S A D R Z A J 1. STRIP NAGRADA (Strip Vesti) Nesto izmedju,... objavljivanja i neobjavljivanja Radis neki strip dugo. Uradis veliki broj strana. Nekoliko epizoda. I sumirajuci dotadašnji rad shvatis jedno. Da si napredovao. Od prvih pocetnickih radova, pa sve do najnovijih radova kojim si zadovoljan. Sta onda raditi? Da li po svaku cenu objaviti sve radove? Bez obzira na kvalitet prvih radova, rizikujuci da prvi nastavci odbiju publiku. Da li poceti objavljivanje od novijih, boljih, radova? Sta ako su stripovi povezani, i postoji potreba kontinuiranog objavljivanja? Mozda ponovo uraditi stare epizode? Kako citaocima objasniti da su pocetnicki radovi samo u prvim epizodama, dok ce one bolje doci vec za par brojeva? Ma, kako, pre svega, izdavaca ubediti da rizikuje objavljivanje cele serije? Kako zadovoljiti sve tri strane: citaoce, autore i izdavace? Mozda sve skupiti u jednu promotivnu svescicu i objaviti, a nastavke raditi za magazine? Pa posle i to prezentirati publici kad prihvate lik i manje im bude smetao pad u kvalitetu? Ili poceti sa najboljim epizodama? Sturo napraviti sazetak prethodnih, neobjavljenih, i onda sibati bez prekida. I sam sam licno dosao u slicnu situaciju. Radio sam strip, koji mi je i sada drag, stigao do polovine (52 strane) i shvatio da ga vise ne zelim raditi. Bar ne u takvoj formi. U redu. Nista lakse. Uzmes i radis novu epizodu sa drugacijim pristupom. Ali. Kako da radim novu epizodu kada sam se zaleteo i prvu koncipirao na vise od sto strana. Da bude vece zlo, ni jedna sledeca epizoda nema smisla dok se ne zavrsi i objavi prva. Najlakse je preci na novi projekat i raditi. Ali sta biva sa nerodjenim detetom? Konceptom koji i dalje smatras sjajnim, ali do daljnjeg neizvodljivim. Sto ne bi uradio neku kratku pricu baziranu na tom stripu? Naravo, zato sto nikom ne bi bilo jasno o cemu se radi, jer nije procitao prvu. Da li je mozda najbolje raditi kratke price? Serijale koji ne prelaze vise od 12 strana. Uradis prvu pricu. Sve postavis na svoje mesto i radis dalje bez opterecenja "proslosti". Koji je najbolji put? Zlatko Milenkovic
Tihomir Celanovic je 6. oktobra dobio prvu nagradu na strip konkursu "La Citta 2000" koji je raspisala "Accademia Pictor", a uskoro se ocekuje i zavrsavanje strip albuma "EUDORA". Najiskrenije CESTITKE u ime Strip Vesti i citalaca!!! * * * Na molbu Strip Vesti nam je Tihomir Celanovic poslao dodatne informacije: Konkurs "CITTA 2000" odnosno, "GRAD 2000" je kao temu
imao vidjenje grada buducnosti, a u predispozicijama za konkurs
je bilo receno da u obzir dolaze i utopisticke i antiutopisticke
vizije svega ovoga. Moja je, nazalost, bila malo mracnija. Slike
sa izlozbe se mogu vidjeti na: EUDORA je moj prvi album koji ima 48 strana, a ciji su
glavni junaci muva Pedro i buva Morcina (ime izdavacke
kucice Smila Kfatoliperazusa). Eudora je prica o insektima. Tiho
O "Mazestiku", jednom vremenu, Zdravko Zupan je prvi covek koga sam, na samom pocetku osamdesetih, upoznao iz sveta stripa. Imao sam srecu, naisao sam na autenticnog poznavaoca i - predstavnika tolerancije. On je bio covek koji me je doveo na skupljanja u "Mazestiku". Sreo me je u tada legendarnoj knjizari u Cetinjskoj ulici, video da drzim knjigu o stripu Srbe Ignjatovica i, kada je cuo moje ime, ubedio me da treba da dođem sa njim u "Mazestik" i upoznam se uzivo sa ostalima iz "Beogradskog kruga 2". Od tada se Zdravko i ja nismo razdvajali. I danas se druzimo e-mailovima, a ja ne propustim nijedan dolazak u Beograd da se opet druzimo. U "Mazestiku" sam sreo "ostale": Zeljka Paheka, Rajka Milosevica - Geru, Dragana Savica, Marka Fancovica - Mafa, Zorana Janjetova koji bi ponekad dosao iz Novog Sada, Lazara Stanojevica, Darka Perovica, Slobodana Ivkova, Vladu Vesovica, Aleksandra Rajkovica - Aleksa… Samo nasumicno nabrajam imena, bez ikakve namere da ih iscrpim i siguran sam da cu nekoga dragog ili vaznog propustiti. Evo, odmah iskrsava moj dragi drugar Bojan Djukic, veliki veciti decak iz koga je uvek temperament neodoljivo penusao, i covek o kome ce tek biti reci -Dragan Bosnic. Za mene je isprva vazio imidz ostrog polemicara, zastupnika novog alternativnog stripa, coveka koji dolazi "odozgo iz intelektualisticke stampe", a sve zahvaljujuci obelezenoscu pocetkom - obimnim tekstom koji sam 1980. objavio u "Studentu". Tekst je bio zaista polemicke prirode, ali je zaklonio mnoga moja druga interesovanja i privrzenosti. Zato se Bane Kerac, upoznavsi me, cak i posto se uverio da nisam bice sa druge planete, ipak iskreno zacudio kada sam mu rekao da ne samo volim "Tarzana" nego da sam deset Burroughsovih knjiga procitao tri put zaredom. No, mene polemika kao zanr u stvari nije sustinski privlacila. Sledecih desetak godina rada ulozio sam u pisanje kritika i eseja, i smatrao velikim komplimentom kada je Karim Zaimovic moj pristup u knjizi eseja o stripu nazvao "strip kao umece tolerancije". Obojica, a i mnogi drugi, smo znali da referenca potice iz mog pisanja o Lazaru Stanojevicu i njegovim neverovatnim "Svemironima", snu o toleranciji. U "Mazestiku" se mnogo i cesto sanjalo. O svetu svetskog stripa i nasem dorastanju do njega. Ponekada ne samo strasno no i netrpeljivo. Mera ulozene strasti ponekada je izgledala kao merilo vrednosti. "Mazestik" je bio sekta u dobrom i, naravno, losem smislu te reci. U restoran se dolazilo sa zaverenickom posvecenoscu upucenih u tajne "Istine" sta strip jeste i sta nije. Autori pocetnici dolazili su kao na poklonjenje, da se sretnu sa onima vec afirmisanim, da cuju rec ohrabrenja ili obeshrabrenja. U "Mazestiku" su se mogli naci lokalni gurui, njihovi apostoli, sledbenici, osporivaci... sta vec ne. Neki od sjajnih uzora iz velikog sveta su postavljani na pijedestal nedodirljivosti. Jean Giraud je svakako bio jedan od njih. Sizmaticno ucenje je nekada zaista poprimalo oblik ekstrema - bilo je ne samo dozvoljeno nego i obavezujuce slediti Girauda kao Boga, ali slediti put njegove druge, Moebius inkarnacije, smatralo se obicnim epigonstvom. Verovatno je sektaski nesporazum dolazio od precenjene, monomanske ideje da mora da postoji jedna jedina sustina stripa i da je sve drugo samo udaljavanje od toga "sustastva". Duboko sam sumnjao u dobrobit ovakve esencijalisticke redukcije, ali to je kafansko- -stripskom mikrosvetu "Mazestika", koji je naravno bio centar planete, davalo obol strasti debatnog kluba u kome se najvaznija pitanja moraju dovesti do "kraja". Pocetak je kad sam se ja rodio, a kraja nema - recenica je jednog deteta koja je uvrscena u knjigu decijih mudrosti. Bio sam jedan od retkih koji nikada, nikada nije pozeleo