naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum




KONKURS ZA STRIP REZIDENCIJU...      Press: KomunikArt
  ...Prvi rezidencijalni program u oblasti stripa između Srbije i Francuske.

Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska
Međunarodnog centra za strip i ilustraciju (Angulem) i Agencije KomunikArt (Pančevo)

Francuski institut u Srbiji, Grad Pančevo, Agencija KomunikArt i Međunarodni centar za strip i ilustraciju (Angulem, Francuska) udružuju se u cilju promovisanja srpskog i francuskog stvaralaštva u oblasti stripa, mobilnosti autorki/autora radi veće vidljivosti njihovog umetničkog rada, stvaranja međunarodnog okvira za susrete sa koleginicama/kolegama i radi potrage za novim tržištem.

Pomenuti partneri su pokrenuli program Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske, u okviru kojeg će biti podržana dva stripska projekta u vidu umetničke rezidencije strip autorke/autora iz Srbije u Angulemu (Francuska) od 1. juna do 31. jula 2020. godine, i francuske strip autorke/autora koji će boraviti u Pančevu (Srbija) od 1. do 31. oktobra 2020. godine.

Predmetni poziv tiče se kandidature strip autorke/autora iz Srbije.
Dobitnica/dobitnik stipendije Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska boraviće u Kući autora u Angulemu. Kuća autora je integralni deo Međunarodnog centra za strip i ilustraciju, koji u svom sastavu ima i Muzej stripa, izložbene galerije, arhiv, specijalizovanu biblioteku, Centar za dokumentaciju, knjižaru i bioskop. Međunarodni centar za strip doprinosi, zajedno sa Međunarodnim festivalom stripa, da Angulem postane evropska prestonica Devete umetnosti. Od svog nastanka 2002. godine do danas Kuća autora ugostila je više od trista mladih talenata ili renomiranih stvaralaca iz Francuske i širom sveta.

Umetnička rezidencija u Kući autora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu (Francuska) podrazumeva:
Kuća autora Međunarodnog centra za strip staviće na raspolaganje autorki/autoru iz Srbije opremljen smeštaj i atelje tokom trajanja rezidencije.
• Agencija KomunikArt će izabranoj autorki/autoru dodeliti stipendiju u iznosu od 2.500 evra bruto za celokupan boravak u Francuskoj.
• Za prevoz u oba pravca autorke/autora od mesta boravka do Angulema biće obezbeđen neto iznos od 500 evra.
• Dela koja nastanu u toku umetničke rezidencije biće prikazana na izložbi organizovanoj u okviru Nova Festivala u Pančevu u oktobru 2020. godine.

Uslovi za konkurisanje na program Ukrštene umetničke rezidencije iz oblasti stripa Srbija – Francuska:
Da bi konkurisali za sredstva za rezidenciju, kandidatkinja/kandidat moraju ispuniti sledeće uslove:
• Da su državljanke/državljani Republike Srbije
• Da predstave strip projekat prema pravilima navedenim u Konkursu. Kandidatkinja/kandidat mogu biti kompletne autorke/autori (scenario i crtež) ili da rade na crtežu na osnovu scenarija druge autorke/autora.

Dosije strip projekta sa kojim se konkurše smatraće se kompletnim ukoliko sadrži:
1. Pravilno popunjen formular
2. Najmanje dva grafička priloga (u jedinstvenom PDF dokumentu manjem od 20 mb) koji se tiču projekta (crteži, story board ili table stripa).
Kandidature treba slati elektronskom poštom prema gorenavedenim propozicijama na sledeću imejl adresu: rezidencije@komunikart.rs

Kalendar konkursa:
Poziv na konkurisanje: 28. januar 2020. godine
Poslednji rok za podnošenje prijava: 23. februar 2020. godine u ponoć po lokalnom vremenu
Objavljivanje imena dobitnice/dobitnika: 6. april 2020. godine na sajtu Francuskog instituta u Srbiji.
Izbor dobitnice/dobitnika konkursa biće odlučen od strane predstavnika partnera projekta iz Srbije i Francuske. O širem izboru kandidatkinje/kandidata odlučivaće žiri predstavnika partnera projekta iz Srbije, dok će o odabranoj dobitnici/dobitniku odlučivati žiri partnera projekta iz Francuske.

Informacije:
rezidencije@komunikart.rs (za Srbiju)
maisondesauteurs@citebd.org (za Francusku)

Objavljeno: 28.01.2020.
Strip promocija...      Press: Crna ovca
  ...Integral “Šrafko” i “Nindža''.

Dragi naši,

ŠRAFKO je tu! NINDŽA je među nama!

Izuzetna nam je čast da u petak, 31. januara od 19 časova, predstavimo strip integral “Šrafko” Dušana Dude Vukojeva i “Nindža”, autora Mikice i Predraga Ivanovića te Svetozara Obradovića, a u izdanju, izdavačke kuće Forma B!

Na promociji će biti prisutni autori i izdavač, te ćete biti u prilici da nabavite svoj primerak sa posvetom!

Moderator na promociji je Zoran Stefanović, a u planu je i prateći program koji ćemo najaviti uskoro!

Dobro došli!

Datum: PETAK, 31 JANUAR od 19 časova.

Mesto: Klub kulture "Crna ovca", Kralja Aleksandra 10, prvi sprat, Novi Sad.

Objavljeno: 27.01.2020.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovog puta je broj obiman, čak 273 stranice stripa, pa će iz tehničkih razloga izlaziti u nastavcima pet nedelja. Danas je postavljen prvi deo, dok vas narednog ponedeljka čeka drugi, pa... ali to će svakako biti objavljeno kao podsetnik u Strip vestima.
     Samoniklog korov stripa, broj 561a.: www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/561a

Objavljeno: 27.01.2020.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...TA TEDEN: razstava Maje Kastelic in Rosanne Murello & delavnica Poezija v stripu.

Živel strip! Živela Animacija! 20
www.zivelstrip.net

Živel strip! Živela animacija! 20
Maja Kastelic in Rosanna Murello: Medzvezdna raziskovanja
razstava stripov in ilustracij
galerija DLUL, Ljubljana

ODPRTJE: sreda, 29. januar, ob 19.00 // do 16. 2.

16. mednarodni natečaj stripa in animacije uvaja odprtje razstave, na kateri bo moč videti vrhunska dela dveh umetnic – Maje Kastelic in Rosanne Murello. Izbrani avtorici, katerih delo izpostavljamo v navdih mladim natečajnikom, se predstavljata z izborom stripov in ilustracij. Maja Kastelic razstavlja serijo 'protostripov' oz. ilustracij, ki že vsebujejo stripovske elemente, in so nastale po pesniških predlogah slovenskih avtorjev, kot so denimo Milena Batič, Niko Grafenauer, Feri Lainšček, Vida Jeraj, Anja Štefan, Tone Pavček in Neža Maurer, izhajali pa so v reviji Cicido. Rosanna Murello bo zastopana s stripovskimi deli, ki predstavljajo pomemben del njenega sicer precej raznovrstnega opusa. Osrednji del njene predstavitve bo namenjen stripovskemu liku z imenom Jingle Robot: gre za robota, ki ima rad naravo, dobre življenjske navade in mirno življenje v svoji lepi hiški. Tudi zaradi jasne, izčiščene risbe in velike pozornosti za detajle so njena dela zaznamovana s precejšnjo svežino; pri razvoju stripovske naracije s pridom uporablja tudi poudarjene grafizme.
Like iz del Maje Kastelic in Rosanne Murello bo iz dveh dimenzij v objekte preobrazil Andrej Štular.

MAJA KASTELIC (1981) je zaključila študij slikarstva na ALUO v Ljubljani in se zatem na FHŠ v Kopru vpisala na magistrski študij Filozofije in teorije vizualne kulture. Kot ilustratorka sodeluje z najuglednejšimi slovenskimi in tujimi založbami, posebej pa se izkazuje z otroškimi knjigami brez besed. Njena prva avtorska slikanica Deček in hiša ji je leta 2012 prinesla nagrado Hinka Smrekarja, sicer pa je tudi dobitnica drugih priznanj in nagrad (mdr. plakete Hinka Smrekarja 2014, Levstikove nagrade 2015, nagrade Kristine Brenkove 2015 ...). Njena dela so bila razstavljena na prestižni osrednji razstavi sejma otroških knjig v Bologni (2015), med drugim pa so bila vključena tudi v izbor White Ravens v Münchnu (2015 in 2016).

ROSANNA MURELLO (1977-2017) je delovala kot striparka, ilustratorka in oblikovalka. Študij iz umetnosti je dokončala na Istituto Statale d'Arte Giovanni Sello v italijanskem Vidmu. Leta 2001 je ustanovila znamko FRESH*LAB, pod katero je predstavljala svoja dela. Ustvarila je več stripovskih likov, med njimi Mr. Jokerja in Jingle Robota, ob tem pa izdala tudi številne t. i. mini knjige. Galerija je odprta: tor.−pet.: 10.00−18.00, pon., sob. in ned.: 10.00−14.00; Razstava bo na ogled do 16. februarja 2020.


Poezija v stripu
delavnica• mentorja: Andrej Štular in Primož Čučnik
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana; sobota in nedelja, 1. in 2. februar, 10.00−18.00

Prva v seriji delavnic v letu 2020, s katerimi pri Stripburgerju skrbimo za stripovski podmladek in popularizacijo stripa, bo posvečena poeziji. Oziroma natančneje – poeziji in stripu. Delavnico bosta vodila dva preizkušena in uveljavljena umetnika, pesnik Primož Čučnik in likovni umetnik Andrej Štular, namenjena pa je vsem tistim, ki imajo radi poezijo in se hkrati radi preizkušajo v risanju ter obratno. Dvodnevna brezplačna delavnica se bo pričela s pisanjem pesmi, ki jo bodo nato udeleženci preobrazili v stripovsko pripoved: po njej bodo ustvarili scenarij ter pod budnim mentorjevim očesom na koncu izrisali lasten strip.
Delavnica je namenjena udeležencem od 9. leta starosti. Število mest je omejeno. Prijave obvezne. Prijave in dodatne informacije: core@mail.ljudmila.org ali 031 401 556

o mentorjih:
ANDREJ ŠTULAR (1967) pri svojem ustvarjanju povezuje različne likovne tehnike in medije. Njegova samosvoja dela, pogosto plod reciklaže in vsakovrstnih predelav, kaj često prevprašujejo sfere domačijske psihopatologije, pa tudi človekovo bit, njegovo identiteto in položaj v ustroju sodobnega sveta. Štular je umetnik zavidljive kilometrine na polju vsakršnih obrobnih likovnih praks, ki mu uspe s humorjem in svežino vsakič znova izzvati gledalca.
PRIMOŽ ČUČNIK (1971) je pesnik, občasni esejist in prevajalec; za knjigo Dve zimi (1999) je prejel nagrado za najboljši prvenec. Sledila je vrsta pesniških zbirk, za katere je prejel vrsto nagrad, kot so nagrada Prešernovega sklada (2008; za zbirko Delo in dom), Jenkova nagrada (2011; za zbirko Kot dar) in Veronikina nagrada (2012; za zbirko Mikado). Je odgovorni urednik revije Literatura in ustanovitelj ter urednik založbe Šerpa. Sodeloval je na ploščku Košček hrupa in ščepec soli in je član skupine Čučnik Pepelnik Grom.

koprodukcija: Trubarjeva hiša literature


Slon v muzeju
produkcijska delavnica animiranega filma
mentorici: Jelena Dragutinović & Janja Kosi
MSUM, Ljubljana, 18.–21. februar 2020, 10.00–15.00

Štiridnevna produkcijska delavnica bo potekala v času zimskih počitnic v prostorih MSUM na Maistrovi 15. Udeleženci delavnice bodo spoznali proces ustvarjanja animiranega filma ter uvodoma pripravili zgodboris, like in scenografijo. Nato bodo svoje junake animirali v tehniki stop animacije. Delavnica bo potekala pod vodstvom mentorjev Društva Slon; ob tej priložnosti bodo imeli udeleženci na voljo tudi ves arzenal profesionalne opreme.
Končni animirani film bodo udeleženci prejeli po elektronski pošti; objavljen pa bo tudi na Slonovi spletni in FB strani.
Delavnica je namenjena največ desetim udeležencem, starejšim od deset let. Cena udeležbe je 20 evrov. Prijave in dodatne informacije: drustvo.slon@gmail.com

potek srečanj /vsak dan med 10.00 in 15.00/
18. 2.: zasnova zgodbe, skice likov in scenografije, izdelava zgodborisa (zgodba v risbi)
19. 2.: izdelava likov in scenografije v tehniki kolaža
20. 2.: animiranje v tehniki stop animacije (snemanje sliko za sliko)
21. 2.: animiranje in snemanje zvoka

Janja Kosi (1994, Maribor) zaključuje magistrski študij slikarstva na ALUO, kjer je leta 2016 tudi diplomirala. Ustvarja na področju slikarstva, ilustracije in animacije. Doslej je sodelovala na več skupinskih razstavah, samostojno pa se je predstavila z razstavo Darling the Roof is Leaking (DLUL, Ljubljana 2019). Jelena Dragutinović (1983, Novo mesto) je po izobrazbi filozofinja, ki je diplomirala iz teme psihoanalize pravljic. Že več kot deset let je mentorica, organizatorka in koordinatorka otroških ustvarjalnih delavnic; poleg tega je bila vodja Male kreativne šole, od leta 2014 pa je mentorica pri Društvu Slon. Trenutno je tudi koordinatorica otroške žirije na festivalu Animateka.

produkcija: Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, Koprodukcija: MSUM, Sofinancer: SFC


Živel strip! Živela animacija! 2020
razstava udeležencev natečaja & delavnica
Trubarjeva hiša literature, Ljubljana

ODPRTJE: petek, 10. april, ob 17.00 // do 24. 4. Mednarodni natečaj Živel strip! Živela animacija!, na katerem vsako leto sodeluje preko 600 posameznikov iz osnovnih in srednjih šol iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine, je namenjen popularizaciji stripovske kulture in animiranega filma. Poleg predstavitve izbranih stripovskih avtorjev in avtoric, katerih delo služi mladim za navdih, se v okviru projekta kot zaključni dogodek tudi letos obeta razstava vseh na natečaj prispelih stripov in projekcija izbora animacij. Odprtju razstave v Trubarjevi hiši literature v Ljubljani razstava vseh na natečaj prispelih stripov sledi slavnostna podelitev nagrad s pestrim kulturnim programom, ki ga pod taktirko festivala animiranega filma Animateka začinja projekcija animiranih filmov za najmlajše iz zakladnice programa Slon. Predstavili bomo tudi mini strip Esenca umetnika Dore Benčevič, ki ga bodo prejeli vsi udeleženci natečaja. V soboto, 25. aprila 2020, ob 11. uri si boste razstavo lahko ogledali pod vodstvom Katje Štesl, članice uredništva revije Stripburger.

Ob razstavi napovedujemo tudi delavnico Stripovska majica, kjer bo 8 izbranih udeležencev natečaja pripravili in na majico odtisnili svoj najljubši motiv. Delavnico v RogLabu v Ljubljani vodi David Krančan, potekala pa bo v soboto, 18. aprila, med 10.00 in 14.00.

rok za oddajo del na natečaj: sreda, 18. marec 2020
oddaja del na naslov: Stripburger/Forum Ljubljana, Metelkova 6, 1000 Ljubljana
Več informacij o natečaju in nagradah


Živel strip! Živela animacija! 2020
URNIK

– Maja Kastelic in Rosanna Murello: Medzvezdna raziskovanja
razstava stripov ter ilustracij • galerija DLUL, Ljubljana • ODPRTJE: sreda, 29. januar 2020, ob 19.00 // do 20. februar 2020
– Poezija v stripu • delavnica • Trubarjeva hiša literature, Ljubljana; • sobota in nedelja, 1.–2. februar 2020, 10.00–18.00
– Slon v muzeju • produkcijska delavnica animiranega filma • MSUM, Ljubljana • 18.–21. februar 2020, 10.00–15.00
– Živel strip! Živela animacija! 2020 • razstava udeležencev natečaja • Trubarjeva hiša literature, Ljubljana
   ODPRTJE: petek, 10. april 2020, ob 17.00 // do 24. april 2020
   VODSTVO: sobota, 25. april 2020, ob 11.00
– Stripovska majica • delavnica • RogLab, Ljubljana; • sobota, 18. april 2020, 10.00–14.00


Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 26.01.2020.
Strip: Noćni sud (132)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 26.01.2020.
Novo strip izdanje: ŠVINDLERI...      Press: System Comics
  ...Od Trona do albuma…

   Strip po kojem je nastala TV serija "švindleri"! Inicijalno je objavljen 1993. godine, u nastavcima u strip magazinu Tron.

   ”NEĆE VAM TO NA DOBRO IZAĆI!” Đorđe Milosavlјević

   Ova uzrečica našeg urednika Dragana Savića pokazala se proročkom, kada je u požaru izgorelo Jugoslovensko dramsko pozorište, a sa njim i knjižara „Bata“, a sa njom i redakcija „Trona“, a sa njom i poslednjih osam strana našeg stripa „Svindleri“.

   U novom veku, vraćamo se, promenivši prvo slovo u naslovu, bar dvostruko jači – sa albumom koji rekonstruiše (neko bi rekao, švindluje, krivotvori) spalјeni kraj naše priče, ali i sa istoimenom televizijskom serijom, inspirisanom i neizgorelim i izgorelim strip tablama.

   „Švindleri“ izvode svoj finalni švindleraj i rekao bih da im je, sve u svemu, ipak izašlo na dobro.

Scenario: Đorđe Milosavlјević
Crtež: Mirolјub Brada Milutinović
Pogovor: Zoran Stefanović
Grafičko Oblikovanje: Milan Jovanović
A4, HC, Crno belo, 72 str, ćirilica

www.systemcomics.com
Objavljeno: 25.01.2020.
Strip: Cane (392)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 25.01.2020.
Anđeo sa istočnog prozora...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili magija i melanholični realizam -
  “Korto Malteze: Kelti” Huga Prata;

  Izdavač Darkwood, 2018.

Strip “Balada o slanom moru” Huga Prata (1927-1995) prvi put je objavljen davne 1967.g, u crno-beloj verziji, na stranicama italijanskog strip magazina “Narednik Kirk” (nazvanog tako po popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog boravka u Argentini). Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata a kao jedan od junaka pojavljuje kapetan Korto Malteze, razapet na splav i prepušten na milost Tihom okeanu. Njegov spasilac je Raspućin, agresivni bradati Rus poznatog prezimena i nepredvidivog ponašanja. Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama od po 20 tabli što je optimalna dužina za strip revije; premijere tih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat intenzivno sarađivao jer se iz Italije preselio u Francusku. Iz „Pif“-a Korto se širio dalje, u belgijski „Tintin“, italijanski magazina koji se zvao „Korto Malteze“ i mnoge druge među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“ (koji je uređivao Žika Bogdanović; u ovom izdanju strip se zvao „Korto Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip Art“ (urednik Ervin Rustemagić) te „Politikin zabavnik“. Ove kratke epizode (bilo ih je više od 20) sakupljene su u nekoliko albuma različitog obima, zavisno od izdavača; jedan od tih albuma je, pored „U znaku Jarca“ i „Uvek malo dalje“, i „Kelti“ koji, posle uvodnog teksta Fransoa Rivijera, karata i raskošnih Pratovih skica-akvarela, čine epizode „Anđeo sa istočnog prozora“, „Pod zastavom novca“, „Koncert u O'molu za harfu i nitroglicerin“, „San zimskog jutra“, „Vinogorja noći i ruže Pikardije“ i „Burleska između Zuidkota i Bredina“. Dok su prethodne priče vodile Korta po morima, ostrvima i džunglama Centralne i Južne Amerike, kroz svetove magije, izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, uvek sa dalekim odjecima I svetkog rata koji besni u Evropi, ovog puta romantično-melanholični kapetan mora da „ugazi“ u sam Veliki rat. Kortovi putevi neminovno će voditi preko bojišta (jer se ova prostiru preko Evrope i okolnih mora) mada on traga za starijim misterijama (kakva je sedam zlatnih gradova Južne Amerike) ili kvalitetnim vinima odnosno prijateljskim razgovorima. Istini za volju, Korto ponekad pokazuje i preduzetničku inicijativu kada organizuje internacionalnu ekipu (iz svih zaraćenih strana) koja će ukrasti zlato crnogorskog kralja („Pod zastavom novca“)! Mada nije voljan da učestvuje u borbama, Korto se ne libi da uzme oružje u ruke i zapuca kako bi eliminisao nemačke špijune i avione ili engleske okupatore Irske. Na njegovu žalost, špijuni su, u stvari - špijunke, lepe, duhovite, interesantne žene sa kojima bi se on rado družio ali ih rat razdvaja; no, on nema sreće ni sa ženama na „prijateljskoj strani“: lepa udovica Banši odbija njegovu ponudu da odu zajedno jer misli da je potrebnija Irskoj!

Više puta Korto biva uveren da realnost uopšte nije onakva kakvom se čini i kakvom se predstavlja, da u njoj gotovo da nema ničega junačkog; upravo zato slavnog Crvenog barona ubija pijani pešadinac a izdajnik biva slavljen kao heroj (dok pravi heroj ostaje zaklonjem svojom ulogom izdajica; na isti način će se razviti priča o lepoj, oduzetoj devojci koja je navodno oborila 5 ili 6 nemačkih aviona – a u stvarnosti je nemački spijun). Konačno, u jednoj od najpoetičnijih priča, „San zimskog jutra“ (što je parafraza Šekspirovog „Sna letnje noći“; jednako tako je „Anđeo sa istočnog prozora“ parafraza naslova Majrinkovog romana „Anđeo sa zapadnog prozora“), u rat se mešaju i stari engleski mitovi kako bi sprečili osvajanje s kojim će doći nemački bogovi. Svojevrsni sudar mita o čarobnjaku Merlinu i magije lepe špijunke koja svira harfu, uz mračni ples ludog klovna, sadržaj je bizarne „Burleske između Zuidkota i Bredina“. Korto Malteze - dete Ninje, andaluzijske Ciganke vračare i bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta, iz Kornvola, postojbine gusara, veštica i vila - u suštini je (paradoksalno) romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih praktičnih ali i opskurnih veština i, kao takav, idealan je medijum koji spaja više nivoa postojanja - stvarno i izmaštano, mitološko i realno, materijalno i spiritualno-ezoterijsko. Otuda je serijal o njegovim avanturama specifičan „slučaj“ magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu. Prat traži povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu kazivanja; bez tog napora Korto će ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse; čitaoci moraju da prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno poigravanje faktima. Po takvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak H. L. Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo). Na vizuelnoj ravni stripa, Prat se majstorski poigrava stilizovanim i minimalističkim crtežom koji jednako predano predstavlja čudesne i trivijalne prizore izmeštene od uobičajenog i očekivanog a na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“ i predanih pratilaca serijala koji ima kultni status.

“Darkwood”-ov album „Kelti“, koji je deo serije od 12 albuma sa doživljajima Korto Maltezea, štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 24.01.2020.
Strip: Kumova slama (50)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 23.01.2020.
In memoriam...      Press: Predrag Đurić
  ...Tomislav Ketig (1932-2020)

   U Novom Sadu je 15. januara 2020. godine preminuo akademik Tomislav Ketig, nekadašnji urednik Progresovih i Forumovih izdanja Crtani romani, Panorama i Stripoteka, uz koje su odrasle brojne generacije širom Jugoslavije.

   Tomislav Ketig se rodio u Novoj Gradiški 17. septembra 1932. godine. Detinjstvo je proveo u Beloj Crkvi i Bjelovaru, a nakon toga, sve do smrti, u Novom Sadu. Studirao je medicinu u Beogradu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

   Od 1959. godine je radio kao urednik u novosadskoj izdavačkoj kući Progres, da bi nakon gašenja ovog izdavača 1965. prešao u Forum. Tu ostaje sve do 1976. godine, kada počinje da radi u Redakciji za Vojvodinu Enciklopedije Jugoslavije.

   Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine i v.d. predsednika Društva književnika Jugoslavije, urednik više časopisa iz oblasti kulture, antologija poezije. Dobitnik je više priznanja u zemlji i inostranstvu, uključujući i Orden bratstva i jedinstva, Oktobarsku nagrada Grada Novog Sada, Godišnju nagradu Društva književnika Vojvodine, Nagradu Stražilovo i Nagradu Vlade Baden Vitenberga.

   Objavio je više zbirki poezije, drama (od kojih su mnoge uspešno izvođene u inostranstvu), kao i više romana i eseja. Prevodio je dela Edgara Alana Poa, Dilana Tomasa, Ernesta Hemigveja, Džeka Londona i drugih.

   Tomislav Ketig sahranjen je 16. januara 2020. godine u Novom Sadu.

Objavljeno: 21.01.2020.
40 godina Strip zabavnika (8)...      Autor: Predrag Đurić
  ...„ZABAVNIKOV“ STARIJI BRAT.

   Po svojoj koncepciji („red stripa, red zabave“), kao i prema vodećim stripovima koji su u njemu izlazili, Strip zabavnik je, u neku ruku, bio jugoslovenske verzija francuskog časopisa Pif gedžet. Iako se časopis pod ovim imenom pojavio deset godina pre Strip zabavnika (1969.), njegovi počeci sežu još do pred kraj Drugog svetskog rata. Naime, po oslobođenju Francuske, omladinski časopis Mladi patriota (Le jeune patriote, pod kontrolom Komunističke partije Francuske i bez stripova) prerastao je u časopis Vejan (Vaillant).

   Na čelu Vejana našla se komunistkinja i pripadnica pokreta otpora Madlen Beje (Madeleine Bellet, 1912-1989) , dok je prvi glavni urednik bio Rene Moro (Rene Moreu, 1920), a tu je još bila i Žinet Kros (Ginette Cros, 1921-2002). Svako od ovih prekaljenih komunista i pripadnika pokreta otpora u Vejanu je dobio svog pomoćnika. Bili su to mladići za koje će se kasnije puno čuti: Rože Lekiro (Roger Lécureux),  Pjer i Žan Olivje (Pierre Ollivier, Jean Ollivier).

   Već prve godine (1945) Vejan objavljuje stripove Pioniri nade Rožea Lekiroa i Rejmona Poivea (Raymond Poïvet, 1910-1999), kod nas poznati kao Istraživači svemira (Stripoteka), a naredne godine i strip Avanture Plasida i Muzoa Pjera Olivjea i Hoze Kabrera Arnala (Jose Cabrero Arnal, 1909-1982), najavljujući na taj način opredeljenost uredništva za strip. Međutim, upravo će jedan drugi Arnalov strip – Pif, doživeti ogromnu popularnost, koja će dovesti do toga da Vejan promeni naziv u u Pif gedžet (jer su uz časopis čitaoci dobijali i razne „gedžete“). Pif, strip o istoimenom psu, stvoren je pod uticajem hladnog rata 1948. godine, kako bi u glasilu Komunističke partije Francuske zamenio američki strip Mačak Feliks, koji je do tada izlazio. Biografija Hozea Kabrera Arnala je veoma složena (on je i jedan od glavnih junaka autobiografskog romana Žoakima Amata Piniele). Rođen u Španiji 1909. godine. Od samog početka učestvuje u španskom građanskom ratu na strani Republike, ali nakon njenog poraza bio je prinuđen da emigrira u Francusku. Tu je bio interniran i predat nacistima, tako da je kraj rata dočekao u Mauthauzenu. Kako je Pif izlazio paralelno i u Imaniteu i u Vejanu, a Arnalovo zdravlje je popustilo, šansu da radi na stripu dobio je Rože Masmontej (Roger Masmonteil „Mas“, 1924-2010), a kasnije i drugi autori, od kojih su nama najpoznatiji Đorđo Kavacano (Giorgio Cavazzano, 1947) i Fransoa Korteđani (Francois Corteggiani). Kod nas je Pif objavljivan u Veselom svetu i Nevenu pod imenom Herkul i Žućko (Erkil, odnosno Herkul je ime mačka koji pravi društvo Pifu, tj. „Žućku“).

   Okolnosti pod kojima je nastao i razvijao se Vejan bile su povoljne. Zakonskim rešenjima učešće uvoznih stripova u Francuskoj ograničeno je na 25% po izdanju, a utvrđena je i minimalna cena jedne strip-table. Najmanje ova dva faktora dovela su do velike ekspanzije francuskog stripa, a Vejan je u tome igrao veliku ulogu. Osnovna ideja uređivačkog odbora Vejana bila je da stvore domaće heroje, koji će moći da služe kao uzor omladini, naspram dekadentnog američkog stripa, koji je promovisao nasilje, kriminal… (Zvuči sasvim poznato I slično kritikama koje je strip doživeo tih godina i u Jugoslaviji).

   Svoj vrhunac naslednik Vejana, Pif gedžet, doživeo je tokom sedamdesetih i ranih osamdesetih godina, kad je tiraž iznosio više stotina hiljada primeraka, a ponekad dostizao i čitav milion, postigavši tako još uvek nedostignut rekord za evropske stripske časopise. Međutim, časopis se ugasio 1993. godine. U novom milenijumu, 2004. godine, časopis je obnovljen. Međutim, upavši u milionske dugove, ponovo se ugasio 2008. godine, da bi još jedno oživljavanje doživeo 2015. godine. Sem na Strip zabavnik, smatra se da je Pif gedžet uticao i na nastanak nemačkog časopisa Yps i skandinavskog Jippo, a velika je i njegova uloga za promociju stripa iza „gvozdene zavese“.

   Pored Rahana i Doktora Žistisa, stripova koji su bili najzastupljeniji u Strip zabavniku, spomenimo još neke koji su bili objavljivani u Vejanu, odnosno Pif gedžetu, a koji su se pojavili i u Strip zabavniku i drugim jugoslovenskim izdanjima.

   Po svojoj sudbini ističe se strip Lekiroa i Renea Bastara (Rene Bastard, 1900-1975) Nazdin Hodža. Strip je izlazio od 1946. do 1972. godine. Bastara je 1951. godine nasledio Pjer Legen (Pierre Le Guen, 1929), a njega Anđelo di Marko (Angelo di Marco, 1927-2016) 1969. godine. Dve epizode su uradili i Eduardo Koeljo (Eduardo Teixeira Coelho, 1919-2005) i Pjer Legof (Pierre Le Goff, 1932). Kod nas se prvo pojavio u Pingvinu 1966. godine (izašla su ukupno dva broja) pod imenom Doživljaji Nasradin Hodže, a zatim i u Lunovom magnus stripu (jedna epizoda) pod imenom Nezdin Hodža, da bi pet epizoda bilo objavljeno 1970. godine u sarajevskom Tobijevom zabavniku. U Strip zabavniku objavljeno je devet epizoda. No, kako je od prvog do poslednjeg pojavljivanja proteklo oko 15 godina, ne treba čuditi što ovaj strip nije ostao u sećanju kao Rahan i Doktor Žistis.

   Strip Robin Hud stvorili su Žan Olivje i Lusjen Nortje (Lucien Nortier, 1922-1994, pomagali su mu i Kristijan Gati – Christian Gatignol, 1925, poznatiji kao crtač Riđobradog, kao i Šarli Kifer - Charlie Kiefer, 1937). I ovaj strip se kod nas pojavio u Pingvinu, a kasnije je izlazio i u Stripoteci, Spunk novostima i Spunku.

   Tedi Ted je jedan od najpopularnijih vesterna Vejana, odnosno Pif gedžeta. Prvi put je objavljen 1963. godine, a jugoslovensku premijeru doživeo je svega četiri godine kasnije u Panorami. Strip je kasnije izlazio i u Politikinom zabavniku, Stripoteci i Stripu 82. Autori stripa su Kamb (Jacques Kambouchner, 1933-2015) i Hidalgo (Francisco Hidalgo, 1929-2009, pod pseudonimom Ives Roy), da bi ih već godinu dana kasnije nasledili Lekiro i Forton (Gerald Forton, 1931) koji rade na ovom stripu sve do 1975. godine.

   Još jedan popularan vestern bio je Kapetan Apač, autora Lekiroa i Norme (Norbert Morandiere, 1946) i objavljivan je u periodu 1975-1986. godina. Kod nas je izlazio u Stripoteci, Spunk novostima, Stripu 1981 i Super zabavniku kao Mali Apač.

   Tabari (Jean Tabary, 1930-2011) je kod nas prvenstveno poznat po stripu Iznogud (odnosno Harun Al Prašid), mada treba spomenuti i strip Totoche koji je 2009. godine objavio Bookglobe, a radi se o stripu koji je izlazio u Pif gedžetu. Spomenimo i strip Korinini i Žanoovi četvrtci (Peca i Neca), koji je izlazio u Avanturi.

   Jedan od manje poznatih stripova Pola Gijona (Paul Gillon, 1926-2011) je strip Džeremi, koji je premijerno objavljen u Vejanu 1968. godine, a kod nas je izlazio u Eks almanahu.

   Artur, nestašni duh je najpopularniji strip Žana Sezara (Jean Cezard, 1924-1977). Prvi put je objavljen u Vejanu 1953. godine i izlazio je sve do smrti autora. Kod nas je izlazio u Panorami, Stripoteci, Ćao almanahu, Stripu 81 i Sezam stripu. U Strip zabavniku je izlazio jedan drugi Sezarov strip Piki Pingo (Kiwi), koji je u Francuskoj izlazio u istoimenoj Lugovoj ediciji od 1955. do 1968. godine.

   Još jedan Olivjeov strip, nastao u saradnji sa Koeljom, je Viking Ragnar. U Vejanu se prvi put pojavio 1967. godine, a kod nas je objavljivan u Denisu i Politikinom zabavniku.

   Stižemo do jednog od najpopularnijih stripova objavljivnih i u Pif gedžetu i u Strip zabavniku. Mora (Víctor Mora Pujadas, 1931-2016) i Marčelo stvorili su 1976. godine još jednog specifičnog heroja – Taranisa. Glavni junak je mladi Gal, čije roditelji su nastradali prilikom invazije Rimljana, koji su oteli i njegovu sestru Žize. U pratnji bivšeg gladijatora Numiđanina Jamba, Taranis upada u brojne avanture koje izlaze u Strip zabavniku, Zlatnoj seriji, Martiju Misteriji i Almanahu.

   Mesta u Pif gedžetu bilo je i za predciklus Žiga sudbine Kotijasa i Žijara (Patrick Cothias, 1948, Andre Juillard, 1948) – serijal Crvena maska, koji se na našim prostorima pojavio tek devedesetih godina prošlog veka.

   Lekiro i Marčelo, prvi scenarista Rahana, drugi crtač Taranisa i Doktora Žistisa, udružili su snage 1982. godine i svorili strip Tarao – predtinejdžersku varijantu Rahana. Kod nas su četiri epizode ovog stripa izašle u Stripoteci. Zanimljivo je kako je Stripoteka početkom osamdesetih godina počela da od Dnevnika preuzima primat u objavljivanju stripova iz Pif gedžeta – onako kako su se Strip zabavnik i njegova pobočna izdanja sve više usmeravala ka domaćem i američkom stripu.

   I dok ćemo za Korta Maltezea Huga Prata samo spomenuti da je i ovaj strip izlazio u Pif gedžetu, među stripovima Alfonsa Fonta koji su izlazili u ovom časopisu izdvojićemo Robinzone zemlje, koji su kod nas izlazili u Ježevom zabavniku Kondor. Scenario je pisao Lekiro (za neki epizode Olivje).

   Nabrojali smo samo neke, možda ne uvek i najpopularnije stripove iz Vejana i Pif gedžeta, ali svakako one koji su izlazili i u Jugoslaviji. I, opet, verovatno smo neke i preskočili u nadi da će ih stripski arheolozi jednog dana „otkriti“. Značaj Vejana i Pif gedžeta za francuski strip je nesumnjivo veći od značaja Strip zabavnika za jugoslavenski strip. I sam Strip zabavnik je vremenom  dobrim delom izgubio „zabavnu“ koncepciju i sve više je ličio na strip-magazin. Ipak, sve do samog gašenja, pa i kroz Almanah koji ga je nasledio, različiti zabavni prilozi nisu se izgubili.

   Kako smo to i ranije zaključili na primeru Rahana i Doktora Žistisa, pad gvozdene zavese trideset godina kasnije možemo da sagledamo kroz kompleksnu stripsku prizmu. Na sudbinu stripa, barem kada su u pitanju Pif gedžet i jugoslavenski strip, delovao je poražavajuće. Ali, danas sve to deluje nebitno. Stotine luksuznih albuma i integrala, hiljade preštampavanih svesaka, kolekcionarstvo… Sve je to potpuno potislo nešto sa čim se Lekiro, Olivje i družina 1945. godine osnovali Vejan – idealizam.

Objavljeno: 12.01.2020.
Strip: Noćni sud (131)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 12.01.2020.
Strip: Cane (391)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 11.01.2020.
Stari poznanici u novim opasnostima...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili uginuo mali mačak – „Džeremaja,
  deseti tom“ Hermana Ipena;

  Izdavač „Čarobna knjiga“ 2019.

Jubilarni, deseti tom strip serijala „Džeremaja“ znanog scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) upravo je, na radost osvedočenih stripoljubaca (kako mladih tako i onih sa iskustvom), objavila agilna „Čarobna knjiga“ u sada već standardno kvalitetnom izdanju (tvrdi povez, pun kolor i vrhunska štampa). Knjiga, kao i prethodne, sadrži tri epizode: epizodu 28 - „Ezra je sasvim dobro“ (originalno objavljena 2008), 29 - „Uginuo mali mačak“ (2010) i 30 - „Fifti-fifti“ (2011). Pune tri decenije od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman, koji je kompletni autor „Džeremaje“, ne posustaje pa i pored svojih godina bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi - a paralelno sa ovim serijalom objavljuje i druge albume (za koje scenario najčešće piše njegov sin Iv). Džer i Kurdi i dalje krstare uzduž i popreko nekadašnjih Sjedinjenih Američkih Država koje su razorene međurasnim sukobom, nakog koga je centralna državna administracija nestala a na veliku arenu opstanka ili propasti su izašli novi „igrači“. Civilizacija ustupa mesto nasilju, pljačkama, ubistvima i teroru svakovrsnih bandi zbog čega su manje zajednice morale da se organizuju i uspostave kakve-takve institucije reda i zakona koje obične ljude brane od kriminalaca i osiguravaju im „zadovoljavanje“ osnovnih životnih potreba. Ali, vlast ima svoju (vrlo visoku) cenu a uz nju idu i sve „prateće“ tekovine prethodne države - besomučno izrabljivanje masa, korupcija i (zlo)upotreba vlasti za sitno i krupno reketiranje. Ipak, stvari se menjaju pa Hermanova postavka pozornice dešavanja nije ista kakva je bila pre 30-tak godina: isprva je srušeni svet ličio na novu verziju Divljeg zapada ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne ekonomije. U skladu sa tim trendom (koji donosi i stabilno snabdevanje benzinom) Džer i Kurdi su promenili svoja „prevozna sredstva“ i jahanje konja i mazge zamenili jahanjem motora koji će ih, u epizodi „Ezra je sasvim dobro“, dovesti u gradić suočen sa misterioznim ubistvima. Vlast nije sposobna da reši taj problem pa pribegava oprobanom metodu hapšenja sumnjivaca i došljaka. Tako se Džer i Kurdi nađu u zatvoru a nakon puštanja bivaju proterani ali - policajci kojima su se suprotstavili žele da „namire račune“. I dok se odvija dvoboj progonjenih i gonilaca u prikrajku priče teče paralelna radnja o grupi naučnika koja je radila na tajnom projektu koji nije realizovan - ili jeste? Herman odbija da potpuno razjasni ovu liniju iako je to uobičajeni recept za standardne zabavne sadržaje. Ima li se ta mala subverzija na umu, čitaoca neće začuditi što je i sledeća priča, ne baš prijatnog naslova „Uginuo mali mačak“, varijacija slične situacije: sada je dvojac usred pobune siromašnih rudara protiv bahatih vlasnika; Džer je u poseti svojoj velikoj ljubavi Leni (koja je u braku i ima dete) a Kurdi sreće još jednog starog znanca - netalentovanog gajdaša i velikog prljavca Julija (iz 12. epizode „Julije i Romea“ kod nas prvo objavljene u „Strip artu“ i reprintovane u 4. tomu „Džeremaje“ u izdanju „Čarobne knjige“). Završna priča ovog toma „Fifti-fifti“, pak, za sporedne junake (koji će do kraja biti vrlo važni) ima neobična bića - ljude po telu i licu obrasle krastama koji mirno žive u ostacima potopljenog grada a koji će čitaoce podsetiti na čudna bića koja žive u močvari iz 8. epizoda „Besne vode“ (kod nas prvo objavljene u „Strip artu“ i reprintovane pod nazivom „Gnevne vode“ u 3. tomu „Džeremaje“ u izdanju „Čarobne knjige“). Ovog puta Džer i Kurdi su u potrazi za skrivenim dijamantima a na tragu su im, sem krokodila, i dve grupe tragača - jedne profesionalne i spremne na akciju i druge, sastavljene od amatera, koja sa sigurne daljine prati događaje i smišlja najsigurniji način da pokupi dijamante a da se ne izloži riziku!

Herman je talentovani i iskusni autor koji vlada strip medijem i u scenarističkom i u crtačkom segmentu i spreman je na poigravanje sa njima - od autocitatnosti do parafraziranja uz malu dozu provokacije. Deo provokacija svakako je i mešanje žanrova (naučne fantastike i vesterna), odnosno „sumnjive“ (delimične) pobede glavnih junaka koji, inače, odrastaju, sazrevaju i stare (mada sporije nego obični ljudi). I Hermanov crtež se vremenom transformisao od jarkim bojama obojenog crteža do potpunih akvarela. U tom likovnom postupku vrlo su ubedljive scene koje se dešavaju u doba kada je svetlo slabo (noć, sumrak, magla) i tada je Hermanova četkica odista majstorska.

Sve rečeno potvrđuje da je Hermanov „Džeremaja“ strip koji neprestano produbljuje svoje priče i tako kontinuirano pomera kvalitativne granice samog serijala ali i celokupnog korpusa naučnofantastičnog stripa.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 10.01.2020.
Zečje uho...      Press: Helly Cherry
  ...Strip priča koja je čekala trideset godina da bude ispričana!

   Helly Cherry

   Zečje uho je strip koji je objavljivan na našim stranicama u tri nastavka tokom decembra meseca. Strip čija se priča morala završiti do kraja godine i koja je čekala baš naš magazin (!). Sada, kada je konačno ispričana, predstavljamo je još jednom u njenom finalnom, integralnom obliku. Upravo ova finalna verzija predstavlja poklon čitaocima za predstojeće praznike.

   Strip možete besplatno preuzeti u PDF i CBR formatu ovde ili čitati direktno sa našeg sajta u nastavku... Helly Cherry...

Objavljeno: 09.01.2020.


Fuisova drama i Maurovićev plakat...      Piše: Tea Grgurić
  ... – „Život na dražbi“.

   Što sve Franjo Fuis u svom kratkotrajnom životu nije radio? – pita se Veljko Krulčić u pogovoru knjige „Život na dražbi“. I odmah odgovara: U javnosti ponajviše poznat kao novinar, reporter i strip scenarist, ovaj mladi čovjek kao „magnet je privlačio ljude i čitatelje“ i svojim pjesmama, novelama, javnim predavanjima, songovima, turističkim fotografijama, uređivanjem zabavnih listova... Privukao bi ih bio i igranim filmom („Zakon rieke“, za kojeg je već bio napravio i knjigu snimanja), a da su se kockice povijesti drugačije posložile i kao dramski pisac!!!

Franjo Fuis je, naime, krajem tridesetih godina prošlog stoljeća napisao dramski tekst „U ime čovječanstva“, na temu aktualnih zbivanja u drtuštvu, Hrvatsko narodno kazalište iz Zagreba ga je uvrstilo u svoj repertoar za 1941. godinu, premijera je trebala biti nakon Uskrsa, ali je u travnju započeo rat na prostoru tadašnje Jugoslavije... i tom tekstu se izgubio svaki trag.

Fuis se tako nije pridružio reprezentativnom nizu pisaca čija su djela tih godina izvođena u HNK: Miroslavu Krleži, Marijanu Matkoviću, Miroslavu Feldmanu, Ranku Marinkoviću...

Geno Senečić, Fuisov suvremenik, kolega i prijatelj, je tekst drame „U ime čovječanstva“ uspio pronaći u prašnjavim arhivama Zavoda za teatrologiju Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, tekst je dospio u ruke glumca i kazališnog djelatnika Božidara Smiljanića i premijerno je uprizoren u zagrebačkom Teatru ITD 1979. godine pod novim naslovom „Život na dražbi“.

Povodom četrdesetgodišnjice te izvedbe zagrebački nakladnik „Vedis“ je upravo objavio knjigu „Život na dražbi“. Knjiga osim same Fuisove drame sadrži studije dr Vinka Brešića (profesora na zagrebačkom Filozofskom fakultetu) i Veljka Krulčića, te pretisak intervjua kojeg je sam redatelj predstave Smiljanić dao tjedniku „Studio“ prije premijere same predstave.

Urednik knjige Veljko Krulčić je istu posvetio zagrebačkim novinarima i publicistima Aleksi Vojinoviću i Mladenu Hanzlovskom, koji su mnogo pridonijeli ponovnom otkrivanju lika i djela Fra-Ma-Fua.

Zanimljivo je spomenuti da je autor plakata za predstavu „Život na dražbi“ nitko drugi do Andrije Maurovića, a u svojim istraživanjima Krulčić je pronašao umjetnikovu izjavu kako je plakat „nacrtao s osobitim zadovoljstvom“, te kao je „sve dovršio u hipu, kao onda kada bi mi Franjo opisivao pojedini prizor, a ja ga za tili čas pretvarao u novinski crtež. Crtajući ovaj plakat osjećao sam se kao da odajem počast dragom drugu i dugogodišnjem suradniku.“

Upravo ovaj plakat je iskorišten za naslovnicu knjige „Život na dražbi“.

Knjiga se može nabaviti u knjižarama i striparnici „Stripovi na kvadrat“.

Objavljeno: 30.12.2019.
Nagrađeni učenici na 32. Izložbi autorskog stripa...      Press: Strip vesti
  ...učenika osnovnih škola republike Srbije.

   Jedna velika i važna manifestacija u čijoj organizaciji na svoj način redovno učestvuju i Strip vesti. Kasnim sa informacijom za otvaranje izložbe, ali je ipak prilika da podsetim na nju i na nagrađene učenike koji su se, kao i prethodnih godina, pokazali kao sjajni mladi strip autori.

Otvaranje izložbe i dodela nagrada su bili u subotu, 14. decembra 2019. godine u 12 časova u Novosadskom dečijem kultunom centru, Radnička 20 (I sprat) u Novom Sadu.

I NAGRADA
Teodora Đurđekanović, 8. razred,
OŠ ''Prva Vojvođanska brigada'', Novi Sad
likovni pedagog: Georg Redžek
Nikola Šurlan, 8. razred, OŠ ''Nikola Tesla'', Novi Sad
likovni pedagog: Dušanka Tucakov
Nina Varga 8. Razred, OŠ „Dositej Obradović“, Irig
likovni pedagog: Sanja Suba

II NAGRADA
Dunja Savić, 8. razred, OŠ ''Branko Radičević'', Novi Sad
likovni pedagog: Bilјana Balog
Ivana Martinović, 7. Razred , OŠ ''Jovan Jovanović Zmaj'', Sremska Mitrovica
likovni pedagog: Vojislav Krstić
Aurora Tot, 8. razred, OŠ ''Žarko Zrenjanin'', Apatin
likovni pedagog: Danijela Cvetović

III NAGRADA
Nađa Tepavac, 3. razred, OŠ ''Petar Kočić'', Inđija
likovni pedagog: Slobodanka Oparnica
Tijana Dabić, 8. razred, OŠ ''Dr Boško Vrebalov'', Melenci
likovni pedgog: Goran Kovačević
Olivera Blagojević, 7. razred, OŠ ''Prva Vojvođanska brigada'', Novi Sad
likovni pedagog: Krstinja Radin

POHVALE UČENICIMA
Aleksandra Bajić, 8. razred, OŠ ''Cveti Sava'', Kikinda
likovni pedagog: Zorica Rofa
Stela Latoš, 8. razred, OŠ ''Kizur Ištvan'', Subotica
likovni pedagog: (nije navedeno)

NAGRADE  LIKOVNIM PEDAGOZIMA ZA KOLEKCIJE RADOVA
Georg Redžek, OŠ ''Prva Vojvođanska brigada'', Novi Sad
Miloje Mitrović, OŠ ''Mile Dublјević'', Lajkovac

Objavljeno: 29.12.2019.
Dalje od pretnji - u novi svet ili...      Autor: Ilija Bakić
  ...moderni super heroji u srednjem veku -
  „Marvel 1602“ Nila Gejmena, Endi
  Kjuberta i Rišara Izanova;
Izdavač
  „Čarobna knjiga“ 2019.

Marvelov univerzum super heroja nesporno spada u fenomene savremene masovne kulture druge polovine XX i prvih decenija XXI veka. Bez obzira koliko pojedini čitalac ili kritičar voleo ili ne taj stripski (poslednjih godina i filmski) univerzum, istine radi, mora priznati kako je u pitanju odista začudno zamešateljstvo. Za ovaj sud takođe je nevažno kako se došlo do ideje stvaranja univerzuma - a definitivno nije reč o nameri odnosno planskom radu već o pukoj improvizaciji kako bi se primamile nove generacije mladih stripoljubaca u svrhu čega su istorije junaka prepričavane i prilagođavane; reč je, dakle, o improvizaciji koja se „otrgla kontroli“ i nametnula kao princip rada. Bosovi Marvel kompanije su, vođeni računicom odnosno saldom prodaje, prihvatili manir gradnje univerzuma i njegovih stalnih prekrajanja i dopuna u nišama „paralelnih stvarnosti“. Među tim novim, uporednim verzijama jedna od intrigantnijih svakako je ona koju je, pod naslovom „Marvel 1602“, osmislio zapaženi žanrovski pisac Nil Gejmen (1960). Serija je originalno objavljivana 2003. i 2004. u osam svezaka a domaćim čitaocima je celokupno delo ponudila „Čarobna knjiga“ u reprezentativnoj tvrdoukoričenoj ediciji „Best of Marvel“ (u izmenjenom i poboljšanom dizajnu). Provereni strip scenarista (pre svega legendarnog serijala „Sendmen“ za konkurentsku kuću „DC“) uradio je nešto sasvim originalno: mnoštvo super heroja smestio je u alternativnu 1602. godinu u Englesku i doseljeničku koloniju u Americi. No, pošto je Gejmen sve osim rutinskog pisca, to „presađivanje“ super heroja nije ni malo formalno i šablonizovano. Svi junaci - osim Kapetana Amerike - rođeni su u dobu Elizabete I i stvorovi su svog doba (ma koliko čudni) pa, shodno tome, uopšte nemaju na pameti XX vek već pokušavaju da opstanu u svom „originalnom“ dobu. Tako je Nik Fjuri u 1602.g. Nikolas Fjuri šef bezbednosti kraljice dok je Doktor Strejndž dvorski vidar, Piter Parker je Fjurijev sluga-posilni (i nikako da ga ujede pauk), Derdevil je u ovom vremenu slepi trubadur, Doktor Dum je sada ambiciozni zlobnik Oto fon Dum, Magneto je Enrike, vrhovni španski inkvizitor; Karlos Ksavijer je, pak, Čarls Ksavijer, mentor X-mena koji su i u 1602.g. izopšteni od ljudi i sakupljeni u posebnu školu. Akteri serijala su i nova/stara Fantastična četvorka, Tor, Rid Ričards, Hulk, Džon Grej i drugi. Zaplet počinje vremenskim nepogodama koje mnoge navode na misao da počinje kraj sveta; naknadno se saznaje da je neuspelo smaknuće Kapetana Ameriku vratilo 400 godina unazad, u 1602. godinu, izazvavši pukotinu koja može da uništi univerzum. Sumnja na izazivača nevremena pada i na Virdžiniju Der, prvo dete rođeno u koloniji Roanok (što je istorijski tačno), koja može da menja svoj oblik (u grifona, lane, lava, konja...) a koju prati i štiti plavokosi Indijanac Rodžas koji je, u stvari, Kapetan Amerika. Ubistvo kraljice Elizabete I na vlast dovodi kralja Škotske Džejmsa VI koji je poznati mrzitelj svega čarobnjačkog/veštičijeg. Nakon avantura u kojima se letećim jedrenjakom oslobađaju zatočena Fantastična četvorka i X-meni, svi oni se upućuju što dalje od pretnji - u Novi svet gde će, koliko-toliko, razrešiti preostale dileme i naći svoj mir...

Gejmen se kroz čitavu priču poigrava čitalačkom znatiželjom i očekivanjima. Njemu je jasno da će čitaoci pokušavati da otkriju ko je koji junak iz početnog Mervelovog univerzuma (dakle iz tzv „srebrnog doba stripa“ 1956-1970.g; mada Kapetan Amerika spada u tzv „zlatno doba stripa“ 1938-1956.). Kada tragaoci prepoznaju heroja neprestano će upoređivati „original“ i njegovu istorijsku kopiju (predaka). Ova igra je svakako jedno od težišta čitavog serijala a drugo je vanredno složena priča sa 30-tak junaka koji vode i zapliću povest utemeljenu na zaverama i ostvarivanjima interesa (preuzimanje vlasti i moći), sukobima između racionalno-pragmatičnog shvatanja-delanja i apartno-čudovišnog (magijskog i mitološkog) koje se u takvu koncepciju ne uklapa. Svoju ulogu imaju i obrasci dobrog „novog sveta“ kao antiteže lošem „starom svetu“ odnosno blaga i prastarih, tajnih učenja. Gejmen ne propušta da karikira poneku od situacija i herojskih osobina mada ostaje duboko poklonjen ljudima koji su ulepšali njegovo detinjstvo – Stenu Liju, Džeku Kirbiju i Stivu Ditku. Crtač Endi Kjubert, sin strip velikana Džoa Kjuberta, sugestivnim crtežom i dinamičnom montažom tabli daje adekvatan lik i oblik začudnom svetu, istovremeno raskošnom i zlokobnom. Bitnu ulogu u konačnom izgledu crteža imao je i kolorista Rišar Izanov koji je potencirao paletu intenzivnih boja odnosno kreator rustičnih naslovnica Skot Mekauen.

Rečju, Marvelov serijal „1602“ ambiciozno je i vrlo prijatno osveženje u glamuroznom svetu kompanijskog komercijalnog stripa.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 29.12.2019.
Strip: Noćni sud (130)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 29.12.2019.
Strip: Cane (390)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 28.12.2019.
Kreativna primena stripa...      Press: Tome Trajkov
  ...КРЕАТИВНА КАМПАЊА ПРЕКУ СТРИП.

ПОМАЛКУ ХРАНА НА ДЕПОНИЈА А ПОВЕЌЕ ПО ДОМОВИТЕ

Како дел од проектот „ПОМАЛКУ ХРАНА НА ДЕПОНИЈА А ПОВЕЌЕ ПО ДОМОВИТЕ“ финансиран врз основ на Договор за грант-ИПА-2017/394-257-БХМК -03 потпишан со Здружението ХРАНА ЗА СИТЕ-Банка за Храна на Македонија - Скопје преку проект финансиран од ЕУ преку ИПА програмата за граѓански организации и медиуми 2016-2017. се организираат изложби од наградниот конкурс за стрип со кои промовира идејата за банкарство за храна ,којшто беше на ниво на општините: Неготино, Градско (Повардарски регион) како и Битола, Новаци и Демир Хисар. Прилеп Повардарскиот

Како што извести Томе Трајков, проект менаџер на проектот пристигнати се повеќе од 70 стрипови од сите наведени општини.Издаден е пригоден каталог кадешто освен претставување на наградените стрипови и список на сите учесници
во истиот, низ своевидна фотогалерија е претставен досегашниот тек на целокупниот проект.

Наградени во категорија основни училишта се:
1. Место Леонид Илиески –Прилеп
2. Андреа Кузеска –Прилеп
3. Филип Натев –Битола
Специјална награда за сценарио:Илина Најдовска-Неготино
Специјална награда за креативност:Аниша Мемедова-Неготино
Најмасовно училиште : ООУ „ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ“ -Битола
Најдобар ментор: Кристина Стојановска –Битола

Наградени во категорија средни училишта
1. Ана Марија Благојевска-Битола
2. Давор Миновски-Битола
3. Бисера Џесика Харди- Битола

Инаку ,веќе досега се организирани изложбите во Прилеп, Градско,Неготино и Битола и останува да се организираат уште изложби на : 27.11.2019 во Демир Хисар и 30.12.2019 во Новаци

Организација носител е Здружението „БИРЛИК ЈЕКИПЕ“ Велес во партнерство со здружението „ЗЛАТНО ПЕРО“ од Битола. Организација соработник е Стрип центарот на Македонија-Велес

Objavljeno: 27.12.2019.
Strip-Cartoon Art...      Press: Vizant.mk
  ...Krstevski u japanskoj antologiji manga umetnosti.

U okvir 29-tog internacionalnog festivala koj promoviše Manga kulturu, strip i karikaturu, Muzej u Saitama, u sklopu Internacionalnog Trienala Saitama Art Festival 2020., pored odabranih radova 98 autora, poznati majstori Manga kulture iz Francuske, Italije, Kine, Ukraine, Nemačke, Češke, Turske, Japana, iz Makedonija svoje radove izlaže Zlatko Krstevski, dva rada su objavljena u album sa biografijom na engliskom i japanskom: „The Best Cartoon of NIPPON”. U samom predgovoru Antologije gradonačelnik grada Saitama Hayato Shimizu u pored ostalog kaže da njihov festival kreativnosti kulture i umetnosti ima za cilj promovisanje interaktivne razmene domaćih I stranih gostiju.

Grad Saitama City je dom poznatog oca moderne Mange Rakuten Kitazawa, tu se nalazi i njegov Muzej.

Prošle godine jedan rad Krstevskog je otkupljen za kolekciju Muzeja. Član je udruženja DLUB-Bitola, HDK-Zagreb.
www.city.saitama.jp/004/005/002/003/001/
www.gallery-museum.mk

Objavljeno: 27.12.2019.
Komikaze #52...      Press: Komikaze
  ...izašlo je novo e-strip izdanje.

komikaze #52

12 autora • elevator_teeth > esther_grüne > ena_jurov > apolonija_lučić > brulex > damir_stojnić > luka_čačić > goran_uroich > sunčana_brkulj> ishita > ellie_klavdienko > ivana_armanini

e-izdanje sadrži 88 stranica strip autora/ica iz hrvatske, rusije, indije, francuske i njemačke. komikaze e-program 2019 je podržan od grada zagreba i ministarstva kulture republike hrvatske.

info o autorima
– elevatorteethenigmatični ilustrator. koncept: “za moj rad su riječi jednako važne slikama, oboje te mogu dovesti  na neko mjesto, stvoriti neku atmosferu ili neku vrstu zbunjenosti. volim tu igru riječi, jednako kao i igru linija, oblika i ostalog u vizualnom kraljevstvu.” fokus: strip, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri • it’s a nice that / elevatorteeth.com / www.instagram.com/elevatorteeth/
– goran uroich • živi i radi u zagrebu, hrvatska. koncept: “strip kao eksperiment, ostvaren u programu “paint”, windows 7.” fokus: muzika • manmachine1.bandcamp.com/
– esther grüne • r: 1995. živi u njemačkoj. završila je likovnu akademiju u berlinu. fokus: strip, ilustracija • www.facebook.com/esther.grune
– bruyas alexandre – brulex • r: 1986. živi u francuskoj. fokus: ilustracija, nezavisno izdavaštvo, koncertni posteri • www.brulex.fr/
– ellie klavdienko • rođena u moskvi, rusija. trenutno živi u varšavi, poljska. koncept: “crtanje je moj hobby koji mi pomaže da ostanem pri zdravoj pameti (više-manje). • www.instagram.com/ellieandmarker/
– ishita basu mallik • živi u kalkuti, indija. fokus: poezija, muzika, slikanje, crtanje • ishitabasumallik.tumblr.com
– ivana_armanini • zagrebačka autorica. član je hrvatske zajednice samostalnih umjetnika. škola: srednja škola za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademija likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, nezavisno izdavaštvo (voditeljica komikaze projekta od 2002.) • ivanaarmanini.net / instagram
– damir stojnić • r: 1972. / živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do komikaze antologije 2019. nije objavljivao. izlagao je na preko 100 grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london …). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje • www.facebook.com/damir.stojnic.79
– ena jurov • r: 1988. u zadru. živi u zagrebu i zadru, hrvatska. studirala je vizualne komunikacije u zagrebu i stockholmu. fokus: dizajn, ilustracija, strip • www.instagram.com/enajurov/
– apolonija lučić • r: 1995. / živi u zagrebu. završila umjetničku akademiju u zagrebu. fokus: crtež, ilustracija, slikarstvo • instragram.com/apolonija.lucic
– sunčana_brkulj • r: 1997. u zadru. živi u zagrebu, hr. fokus: animacija, strip, ilustracija. studentica je animacije na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu. • www.instagram.com/suncanabr/
– luka čačić • rođen 1989. u hrvatskoj. diplomirao na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo • www.behance.net/lukacacic

Objavljeno: 23.12.2019.
Izložba stripa...      Press: RTV NS
  ...u Poklon zbirci Rajka Mamuzića.

NOVI SAD - U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića, u ponedeljak 23. decembra u 18 sati otvoriće se izložba stripa pod nazivom „Biografija jednog zaljubljenika u umetnost“.

Ova izložba stripa je deo zajedničkog projekta Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića, knjižare Bulevar Books i Fondacije Novi Sad 2021– Evropska prestonica kulture, koji je imao za cilj upoznavanje omladine srednjoškolskog uzrasta sa strip kulturom.

Tokom tri meseca ovaj program su vodili eminentni strip crtači koji su osposobljavali đake za samostalno crtanje klasičnog i manga stripa.

Junak ovih stripova najčešće je Rajko Mamuzić (Kraljevci, 1914 – Zemun, 1994), kolekcionar, mecena i jedan od naših najznačajnijih donatora i kulturnih pregalaca u prvim godinama posle Drugog svetskog rata.

U formi stripa ilustrovane su priče iz njegovog života, mnogi istiniti događaji kao i razne anegdote.

Izložba se može pogledati do 15. januara 2020. Ulaz je slobodan.

[RTV, Novi Sad, 22.12.2019]
Objavljeno: 22.12.2019.
Velikan ružnog stripovskog realizma...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Nikola Mitrović-Kokan Stripovi iz Nikad
  robom 1964-1967“ priredio Živojin
  Tamburić;
Izdavač „Modesty stripovi“ 2019.

Posvećeni izdavač „Modesty stripovi“ u svojoj ediciji „Uspomene“ objavio je, do sada, dve knjige u kojima su reprintovani stripovi iz edicije „Nikad robom“: prva knjiga je sadržala stripove Branislava Jovanovića-Brane a druga Radivoja Bogićevića. Nova knjiga je sabrala pet strip svezaka koje je nacrtao Nikola Mitrović-Kokan (1933-1997), legenda jugoslovenskog i srpskog stripa. Ediciju „Nikad robom“ je objavljivala kuća „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca od 1963. do 1977.g. u 595 brojeva. U prvih sedam godina „Nikad robom“ je izlazio najpre u mesečnom a potom dvonedeljnom i konačno nedeljnom izdanju; početni A5 format na 32 strana od broja 195 upola je smanjen a broj strana dvostruko povećan. U sveskama „većeg“ formata svaki drugi list je štampan u petobojnoj ofset štampi dok su „manje“ sveske bile u potpunosti u boji. Tematika „većih“ svezaka je bila borba za slobodu naroda i narodnosti socijalističke Jugoslavije kroz istoriju dok su „male“ sveske pratile doživljaje dečaka boraca-kurira Mirka i Slavka. „Nikad robom“ je bila prva strip edicija koja je kontinuirano i masovno proizvodila domaće stripove; lista scenarista i crtača koji su bili angažovani za ove potrebe duga je i na njoj su neka od najsjajnijih imena ovdašnjih strip stvaralaca. Ime Nikole Mitrovića-Kokana svakako spada u sam vrh te liste. Istini za volju, uprkos njegovom bogatom opusu, za Kokana nisu čuli čak ni polaznici Leskovačke škole stripa iz 1995.g. o čemu piše Marko Stojanović u svom Predgovoru. Dodatno nepoverenje ulivao je Kokanov izgled (uredna začešljanost, brčići, sako) tako udaljen od umetničke razbarušenosti. Ipak, prvi pogled je varao pa se brzo ispostavilo da je Kokan veliki strip znalac i stručnjak te nadahnut i podsticajan mentor. Učenici su pored mnogih tajni zanata otkrili i da njihov mentor nije čuvao originalne table stripova koje je objavio (! - isto tako nije previše pazio na svoje skice) odnosno da ima brojne započete a nezavršene stripove. Kokan se čitavog života borio sa svojim radnim dizajnerskim obavezama nakon kojih je „odrađivao“ još jednu smenu za crtačkim stolom u svom stanu, uvek „gonjen“ nerazumno kratkim rokovima za predaju stripova. Imperativ brzog crtanja, neretko po slabim scenarijima, naterao je Kokana da se, kako bi nacrtao što više tabli, dovija na razne načine; tako je izmislio vizuelnu opsenu: pozadinu koja „nije ništa a opet je nešto“. On je takođe upisivao tekst u strip kako bi koliko-toliko imao kontrolu nad konačnim izgledom stripa pošto nije mogao da utiče na kolor jer su strip bojili radnici u štampariji! Kad se na sve to doda i da su stripovi štampani na lošem novinskom papiru, sa mnogo mrlja i razlivenih boja nije čudno što je Kokan bio nezadovoljan svojim radom i statusom navodeći u intervjuima da kvalitetni strip zahteva „isključivo visoki nivo profesionalnosti i kontunuirani studiozni rad“ (što on sebi nije mogao da priušti). No, Kokan je, uprkos svim preprekama, jedan od najproduktivnijih autora edicije „Nikad robom“ (koju u školi stripa nije pominjao!) i vizuelno najprepoznatljivijih. Čini se da je sva ograničenja „preskočio“ jedinstvenim stilom koji spaja siloviti, rudimentaran/minimalistički crtež ružnog realizma koji se, već u sledećem kvadratu, pretvara u vrhunsku stilizaciju kojoj ni mrljava štampa ne može da naškodi - po ovoj karakteristici Kokan je brat po peru i četkici sa Albertom Brećom koji je u jednako nepovoljnim uslovima (kratki rokovi, loša štampa) stvarao crtački superiornog „Morta Sindera“.

Knjiga „Nikola Mitrović-Kokan Stripovi iz Nikad robom 1964-1967“, koju je priredio Živojin Tamburić, sadrži pet svezaka ovog serijala (u originalnom formatu i koloru) koje je vredno restaurirao Stevan Brajdić Čupko. U prve dve („Tragovi u snegu“ i „Bećir aga“ po scenariju M. Nicića) pratimo doživljaje hajdučke družine koju, u godinama pre Prvog srpskog ustanka, predvodi harambaša Boško. Kokanova ruka ovde nije uvek sigurna ali će se, zato u epizodi „Kraljević Marko i očeva sablja“ razigrati i stvoriti lik robusnog, brkatog ljudine koga ništa ne može zaustaviti (njegov se lik umnogome poklapa sa arhetipskim „sećanjem“ na Marka). I montaža tabli dinamična je i adekvatno prati tenzije narodne pesme. I u sledeće dve sveske („Megdan pod bedemima“, „Senjanin Tadija“) koje se temelje na narodnim pesmama („Bolani Dojčin“, „Nahod Momir“, „Senjanin Ivo“, „Senjanin Tadija“, „Ropstvo Janković Stojana“) Kokan suvereno vlada svojim crtežima dajući lik od krvi i mesa junacima narodne epske poezije ali i sugestivno dočaravajući izgled tog vremena, od fizionomija ljudi, seljaka i Turaka, preko arhitekture do pejzaža i vremenskih prilika.

Nikola Mitrović-Kokan, jedan je nezaobilaznih stvaralaca u našoj istoriji stripa, ovom je knjigom dostojno predstavljen starim i novim čitaocima. Otuda je ovaj izdavački poduhvat „Modesty stripova“ svojevrsni kulturni događaj koji zavređuje punu pažnju. Nadajmo se da će to biti podsticaj za reprintovanje i ostalih Kokanovih stripova jer oni to svakako zaslužuju.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 22.12.2019.
Strip: Noćni sud (129)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 22.12.2019.
Strip: Cane (389)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 21.12.2019.
USUS news...      Press: USUS
  ...Subota u DKCB: Novi festival "U Zemlјi Sanjaliji" • Izložba konkursa za strip kaiš.

Nastavlјa se "Decembar — mesec stripa" u Beogradu

Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11 000 Beograd, www.dkcb.rs u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i Centrom za umetnost stripa predstavlјa bogat program:

Subota, 21. decembar
12 časova
otvaranje izložbe Međunarodnog konkursa – strip kaiš 2019.
Galerija Dečjeg kulturnog centra Beograd
12.30- 16.30 časova  „U zemlјi Sanjaliji — festival u čast sanjanja, stripova i Malog Nema“ u organizaciji Centra za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije
- Izložba Mali Nemo - do sada u Srbiji neviđene table iz vremena obnove stripa 1924-1927.
- Promocija sabranog „Malog Nema“ na srpskom jeziku u pet knjiga u izdanju beogradske izdavačke kuće „Makondo“
- Projekcija kratkih animiranih filmova Vinzora Mekeja sa početka XX veka (sam početak svetske animacije)
- Promocija drugog toma kapitalne edicije „Sabrana dela Đorđa Lobačeva“, jednog od osnivača evropskog stripa
- Besplatna radionica  za strip od jedne strane – o snovima – za decu i odrasle, amatere i profesionalce. Vodi Vladimir Vesović (likovni pedagog, ilustrator, strip autor)
Mala Sala Dečjeg kulturnog centra Beograd

24. decembar u 13.45 časova
 „O umetnosti stripa“  razgovor sa Jovanom Despotovićem (istoričar umetnosti, likovni kritičar, nekadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu)

26. decembar u 18.30 časova
Strip – radionica sa učenicima šestog razreda  osnovne škole „Ćirilo i Metodije“ u prostoru škole. Radionicu vode: Lidija Seničar, urednik likovnih programa sa Urošem Maksimovićem i Filipom Stankovićem, strip autorima

28. decembar od 10 do 11.30 časova „Sve tajne karikature“ tradicionalana praktično-teorijska radionica, vodi Mileta Miloradović (karikaturista)


MEĐUNARODNI KONKURS - STRIP KAIŠ 2019
Izložba: 21. decembar 2019. – 12. januar 2020.
- Stručni žiri: Mileta Miloradović, karikaturista i likovni pedagog; Jana Adamović, strip autor, i Filip Stanković, strip autor
- Stručni partner na projektu: Udruženje stripskih umetnika Srbije i centar za umetnost stripa Beograd
- Koncepcija pratećeg programa: Lidija Seničar, urednik likovnih programa DKCB, i Zoran Stefanović,Upravnik Centra za umetnost stripa Beograd
- Stručno tehnička podrška: Đorđe Milutinović
- Grafičko oblikovanje: Zoran Mihailović

Ovogodišnji, treći po redu međunarodni konkurs – strip kaiš, uplašio je organizatore da će probiti sve rokove realizacije. Početkom decembra Pošta Srbije je stupila u štrajk, tako da smo očekivali potpuni fijasko, ali kako je zaštitni znak stripa – humor – sve se dobro završilo, uz iznenađujući broj pristiglih radova.  Na adresu Dečjeg kulturnog centra Beograd stiglo je 987 radova iz zemlјe i inostranstva (Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Belgija, Belorusija). Stručni žiri (Mileta Miloradović, karikaturista i likovni pedagog; Jana Adamović, strip autor; Filip Stanković, strip autor) je primat u ocenivanju davao najjednostavnijoj formi, nanizanim kadrovima koji poput kaiša iznose pred posmatrača dobro ukomponovane literarne i likovne elemente.

Izjave stručnog žirija:
Mića Miloradović, karikaturista, likovni pedagog: Ohrabruje broj pristiglih radova. Raznolikost tehnika izvođenja, takođe je je za svaku pohvalu. Ako tome dodamo i neosporan duh i humor mladih stvaralaca, onda je to opravdalo svrhu konkursa, stim da treba kod likovnih pedagoga insistirati na kaišu, što bi povećalo efikasnost konkursa.  Fenomen stripa se ovim konkursom obnavlјa i novim generacijama daje dodatnu šansu.
Jana Adamović, strip autor: Ovo nije bio prvi put da sam u žiriju Konkursa za Strip Kaiš, i svakog puta se radujem jer znam da mi gledanje pristiglih radova otvara vrata u jedan svež svet dečije mašte. Posao žirija je vrlo kompleksan, jer zahteva ocenjivanje nečega što je plod jednog individualnog te subjektivnog doživlјaja sveta. Strip je takođe veoma zahtevna umetnost jer od umetnika traži literarnu i likovnu pismenost, kao što zahteva i veliku koncentraciju i trud. Tako da od srca pohvalјujem sve mlade umetnike koji su učestvovali na konkursu. Za mene kao člana žirija najvažnija je bila maštovitost i trud uložen u rad, tako da postoji i koji izuzetak među nagrađenim radovima. Izuzetak u smislu da ne ispunjavaju striktno uslov forme strip kaiša, ali zato plene humorom, maštom i vidlјivom posvećenošću strplјivom radu.
Filip Stanković, strip autor: Uprkos svom formatu, ovaj strip, svojim redosledom kadrova, poštuje osnovna načela dizajna strip kaiša, a istovremeno uspeva da obuhvati više ideja i motiva unutar same priče svojim originalnim pristupom.

Posle završenog žiriranja na adresu Dečjeg kulturnog centra Beograd, stiglo je oko 50 radova iz gradova širom Srbije (Niša, Blaževa, Novog Sada, Prokuplјa, Subotice, Kragujevca, Knjaževca, Gornjeg Milanovca, Paraćina) i iz Slovačke. Zbog dvonedelјnog štrajka u Pošti Srbije, radovi nisu mogli da uđu u selekciju stručnog žirija. U želјi da se ispravi nepravda, napravlјen je izbor radova koji će se naći na izložbi, u selekciji: urednika likovnih programa, istoričara umetnosti  Lidije Seničar, grafičkog dizajnera, karikaturiste Zorana Mihailovića i diplomiranog primenjenog umetnika Đorđa Milutinovića.

NAGRAĐENI UČESNICI
PRVA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast 5 i 6 godina
I NAGRADA /
Staša Dragaš, 6 godina,
Čarobni svet crtanja, Pančevo, Srbija, Likovni pedagog: Nikola Dragaš
II NAGRADA /
Konstantin Vujnović, 6 godina, Beograd, Srbija, Individualni učesnik
III NAGRADA /
Andrea Kulundžić, 6 godina,
Privatna predškolska ustanova ― Kindergarden, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Merima Jovanović
INDIVIDUALNA POHVALA
Allina Homich (Elina Homič), 5 godina,
Art-studio „Kraski", Minsk, Belorusija, Likovni pedagog: Hanna Arefea
DRUGA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 7 do 10 godina
I NAGRADA /
Konstantin Gajić, 9 godina,
Smederevo, Srbija, Individualni učesnik
II NAGRADA /
Marko Višić, 10 godina,
Družina „San-san = sunčev zrak", Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
Lena Malinović, 10 godina, Vranje, Srbija, Individualni učesnik
III NAGRADA /
Tamara Tomić, 10 godina,
Družina „San-san = sunčev zrak", Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Julkica Zubović Masniković
Iva Đurković, 9 godina, Udruženje građana „Studio Mano" Novi Sad, Srbija, Likovni pedagozi: Dejana Nešović, Mia Stojanović
Maša Deškovec, 10 godina, Art-studio „Kraski" Minsk, Belorusija, Likovni pedagog: Džedovik Olga
INDIVIDUALNA POHVALE
Jana Šagadin, 8 godina,
Stripaonica Zagreb, Hrvatska / Croatia, Likovni pedagog: Tihomir Tikulin
Iva Cvetković, 8 godina, Leskovačka škola stripa - Nikola Mitrović Kokan, Leskovac, Srbija, Likovni pedagog: Miloš Cvetković
Emilija Medan, 10 godina, Osnovna škola „Kosta Vujić“, Zemun, Srbija, Likovni pedagog: Svetlana Savić
Milana Kukulј, 9 godina, Čarobni svet crtanja, Pančevo, Srbija, Likovni pedagog: Nikola
Nadežda Pantović, 9 godina, Čarobni svet crtanja, Pančevo, Srbija, Likovni pedagog: Nikola Dragaš
TREĆA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 11 do 14 godina
I NAGRADA
Anastasija Vidanović, 14 godina,
Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac, Srbija, Likovni pedagog: Miloš Cvetković
II NAGRADA
Nevena Maričić, 11 godina,
Obrazovno-kreativni centar „Restart“, Velika Plana, Srbija, Likovni pedagog: Snežana Grozdanović
Bogdan Milošević, 13 godina, Osnovna škola „Sveti Sava“, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Ivana Smilјković-Čevizović
III NAGRADA
Miloš Đorđević, 13 godina,
Osnovna škola „Vuk Karadžić“, Sremčica, Čukarica, Beograd, Likovni pedagog: Marija Nešić
Ognjen Stojanović, 14 godina, Beograd, Srbija, Individualni učesnik
Maksim Lagun, 13 godina, „Nacionalni centar za umetničko stvaralaštvo dece i mladih― pri Ministarstvu prosvete Republike Belorusije, Narodni studio „Ostrov“, Minsk, Belorusija, Likovni pedagog: Sarnackaja Irina
POHVALE
INDIVIDUALNE POHVALE
Sofija Nedelјković, 14 godina,
Beograd, Srbija, Individualni učesnik
Staša Spasić, 12 godina, Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac, Srbija, Likovni pedagog: Miloš Cvetković
Dunja Avramović, 12 godina, Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, Leskovac, Srbija, Likovni pedagog: Miloš Cvetković
POHVALA ZA KOLEKCIJU
Obrazovno-kreativni centar „Restart“,
Velika Plana, Srbija, Likovni pedagog: Snežana Grozdanović, Pohvalјeni: Dušan Donić, Nina Todorović, Milica Ristić
POHVALA ZA TABLU – KREATIVNI PRISTUP
Vladimir Penikov, 12 godina,
„Nacionalni centar za umetničko stvaralaštvo dece i mladih― pri Ministarstvu prosvete Republike Belorusije, Narodni studio „Ostrov“, Minsk, Belorusija, Likovni pedagog: Sarnatskaja Irina
POHVALA ZA ZREO IZRAZ
Hana Duko, 12 godina,
„Nacionalni centar za umetničko stvaralaštvo dece i mladih― pri Ministarstvu prosvete Republike Belorusije, Sekcija „Viaselka―, studio za dekorativno i primenjeno stvaralaštvo „Krynicka, Minsk, Belorusija, Likovni pedagog: Kaškurevič Volha
ČETVRTA STAROSNA KATEGORIJA za uzrast od 15 do 18 godina
I NAGRADA /
Nevena Tomić, 18 godina,
„Tehnoart Beograd'' škola za mašinstvo i umetničke zanate, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Srđan Plavšić
II NAGRADA
Matija Kostić, 18 godina,
„Tehnoart Beograd'' škola za mašinstvo i umetničke zanate, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Srđan Plavšić
Relјa Popović, 18 godina, „Tehnoart Beograd'' škola za mašinstvo i umetničke zanate, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Dragutin Vukelić
III NAGRADA
Marija Bursać, 16 godina,
Škola za dizajn, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Dragan Marković
POHVALA ZA KOLEKCIJU
„Tehnoart Beograd'' škola za mašinstvo i umetničke zanate, Beograd, Srbija, Likovni pedagog: Dragutin Vukelić, Pohvalјeni učenici: Nemanja Joković, Ksenija Bajić, Drago Milovanović, Katarina Mirčić

RADOVI KOJI SU STIGLI POSLE ŽIRIRANJA
Posle završenog žiriranja na adresu Dečjeg kulturnog centra Beograd, stiglo je oko 50 radova iz gradova širom Srbije (Niša, Blaževa, Novog Sada, Prokuplјa, Subotice, Kragujevca, Knjaževca, Gornjeg Milanovca, Paraćina) i iz Slovačke. Zbog dvonedelјnog štrajka u Pošti Srbije, radovi nisu mogli da uđu u selekciju stručnog žirija. U želјi da ispravimo nepravdu, napravlјen je izbor radova koji će se naći na izložbi, u selekciji:urednika likovnih programa, istoričara umetnosti Lidije Seničar; grafičkog dizajnera, karikaturiste Zorana Mihilovića; diplomiranog primenjenog umetnika Đorđa Milutinovića
Ena Vasković, 13 godina, Agencija za umetničko izražavanje „Srle illustrations", Kragujevac, Srbija, Likovni pedagog: Srđan Stamenković
Sara Mirković, 11 godina, OŠ „Vuk Karadžić", Čačak, Srbija, Likovni pedagog: Srđan Stamenković
Doris Čipak, 11 godina, Udruženje „Mala radionica", Subotica, Srbija, Likovni pedagog: Viktorija Kresanko
Petra Boroš, 8 godina, Udruženje „Mala radionica", Subotica, Srbija, Likovni pedagog: Viktoria Kresanko
Matej Haluška, 14 godina, Osnovna škola, Mihalovce, Slovačka, Likovni pedagog: Katarina Berešikova
David Ujhelyi, 10 godina, Osnovna škola, Mihalovce, Slovačka, Likovni pedagog: Katarina Berešikova
Čestitamo svim učesnicima! Pridružite nam se! Dođite da se družimo i uživamo u čarima devete umetnosti!

Objavljeno: 20.12.2019.
III Valjevski strip festival...      Press: Dejan Bogojević
  ...Valjevo, 20-21. decembar 2019.

   Na TREĆI po redu valјevski strip konkurs stigli su radovi od 103 autora iz 11 zemalјa (Bosna i Hercegovina, Bugarska, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Rusija, Srbija, Urugvaj, Crna Gora, Rumunija i Kanada).

Predsednik žirija je Zoran Stefanović, a umetnički direktor festivala je Dejan Bogojević.
Od pristiglih radova, svojim kvalitetom istakli su se sledeći autori / stripovi:

Sabahudin Muranović-Muran i Marko Stojanović – „Jeftino i skupo” • Gran pri Trećeg valјevskog strip festivala

David Vartabedijan – „Pasje vreme” • Prva nagrada

Senka Milutinović i Marko Šerer – „Ludakov konj“ • Druga nagrada

Filip Stanković  –Ibrahim Coyle: Matori slučaj” • Treća nagrada



Aleksandar Stevanov i Darko Bogdanov – „Bio jednom jedan čovek“ • Nagrada za pripovedanje

Marija Đeranović – „Prolaznici koji trče”, po priči Franca Kafke • Nagrada za likovnost

Vladimir Jevtić „Kaligula“ • Nagrada za crtež

Igor Kolgarjov – „Ded s meškom“ • Nagrada za satiru

Zlatko Krstevski Bez naslova“ • Nagrada za društveni angažman

Bojan Milojević – „Pucko” • Nagrada za alternativni izraz

Milivoj Kostić – „Alisa u Zemlјi patoloških čuda“ • Valјevski autor godine

Božidar Milojković BAM i Dragan Lazarević – „Kralј Petar Prvi” • Nagrada za negovanje tradicije

Ana Trifunović Sitnice” • Nagrada za najbolјeg mladog autora

Ana i Sara Živković – „LEVANIA: Apokalipsa“ • Nagrada strip fanzina „Pomamna nozdrva“

   U okviru Trećeg valјevskog strip festivala 20/21. decembra 2019. godine, biće organizovana izložba MAKEDONSKI STRIP. Na toj izložbi svoje radove izlažu sledeći autori: Aleksandar Stevanov, Aleksandar Cakoski, Aleksandra Risteska, Ana Marija Stefanoska, Vane Trajkov, Vasil Gavrilov, Ile Stojanovski, Jana Buteska, Jordančo Davidovski, Katerina Nikolovska – Teri, Lazar Angelkov, Ljupčo Filipov, Maksim Risteski, Mirko Bojadžievski, Oliver Cvetkovski, Stefan Nikolovski, Tode Blaževski. Izložbu je priredio: Tome Trajkov, koordinator Strip centra Makedonije i Salona stripa u Velesu, koji će biti i gost strip festivala u Valјevu.

Objavljeno: 19.12.2019.
Strip: Kumova slama (49)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 19.12.2019.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Za zaključek: Medved in Skrivalnice.

Konec leta vam predstavljamo še zadnji dve stripovski izdaji, ki se ju bodo razveselili predvsem najmlajši stripožeri.

ANDREJ ŠTULAR: MEDVED
zbirka Minimundus #18, 44 barvnih str., 9 €
Podali se bomo v zasneženo pokrajino ruske pripovedke, kjer v gozdu medved spi zasluženo zimsko spanje, dokler ga ne zbudijo koraki. Kako se bo razpletla zgodba? Bo medved zadovoljen samo z roko ali bo hotel odgrizniti še nogo?
Zgodbo o srečanju deda z medvedom Andrej Štular občuteno preplete z domišljeno likovno zasnovo - namesto risbe je uporabljena tehnika kolaža iz različnih najdenih predmetov, kamnov, lesa, koščkov železa in drugega odpadnega materiala  - ter tako na otipljiv način predstavi trk živalskega in človeškega.
Stripovska slikanica, ki s svojo zimzeleno sporočilnostjo in samosvojo likovno govorico nagovarja tako najmlajše kot tudi nekoliko starejše bralce.
Več tukaj ...

SAŠA KERKOŠ: SKRIVALNICE / HIDING
zbirka Minimundus #19, 56 barvnih strani, 9 €
Kaj vse se skriva v krošnjah dreves in na travniku, pa se sprašuje Saša Kerkoš v dvojezični knjižica vprašanj v slovenščini in angleščini, namenjeni predšolskim otrokom in njihovim staršem, ki nas uči razumevanja vizualne pripovednosti v podobah brez besed, na katerih se skriva marsikaj zanimivega.
Idealna popotnica za vstop v stripovsko književnost!
Več tukaj ...
NUJNO OBVESTILO: Medtem ko Medveda že najdete v naši spletni striparni, se Skrivalnice trenutno še skrivajo v naši tiskarni v Žirovnici, kjer tiskarski stroji sicer delajo s polno paro, kljub temu pa jim najverjetneje ne bo uspelo dokončati vsega dela pred prazniki. Knjižico lahko vseeno prednaročite, pošljemo pa vam jo takoj po izidu v začetku januarja.

TA TEDEN NE ZAMUDITE: z Robom od Kranja do Nove Gorice
Martin Ramoveš ta teden predstavlja svoj najnovejši album Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbiv Kranju in Novi Gorici. Glasbeno-stripovsko-satirično vabljeni!
-#Zobotrebec! Tisti, ki je združil glasbo in strip
Martin Ramoveš in Zoran Smiljanić, pogovor
JUTRI! / sreda, 18. december 2019, ob 19. uri
dvorana Mestne knjižnice Kranj, Kranj
-Martin Ramoveš: Rob
stripovsko-glasbeni večer
petek, 20. december 2019, ob 20. 30 uri
5. novoletni knjižni sejem Knjige pod jelkami 2019, Bevkov trg (stavba nekdanjega Daimonda), Nova Gorica
SPET NUJNO OBVESTILO: če albuma še nimate, si ga boste lahko na obeh dogodkih tudi priskrbeli, na voljo pa je seveda tudi v naši spletni striparnici. Pozor, zaloga hitro kopni.

OPOZARJAMO:
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce
iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

V navdih tokrat ponujamo ilustracije slovenske ilustratorke Maje Kastelic ter lik Jingle Robota italijanske stripavtorice, ilustratorke in oblikovalke Rosanne Murello.
ROK ODDAJE DEL: do 18. marca 2020.
Več tukaj ...

Razstava stripov in ilustracij Maje Kastelic in Rosanne Murello bo na ogled med 29. januarjem in 20. februarjem 2020 v Galeriji DLUL v Ljubljani.
Vas še povabimo!

Ja, na Stripburger po stripe!
STRIPBURGER SPECIAL: NAROČNIŠKA AKCIJA

Dilamo slastne naročniške pakete po prijaznih cenah!
Do konca decembra prejmete vsi novi naročniki tudi darilo, s stripovskimi poslasticami pa vas bomo razveseljevali vse leto.
Več tukaj ...
To imamo, to znamo. Hvala, ker nas (iz)berete.
Pa srečno!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 18.12.2019.
III Strika Fest - Festival stripa i karikature...      Press: Kreativna oštrica
  ...21.12.-22.12. sa početkom u 12:00 časova!

   Treće po redu izdanje sada već tradicionalnog festivala stripa i karikature "STRIKA FEST"-a održava se u organizaciji udruženja "Kreativna oštrica" iz Požarevca, a po projektu koji finansira Grad Požarevac dodelom sredstava za projekte u kulturi. Izuzetna posećenost prethodnih izdanja festivala daje nam snagu da se konstantno trudimo da ova manifestacija raste iz godine u godinu.

Ove godine očekujte gostovanje velikana domaćeg stripa i karikatura, kako strip crtača i karikaturista, tako i scenarista i izdavača. Posetioci festivala će biti u prilici da nabave izdanja izdavačkih kuća kao što su KOMIKO, Besna kobila, System Comics, FORMA B - Serbia, Veseli četvrtak, ali i da razmene stara izdanja u okviru berze stripova. Od crtača posetioci će imati priliku da upoznaju Željka Paheka, Mikicu Ivanovića, Mišu Radič Mijatovića, Nebojšu Đurana, Dragišu Krčmarevića i mnoge druge...

U okviru festivala biće održane i radionice stripa i karikature za sve zainteresovane polaznike. Ulaz za sve posetioce je besplatan.

Očekujemo Vas u velikom broju!!!
Objavljeno: 13.12.2019.
„Stripolis“ – antologija devete umetnosti...      Press: Stripolis
  ...Prilog R.T.S.-a o jedanaestom broju časopiasa "Stripolis!

   Za 11 godina Stripolis je postao svojevrsna antologija savremene devete umetnosti u međunarodnim okvirima.
   http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/3745946/stripolis--antologija-devete-umetnosti.html

   „Kada sam kretao u čitav ovaj projekat sa Kulturnim centrom iz Zrenjanina, ta moja slikarska znatiželja je težila da se ispunim nekako kroz te stripove koji imaju jak likovni naboj. I od prvog broja, do ovog poslednjeg broja, težio sam da predstavim stripove takve vrste. Oni su eksperimentalni i prilično su autorski. Ti autorski stripovi se razlikuju od države do države, a za ovih 11 godina mi smo objavili stripove autora iz celog sveta“, ističe urednik Stripolisa, Branko Đukić.

   Svaki broj donosi opširan intervju sa nekim od autora, koji su svaki na svoj način, ostavili trag u stripu. U ovogodišnjem broju zastupljen je Majk Zek, umetnik srpskog porekla koji je radio za najveće izdavačke kuće u Sjedninjenim američkim državama. Stripolisu je ustupio svoj strip Deca donje utopije.

   „On nije zaboravio svoje poreklo i čitav intervju je posvećen njegovim sećanjima na Srbiju i njegovom radu u Americi. Uvek težimo da napravimo neke tekstove koji su kritički nastrojeni prema određenim stripovima koji su možda, malo drugačiji od onih tekstova koje smo navikli da čitamo po drugim strip revijama“, dodajeĐukić.

   Stripovi od Brazila do Japana, aktuelne i intimne teme, inovacija i vrhunsko crtačko umeće osobenost ovog izdanja i jedinstvenog časopisa internacionalnog i autorskog stripa, po kome je i umetnička smotra koja se održava u zrenjaninskom Kulturnom centru dobila ime – „Stripolis“.

Objavljeno: 13.12.2019.
Zečje uho — Strip priča koja je čekala...      Press: Strip vesti
  ...trideset godina da bude ispričana!

   Zečje uho je novi strip koji će biti predstavljen u tri dijela na stranicama web magazina Helly Cherry. Strip čija se priča mora završiti do kraja godine. I zato je morala početi ovog četvrtka 12.12. kada je i objavljen prvi deo! Svakog četvrtka biće objavljivane nove epizode a kraj se očekuje 26. decembra. Kako se odvija čitava priča možete pratiti u svakom trenutku ovde:
   www.hellycherry.com/2019/12/zecje-uho.html.

   O čemu se radi:
   “Slučajno poznanstvo dvojice italijanskih turista na jednom jadranskom otoku 1989. godine pretvorit će se u malu šetnju zbunjujućim pejzažem do nečega što se zove "čudna stijena". Mala šetnja ali neponovljiva avantura odvešće naše junake Fabrizzia i Burralema u specifičan splet iskustava koja će obilježiti njihove najbolje godine i kraj jedne zanimljive decenije.”

   Priča koja je čekala trideset godina da bude doživljena na kompjuteru. Ovo je priča o prijateljstvu, ljubavi, jednom zecu ali i porocima koji su obilježili čitav jedan period. Priča... nakon koje će sve biti nekako isto... ali i nekako bolje.

Objavljeno: 12.12.2019.
Strip: Kumova slama (48)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 12.12.2019.
15 godina Samoniklog korova...      Press: Strip vesti
  ...jubilej Samoniklog korov stripa!

     11.12.2004. godine pojavio se prvi broj e-zina Samonikli korov strip koji je distribuiran na email adrese. Do danas je izašlo 560 brojeva... U ime tog jubileja, online imate prvi broj OVDE!


Objavljeno: 11.12.2019.
Leteći start: NOĆ ŽIVIH DEDPULA...     Press: Čarobna knjiga
  ...jedna od Dedpulovih najmračnijih priča svih vremena!

JEDNA OD DEDPULOVIH NAJMRAČNIJIH PRIČA SVIH VREMENA
NOĆ ŽIVIH DEDPULA
na LETEĆEM STARTU po ceni od 740 dinara

PORUČITE ODMAH

ČAS NJUPAŠ MEKSIČKU HRANU, ČAS PRAVIŠ MASOVNU SA’RANU!

Kalen Ban, scenarista kultne Dedpul satirologije, donosi nam jednu od Dedpulovih najmračnijih priča svih vremena – i to ne kažemo samo jer je strip crno-beo (a mestimično i crven)! Smatrajte se upozorenim! Zato: ukopavaj še, šinko! Zabarikadiraj vrata, prozore i televizor dok se Dedpul, umrtvljenih živaca, bori protiv živih mrtvaca!

Komiravši se nakon što se prežderao meksičke hrane, Dedpul se budi u Njujorku preplavljenom polusvesnim zombijima! A njima se baš ne mili da gladuju za živim mesom. Hoće li Lajavi Strelac izbeći da postane Sažvakani Svetac? Uživajte u uzbudljivim prizorima strahovitog monstruma trule kože koji baulja krajolikom – a tu su i zombiji protiv kojih se bori! (Kapirate? Ono prvo se odnosilo na Dedpula! Ko kaže da zombi-horor stripovi moraju biti lišeni humora?)

„NOĆ ŽIVIH DEDPULA“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 740 dinara, od srede, 11. decembra, do subote, 14. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 800 dinara, a u ostalim knjižarama 1.099 dinara.

Objavljeno: 11.12.2019.
Peta godišnja izložba...     Press: SKC BGD
  ...SKCove škole stripa!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

12 (19.00) - 26. 12. 2019.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA
5. GODIŠNJA IZLOŽBA SKCOVE
BESPLATNE ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE
ZA POLAZNIKE UZRASTA DO 15 GODINA

U četvrtak, 12. decembra 2019. u 19.00 časova. Za ovu izložbu odabrano je preko 60 najbonjih radova od 35 mladih autora, polaznika škole.

Autor postavke: Marija Šavija, magistar višemedijskih umetnosti i moderator nastavnog programa Škole

Kroz SKC-ovu besplatnu školu stripa i ilustracije za polaznike uzrasta do 15 godina je tokom proteklih pet godina prošlo oko tri stotine polaznika – dece uzrasta od 7 do 15 godina. Ova činjenica ukazuje na veliku zainteresovanost mladih naraštaja i njihovih roditelja za devetu umetnost. Stoga, ne treba da čudi što Besplatna škola stripa i ilustracije predstavlja jedan od najvažnijih aspekata godišnjeg programa Srećne galerije SKC Beograd, prevashodno usmeren na afirmaciju, popularizaciju i edukaciju mladih u sferi stripa.

Polaznici Škole na časovima uče osnove crtanja, geometriju, kompoziciju prostora, formu, ritam, kontrast, harmoniju i ravnotežu, na način prilagođen njihovom uzrastu. Deci se pristupa individualno u skladu sa njihovim ličnim interesovanjima i sklonostima. Podstiču se da sami osmišljavaju priče u strip formi, te da svoje prve radove stvaraju kako na zadate teme, tako i po slobodnom scenariju. Mnogi polaznici Škole su se već afirmisali na takmičenjima, poput konkursa SKC-ovog Međunarodnog salona stripa. Njihovi radovi izlagani su na izložbama Salona, a najkreativniji i najdarovitiji među njenim polaznicima su na ovoj manifestaciji međunarodnog karaktera i nagrađivani. Upravo ove godine, nagradu Mladi lav za najbolji rad u kategoriji takmičara do 15 godina osvojio je Konstantin Gajić polaznik naše Škole.

Ova tradicionalna izložba, predstavlja presek delatnosti Škole kroz izbor najuspelijih radova njenih polaznika, nastalih tokom 2019. godine.  Ona, prevashodno, uključuje stripove nastale na časovima koji predstavljaju odgovor na pojedine nastavne teme.

Za ovu, petu po redu godišnju izložbu odabrano je preko 60 najbonjih radova od 35 autora. Na izložbi učestvuju sledeći mladi autori: Adam Grbić, Aleksa Đilas, Bogdan Joksimović, Branka Bubalo, Viktor Kostić, Vukan Vukosavljević, David Bogdanović, Denis Krajačić, Dragica Bukarica, Dunja Rački, Dušan Džikić, Ivan Bubalo, Ivana Marinović, Ivona Novakov, Jovan Maksimović, Konstantin Đorđe Ćirković, Konstantin Gajić, Lav Georgijev, Lazar Kovačević, Lazar Radivojević, Leda Starčević, Lenka Živković, Leon Juri Godler, Marko Đurić, Miloš Džikić, Nađa Nikolić, Nađa Tiodorović, Nikola Veljović, Nikola Jovanović, Pavle Ljubić, Petar Nedić, Savo Joksimović, Sonja Milanović, Stefan Jovanović i Uroš  Andrić.

Marija Šavija

Objavljeno: 08.12.2019.
Da li je prošlost mrtva?...      Autor: Ilija Bakić
  ...„Mort Sinder“ Osterhelda i A. Breće;
 
izdavač „Darkwood“ 2018.

Strip serijal „Mort Sinder“ spada u klasična i kultna dela 9. umetnosti. Rezultat je saradnje dva izuzetna umetnika: pisca i scenariste Hektora Germana Osterhelda (1919-1978 - stvarni datum smrti nije poznat jer su Osterhelda oteli-zarobili vojnici argentinske hunte i od tada mu se gubi trag) i crtačkog genija Alberta Breće (1919-1993). Ovaj dvojac je zaslužan za niz sjajnih dela koja ulaze u sve anale stripa; uz „Morta Sindera“ svakako treba spomenuti serijale „Erni Pajk“, „Šerlok Tajm“, „Eternaut“ te album „Če“. Obojica su deo argentinskog strip buma iz 1950-tih i 1960-tih kada se ova umetnost intenzivno razvijala i privlačila stvaraoce iz čitavog sveta (među njima i mnoge italijanske crtače na čelu sa Hugom Pratom).

„Mort Sinder“ je izlazio u nastavcima u nedeljnom magazinu „Misterix“ i njegovoj inkarnaciji „Supermisterix“ u periodu od 1962. do 1964. godine. Svih deset epizoda, na oko 220 stranica, sabrano je u tvrdoukoričenu knjigu većeg formata u izdanju „Darkwooda“-a, dopunjenu visprenim predgovorom dr Dejana Ognjanovića odnosno, na kraju knjige, sećanjima Patricije Braća na svog oca, Brećinim autobiografskim beleškama te biografijom Osterhelda iz pera Sergeja Karova. Poseban specijalit je niz ilustracija domaćih strip umetnika u čast Morta Sindera i njegovih „otaca“.

Mada serija nosi njegovo ime, Mort Sinder se pojavljuje tek u drugoj epizodi što je kako legenda kaže posledica Brećine neodlučnosti oko Mortovog izgleda (pitanje Ezrinog izgleda Breća je rešio tako što je nacrtao sebe, istina starijeg nego što je tada bio). U prvoj epizodi (6 tabli) „Faraonov dar“ stari antikvar iz Čelzija, Ezra Vinston, „sin i unuk antikvara“, ugledaće u novokupljenom staroegipatskom ogledalu prelepo lice žene pisara faraona VII dinastije nakon čega sledi niz halucijacija za koje Ezra pokušava da nađe racionalno objašnjenje ali ne uspeva pa se glasno pita „Da li je prošlost tako mrtva kako mi to verujemo?“ Sledeća priča, „Ljudi olovnih očiju“ (na preko 80 strana!), baca Ezru u vrtlog neobičnih događaja: antikvar dolazi u posed neobične amajlije za koju se potom raspituju ljudi „olovnih očiju“ a on ih slaže bez nekog posebnog razloga; pošto otkrije da na ruci ima trag amajlije Ezra traži pomoć lekara ali - svi koje sreće takođe imaju isti beleg! Istovremeno se  posvuda nalaze novine koje pišu o pogubljenju i sahrani ubice Morta Sindera. Ezru beg od ljudi sa tragom amajlije vodi baš na groblje gde je Sinderov grob. Na isto mesto dolaze i ljudi olovnih očiju... Ezra će pomoći Sinderu da ustane iz groba a zatim obojica beže od progonitelja. No, Ezra biva uhvaćen i odveden do doktora Angusa koji operacijama na mozgu stvara ljude olovnih očiju koje potpuno kontroliše i tako namerava da pokori svet! Mort spasa Ezru ali oni ne uspevaju da umaknu pa Mort, kako ne bi pao u ruke ludog doktora, traži da ga Ezra ubije - što ovaj i uradi! U konačnom obračunu Mort će se ponovo vratiti iz mrtvih i osujetiti Angusa a potom sa Ezrom krenuti u nove doživljaje. „Ljudi olovnih očiju“ su ključna priča serijala prepuna tajni koje se ne razrešavaju (Mort ne otkriva ko je), frustracija i teskoba, sumnji, straha i zebnje, potera i uzaludnih bekstava... Osterheld maestralno kreira i kontroliše tenzija ostajući intrigantno i uznemirujuće nedorečen usred atmosfere mračnih naselja, grobalja, močvara i katakombi te jednako zastrašujućih blistavih operacionih sala.

Naredne epizode (uglavnom ne duže od 20-tak strana) slede sličan obrazac: dileme ili sumnje u vezi sa nekim predmetom iz Ezrine antikvarnice rešava Mort tvrdnjama da zna o čemu je reč jer je bio svedok tog vremena i dešavanja. Zatim Mort priča svoje doživljaje a u epizodi „Čarlijeva majka“, čak, odvodi Ezru u bitku iz I svetskog rata. U epizodi „Vavilonska kula“ Mort, potaknut komadom cigle, pripoveda o svom učešću u gradnji kule koja je lansirna rampa za brod koji je trebao da stigne do Meseca što je sprečio tajanstveni vanzemaljac. „Brod robova“ bavi se Mortovim doživljajima na brodu koji je prevozio crne robove. Ukleti „Vitraž“ koji je napravio sveštenik Inka da bi se osvetio konkvistadorima omađijaće Ezru i navesti ga da pokuša da ubije Morta. „Grobnica princeze Lisis“ vodi Ezru, Morta i fanatičnog arheologa u potragu za nepoznatom staroegipatskom princezom; njeno otkriće, pak, opet će dovesti do susreta sa vanzemaljcima. „Bitka kod Termopila“ je uzbudljiva pripovest o hrabrosti, požrtvovanosti i iskrenom prijateljstvu koju kazuje Mort, jedan od retkih preživelih. Osim povesti o bližoj i daljoj prošlosti Mort će pričati i uzbudljive priče o svom bekstvu iz zatvora odnosno pobuni zatvorenika („U zatvoru „Plava golubica“ Marlin i Kaluđer).

Osterheldovo pripovedanje nadahnuto je i ubedljivo; izostanak objašnjenja Mortovih sposobnosti samo potencira sveprisutnu tajanstvenost i začudnost (legenda kaže da je sve to posledica neizvesne sudbine izdavanja serijala). Kominacija žanrova (naučna fantastika, horor, krimić) u različitim istorijskim epohama stvorila je egzotični amalgam kome je teško odoleti. Na sve to se nadovezuje ingeniozna Brećina eksplozivna crtačka majstorija koja razbija uobičajene obrasce čistih i lepih slika donoseći sudar elegantnih linija i robusnih crnih i beli površina. Table su prepune neobičnih rakursa, groteskno-karikaturalnih fizionomija, slika koje su nalik negativu crno-belih fotografija, zlokobnih enterijara i pejzaža od kojih je teško odvojiti fascinirani pogled.

„Mort Sinder“ je istinsko remek-delo koje oduševljava svojom nepatvorenom imaginacijom a nadahnutom subverzivnošću obesmišljava rutinske, konfekcijske strip proizvode.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 08.12.2019.
Strip: Noćni sud (128)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 08.12.2019.
Strip: Cane (388)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 07.12.2019.
Nagrada „Maurović“ za životno djelo...     Press: Tea Grgurić
  ...u rukama Kreše Zimonića!

Nagradu „Andrija Maurović“  za životno djelo na području hrvatskog stripa ove godine dobio je Krešo Zimonić  za svoj sveukupni, višedesetljetni doprinos na ovom području.

Ne samo kao strip-autor, scenarist i crtač, jedan od najistaknutijih na ovim prostorima, od sredine 70-ih godina prošlog stoljeća do danas, nego i kao inicijator i pokretač raznih manifestacija, strip-urednik itd, itd.

Prosudbeno vijeće, koje je odlučilo da upravo Krešimir Zimonić bude ovogodišnji lauret nagrade, činili su Rudi Aljinović,  Željko Lordanić, Tihomir Mraović,  Veljko Krulčić  i Želimir Kosović.

Krešimir Zimonić (r. 1956. u Đurđevcu) se stripom počeo baviti u gimnazijskim danima dok je polazio Školu primjenjene umjetnosti u Zagrebu, da bi na „velika vrata“ u medij ušao kada mu je beogradski časopis „Pegaz“ i njegov urednik Žika Bogdanović objavio strip „Luna“.

Od te 1975. godine Zimonić kontinuirano crta stripove, ilustracije, te se bavi i animiranim filmom (za koje je dobio brojne nagrade na festivalima). Započeo je, ali nije i završio Akademiju likovnih umjetnosti.  Bio je član grupe „Novi kvadrat“, čije je kratkotrajno djelovanje u drugoj polovici 70-ih bilo jedna od onih ishodišnih točaka u ovdašnjoj kulturnoj i društvenoj reafirmaciji stripa na prostorima tadašnje države.

Zimonić je iznimno plodan i originalan autor. Svoje stripove, bez obzira da li je riječ o ostvarenjim na jednu tablu, kompletnim strip-pričama ili serijalima, je objavljivao u šezdesetak listova, revija i časopisa.

Njegov zaštitni znak svakako je strip „Zlatka“, junakinja koja je na ovaj ili na onaj način prisutna više od trideset godina na strip sceni.

Zanimljivo da je Zimonić za niz svojih kolega, kako onih mlađih, tako i za one starije (npr. Julesa Radilovića) crtače stripova pisao scenarije!

Njegovi stripovi dosad su objavljeni u devet strip-knjiga. Posljednju među njima „Album i drugi stripovi“ objavio je Vedis 2014. godine.

Ništa manje nije važan Zimonićev angažman tijekom proteklih desetljeća u najrazličitijim strip projektima, poput vinkovačkog salona stripa, u strip-časopisu „Patak“, u Društvu autora stripa SR Hrvatske, u organiziranju brojnih strip-izložbi, vođenju radionica stripa, pa i kao mentor nizu mladih autora...

Uza sve navedeno (i nenavedeno) Krešimir je stizao i – pisati o stripu, o njegovim autorima, junacima i fenomenima vezanim za devetu umjetnost.

Očito, nagrada ide u prave ruke – spomenutu nagradu  za izniman doprinos u razvoju nacionalne umjetnosti stripa tradicionalno, od 2009. godine naovamo,  dodjeljuje udruga za popularizaciju hrvatskog stripa „Art 9“.

Podsjetimo se, dosadašnji dobitnici nagrade „Andrija Maurović“ za životno djelo su Mladen Bjažić, Julio Radilović, Borivoj Dovniković, Žarko Beker, Nedeljko Dragić, Oto Reisinger, Rudi Aljinović, Željko Lordanić, Ninoslav Kunc i Vjekoslav Đaniš, te Ivica Bednjanec (posmrtno).

Fadil Hadžić i Vladimir Pavlinić su primili specijalno priznanje „Andrija Maurović“.
Objavljeno: 06.12.2019.
Leteći start: „INKAL“, tomovi 1 i 2...     Press: Čarobna knjiga
  ...Jedno od najboljih ostvarenja u istoriji devete umetnosti!

na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.800 dinara po tomu

PRELISTAJTE OVA IZDANJA:
ssuu.com/carobnaknjiga2/docs/inkal_02_issue
issuu.com/carobnaknjiga2/docs/inkal_01_issue

Život Džona Difula, nižerazrednog detektiva koji obitava u posrnulom, distopijskom svetu, tek jednom deliću golemog galaktičkog carstva, preokreće se iz temelja kad on pronađe drevni, mistični artefakt po imenu Inkal, kristal koji predstavlja svojevrsni ključ univerzuma. Od tog trenutka za Difulom kreće opšta potera, koja će ga odvesti na epsko putovanje i dovesti u sukob s najvećim ratnikom galaksije, Metabaronom, ali i suprotstaviti neverovatnim moćima tehnopape, predvodnika tehnotehnosa, opakog tehnokratskog kulta koji obožava Mračnog Inkala. Ti susreti, uz brojne druge u ovoj barokno raskošnoj i provokativnoj komičnoj i kosmičkoj sagi, grade čudesnu priču o Difulovoj borbi da sačuva ne samo svoj život već i svekoliki život u svemiru...

U ovom čuvenom stripskom serijalu, koji vrca od originalnih zamisli i neobuzdane mašte lucidnih umetnika i stripskih ikona Alehandra Žodorovskog i Mebijusa, prvi put je predstavljen Žodoverzum, svet Metabarona, kojem se Žodorovski često vraćao i kojem pripadaju i druga značajna ostvarenja, među kojima su nastavci sage o Inkalu i spinofovi poput „Metabarona“ i „Tehnootaca“. Posredi je jedinstvena svemirska opera u kojoj se mešaju međuplanetarna putovanja, nauka, tehnologija, političke intrige, zavere, satira, humor, nasilje, seks, mesijanstvo, mistika i metafizika, psihologija, tarot, poezija, razvratnost i ljubav... priča koja ruši tabue u umetnosti i doživljavanju univerzuma.

Strip „Inkal“ često se navodi kao jedno od najboljih i najvrednijih ostvarenja u istoriji devete umetnosti.

Dvotomni „Inkal“ Čarobne knjige, štampan u originalnom koloru, najpotpunije je izdanje tog serijala koje je ikad objavljeno na našim prostorima jer obuhvata i najnoviju verziju „Misterija Inkala“, dvostruko obimniju od prethodne. Taj svojevrsni enciklopedijski dodatak sadrži vredne informacije kako o osnovnom serijalu, tako i o serijalima „Pre Inkala“ i „Završni Inkal“, i čitaoca podrobno upućuje u tajne Žodoverzuma, u njegovo poreklo i kreativni proces njegovih autora, kao i u sve čudesne pojave koje se u njemu mogu pronaći.

„INKAL“, tomovi 1 i 2, na Letećem startu je u striparnici „Čarobna knjiga“ u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford“ na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books“ u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.800 dinara po tomu, od srede, 4. decembra, do subote, 7. decembra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 2.000 dinara, a u ostalim knjižarama 2.699 dinara po tomu.

Objavljeno: 06.12.2019.
USUS News...     Press: USUS
  ...8. godišnja izložba USUSa
  i Vigled Milivoja kostića!

Udruženje stripskih umetnika Srbije i
Dečji kulturni centar Beograda
pozivaju vas u utorak 3. decembra 2019.
OSMA GODIŠNJA IZLOŽBA
UDRUŽENJA STRIPSKIH UMETNIKA SRBIJE
u 19:00 časova
Dečji kulturni centar Beograda // Galerija

Svetovi bolјih snova: Osma godišnja izložba
profesionalnih stripara Srbije

Stotinak likovnih umetnika i scenarista stripa iz Srbije i drugih zemalјa izložiće svoja dela 3. decembra u 19 časova u Dečjem kulturnom centru Beograda, na Osmoj godišnjoj izložbi Udruženja stripskih umetnika Srbije.
Nakon francuskog nacionalnog udruženja, USUS je drugo po veličini evropsko stripsko udruženje, okuplјajući preko 300 redovnih i pridruženih članova. Zapažen deo izložbe će biti i izbor najnovijih radova autora Republike Srpske u saradnji sa Udruženjem „Deveta dimenzija“. Prvi put na nacionalnoj izložbi grupno učestvuju i članovi Radionice stripa i animacije iz Valјeva.
Na otvaranju će govoriti predsednik USUS Vladimir Krstić Laci, selektor izložbe Filip Stanković, profesorka beogradskog univerziteta Irina Antanasijević i urednica likovnih programa DKCB Lidija Seničar.
Autor total dizajna i glavne ilustracije ovogodišnje izložbe je Bojan Vukić (r. Zaječar, 1976),  umetnik realističke stilizacije, koji radi za francuske izdavače na zapaženim fantazijskim serijama „Grands anciens“,  „Le Retour de Dorian Gray“, „Merlin“, „Oracle“, „Orcs & Gobelins“ i, najnovijoj,  popularnoj — „Elfes“. Producenti izložbe su Goce Balković i Nenad Petrović, asistent dizajna Strahinja Vukić, stručni supervizor Zoran Tucić, selektor za RS Predrag Ikonić, uz brojne saradnike iz Srbije i regiona.

Decembar je mesec stripa
Izložba USUS će trajati do 16. decembra, ali se srodni programi, nastavlјaju jer je u Dečjem kulturnom centru decembar Mesec stripa. U toku je tradicionalni međunarodni konkurs za stripski kaiš dece i mladih, koji prima prijave do 9. decembra, dok će radovi biti izloženi 17. decembra, sa proglašenjem pobednika.
Mesec stripa donosi  još važnih manifestacija. Po prvi put će biti održan jednodnevni festival „U zemlјi Sanjaliji — festival u čast sanjanja, stripova i Malog Nema“ sa izložbom Vinzora Mekeja, promocijom sabranog „Malog Nema“ na srpskom jeziku u pet knjiga u izdanju beogradskog Makonda, projekcijom animiranih filmova i umetničkom radionicom za decu i njihove najbliže. Održaće se i okrugli sto „Estetika nevidlјivog: inkluzivni taktilni strip po metodu  Dragane Kuprešanin“ na osnovu doktorskog rada, i najaviti autorska zbirka ove beogradske umetnice.
Dečji kulturni centar Beograda, ustanova visoke međunarodne reputacije, u sklopu likovnih programa ima i dva redovna kursa: Radionicu stripa i karikature  Milete Miloradovića i Školu i radionicu stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“ Vladimira Vesovića.

Valјevski strip u Beogradu
Svake godine nacionalna izložba predstavi i po jednu selekciju lokalnih scena i škola stripa. Ove godine USUS daje prilog proslavi pola decenije nove inkarnacije čuvenih valјevskih škola. Radionica stripa i animacije Valјevo postoji od juna 2014. godine, a deluje uz podršku Udruženja dramskih, muzičkih i audio-vizuelnih umetnika "Milovan Glišić", Grada Valјeva, Društva istraživača "Vladimir Mandić Manda" i, naravno, USUS.
Radionicu su osnovali Jovan Marković, Stefan Nastić i Filip Stanković. Prethodili su im njihovi učitelјi i učitelјi njihovih učitelјa: 2000-ih Nemanja Radovanović i Miloš Nikolovski, 1990-ih Milivoj Kostić, 1980-ih Zoran Stefanović i Bogolјub Arsenijević Maki, a 1970-ih i kasnih 1960-ih mentori su bili Brana Nikolić i Srećko Jovanović, čije su „Dečje novine“ imale školu stripa još pre 50 godina. Današnja radionica je neposredni izdanak ove tradicije, prve u Istočnoj i Jugoistočnoj  Evropi.
Radionica je do sada učestvovala na međunarodnim manifestacijama stripa i kratkometražnog filma, kao i kroz mnoge performanse, izložbe. Radila je na izradi plakata, murala, vitraža, scenografije, humanitarnim akcijama i koncertima kroz prateće vizuelne medije. Isto tako sarađivala je sa različitim kulturnim i državnim institucijama među kojima su kulturni centri, biblioteke, fakulteti, osnovne i srednje škole, bolnice i druge.
Radovi su predstavlјani kroz elektronske i štampane časopise, stripske revije i fanzine, među kojima je i zvanični fanzin radionice Strava. Dve godine za redom, radionica realizuje manifestaciju „Strava“ u Valјevu, koja se bavi predstavlјanjem radova članova i saradnika radionice, sa težištem na obrazovanje, informisanje i povezivanje mladih autora, škola i radionica sa naših prostora. Od septembra mesečno objavlјuje bilten Zin (Z!N)
U Beogradu će zajedno izlagati autori novog naraštaja Valјeva i njihovi mladi učenici: David Kecojević (r. 1990), Aleksandar Jeremić (1990), Filip Stanković (1992), Stefan Lukić (1992), Luka Ašković (1993), Nebojša Draksimović (1996), Stefan Krunić (1999), Nikola Pavlović (1992),  Nina Stanković (1998), Natalija Lukić (1999), Mateja Trindić (1999), Anđela Ivanović (2004), Lazar Đorđević (2007), Magdalena Voštić (2007) i Aleksa Ivanović (2011)

Projekti USUS u 2019. godini
Udruženje stripskih umetnika Srbije je učestvovalo na desetak važnijih manifestacija u zemlјi i svetu, na preko sto programa i nekoliko kapitalnih izložbi. U Srbiji rade prolećni „Gašin sabor — festival karikaturalno-humorističkog i porodičnog stripa“ i jesenju „Striposlaviju — susrete u slavu slovenskog stripa“, oba događaja u prostorima DKCB u centru Beograda.
Obeležena je 110. godišnjica rođenja Đorđa Lobačeva (1909-2002), oca modernog srpskog i pionira evropskog stripa. Upravo je u izdanju „Makonda“ objavlјen drugi tom edicije Sabrana dela Lobačeva, sa vrhunskom restauracijom i reprintom serija iz 1930-ih: „Gospodar smrti“, „Princeza Ru“ i „Beli duh“. Značajne su bile saradnje USUS sa Rusijom i njenim elitnim ustanovama, zahvalјujući prof. Antanasijević: u Moskvi izložba „Sergej Solovjev — konjanik i stripar“ (prva u istoriji ovog umetnika) u Domu ruskog zagraničja Aleksandra Solženjicina, petrogradska izložba „Ruski strip Kralјevine Jugoslavije“ u Biblioteci Ljermontova, kao i produkcija istoimenog filma za ruski federalni kanal „Kultura“.
Veliki jubilej srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa — pola veka serije „Dikan“ Laze Sredanovića proslavlјen je na festivalima u Beogradu, Nišu, Herceg Novom, Kragujevcu, Banjoj Luci, a uskoro u Valјevu, te opet u Beogradu. USUS je dao podršku izdavačkoj kući „Forma B“ da objavi sabranu humorističku seriju „Šrafko“ Dušana Vukojeva u ediciji „Karike i oblaci“, sabrani strip „Nindža“ Svetozara Obradovića, Miodraga Ivanovića, Predraga Ivanovića i Petra Aladžića, Knjigu o Jovu Geze Šeteta i mnogim drugim izdanjima.
Stručno–naučnu metodologiju ovih poduhvata je postavio Centar za umetnost stripa pri USUS, osnovan 2017. godine.

Vigled: Milivoj Kostić izlaže u Beogradu
Beograd, Galerija Beogradska tvrđave (u unutrašnjoj Stambol kapiji)
Otvaranje: četvrtak, 5. decembar 2019. 16:30č
Izložba će biti otvorena za posetioce od 5. do 25. decembra.

Izložba crteža iz serijala Vigled
Nakon učestvovanja na Black Forest festivalu, Frajburg, Nemačka, kao jedini predstavnik Srbije i 3D Street Art događaja u Radolfzellu, na Bodenskom jezeru, akademski slikar Milivoj Kostić predstavlјa se beogradskoj publici, crtežima iz serijala Vigled.
U pitanju su intimisticki crteži malog formata, koje je autor stvarao prethodnih godina, uporedo sa slikama velikih dimenzija.
Osnova crteža je nadogradjena frotaž tehnika. Sistem stvaranja je obrnut u odnosu na klasično tretirani crtež – kreće se prvo od otiska i crtež se postepeno gradi. Papir je, na početku rada, u bliskom dodiru sa nekom prirodnom, relјefnom formom. Putem asocijativnog postupka, otisak dobijen u prirodi, uobličava se u forme koje su na granici figurativnog i apstraktnog.
Vigled je naziv za otvor na tavanici pećine kroz koju prolazi snop svetlosti. Simbolično, predstavlјa protok svetlosti kroz tamu.
Priliku da vidi crteže iz serijala Vigled, imala je publika u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Zrenjaninu, Valјevu, Subotici, Kruševcu i Trsteniku.

Milivoj Kostić - Kole
Rodjen u Valјevu 1971. Diplomirao slikarstvo u klasi prof. Dušana Todorovića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Studije: Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti, Beograd (kod prof. Miška Šuvakovića, Koste Bogdanovića); Slikarstvo sa tehnologijom slikarstva na FLU, Priština.
Završio Repro-fotografiju, Grafički odsek, Valјevo.
Član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2001.
Saradnik IOM Kancelarije, Beograd, Olimpijskog komiteta Srbije, Zmajevih dečjih igara, Novi Sad, Art festivala Blumberg, Nemacka... Predvodio art grupe Crni kreč i Vigled.
Radio kao profesor likovne kulture, organizator umetničkih aktivnosti osuđenih lica, psihosocijalni savetnik (sertifikovan od strane Instituta za mentalno zdravlјe, Beograd; Tavistok klinike, London; IOM, Rim), TV novinar i art menadžer. Autor i moderator umetničkih i psihosocijalnih radionica za mlade.
Autor više knjiga moderne i haiku poezije, uklјučujući: "Tamna strana beonjače", "Sila lista"...
Prvi 3D anamorfni umetnik (Street Art) u Srbiji.
Inicijator i selektor festivala "3D Korzo Fest", Zrenjanin.
Izlagao samostalno i grupno na više od 150 izložbi u zemlјi i inostranstvu. Dobitnik brojnih nagrada iz oblasti slikarstva, književnosti, stripa i videa.

Od 2012. u statusu je samostalnog umetnika dobijenog od strane ULUS-a i Gradske uprave za kulturu, Novi Sad.

Detalјnija art biografija: http://kosticm.blogspot.com
Kontakt: milikost@gmail.comwww.milivojkostic.com • FB.com/M.Kostic.Art

Objavljeno: 06.12.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.