Press: Svet stripa

      ODLOŽEN „SNEŽNI SAMIT STRIPADŽIJA SRBIJE“ ZA 18. februar, 2012. godine

     Organizatori „Snežnog samita stripadžija Srbije“, koji je bio najavljen za subotu, 04. februara, 2012. godine, obaveštavaju javnost da će manifestacija biti odložena za subotu, 18. februar, 2012. godine, zbog loših vremenskih uslova i sprečenosti dolaska većeg broja najavljenih gostiju.
     Organizatori, Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ iz Kragujevca, Dom omladine Kragujevac i NVO MillenniuM, se izvinjavaju zbog odlaganja manifestacije. „Samit“ će biti održan u novom terminu, 18. februara, od 16:00 do 19:30 u Domu Omladine Kragujevac sa istim, ranije najavljenim programom.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press

     SNEŽNI SAMIT STRIPADŽIJA SRBIJE
     (Subota, 04. februar, 2012. Kragujevac)

     Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“ iz Kragujevca, Dom omladine Kragujevac i NVO MillenniuM, organizuju u subotu, 04. februara, 2012. godine – „Snežni... samit stripadžija Srbije“, od 16:00 do 20:00 u Domu omladine Kragujevac i Pivnici „Alektus“.
     Uz mnogobrojne strip-fanove, gosti Samita biće poznati domaći autori (Aleksa Gajić, Vlada Vesović, Zoran Stefa-nović, Marko Stojanović, Dejan Stoiljković, Miroslav Marić i Dragan Savić), kao i izdavači: Slobodan Jović (Darkwood), Igor Marković (System Comics), Boban Knežević (Znak Sagite) i Ana-Marija Zaklan (Phoenix Press).

     AGENDA PROGRAMA:
(16:00 – 20:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)
     • Berza stripa
(16:30 – 18:30) Pivnica “Alektus” (Daničićeva, 21.)
     • Škola stripa (predavač: Vlada Vesović) 
(17:00 – 19:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)
     • Promocije strip izdavača: System Comics, Darkwood, Komiko, Phoenix Press, Znak Sagite.
     • Tribina “Deset godina Strip Presinga”, gost: Marko Stojanović (glavni urednik).
     • Promocija stripa “Konstantinovo raskršće”, gost: Dejan Stoiljković (autor knjige po kojoj se radi scenario).
     • Promocija trećeg broja kragujevačke strip-revije “KIša”, gosti: Zoran Stefanović (dramaturg i scenarista)
       i Nebojša Vesović (glavni urednik).
(19:00 – 20:00) Dom omladine Kragujevac (Branka Radičevića 1.)
     • Otvaranje izložbe Alekse Gajića (Tehnotise).
(20:00) Pivnica “Alektus” (Daničićeva, 21.)
     • Neformalni razgovori sa autorima i izdavačima.

Press

Priredio: Stripburger

     Working title!
     Comics of the theme of work

     Gather all, ye scurvy comic scribblers, scratchers and drawers!

     This year's special edition of Stripburger is dedicated to work in all its forms. Yes, the W-word.

     In these turbulent times we're witnessing changes to the paradigm of work. Once it used to be a part of a daily survival strategy, then a way of expressing oneself, nowadays we cannot distinguish it from leisure time anymore. How can we define work in the first place? Is it a rational guided process aimed at some tangible goal, or is it any human activity where new things are created? Is it only paid labour, remunerated by a wage or salary, what about voluntary work? Is it the work that made the human species, or is it the other way around, that we as humans tend to put significance into our creative activities and call that work? What about art? Is an artist creating or working? What's the difference between these two terms in his or her case?
     Many questions can be asked about the nature of work in our contemporary society. Due to the fleeting nature of its definitions we've assembled a list of terms, clues and starting points, all somehow connected to the concept of work, which could serve as sources of inspiration for you, dear artists, when you try to tackle this heavy issue. We're expecting socially engaged comics, but also intimate meditations on the issue of work, status and rights of workers, on the artist as a worker, then humorous submissions as well, even mischievous are most welcome! Let them not be politically correct, PC is for pussies, we're expecting full-blooded comics that will become often quoted referential material in the future, or at least fun to read!

Work as:
- means of survival
- effort, toil
- a characteristic human need
- a necessary evil
- joke, fun, goofing-off
- »He who does not work, shall not eat as well!« - a Slovenian proverb
- work as godly activity – »creatio ex nihilo«
- work vs. Rest
- waiting for work: Unemployment office
- work vs. antiwork
- working at home
- manual vs. intellectual work
- taboo of work/banned work
- »a Sunday kind of work«
- »precarious, temporary, part-time, seasonal work
- workoholism
- internship
- strike/denial of work
- legal vs. illegal work (moonlighting, etc)
- voluntary work
- trade unions
- history of work
- exploitation of workers: sweatshops, slavery, forced/compulsory work
- gyms: working out
- the division of work/labour
- work and gender
- work and age
- work and sexuality (prostitutes and man-whores, etc)
- work today vs. work in the past (manufactories, guilds, etc)
- »Work less, create more!«
- stigmatisation of the non-working
- »gastarbeit« work: work by more or less temporary immigrant workers and
- whatever it works for you

Please feel free to work on some other ideas.
A traveling exhibition is planned at the release of the anthology and also some other things like workshops…

Deadline for submissions: 31st May

Tehnical details:
book wil be size: 235x170 mm
So send the works no smaller then A4 format(21x29,7 cm)
print: black and white

Files should be:       
- lineart: at least 600 dpi resolution, 240 mm height
- grayscale: at least 300 dpi resolution, 240 mm height

TO BE SENT TO:
burger@mail.ljudmila.org
Stripburger / Forum Ljubljana, Metlekova 6, SI – 1000 Ljubljana, Slovenia, Europe

Press: SKC BG

     Ukoliko ste propustili veliku izložbu Srpska mitologija u Novom Sadu, serbsko-novosadski izgnanici/umetnici Vam pružaju priliku za popravni... Ovog puta u Beogradu – 2. februar, u četvrtak, u 19 uri, u SKC-u! Obucite vetrovku, iliti vind-jaknu, perjanu s dva lica... ogrnite gunj, jamboliju, krzno mutiranog černobilskog glodara, na glavu metnite šubaru, beretku, "Dejvi Kroket kapu", i uprkos neverovatnom minusu, po principu "šta mi može zima, šta mi sme", dođite na otvaranje izložbe! Provod bez trubača – zagarantovan!

Press: Strip vesti

Piše: Zoran Đukanović

     AFRIČKE PUSTOLOVINE - 2
     (Julio Radilović & Zvonimir Furtinger)

     Grafizam
     Već prvom tablom, ili baš ako insistirate, sa prva četiri kaiša prve epizode Afričkih pustolovina, Jules je pokazao da crna u ovom stripu neće biti tek crna. Ona ovde poseduje masnoću koja će tako sugestivno dominirati noćnim tminama Afričkih pustolovina. Još jedan strip u kome je Jules trijumfovao akcentima crne bio je Kapetan Leši (1960-1964). Afričke pustolovine poseduju još nešto, mekoću linije koja će ostati neprevaziđena unutar Julesovog opusa. Reč je o bogatom korišćenje chiaroscura, a s mnogo manje šrafure. Istina, u prvoj od tri epizode Afričkih pustolovina Jules koristi „belamyjevska“ poentilistička tačkanja tušem (ne bojom), što je ekvivalent senčenju. U druge dve epizode, ovaj efekat će iščeznuti. Tretman odeće, opipljivost tkanina je ono što me snažno privlači u Afričkim pustolovinama, prevoji na njima i senke koje se uvlače u te prevoje. Istovremena „izlomljenost“, izgužvanost i mekoća te odeće. „Punomasnost“ tame nastale u Julesovoj igri dočaravanja tekstura.

Julesova crna ovde poseduje 'masnoću' koja će dominirati noćima Afričkih pustolovina

     Četiri stripa jesu Julesov trijumf i dosezanje svetskog kvaliteta. Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlock Sholmes. Ovome moram da dodam i krunu njegovog ilustratorskog rada – deset bogato ilustrovanih knjiga o Tarzanu, kao i naslovne strane za knjige „Arapskog ciklusa” Karla Maya. Nisam slučajno na početku teksta pomenuo knjiguKroz balkanske gudure, čija mi je naslovna stranica urađena Julesovom rukom ostala arhetipski urezana u sećanje. Govoreći o nabrojanom, ne mislim na profesionalni kvalitet, jer njega je Jules uvek imao, nego na onaj drugi, mnogo teže dosežan, kreativni kvalitet. Recimo, razlika između Partizana,koji su inače tako dobro prolazili u Holandiji, i Kapetana Lešija je upravo u finoj, ne lako prelaznoj granici između profesionalnosti i najviših kreativnih dometa u stripskoj vizuelnoj naraciji. Tu granicu većina velikih majstora zanata ne uspeju da pređu više od nekoliko puta u svojoj karijeri.

     Govor tela
     Govor tela jedan je od najvažnijih elemenata govora stripa. Užasno je bitan način na koji ljudi u stripu sede, kreću se, rotiraju u prostoru, osvrću se, smeše ili pokušavaju da sakriju svoja osećanja, kako se dodiruju. U pogovoru za album Grob u prašumi ponešto sam napisao o Maurovićevom govoru tela. Pokušaću da govorim o dva govora tela u Afričkim pustolovinama. Pokušati objasniti njihovu telesnost i eventualno seksualnost. Kao i uvek kada je reč o interpretacijama, nužno se nalazimo na skliskom terenu. No, nije prvi put da se izlažem ovakvom riziku eksplikacije neizgovorenog. To mi je deo esejističkog i kritičarskog posla.

Igre dočaravanja teksture - izgužvanost i mekoća prevoja na odeći i tama koja se uvlači u njih.

     Naravno, govorim o  dva glavna lika Afričkih pustolovina vodiču Hardyju  i Ljiljani, studentkinji hemije, zagrebačkoj koleginici Toma N’keme, studenta geologije. Postkolonijalni narativ Afričkih pustolovina ipak nikada neće otići toliko daleko da bi realizovao prelazak seksualno-rasne barijere između Toma i Ljiljane. Oni će, naravno, ostati drugari tokom afričkih avantura. Šezdesete dvadesetog veka nisu bile spremne za više od toga. Uostalom, Tom i nije glavni lik nego nego su to Hardy i Ljiljana. A ova dva lika su „asimetrični“. Ne pripadaju standardnom paru junaka koji bi razvili stereotip očekivane privlačnosti muškarca i žene. Postoji generacijska, može se reći biološka i socijalna razlika između Hardyjevih procesa starenja i zrenja njene mladosti.

     Interesantan je način na koji je prikazana muževnost jednog šezdesetogodišnjaka. Govor tela otežanog godinama, hranom i alkoholom, a opet tako spontan i negde gibak, primer je bravure diskretnosti u Julesovom crtačkom portretisanju jednog lika. Koliko je Radilović imao godina kada je kreirao Hardyja? Trideset i četiri. Ne sećam se kada sam sreo da tridesetogodišnjak ovako savršeno portretiše dvostruko stariji lik od sebe, ušavši do detalja u telesnost u kojoj nikada sam nije bio. U jednom intervjuu Radilović, na pitanje da li mu se u vezi sa stripom dogodilo nešto neobično, odgovara: „Kada sam završio skiciranje vodiča iz Afričkih pustolovina, žena i ja smo nakon šetnje otišli na večeru u gostionicu Vinodol. Odjednom sam za jednim stolom vidio čovjeka koji je podsećao na netom završenog vodiča. Mislio sam da mi se to pričinilo pod utjecajem  višesatnoga crtanja, no mnoge su se osobe, premda ih nisam poznavao, prepoznale i u strip-serijalu Kapetan Leši.“

     A šta je sa govorom tela studentkinje hemije Ljiljane? U čemu je hemija njenog govora tela? Još kao dečak sam znao da je ona lepa i – erotična. Nisam u to vreme imao ime za ovaj osećaj, ali znao sam da proizvodi neku vrstu dodatka uzbuđenja u mom čitanju i da tu razliku nije moguće zaboraviti. Ljiljana iz Pobune u Kiboku, Mongoa i Čarobnjaka s Mjesečevih planina bila je kombinacija klasičnosti, građanski učtive (gotovo puritanske) elegancije i erosa. S krivina i mekote njenih nogu i ruku (da, baš tim redosledom) nisam mogao da odvojim pogled.

     Ona je sa srdačnošću skojevke / partizanke / posleratne omladinke (lanac istorijskih transformacija ženskih uloga na našim prostorima četrdesetih, pedesetih i šezdesetih, tri zanimljive decenije dvadesetog veka) u stvari jedno biće koje tek treba da otkrije punoću svoje seksualnosti. Ne bih se zakleo da bi se Jules nužno složio sa ovom seksualnom ekonomijom wilhelmreichovskog tipa čitanja Ljiljaninog lika, ali to i nije najbitnije. Glavna junakinja  Afričkih pustolovina ima više nego senzualno telo zrele žene, psihologiju prostosrdačne drugarice sa fakulteta i, ponekad, gotovo detinju bezazlenost.

     Mnogo toga strip nam pripoveda neeksplicitno, bez objašnjavanja, kroz jezik tela. Jedna ruka koja se penje od kolena ka preponama ženskog tela, iako je stavljena u kontekst žanr scene „kafanske poročnosti“ (Pobuna u Kiboku, kaiš k-24), snažno je prisustvo senzualnog i erotskog u Afričkim pustolovinama, koje su neki pogrešno pročitali kao tek eto „priču o nesvrstanima“. Ne, slojevi Afričkih pustolovina nimalo se ne iscrpljuju političkom korektnošću svog površinskog sloja...

     Želite li više dokaznog materijala da je Ljiljana najerotskiji lik u čitavom Julesovom opusu? OK, lista sledi: Pobuna u Kiboku, kaiševi k-2, k-18, k-36, k-59, k-89, k-90, k-96, a zatim Mongo, kaiševi m-3, m-5, m-53, m-58, m-61, m-63, m-91, m-97, m-98 i na kraju Čarobnjak s Mjesečevih planina, kaiševi č-4, č-36, č-50 i č-61.

     (nastaviće se)

     (originalno objavljivanje: „Kvadrat“ br. 21, Bizovac, 2009)

Piše: System comics

     Novo izdanje System comics-a:
     Strip ima 232 strane, format b5, meki povez, c/b,
     cena u striparnicama 900 dinara

     "...Torpedo udara brzo, pravo u stomak, ostavljajući vas bez daha, dok vam se miris mastila kojim su okupane stranice ovog stripa uvlači u nozdrve i ostavlja za sobom ukus baruta i crne krvi. Osećaj je toliko drugačiji, toliko intenzivan, toliko živ, da ćete, kada se povratite od prvog šoka, kada plamen i bol za kratko uminu, a na površinu izbije gorki podtekst koji će vas još dugo pratiti, poželeti da probate još. Oguglaćete vremenom na sirovost i surovost, ali ćete zato steći mogućnost da cenite one druge, manje očigledne kvalitete ovog vrhunskog noar destilata: socijalni komentar, vrcave dijaloge i vratolomne preokrete, i naravno humor, očajnički  histerični kikot osuđenika koji se smeje u lice zlehude sudbine. Torpedo je svakako moderni klasik devete umetnosti, ali to za ovaj strip i nije toliko bitno. Važno je samo da nalik i nasuport jednom drugom klasiku, Taličnom Tomu i on na neki način svaki put, na kraju epizode odlazi od nas, ka drugim avanturama, ali ne u zalazak sunca, već u mračnu uličicu.
     Da li smete da ga pratite?"

     Iz uvoda - Pavle Zelić

Piše: Aleksandar Đukanović

     Poštovani,
     pre nešto više od dve godine došao sam na blesavu ideju da na-pišem enciklopediju o Zagoru Te-Neju. Kada su te dve godine prošle, imao sam iza sebe obimno delo od cirka 966 strana ukrašeno gomilom fotografija. Pregovarao sam sa nekoliko strip izdavača pre svega, međutim, još uvek nisam uspeo da pronađem nekog dovoljno ludog ko bi to objavio. Zbog toga sam rešio da Enciklopediju Zagorijanu (tako sam je nazvao) postavim na internet i upoznam svet sa svojim delom. Knjigu možete pronaći na mom blogu zagorijana.blogspot.com/. Pretpostavljam da se nešto ovako ne viđa svakodnevno, pa računam da je ovo interesantno za čitaoce Strip vesti.
     S poštovanjem

Press: GRRR!Program

Press: Centar

     5. XII 2011. je osnovan "Centar za medije Ranko Munitić" u ul. Svetozara Markovića 77a, u Beogradu, u stanu u kome je živeo i radio. Centar je osnovan sa ciljem istraživanja medija teorijski i praktično kojima se Ranko bavio – filma, animacije, stripa, televizije, karikature.
     3. aprila, na dan Rankovog rodjenja, davaće se godišnja nagrada u Rankovu čast: "Trepetalo iz Trogira – Regionalna nagrada za medije Ranko Munitić". Ove godine žiri u sastavu Rastko Ćirić, Igor Galo, Janko Baljak, Veljko Krulčić i Zorica Jevremović Munitić dodeliće svoju prvu nagradu.

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, četrdeseti, broj bonelijevog stripa Dampyr i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Vatek". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Maurizio Dotti.      Na kioscima vas očekuje i trideset drugi broj Tex-a. Naslov epizode je "Golden Erou". • scenario: Claudio Nizzi, crtež: Fernando Fusco.    Takoje je Izašao i četrdeseti broj bonelijevog stripa Mister No i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Poslednje vatre". • scenario: Luigi Mignacco, crtež: Oliviero Gramaccioni/Fabrizio Busticchi i Luana Paesani.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Đorđe Milović

     Antagonizam u kulturi je neminovno posledica onoga što naslućujemo da jeste i onoga kako se (nesvesno) i neželjeno uokvirujemo kao individue u postojećem društvu. Prvo postoji ram a potom slika. Prvo praznina i belina; idealno mesto za nekog ko mora da ćuti. Može da liči na Bosonž, na selo u Ardenima. Ali to je, naravno, univerzalno selo. Dobrom pripovedaču zgodan mizansen za strip dovoljno obiman i vanserijski slojevit za staru priču o onom esencijalnom. Jer dobar pripovedač je onaj koji se seća. Samim ritualom stvaranja, crtežom.
     Tales iz Mileta je govorio o vodi. Svet u stalnom ubrzanjiu govori o novcu; o svetu stvari; o svetu koji postajući sve ubrzaniji, postaje površan. Što je opet nagrada za poslušnost proklamovanom drevnom aprioriju, daru (iz usta „one koju ne treba ni spominjati”). Živećemo bolje, ako uzmemo jabuku znanja koja nam se zavodljivo nudi; sugestivno. Njena su obećanja danas svuda; ne samo u obliku reklame i bilborda koji se trude da zauzmu sav ovozemni prostor i vreme, kradući naš pogled i naše pravo da biramo (govoreći nam upravo suprotno), već i u obliku sveprisutnih institucija koje  nadziru i kažnjavaju čak i one koji su podobni. U prilagođavanju na takve nametnute okolnosti, gore pomenuti poslušni, podobni neminovno evoluiraju u one strane sebi. Naše postmoderno tehnološko doba baš takve individue uporno, bez mnogo dvojbe, proglašava, inauguriše u uspešne; građane prvog reda, najmoćnije. Oličenje takvog čoveka u stripu “Tišina” (dugom 140 strana) je Abel Movi; on je gazda u Bosonžu, osoba debela od ugodnog života; znamo takve likove; svet ih je prepun (nadam se da niste jedan od njih). Sve ostalo je tišina.
     Ono potisnuto i zaboravljeno, detinje, primarno; personifikovano u liku seoskog idiota, koga iskoričćavaju i kome se, naravno, podsmevaju. Tako nalaže nepisan običaj; od davnina. Prenosi se brižno i beslovesno s kolena na koleno. Anomalije se, kažu, dešavaju; neki, na njihovu žalost, nisu imali sreće, jadnici, imbecili. Zato su, ko im je kriv, odbačeni; nisu imali tu sreću da budu zatočeni u stvarima. Ali, ko to kaže? Duša! Kao da nam viče Komes. Oslobodite zatočene i eto vam duše; idiota slobodnog od ovog sveta; ili bar dobrim delom. Takvi ne zanaju za mržnju, pohlepa; i zato ih uvek možete zeznuti. Tihi je slobodan i zato sam; ima, kažu, zmijske oči; one su izvor svakog saznanja; pre pojave znanog nam pisma; u tišini nastaju reči; čitamo ih u obliku misli iznad glave Tihog. Onaj koji ćuti kao da je po volji Sokratovom oštrom oku: zna da ništa ne zna; osim da voli more. A tu je i žena koja ga može ljubiti; njega toliko unikatnog; jer je slepa; i zato vidi unutrašnjim očima; a ona je, opet, lepa u njegovoj nemosti. Veštica je oduvek smatrana lepom; baca čini na prisutne; zato su ih spaljivali na lomači; najveća su prepreka onom duhovnom, učenom; kulturi; civilizaciji; Frojd je to znao. Ako oni umru, tako spareni, umreće i svet; život će postati neprestano umiranje; padanje. I dok tako budemo padali, osećaćemo hladnoću u srcu; i ona će nas spajati.
     Eto kako crno i belo može biti sećanje na mudrost (pod velom mnogih nastavaka, kao priče iz hiljadu i jedne noći). Ovu priču je krajem sedamdesetih u vreme tzv. “pobunjenog stripa”, možda zlatnog doba evropskog stripa i stripa uopšte, objavio belgijski mesečnik “A SUIVRE” u nastavcima, a potom, naravno, u izdanju Kastermana (Casterman).
     Mnogi crtači skromnih grafičkih mogućnosti dobili su tada šansu. Jedan od njih je Komes; on je autor koji, zasigurno, ako ništa drugo, zna kako se ćuti; to su oni koji ipak najviše kažu. Iako sam crtač (dole potpisani) koji, par excellance, volim da vidim virtuoznost, opraštam mu. Komes je jedan od onih autora koji su mi pokazali da strip (fr. bande dessine) nije zabava za nepismene; to su, pre, mape (table) za pismene.
     U stvari, prvobitna namera mi je bila da pišem o onome što nam izgleda kao da jeste; na primer, da dekodiram svaki govor u kojem se, ne samo kod nas, pominje strip, u nadi da će se konačno tako pojaviti i sam strip. Ali uvek se čini da ima nešto važnije; neko zabačeno seoce obavijeno snegom; neprijatna tema, priznajem, nimalo zabavna, ugrožava uvreženo; nagriza; niko najzad da kaže: tišina je među nama.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     ALMIR ŠEHALIĆ: PRVI IZDAVAČ BONELLIJA U BiH

     Almir Šehalić je rođen 1976. godine u Sarajevu. Završio je Saobraćajni fakultet u Sarajevu, gdje je stekao zvanje inžinjera aeronautike. Almir je osnivač Agarthi Comics, prve izdavačke kuće u Bosni i Hercegovini, koja će, prva u BiH, izdavati stripove talijanske izdavačke kuće Bonelli.

     Radiosarajevo.ba: Većina izdavačkih kuća nastalih nakon rata na području bivše Jugoslavije su nastali od ljudi koji su bili strastveni čitači stripa u mladosti, a, koliko sam primijetio, to je i kod tebe slučaj?
     Pa... Donekle. (smijeh) Ja sam se, zapravo, prije tri godine opet sjetio stripa. Gledajući nešto po Piku, naletio sam na kategoriju stripova i onda sam kupio nekoliko, pod isprikom ženi da je to za djecu, kako bi imala uz šta da uče čitati. (smijeh)

     Radiosarajevo.ba: Kako si se odlučio da pokreneš svoju izdavačku kuću?
     Ideja je nastala prije skoro godinu dana. Prvo sam pokrenuo webshop stripovi.ba. Nisam bio siguran u to koliko ljudi kod nas čitaju stripove, pa mi je bilo lakše napraviti internet prodavnicu nego fizičku prodavnicu. Iz rada na webshopu sam vidio da ljudi iz čitave BiH kupuju i čitaju stripove i to svih generacija! Od ministara i saradnika u Vijeću ministara (smijeh), preko policajaca, inžinjera, doktora pa do malih klinaca. Tako da publika postoji, možda ne velika kao prije, kada su bile borbe na trafici svakog petka, ali postoji.
     Sad, mi u Bosni, nažalost, kaskamo za svime, pa tako nikad nije bilo nekog izdavaštva, osim Strip Arta, ako ne računamo nekoliko pokušaja poslije rata koji nisu odmakli dalje od tri, četiri broja.

     Radiosarajevo.ba: Koje si se serijale odlučio izdavati i kako si se odlučio baš za njih?
     Bosna je pokrivena izdavačima iz Srbije i Hrvatske, pa sam se pri toj odluci  morao osloniti na to šta je ovdje već bilo dostupno, čisto iz ekonomskih razloga. Mi smo se odlučili prvo za Bonelli stripove. Dvoumili smo se između Zagora i Magičnog vjetra. Nismo htjeli krenuti sa Zagorom, pošto je on već bezbroj puta izdavan, pa smo se odlučili za Magičnog. Njega trenutno završava Libellus iz Zagreba, ali u pitanju su luksuzna izdanja, koja nisu svima pristupačna. Nakon Magičnog vjetra, koji će se na kioscima pojaviti 30. marta, pokrenut ćemo Skriveno lice. Zagor će biti treći serijal naše kuće.

     Radiosarajevo.ba: Zagor ima bezbroj edicija u raznim izdanjima. Od kojeg ste broja odlučili da krenete s njim?
     Tu je bilo puno dvoumljenja i još uvijek nismo donijeli konačnu odluku po pitanju svih detalja, ali ono što je sigurno je da će prvi broj izaći u originalnom izdanju, onakav kakav je izašao davnih 60-ih u Italiji. Dakle, krećemo od prvog broja, bit će bez ikakvih estetskih izmjena, u tzv. Bonelli formatu.
     Zagor kreće na kioske tek krajem septembra, pa se još nismo odlučili da li će ritam izlaženja biti isti kao i za Magičnog i Skriveno lice – dakle, svake tri sedmice ili ćemo ga ubrzati. Još uvijek postoji mogućnost i da Zagora pokrenemo u dvije različite edicije, jedna od prvog broja, a druga od nekog novijeg broja. U osnovi, ideja je da se napravi komplet Zagora, da se izdanje ubrza, da se napravi kvalitet veći odLudensovih izdanja, a da se cijena spusti na što je moguće manju cifru.
     Htio bih naglasiti da ćemo stripove na kioscima zaštititi na sve moguće načine, upakovat ćemo ih u folije i neće se pakirati sa žičanim uvezom. S naše strane, truditi ćemo se da izbjegnemo bilo kakva ostećenja. 

     Radiosarajevo.ba: Ono što sam čuo od mnogih je da izdavač koji u svojoj državi izdaje određenog junaka, npr; Zagora, time onemogućava da se izdanja tog istog junaka iz drugih država distribuiraju u toj državi?
     Ono što smo mi tu uspjeli da dogovorimo je da bude fair play. Ako Ludens i Veseli četvrtak plasiraju svoje proizvode na bh. tržište, onda da nam se omogući da i mi svoja izdanja šaljemo na njihova tržišta. Mi imamo licencu za bh. jezik, bh. tržište i region, tako da nema problema te vrste. U suštini, to i nisu ista izdanja.

     Radiosarajevo.ba: Među prvim komentarima koje sam čuo kada je krenula priča o bh. izdanjima Bonelli stripova je strah od lokaliziranog prijevoda.
     Prijevod će biti standardni bosanski jezik, bosanska licenca, koju svi mi ovdje pričamo normalno. Neće biti lokalizirani, niti ce biti ba u izdanjima. (smijeh)

     Radiosarajevo.ba: Da li imaš planove i za neka buduća izdanja? Ako se ova tri serijala pokažu isplativima, da li će Agarthi Comics pokrenuti i druge serijale?
     U ovoj godini planiramo izdati 30 stripova; 14 brojeva Magičnog vjetra, 10 brojevaSkrivenog lica i 5 brojeva Zagora. Možda još jedan one-shot iz edicije Romanzi a Fumetti Bonelli, ali ako se izda, bit će numeriziran po originalnoj numerizaciji, pa si tako ostavljamo prostor da se vratimo i kasnije izdamo ostale brojeve. Pripremamo i neke druge serijale, ali sumnjam da ćemo išta pokretati dok ne vidimo kako će proći ova prva tri serijala. Recimo, Dylan Doga nećemo dirati neko vrijeme, jer je to poprilično friško izdanje. Bitno nam je da kupci imaju neku kolekciju, tako da, npr, Dylan Doga ne bi pokretali od 300. broja ili od neke rupe u izdanju Ludensa - to nam nije namjera.

     Radiosarajevo.ba: Da li je fokus Agarthi Comicsa samo na Bonelli stripove ili ćemo vidjeti i francusko-belgijske škole, američke stripove, mange?
     Neće biti samo Bonelli stripovi, sigurno će biti jedan francusko-belgijski strip. Još je rano o tome pričati, to je i dalje sve u domeni pregovora. 

     Radiosarajevo.ba: Da li je u planu i neka strip - edicija samo za djecu? 
     Rado bi uradili nešto tipa Mikijevog zabavnika, ali prava za to drži Egmont, pa ih je gotovo nemoguće dobiti. Ono što ćemo, vjerovatno, izdati su Mikijevi almanasi. To su podebele knjige od 200 - 300 stranica, koje se kod nas još nisu izdavale. Osuperherojima ili mangama za djecu nismo razmišljali. Ipak su ovo pionirski koraci, pa se ne smijem širiti na sve strane.

     Radiosarajevo.ba: Koji su planovi za budućnost Agarthi Comicsa?
     U planu je i zakupljivanje nekog prostora, kako bi Sarajevo dobilo i svoju prvu striparnicu. Na aprilskom Sajmu knjige ćemo napraviti promociju stripova, izložiti svoje primjerke i primjerke još nekog izdavača, vjerovatno Libellusa
     Nekih mjesec dana prije izlaska prvog broja Magičnog vjetra pokrenut ćemo marketinšku kampanju, koju, koliko mi imamo informacije od Davida Bonellija, niko još nije imao, pa čak ni u Italiji. Tako da se ne iznenadite ako vidite strip junake po Sarajevu.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     STRIPBURGERJEVI MINI STRIPDELAVNICI
     Delavnici vodita: David Krancan in Matej de Cecco
     www.stripburger.org

     Galerija SKUC, Stari trg 21, Ljubljana
     sobota, 4. 2. 2012, ob 10.00 do 13.00
     sobota, 11. 2. 2012, ob 10.00 do 13.00

     Revija Stripburger ze 19 let spodbuja razvoj stripovske ustvarjalnosti in kulture pri nas. Z razlicnimi stripovskimi delavnicami spodbuja ustvarjanje in dodatno izobrazevanje na tem podrocju.
     Tokratna delavnica, ki poteka v okviru festivala Bobri, popelje od zgodovine stripa, jam sessiona do lastnega stripa. Delavnica obsega kratko predavanje o stripu, predstavitev delovnega procesa in moznosti uporabe sodobnih graficnih medijev, izvedbo jam sessiona, izdelavo pasicnega stripa in enostranskega stripa.
     Delavnica je primerna za zacetnike, stare od 10 let naprej.

     Obvezne prijave. Omejeno stevilo udelezencev.

     Kontaktna oseba: Katerina Mirovic,
     t. 031 401 556, 01 2319 662,
     e. core@mail.ljudmila.org

Piše: Darko Macan

     Strip ponikao na stripovi.com i subvencioniran velikodušnošću njegovih članova napokon je otisnut:
     Od jučer u SKAB612 i SNK, u AF-u ovisno o transportu, drugdje kad i kako se dogovorimo. Financijerima jučer poslani paketi (osim onima koji su rekli preuzeti osobno). Autor će dobiti svoj paket zavisno od brzine HP (koja brže šalje stvari do Amerike nego do Splita) pa toj županiji preporučujemo da ga gone po ovome forumu (gdje je znan kao Torghal) i dogovore se kako da mu utrape 20 kn u zamjenu za primjerak.

Piše: Stripburger

     Uredništvo revije Stripburger je z dvema novima izdajama poskrbelo za pravo prednovoletno gostijo. Police knjigarn se tako že šibijo pod pravimi poslasticami, Stripburgerjem št. 56 z obsežno mednarodno zasedbo in pravimi recepti ter prvo »dolgometražno« samostojno publikacijo Domna Finžgarja Protiarhitekt.

    Stripburger #56 – za zahtevne gurmane!
96 str., 2,5 eur, www.stripburger.org

     Zadnja letošnja številka Stripburgerja je končno med vami! Tokratna je bila zamišljena kot posvečena recepturam za »karko-livampadenapamet«, od igle do šivanke, a je ta ideja avtorje stripov precej selektivno navdihovala. Tako smo dobili nekaj stripov, ki se igrajo z idejo recepta, a ne dovolj, da bi tvorili samostojni blok. Kljub temu je številka dodobra naphana s kvalitetnimi in nasitnimi stripi s celega sveta.
     Tema receptov očitno le privlači nekatere avtorje, začenši z avstrijskim Da Steffom in njegovim stripom iz Unkraut Comics 5.2 (Linz, 2011). Ta je bil del Unkrautove izdaje, posvečene hrani, in delno navdih za našo tokratno temo. Svojevrstna recepta sta nam prispevala še Francoz Vincent Lefebvre, ki ga objavljamo na barvnih straneh, in Darko Macan, dolgoletni »stripocentrik«, ki strip pozna do potankosti, saj je bil ali še vedno je tudi sam stripovski risar, scenarist, pisatelj, kritik in založnik. V dolgem intervjuju nam je razložil svoje poglede na strip in stripovsko ustvarjanje, še bolj nazoren pa je bil v svojem stripovskem receptu za uspeh, ki ga je narisal za to številko.
     Teresa Camara Pestana in Sarah-Louise Barbett sta prispevali daljši zgodbi, ki se vrtita okrog tragične usode glavnega junaka, a vsaka na čisto svoj način. »Notorični« in družbeno kritični Peter Kuper, Stripburgerjev dolgoletni kontribuent, se postavlja z dvema krajšima stripoma, ki se lepo umeščata v sedanji čas in družbeno dogajanje, medtem ko Gašper Rus preko ene zelo osebne zgodbe prikazuje pokanje fasade klasičnih avtoritet. Objavljamo tudi PST, strip iz zanimive zbirke stripov ameriškega avtorja Josepha Lamberta, o kateri si lahko več preberete v recenzijah, saj se tokratna številka še posebej odlikuje po količini in kakovosti tekstovnih prispevkov.
     V drugem hodu intervjujev objavljamo pogovor z Marjanom Mančkom, znanim slovenskim striparjem, ilustratorjem, karikaturistom in avtorjem nedavno izšle zbirke stripov Hribci kremeniti. Marsikdo med nami iz osnovnošolskih mladinskih revij dobro pomni Mančkove stripe o prazgodovinski praslovanski družini Hribcev. Mi smo jih zbrali v eni knjigi, za katero je avtor narisal še štiri nove stripe. Knjigo in intervju dopolnjujemo z objavo osmih stripov o Hribcih, ki so se zbirki izmuznili in ki jih lahko spet berete na straneh te številke.
     Razgrnljivo naslovnico smo tokrat zaupali Mateju Stupici, ki se je tudi posvetil temi bloka in zakuhal brutalno začinjen hardkorovski k(g)olaž, medtem ko je strip za notranjo opremo platnic prispeval Rakhmad Dwi Septian iz daljne Indonezije.

     Vizualni material za novinarje je na:
     www.ljudmila.org/stripcore/press/sb56/

     Domen Finžgar: Protiarhitekt
     84 str., čb notr. in barvne platnice,
     podolžen format, 8 eur
     www.ljudmila.org/stripcore/rs

     Domen Finžgar, sicer študent gozdarstva, je tokrat ustvaril čisto urbano pripoved, ki se dogaja v središču mestne krajine in njenih istuticij. Protiarhitekt je med drugim zgodba o laži, manipulaciji ter čaščenju znanja.
Domen Finžgar se v dobi, ko je večopravilnost geslo dneva, poslužuje svojih mnogoterih talentov, da bi skozi glas harmonike, stripov ali game designa zadovoljeval svoje silvanske in alpinske muze. Bralci stripov in zasledovalci mladih talentov, ste ga lahko opazili že na našem natečaju Živel strip!, kjer je kar trikrat prejel eno glavnih nagrad. Izdal je že nekaj krajših stripovskih knjižic, ki so presegle domača tla. Sodeloval je pri številnih projektih revije Stripburger ter pri nekaterih drugih mednarodnih stripovskih antologijah. Več o avtorju na finzgar.co.cc/portfolio/
     V spremni besedi albuma Protiarhitekt avtor razkriva smernice branja stripa, ki je zasnovan kot spomenik znanju in izobraževanju. Avtor je po stripu posejal ogromno namigov, ki bodo vedoželjnega bralca spravili na pravo pot. Za vsak 'zakaj' obstaja ustrezni 'zato', vendar pot do odgovorov ni lahka. Sledi s področja zgodovine, likovne umetnosti, literature, glasbe, sociologije, verstev itd. so v duhu dela »Consiliance« Edwarda O. Wilsona, torej v duhu univerzalnega znanja in povezovanja različnih področij, razpostavljene po celem stripu.
V gimnaziji je Finžgar pogosto ugotavljal, da je resnica v današnjem času premalo cenjena in preizkusil svojo tezo tudi v praksi. Ob tem je razkrival (ne)resničnosti različnih z opombami opremljenih (stripovskih) zgodb, ki so dajale vtis dokumentarnosti. Ta raziskovanja so ga pripeljala do stvaritve tega stripa.
Vizualni material za novinarje je na:
    www.ljudmila.org/stripcore/press/protiarhitekt/

Piše: Hrvoje Bratanić

Priredio: Darko Macan

Piše: Vladimir Topolovački

     Od 05.12.2011 knjižara „Alan Ford“ je u mogućnosti da šalje štampani materijal širom planete. Cene poštarine, normalno, zavise od kontinenta do kontinenta. Znači da kolekcionari ne moraju da čekaju da im neko drugi nabavlja i donosi stripove, već mogu da ih naruče – i to više kilograma odjednom !
     www.alanford.co.rs/

Piše: Saša Paprić

     Ako ste slučajno primjetili, tekstovi o stripovima na vašem omi-ljenom portalu su se prorijedili, ali to ne znači da su autori istih (u narodu znani kao „oni što prepričavaju stripove“) spavali ili da su se manuli ćoravog posla. Zapravo suprotno, osječka produkcija stripova je podignuta na višu razinu, pa smo shodno tomu imali i više posla što je pak rezultiralo manjkom osvrta na stripove. Izdanje koje ovim putem predstavljamo je kolaborativni pothvat niza stripaša pod idejnim i izvedbenim vodstvom urednika Željka Gašića, a vaši strip osvrtnici su ovom strip izdanju dali svoj skromni doprinos. Sve je zapravo započelo s izložbom „Slavonski strip crtači“, koju smo nakon Osijeka profurali diljem ravne nam Slavonije. Skupljajući podatke za tu izložbu, radne snage Udruge StripOs su iskopale pravo strip blago. Uz izložbenu i izdavačku djelatnost, koja se do sada svodila na kataloge izložbi te šest brojeva magazina STRIPOS, otišli smo i korak dalje, tako da, ovim putem:

     Udruga ljubitelja stripova Osijek – StripOs predstavlja prvu knjigu (knjiga 1) iz „BIBLIOTEKE STRIPOS“

     Jedan od prvih crtača stripova iz Osijeka je Sebastijan Lechner, ovo izdanje je u cijelosti posvećeno njegovu opusu kojeg smo doslovno otrgnuli iz zaborava. Ovo je, u kratkim crtama, njegova priča:

     Sebastijan Lechner, vrsni strip-crtač i scenarist rođen je 10. siječnja 1921. godine u Osijeku. Rano djetinjstvo provodi u rodnom gradu, a po završetku trećeg razreda Osnovne Svete Ane seli s obitelji u Beograd, gdje nastavlja školovanje i stječe zvanje firmopisca. U rodni grad vraća se 1939., gdje broavi do, najranije, 1942. godine. Kao autor stripa debitira 2. listopada 1938. u prvom broju tjednika Paja Patak, sa samo sedamnaest godina. Svoje djelovanje počinje s tri različita stripa crtana u realističnoj maniri. U Mikijevom carstvu javlja se s prvim kadrovima stripa Gospodar svijeta. Od tada cjelokupan budući opus objavljuje u tom listu, ostvarujući zavidnu produkciju na temeljima tri zasebna serijala: Džatro, Siegfired i Princ Bialčo. Lik Džatra, junaka iz prapovijesnog doba, Lechner je kreirao još 1938. za tjednik Paja Patak, dok je Siegfired nastao tijekom sljedeće godine kao polod auorove inspiriranosti njemačkom srednjevjekovnom mitologijom i Pjesmom o Nibelunzima. Posljednji strip-junak Sebastijana Lechnera, Princ Bialčo, tek je počeo poprimati karakeristike serijala, kada je kod osmog nastavka druge epizode, intenziviranjem Drugog svjetskog rata, prekinuto izdavnje Mikijevog carstva. Za sve svoje stripove, koji su osim u regiji objavljivani i u Francuskoj i Bugarskoj, sam je pisao scenarije. Tijekom rata ne bavi se stripom. Preminuo je u 24. godini života.

     Prva knjiga iz Biblioteke StripOs ima 96 crno bijelih stranica, kolor naslovnicu, tvrde korice na koje se u zdanje vrijeme svi pale, naklada je 500 primjeraka, a realizirana je uz pomoć sredstava Ministarstva kulture Republike Hrvatske, Hypo Alpe-Adria-Bank te Grada Osijeka. Vrijedna stripo-banda koja je radila na izdanju je redom (neke zasigurno i poznate): Željko Gašić (urednik), Aleksandar Gucunski (prijevod, lektura, korektura), Zdravko Zupan, Željko Gašić (autori tekstualnih priloga), Nenad Barinić, Roko Idžojtić (ilustracije), David Tadić, Antonio Petrinšak, Igor Vuksanić, Denis Nemeš, Ivan Trenkl, Saša Paprić, Vuk Marković, Zdravko Zupan (obrada i priprema), Zlatko Milenković, Dejan Đoković (oblikovanje), Igor Vuksanić (dizajn naslovnice). Pored pet stripova: Tajanstveni otok u tihom oceanu, Gospodar svijeta, Siegfried, Džatro te Princ Bialčo, izdanje sadrži i dva tekstualna priloga. Prvi, o istraživanju i radu na knjizi, napisan od strane urednika je prava detektivska priča koja se vrti oko uzbudljivih događja vezanih za skupljanje materijala, a drugi tekstualni prilog je recenzija Lechnerovih stripova iz tipkovnice Zdravka Zupana (uz Rudija Aljinovića, jedan od začetnika forme strip kritke u nas). Također tu su i prilozi; stranica Lechnerovog stripa iz Francuskog izdanja Gavroche br. 49 (2.10.1941.), sken iz lista Le Collectionneur de Bandes Dessinees, objavljenog u Francuskoj, u lipnju 1981., gdje povjesničar i kritičar stripa Claude Guillot piše o Lechnerovom Sarotru, zatim naslovnice strip magazina u kojima je Lechner objavljivao te prepiska 6 pisama između Lechner i urednika lista Mikijevo carstvo. Ova pisma su posebno zanimljiva jer daju uvid u ondašnju strip-scenu i beskompromisno potvrđuju da se rad na stripu treba platiti! Na tu temu (oko love), zanimljiv je i kratki osvrt jednog drugog osječanina, Borivoja Dovnikovića koji je kao tadašnji mladi talent i upoznao Sebastijana Lechnera (zvanog Vaso). Izdanje je dostupno u strip-knjižarama, a i u knjižari „Nova“ u Osijeku. Nema sumnje, uskoro će se naći i na policama nezaobilaznog nam GISKO-a.

Press: SKC

    STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD
     / Srećna galerija – program za januar 2012.

     26.01 – 14.02. 2012.
     Strip i ilustracija

     7.TRADICIONALNA GODIŠNJA IZOŽBA SKC-ove RADIONICE
     STRIPA I ILUSTRACIJE “ĐORDJE LOBAČEV”

     OTVORENA RADIONICA KAO I ŠKOLA STRIPA I ILUSTRA-CIJE “ĐORĐE LOBAČEV” ove godine proslavlja dva svoja jubileja – 20 godina svoga postojanja i 10 godina rada u Studentskom kulturnom centru. Ova izložba predstavlja retrospektivu rada generacija strip autora i ilustratora koji su prošli kroz edukaciju ove škole i polaznika aktuelnog programskog koncepta otvorene radionice iz 2011. godine. Otvorenu radionicu u SKC-u posećuju mladi  već oformljeni strip autori koji su ponikli u školi stripa i mladi autori aktuelne domaće strip scene.
     Kroz ovaj segment rada se sprovodi strategija afirmacije najtalentovanijih mladih strip autora kod nas i njihova priprema za objavljivanje najuspelijih radova u domaćim i inostranim strip edicijama.
     Broj učesnika nije ograničen jer je radionica otvorena za pristup svih zainteresovanih. OTVORENA RADIONICA broji preko 20 stalnih članova a za tradicionalnu 7. godišnju izlozložbu Radionice je napravljen odabir njihovih najuspelijih radova.
     Pomenuti jubileji škole stripa i radionice “ĐORĐE LOBAČEV”, čiji je osnivač i moderator naš eminentni pedagog i strip autor Vladimir Vesović, biće akcentovani i na 10. jubilarnom međunarodnom salonu stripa.

Piše: Aleksander Buh

     Vabimo vas na predstavitev stripov Jeremiah - Integral 1 in Calvin in Hobbes - Nekaj pod posteljo se slini ter knjige Nočni vlak v Lizbono.
     Predstavniki založb Studia Risar in Didakta vam bojo razkrili svoje plane za letošnje leto.
     Za novinarje bojo na voljo recenzijski izvodi založbe Didakta.
     Pridite se slinit z nami v četrtek, 26.01.2012 ob 18:00 uri.


     Hermann: Jeremiah

     Svet, ki se po holokavstu počasi prebuja in postavlja na lastne noge, ločujejo velike distance, pogojujejo pa ga ostanki nekdanje civilizacije. Rasni in verski fanatizem, ponorela narava, ekspe-rimentalni laboratoriji, utopične kolonije, denarni mogotci in njihove ljudske marionete, dajejo odličen poligon za pustolovščine polne dramatičnih zapletov.
     V ponorelem svetu, ki na trenutke zelo spominja na našega, kjer velike ribe neusmiljeno goltajo male, Jeremiaha spremlja neločljivi pajdaš, Kurdy Malloy, ki je pravo nasprotje njegovega naivnega idealizma. Kurdy je klateški cinik, nagel na revolverju in poln ukan, njegova preteklost pa je ovita v tančico skrivnosti.
     Hermann, belgijski risarski virtuoz, ki je avtor kar petih evropskih bestsellerjev (seriali: Jugurtha, nastal po Vernalovem scenariju, Bernard Prince in Comanche, po Gregovem scenariju ter Stolpi Boa-Morija in Jeremiah, po lastnem scenariju), je z Jeremiahom lansiran v sam vrh svetovnih ustoličencev devete umetnosti. Poleg številnih nagrad in priznanj, je Hermann dobitnik posebnega odlikovanja, s katerim ga je leta 2009 republika Francija razglasila za viteza umetnosti in pisanja.

---

     Založba Didakta je izdala prvo knjigo stripov o dogodivščinah Calvina in Hobbesa, ki je izšla pod okriljem projekta Knjige za vsakogar.
     Calvin in Hobbes je zabaven strip o duhovitih dogodivščinah navihanega šestletnik  Calvina in njegovega plišastega tigra Hobbesa, ki je v njegovih očeh pravi živi tiger in nepogrešljiv prijatelj. Bralci in kritiki Calvina in Hobbesa uvrščajo med trojico najboljših stripov, ki so kadar koli izhajali.
     Na vrhuncu njune slave je Calvina in Hobbesa objavljalo 2400 časopisov po vsem svetu, v 50 državah. Prodali so tudi 45 milijonov izvodov knjig z zbranimi stripi.
     Zgodbe potekajo v sodobnem času, v predmestju, v ZDA. Strip obravnava Calvinove dogodivščine in njegove odnose s Hobbesom, starši, sošolko, učiteljico, njegov odnos do šole, njegov bogat domišljijski svet in njegova razmišljanja o življenju, svetu, bivanjskih vprašanjih... Vključuje tudi kritične poglede do družbenih tem, kot so komercializem, prevladujoč vpliv množičnih medijev, uničevanje narave...

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Strip vesti

Piše: Vasa Pavković

     STRIP KAO LEPA STRAST

     Uz monografiju u izdanju Omnibus stripa iz Beograda

     Više puta je odlagan izlazak samim tim dugo očekivane monografije Stripovi koje smo voleli autorskog trojca: Tamburić, Zupan i Stefanović, ali se ona nedavno pojavila u boljim beogradskim striparnicama i ponekoj knjižari. Reč je o izboru stripova i strip stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u 20. veku, kako stoji na interesantnoj korici. Korici na kojoj kao najavu vidimo kadrove iz stripova Maurovića, Hecla, braće Nejgebauer, Kordeja, Kerca, Lobačeva, Solovjeva i Bednjaneca, dakle sve samih nezaobilaznih aktera u devetoj umetnosti ovog podneblja.

     Pomenuta knjiga tvrdih korica i velikog formata na preko tristo strana, po abecednom redu donosi ilustrovanu, mozaičku izložbu vrhunaca stripova koji su nastajali za preko 80 godina u Jugoslaviji, počev od priča u slikama Sergeja Mironoviča Golovčenka iz 1925. do onih koje su nacrtane na samom početku 21. veka.

     Predstavljeno je preko 360 crtača i scenarista, skoro pa po jedan za svaki dan u godini i preko 380 naslova i serijala. Prostor posvećivan kratkim kritičkim komentarima ( preko 1000!), veličina ilustracije, kao i informacije o originalnom pojavljivanju određenog stripa sameravan je značaju ostvarenja, a u skladu s vrednosnim sudovima trojice autora. Naravno da ima puno crtača i scenarista koji imaju samo po jedno antologijsko ostvarenja, ali sasvim je jasno da knjigom dominiraju najvažniji stripski autori – čija su imena mahom pomenuta u opisu korice. Uz njih dosta stripova obrađenih u monografiji imaju i Pahek, Dobrić, Radilović... Sem tog ilustrativnog dela, koji je najefektniji i koji pruža mogućnost starijim ljubiteljima stripa da se podsete svojih lektira, a nekim novim klincima da vide šta se krije u temelju aktuelnog uspeha Janjetova, Kordeja, Kovačevića, Perovića, Sudžuke, Jovanovića, Gajića, Parlova... u svetskom stripu, kao i da eventualnim strancima, kakav je recenzent Englez Pol Gravet, omoguće slutnju jednog bogatstva. U ovoj knjizi koja prosto iziskuje duge rečenice (kakve su prethodna i ova) nalazimo i dodatak Istaknuti stvaraoci, Istaknuti magazini i sveske, Istaknuta stripska publicistika, kao i vrlo korisne i opsežne registre.

     Knjiga nastala na osnovu entuzijazma i kolekcionarske pasije odnosno producentske upornosti Živojina Tamburića, na osnovu opsežnih znanja o istoriji devete umetnosti Zdravka Zupana i energiji sa stripom različitim sponama povezanog Zorana Stefanovića, dobrodošao je i neverovatan katalog komičnog i realističkog, istorijskog i utopijskog, avanturističkog i naučnofantastičnog stripa. Klasičnog, narativnog i eksperimentalnog, fanzinskog (čak!), kao i andergraund stripa. U njemu su jedan do drugog ili u blizini Kušanić i Klas, Vostok i Plavšić, Marušić i Reljić, Sitar i Filipovski, Sulić i Gajić... Tu su Krnjetin i Rajzinger, Buin i Ivana Filipović, Đurđić i Devlić. Majstori Beogradskog kruga i Novi Kvadrat, crtači okupljeni oko (Malog) Ježa i crtači oko Plavog vjesnika, oko Zenita i Strip Manije... Autori o kojima se malo ili gotovo ništa ne zna, kao Ozren Bačić i svetske zvezde, kakav je Kordej ili Janjetov. Geniji stripa i crtači koji su samo jednom ili sa dve table zaslužili da budu selektirani.

     Naravno da je svakoj knjizi moguće naći mane pa i ova nije izuzetak. Čini mi se da su precenjeni alternativci (autori malog broja stripova), a potcenjeni klasici raznih vremena, čiji, svakako relevantni, kompletni stripovi od desetina tabli nisu mogli da budu u sadržaju, samo zato jer su imali neke druge, još bolje epizode. Čini se, takođe, da je kriterijum oštriji prema Navojevu nego prema Zaninoviću i sl., oštriji prema Franu Gotovcu nego Kuncu. Na primer: Mirko Ilić je predstavljen s tri table (odnosno tri cela stripa!), a od Bože Veselinovića nisu uzete čitave nezaboravne epizode, kao ni od Žike Atanackovića. Da ne pominjem nedozvoljeno malu zastupljenost stripova Brane Nikolića i izostanak spominjanja Dragana Kalmarevića. Ipak, setimo se poslovice da dobra knjiga ima dosta mana a loša knjiga samo jednu. Ovo je sjajna knjiga, a primedbe su, možda, tek cepidlačenja ljubitelja jugostripova koji ih prati već pedeset godina.

     Kako je već pisao Slobodan Ivkov, ova knjiga je odista smesa antologije, hrestomatije, leksikona, nostalgije, referentne specijalizovane literature i dragocene istorijske građe – a kao takva ona je na neki način ne samo veća od svojih eventualnih propusta, nego i od same sebe. Zato stripska i celokupna kulturna javnost zemalja koje su nekad bile okupljene pod zastavom Jugoslavije duguje beogradskoj trojici veliko hvala.

Press: Veseli četvrtak

Pedeset drugi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Gospodar tame". • scenario: Ade Capone, crtež: Gallieno Ferri.      Takođe je tu i novi, pedeset drugi, broj bonelijevog stripa Dylan Dog na kioscima. Naslov epizode je "Pozdrav iz Munlajta". • scenario: Giovanni Di Gregorioo, crtež: Gio-vanni Freghieri.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Zoran Đukanović

     GODINA POČINJE SA KORTO MALTEZEOM

     IZVOR: TANJUG

     Januarski ciklus filmova u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće posvećen strip junaku Korto Maltezeu, uz prateću izložbu i tribinu.

     Ciklus je podeljen na više segmenata, po temama i simbolici, pa uz filmove o Kortu obuhvata ostvarenja koja su mu bliska po duhu, u širokom rasponu žanrova akcije, avanture, romanse, drame.
     Biće prikazani i svi animirani filmovi nastali po strip avanturama lika čiji je autor Hugo Prat.
Posle praznične pauze program u staroj sali u Kosovskoj ulici počinje u ponedeljak 9. januara američkim fimom "Tabu: Priča sa južnih mora", koji je 1931. godine režirao Fridrih Filhelm Murnau.
     Za 11. januar najavljen je "Korto Malteze – Balada o slanom moru", francuski film koji su 2003. režirali Rišar Danto i Lajam Suri, za 20. januar "Korto Malteze – Kelti" i za 28. januar "Korto Malteze - Blago samarkanda" istog autorskog tandema.
     Na programu su i francuski kratkometražni filmovi "Korto Malteze – U znaku jarca", "Korto Malteze – Konga banana", "Korto Malteze – Glave od pečuraka", "Korto Malteze – Koncert u O''molu za harfu i nitroglicerin"...
     Raznovrsna selekcija obuhvata niz poznatih filmova kao što su "Pobuna na brodu Baunti", "Smrt u Veneciji", "Kazanova", "Lorens od Arabije", "Eskalibur", "Bitka za Port Artur", "Poslednji kineski car", "Grk Zorba"...koji su ili poslužili Pratu kao inspiracija ili su bili inspirisani njegovim junakom.
     Kinoteka želi da u 2012. godini, koja je proglašena za godinu apokalipse po tumačenjima drevnih majanskih spisa, kao i za godinu velike ekonomske krize, dok izgleda kao da nam je sudbina zapečaćena, ukaže da je i pored svega moguće pronaći izlaz.
     Zato je u fokusu junak koji je "nezadovoljan pročitanom sudbinom na svome dlanu, odlučio da je britvom sam ureže", "kapetan koga ni gubitak broda nije sprečio da nastavi da brodi i morima i kopnom i od celog sveta napravi svoju pozornicu, otkrivajući uvek u nekom malom detalju izlaz iz lavirinta, pa i nešto više", zapisao je u katalogu Kinoteke Vladimir Ćuk.
     "Prateći Kortove tragove po filmskom platnu možemo pokušati da i mi nađemo to nešto", ističe on u najavi tribine pod naslovom "Tragovi Korta Maltezea u 21. veku", koja će biti održana 10. januara.
     Na tribini će učestvovati Dragoslav Bokan, Zoran Panović, Vladimir Pištalo, Borislav Stanojević i Dinko Tucaković, a razgovor će voditi Dušan Cicvara.
     Jedna od tema razgovora biće pitanje koliko su ličnosti, makar i izmišljene, poput Korta Maltezea potrebne pa i neophodne duhu novog vremena, koliko je njihovo prisustvo bitno u novim medijima, filmovima ili kompjuterskim igrama.
     Ceo ciklus pratiće izložba "Žene", koja se sastoji od odabranih reprodukcija akvarela Huga Prata, autora Korta Maltezea, na kojima su prikazane najpoznatije heroine ovog stripa.

     [Objavljeno: B92, Beograd, 02.02.2012.godine]

Priredio: Zoran Đukanović

     STRIP Ocjena Vjesnikovih kritičara

     LIJEPI I ČAROBNO OPČINJUJUĆI SVJETOVI

     Kao i posljednjih nekoliko godina i prošla je donijela obilje hrvatskih izdanja ponajboljih svjetskih stripova, a izdavači nisu zaboravili ni domaće autore. Strip »Blast« Manua Larceneta svojom poetikom s lakoćom privlači pažnju i dovodi čitatelja da se zamisli

     Božidar TRKULJA

»Inkal« Alexandra Jodorowskog i Moebiusa FOTO: Vjesnik

     Kao i posljednjih nekoliko godina i prošla je donijela obilje hrvatskih izdanja ponajboljih svjetskih stripova, a izdavači nisu zaboravili ni domaće autore. Osvrnemo li se unatrag, možemo biti iznimno zadovoljni poslom koji su obavili izdavači pruživši nam priliku upoznati se i uživati u sjajnim i raznovrsnim ostvarenjima devete umjetnosti.
     Za ovu priliku probrali smo ponajbolje grafičke novele, odnosno albume objavljene tijekom 2011. godine. Izdavačka kuća »Fibra« i dalje čvrsto drži položaj najaktivnijega izdavača i njena su izdanja ponovno najzastupljenija kada govorimo o vrsnosti djela koje objavljuje kao i načinu na koji to čini.
     Odmah na početku moramo istaknuti jedan od najboljih stripova iz pera jednoga od trenutačno najzanimljivijih autora. Riječ je o stripu »Blast« Manua Larceneta, s kojim se publika imala prilike upoznati prije par godina u nenadmašnoj priči o čovjeku u potrazi za samim sobom, koja se prostrla u dva neprocjenjiva albuma - »Svagdanja borba« i »Neprocjenjive stvari«.
»Blast« je nešto teži, priča je pomaknutija, crtački je otvoreniji i slobodniji, ali svojom poetikom Larcenet s lakoćom privlači pažnju i dovodi čitatelja u situaciju da se zamisli, ponovno pročita istu stranicu ili misao te tako nastavi dalje do kraja.

FOTO: Vjesnik • Naslovnica stripa »Pssst!«

     Autor je ponudio uzbudljivo djelo koje poziva na ponovna iščitavanja, a kao i u njegovim prijašnjim djelima ponovno se provlači uspostavljanje odnosa između oca i sina. Taj iznimni, ozbiljni i duboki strip govori i onda kada na njegovim stranicama nema ni jedne jedine riječi.
     S druge strane tu je »Pssst!« koji potpisuje John Arne Sæterøy - Jason, strip koji svoju čuvstvenu priču pripovijeda isključivo slikom, jednostavnim stiliziranim crtežom. No, s druge strane to djelo natopljeno melankolijom i sjetom rječitije je od mnogih romana koji se protežu na nekoliko stotina stranica.
     To je mali-veliki strip čije pojavljivanje možemo zahvaliti izdavačkoj kući »2X2« i njenoj hrabrosti objavljivanja djela koje teško može naići na odjek najširega čitateljskoga kruga, ali s druge strane brzo stječe status neizostavnoga stripa među čitateljima profinjena ukusa.
     »Algoritam« je, pak, objavio jedan od najblagoglagoljivijih stripova - »Tamaru Drewe« autorice Posy Simmondes. Zapravo je riječ o mješavini stripa i ilustriranog dnevničkoga romana s mnoštvom likova i prepoznatljivih, a često i proživljenih situacija. Ta grafička novela progovara jednostavnim, ali svima dobro znanim jezikom, a uključuje sjajno portretirane likove i probleme s kojima je suočena stvarnost u kojoj živimo.
     Fikcija je, pak, temelj stripa »Balada o Halo Jones« jednog od najhvaljenijih scenarista današnjice Alana Moorea i crtača Iana Gibsona. Priča smještena u budućnost isprva nema mnogo napetosti i pustolovine, već odiše samo pokušajem dočaravanja svakodnevnoga života u nekom ružnom svijetu, hladnom gradu izgubljenih ljudi ispranih duša.
     Međutim, ubrzo se sve zakuha i glavna se junakinja nađe u svemiru koji nudi svakovrsnu začudnost, pa tako i pustolovinu umočenu u pogibeljne susrete, političke manipulacije i sveopći rat.
     I sljedeći album, monumentalnoga »Inkala«, koji potpisuju Alexandar Jodorowsky kao scenarist i Moebius u ulozi crtača, objavila je »Fibra« i razveselila sve čitatelje koji su se s tim stripom susreli prije nekoliko desetljeća, doduše u krnjem obliku, ali i one koji su taj svemirski ep u ruke primili prvi put. To što ga nisu mogli pustiti dok ga nisu pročitali nešto je posve drugo.

     Top 5 stripovi

1. »Blast«, Manu Larcenet
2. »Inkal«, Alexandar Jodorowsky kao scenarist i Moebius
3. »Trgovina« Regis Loisel i Jean-Luis Trippasto
4. »Paulov ljetni posao«, Michel Rabagliati
5. »Tamara Drewe«, Posy Simmondes

     »Inkal« se svija i raste sa svakom novom stranicom pomičući granice čitateljeva univerzuma, čvrsto ga držeći u šaci. »Inkal« i »Balada o Halo Jones« dva su najbolja znanstvenofantastična stripa u 2011. godini, a možemo im pridružiti i »Komu« Pierrea Wazema i Frederika Peetersa, koji ne pripada onomu najčvršćem pravcu znanstvene fantastike koji hvata odjeke dalekih planeta, već stvara vlastiti začudni svijet. Topla, uzbudljiva i nadahnuta priča prati djevojčicu koju pohode vizije pomalo se pretvarajući u neku nadrealnu stvarnost unutar koje kuca mehaničko srce.
     S druge strane, »Trgovina« Regisa Loisela i Jeana-Luisa Trippastoja stoji čvrsto na tlu, ali pripada onim djelima koje bismo nazvali lijepim, čarobno opčinjujućim, životnim i duboko ljudskim.
     Radnja je smještena u malo kanadsko selo u kojem žive potomci francuskih doseljenika, karakterni stanovnici sa svim svojim snovima, nadama i bolima, ljubavima i smrtima. Raskošna boja i fin crtež mame svakom novom stranicom, a čitatelj lako postaje jedan od šarolikih i životnih likova čiju svakodnevicu pratimo s nepresušnim zanimanjem.
     »Paulov ljetni posao« Michela Rabagliatija također je vezan uz Kanadu, a obilježava ga osobit humor, od one vrste koja može izniknuti iz spoznavanja vlastitih nedostataka i objektivnog pogleda odraslog čovjeka na svoje dane mladenaštva.
     Oni su protkani nesigurnošću i sumnjama, ali i svim onim lijepim trenutcima koji uključuju prve ljubavi, spoznaju o prolaznosti i otkrivanje puta koji može zauvijek promijeniti život. Ta je, dijelom autobiografska, priča od svih spomenutih u najvećoj mjeri natopljena humorom, onim iskrenim samoprijekorom koji stiže kada se bez gorčine pogled usmjeri u prošlost. Ipak, najzabavnijim se i prošle godine postavlja serijal »Zekanove hvalevrijedne pustolovine« Lewisa Trondheima, koji je u 2011. donio čak četiri albuma: »Takav je život«, »Proljetni praznici«, »Živa istina« i »Boja pakla«. Za razliku od dosad spomenutih u tim albumima, baš kao i u slučaju šest prije objavljenih, glavnu riječ vode stilizirane životinje, ali od one vrste koja je često puta u načinu poimanja svijeta ljudskija od samih ljudi.
     Valja istaknuti i album »Blacksad: pakao, tišina« Juana Diaza Canalesa i Juanja Guarnida, prekrasno djelo koje je objavio »Bookglobe«, prije nas opčinivši albumima »Negdje među sjenama«, »Arctic - Nation« i »Crvena duša«, u kojima glavni junak, privatni detektiv mačak, u ozračju noirovskoga filma rješava povjerene mu zadatke.
     Sklonost pojedinostima, način kadriranja i čovjekoliko-životinjski likovi, koji s lakoćom dočaravaju već na prvi pogled određeni karakter, ali i same priče, čine taj strip iznimnim djelom.

     Najbolji stripovi domaćih autora

     Kada govorimo o domaćim autorima i njihovim dosezima, važno je istaknuti dva albuma. Prvi je »Senor« u epizodi »Ni živ - ni mrtav« Dinka Kumanovića i Darija Kukića. To je iznimno duhovit strip radnjom smješten na Divlji zapad sa svim njegovim stereotipima, koje je autorski dvojac vješto iskoristio.
     Drugačiji, ali jednako važan, jest album »Mudraci« Štefa Bartolića, strip koji tematizira Domovinski rat, ali tako da izbjegava nasilje i mržnju, već nas postavlja među pripadnike vojne postrojbe i sve ono s čim se pojedinci unutar tako sklopljene zajednice moraju nositi. To je strip koji Bartolića još jedanput predstavlja kao jednoga od naših najboljih autora.

     [Objavljeno: Vjesnik, Zagreb, 02.01.2012.]

Piše: Ivica Stevanović

     Dragi ljubitelji originalne umetnosti / ilustracije, i srpske mitologije, ukazala se prilika da Buntovnici konačno u Novom Sadu izlože svoja Prognana bića što zastakljena, što uramljena, i to u klubu "Tribina mladih" (KC NS, Katolička porta), u utorak 17. januara, sa početkom u 19h.... Žrtvujete slagalicu, drugi dnevnik i babu koja se pokoznakojiput češlja (dok joj selo u plamenu nestaje), i dođite na veliku završnu izložbu nečastivih entuzijasta zadojenih srpskom mitologijom. Dođite i ponesite po koji dinar, evro ili švajcarac, jer ćete možda biti u prilici da pazarite koji original po vrlo nepristupačnim cenama, ili možda komplet knjiga po pristupačnijim cenama, ili pak autorizovani digitalni otisak po očekivanim cenama... Piće i katalog – Džaba! Živeli!
     ivicastevanovicart.blogspot.com/
     www.behance.net/IvicaStevanovic

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Darko Macan

     Masovni reqlamni mail (ispricavam se ako vas takvi ljute)

     Ako vas ljute, dakle, slobodno ovoga ignorirajte, obrisite ili mi ga vratite s ljutitim pismom.* No, ako vas zanima rasprodaja Mentorovih izdanja (sve po 10 kuna) , mozete virnuti na sljedeci link:
     www.darkomacan.com/dnn/Home/tabid/36/EntryID/1236/Default.aspx
     A smijete i proslijediti link kome god da mislite da ce ga zanimati (ili naljutiti).

     Fala,

     (mcn)

* Sva ljutita pisma postaju moje vlasnistvo i smijem ih objaviti na blogu. >:)

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Priredio: Milan Anđelković

     Narode, potreban mi je neko ko je raspoložen da istušira strip, ukupno 21 strana, sve same krupne slike a ponegde i po jedna na strani. Ništa komplikovano. 
     Ja sam dobio posao olovkara i svoj deo posla sam uradio a tip koji je odredjen da radi tuš je krenuo da izvrdava a sad se više i ne javlja. Kako ne bi gubili vreme, scenarista Chris i ja smo se dogovorili da svako u svom ataru traži novog tušera. 
     Projekat se zove Temporal Law, zasad samo znam da se radi o nekom panduru iz Kentakija koji sticajem okolnosti zaglavi u praistoriji. Biće tu dinosaurusa, pterodaktila i još koječega. 
     Kompletno uradjenu olovku možete videti na milandj3.deviantart.com/gallery/34090123 
     Onaj ko prihvati posao moraće da se snalazi pošto nisam koristio hamer papir već sam crtao na običnom fotokopir papiru računajući da će tamo neki amerikanac to već digitalizovati ali avaj, ima leka i za to. 
     Što se tiče kinte, o tome nisam ni ja razgovarao sa Chrisom. U principu, na početku je naveo da se možemo o svemu dogovarati ali meni je u tom trenutku bilo bitno da radim. Koliko vidim, on je ozbiljno rešio da izgura tu priču tako da što pre odradimo posao pre će strip i moći da se pojavi u nekoj prodaji. Na kraju lanca se nalazi Veronika zvana Roni koja treba da radi kolor. Ona mi već ne deluje kao neko ko će izvrdavati. 
     Kako bilo, ovakav jedan posao dobro dodje kao stavka u portfoliu a složićete se da može i da otvori mnoga vrata na USA tržištu. 
     Svi zainteresovani mogu da se jave na milandj3@beotel.net ili milandj32@yahoo.co.uk pa izvolite