da crta stripove. Zbunjivao sam "entuzijaste ohrabrivace" odgovorom na njihovo - pa, ti znas da crtas... Odgovor je uvek i neopozivo glasio, da, ali neki drugi to rade mnogo zanimljivije, neki cak bogovski. Tako je odgovarao kriticar iz mene jos u osnovnoj skoli. Bio sam, i ostao, rodjeni kriticar. Ziveti mogucnost vise stripovskih zivota (ne kazem tudjih, jer na kraju smo svi citaoci, to je cak i autor pred svojim zavrsenim stripom), ulaziti u poetike onih koji su uspeli da ih izgrade i, jednako, onih koji su joj bili na tragu ali nisu imali dovoljno daha. Za mene je to znacilo neku vrstu zemaljske besmrtnosti. Otuda savet nerealizovanim autorima - ne trazite skloniste u kritici, jer ga tu necete naci, iz vas ce samo izbijati frustracija. Bavite se necim drugim u cemu ste bolji, u cemu je vasa snaga. A svako je u necemu jaci od drugih, makar i u dremanju. Sa Draganom Bosnicem sam povremeno, posle sedenja u "Mazestiku", setao. Ne znam zasto, ali u secanju su mi te setnje vezane za zimsko doba, hladnocu, vetar. Negde, kao, nas dvojica idemo, ili cekamo na neki prevoz koji nikako da dođe, a mi koristimo priliku za kratko-beskrajni razgovor, sve dok nas ne odvoji smrzavanje ili, ipak, dolazak autobusa. I onda se rastanemo i ponekad ne vidimo nedeljama. Neko cudno uzdrzano poverenje ostajalo je iza nas. Ni puno ni malo. Nesto nalik Draganovom karakteristicnom sleganju ramena i skupljanju usana. Da, i Draganove teske cokule, od njih se tada nije razdvajao. Zatim, njegova potpuno neponovljiva brada kakva se mogla naci u stripovima, ali ne i na drugim licima. Nikada nije izgledao niti pokusavao da izgleda kao trendovski stripadzija. Nista nalik zapadnjackom imidzu mojih prijatelja iz "Novog kvadrata" ili, delimicno, mene samog. Interesovala ga je naravno naucna fantastika, ali ne clarkeovsko-kubrikovskog tipa nego neka arhaicnija, nesto a la "Hiperboloid inzinjera Garina" Alekseya Tolstoya. Sam Bosnic uvek me je podsecao na mesavinu likova Cehovljevih prica i likova iz prica o ruskim anarhistima. Dakle mir, pomesan s buntovnoscu. Ovalno lice i i naglasen izraz usana. Neobican spoj tolerancije i nepopustljivosti. Zanimljivo, nikada nisam uspeo sa Draganom da se posvadjam. I pored svih razlika, uvek je ostajala tiha simpatija i postovanje koji nisu trazili posebna objasnjenja. A znali smo zajedno da pricamo o svemu, o stripu i oko stripa. Graficki svet koji je Dragan proizvodio u svojim stripovima bio je nekako nalik njemu samome, uvek van vazecih trendova, oslonjen samo na vlastitu snagu. Nije se libio da unese grafizam ilustracije, ili pak karikature, u svoje stripove. Nikada ga nisam cuo da se bezrezervno ukljucuje u pomenute ideologije stripske "sustine", da pobedonosno mase barjakom jedne jedine "istine" kako se mora praviti strip. Vise su ga interesovala tiha istrazivanja mogucnosti sopstvenog izraza i o njima su govorili stripovi sami. Strip "Poslednji put" (1983), radjen zajedno sa scenaristom Markom Fancovicem, jedno je od tih tihih dela ciji grafizam objedinjava nekoliko, za druge nespojivih, ikonografskih svetova. Naucna fantastika i opora svakodnevica, karikaturalna stilizacija cuvara i zatvorenici prikazani realizmom kakvog se prisecamo iz pokreta "nove objektivnosti" dvadesetih godina, predvodjenog Georgeom Groszom. Sest tabli ovog stripa bez reci spaja nemogucnost bilo kakve intimnosti u zatvorskoj celiji sa trenutkom totalne intimnosti. Treca i cetvrta tabla su mukli kresendo price. Muskarac i zena, okruzeni svime onim sto im je ukralo intimnost, dakle ne samo zatvorom i zatvorskim strazarima nego i naguranim, depersonalizovanim telima zatvorenika sa njima u celiji, pokusavaju poslednji put da budu zajedno sami. Kraj znamo i on je spoljasnji okvir onog najvaznijeg u prici. Ovo nije toliko prica o pogubljenju, o odmazdi nadmocnih snaga nad nama, koliko prica o intimnosti koja je jaca od sivila, ocajanja. Samotni trenutak bivanja u dvoje porice zabranu samoce. Jednako je jak kao zrak svetlosti koji bije iz prozora, cepajuci crnilo u poslednjem prizoru prve table "Poslednjeg puta". Prizor s tim prozorom najbizi je graviri. Svetlost se suprotstavlja tami. Ovaj strip sam dobro upamtio i dok ga sada, skeniranog i poslatog kao fajl, gledam u Amsterdamu na velikom ekranu mog kucnog kompjutera, vracaju mi se secanja na na pomalo izbledjen otisak stranica "YU stripa" gde je prvobitno bio objavljen. Tada sam listao stranice i gledao ih dve po dve. Sada svih sest stranica imam pred ocima, poslat je u jednom fajlu. Zumiram, ulazim u detalje Bosnicevog crteza, lutam od table do table i natrag. Tisina vlada stripom "Poslednji put". Pokusao sam da lutam njegovim predelima uz muziku. Nije mi uspelo. Trazio je tisinu. *****
"Torpedo" Abulija i Berneta FILOZOFIJA KREVETA I ULICE Stvar je, za one kojima to nešto znaci, od neprocjenjivog znacaja: gospodin Luka Toreli, ako on uopste moze da se nazove gospodinom, postaje nas sve cesci gost. I uz to je sve zabavniji. Beogradski piratski izdavaci su, naime, nastavili da prilicno redovnim ritmom objavljuju strip-albume sa avanturama Luke Torelija, zvanog Torpedo, kojeg i dalje sa nadahnucem i, izgleda, u velikoj zabavi pise Sancez Abuli i crta Hordi Bernet. U kratkom roku pojavili su se albumi sa rednim brojevima devet, 10 i 12, a i 11 album – koji je negdje zapeo u stampi – brzo ce, kazu, da se pojavi. "Torpedo" je dobro poznat domacoj publici jer su ga prije rata objavljivali "Strip art" i "Stripoteka", a "Safir" je objavio i luksuzni dvostruki album. Prvih pet albuma aktuelne serije objavili su hrvatski izdavaci, a (duhoviti, svakako) beogradski pirati nastavili su od broja sest nadalje. Pored pomenutih 11 albuma, objavljen je i specijal "Kuba". Sve skupa, to je nesto manje od sesdesetak prica i sest stotina tabli. Djavolu bilo malo. Torpedo je sitni njujorski mafijas italijankog porijekla koji umislja da je Al Kapone ili Laki Lucano, glupan, tabadzija, seksista, beskrupulozni ubica, los ljubavnik, jos gori "gazda" svom pomocniku Raskalu. Eh, Raskal, taj je posebna prica. Serijal je od samog pocetka bio izvanredno napisan i nacrtan, ali je tokom vremena evoluirao. Sancezovi briljantni scenariji postali su mnogo duhovitiji i zabavniji, koji se lako nose sa teskocom koju predstavljaju ducine epizoda koje imaju uobicajenih 8 do 10 tabli, gdje ne moze da stane mnogo price i ne moze da se razvije kompleksan zaplet. Ta duhovitost najvise dolazi do izrazaja u epizodama iz Torpedove mladosti. "Osveta je osveta" i "Pjetro" iz desetog albuma i "Prezderavanje" iz dvanaestog, odlicni su primjeri. Bernet je to pratio svojim crtezom, koji je postao opusten do krokija ("Ko se boji vuka jos" iz dvanaestog albuma). Ne treba se, medjutim, zavaravati: njegova crno-bijela igra medju najboljim je u mediju. I tekst i crtez ucinili su strip skoro apstraktnim ako ga gledate u realisticnom kljucu, ali "Torpedo" to nikada i nije htio da bude, cak ni na samom pocetku, kad je bio mnogo ozbiljniji i ustogljeniji. "Torpedov" koncept oduvijek je bio predstavljanje potpuno nadrealnog svijet koji je nastao tako sto ga je neko zamislio u svojog glavi, a onda cini sve da ga sprovede u stvarnost. Svi znamo za takve slucajeve, ali malo ko lici na Luku Torelija i njegovo ludilo puno nasilja i zena iz Zemlje obilja. Niste, vjerujte, sreli tipa koji ce zeni da uradio ono sto je Torpedo uradio u prici "Djeverusa" iz dvanaestog albuma. Naravno da Luka Toreli ne bi shvatio ni rijec kada bi mi neko i uspio saopstiti nesto o masti i stvarnosti: samo bi pritisnuo okidac. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
Reprizna QK-a 34 4.- Stiven Prakticno jedina oaza mira i relativnog optimizma po stizanju u London bio je Stivenov stan u Tvikenamu, lepom gradicu nasuprot Ricmondu - predgradju britanske prestonice - na juznoj obali Temze. Moj prvi krov nad glavom bio je hotel Rojal Nesenel (Royal National) u centru grada u kome nisam mogao finansijski da izdrzim sa ogranicenim dzeparcem koji sam doneo, a trebalo je minimum mesec dana da mi se 'uradi' radna i boravisna dozvola posto - ne zaboravimo - ne dolazim iz zemlje clanice 'usreciteljske' Evropske Zajednice. Smiren saznanjem da sam prosao test i da me radno mesto u Emblimejsnu ceka, krenuo sam u trazenje permanentnijeg smestaja u kojem bih eventualno mogao i da docekam porodicu iz Beograda. Potraga je isla traljavo - sto zbog mog neznanja i neiskustva kako i gde da se kuca na prava vrata, sto zbog kratkoce vremena i ogranicenih finansija. Posto sam se jednom prilikom pozalio jednom od mojih novih poznanika iz sveta stripa [koje sam vrlo brzo po stizanju stekao] na moju situaciju, on me je odveo u Londonski Strip Centar (London Cartoon Centre) gde sam primljen kao stari znanac i gde sam ponovo sreo ranije pomenutog Stivena - crtaca stripa i koloristu sa kojim sam se brzo zblizio. Upravnica Centra - Iv (Eve) - mi je dozvolila da se koristim njihovim telefonom i da primam postu na njihovu adresu, a diskretno mi je preko Pola - jednog od clanova Centra - poslala koverat sa skromnom ali sasvim dovoljnom sumom para 'za pocetak' uz propratno pismo kako svako dobar i posten zasluzuje da mu se pomogne. Bio sam ganut skoro do suza poverenjem ljudi koji nisu zapravo znali ni ko sam ni sta sam, vec su me zdravo za gotovo prihvatili kao sebi ravnog... Normalno, ubrzo sam vratio pare Iv prvom prilikom kad sam primio platu - a bese to onog legendarnog dana u Trokaderu, kad smo crtali najduzi strip na svetu. Stiven i ja smo 'kliknuli' smesta, kao da se godinama znamo. Nije mi ni dozvolio da zavrsim svoje izlaganje o situaciji u kojoj sam po pitanju smestaja - odmah mi je nalozio da prestanem sa traganjem i kavaljerski me pozvao da ostanem kod njega u njegovom tvikenamskom stanu 'dok se ne snadjem'. I tako sam se uselio kod njega tacno posle nedelju dana boravka u Londonu, cudeci se nedostatku poslovicne engleske uzdrzljivlsti kod njega i nepoverenja prema totalnom strancu. Stiven zapravo i nije bio tipican Englez. Pomalo gojazan i procelav, razbarusene sede kose (iako je mladji od mene par godina) i totalno neurednog i neodgovornog nacina zivota, predstavljao je pojam krajnje boemstine koja nikako ne pristaje onome sto bismo nazvali 'tipican engleski duh'. Higijenske navike mu - moram da to kazem ALI BEZ ZLOBE - nisu bile jaca strana, kao ni pedantnost u placanju stanarine i racuna. Za redovnost zarade nije mnogo mario, ma koliko para da se zatekne odmah bi spiskao na bilo sta - a najradije na izlazak ili stripove i sve sto uz njih ide. Njegova kolekcija stripova i originalnih tabli je bila ne zavidna nego zaprepascujuca. Nisam mogao da dodjem sebi videvsi neverovatno blago razbacano svuda po stanu - cak i kupatilu i WC-u. Stan u divnoj kuci na obali reke licio je na stalu sa totalnim kreativnom haosom od nereda u kome nije bilo mesta za mene gde da spavam! Usisivac nije radio, u kuhinji su bile 'tone' neopranog posudja i da ne nabrajam - ispasce da ogovaram blagodarnog coveka. Ne bas drage volje dozvolio mi je da rucno, na metlicu i djubravnik, pocistim patos dnevne sobe i malo raspremim kutije sa stripovima i mape sa njegovim i tudjim originalima. Domacinski me je primio ali nije mu pala na pamet 'sitnica' poput detalja - gde cu da se smestim. Nekako smo to smandrljali, odluceno je da koristim jastuke sa otomana i dusek za spavanje na podu i tu sam stao jer nisam hteo da ispadne kako odmah po ulasku u covekov stan 'zavodim svoj red'. Moram da priznam da sam u startu bio prinudjen da ga lazem za svoje finansijsko stanje - iako je formalno rekao da me prima bez moje obaveze da pridonosim kiriji, racunima ili ishrani, na moje insistiranje primio je dvadeset funti koje je jos iste veceri potrosio, izvevsi me u piceriju! Shvatio sam da je totalno dekintiran i da ce svaki peni koji se nadje [iz mog ili njegovog dzepa] da brze ode nego sto ce da dodje, tako da sam mu rekao da je to sve sto sam imao, a on je bez imalo uzbudjenja to primio zdravo za gotovo i - poceli smo da bukvalno gladujemo! Naravno, ja sam odbio da mu tajno, iza ledja, trosim novac na svoju ishranu, pa sam nakon par dana 'prezivanja' starih keksova sa cajem (po nekoliko solja od iste kesice!), jeftinih cipsova i sl. izveo prevaru sa 'slucajnim' pronalazenjem novcanice od pet funti medju stripovima na patosu WC-a [koju sam prethodno sakrio medju starim magazinima]. Stiven je poskocio od radosti, poljubio novcanicu i smesta me izveo u kupovinu: testenine, mleveno meso i sl. - a od kusura mi je benevolentno otvorio moj prvi bankovni racun u Engleskoj, kao 'garant novodoslom strancu'. Nakon sledecih nekoliko dana pravog gladovanja bez icega sem vode (!!!) priredio sam mu 'iznenadjenje' u vidu novih para - ovog puta 'poslatih iz Beograda od roditelja'. Nije se interesovao za detalje kako, na koju adresu i dr. Prihvatio je moj savet da se 'smirimo' i ekonomisemo sa sto jeftinijim solucijama. To je ucinjeno tako sto me je odveo na sastanak u SSI (Society for Strip Illustration) - Drustvo za strip-ilustraciju gde me je predlozio za punopravnog aktivnog clana! Da bi sve bilo formalno, trebalo je da me predloze dvojica clanova, pa je drugi bio slavni Dejvid Lojd, tadasnji predsednik Drustva. Nakon zatvorene sednice jednoglasno sam primljen [i na osnovu prilozenih mojih strip-radova] i tako sam za kratko vreme i zvanicno 'usao u drustvo'. Vece je zavrseno proslavom u obliznjem restoranu gde se istopio najveci deo 'od kuce poslatih para', tako da smo od sledeceg dana bili skoro na istom kao pre... Shvatio sam da mi nema drugog puta do da se sto pre snadjem za smestaj negde drugde, sto je i ucinjeno preko poznanstava ranije pomenute Iv. Iznajmio sam stancic na Vest Hempstedu na tri nedelje, Stiven mi je pomogao oko preseljenja, tu sam i boravio sa uskoro pridoslom porodicom dok se nije nasao permanentniji smestaj u Ist Endu i - to je to... Boravak kod Stivena nije bilo samo gladovanje i zlopacenje - provodili smo dane i noci setajuci, ispovedajuci jedan drugome svoja mastanja, diskutujuci o svemu i svacemu, a najvise smo radili na mom usavrsavanju engleskog jezika. Obilazili smo i striparnice, on mi je pokazivao svoje blago od kolekcije i ja sam se najvise odusevljavao sa originalima svetskih crtaca. Bilo je tu raznih Spanaca, Filipinaca, puno Marvel i DC tabli (Dzin Kolan, Dzek Kerbi i dr.) te puno dnevnih kaiseva raznih novinskih stripova. Najinteresantniji detalj mislim da je istinita anegdota kako je Stiven dosao do vece kolicine originala starog detektivskog stripa KEROL DEJ koji je i kod nas objavljivan sezdesetih godina (imena autora se, na zalost, ne secam). To remek-delo crno-belog bravuroznog oblikovanja perom i tusem zaustavlja dah svojom lepotom i savrsenoscu. Elem, jednom prilikom nekoliko godina ranije Stiven je saznao da izvesni penzionisani urednik novina koje su taj strip objavljivale u stara vremena namerava da proda kaiseve po pristupacnoj ceni jer mu je neophodan novac. Stiv nije gubio vreme i otisao je kod casne starine koja je zivotarila u nimalo zavidnim okolnostima. Povrh svega, jadni deka je bio skoro slep... Ispricase se oni lepo, covek dade Stivenu paket sa zamotanim originalima iscrtanim na debelom kartonu, Stiven rutinski prodje kroz kaiseve... ... i smrznu mu se utroba; medju kaisevima KEROL DEJ nalazio se i jedan od Aleksa Rejmonda - RIP KIRBI iz 1949!!! Stiv je sto je mogao mirnije pitao starinu da li su medju originalima samo kaisevi KEROL DEJ, na sta mu je odgovoreno da drugih stripova tu nema. Ma koliko da mu je bilo tesko, Stiv je platio dogovorenu cenu i izneo paket NE REKAVSI NI REC penzionisanom starom uredniku o svom slucajnom otkricu. Sam Bog zna kako se Rejmondov original nasao medju ovim engleskim, tajna nikada nije otkrivena... Posto je moj domacin imao obicaj da povremeno nestane bez objasnjenja na dan-dva, ja sam tada samovao u njegovom tvikenamskom stanu pisuci pisma kuci, crtajuci, gledajuci neprocenjivo vredne stare sveske stripova, nove hitove i pobozno se diveci originalnim tablama. Najvise sam studirao - a sta drugo do -Rejmondov kais KIRBIJA. Tus je bio vise braon no crn, glavne linije su izvlacene perom (rekao bih, tvrdim i bez previse varijacija u debljini konture) i celina je dovrsavana prilicno slobodnim i leprsavim doterivanjem cetkicom. Koliko sam mogao da primetim od vidljivih ostataka olovkiranja, Rejmond nije puno sarao i 'trazio pravu liniju' - bilo je to postavljanje po principu 'taknuto-maknuto'; kasnije sam saznao da je i Rejmond pripadao 'skoli' crtaca koji skiciraju na posebnim papirima, potom prociscavaju prvobitnu postavku na pausu i paus-kopiju detaljno i pazljivo precrtavaju nanovo preko svetleceg stola tvrdom olovkom na finalni karton i ta verzija je potom tusirana perom i cetkicom. Za razliku od ustaljenog misljenja mnogih [posrednih] poznavalaca i postovalaca dela Aleksa Rejmonda koji su rutinski mislili da je on radio ekskluzivno cetkicom fazu tusa, cinjenica je - cetkicom je samo doterivao i dovrsavao svoje perom tusirane crteze. Za one koje zanima koje marke mu je bio alat, evo podataka: pero je bilo HUNT 108 (Hant sto osam), cetkice Winsor-Newton ili Grumbacher, brojevi dva i tri. Za olovku nikad nisam saznao koje je marke, vec samo tvrdoca mine -2H ili 3H, drvena i na zarezivanje. Kontakt sa Stivenom je postepeno proredjivan jer je uskoro izgubio stan u kojem me je primio, pa se potucao po raznim boravistima, dok je mene okupirao rad u studiju i zivot sa familijom u kraju koji se uglavnom tretirao kao bestragija. Povremeno bismo se vidjali u SSI-u (uskoro preimenovanom u CCG-Comics Creators Guild = Gilda Strip Kreatora), u Strip-Centru i sl. Kasnije sam ga par puta ugostio u svom sledecem stanu u Aktonu, blizu 'mog' studija. Ubrzo je neobjasnjivo prestao cak i da razgovara - ne samo sa mnom vec i sa vecinom ostalog sveta koji je cinio nase malo odabrano drustvo. Karijera mu nije isla najbolje, a njegovo blago je nepovratno nestalo zauvek... U jednoj od kuca u koju se privremeno (a kako bi drugacije bilo sa njim?) uselio, pukla je vodovodna cev i nastala je poplava u podrumu u kome je morao da smesti svoju kolekciju stripova i originalnih tabli. Sve sto je imao i na sta je trosio svoj novac otislo je u nepovrat. [Nastavice se..?]
ZASTO MRZIM STRIPBURGER Ovdje i drugdje i ne jednom hvalio sam Stripburger. Sve sto sam tada rekao stoji i dalje: Stripburger je sa svojih dvadeset i sedam (hej: 27!) brojeva malo balkansko cudo redovitosti i kvalitete, ime na koje se racuna, casopis ravnopravan bilo kojem svjetskom alternativno-stripovskom magazinu. Konacno, i tamo sam vec koju godinu prisutan s kolumnama te ponekim stripom, sto je moj mali nacin podrske naporu kojeg prepoznajem kao vrijednog, ali... Ali. Mislim da je kljucna rijec gornjeg odlomka "alternativan". Takva je odrednica s jedne strane besmislena - kvaliteta, naime, nema alternative - ali se udomacila za opisivanje stripova koji se sadrzajno i likovno odmicu od ustaljenih stripovskih tendencija (serijalnosti, populizma, klasicnog grafizma) te koji svoje nadahnuce crpe iz literarnih obrazaca te razlicitih smjerova kojima je likovna umjetnost dvadesetog stoljeca putovala. Alternativni strip nadasve ignorira tradicionalnu stripovsku publiku - djecu - te se obraca, ako smijem tako prosuditi, ne toliko odraslima koliko svojoj generaciji, dvadeseto i tridesetogodisnjacima zagusenim gerontokratskim sistemom u kojem jos nisu pronasli svoje mjesto i koji nemocno osluskuju kako pijesak curka ka casu njihove predaje ili poraza. Citati Stripburger, stoga, nije ugodno iskustvo. Toliko talenta, toliko znanja, ciste vjestine i vatre pomijesano je s toliko ocaja i beznadja i mraka i straha da svaki put prodju dva ili tri dana od trenutka kad Stripburger izvadim iz omotnice do trenutka kada mu se, uz dubok uzdah, usudim otvoriti korice. Kolumnu sam naslovio "Zasto mrzim Stripburger" ne zato sto bih ga doista mrzio - naprotiv! - vec zbog mrske mi slike svijeta koju u njemu nalazim. Slike svijeta i slike stripa. Meni je strip uvijek bio jedan ljepsi, uredniji i smisleniji svijet. Takve stripove i radim, uglavnom. Stripburger, pak, radikalno cini ono sto bi svaka umjetnost trebala: Stripburger uznemiruje, on vice, on talasa. Kad ga citam, bojim se stvarnosti njegova svijeta, bojim se da ce prozdrijeti moju. Kad ga citam, mrzim Stripburger barem onoliko koliko ga i volim. *****
... Karakteri X-Ljudi za razliku od clanova Americke Lige Pravde ne mogu se porediti sa grckim bogovima (sto je Grant Morison uradio dok je pisao Americku Ligu Pravde za DiSi). Jedino bi se mozda Kiklopov karakter donekle mogao porediti sa Zevsom, ako se ima u vidu kako je on veran Dzin, mada je imao i gomilu romansi sa strane dok je ona bila van njegovog zivota. Vracajuci se na temu, profesor X je jos uvek na svetu Si Araca dok je Dzin u engleskoj. Ona tamo susrece Dzejsona Vingarda coveka koji se sudara u prolazu s’ njom, ostavljajuci Dzin sa secanjem na njegovo aristokratsko drzanje i neobicnu harizmu. Kiklop izlazi sa Kolin dok Logan srece Mariko u Nju Jorku. Oluja odlazi u Harlem u potrazi za stanom svojih roditelja secajuci se delova svog detinjstva. Tamo srece narkomane i kriminalce. Oni je primoravaju da upotrebi moc. Tada susrece Misti Najt i Mocnog Coveka, Luka Kejdza (njegov nadimak zvuci ocajno u prevodu tako da cu pri daljim eventualnim pominjanjima koristiti naziv Kejdz). Kolin se na kratko rastaje sa Skotom ostavljajuci mu kljuc od svog stana. Konacno vidimo Crnog Toma Kesidija i Dzagernota koji placaju ubici Arkejdu da se resi X-Ljudi. Arkejd je projetkovao ogroman zabavni park u kome se zabavlja ubijajuci ljude po ugovoru. Jedan kriminalac skupo plati Arkejdu da se resi rivala i Arkejd mu pomaze stavljajuci doticnog na teske muke uz malu sansu da se ovaj oslobodi. U tome mu pomaze Mis Loke. Arkejd je momak zlobnog izgleda, malo veci od patuljka sa licem decaka (i ridjom kosom). Sledeca epizoda predstavlja pocetka kratke sage o Arkejdu. CovekPauk se pojavljuje, nemoguc da pomogne X-Ljudima da izbegnu sudbinu koju im je namenio Arkejd. Arkejdovi pomocnici olako hvataju Kiklopa, Kolin Ving, kao i Kolosa, Kurta Vagnera (zajedno sa devojkom Amendom Sefton). Sam Arkejd licno ulazi u X-Zdanje i osamucuje Sona i Oluju. X-Ljudi se bude u kostimima, suoceni sa jednim od Arkejdovih izazova. Oni se naime nalaze u gigantskom fliperu. Logan se bori sa svojim dvojnicima iz ogledala, Kiklop je prinudjen da izabere izmedju dvoja vrata, Kurt se nasao na sred arene u kojoj besne roboti automobili, Bensi se nasao u bojnom polju. Dok X-Ljudi jos i nekako uspevaju da prezive zamke koje im je spremio Arkejd, da ga prevare i da pobegnu, Kolos dozivljava najsuroviju sudbinu. Arkejd igra na kartu njegove nostalgije prema rodnoj Rusiji i ispira mu mozak, praveci od njega Proletera, koji jurisa na svoje bivse drugove. Otrcani scenario sa herojem koji se kratkotrajno zaslepljuje i napada prijatelje se ponavlja jos jednom. Za to vreme, zarobljenim devojkama (X-Ljudi su stavljeni na muke dok ostali zarobljenici sluze kao taoci) Arkejd prica svoju zivotnu pricu. On je razmazeni sin bogatasa koji mu je srezao dzeparac kad je Arkejd napunio 21 godinu, posto je bio ubedjen da mu je sin bitanga. Arkejd mu je sledeceg dana srezao zivot. Nesto posle toga, postaje ubica i gradi SvetUbistava, ogromni smrtonosni zabavni park. Bensi bez moci jurisa po polju koje bombardaju pravi i hologramski avioni. Logan ulece i koristi svoja zivotinjska cula da pokaze Bensiju od kojih aviona ne treba bezati i gde je pravi izlaz. Kiklop unistava automobile koji su jurili Kurta, a Oluja pobedjuje strah od klaustrofobije i oslobadja se iz plitkog kanala. Kao da im to nije dosta, Arkejd salje na X-Ljude jos i robote sa likom Magneta i Halka. X-Ljudi konacno unistavaju deo mehanizma SvetaUbistava. Ipak, zaslepljeni Kolos napada i pocinje da davi Kiklopa i Oluju. Njih dvoje uspevaju da ga natpricaju i da ga podsete ko je nekad bio (sto je takodje klise, doduse jedva podnosljiv). Masinerija oko X-Ljudi se skuplja i izbacuje ih kroz ogroman mehur iz Sveta Ubistava. X-Ljudi padaju na zemlju. Njihove poznanice-taoci se spustaju padobranima u blizini uz poruku od Arkejda koji priznaje da su X-Ljudi dobili prvu bitku. Oni bi zeleli da se vrate u SvetUbistava, ali se Arkjed potrudio da ih izbaci dovoljno brzo i dovoljno daleko da X-Ljudi ne shvataju gde je tacno SvetUbistava. Izmedju broja 124 i 125 izlazi cetvrti godisnjak X-Ljudi. Prethodna 3 su bili reprinti starih epizoda. Ovaj godisnjak predstavlja Arkona koji trazi pomoc od X-Ljudi. Arkon je ratnik iz druge dimenzije, naoruzan gromovima, donekle poznat citaocima Osvetnika. Posle nepotrebnih sukoba, X-Ljudi dolaze u njegovu dimenziju i pomazu mu da spase svet. 125. broj mora biti znacajan, tako rezonuju ljudi iz Marvela. Broj pocinje tako sto Mojra testira potencijal Feniksa, sto je ostavlja nesigurnom i zabrinutom. X-Ljudi naporno treniraju dok vidimo Magneta koji se na svom asteroidu M oporavlja od zadnjeg sukoba sa X-Ljudima (dakle ipak je preziveo). U vreme ovog broja, u stripu o Osvetnicima je otkriveno da su SkarletnaVestica i Kviksilver deca Magneta. Saznajemo da Dzejson Vingard nije slucajno utrcao u Dzin u Engleskoj i kako ima mnogo vece planove za osvajanje Dzin koju zeli da pretvori u Crnu Kraljicu kluba VatrePakla. Profesor X shvata da je Dzin ziva i upucuje se nazad ka Zemlji. Mutant X je na slobodi i ostrvo Mjuir je na nogama. U tom trenutku Dzin dozivljava cudan dogadjaj. Sve oko nje, ukljucujuci i njenu odecu, izgleda kao da je iz 18. veka. U Americi Zver otkriva da su X-Ljudi zivi i odusevljava se, bacajuci Skota u vazduh od srece. Skot zove telefonom ostrvo Mjuir. Javlja mu se Lorna koja se sokira cinjenicom da su X-Ljudi zivi. Linija se prekida i Skot sumnja da je Lorna u opasnosti. On i X-Ljudi brze bolje odlaze na ostrvo Mjuir. Tamo nalaze onesvescenu Lornu preko koje je neciji les. Les je potpuno istruneo. Skot otkriva da je to les kapetana MekVirtera, koji je odbio da pomogne X-Ljudima pre nekoliko meseci i uputio se na ostrvo Mjuir gde je postao plen Mutantu X. Mojra otkriva da je Mutant X njen sin, koji je ispoljio neverovatne sposobnosti u mladosti, sposobnosti menjanja srzi realnosti. Nije bio sposoban da kontrolise toliku moc. Nesto zlo je provladalo u njemu, dao je sebi ime Proteus. Mojra ga je drzala u zasebnoj prostoriji, izolovanoj od efekta njegove moci. Posto se oslobodio, prvo je promenio telo, ulazeci u kapetana MekVirtera. Proteusove moci iziskuju previse telesne energije tako da njegov um cesto menja tela. Tela mu sluze kao domacin i vrlo brzo po napustanju Proteusa ona trunu. Posto je popustilo MekVirterovo telo, Proteus je pokusao da iskoristi Dzin kao novog domacina, ali ga je moc Feniksa sprecila. On je usao u telo Dzejmija Medroxa (jedno od tela Dzejmija, koji je poznat i pod nadimkom Visestruki covek, mutant sa sposobnostima da za kratko vreme napravi dvojnika samog sebe). Proteus je zaposeo jednog od Dzejmijevih dvojnika i napustio ostrvo. Dzejmi saoseca bol svog drugog ja. Proteus u telu jednog od dvojnika provodi suvise vremena. U potrazi za novim domacinom, on pokusava da napadne Dzejsona Vingarda sto mu ne polazi za rukom. Ispostavlja se da Dzejson poseduje neku vrstu psihicke odbrane protiv napada te vrste. Proteus uzima telo jednog momka, ostavljajuci za sobom les Dzejmijevog dvojnika. Dzin Grej sve cesce dozivljava cudne vizije u kojima se nalazi u 19. veku i jase konja diveci se lepoti misterioznog Dzejsona. X-Ljudi i Mojrini pomocnici (Alex Samers, Lorna Dejn i Dzejmi Medrox, zajedno sa Dzin Grej) trazre Proteusa. Logan i Kurt srecu policajca. Ispostavlja se da je i to Proteus u novom telu. On pokusava da zaposedne Loganovo telo. Logan prezivljava nocnu moru, a Proteus ipak popusta, zakljucujuci da ga plasi telo puno metala. Pojavljuje se oluja, a u opstem metezu eksplozija ostecuje telo trenutnog domacina Proteusa. Proteus se manifestuje kao duh i konacno uspeva da se vrati u telo policajca. Mojra ga drzi na nisanu, spremna da ubije sina zarad dobrobiti covecanstva. Kiklop je sprecava. Mojra napusta drustvo X-Ljudi i krece da lovi Proteusa na svoju ruku. Skot okuplja X-Ljude i namerno provocira tucu da bi se uverio da Proteus nije prerusen u oblicju ijednog od njih. Proteus uzima telo autostoperke i krece u pravcu Edinburga. Mojra tamo stize pre njega i dolazi do bivseg muza. Njega je ostavila zbog manjka ljubavi. Dzo MekTegert je danas politicar, nesvestan da ima sina. Mojra mu objasnjava sve u vezi Proteusa a on je tera. Posto je nespretno dodirnuo Dzin, Feniks oseca svaki put kada Proteus ubije. Svojim sposobnostima Dzin omogucuje svim X-Ljudima i prijateljima da lete do Edinburga. Proteus unistava ulice Edinburga iz tela novog domacina, svog oca - Dzoa MekTegerta. Otpor X-Ljudi je slabasan u poredjenju sa Proteusovim mocima. Lorna Dejn u kostimu, pod nadimkom Polaris se trudi da pomogne, Logan jurca svom snagom uz malo efetka, Proteus okrece svet naglavacke, terajuci Dzin da oseti kako izgleda biti godinu dana mrtav. Kiklop sa bratom Havokom ukrsta moci protiv Proteusa. Telo mu se raspada, ali Proteus i dalje jurisa, gnevan na majku, Mojru i ceo svet. Telo mu se raspada, ostavljajuci na trenutak formu u obliku siluete, pravo telo Proteusa. Kolos ostaje najblizi Mojri. Hrabri Rus se trudi, dok se Proteus sali sa njim. Kolos mu se priblizava i tek tada pretvara kozu u celik, zadajuci Proteusu fatalan udarac. Vatromet energije i grmljavina oznacavaju kraj Proteusa. Mojra place, sretna sto je Edinburg spasen, opet tuzna sto vise nece videti muza i sina. Kolos je bio prinudjen da ubije, sto je spasilo grad, ali ga je ucinilo tuznim. Logan mu cestita sto je sjajno ubio Proteusa. X-Ljudi su pobedili, Bensi se pojavljuje i ljubi Mojru cime se zavrsava jedno podglavlje u zivotu X-Ljudi. 129. broj pocinje sa rastancima. Bensi odlucuje da ostane na Mjuir ostrvu zajedno sa Alexom, Lornom, Dzejmijem i samom Mojrom. X-Ljudi ojacani Feniksom se vracaju u Ameriku. Dzin dozivljava jos jednu viziju, realnost se menja, ostavljajuci je ponovo pored Dzejsona Vingarda u okruzenju iz proslosti. Ovaj put se i Skot pojavljuje obucen u srednjovekovno gradjansko odelo. Dzin se vraca u stvarnost, gde joj Skot priznaje ljubav, zaboravjajuci na Kolin Ving. Po povratku u X-Zdanje, X-Ljude docekuje professor X. Posle ponovnog okupljanja, prolazi nekoliko dana. Skot se ponovo zblizava sa Dzin, a professor X pokusava da vodi tim. Logan odbija da preskace kroz obruce i Kiklop je prisiljen da objasnjava X-u kako je tim razlicit od prvog i kako zasluzuju drugaciji tretman na sta X odgovara kako je to posledica propusta Skotovog vodjstva sto je dovelo do "anarhije". Serebro pronalazi nova dva mutanta, jednog u Cikagu, a drugog u Nju Jorku. X deli tim na dva dela kako bi sto pre kontaktirali mutante. On odlazi sa Loganom, Olujom i Kolosom na istocnu obalu dok Dzin, Skot i Kurt preostaju da pronadju njujorskog mutanta. Konacno saznajemo vise o saradnji Dzejsona Vingarda i tajnog odreda VatrePakla, gde upoznajemo Sebastijana Soua i BeluKraljicu. Mutant sa istocne obale je Ketrin Prajd, trinaestogodisnja devojcica sa dugom kestenjastom kosom i ocima slicne boje, ciji se roditelji razvode. "Kiti" trenira ples i prvo je kontaktira Ema Frost sa akademije Masacustesa (za koju se ispostavlja da je u stvari prerusena BelaKraljica). Kiti pogadjaju strasne glavobolje, koje svedoce o ispoljavanju mutantske moci. Njena mutantska moc je prolazak kroz molecule predmeta, ljudi i bukvalno hodanje po istim (setanje kroz vazduh po vertikali). Tako Kiti poput duha moze da prodje kroz bilo koji zid, osobu ili masinu. Kada prolazi kroz masine, one dozivljavaju kvar. Kiti je prvi Klermontov potpuno originalan lik u X-Ljudima. On je inace uvek pisao snazne zenske likove. X-Ljudi odvode Kiti u poslasticarnicu dok profesor X predstavlja svoju ponudu njenim roditeljima. Kiti je pored svega vesela devojcica. U poslasticarnici, X-Ljude napadaju Vitezovi kluba VatrePakla u crvenim oklopima. Svaki vitez je zasticen od moci jednog X-Coveka sto X-Ljudi brzo shvataju menjajuci protivnike. U tom trenutku pojavljuje se BelaKraljica, inace mocni telepata i svojim mocima ih onesvescuje. Pojavljuje se jos gorila kluba VatrePakla koji odvode X-Ljude. Kiti pocinje da koristi svoju moc prolazeci kroz zidove. Ona je jedina svesna i prinudjena je da spasava X-Ljude. Drugi deo tima detektuje mutanta u lokalnoj diskoteci. Za to vreme, Kiti pokusava da oslobodi Oluju, a Dzin u diskoteci susrece Dzejsona Vingarda. Potom dozivljava jos jednu viziju u kojoj se ona udaje za Dzejsona Vingarda. Deo vizije se prenosi u realnost gde Dzin ljubi Dzejsona pred Skotom. Ljubomorni Skot nije stigao ni da reaguje, kada najavljivac najavljuje zvezdu veceri, devojku za koju se ispostavlja da je mutant koga su X-Ljudi trazili. Dezler je mutant u tradiciji sedamdesetih godina. Ona je igracica sa sposobnoscu da oblikuje zvuk i svetlo. Ima dugu plavkastu kosu, igracki kostim i plavu masku u obliku leptira. Kiti kontaktira Kurta, koji se nalazi u limuzini pored kluba. Ona trazi pomoc X-Ljudi koje u tom trenutku napadaju Vitezovi kluba VatrePakla. Kiklop, Feniks, Kurt i Dezler uspevaju da pobede, dok njihovi napadaci nestaju pre nego sto su X-Ljudi stigli da ih preslusaju. Cudno skupljeni prijatelji se upucuju ka Cikagu u limuzini sa otkinutim vratima. Pri izlasku iz tog kvarta, Kiklop vidi Dzejsona Vingarda koji pali cigaretu. Skot se pita da li je on deo zamrsenih dogadjaja ili samo rival za ljubav Dzin. Kiklop ne primecuje da se fizionomija coveka veoma razlikuje od oblicja koje ostavlja njegova senka. Kiklop i X-Ljudi dolaze u Cikago i zaticu Kiti koju juri automobil sa gorilama VatrePakla. Dzin spasava devojcicu telekinezom unistavajuci auto i ljude u njemu. Skot je zaprepascen, a Dzin mu odgovara kako je telepata i kako je osetila namere gonioca i strah devojke i kako je njena presuda bila i preblaga. Skot koristi termin "Neo mutant" za opis Dezlera i Kiti sto se lako tumaci kao novi mutant. Problem je nastao u brojevima koji izlaze ovih dana u Americi, gde se pojavljuje drustvo mutanata koje je izgradilo citavu tradiciju daleko od ljudi,dopustajuci mocina da razvijaju. Oni su poznati pod nazivom "Neo". Jedan od mogucih scenarija izlozenih u jednom od novijih stripova je da je Kiti Prajd jedna od Neoa koju su zamenili na rodjenju sa obicnim detetom porodice Prajd. To komplikuje stvari i tera nas da pomislimo da je sam Klermont jos tada imao u glavi ceo koncept. Ovo je samo pretpostavka, posto Kiklop naziva i Dezler Neo mutantom, odnosno novim mutantom. Toliko o tome, da se vratim broju 131. Dzin nalazi mladu Kiti sklupcanu i uplasenu. Ona je tesi i zajedno sa Kiklopom, Dezler i Kurtom saslusava prezivelog gorilu kluba VatrePakla. Kao Feniks, moc Dzin je ogromna. Jednim dodirom saznaje sve o BelojKraljici i o lokaciji kluba VatrePakla. X-Ljudi prvo odlaze do rezidencije gospodje Frost gde Kiti, prerusena u gorilu VatrePakla pokusava da oslobodi Logana i Kolosa. X-Ljudi za to vreme prave diverziju na glavnim vratima rezidencije. Kolos i Logan se oslobadjaju, a Kiti se divi Kolosu. Za to vreme Dzin se obracunava sa Belom Kraljicom u duelu telepata. Kao Feniks ona pobedjuje, spasava Oluju i obrusava vilu Frost. Profesor X se pojavljuje i priznaje da je iz prikrajka pratio razvoj situacije i kako je zadovoljan onim sto su X-Ljudi pokazali u borbi. Dezler napusta X-Ljude odlucujuci se za zivot na bini. Kiti se vraca kuci gde je docekuju zabrinuti roditelji. Dzin koristi svoju moc da ubedi oca, Karmena Prajd da dopusti Kiti da ode u skolu profesora X-a. Kiklop i Ororo su zabrinuti za Dzin, oboje priznajuci kako se previse oseca na moci Feniksa. X-Ljudi odlaze u Novi Meksiko gde odsedaju u vili Andjela. Andjeo se skrasio sa devojkom Keni Sautern. Kiklop objasnjava Andjelu kako su X-Ljudi u stalnoj opasnosti od kluba VatrePakla. Andjeo mu objasnjava kako je on clan istog kluba, kako je nasledio clanstvo za bogatsvom preminulih roditelja i kako je samo jednom posetio klub, pre nego sto je svetu obelodanio svoj identitet. Andjeo priznaje da ne zna nista o kriminalnim aktivnostima kluba i kako nije izdao X-Ljude. Skot mu govori kako misli da vise nisu sigurni u X-Zdanju i kako nesto nije u redu sa Dzin. Andjeo odlazi, ostavljajuci Dzin i Kiklopa same na steni. Kiklop priznaje Dzin kako je Andjeo malo omeksao, kako vodi posao i kako je smirio temperament. Dzin menja odecu pomocu telekineze (vrhunac za telekineticara). Dzin skida vizir Skotu sa ociju i omogucuje mu da gleda normalno (telekinezom). Skot i Dzin vode ljubav. Nedelju dana kasnije, X-Ljudi u civilu ulaze u prostorije kluba Vatre Pakla dok Logan i Kurt pokusavaju isto kroz kanalizaciju. Po ulasku su odmah zapazeni od centralnog kruga kluba za koji vrlo malo ljudi zna. Naime, klub je vremenom postao prestizan i nekadasnji smisao (kontrola nad svetom) se naizlged pretopio u dekadenciju bogatih. Vrlo malo ljudi zna da je srz kluba prisutna i do danasnjeg dana. Nju cine Sebastijan Sou, Heri Liland, Dzejson Vingard i Donald Pirs, sva cetvorica su mutanti. Dzin ponovo srece Dzejsona Vingarda koji igra sa njom dok ona vidi okruzenje 19. veka oko njih. Dzejson vodi Dzin na sprat i tek tada pokazuje svoje pravo lice. Skot prepoznaje Mestermajnda, iluzionistu, jednog od clanova Magnetovog Bratstva Zlih Mutanata. Dzin naizgled potpada pod uticaj Mastermajnda i postaje CrnaKraljica. Ona napada Kiklopa, dok se ostali X-Ljudi u kostimima suocavaju sa Sebastijanom Souom i ostalima. Sebastijanova moc je sposobnost da uzvrati silu kojom je udaren, postajuci sve jaci kako borba odmice. Logan i Kurt ulaze u podrum kluba gde se suocavaju sa Donaldom Pirsom, kiborgom i Heri Lilendom, mutantom sa sposobnoscu da povecava masu protivnika. Pirs hvata Kurta, dok Lilend cini Logana toliko teskim da ovaj probija pod i nestaje u kanalizacionim vodama. Sou pobedjuje Oluju. Dzin i zvanicno postaje CrnaKraljica, naizgled se pridruzujuci zlikovcima. X-Ljudi su savladani, sa Loganom koji preostaje kao jedina nada. Zadnja stranica ovog (132.) broja predstavlja sjajno nacrtanog Logana u krupnom planu koji odlucuje da se vrati u klub i oslobodi drugove. Ovaj Bernov crtez je ponovo nacrtan od strane drugog autora i iskoriscen kao naslovna strana jednog od brojeva serijala "Marvel Strip Predstavlja". Kao koautor ovih brojeva je potpisan sam Bern koji je pomagao Klermontu pri pisanju. Mnogi govore da je tako Klermont najbolje radio – dok je bio pod necijom kontrolom. Svejedno, sledeci broj (133) nam je predstavljen iz Vulverinove perspektive sa Loganom kao naratorom. Divlji mutant napada gorile kluba VatrePakla i u jednom trenutku parafrazira Prljavog Harija. U stripu nije prikazano kako je on iz besa masakrirao neke cuvare koji su divnim cudom ostali zivi. X-Ljudi su za to vreme zarobljeni, Kiklopu je stavljena maska preko ociju koja sprecava zrake da ga oslobode. Vingard menja realnost i vidimo X-Ljude u drugom svetlu. Kolos je krupni delija sa kosom vezanom u rep, Oluja je robinja, Kurt izgleda poput Erol Flina, a Kiklop izgleda kao lovac. Skot se priseca kako ga je, jos u Novom Meksiku, Dzin zavetovala na vecno poverenje, uspostavljajuci psihicku vezu izmedju njihovih umova. Scena se prebacuje na Mojrino ostrvo gde vidimo kako ona govori Sonu da je Dzin devojka kojoj je darovana moc boginje, koju tesko i jedno ljudsko bice moze da podnese. Mastermajnd nosi sebe, Kiklopa i Dzin u viziju gde u viteskom dvoboju macem "ubija" Kiklopa. Logan se probija do odaje gde su njegovi prijatelji. Dzin se konacno oslobadja kontrole Mastermajnda i ponovo postaje svoja. Kiklopu spada maska i on