radite i kakvi su Vam planovi za buducnost
(sledeci projekat-i)? -Kakav je to fanzin? -Kakav je Vas stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika,
Evropa, Japan, i ostali)? -Zasto ste u zadnje vreme bili manje prisutni na sceni?
Kakvo je trenutno stanje u grupi MOMCI? -Lista od deset naj boljih stripova svih vremena (po Vasem
izboru)? -Sta mislite o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje,
kolorisanje, lettering ili nesto drugo)? -Kako vidite buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom
nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u Vasoj sredini, Strip
zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)? -Vasi omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode
sazrevanja Vas kao strip autora)? -Sta mislite o mainstream i undergraund stripu (razlike,
slicnosti, granice...)? -Kakav je Vas stav prema trendu da se pojedini stripovi
ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze,
Tarzan (Disney!), Batman...)? -Sta mislite o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge...
? Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako
uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke, promena stava
okoline prema Stripu, angazovanje autora, dobijanje sredstava
za stampanje takvih projekata,...? -Koliko na Vas utice kinematografija? Vasi omiljeni filmovi
reziseri? -Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se
jos uvek bavi i muziciranjem)? -Sta sve utice na Vas i Vase radove, okruzenje, TV, stampa,
internet, literatura, Strip i sl. -Sta bi ste za kraj mogli da porucite mladim autorima?
Art Spiegelman: "Mislim da sam prvi put pozeleo da crtam stripove kada sam video magazin "Mad". On je tada tek poceo da se uoblicava u pravi magazin. To je moralo biti negde oko 1956/57. Tu su stripovi imali vrstu zabranjenog i neuroticnog kvaliteta. To sam shvatio iako sam imao samo 7 godina i shvatio sam da su to bili takvi stripovi gde odrasli ne bi bas voleli da provodim previse vremena sa tim stivom. Medjutim, moji roditelji su uvideli da sam bio zainteresovan za to i nisu u tome videli nikakav problem jer me je to drzalo mirnim. Jedino je moj otac imao primedbu oko cene, jer je broj "Mad"-a kostao 10 centi, a on je mogao nabavljati jeftinije stripove - 2 ili 3 za istu cenu. Ispostavilo se da je on tako donosio kuci stripove koji uglavnom nisu bili preporucljivi za decu - to je bila vrsta "socnog" stiva - horor, uvrnuta naucna fantastika i tako je rezultat svega toga bio da sam bio izlozen uticaju stripa izrazito intenzivnog sadrzaja. Superheroji nikada, zapravo, nisu drzali moju paznju. Satiricni vid stripa, koji je ismevao savremenu kulturu - televiziju, reklame, politiku na nacin koji je govorio "Svet odraslih je lazan", bio je taj koji me je zanimao" "Cela stvar vezana za underground strip bila je da su stripove poceli da rade autori radi samih stripova. Nije bilo potrebe da se humorom zabavi publika ili da se zavoli neki lik iz novinskog stripa. Ovo su bili stripovi ljudi koji su zeleli da ih stvaraju - jako teski za razumevanje, ali istovremeno i otvoreni za mnoge mogucnosti. Kada sam poceo da crtam stripove, underground stripovi su prvenstveno bili usmereni ka formalnom istrazivanju prirode samog medija, tipa - zasto bi neko postavio jednu pored druge slike koje nemaju nikakve narativne veze, zasto bi time prestali da oznacavaju strip i zasto se onda ne bi nazvali samo slikama na jednoj strani. Kada sam poceo da radim na Mausu, jedna od stvari koja je bila interesantna za mene jeste bilo da strukturiram nesto u formi novele. Vise me je interesovala ta "gustina" i kompleksnost koja se cesto vezuje za proznu novelu, vise nego npr. raznoliki nacini na koje moze da se eksperimentise sa narativnim. Opet, proces narativnog razlaganja kroz koji sam prolazio 1970 - 1978 bio je esencijalan za strukturu Mausa". "Mausa sam najpre uradio kao strip na 3 strane, za underground magazin "Funny Aminals". Ovaj magazin je izlazio 1971 i poput mnogih underground publikacija bio je krajnje otvoren. Jedini uslov je bio da se koriste antropomorfni karakteri. U to vreme sam uporedo pohadjao casove koje je vodio moj prijatelj - autor fimova i sjajan ucitelj Kent Jacobs. On nam je pustao na casovima neke stare animirane filmove, sa misevima i mackama koji su se jurili unaokolo. Onda nam je iz istog perioda prikazao neke rasisticke animirane filmove i postalo mi je sasvim jasno da tu postoji veza medju njima. Secam se da sam tada rekao da cu uraditi strip sa mackama i misevima obradjujuci rasisticki problem u Americi. To je trajalo otprilike 10-ak minuta dok nisam shvatio da nemam za to ni iskustvo niti znanje da bih uradio dobru stvar. Onda sam u misevima i mackama nasao prigodnu metaforu za moju licnu proslost. Citav Nazi projekat i finalno resenje bili su bazirani na podeli covecanstva na posebne vrste, a ono sto je to ukljucivalo jeste bilo istrebljenje Jevreja, a istrbljenje jednostavno nije rec koja se moze primeniti na ljude. Ljudi mogu biti ubijeni, ali ne istrebljeni. Takodje sam u dokumentaciji pronasao da su u logorima koristili Zyklon B za gas, sto je pesticid". "Uzivao sam u raznolikosti prijema Mausa, prateci komentare i kritike iz razlicitih zemalja. Akcenat se menjao. Na primer u Engleskoj sam uporno nailazio na isticanje antisemitizma, dok su Nemci insistirali na (ne)adekvatnosti stripa da iskaze jednu takvu temu. Tokom jednog intervjua novinar me je upitao da li ne smatram da je obrada teme Holokausta u formi kao sto je strip znak ocito loseg ukusa. Ne, odgovorio sam, mislim da je Holokaust bio znak loseg ukusa. U Francuskoj gde je prisutna veca sofosticiranost oko stripa i jezika stripa, rezultat su bili prikazi koji su se vise bavili formalnim ostvarenjima Mausa. U Americi bi to bila dilema - da li je to strip ili tragedija (prim. prev. - igra reci - is it comics or is it tragics - strip kao komicna stvar). Onda bi mi uputili poneki neodredjeni kompliment o crtezu ili govorili o mom "sluhu" za vodjenje dijaloga i narativne strukture koja po razvijenosti odgovara prozi. Medjutim, cak i provincijalni listovi u Francuskoj bi iskazivali duboko razumevanje mog stripa. U Italiji su preovladavale neobicne i duboke filozofske rasprave koje uglavnom nisu imale mnogo veze sa Mausom. Istina je da su neke sredine sveobuhvatnije prihvatile strip od drugih. Od 16 ili 17 izdanja Maus je bio relativno znacajan u Engleskoj, Nemackoj, Francuskoj, Italiji, a mnogo manje u Skandinaviji ili Japanu. U Japanu oni imaju svoje stripove i ova vrsta sadrzaja je isuvise egzoticna za njih. Uostalom, ovo je tako udaljeno od njihovog poimanja stripa. Prevod Mausa u Izrealu je bio pravi promasaj i mislim da ovaj strip tamo, zapravo, nikada nije ni uspeo da se dobro plasira. Naime, nisu uspeli ostvariti karakter govora mog oca, sa losim engleskim, sto je esencijalno za ovaj strip - ne u vidu neke jidis karikaturalizacije, vec mozda u npr. transponovanom obliku poljske gramatike. U Izraelu jednostavno nisam mogao naci voljnog prevodioca koji bi to uradio. Takodje, hebrejski je jedini jezik gde su reci u baloncicima zauzimale manje prostora. U Nemackoj ili Francuskoj je bilo sasvim suprotno. Ali ja nisam imao vise mesta za baloncice - svaki milimetar je bio vec isplaniran. Zapravo Francoise (Francoise Mouly, Spiegelmanova supruga i saradnik) je radila sa prevodiocima na francuskom izdanju, a ja na nemackom. U Nemackoj sam otpustio prvog izdavaca, jer sa tim prevodom nista nismo mogli postici".
Rodjen 23. augusta 1962 u Mariboru. Upoznao se sa stripom u ranoj mladosti od svog oca, koji je isto tako crtao stripove. Posle zavrsetka srednje skole za dizajn poceo se baviti stripom. Sada zivi i radi u Sv. Trojici - Slovenija, kao dizajner, ilustrator i crtac stripova. Objavljivao je u domacim fanzinima i razlicitim magazinima (Stripburger, Mladina - Slovenija, Striptiz - Hrvatska, Mladost - Jugoslavija). Izdao je strip album sabranih djela pod nazivom "Tocno opolnoci in druge zgodbe", 1998 godine. Sudjelovao je na vise grupnih izlozbi stripa i crteza, izmedju drugih i u Celju 1996 godine na izlozbi Slovenskog stripa poslednjih 40 godina. Upravo je bio izabran (sa nekoliko drugih) i za izlozbu stripova u Francuskom Angoulemu (januara 2000). Vazniji radovi i njihovo izlazenje Samostalne i grupne izlozbe Adresa: Telefon: +386/62/725588 U buduce cete sve ove informacije moci da procitate na sajtu
Strip Vesti i na Slovenackom i Engleskom. Uz tekst se nalazi i
jedna strip tabla.
STAKLO U SLONARNI Najgore kod iluzija nije u tome sto se one naposlijetku skrse, vec u tome sto, jednom kad se skrse, covjek nema koga kriviti do samog sebe. Sam im je dozvolio da se ugnijezde, sam ih je pothranjivao, sam se u njih zatvorio i sam ih je glupo nahuckao na realnost, natjerao ih u mec u kojem nikakvog izgleda na pobjedu nisu imale. Govorim, naravno, o Angoulemeu. Mozda ne vasem Angoulemeu, ali o mojemu svakako. Moj Angouleme poceo se graditi prije jedno dvadesetak godina, plus ili minus koju. U temeljima su mu bile putopisne crtice kakve bi nasi strip-izletnici donosili s hodocasca u to mitsko mjesto. Crtice su redom bile opisi susreta s gralom, euforicna izvjesca grijesnika kojima je na trenutak dozvoljen pogled u carstvo nebeske slave. Klincu poput mene, nenaviklom da mu novine lazu (citaj: selektivno prikazuju istinu), Angouleme se - kao i Lucca, Barcelona, San Diego - cinio poput kakva Camelota, jednog od onih mjesta gdje jos uvijek caruju pravda, postenje, cojstvo te junastvo, gdje autori piju ambroziju i druze se sa sebi ravnima, gdje se svijet okrece, kako i treba, oko stripa. Dvadesetak godina kasnije pogrijesio sam grdno i na prvu posjetu Angoulemeu poveo i svoje iluzije. Skrsile su se, dakako; skupocjenu vazu ipak se ne nosi usred nogometnog meca slonova. Festival jest, naime, stripski, ali se okrece i umiljava oko novca. Festival postoji jer izdavaci i preprodavaci (i grad, i regija...) nalaze interes u njemu. Izlozbe i popratne manifestacije sluze kao reklame proizvodu. Autori su tu da svojom prisutnoscu prodaju koji primjerak albuma vise, da se ogrebu za kakav novi posao, da osiguraju da ce i sutra necim moci platiti racune. Pije se tu, nije da se ne pije, ali rijetko ambrozija. Zabavlja se tu, nije da se ne zabavlja, ali unutar kruzoka koji se medjusobno ne podnose ili barem ignoriraju. Dobar je to festival, zasluzuje on ovu i nekoliko sljedecih kolumni koje cu mu posvetiti, a i preporucio bih ga svakome tko si ga moze priustiti. Uz jednu ogradu: Svoje iluzije ostavite kod kuće. -Strip e-cards -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Zahvaljujuci Darku Macanu ovog puta su pred vama tri poziva autorima za saradnju. Puno srece!!! -WANTED: COMIC STRIP ARTIST -EXPO 2000 (SPX) Call for Submissions -Trazi se crtac Na sajtu Projekta Rastko u Biblioteci srpskog stripa je postavljen novi tekst ispod pera Zdravka Zupana. -Zdravko Zupan: Kostantin Kuznjecov (1895-1980) od 11. do 17. februara 13. februara 1937. Pocinje da izlazi Princ Valijant (Prince Valiant) Harolda Fostera u "the New York Journal". 15. februara 1913. Rodjen je Willy Vandersteen u mestu Seefhoek u oblasti Antwerp, Belgija. Autor je stripa "Suske and Wiske" (Spike and Suzy, Bob and Bobette, Willy and Wanda). 15. februara 1948. Rodjen je Art Spiegelman, autor MAUS-a, prvog stripa dobitnika pulicerove nagrade. Rec je o stripu koji govori o boravku autorovog oca u koncentracionom logoru. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |