Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     Uz prvi integral Ramira

     U čitavom nizu kvalitetnih stripskih albuma koje je zagrebački Bukglob nedavno plasirao na tržišta eks Jugoslavije, najmanje stranica i najpogodniju cenu ima kolorni integral posvećen Ramiru, španskom vitezu čije su avanture pre 33 godine kreirali scenarista Stokuar i crtač Vilijem Vens. Na 128 stranica, odlično odštampanih, čitalac ima prilike da pročita dva prva albuma iz serijala i mnoštvo pratećeg dokumentarnog materijala. Taj satelitski materijal čine fotografije koje je Vilijem Vens snimao u prostorima savremene Španije, upravo na terenima gde se, u vreme sukoba Rekonkviste sa Saracenima, pre više od 800 godina zbivaju Ramirove avanture. Krajolik i pojedine građevine, pretekle su iz davnih vremena Alfonsa Osmog, taman da crtežu u stripu uliju žig autentičnosti. Sem fotografija, dodati materijal prezentira i originalne kovere, neke od pratećih tekstova, najavne ilustracije itd. U suštini to je dobra mogućnost da se u korice integrala spakuju samo dve priče, ali i da se utvrdi utisak ozbiljnosti pristupa scenariste i pogotovo crtača – kao što znate, čoveka koji je vanrednom produktivnošću, između drugih stripova, crtao Ringa, Hauarda Flina, Boba Morana, Bruna Brazila, Brusa Hokera, Trinaesticu i, naravno, Ramira. A stigao je, bogami, da uradi i jednu epizodu Bluberija!

     Predgovor za Dargoovo i Bukglobovo izdanje napisao je veliki Greg, fino utvrđujući da je upravo od Vensa i njegovih crtanih priča francusko-belgijski strip počeo da stremi ka složenim grafičkim novelama. Naravno, Greg misli na ekspresivni realizam crteža Vilijema Vejnsa, u Ramiru prisutniji u drugoj priči, nego u prvencu, gde je crtački stil još uvek pipavo detaljistički, staromodan u najboljem smislu reči. S druge strane, i Stokuarov scenario je u prvencu mutan, povremeno nedovoljno motivisan, ali se potencijali priče o nepriznatom kraljeviću naslućuju u onoj meri, koja nas je davno, kada je strip premijerno izašao u Stripoteci, naterala da zadrhtimo i upamtimo ga. Druga priča je bila bolja od prve, treća od druge, četvrta od treće itd. Serijal o Ramiru je rastao, spajajući avanturu i ironiju, humor i akciju, tako da se danas radujemo činjenici što nas u izuzetno kvalitetnom medijskom obliku i u dogledno vreme čekaju sve priče – čak i one koje se, čini mi se, nisu pojavile u najstarijem i najbitnijem jugoslovenskom stripskom izdanju svih vremena.

     Ali vrednost Ramira podseća nas i na sudbinu jednog srpskog stripa. Mislim na Tajanstvenog viteza Petra Radičevića, davnu zvezdu edicije Nikad robom i nekih drugih izdanja Dečjih novina. Slično zamišljen i četvrt milenijuma pomeren u vremenu, taj serijal je i u crtežu i u scenariju bio ne samo pandan deceniju mlađem Ramiru, nego u mnogim elementima bolji strip. Shodno priči o malim kulturama, on je ostao vezan za naše male okvire, a raspad Jugoslavije još više je potisnuo njegove vrednosti na marginu sećanja generacija (koje počeše da odlaze u večna lovišta...) Da je objavljivan u Francuskoj, Tajanstveni vitez bi bio svetska atrakcija.

     Zaključak: nabavite prvi integral o vrlom vitezu Ramiru, a neka on bude podsticaj da neko krene i u reprintovanje Tajanstvenog viteza. Možda je (pret)poslednji čas za to!


     [Objavljeno: Bestseler br. 59, Beograd, 13.06.2008.godine]

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Piše: Aleksandar Manić

     L'Oiseau de feux
     Scenario: Eric Corbeyran
     Crtež: Andreï Arinouchkine
     Casterman, 1999

     Car Demian poseduje izuzetno lepu baštu u kojoj rastu retke i dragocene biljke. Najdragocenija od svih je jabuka koja daje zlatne plodove. Medjutim, jednog jutra, došavši u baštu da se divi svojim zlatnim jabukama, on je primetio da je neko počeo da ih krade. Da bi sprečio lopova, on daje zadatak svojim sinovima da mu čuvaju zlatnu jabuku. Stariji i srednji se uspavaju, ali najmladji uspe da otkine jedno pero uljezu i da ga donese ocu. Lopov je žar-ptica, i car šalje sinove da pronadju ovu čudnovatu životinju.

     Scenario stripa "Žar ptica" nadahnut je poznatom ruskom bajkom, medjutim, Corbeyran, eklektičan i produktivan scenarista, nije se potrudio da stvori odredjeniju strukturu priče. Njegov pristup je prilično krut i repetitivan, nalik prepričavanju, a ne pripovedanju. Sasvim prirodno, težište je stavljeno na, za strip netipičan, rad Bjelorusa Andreia Arinouchkina. Njegov crtež je izuzetne lepote, elegancije i finoće, i u sebi nosi trag majstorstva velikih ruskih ilustratora sa početka 20. veka. Njegov fotografski realizam, sa neujednačenom vizuelnom karakterizacijom protagonista, uradjen je u vrlo klasičnoj montaži kadrova, koja se ne povinuje scenarističkim potrebama, nego zahtevima sâmog crtača.

     Da bi što bolje razvio svoj umetnički svet, Arinouchkinu je neophodan prostor. Iako su njegovi originali malog formata, uradjeni su neverovatno mnogo pažljivo i neverovatno sporo, table nemaju puno kadrova. "Ja ne crtam po fotografijama i ne upotrebljavam internet. U Minsku, na Akademiji, ja sam provodio sate vežbajući i neumorno crtajući mrtve prirode, tako da sada imam slike u glavi. One su tačne, savršene i vrlo čiste, i ja dobro znam šta želim. Potom, moram da se nateram da ih stavim na papir, nekada sa više, a nekada sa manje uspeha. Da bih dobio željen rezultat, meni je potrebno puno vremena – kaže Arinouchkine.

     Inače, Andrei se većinom služi samo jednom tehnikom. "Radim isključivo akvarelom, trudeći se da pronadjem ravnotežu izmedju svake boje, svakog crteža i svake table. Svetlost je zato od velikog značaja, te zato radim samo pri prirodnoj svetlosti." Odličan slikar, on poseduje neverovatnu tehniku i sposobnost da dočara svetlost i teksture. Medjutim, kako on ipak nije strip crtač, njegov rad je ostao serija ilustracija, veštački povezanih u šarmantne narativne sekvence.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Priredio: Vane Trajkov

OPEN (PUBLIC) COMPETITION FOR 6th comic competition VELES 2008 (14, 15, I 16 NOVEMBER 2008) Proportions: - The right to participate have all comic authors from the country and all the world - Extension of the comic can be at least 6 tables and send quality copy in A4 format - The subject for the comic is free - The text for the comic can be on: Macedonian language (for the Macedonian authors), in English, or Ex-Yu languages ( for the authors from these countries) - Each Author can take part with just one comic - On one comic can work more than one authors - Each participant must send: personal Photography, short biography with address of living, telephone, e-mail and the year when the comic is made. - All payable comic will be Represented on common display - All comics will be graded by three member committee which will give these three prizes: 1st prize: the golden comic* 2nd prize and 3rd prize* Prize for best subject ( screenplay) Prize for the youngest author (to 18 years) - a placket • Note: there will be money prizes if we`ll be able to supply them The dead-line for applying is November 1st 2008 and the comic must be sent do the following address: “Comic centre for Macedonia”. For the “Comic competition” Ul.Vasil Gorgov No 78 1400 Veles R. Macedonia Or through e-mail: comicmk@yahoo.com

Press: Mentor

Najgluplji nakladniQ s bivšejugoslavenskih prostora, Mentor, uvijek objavljuje nove naslove kad ljudi nemaju para - ili iza Nove Godine, ili preko ljeta! Uz to, kako mu nitko ne bi oteo titulu najglupljeg, specijalizira se za izdanja koja bi već netko drugi objavio samo da je mislio da se na njima može zaraditi. Elem, nove četiri recqe su tu, i to redom:      Q22 - specijal posvećen najsuvislijoj strip-grupi u svježem pamćenju - Emisiji emocija! 84 stranice za 23 kune!      "Osviješteni" Ralfa Koeniga! U sklopu akcije "gej je okej", pročitajte ovaj album jedinog smiješnog Nijemca! 120 stranica za 69 kuna, još se nitko od kupaca nije požalio! Preview na www.darkomacan.com/preview/Koenig.pdf !      "Kako crtati strip" Scotta McClouda! Nakon što ste naučili čitati strip, vrijeme je da ga naučite i crtati! 270 stranica za 129 kuna (meki uvez, tvrdi ide najesen)!, a preview od pedesetak stranica je na www.darkomacan.com/preview/McCloudPreview.pdf !      Te, najposlije, "Bočko" Darka Macana! Gegovi na SF-teme, dvadeset godina sabranih materijala, 60 strana u tvrdom povezu za 59 kuna, prvih sto kupaca (u HR) na dar dobiju i sveščić Bočka tiskan prije desetak godina!      Preview na www.darkomacan.com/preview/Bocko_privju.pdf !      I eto, sad znate za što ćete štediti pare! Hura za najgluplje, hura za Mentor!

Piše: Strip vesti

Piše: Stripburger

Festival Sanje Na prvem tiru?      Andraz Polic in David Krancan: Na prvem tiru      Festival Sanje, Ljubljana      Petek, 15.8. ob 21.00      www.ljudmila.org/stripcore/o/      124-stranska knjizica Na prvem tiru, ki je izsla kot posebna izdaja revije Stripburger pri Forumu Ljubljana (zbirka O), je rezultat sodelovanja literata in glasbenika Andraza Polica ter strip avtorja Davida Krancana. Po Policevih haikuih sta avtorja skupaj ustvarila scenarij, po katerem je Krancan zrisal strip. Na predstavitvi knjige bo Andraz Polic recitiral pesmi, na kitari pa ga bo spremljal McLaren.      Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/press Stripburger za Bezigradom V Knjiznici Bezigrad v Ljubljani si do 3. septembra 2008 lahko ogledate razstavo publikacij in drugih tiskovin Stripburgerjeve kuhinje. Vabljeni! CHECK OUR BLOG AT stripburger-blog.blogspot.com/

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     Marini i Smolderen: Džipsi, Carev dan, Marketprint, 2008.

     Izvesno je da je 2003. bila i godina povratka devete umetnosti na naše prostore. Za to su, sa izdavačke tačke gledišta, bila najzaslužnija dva izdavača stripova, novosadski Marketprint i beogradski Sistem komiks. U šarolikoj ponudi novosadske kuće, vidno mesto zauzimao je album u koloru sa prvom epizodom iz serijala Džipsi, čiji su autori Marini i Smolderen, a koji je svoju svetsku premijeru imao 1997. godine.

     Džipsi je pustolovni strip smešten u vreme neke buduće negativne utopije, na sredini 21. veka. U uvodu prve priče upoznali smo derana Čagoa i njegovu malu sestricu Obliviju, heroje povesti. Čago će odmah pokazati svoj karakter, ubiće nasilnog vaspitača i pobeći iz "milosrdne" ustanove. Priča se produžila dvanaest godina kasnije, kada se sestra pridružila bratu i s njim krenula u kamionsku avanturu duž sibirskih transverzala. Džipsi otpočetka podseća na filmove o Pobesnelom Maksu u strukturi scenarija, a još očitije u crtežu koji podražava filmski jezik. Scenario je slabija karika u stripu, ali Marinijev crtež raskošnom upotrebom "pozajmica" iz aktuelnih strip-filmova, rezovima i kadriranjem, dinamičnim i smenjivim rakursima i izobličenjima, strukturom samih tabli i kolorom, uspeva da od Džipsija načini uzbudljivu vizuelnu lektiru.

     Druga epizoda, Sibirske vatre, uvela je Čagoa i njegovu sestricu direktno na polarno ledene prostore, gde besni rat između različitih ruskih vojski, u koji su se umešali inostrani, odnosno američki mešetari i Mongoli. (Očito je reč o replici na građanski rat iz vremena Crvenog oktobra.) Ako mnoštvu scena najrazličitijeg nasilja dodamo dosta eksplicitne scene seksa, definisaćemo žanr Marinijevog i Smolderenovog stripa. Marketprint ju je, inače, objavio 2005. godine.

     Sve se to nastavlja i razrešava u trećoj priči Carev dan, gde će Oblivijin drugar Ivan biti proglašen za ruskog cara, da bi ubrzo posle venčanja sa Čagoovom maloletnom sestricom, bio ubijen u atentatu. Usput, autori su nafilovali treću epizodu mnoštvom scena pogroma, eksplozija, obračuna, vamp žena itd. itd. I crtež i kolor i nadalje su aduti serijala.

     Pišući o prvoj epizodi i polazeći od činjenice da je reč o relativno kratkom serijalu, mislio sam da će ga naša publika brzo dobiti u celini. Nažalost, to se nije desilo i to je centralna otežavajuća okolnost priče o sudbini i popularnosti Džipsija. Verujem da na sledeća tri nastavka nećemo morati da čekamo još šest godina. I da završim rečenicama od pre pola decenije:

     Ukratko, Džipsi je zgodan strip za čitanje ali i gledanje, u ovim predizbornim danima. A njegov haotični duh baš je nekako u vezi sa svim što nas 24 časa zasipa iz novina i sa ekrana televizije.


     [Objavljeno: Bestseler br. 58, Beograd, 30.05.2008.godine]

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Piše: Aleksandar Manić

     Mail order bride
     Scenario i crtež: Mark Kalesniko
     Fantagraphics Books, 2001

     Monty Wheeler drži prodavnicu stripova i derivata u jednom kanadskom selu. Uprkos svojim poznim tridesetim godinama, on nije samo neženja, nego je u duši još uvek dete. Njegovi momački fantazmi su okrenuti ka azijatskim ženama, koje on vidi kao egzotične, seksi, poslušne i kućevne. Tako se i rešava da preko oglasa sebi nadje ženu u Koreji. Kyung, mlada i lepa devojka, odgovara na oglas i dolazi da živi kod Montyja. Medjutim, neposredno po venčanju, počinju problemi zbog obostranog nerazumevanja, predrasuda, stereotipa, ali i zbog Montyjeve nezrelosti. Kyung se osamostaljuje, što joj je i bio cilj, te više ne želi da živi sa mužem-detetom.

     Kalesnikovljeva grafička novela od 260 strana ima bogatu karakterizaciju likova, solidan zaplet i dobru naraciju. Nedostatak u njegovom pripovedanju mogao bi da se okarakteriše povremenim preterivanjem u patetici, melanholiji i stereotipima. Medjutim, suptilnost njegovog pristupa, čini ove nedostatke manje vidljivim. Grafizam je uradjen u skladu sa pričom i likovima, čas krhko, razlomljeno i uglasto, čas sigurno i zaobljeno. Čiste i jednostavne linije u koliziji su sa preteranošću pokreta protagonista, podvalačeći na taj način sudare izmedju želja i realnosti. Montaža je sačinjena od brzih manga kadrova, preko klasičnih prizor polja, do velikih kadrova, nalik ilustracijama. "Male kadrove ja upotrebljavam da bih priči dao ritam, ali i da bih što brže preneo informacije o likovima i situacijama – objašnjava Kalesniko.

     Prava snaga Kalesnikovljeve priče nalazi se u njegovom neoptužujućem stavu. Osobe su ono što jesu, niko nije kriv, uprkos čestoj dvoličnosti i manipulatorskim težnjama. "Ja ne sudim svoje likove, jer niko nije potpuno dobar ili loš – kaže Kalesniko – na taj način i sama pripovest dobija na dubini. Ja stvaram likove i puštam ih da ispričaju ono što žele. Sudove ostavljam čitaocu."

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

Pres: Marketprint

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     To ne pamte ni stariji ljubitelji strip! – jednog istog dana na našim kioscima su se pojavila čak dva velelepna strip izdanja - Plavi vjesnik i Metal Irlan (Metal Hurlant). Interesantno je da je njihov izdavač Printmedia iz Širokog Brijega (BiH), čiji je pokretač i urednik Ivo Milićević, znan nam i iz nekih ranijih editorskih pokušaja. Pre ova dva strip izdanja isti izdavač je poslao do srpskih kioska i Strip magazin i to tek njegov treći broj! (Gde su se dela prva dva i da li ćemo ih ikad dobiti, makar putem beogradskih striparnica, pitanje je sad!) Krenućemo u našem razmatranju onoga što nude tri Milićevićeve revije upravo od trećeg, februarskog broja Strip magazina.

U standardnom formatu Stripoteke ovaj mesečnik na 48 strana plus korice u koloru i na boljem papiru, nudi nekoliko stripova s frankofonskog područja. Tu su sem Gastona, Kubitusa i Agenta 212, kao komičnih dodataka, još i nastavci tri duža stripa. Na uvodnom mestu je kolorni Largo Vinč, scenariste Van Hama i crtača Frankoa, većini ovdašnjih ljubitelj devete umetnosti delimice poznatih iz obnovljene Stripoteke. Na završnom delu revije je kolorni Džejms Heler Svolfa i De Vita. Oba stripa su zbog tehničke greške nekorektno preneti. Između njih su sedam crno-belih strana Tardija i Malea s avanturom detektiva Nestora Burme. Ima još i pratećih materijala, recimo intervju s crtačem Largo Vinča itd. Očito je ovu reviju Milićević posvetio francusko-belgijanskom stripu, kod nas najpopularnijem u poslednjih pola veka. Ocena 6,5.

     Znatno je na tehnički višem nivou odštampan Metal Irlan, replika slavne svetske revije. U njemu su prezentovani kraći alternativni stripovi iz raznih sezona, počev od Invazije Žodorovskog i Barankoa. Reč je o najboljoj priči u prvom broju, sa tipičnom spejs operskom intrigom oca Džona Difula i odličnim crtežom odnosno kolorom. Priču prati čak sedam strana tekstova i ilustracija posvećenih Žodorovskom. Ostala tri stripa, različitih žanrova, korektnih scenarija i dobrih crteža, ukazuju na osnovni recepcioni problem takvih dela. Čitalac ima malo prostora da se veže za stripove ma koliko oni bili dobro crtani ili napisani. Ocena 6.

     Najboljim u ovom trolistu čini nam se novi Plavi vjesnik. Njegov sadržaj čine klasični engleski stripovi iz 60-70 godina prošlog veka. Dva su delo Dona Lorensa: Triganski imperij i Karl Viking, treći je delo Španca Hezusa Blaska, a četvrti Martina Asburija. Triganski imperij, nama poznatiji kao Daleka planeta, imao je svoju jugopremijeru pre 40 godina u Panorami, kao i Karl Viking. Prvi je spejs opera, rađena u koloru, a drugi crno-beli avanturistički strip o vikinzima, sa dugokosim Karlom u glavnoj roli. Klasično slikani odnosno crtani, Lorensovi besmrtni stripovi nisu izgubili ništa od svoje umetničke snage i lepote. Blaskov strip Čelična Kandža oduševljavao nas je kad i Trigo i Karl, nedostižnom lepotom crno-belog crteža. Interesantno je da prava na sva tri britanska stripa sada drži DC Komiks. Četvrti i najduži strip u prvom broju novog Plavca je Gart Asburija. Naravno da on nema i ne može imati lepotu crteža velikog Frenka Belamija, ali se može reći da je ne samo na planu scenarija sasvim u duhu mita o gigantskom heroju koji putuje kroz vreme deleći pravdu, nego i da crtački ovaj Dejli Mirorov dnevni strip pleni pogled. Iz ovog kratkog osvrta je jasno da trećem izdanju pripada najviši rang. Ocena 9.

     Šta nam preostaje? Preostaje nam nada da će tri revije opstati na kioscima mnogo duže nego neki raniji Milićevićevi projekti, čineći stripsku ponudu mnogo bogatijom, a naše čitalačke živote ispunjenijim nego u proteklih petnaestak godina.

     [Objavljeno: Bestseler br. 57, Beograd, 16.05.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Le Grand Pouvoir du Chninkel
     Scenario: Van Hamme
     Crtež: Rosinski
     Casterman, 1988

     Daar je svet u neprekidnom ratu koji vode Troje Besmrtnika. Mladi Chninkel J'on dobija zadatak od U'na, stvoritelja sveta, da uspostavi mir na Daaru. U protivnom, sudbina planete je već odredjena - propast u apokaliptičnim vatrama. Da bi J'onu omogućio lakše stizanje do cilja, U'n mu je dao "Veliku moć", ali bez ikakvog objašnjavanja u čemu se ona sastoji.

     Uzevši za scenarističku osnovu strukturu naracije tipičnu za epsku fantastiku i dodavši tome epizode iz Biblije, Van Hamme je od "Velike moći malog Šninkela" (prevod naslova serijala u izdanju beogradske kuće "Beli put") načinio zabavan strip koji se čita brzo, što je kvalitet kada je u pitanju serijal. Priča je načinjena od dobro razradjenih pasaža i velikih elipsi da bi se stiglo do nove, pripovedački pogodne situacije. Medjutim, Van Hammov humor je izandjao, bele brade, sa štosovima usmerenim ka još jednom sprdanju sa Svetim Pismom i Isusom Hristom. J'On u ulozi Spasitelja je prilično ciničan i materijalistički antiheroj, a reference na mnoštvo književnih i filmskih dela uradjeno su bazično, da bi svaki čitalac mogao da se snadje.

     Grafizam Rosinskog je istovremeno realističan i barokan, sa velikom pažnjom posvećenom detaljima, kako u anatomiji živih bića, tako i u dekorima. Uzevši u obzir vrlo razradjene kompozicije prizor polja i množinu detalja, Rosinski se odlučio za vrlo klasičnu montažu koja pripovedanje, po klimavom Van Hammovom scenariju, čini jednostavnijim i čvršćim. Inače, prvobitni crno-beli crtež Rosinskog mnogo je atraktivniji od kasnije komercijalne kolorisane varijante.

     Serijal "Velika moć malog Šninkela" ostavlja utisak stripa za adolescente. Nevini junak koji samo misli kako će da opali žensku, naglo dobijena sloboda, raspolaganje svojom sudbinom, hvalisanje u bezbednoj situaciji, strah u trenucima odluke – ukazuju šta se dešava adolescentima kada izadju iz roditeljskog i školskog okrilja. Na odredjeni način, Šninkel lepo upotrebljava niz stereotipa da bi mladjoj publici dočarao odrastanje. Prirodno, sve zajedno ne prevazilazi zabavni nivo, niti u sebi nosi bilo kakavo "više" značenje.

Piše: Strip vesti

Press: Zoran Jović

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Vane Trajkov

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Big Man
     Scenario i crtež: David Mazzucchelli
     Cornelius, 1998

     Deca na plaži nalaze splav na kome je vezan čovek natprirodne veličine i snage. Seljani ga odvezuju, smeštaju u pomoćnu zgradu, hrane ga i obaveštavaju policiju. Brzo se ispostavlja da je kolos vrlo miran čovek, spreman da radi i da pomogne seljanima. Istovremeno, on se sprijateljuje sa jednom mentalno zaostalom devojčicom.

     Priča je već vidjena, medjutim, kao što svi znamo, mnogo je važnije na koji način je obradjena, nego odakle je došlo nadahnuće. Scenario je vrlo jednostavan i pravolinijski, sa nekoliko uporišta, nalik kratkoj priči. Strip nema junaka, nego samo protagoniste, obične ljude, uplašene nepoznatim. Ipak, ljudskost nadvladava i čovek u "drugom" prepoznaje ono što je najbolje. Uprkos patetici, autor uspeva da postavi prava pitanja o ljudskoj toleranciji, o različitosti i o prihvatanju drugih. Medjutim, tragedija stiže na kraju priče, zbog krutosti i nerazumevanja policije.

     Mazzucchellijev crtež je uradjen u skladu sa scenarijem - jednostavno, realistički i sa malo stilizacije. Konture su sačinjene od debelih linija, sa velikim laviranim površinama.

     Ljudska lica su tvrda, namučena teškim životom, ali kroz njih povremeno probijaju iskrena osećanja. Montaža je uprošćena radi opšteg utiska, ali je i prilagodjena manjem formatu ovog kratkog stripa. Istovremeno, ritam naracije hotimično je usporen da bi se pažnja skrenula na niz finesa u autorovom grafizmu. "Strip se sastoji od tabli sa sekvencama i tako je bliži književnosti, nego filmu. Reči postaju vizelne, a slike trebaju da se čitaju. U dobrim stripovima nema ničeg dekorativnog, niti bespotrebnog. Svaka reč, svaki znak, svaki crtež služi narativnoj funkciji, nezavisno od oblika pripovesti. Ta interakcija reči i slike daje stripu njegovu jedinstvenost – kaže Mazzucchelli o svom radu.

     Mazzucchelli se proslavio sarudjujući sa Frankom Millerom na Batmanu i Dardevilu, a potom je napustio komercijalne vode i posvetio se licnijem pristupu u ilustraciji i stripu. Autor danas živi u Njujorku i podučava strip crtanje u dve škole.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     Kultura

     ELEKTRONSKA BIBLIOTEKA STRIPA

     Internet stranica www.stripvesti.com, najobimniji i najažurniji časopis posvećen stripadžijama, slavi deset godina postojanja

     Internet sajt www.stripvesti.com, koji će u decembru ove godine proslaviti deset godina postojanja, predstavlja, zahvaljujući tvorcu Zlatku Milenkoviću iz Novog Sada i njegovoj grupi entuzijasta, pravo malo čudo u oblasti očuvanja strip kulture u Srbiji i na Balkanu. Prvobitno je zamišljen kao nedeljnik koji bi se putem elektronske pošte slao pretplatnicima, ali uskoro se ispostavilo da ima dovoljno prostora za jedan obiman, informativan i zanimljiv sajt, koji će povezati autore sa celog prostora bivše Jugoslavije.

     Prema rečima Zlatka Milenkovića, tek početkom prošle godine je njegov sajt finansijski ojačao da bi mogao da bude na stalnoj adresi.

     – Od marta prošle godine izlazi kompletan broj, istog dana, za čitaoce koji nisu pretplatnici. Postoje autori koji redovno pišu za „Strip vesti”, i oni koji su sa nama od samog početka. „Strip vesti” su neprofitan časopis, i pošto niko za svoj rad ne dobija novac, nikoga nisam ni gnjavio ni ubeđivao da u njima radi. I pored takvog stava, kroz sajt je prošla stvarno impozantna ekipa autora, kako velikih i značajnih imena tako i anonimnih – objašnjava Milenković.

     Mnogi autori su novinarski stasali na Milenkovićevom sajtu, a za njega pišu i autori iz Hrvatske, Engleske, Francuske, Holandije, Brazila i Londona, inače poreklom su sa naših prostora. Redovni saradnici su Vasa Pavković i Ilija Bakić, na sajt često „svraća” i Aleksandar Zograf. S obzirom na to da „Strip vesti” donose i strip kaiševe, tu su i crtači koji su na taj način dali svoj doprinos časopisu: Mladen Oljača, Simon Vučković, Darko Macan, Predrag Ikonić, Srđan Aćimović, Lazar Jovanović i mnogi drugi.

     – Pored svakodnevno ažuriranih vesti, posetioci na raspolaganju imaju desetogodišnju arhivu. Objavljeno je na stotine kolumni i tekstualnih priloga najznačajnijih autora strip scene iz bivše Jugoslavije, kao i desetine intervjua sa najznačajnijim autorima sa naših prostora – kaže Milenković.

     Pored uređivačkog posla na sajtu, Milenković radi i u redakciji „Stripoteke”, a ističe da mu je želja da se vremenom više posveti pozivu koji obožava – crtanju stripova.

     – Naravno, moja ideja bi bila bezvredna da nije bilo tih divnih ljudi koji su se odmah priključili i učinili da „Strip vesti” budu ono što su danas: najdugovečniji, najažurniji, najredovniji strip portal na Balkanu. A 1. januara 1999. je otišao prvi broj, za mene fantastičnog obima, sa prilozima koji su odmah stizali iz cele bivše Jugoslavije. Bili su to za mene neverovatni dani, dani kada sam uspeo da spojim, nakon svih ratova, nešto naizgled nespojivo – konstatuje Milenković.

     Sajt poseduje i linkove ka sajtovima svih izdavača stripova koji izlaze na prostoru bivše Jugoslavije. Posebno je zanimljiv odeljak posvećen istoriji stripa, koji ima pregršt podataka. Primera radi od datuma rođenja Džima Dejvisa, (28. jul 1945), autora čuvenog Garfilda, do tačnog dana kada je počeo da izlazi strip Dik Trejsi u časopisu „Čikago tribjun” (4. oktobra 1931. godine).

     – Odeljak o istoriji stripa je nastao po uzoru na jedan sada već davno nestali francuski sajt koji je pratio 100 godina stripa. Sve su te stvari postojale u svetu, i ako je tada sve to bilo novo i originalno na mreži, „Strip vesti” su uspešno pravile svoje prve korake prateći trendove i uzore – kaže Milenković.

     S. Stamenković

[Objavljeno: Politika, Beograd, 24.07.2008.godine]

     Pošto sam za ovaj intervju za Politiku puno pisao, i želeo puno reći, a nije uspelo sve da stane u članak, dajem OVDE, moje kompletne odgovore...(zmcomics..:)

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Strip vesti

Press: Komikaze

     dragi gosti!
     dok noge točate u moru utočajte oči u...

     k 0 m i k A z E  # 18

     NOVA ELEKTRONSKA KNJIGA KOMIKAZE # 18 JE VANI:
     www.komikaze.hr !!

     Elektronska knjiga "Komikaze # 18" predstavlja
23 autora/ica