napada iako zavezan. X-Ljudi pobedjuju clanove kluba VatrePakla, sa Loganom koji gotovo ubija Herija Lilenda. Sou i Pirs beze. Zver na strazi u Osvetnicima prima vest da X-Ljudi prave probleme u zgradi kluba VatrePakla i odlazi da osmotri situaciju. Mastermajnd cini da obicni clanovi kluba vide kako ih X-Ljudi napadaju unoseci opstu paniku. Jedna od instalacija koje je Logan posekao u kanalizaciji tek tad kursluzira cineci da nestane struja u celoj zgradi. Logan pali sibicu i kaze Kiklopu klise recenicu "Vidi, Sajk, moramo da prekinemo da se srecemo ovako". Dzin napada MasterMajnda svom silom Feniksa, pronalazeci malu masinu koju je Bela Kraljica projektovala omogucujuci MasterMajndu da telepatu (Dzin) napada iluzijama koje predstavljaju njene najdublje fantazije. Ispostavlja se da je njegovo pravo ime Dzejson Vingard, a da je izgled menjao da bi se dopao Dzin. Dzin primecuje da je covek opsednut moci. Dovrsava ga uslisujuci mu zelju, cineci ga Bogom na kratko vreme. Vracajuci se u svoje rite, Mastermajnd pada u katatonicko stanje, nastavljajuci da zivi vegetirajuci. Dzin oseca strasnu glavobolju i na Loganovo uctivo pitanje sta joj je odgovara da je vise nije zena koju su X-Ljudi znali, da je vatra, zivot i sad i zauvek Feniks. Sou ubedjuje senatora Roberta Kelija da su X-Ljudi poludeli i napali bez razloga, predlazuci mu da iskoristi Sentinele da bi unistio X-Ljude. Dzin postaje Mracni Feniks, napadajuci bivse prijatelje. Vise nije mogla da se suoci sa onom kolicinom moci i mracna strana njenog bica je preovladala. U jednom trenutku postaje najveca pretnja u kosmosu. Srebrni Letac je primecuje, nemocan. Slicno je i sa clanovima Fantasticne Cetvorke, Covekom Paukom i Doktorom Strejndzom. Dzin pretvara drvo u zlato, odlucujuci da ipak ne pobije drugove, napustajuci zemlju u ludilu. Zver se prikljucuje X-Ljudima u pronalazenju resenja za novonastali problem. Profesor X iz Novog Meksika odlucuje da se sa Andjelom vrati u Nju Jork. Pretnju primecuje i doctor Korbju. Dzin postaje boginja, deo svega. Da bi se nahranila guta sunce jedne galaksije, proklinjuci svet D’Barija sa 7 milijardi zelenih zitelja na trenutnu smrt. Zelja za moci se postaje sve veca. U sledecem trenutku, Dzin presrece satl Si Ara. Ona ubija celu posadu. Mracni Feniks se vraca na Zemlju. Za to vreme, Lilandra i njen ministar Araki odlucuju da pretnju treba pod hitno prekinuti unistavanjem Feniksa. Predsednik Amerike zahteva hitnu akciju. X-Ljudi smisljaju kako da obuzdaju Feniksa, kada se ona vraca u dom. Feniks srece roditelje i sestru Saru. Ne moze da se obuzda, preplavljena je svim njihovim secanjima, na njih reaguje blagim napadom. Otac je tera. Dzin se cepa izmedju Feniksa i sebe, postajuci cas devojka, cas monstrum. U tom trenutku, Kurt se telportuje i stavlja jos izum Zveri preko cela. Feniks besni. Aparat funkcionise suzbijajuci Feniksa. U jednom trenutku, svesna Dzin moli Logana da je ubije. Tada Mracni Feniks ponovo stupa na scenu. U par poteza ona savladava sve drugove stavljajuci ih u vrstu pre nego sto ih unisti. Skot joj govori, pokusavajuci da prizove Dzin. Posle kraceg ubedjivanja Dzin mu govori kako je jos uvek tu, ali kako joj je tesko da zadovolji glad. Profesor X se pojavljuje napadajuci Dzin svom snagom svoje moci i cisteci njenu dusu od Mracnog Feniksa. Skot je prosi. Andjeo se pojavljuje kada jedan zrak teleportuje sve X-Ljude na svet Si Ara gde Dzin odgovara za svoje postupke. Ovu pricu nam prica Posmatrac, bice iz svemira, koje zivi na Tamnoj Strani Meseca, covekoliko je sa ogromnom glavom i togom slicnoj rimskoj posmatra razvitak ljudske rase, gotovo nikad se ne mesajuci u dogadjaje. Profesor X poziva Si Arce na pravo Dvoboja Casti. Prolazi jedan dan iscekivanja. Veliki dvoboj se odvija na tamnoj strain meseca gde su Dzin, u svom ranijem kostimu CudesneDevojke i ostali X-Ljudi suprotstavljeni celoj gardi Si Ara. Logan u jednom trenutku ulece u dom Posmatraca koji ga izbacuje. X-Ljudi padaju u dvoboju nad daleko brojnijim protivnicima. Kiklop prezivljava lep trenutak sa Dzin. Na vrhuncu borbe ona se ponovo pretvara u Feniksa. Pod udarcem Kolosa, Dzin se na trenutak vraca. Ne zeleci da ijedno bice ikada vise ispasta od njene ruke, ona se baca na oruzje sakriveno u pecini izvrsavajuci samoubistvo. Tako se zavrsava tragicna saga o Crnom Feniksu, prica o tamnoj strani bozje moci. Originalan zavrsetak je inace bio mnogo sretniji. Klermont je napisao da je Dzin uspela da se resi Feniksa, da su se ona i Kiklop povukli iz sveta superheroja i nastavili da zive zajedno. Tadasnji odgovorni urednik, Dzim Suter, covek koji je mnogo ucinio za Marvel, je zahtevao da se kraj promeni i da Dzin pati zbog svojih postupaka. Sledeci broj predstavlja sahranu Dzin i X-Ljude van kostima u crnoj garderobi. Dobar deo broja predstavlja Kiklopovo prisecanje na sve avanture X-Ljudi kao i sve sto je preziveo sa Dzin. Na grobu je isklesan datum "1956-1980", zanemarujuci godine, to bi znacilo da je Dzin imala 24 godine kad je umrla. Lilandra daje roditeljima Dzin kristal holograficke matrice u kome je sacuvan deo Dzin. Pri dodiru bi se osetio deo njene licnosti, uz njen trodimenzionalni prikaz. Potresen dogadjajima, Kiklop napusta X-Ljude, ostajuci sam uz obecanje da ce ostati u kontaktu sa profesorom. Kiti Prajd postaje novi clan tima. Sledeci put cu opisati brojeve od 139 do 150. broja ukljucujuci raskid izmedju Berna i Klermonta, cuvenu sagu "Days of the Future Past", odlazak Andjela i povratak Magneta. W@XM@N -Marvel trazi scenariste -Strip konkurs -Ellis/Hernandez "Poppy" online -Zabrana uvoza stripa -TOP 10. ANOTHER UNIVERS From: Bojan M. Djukic * * * From: Le Ja * * * From: badcomics * * * From: violeta jakovljevic * * * From: Vanja Miskovic From: Smith od 4. do 10. novembra 5. novembra 1979. Umro je Al Capp u Cambridge, Massachusetts. Radio je na stripovima Abbie an' Slats, Fearless Fosdick, Li'l Abner, Long Sam. 7. novembra 1986. Otvoren je 3. Salon Jugoslavenskog Stripa i trajao je do 9. novembra. Salon je odrzan u Vinkovcima, Hrvatska. Ovog puta je Grand Prix dodeljen Walteru i Norbertu Neugebaueru. Dobitnici ostalih nagrada su bili: Rajko Milosevic Gera, Igor Kordej, Lazar Stanojevic, Zvonimir Furtinger, Dejan Nenadov, Zoran Janjetov, Zika Bogdanovic i "Forum". 7. novembra 1988. Umro je Bill Hoest u Lloyd Necku, New York. Radio je na stripovima Agatha Crumm, The Lockhorns (dnevna karikatura). 9. novembra 1921. Rodjen je Stan Drake u Brooklynu, New York. Radio je na cuvenom stripu Blondie i na stripu Heart of Julie Jones i Kelly Green. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |