naslovna  |  arhiva  |  strip  |  autori  |  istorija  |  online stripovi  |  striparnice  |  izdavači  |  škole stripa  |  festivali  |  linkovi  |  youtube  |  kontakt  |  impresum


Festival istinske ljubavi...      Autor: Dimitros Kamenos
  ...prema stripu.

   U redu, vreme je za rezime našeg odlaska u Leskovac, Srbija gde smo Tasos Zafeririadis, Efi Theodoropolou, Alexandros Tsakanos, Anestis Mavromantis-Prasidas, Thanasis Karampalios, Eirini Karampalios, Periklis Koulifetis, Sofia Spirlidau i ja posetili 21. BALKANSKU SMOTRU MLADIH STRIP AUTORA. Ovaj strip festival je nešto poput urbane legende među ljubiteljima stripa iz Soluna i kada sam konačno prisustvovao, shvatio sam i zašto. Prelepi grad sa ljubaznim ljudima i festival organizovan od strane strip autora za strip autore, ne zaboravljujući pritom posvećene čitaoce. Da, bez figurica i bez kospleja u Leskovcu - samo osećaj da smo svi na istoj strani, kao i da su naši trbusi puni pljeskavica.

   Izložen u gradskom kulturnom centru je odabir nekih od najneverovatnijih svetskih umetnika koje sam ikada video, a Boga sam ih se nagledao. Umetnost za kojom biste zaplakali i stvari koje bi hteli da ukradete (ja sigurno). Voleo bih da mislim je grčka grupa ostavila neki utisak s obzirom na to da su neki od nas pobedili u kvizu o Franko-Belgijskoj strip sceni (MAMOY Comics su igrali ulogu tu - ili nase provedeno vreme sa Orestixom Ermeidisom svih tih godina).

   Uzgred, oni koji su se našli na tribini o grčkom stripu ne pokušavajući da izvrdaju istu (govorim vama, Efi i Anestis) posvedočili su jednom od najurnebesnihih trenutaka u istoriju predavanja o stripu. Neću da zalazim u detalje, ali ću reći da je bilo smešnije od anegdote vezane za Franka Milera na Atinskom Comic Con-u 2018. godine.

   Nameravao sam da razgovaram o Marku na kraju i to ću i učiniti. Marko Stojanović je neverovatan domaćin, neumoran, topao i otvoren, smešan/zanimljiv i ljubazan. Definitivno jedan od onih ljudi s kojim želite imati razgovor o stripovima i o još mnogo toga. Dobio sam album "Vekovnika" pre nego da sam se vratio za Solun. Likovna strana je zapanjujuća (ima dosta toga da se ukrade ovde), dok su reči van mojih sposobnosti da razumem - ali definitivno možete da pohvatate o čemu se radi i to je odlika pravog pripovedača.

   Sofia me pitala da napišem nešto lepo o festivalu u njeno ime. Sve što ću reći je da je iskoristila reč “istinito” da ga opiše i bila je u pravu! Mnogo hvala Marku i Milošu na društvu! Nadam se i planiram da nastavimo da se viđamo u budućnosti. Ostanite iskreni i nastavite da stvarate dobre stvari!

   Dimitros Kamenos
   Prevod: Nikola Momirović
Objavljeno: 19.11.2019.
Međunarodni konkurs...     Press: USUS
  ...Strip – KAIŠ 2019.

   Dečji kultruni centar Beograd

   Raspisuje

   Međunarodni konkurs
   Strip – KAIŠ 2019

   Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni atelјei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta
   - Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
   - Izbor teme je slobodan
   - Tehnika rada je potpuno slobodana
   - Potrebno je ispuniti formu stripa - kaiša
   - Radovi ne smeju biti opremlјeni, niti uramlјeni
   - Format radova je slobodan
   - Individualni učesnici mogu da pošalјu do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do 30 radova različitih autora
   - Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2018. ili 2019. godini.
   - Prispeli radovi se neće vraćati.
   - Rok za prispeće radova je do 9. decembra 2019. godine.
   Radove slati na adresu: Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11 000 Beograd, Srbija

   Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Žiri će dodeliti i veći broj pohvala.

   Biće dodelјena posebna priznanja likovnim pedagozima za inovativne metodičke pristupe  u negovanju i razvijanju dečjeg likovnog stvaralaštva, kao i u negovanju strip stvaralaštva.

   Potrebno je na poleđini svakog poslatog rada čitko popuniti i zalepiti formular koji možete preuzeti OVDE!

   Izložba i bogat prateći program biće realizovani u decembru 2019.

   Za sva pitanja i informacije:
   Lidija Seničar, urednik likovnih programa;
   Tel: 011/3237360  0601673345;
   E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs
Objavljeno: 18.11.2019.
40 godina Strip zabavnika (7)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Strip-arheologija.

   S ozbirom da se strip smatra mladom umetnosću i da je, u formi kakvu danas prihvatamo, tokom decenija nakon svog zvaničnog rođenja, bio prvenstveno vezan za štampu, ne deluje previše očekivano da se strip i arheologija mogu povezati. Izuzetak, naravno, čine razni proto-stripovi, sve do prvog strip-časopisa, škotskog Glasgow Looking Glass, pa i nakon njega, do pojave masovne produkcije početkom XX veka. O čemu se radi?

   Tretiranje stripa kako od mnogih autora, tako i od izdavača, čitalaca, izdavača, zakonodavaca, itd. kao jeftine i lake zabave za jednokratnu upotrebu uslovilo je i odnosnom prema ovom vidu kulturnog nasleđa. Strip je za mnoge bio tu samo da popuni prostor u novinama, da nasmeje i zabavi, po percepciji bliži, recimo, ukrštenim rečima i rubrikama tipa Jeste li već čuli da i Da li znate. U vreme sveprisutnosti štampanih medija tokom XX veka, i strip je bio prisutan svuda – u dnevnim novinama, u periodičnoj štampi, u štampi za decu i omladinu, u promotivnim, edukativnim i ko zna kakvim sve publikacijama. Mnogi autori su pisali scenarije, crtali table, tuširali ih i bojili, ne vodeći naročitog reda ni koliko, ni šta rade. I stripovi su se objavljivali, često nepotpisani, čas u dnevnom listu, čas u njegovom nedeljnom izdanju, sa različitim brojem kaiševa ili strana.

   A onda su se promenile najmanje dve stvari. Strip je sve manje ostajao vezan za dnevnu štampu i revijalna izdanja i sve više se vezivao za specijalizovana strip-izdanja, koja su, pak, dovela do pojave strip-kolekcionarstva. Uz to, pojedini stripovi, koji su u međuvremenu nastali, svojim umetničkim kvalitetom izmenili su percepciju stripa. O stripu je počelo da se ozbiljno piše i da se diskutuje. Nametnula su se imena autora koji su se svojim delima izdvajali i predstavljali predmet divljenja, ali i uzor drugim autorima. Postalo je bitno ko je autor određenog stripa, šta je, kad i gde objavio. I kolekcionari, i ljubitelji stripa, i oni koji su strip proučavali, poželeli su da prate razvoj određenog autora i njegovog dela.

   Kada je u pitanju Jugoslavija, još pred Drugi svetski rat javili su se kolekcioari stripova. Međutim, tek sedamdesetih godina prošlog veka o stripu je počelo da se ozbiljnije piše, često odmah o aktuelnom stripu, Novom kvadratu, Beogradskom krugu 2, tzv. „trećoj generaciji“. Pojavio se Pegaz, a Zdravko Zupan, Žika Bogdanović, Slavko Draginčić i drugi proučavali su istoriju domaćeg stripa, dok su neki otišli i korak dalje (Svetozar Tomić), pišući o stripu bez geografskih ograničenja. Listaju se prašnjavi predratni stripovi, sklapaju se biografije novootkrivenih autora, reizdaju se njihovi stripovi. Međutim, sav ovaj trud prvenstveno je zasnovan na entuzijazmu pojedinaca i institucionalno istraživanje i proučavanje stripa izostaje uglavnom izostaje.

   U međuvremenu dolazi do novog zlatnog doba domaćeg stripa ili, preciznije govoreći, strip-izdavaštva. Strip je prisutan svuda, od sveščica na kioscima, sa lošim papirom i još lošijom štampom, do stripa (i dalje) u dnevnim novinama, revijama, dečjim i omladinskim listovima, studentskoj, radničkoj i fabričkoj štampi, u štampi ne jezicima narodnosti... A zatim se javlja i strip u elektronskom obliku, pa naši autori počinju da objavljuju u inostranstvu, itd. I niko više ne zna ko je, šta i gde objavio.

   U novom milenijumu institucionalni odgovor nije se nimalo promenio i strip je i dalje prisutan samo na kulturnoj margini. Ali, upravo na toj margini doći će do još jedne nove pojave. Pojava interneta i umrežavanje ljubitelja stripa sa područja Jugoslavije (uključujući i one koji su je prethodnih decenija napustili) učiniće da strip doživi svoju renesansu. Nema sumnje da su internet i internetski forumi najviše doprineli da se brojni nekadašnji čitaoci „vrate“ stripu i da se „na mreži“ započne intenzivan stripski aktivizam. Sve one diskusije koje bi se trebale voditi u institucijama, s obzirom da su tamo izostale, pojavile su se na stripskim onlajn forumima. Ove aktivnosti išle su u dva smera. S jedne strane, oživljavanje interesa za strip dovelo je do pokretanja strip-izdavaštva i intenzivne komunikacije izdavača sa čitaocima (pa su upravo i pokretači strip-foruma postali i najveći izdavači stripa), a s druge stranem poraslo je interesovanje za stripove objavljene tokom prethodnih decenija. Ovo drugo nije isključivo uzrokovano kolekcionarstvom, već i olakšanim nabavljanjem strip-izdanja putem internet berzi i sve većim brojem striparnica i strip-festivala, kao i dostupnošću skeniranih strip-izdanja.

   Problem koji se pojavio kako pred ljubiteljima stripa, tako i pred malobrojnim istraživačima i istoričarima stripa su poteškoće sa identifikovanjem autora pojedinih stripova koje izdavači nisu potpisivali (a verovatno da ni sami to nisu znali), kao i utvrđivanjem u kojim izdanjima i kada su pojedini stripovi, strip-junaci ili stripovi određenih autora objavljeni. Neki od konkretnih problema koji se javljaju su sledeći:
1. Pojedini stripovi ili strip-magazini su veoma retki, skupi i do njih se teško dolazi. Neretko su u posedu samo malog broja kolekcionara;
2. Bibliotečki fondovi uglavnom ne sadrže strip-izdanja (sem, možda, onih nabavljenih tokom poslednjih nekoliko godina). Izuzetak su nacionalne biblioteke, ali je i tamo odnos prema stripu uglavnom maćehinski – ili pojedini stripovi nikad nisu ni završili u bibliotečkim fondovima (nekad i krivicom izdavača koji nisu dostavljali obavezne primerke), ili su, hm... „udaljeni“ iz tih fondova;
3. Pretraživanje stripskih izdanja i druge štampe u kojoj su objavljeni stripovi, čak i kad su dostupni, zahteva mnogo vremena;
4. Mnogi autori se ni sami ne sećaju (a neki ni ne mare) gde su, šta i kad objavljivali;
5. Najveći izdavači stripa pre 1991. godine uglavnom više ne postoje ili su njihove arhive uništene;
6. Mnogi stripovi su objavljeni nepotpisani ili potpisani pseudonimom;
7. Ne postoji definisana metodologija za ovaj vid istraživačkog rada.

   Međutim, ono što ipak olakšava ovaj arheološko-istraživački rad je činjenica da ljubitelji stripa u Jugoslaviji nisu usamljeni – i u drugim zemljama postoje brojni entuzijasti koji se sa istom strašću bave ovim vidom istraživačkog rada, sve brojnija skenirana izdanja čine inače retke i nedostupne stripove dostupnim. Samim tim, sve je više stripova-siročadi, koji su „vraćeni“ svojim roditeljima, tj. ponovo smo saznali ko su im autori. I sve je više stripskih izdanja za koje saznajemo ko je u njima, šta i kad objavio, što nam omogućava da utvrdimo i „stripografije“ pojedinih autora.

   Neko će, s pravom, pitati a zašto je to bitno? Šta će to ozbiljnim ljudima, da preturaju po starim časopisima i popisuju pojedine epizode, broje strane i godine objavljivanja? Razloga je nekoliko. Strip-arheologija daje nam odgovore na više pitanja koja su od značaja za kulturu i strip-umetnost:
1. Kroz „stripografije“ možemo da pratimo kako se u društvu menjala percepcija stripa;
2. Mogu se pratiti i trendovi u izdavaštvu, odnosno kako se izdavačka politika menjala u pogledu stripa i kako se sve to odrazilo na „produkciju“ stripa i njegov kvalitet;
3. Kakva je bila percepcija različitih stripskih žanrova, „škola“ i autora u određenim istorijskim periodima;
4. Identifikovanje preovlađujućih trendova u stripu i njihova promena;
5. Uticaj koji su pojedini stripovi i stripske „škole“ imali na domaće autore, ali i umetnost, pa i društvo  celini (npr. fenomen Alan Forda).

   Trenutno na području Jugoslavije postoji nekoliko pokušaja da se napravi „inventar“ stripova. Jedan od njih je i pokušaj zagrebačke striparnice Asteroid B612. Najveća prednost baze podataka na vebsajtu ove striparnice je mogućnost pretraživanja prema autoru i ediciji. Međutim, za mnoga izdanja nedostaju informacije, kao i podaci o autorima brojnih stripova.

   Portal Stripovi.com omogućava pretraživanje edicija, uključujući njihove naslovne strane, kao i nekoliko biografija autora i prikaza strip-junaka. U okviru foruma na ovom portalu brojni entuzijasti sastavljaju i objavljuju spiskove kako edicija, tako i junaka stripa. I vebsajt Stripzona.com ima sekciju posvećenu spiskovima pojedinih edicija. Ovi spiskovi su, verovatno, i najdetaljniji, ali se čini da je početni entuzijazam poslednjih meseci splasnuo.

   Jedan od pokušaja da se sastavi bibliografije domaćih autora bio je i vebsajt Vojvođanski strip, na kojem je tridesetak autora bilo predstavljeno detaljnim bibliografijama (i biografijama). Nažalost, vebsajt je pre nekoliko godina ugašen.

   I u svetu postoje slični pokušaji da se „popiše“ sve što se od stripa objavljivalo, pa tako postoje solidni spiskovi izdanja stripova u Francuskoj, Italiji, SAD, skandinavskim zemljama, Španiji... Svi oni, sa manje ili više dostupnim propratnim materijalom, omogućavaju istraživačima iz sveta da lakše sprovode i sopstvena istraživanja.

   I kakve sad veze sve ovo ima sa Strip zabavnikom? Bez pomoći strip-arheologije bilo bi nemoguće pisati o Strip zabavniku, kao ni o stripovima koji su u njemu bili objavljeni. Strip zabavnik samo je jedan od primera izdanja koje je imalo veliki značaj za domaći strip, ali čija to primarna svrha nije bila. Pokretanje i uređivanje Strip zabavnika, kao i većine drugih časopisa i edicija, najčešće ima primarno komercijalni motiv. Čak i kada to nije slučaj, uređivačka politika se u jednom momentu mora prilagoditi tržišnim okolnostima ili se edicija mora ugasiti. Ipak, dejstvo koje pojedini stripovi imaju na čitaoce često prevazilazi osnovne motive pokretača strip-izdanja. Tako, na primer, spremnost Dnevnikovih urednika da Banetu Kercu ustupe prostor u Strip zabavniku dovela je do verovatno najboljih epizoda Velikog Bleka koje smo videli. Iz ko zna kojih razloga, namernih ili ne, na stranicama Strip zabavnika čitali smo stripove Topija, Batalje, Prata još dok su ovi autori bili prilično nepoznati širem krugu domaćih čitalaca. Bez strip-arheologije ostali bismo uskraćeni informacija odakle potiču stripovi koje smo čitali, ko su autori i kako se konkretni stripovi uklapaju u njihov celokupni opus, kakva je bila percepcija njihovih dela u drugim zemljama.

   Strip-arheologija je, dakle, jedna paradoksalna disciplina, vezana za jedan relativno mlad segment kulture i danas je prvenstveno vezana za internet. Ostaje nam da se nadamo da u narednom periodu neće prvenstveno zavisiti od entuzijazma pojedinaca, već da se naći svoje mesto u institucijama (ali, opet, sa podjednakim entuzijaznom, a ne samo kako neka nebitna birokratska stavka). Krajnji rezultat trebao bi da bude javno dostupan i metodološki uređen onlajn katalog – baza podataka o svim stripovima objavljenim na području Jugoslavije, kao i o autorima ovih stripova, te o stripovima koje su autori poreklom iz Jugoslavije objavljili širom sveta.

Objavljeno: 17.11.2019.
Strip: Noćni sud (126)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 17.11.2019.
Strip: Cane (386)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 16.11.2019.
Komikaze #18...     Press: Iana Armanini
  ...NOVI STRIP ALBUM KOMIKAZE #18!

komikaze album je dvojezična međunarodna strip antologija koja izlazi kontinuirano od 2002.

info: novosti/ stripoteka
naruči mejlom: komikaze5001@gmail.com
uskoro u zagrebu, ljubljani, puli, ... > https://komikaze.hr/distribucija/
komikaze album 2019.  je podržan od grada zagreba

strip autori: miro župa/ hr | ivan marušić/ hr | damir stojnić/ hr | smelly feet dog/ hr | hrvoje šebić-gaz/ hr | stipan tadić/ hr | agata lučić/ hr | luka čačić/ hr | ena jurov/ hr  | ivana armanini/ hr | iva atoski/ rs | danica dedić/ rs | radovan popović/ rs | francisco sousa lobo/ pt | robert zant/ s. america | štěpánka jislová/ cz | zlatko kristevski/ mk | bambi kramer/ it | vittorino curci/ it | ferraglia/ it | harukichi/ jp | jelle kindt/ be | nils bertho/ fr |

sadržaj: 120 stranica stripova (80 u boji!) 23 autora/ica iz 11 zemalja: hrvatska, belgija, srbija, portugal, italija, sj. makedonija, j. amerika, japan, češka, italija, francuska.  naslovnica: radovan popović

facebook / instagram

info o autorima
smelly feet dog aka marin r. – umjetnik mlađe generacije iz zagreba, hrvatska. fokus: ilustracija, tetovaža, animacija. www.instagram.com/smrdljivi_marin_ilustracije/
ivan marušić – r: 1973. živi u splitu. završio je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo. www.facebook.com/sbimko/
jelle kindt– rođen i živi u belgiji. završio umjetničku školu sint-lukas u brisselu. fokus: strip, tisak. jellekindt.blogspot.be/
francisco sousa lobo – portugalski strip-autor koji zadnjih 14 godina živi u engleskoj, gdje radi i predaje ilustraciju. franciscosousalobo.com
stipan tadić – r: 1986. u zagrebu, hr. završio je akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu. pohađa magisterij na likovnoj akademiji, columbia, new york (2018. – 2020.). fokus: strip, ilustracija, slikarstvo. stipantadic32.blogspot.com/
miro župa – r: 1978. živi  u splitu i zagrebu, hr. diplomirao je kiparstvo na alu u zagrebu. fokus: haiku strip, kiparstvo, kolaži. www.instagram.com/zupacuts/
damir stojnić – r: 1972. živi u rijeci, hr. završio je umjetničku akademiju u zagrebu. stripove crta od 1990. ali ih do sada ne objavljuje. izlagao na preko sto grupnih i samostalnih izložbi u hrvatskoj i šire (atena, kairo, venecija, london…). fokus: strip, ilustracija, konceptualna umjetnost, kuriranje. www.facebook.com/damir.stojnic.79
robert zant je sretan da je ovdje. nekad je u los angelesu, nekad u buenos airesu a ostalo vrijeme u chicagu. pozdrav! www.robertzant.co
nils bertho – r: 1987. živi u francuskoj. fokus: crtanje, underground stripovi, punk, raw art, malo izdavaštvo, galerija le mat.  www.nilsbertho.com
harukichi – r: 1973. u hokaidu. živi u japanu. fokus: strip, skladanje, pisanje. gosshie.blogspot.com
vittorino curci – r: 1952. živi u noci, italija. fokus: pjesništvo, muzika (slobodna improvizacija), slikarstvo, doodle. vittorinocurci.tumblr.com
radovan popović –  r: 1969. živi u beogradu, srbija. strip autor i izdavač. član je grupe kosmoplovci, osnivač studiostrip platforme, inicijator i izdavač striper izdanja (fabrika knjiga), inicijator i izdavač brojnih alternativnih strip događanja i fanzina u srbiji i široj regiji. www.kosmoplovci.net
agata lučić  – r: 1995. živi u zagrebu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn i studira grafiku na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu. fokus: crtež, strip. www.behance.net/agatalucic
štěpánka jislová  – živi u češkoj republici. diplomirala je na fakultetu za dizajn i umjetnost. fokus: strip, ilustracija. www.jislova.com
ferraglia – r. 1996. u napulju, italija. pohađala je akademiju likovnih umjetnosti u napulju, sada je na alu u bologni. fokus: grafika, ilustracija, deformacija. www.facebook.com/ferraglia0
danica dedić –  r: 1999. u leskovcu, srbija. studira na medicinskom fakultetu u nišu. fokus: strip, doodle. facebook.
iva atoski  – iva je umjetnica mlađe generacije iz srbije. strip “uzaludan posao” (2019) – art: iva atoski, scenarij: iva modli. www.facebook.com/ivaatoski
hrvoje šebić gaz – r. 1980. i živi u pakracu, hrvatska. diplomirao je na građevinskom fakultetetu. fokus: strip, streetart, ilustracija. gmazgaz.blogspot.com
luka čačić – rođen 1989. u hrvatskoj. diplomirao na akademiji likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. fokus: strip, slikarstvo www.behance.net/lukacacic
zlatko kristevski– r: 1969. u prilepu, makedonija. živi u prilepu, makedonija & krakowu, poljska. završio fakultet za likovne umjetnosti, skopje. fokus: slikarstvo, strip, kustostvo. ex urednik “vizant comix” edicije; vodi centar za vizualne umjetnosti “bizant”. www.facebook.com/krstevski.zlatko
bambi kramer– rođena & živi u italiji. umjetnost upotrebljava da bi slala slike iz paralelnog svijeta u kom stvarno živi u post-boschovskom opustošenom krajoliku. fokus: strip, tisak. www.bambikramer.ink
ivana armanini– zagrebačka autorica. član je hzsu. završila je srednju školu za primjenjenu umjetnost i dizajn & akademiju likovnih umjetnosti u zagrebu, hrvatska. voditeljica komikaze projekta od 2002. fokus: strip, ilustracija. ivanaarmanini.net

Objavljeno: 15.11.2019.
Sveži Stripburger #74,...      Press: Stripburger
  ...zimzeleni uspešnici,
   festivalska jesen v Lizboni ...

Jesensko eklektičen nabor stripovskih novic od tu in tam: sveže in zimzeleno stripovsko čtivo, razgledi na tuje, iztekajoče se razstavne poslastice ter prihajajoči knjižni sejem!

S KNJIŽNIH POLIC:

STRIPBURGER #74: sodobno stripovsko življenjepisje
v teoriji in v praksi

revijalna izdaja, sept. 2019, 120 str., 4 €,
naslovnica: Olivier Schrauwen

V jesenski in TEMATSKI številki Stripburgerja #74 smo pod drobnogled vzeli vse obsežnejšo in aktualnejšo produkcijo BIOGRAFSKIH STRIPOV! Predstavljamo vam izbran nabor raznolikih stripovskih življenjepisov, v Čitanki pa najdete recenzije in premisleke o stripovskem mediju nasploh.

Z intervjujem sta nas tokrat počastila Martin Ramoveš, ki nam je razgaljal svoj odnos do risanja in glasbe (plus še nekaj malega o svojem novem stripovskem albumu Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbi), ter Olivier Schrauwen, niti-ne-tako-sveže odkriti belgijski mojster iskanja novih izraznih možnosti in raziskovanja absurdnosti ter humorja v stripovskem mediju, obenem tudi avtor stripa Fant moj, ki je pred kratkim izšel v naši zbirki Ambasada Strip.

Privoščite si obilo krepkega stripovskega čtiva za sofisticirane okuse kot tudi hranilnega teoretsko-kritiškega branja o stripu. Bolj zares kot tako res ne gre. Naj vam bo v slast!

Več tukaj ...

MARJAN MANČEK: HRIBCI KREMENITI
zbirka Minimundus, druga, dopolnjena izdaja,  nov. 2019, 104 str., trde platnice, 15 €

Druga, dopolnjena izdaja Mančkovih zimzelenih stripov o zgodah in nezgodah slavne prazgodovinske družine, prinaša tudi 8 dodatnih zgodb, ob katerih se bodo zabavali tako najmlajši kot tudi starejši bralci. Hribci so zakon!

Več tukaj ...

TOMAŽ LAVRIČ: RDEČI ALARM
zbirka Republika Strip, druga, dopolnjena izdaja, 3. ponatis: nov. 2019,  96 čb str., mehka vezava, 14 €

Brezčasna klasika par excellence - tretji ponatis Lavričevega kultnega stripa o zlatih časih ljubljanske scene z začetka osemdesetih let, ko je uporna generacija "otrok socializma" prekrokala mladost ob hladnih ženskah, mlačnem pivu in vročih ritmih panka. Rdeči alarm za vedno! Oi! Oi! Oi!
Več tukaj ...

EPP KOTIČEK: Vse stripe iz našega programa lahko naročite v naši spletni striparni ali nam pišete na: burger@mail.ljudmila.org, najdete pa jih tudi v vseh striparnicah ter knjigarnah, ki dajo kaj nase.

ČEZ MEJO:

STRIPBURGER NA ČETRTI EDICIJI FESTIVALA RAIA V LIZBONI!
16. in 17. november 2019, Lizbona, Portugalska

Stripburger se ta vikend predstavlja v portugalski prestolnici, kjer ga bo v goste sprejel mlad festival RAIA, ki se posveča neodvisnemu založništvu in umetnosti tiska. Srčiko festivalskega dogajanja predstavlja dvodnevni razstavni in prodajni sejem za stripe, zine, grafike ter druge samozaložniške projekte, program pa dopolnjujejo še razstave, predstavitve, koncerti in drugi dogodki.

Stripburger bo s svojimi 74 številkami na festivalu že pravi gospod, a ne, ne namerava se le hvalisati s svojimi izdajami na sejemski stojnici - rad bi razširil svojo mrežo, spoznaval kreativno mladež ter jim ponudil zapolnitev kakšne strani v prihajajočih številkah, predstavil pa se bo tudi z razstavo grafik iz svoje dolgoletne produkcije.

Stripburgerjeve barve bosta v Lizboni zastopala člana uredništva David Krančan in Katja Štesl.

PROGRAM:
Raia #4: sejem malih  in neodvisnih založnikov, 16. in 17. november 2019, 14.00–20.00, Anjos 70,  Lizbona, Portugalska
Razstava 'Stripburger in Print', 16.–30. november 2019, Galeria do Aposentadoria, Lizbona, Portugalska

NE SPREGLEJTE:

Še je čas, da si ogledate trojico stripovskih razstav!

ANDREJ ŠTULAR: Tretji tir • samostojna razstava • NA OGLED: do 22. novembra 2019, Galerija Meduza, Koper

SOSLEDJA • skupinska prodajna razstava • RAZSTAVLJAJO: Mina Fina, Igor Hofbauer (HR), Dunja Janković (HR), Nez Pez, David Krančan, Zoran Pungerčar in Leon Zuodar • NA OGLED: do 22. novembra 2019, DobraVaga, Ljubljana

MARTIN RAMOVEŠ: Po robu • samostojna stripovska razstava • NA OGLED: do 29. novembra 2019, Galerija K18, Maribor


BLIŽNJI OBETI:

STRIPBURGER NA 35. SLOVENSKEM KNJIŽNEM SEJMU 2019
od 26. novembra do 1. decembra 2019
, Cankarjev dom, Ljubljana
Privoščite si stripovsko čtivo! Našo mini stojnico z maksi ponudbo boste tudi tokrat našli v sklopu Bazarja malih založnikov v podzemlju Cankarjevega doma (2. preddverje).

IVAN ROB (1908–1943): ODKRIVANJE POZABLJENEGA LITERATA
pogovor ob stripu Rob: zbadljivi poet v stripu in glasbi v sklopu Debatne kavarne na 35. Slovenskem knjižnem sejmu
nedelja, 1. december, ob 16.00, Cankarjev dom, Ljubljana
Gosti: literarna zgodovinarka dr. Vita Žerjal Pavlin, pisateljeva sorodnika Ivan in Lavra Rob, stripar in glasbenik Martin Ramoveš. Pogovor bo moderirala Ana Bogataj, članica uredništva revije Stripburger.
Pridite in spoznajte - tudi s pomočjo stripa - svojevrstnega literarnega ustvarjalca z roba literarne zavesti!


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 14.11.2019.
Strip: Kumova slama (46)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 14.11.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 560. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/560

Objavljeno: 10.11.2019.
Strip: Noćni sud (125)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 10.11.2019.
Strip: Cane (385)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 09.11.2019.
(Ne)slavni kraj najboljeg lažova na svetu...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Vekovnici X - Baron i Teror” Marka
  Stojanovića i drugih;
izdavač Udruženje
  ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović
  Kokan”, Leskovac 2019.

Strip serijal “Vekovnici” u prvoj godini druge decenije postojanja beleži novi album, deseti po numeraciji - u izdanju Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Leskovac 2019. (u stvari, reč je o jedanaestom albumu po redu pošto postoji i “nulti album”). Za znalce domaćih strip (ne)prilika ovo je istinski fascinantna činjenica jer takav kontinutet stvaranja (što pisanja scenarija što koordinacije par stotina crtača) i objavljivanja nije lako postići ni u stripu naklonjenim sredinama a kamoli u zemlji Srbiji. Ipak, za Marka Stojanovića, koji je zahvaljujući vanrednoj snazi i fanatičnoj upornosti, serijal smislio i kroz bezbrojne “staze i bogaze” uveo u drugu deceniju postojanja, “nemoguća misija” očito ne postoji. Istorija ovdašnjeg stripa (u raznim inkarnacijama Jugoslavije i u Republici Srbiji) beleži kraće ili duže strip serijale ali je reč o - izuzecima; domaće strip pravilo kaže da se stripovi teško pojavljuju a (o)lako nestaju “zahvaljujući” svakojakim okolnostima, od društvenih (šund tržišni maltretman stripa, akademistički prezir, ratovi, sankcije, hiperinflacija), preko nestalnih izdavačkih kuća do nerešenog profesionalnog statusa autora. Ni “Vekovnike” prilike nisu mazile: zamišljeni su kao serijal koji će izlaziti u “Politikinom zabavniku” (kao najstabilnijem izdanju koja objavljuje stripove) pa silom neprilika i nerazumevanja premešteni u albumski format uz sporadično pojavljivanje u periodici. Usput su se “Vekovnici” čak i “razgranali” u “spin off” serijal “Beskrvni”. Rečju, “Vekovnici” su postali samosvojna kategorija na savremenoj nam strip sceni.

Serijal ima nekoliko uporišta: prijateljstvo (vampira Čena i prgavog, alkoholu sklonog, besmrtnika Kraljevića Marka), bratsku mržnju i sukob (Čena sa vampirskom sabraćom, Marka sa izdancima Kainovog soja, koji se ne trpe i međusobno tamane), ljubav (Markovu strasnu ljubav sa amazonkom Aleom). Zadatak koji su Čen i Marko prihvatili na početku priče - da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ mogućeg smaka sveta - vodi ih kroz niz sukoba sa onima koji bi da se dokopaju mape (psoglavaci, krstaši, vampiri…). “Oslobađanje” od mape nije (naravno) kraj nevoljama. Dvojac kroz prolaz u drugu dimenziju stiže u zemlju čuda kojom se šetaju akteri bajki i priča, od Kapetana Kuke i gusara u letećem jedrenjaku, belog zeca sa satom, kralja i kraljice (sa pripadajućim vojnicima) iz “Alise u zemlji čuda”, Tila Ojlenšpigela (koji liči na Robina Huda) do Limenka, Strašila i Lava iz “Čarobnjaka iz Oza”... Posle urnebesnih jurnjava Markose sukobljava, na život i smrt, sa KapetanomKukom koji je ustvari moćni, zli besmrtnik-vukodlak koji će, zahvaljući neopreznosti Čena (bačenog u ponor) i Marka, ući u naš svet s namerom da ga pokori! Marko sa brodom pada s neba u duboki klanac odakle - na početku ovog albuma - stiže u planinskom seoce i tu biva angažovan da seljane oslobodi terora strašnog barona koji je  zauzeo - krčmu. Marko se slaže da je to nehumano i odlazi da barona onesposobi (nanošenjem teških telesnih povreda a možda i ubistvom). No, ispostavlja se da je pomenuti baron glavom i brčićima baron Minhauzen koji (pošto je star i nemoćan) predlaže da se nesporazum reši dvobojem - u pripovedanju sopstvenih zanimljivih doživljaja!

Slede dva kruga pripovedanja. Baronovi doživljaji (boj sa besnim psom i neverovatna pobeda nad Turcima), ma koliko groteskni u svojoj bezgraničnoj narcisoidnosti i samoljublju, zaostaju za Markovim pričama (o borbi sa moćnim Dakarom pre 200 godina te o ljubavi i bolnom rastanku sa Aleom). Čini se da se desilo nemoguće - da je baron izgubio - ali pre proglašenja pobednika pojavljuje se, glavom, bradom i mačem, Dakar (koji nije umro već bio zaleđen) nameran da se, pošto usput ubije barona, razračuna sa Markom. Ipak to mu ne uspeva pa Marko odlazi sa bojnog polja a baron, iako na samrti, trijumfalno konstatuje da je Marko pričao istinu što znači da je on, baron, i dalje “najbolji lažov na sve…” Baron ostaje hvalisavac do poslednjeg daha a istina (opet) gubi od masnih laži.

Priča je svojevrsna “stilska vežba” na poznatu temu sa nizom duhovitih dosetki i apsurdnim krajem koji čitavoj postavci daje neočekivano značenje. Stojanović, na veliko zadovoljstvo čitalaca, nastavlja svoja poigravanja mitologijom, fantastikom, istorijom, literaturom i popularnom kulturom gradeći alternativnu/paralelnu stvarnost utemeljenju na duhovnoj baštini čovečanstva; njegovo se delo time nadovezuje na dela Filipa Hoze Farmera (njegov  ingeniozni “Vold Njutn Univerzum”) i “Ligu izuzetnih džentlmena” Alana Mura. Ostajući takođe dosledan svom maniru “vizuelizacije” priče od strane nekoliko autora Stojanović je u ovom albumu sarađivao sa crtačima Stevanom Subićem, Bojanom Debenakom, Bojanom Vukićem, Borislavom Maljenovićem, Milanom Jovanovićem i Ivanom Šainovićem dok je crteže kolorisao Aljoša Tomić. Dodajmo da album sadrži i kratku priču o ranim avanturama Amazonke-ratnice Alee što može biti još jedan krak univerzuma “Vekovnika” a da je autor predgovora poznati SF pisac Dragan R. Filipović.

“Baron i Teror” su u postojeći amalgam “Vekovnika” (parodijskog odmaka i karikiranja fantastičkog, misticizma i horora, pseudoistorijskog, pustolovnog i borilačkog stripa) dodali novi dopadljivo-veseli segment, potvrđujući svežinu i vitalnost serijala koji je već postao reper-etalon za ovdašnje strip stvaraoce i čitaoce.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 07.11.2019.
Strip: Kumova slama (45)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 07.11.2019.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Oliver Schrauwen in Živel strip! Živela animacija! 20.

Hej! Sem Oliver Schrauwen
Galerija Alkatraz, Ljubljana
samo še jutri

V četrtek, 7. nov., je še zadnji možni dan za ogled na ogled izsek iz raznolikega ustvarjalnega opusa dela strip avtorja, ilustratorja, grafika in animatorja, ki ga hvalijo avtoritete svetovnega stripa, kot sta Chris Ware ali Art Spiegelman, neobičajnost njegovega likovnega izraza in drzna igrivost pa sta razlog, da je dosegel izjemno popularnost tudi med sledilci neodvisne stripovske ustvarjalnosti.

Galerija je odprta med 11. in 19. uro.

natečaj za strip in animacijo

za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

Združenje Vivacomix in revija Stripburger iz Ljubljane v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 20 razpisujeta nagradni natečaj za strip in animacijo.

Natečaj v Sloveniji podpirata Ministrstvo za kulturo, MOL − Oddelek za kulturo, partnerji projekta pa so revije Ciciban, Cicido in Pil, Društvo 2 koluta ter Društvo za izvajanje filmske vzgoje SLON, RogLab, Klub Marindolus Kranj in Trubarjeva hiša literature.

PRAVILNIK

Na natečaj se lahko prijavijo šolarji in dijaki iz Furlanije - Julijske krajine in iz Slovenije.
Natečaj je razdeljen v dve kategoriji:
‒ strip,
‒ animacija.

V navdih ponujamo ilustracije slovenske ilustratorke Maje Kastelic ter lik Jingle Robota italijanske stripavtorice, ilustratorke in oblikovalke Rosanne Murello.

LEVO. risba: Maja Kastelic, pesem: Milena Batič, Cicido, 2019
DESNO: Rosanna Murello: SCI-Jingle Robot
Več v priponki in na www.


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 06.11.2019.
IGOR KORDEJ: Izložba strip tabli...     Press: System Comics
Objavljeno: 06.11.2019.
24 satno crtanje stripova...     Press: 24 satno crtanje stripa
  ...Prijavite se!

Prijaviti se na jubilarno deseto 24-satno crtanje stripa 2019. možete do četvrtka 07.11.2019. putem poveznice na Google Form:
https://forms.gle/6wva3cVUHEvh8E3x6

Facebook mobilna aplikacija možda neće otvoriti poveznicu, ali putem bilo kojeg internet pretraživača možete popuniti svoju prijavu.

Galeriju radova i djelić atmosfere od prošle godine pogledajte na našoj internet stranici www.24satnocrtanjestripa.com, a ove godine pripremili smo i malu proslavu povodom desete godine maratona.

Vidimo se uskoro!

Objavljeno: 03.11.2019.
40 godina Strip zabavnika (6)...      Autor: Predrag Đurić
  ...Topi, Batalja, Prat

   Da je Strip zabavnik na lošem glasu u određenim stripskim krugovima, potvrđeno je na nedavno održanom Međunarodnog salona stripa u Beogradu. Naime, urednici Salona ove godine obeležili su ravno dvanaest različitih godišnjica, uključujući tu i časopis Šaljivi astronom, biblioteku Lale, nastanak stripa Zigomar, itd. Za četrdesetogodišnjicu Strip zabavnika, međutim, u Beogradu ove godine nije bilo mesta.

   Šta je problem Strip zabavnika? Upravo njegova popularnost ili neselektivno objavljivanje? Čini se, ipak, da se značaj Strip zabavnika, pa i Dnevnikovih izdanja uopšte, minimalizuje i svodi na uske regionalne okvire (pa bi se, shodno tome, samo tamo trebale i obeležavati godišnjice). No, prisetimo se da je u Strip zabavniku i njegovim vanrednim i specijalnim izdanjima svoje stripove objavljivalo preko trideset domaćih autora. Upravo u Zabavniku neki domaći autori su debitovali, a neki dostigli svoj autorski vrhunac. Zabavnik je dao priliku domaćim autorima da stvore svoje stripske serijale, a uz Zabavnikove škole stripa i tekstove o stripu stasavale su generacije budućih čitalaca, pa i autora. Činjenica je da Zabavnik nije objavljivao ni Bluberija, ni Komanču i da su Autostoperke, Svea i Suzi Strajk možda ipak ne i neki stripovi koji su zaslužili jubilej. Možda to ne zaslužuju ni Marčelo, Šere, Romero, Miton, Frenk Belami, Martin Esburi ili Dezuniga. Ali, ipak… Svrstati Prata, Batalju ili Topija u prezira vrednu „B“ produkciju ipak nije u redu…

   Krenimo redom. Serđa Topija (Sergio Toppi) naša publika upoznala je prilično rano, već 1974. godine kada su u Caku objavljena dva njegova stripa. Prvi strip je Džo Frezijer (premijerno objavljen svega godinu ranije u Corierre dei Ragazzi), prema scenariju Franka Manokije (Franco Manocchia, 1926-2012), sa kojim je Topi uradio i neke druge stripove, a koji je sarađivao i sa autorima kao što su Alesandrini i Mikeluci. Drugi strip je Džeki Stjuart: Leteći Škotlanđanin. Scenario je napisao Roberto Renci (Roberto Renzi, 1923-2018). Usledila je pauza do 1979. godine, kada Strip zabavnik objavljuje tri Topijeva stripa. Prvo je u broju tri objavljen strip Dve zakletve (I due giuramenti) iz 1973. godine. Strip je nastao prema scenariju Guljelma Mina Milanija (Guglielmo „Mino“ Milani, 1928). Već u sledećem broju pojavljuje se strip Život jednog vojnika  (La vita di un soldato) iz 1974. godine, takođe prema Milanijevom scenariju (ali pod pseudonimom Pjero Selva). U sedmom broju objavljen je i strip Dvorski zabavljač kralja Viljema (Il giullare di re Guglielmo) iz 1971. godine. Scenarista stripa je Alberto Ongaro (1925-2018) pod pseudonimom Niceks Darkman.

   Serđo Topi se rodio u Milanu 1932. godine. Pedesetih godina dvadesetog veka bavio se ilustracijom. Ako izuzmemo strip od jedne table Mago Zurli objavljene 1960. godine (scenario Karlo Triberti), moglo bi se reći da relativno kasno počinje da se bavi stripom – 1966. godine, kada mu je bilo 34 godine. Radilo se o stripovanoj biografiji Pjetra Mike nastaloj prema Milanijevom scenariju. Sledi trogodišnja pauza, pa zatim ponovna saradnja sa Milanijem. Njih dvojica u periodu 1969-1971. godina stvaraju dvadesetak stripova (među kojima je i spomenuti Dvorski zabavljač), ali uglavnom kratkih priča. Naredne, 1972. godine, Topi započinje saradnju sa Rencijem i Manokijom, nastavlja da radi sa Milanijem, a crta i stripove prema scenarijima Pjera Karpija (Pier Carpi, 1940-2000) i Alfreda Kastelija (Alfredo Castillo, 1947), potonjim scenaristima stripa Marti Misterija. Saradnja sa različitim scenaristima traje sve do 1974. godine. Tokom svih ovih godina svi stripovi koje crta Topi izlaze u Il Corriere dei Piccoli, odnosno u Il Corriere dei Regazzi, kako se ova revija zvala od 1972. godine. Radilo se o stripovima od dve do 14 strana.

   Nakon ovoga Topi završava desetu epizodu Bonelijevog serijala Protagonisti Divljeg zapada (koja je ostala nedovršena nakon smrti autora Rina Albertarelija (Rino Alberltarelli, 1908-1974), a čije smo tri epizode mogli da čitamo u Dnevnikovoj ediciji Marti Misterija) počinje da objavljuje u Il Giornalino, ali sada stripove nastale prema sopstvenim scenarijima (istina, nakon petnaestak godina i prema scenarijima drugih autora). Za Boneli će uraditi i tri epizode serijala Jedan čovek jedna avantura (dve prema scenarijima Decija Kancija (Decio Canzio, 1930-2013) i jednu prema sopstvenom), a između ostalog, za ovog izdavača uradiće i jednu epizodu Nika Rajdera prema scenariju Đina Dantonija (Gino D’Antonio, 1927-2006), kao i jednu epizodu stripa Julija prema scenariju Đankrala Berardija (Giancarlo Berardi, 1949). Tokom narednih decenija sarađuje sa brojnim drugim časopisima i izdavačima, a našoj publici je poznat njegov rad na Larusovoj seriji Otkriće sveta u stripu. Topi je nacrtao tri priče, od kojih dve prema scenariju Fransoa Lambera (Francois Lambert) i jednu prema scenariju Mišela Pjera i Žan-Marka Delonea (Michel Pierre, Jean-Marc Delaunay). Stripovi su premijerno objavljeni u Francuskoj u periodu 1978-1980. godina, a kod nas tokom pretposlednje decenije XX veka.

   Spomenimo još da su Topijevi stripovi u Jugoslaviji osim u Caku i Strip zabavniku izlazili i u Strip magazinu (1981) i u RS magazinu (1983-1987), da bi usledila višedecenijska pauza. Tek poslednje decenije imamo priliku da se ponovo susretnemo sa Topijem na BCHS jeziku i to u izdanjima Fibre (Kelekcionar, Solitudinis morbus i Colt Frontier), Makonda (Priče iz Velikog rata) i Darkvuda (takođe Kolekcionar).

   O delu Serđa Topija Nikola Dragomirović kaže: „U zaista impresivnom opusu Serđa Topija, koji se sastoji uglavnom od nezavisnih priča, može se pratiti evolucija autora u istraživanju medija, posebno u kompoziciji koja s vremenom postaje njegova opsesija. Kompoziciona rešenja Topijevih stripova su u najmanju ruku fascinantna i već na prvi pogled se vidi da autor sve češće i odlučnije probija okvire kadrova, zadirući u belinu koja spaja razgraničene scene. Sam Topi je često priznavao da njegove kompozicije narušavaju fluidnost radnje, ali to je žrtva na koju je bio spreman u korist lepote njegovih table” (Vreme br. 1308, 2016.). A Zoran Stefanović u predgovoru Pričama iz Velikog rata (Makondo, 2015) napominje: „Sedimo u gustoj tišini posle čitanja ove zbirke, jer Topi nije bio samo majstor grafičkog filigrana, čarobnjak kompozicije i stripske režije, već i profinjeni pesnik svega ljudskog. Objektivni vidilac čovečanskog od kojeg zaziremo“.

   U tri priče koje je objavio Strip zabavnik pre četrdeset godina upoznajemo Topija iz vremena kada je radio za Il Corriere. Dvorski zabavljač je strip od osam strana, originalno objavljen u dve boje, koji nas vraća u 1040. godinu. To je vreme borbi za prevlast u vojvodstvu Normandije i pokušaja mladog vojvode Viljema, budućeg engleskog kralja poznatijeg kao Viljem Osvajač, da sačuva vlast. Lociranje priče istorijski je netačno, jer je Viljem 1040. imao samo 12 godina, a do navedenih sukoba došlo je osam godina kasnije. No, u glavnoj ulozi Ongarove i Topijeve priče nije sam Viljem, nego njegov verni dvorski zabavljač Golet. Sledeća priča, Dve zakletve, na sedam strana prikazuje priču koja bi se mogla povezati sa nastankom Međunarodne organizacije crvenog krsta i crvenog polumeseca, odnosno nastojanja vojnog lekara Ferdinanda Palašana da ostane veran i Hipokratovoj zakletvi, kao i zakletvi koju je dao svom vladaru. U trećoj priči Život jednog vojnika, na deset strana pratimo kako se sudbina poigrava životom Orseta, vojnika italijanske vojske, na dan kada je austrijska vojska probila italijansku liniju kod Kaporeta. U sve tri priče dominira perspektiva malog čoveka koji pokušava da se snađe u teškim okolnostima. Spomenimo još da su priče iz ove Topijeve faze objedinjene u dva izdanja – Samuraj i druge priče (Samurai e altre storie, Fabbri Editori, Milano 1980) i Veliki u žutom (I grandi nel giallo, Ivaldi Editore, Đenova 1982).

   Kao što je to bio slučaj sa Topijem, Strip zabavnik je 1979. godine objavio i tri stripa koja je nacrtao Dino Batalja. Radi se o stripovima Pariski top (Il cannone di Parigi) iz 1969. godine, Bitka za Midvej (La battaglia delle Midway) iz 1968. godine, te priči Beli špijun (La spia vestita di bianco, bolji prevod bi bio Bela špijunka) iz 1972. godine.  Sve tri priče su prvi put bile objavljene u Il corriere dei Piccoli/Ragazzi i deo su serijala Ljudi u ratu (kasnije objedinjene u izdanju iz 1979. godine). Scenarista je bio Milo Milani.

   Dino Batalja je rođen u Veneciji 1923. godine i činio je Venecijansku grupu, zajedno sa Hugom Pratom i Albertom Ongarom. Počeo je da se bavi stripom odmah po završetku Drugog svetskog rata i u tom periodu zapažen je njegov strip Ljudi iz džungle. Tokom pedesetih crta uglavnom za italijanske i britanske izdavače, uključujući i nekoliko stripova prema scenariju Đanluiđija Bonelija, kao što je bio El Kid, da bi šezdesetih započeo saradnju sa Il corriere. Upravo tokom saradnje sa Il corriere nastaće neki od njegovih najpoznatijih stripova – adaptacija književnih dela. Sedamdesetih godina za Bonelijev serijal Jedan čovek jedna avantura stvara dve priče – Legionar i Čovek iz Nove Engleske. Preminuo je 1983. godine.

   Zadranka Laura de Veskovi (1928-2018) bila je Bataljina supruga od 1950. godine, ali i više od toga – Laura je napisala scenarija za brojne stripove koje je Dino nacrtao, ali isto tako je i obojila mnoge, uključujući i one urađene za Boneli.

   Batalja je radio i objavljivao mnogo. Sasvim je moguće da su se njegovi stripovi pojavljivali i Jugoslaviji i pre nego što su tri navedene priče objavljene u Strip zabavniku, ali to, u odsustvu ozbiljnih bibliografija, autor ovog teksta nije mogao da potvrdi. Tako, barem za sada, možemo tvrditi da je naša publika upoznala Batalju upravo putem Strip zabavnika. Već narednih godina objavljuju se i druga Bataljina dela – prvo katolička crkva u Zagrebu i u Novom Sadu objavljuje albume Brat Franjo (1981) i Brat Antun (1982), a zatim RS magazin objavljuje priče Prema izvorima Nila (1983) i Propast kuće Ašer (1984), te Politikin zabavnik 1985. godine stripove Bitka u Ardenima i Ponovo rođena. Dnevnikova edicija Otkriće sveta u stripu objavljuje dva Bataljina stripa za koje su scenarija napisali Žan Olivije i Žan Bastijan. U poslednjih nekoliko godina Bataljini stripovi su doživeli tri albumska izdanja na području Jugoslavije – Legionar (Fibra i Darkvud), Čovek iz Nove Engleske (Darkvud) i Priče tajanstva i mašte (Makondo).

   I dok strip Bitka za Midvej na osam strana prikazuje čuvenu bitku iz 1942. godine između SAD i Japana i daje priliku Batalji da se zabavlja crtajući bezbrojne avione i brodove, Beli špijun (osam strana) donosi zanimljivu špijunsku priču iz Prvog svetskog rata. Evgenija Josipovna je Poljakinja koja špijunira za Nemačku. Hrabra i odvažna, strada u misiji. Pariski top (sedam strana) u dosta detalja opisuje bombardovanje Pariza pred kraj Prvog svetskog rata iz velikog topa koji je pogrešno nazvan Velika Berta i koji je bio izgrađen u Krupovoj fabrici, kao jedna od poslednjih šansi da tok rata preokrene u korist Nemačke.

   U tekstu posvećenom strip-albumu Priče tajanstva i mašte, Zoran Đukanović ovako govori o Batalji: „Kod Batalje možemo govoriti o snažnom uticaju nemačkog nemog ekspresionističkog filma, pravaca Art Nouevau, Art Deco, francuskog simbolističkog slikara Odilona Redona, Egona Šilea i Gustava Klimta, japanskih slikara, italijanskog slikara Đovanija Fatorija, u pogledu opsesije uniformama uticaj francuskog slikara akademiste Eduara Detaja, poluzvaničnog umetnika francuske armije, i u istom duhu Pola Grolerona, engleskog ilustratora bajki u viktorijanskom stilu Artura Rakama... Bataljin pristup stripu je jedan od najreferencijalnijih pristupa koje znam. Međutim, za razliku od eksplicitno citatnih stripova kojih danas ima sve više, Bataljinom karakteru, kulturi i osećaju za ironiju mnogo su više odgovarale diskretnije reference, ‘pa ko uhvati, uhvati’. S obzirom na samosvojnost i crtačku zrelost Bataljinog rukopisa, najčešće možemo govoriti o njegovom konstantnom, ali tihom slanju signala i referenci na druga dela kulture. A gore nabrojani uticaji su sve vreme prisutni u njegovom delu, svareni u neponovljivom i savršeno prepoznatljivom Bataljinom crtačkom rukopisu” (Vreme 1187, 2013).

   Za razliku od stripova Topija i Batalje, stripovi Huga Prata su na području Jugoslavije doživela brojna izdanja tokom poslednjih 30 godina, uključujući i brojna piratska. Pratov Korto Malteze jedan je od najpoznatijih likova stripa uopšte. Međutim, sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, Prat je ostao gotovo nepoznat domaćim čitaocima. Prvo zabeleženo objavljivanje jednog Pratovog stripa bilo je 1966. godine u Strip magazinu. Pet godina kasnije strip Erni Pajk pojaviće se u dva broja još jedne Dnevnikove edicije – Lunov magnus strip, a strip Viling pojaviće se tek na stranicama Eks almanaha 1976. godine, a zatim i Korto Malteze u Strip artu 1979. godine i Narednik Kirk u Strip zabavniku 1982. godine. Objavljivanje Korta Maltezea preuzeće Stripoteka, koja će objavljivati i stripove Erni Pajk, Pustinjske škorpije i Ana iz džungle, dok će Spunk novosti objavljivati Ljude iz džungle, a Politikin zabavnik strip Senka.

   Hugo Prat je rođen u Riminiju 1927. godine, a umro je u Lozani 1995. godine. Nakon završtetka Drugog svetskog rata sa kolegama iz Venecijanske grupe aktivno se bavi stripom, ali već krajem te decenije odlazi u Argentinu, gde sarađuje sa Hektorom Hermanom Oesterheldom (1919-1977) na stripovima Erni Pajk i Narednik Kirk. Tokom naredne decenije kao kompletan autor radi stripove Ana iz džungle, Kapetan Kormoran i Viling. Sledio je kratak period rada za britanski Flitvej, pa povratak u Italiju i rad na Kortu Maltezeu. Kao scenarista sarađuje sa Milom Manarom (1945), pa tako nastaju stripovi Indijansko leto i El Gaučo.

   Narednika Kirka kreirali su Oesterheld i Prat 1953. godine (dakle, 26 godina pre nego što se pojavio kod nas) za reviju Misteriks, u kojoj je strip izlazio do 1957. godine. Tokom naredne četiri godine strip je izlazio u izdanjima Oesterheldove izdavačke kuće. Sem Prata, a strip su crtali i Horhe Moliterni (Jorge Luis Moliterni1939-1979), Horacio Poreka Giordano Horaco Porreca, 1929-1995) i Gizela Dekster (Gisela Dexter), a 1973. godine pojavila se i jedna epizoda koju je nacrtao Gustavo Trigo (1940-1999). Strip zabavnik je, tokom perioda 1982-1984. godina objavio 11 nastavaka ovog stripa.

   Il messagero (2009) ovako opisuje strip: „Narednik Kirk je ’plava bluza’ američke konjice u vreme osvajanja Zapada u drugoj polovini devetnaestog veka. Već u prvoj epizodi ’Lov na Komanča’ odmah razumemo kakvoj vrsti ljudi pripada kada kaže ’Ne razumem ovu mržnju prema Indijancima’, odgovarajući lukavom i tipičnom oficiru koji govori o istrebljenju Indijanaca. I nekoliko vinjeta kasnije vidimo ga zamišljenog, mučenog sumnjom i sećanjem na napad na logor u Komu koji je kulminirao masakrom: ’Šta ja znam zašto se sada borim?’ Kirk se oseća duboko nelagodno učestvujući u besmislenim krvavim borbama, sve više pati zbog sukoba dužnosti vojnika s njegovim otvorenim i nezavisnim idejama pravde i ljudskosti... I tada narednik Kirk odluči da pođe svojim putem, postaje dezerter, pridružuje se Indijancima, postaje pobratim mladog Indijanca“.

   Ovih jedanaest epizoda bilo je sve što smo videli od Narednika Kirka. I dok je Korto Malteze doživeo brojna reizdanja, čini se da ostali Pratovi stripovi tek čekaju da ponovo „budu otkriveni“.

   Dakle, ako ostavimo po strani popularnost Strip zabavnika, kao i tridesetak domaćih autora koji su u njemu objavljivali, nisu li Topi, Batalja i Prat bili dovoljan razlog da se na još uvek vodećoj jugoslovenskoj stripskoj manifestaciji obeleži i godišnjica Strip zabavnika? Nadam se da se sledeće godine sličan propust neće desiti sa 45-godišnjicom Zlatnog klikera

Objavljeno: 03.11.2019.
Strip: Noćni sud (124)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 03.11.2019.
Preko vodenih i ledenih pustoši...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili dalje, dalje, u belu, zaslepljujuću
  pustoš –„Ken Parker 5“ Berardi i Milaco;
  izdavač “Darkwood” 2018.

Vestern priče i osvajanje zapada budućih Sjedinjenih Američkih Država dva su lica istog novčića. Ruku pod ruku sa doseljenicima (bili oni zemljoradnici, stočari, zanatlije ili svakovrsni pustolovi i prestupnici) išli su izveštači koji su, manje ili više spretno, opisivali događanja i, po potrebi, “ukrašavali” ih za čitaoce širom sveta koji su rado čitali priče sa “divlje granice”. Popularnost u svim masovnim medijima (novine, magazini, stripovi, radio i TV emisije, filmovi) nastavila se i pošto je Divlji zapad (odavno) nestao. Tu popularnost i atraktivnost iskoristili su i Đankarlo Berardi (1947), scenarista, i Ivo Milaco (1949), crtač, stvarajući 1974.g. strip junaka Kena Parkera (najpre u magazinskom pa u knjiškom formatu). Početna priča građena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. u kome usamljenog, pravdoljubivog trapera igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega), na šta su se nadovezala iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je  traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi stavovi primereniji su dobu Dejvija Kroketa, pravdoljubivosti i solidarnosti pionira-graničara; navikao je na teškoće i odricanja dok su njegovi protivnici skloni bahatom rasipanju, nepromišljenosti, lakim rešenjima i nekontrolisanom pucanju. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Posle raznih edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo izdavanje kompletnog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode. Peti tom, sa epizodama “Lov na moru” i “Bela zemlja”, prati Parkerove doživljaje nakon uspešne potere za ubicom Donaldom Velšom. Pošto okonča prepoznatljivu vestern avanturu Ken bukvalno upada u sasvim drugi žanr - na prevaru biva “regrutovan” na jedrenjak “Nova Engleska” koji odlazi u lov na kitove, tačnije na njihovo salo od koga topi ulje kao, u to vreme, izuzetno važnu sirovinu. Priča o životu posade, prijateljstvu i sukobima, fizičkim kaznama (bičevanje), mukama plovidbe i teškog rada dopunjena je živopisnim likom harpuniste Nanuka (što je omaž istoimenom junaku dokumentarnog filma o životu Eskima iz 1922.g; ovaj Nanuk, pak, ima crte lice još jednog literarno-filmskog heroja - Dersu Uzale, lovca iz Sibira, najpoznatijeg po filmu Akire Kurosave ali i filmu A. Babajana odnosno knjizi istraživača V. Arsenjeva); jedna od pripovednih linija prati konfliktni odnos kapetana Čejsa i njegove nervno rastrojene supruge Lore. U finalu priče brod razbija ranjeni kit a preživeli (Nanuk, Ken, Čejs i Lora) uspevaju da se domognu obale.

Epizoda “Bela zemlja” (odnosno Aljaska) prati ovu četvorku u njihovim naporima da prežive nemilosrdnu hladnoću, oluje i glad tragajući za hranom i spasenjem. Nanukove veštine pokazuju se kao vrlo korisne ali ne mogu da donesu spasenje. Slomljena ogromnim telesnim i umnim naporima Lora potpuno ludi i umire a njen suprug gubi razum i odaje se kanibalizmu. Samo nadljudska upornost Nanuka i Kena gone ih dalje u belu zaslepljujuću pustoš, u susret sa izgladnelim belim medvedom i fatalni sukob sa pomahnitalim kapetanom. Da bi preživeli Nanuk i Ken moraju da prođu kroz ledeni pakao sve dok ne sretnu Eskime

Berardi je vrlo vešto varirao vestern obrasce da bi sa ove dve epizode hrabro iskoračio u, za serijal, nove “teritorije”, menjajući prepoznatljiv milje i rizikujući da razočara čitaoce. No, ponuđene priče u ovoj knjizi (i još jedna u narednoj koja se događa među Eskimima) sasvim su korektne “vežbe” koje barataju prepoznatljive elemente primerene za ove (mornarske odnosno ekspedicijske) teme. Odstupanje od znanog Kena unekoliko je potcrtano i promenom standardnog crtača: “Lov na moru” je nacrtao, uglavnom vrlo solidno, Đankarlo Alesandrini; to se, na žalost, ne može reći sa Bruna Marafa čiji crtež, na momente krajnje nevešt, više kvari nego što dopunjuje “Bele zemlje”. No, Berardijev scenario, ipak, uspeva da privuče i zadrži čitaoce i u ovoj epizodi.

Rečju, peti tom „Kena Parkera“ i svojim iskorakom iz dotadašnje matrice učvršćuje ugled ovog serija (znanog i kao „vestern sa dušom“) koji, iz epizode u epizodu, usložnjavanja i produbljuje početnu postavku što ga čini nezaobilaznom lektirom za svakog radoznalog ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 02.11.2019.
Strip: Cane (384)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 02.11.2019.
Izložba Igora Kordeja i promocija...     Press: SKC BGD
  ...strip albuma Maršal Bas!

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

07 - 25.11.2019.
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija

četvrtak, 07.11.2019. (19:00) Srećna galerija SKC
Darko MACAN, Igor KORDEJ: MARŠAL BAS,
(Lokomotiva, Beograd, 2019)
IZLOŽBA STRIP TABLI IGORA KORDEJA
IZ ISTOIMENOG IZDANJA

Izložba traje do 25.11.2019.

četvrtak, 07. 11. 2019. (19:30), Velika sala SKC
Darko MACAN, Igor KORDEJ: MARŠAL BAS, promocija strip albuma (Lokomotiva, Beograd, 2019)
Na promociji govore: Igor KORDEJ, strip autor; Igor MARKOVIĆ, urednik izdanja; Pavle ZELIĆ, teoretičar stripa

Igor Kordej, rođen 1957. godine u Zagrebu, jedan je od najplodnijih i najuspešnijih svetskih strip autora i ilustratora. Radovi su mu objavljivani širom Evrope i u obe Amerike i nalaze se u mnogim javnim i privatnim kolekcijama. Od brojnih izdavača sa kojima je sarađivao tokom godina treba spomenuti Heavy Metal magazin, Marvel, DC Comics, Dark Horse u Americi, a od evropskih Dargaud, Les Humanoides Associes, Toutain, Silvester Strips i Algoritam. Zadnjih desetak godina radi kao „kućni autor” za francuski Delcourt. Na više izdanja radi sa scenaristom Darkom Macanom, a jedno od izvanrednih ostvarenja te saradnje je i ovo delo, za koga je Kordej u posveti albuma napisao da je „Posvećeno Andriji Mauroviću, čiji su strip-junaci Stari Mačak i Polagana smrt najoriginalniji i najbizarniji likovi u žanru vesterna.“

U crno-beloj štampi, tvrdog poveza 24x32 cm, na 304 stranice sa dodacima, beogradska izdavačka kuća Lokomotiva donosi, na srpskom jeziku, četiri epizode albuma Maršal Bas. Ovaj svojevrsni vestern serijal Macana i Kordeja je priča čija je radnja smeštena u Arizonu, SAD 1875. godine i koja govori o Riveru Basu prvom tamnoputom zameniku maršala, mirnom porodičnom čoveku i farmeru, ali čoveku koji sve to postaje nakon preživljenih perioda života bivšeg roba, vojnika i skitnice. Svu surovost sveta oko sebe kao i ličnu usamljenost River Bas će osetiti tek sada, kada prihvati značku.

Ovaj serijal je veoma dobro prihvaćen u Francuskoj a kako je reč o dvojici prestižnih hrvatskih autora, premijerne epizode ovog serijala u Hrvatskoj je objavila izdavačka kuća Fibra.
Objavljeno: 01.11.2019.
Scenaristički univerzum Franje Fuisa...     Autor: Marija Krbavac
  ...Nova knjiga!

Nova, upravo objavljena knjiga iz biblioteke „Fra-Ma-Fu“ (nakladnik – zagrebačka udruga „Art 9“) donosi kraći roman  „Mrtvačka trojka“, ali i pripovijest „Lutalica Chagos“. Da postoji roman „Mrtvačka trojka“, po kojem je Andrija Maurović crtao istoimeni strip, koji je - zbog ukidanja dnevnog lista „Novosti“ u travnju 1941. godine – ostao nezavršen, bile je više-manje poznato širem krugu čitateljstva i ljubitelja stripa. „Mrtvačka trojka“ izlazila je u tjedniku „Mickey strip“ u nastavcima krajem 1938, a njen autor je za junake opet uzeo likove koje je osmislio u svom prethodnom romanu „Brod bez kompasa“, kojeg su čitatelji lista obožavali.

Međutim, da postoji pripovijest „Lutalica Chagos“ do sada nije bilo poznato. Njeno postojanje otkrio je Veljko Krulčič, urednik i priređivač izabranih djela Franje Fuisa. Pripovijest je objavljena 1934. u tjedniku „Kulisa“, dok je sam strip „Lutalica Chagos – brod smrti“ nastao dvije godine kasnije, a to je zapravo bila prva zajednička strip suradnja Fuisa i Maurovića. Sam strip – premijera u tjedniku „Oko“ -  nije adaptacija pripovijesti, ali se služi njezinim motivima, pogotovo motivom „ukletog broda“.

Uopće, ova knjiga u cjelini gledano u neku ruku predstavlja i presjek scenarističkog univerzuma Fra-Ma-Fua. Veljko Krulčić donosi njegovu stripografiju s tridesetak ostvarenja, daleko više nego što se dosad vezivalo za njegov doprinos stripu. Zanimljivo da je Krulčić u stripografiju uvrstio i tjedne verzije stripova koje je Maurović crtao po scenarijima Krešimira Kovačića „Vjerenica mača“, „Podzemna carica“ i „Ljubavnica s marsa“, a koje su u „Mickey stripu“ izlazile pod novim naslovima („Tajanstveni mušketir“, „Put u pakao“ i „Kći Svemira“), s premontiranim sličicama i s unekoliko „izmjenjenom“ radnjom i dijalozima.

Osim toga, knjiga donosi pretisak Fuisova feljtona „Kako se crtaju stripovi“, prve strip-škole na području nekadašnje jugoslavenske države, koja je isto objavljena u „Mickey stripu“. Krulčić u studiji kojom je popraćen pretisak iznosi tezu kako to „nije samo škola stripa, nego i jedna vrsta medijske opservacije, pa i sociološkog pristupa fenomenu stripa“, te mišljenje da je upravo Andrija Maurović bio Fuisu konzultant „iz sjene“ (ghost-writer) prilikom pisanja škole.

Knjiga „Mrtvačka trojka &  Lutalica Chagos“ po prvi put donosi i još desetak dosad nepoznatih Fuisovih pripovijesti (uglavnom iz „Kulise“), prigodne ilustracije čiji su crtači Ferdo Bis i Andrija Maurović, te stručni predgovor „Mali prilog rekonstrukciji i obogaćivanju saznanja o Fuisovu opusu kao literata i stripaša“. Opseg knjige je 244 stranice, tvrdi uvez, a po cijeni od 150,00 kn može se nabaviti u striparnicama i knjižarama. Detaljnije o knjizi: www.art9.hr.

 

Objavljeno: 01.11.2019.
O edukativnom potencijalu stripa...     Press: HC
  ...prilozi etabliranju stripovne metode u nastavi!

Ovih dana je iz štampe izašla nova knjiga Harisa Cerića, profesora na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, pod naslovom „O edukativnom potencijalu stripa: prilozi etabliranju stripovne metode u nastavi“. O umjetničkim dometima stripa i o njegovim karakteristikama kao medija masovnih komunikacija često se raspravljalo dok je edukativni potencijal stripa bio prilično zanemaren.

U ovoj knjizi sabrani su Cerićevi tekstovi koji su objavljivani u ovdašnjim znanstveno-stručnim časopisima i zbornicima u periodu od 2012. do 2016. godine i koji se bave upravo edukativnim aspektima stripa.

Knjiga zamišljena kao svojevrsna nadopuna Cerićevoj prethodnoj knjizi „Skandalon u oblačićima: kako koristiti strip u nastavi“ iz 2013. godine koja predstavlja pokušaj da se ponude polazišta za sistematsko znanstveno proučavanje stripa kao svojevrsnog nastavnog medija. A to bi u konačnici moglo rezultirati etabliranjem nove nastavne metode, koju je autor imenovao stripovnom metodom u nastavi.

Budući da je na našim prostorima literatura vezana za edukativni potencijal stripa prilično oskudna, ova knjiga će biti korisno štivo za sve one koji se zanimaju za ovu problematiku.

Objavljeno: 31.10.2019.
Međunarodni strip-natječaj, "Ptičice u mreži"...     Press: Željko Gašić
  ...4. Međunarodni festival dječjeg stripa
  “Ptičice u mreži“ Gunja, 2019!

Strip-natječaj

Ptičice su djeca. Mreža je Internet. Jesu li djeca i mladi žrtve ovisnosti i nasilja na Internetu?

Učenice i učenici osnovnih škola:

Nacrtajte strip od 1 do 12 strana, likovnom tehnikom i na formatu papira kojem želite, na temu prevencije ovisnosti i nasilja na internetu među djecom i mladima. U ideji za strip, kao mentori vam mogu pomoći nastavnici i stručni suradnici u školi, vaši roditelji i prijatelji.

Na www.stripos.hr je knjiga Ptičice u mreži, besplatna za čitanje i download, koja sadrži pet priča koje smo osmislili na ovu temu. Koristite je u vašem radu, slobodno precrtavajte, ili još bolje, ispričajte nam kroz strip vaše životne priče.

Budite hrabri i iskreni mladi ljudi, i zajedno pokušajmo preventivno utjecati na ovisnost i nasilje na internetu među djecom i mladima. Prevencija je unaprijed zaustaviti loše situacije.

Radove šaljite poštom do 28. 11. 2019., na adresu „Osnovna škola Antun i Stjepan Radić Gunja, Miroslava Krleže 2, 32260 Gunja, Republika Hrvatska“. Radovi se ne vraćaju, pa možete slati i kopije.

U školi u Gunji, 29. – 30. 11. 2019. će se održati manifestacija 4. Festival dječjeg stripa „Ptičice u mreži“, Gunja 2019., na kojoj ćemo po hodnicima škole postaviti sve vaše pristigle radove. Profesionalni strip-crtači iz više zemalja održati će dvodnevne radionice crtanja stripa, na koje ste pozvani svi koji možete doći.

Izabrat ćemo 30-ak najboljih stripova koje ćemo tiskati u zbornik radova, i poslati ih poštom autorima i mentorima do kraja školske godine. Svi će sudionici dobiti na e-adrese škola zahvalnice u pdf formatu. Tijekom vremena potruditi ćemo se i izložiti radove na više mjesta, u školama i knjižnicama.

Organizatori:
Udruga ljubitelja stripova StripOs, Osijek, Ministarstvo kulture RH,
Osnovna škola „Antun i Stjepan Radić“ Gunja

Info: stripos.hr@gmail.comfacebook striposwww.stripos.hr
Objavljeno: 31.10.2019.
Strip: Kumova slama (44)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 31.10.2019.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Stripovski novosti: Rob in Fant moj.

MARTIN RAMOVEŠ: ROB
ZBADLJIVI POET V STRIPU IN GLASBI

Satirični pesnik in pisatelj Ivan Rob (1908–1943) je bil za časa svojega življenja znan predvsem kot zbadljivi šaljivec, ki je s svojim iskrivim humorjem pogosto nasmejal boemsko druščino umetnikov svoje generacije, pa naj si bo to s šaljivimi predelavami znanih del Prešerna, Jurčiča, Trubarja in drugih literatov ali s svojimi improviziranimi pesnitvami, ki jih je prepeval ob brenkanju na kitaro …

A Rob ni bil le karizmatična osebnost priljudnega in veseljaškega značaja, temveč tudi pronicljiv kritik družbenega dogajanja, predvsem pa tankočuten opazovalec svoje dobe: prav njegove lirske pesmi so najbolj nagovorile striparja in glasbenika Martina Ramoveša, da se je odločil upodobiti Robovo življenje v stripu ter uglasbiti njegovo poezijo – stripu je tako dodan tudi glasbeni album, ki predstavi še drugo, bolj lirično plat tega svojevrstnega literarnega ustvarjalca.

Več tukaj ...

OLIVIER SCHRAUWEN: FANT MOJ

Nadrealistična igrivost, vsakovrstne eksotične bizarnosti in jedka ironija – to je Fant moj, absurdna domišljijska zgodba, ki skoraj brez besed podaja subtilno kritiko današnjega življenja in družbe nasploh. Rdečelasi lutkasti sinko in aristokratsko uglajen, a ekscentričen oče sta glavna junaka tragikomičnih kratkih zgodb, ki v marsičem spominjajo na stripovske gage v starih časopisih, včasih pa kar na epizode kakšnega televizijskega sitcoma.

Olivier Schrauwen, priznani belgijski ustvarjalec, katerega dela navdušujejo bralce po vsem svetu, je vizualni navdih za strip Fant moj črpal iz del ameriških pionirjev stripa, kot sta Winsor McCay in Lyonel Feininger, zato strip spominja na klasične ameriške časopisne stripe iz začetka 20. stoletja. A naj vas elegantna in občudovanja vredna risba ne preslepi, saj se pod njenim površjem skrivajo tudi veliko bolj ostri podtoni, zaradi katerih strip ponuja še veliko več, kot se zdi na prvi pogled. Vizualna poslastica za radovedne in pozorne bralce!

Več tukaj ...


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 29.10.2019.
Izveštaj iz Budve...     Press: Kole & Dan
  ...Stripovanje u Budvi!

U organizaciji Narodne biblioteke Budve, pod čijim okriljem se odvija Škola stripa i ilustracije, 19. septembra je realizovan Festival "Stripovanje".

Radionice stripa vodi Simon Vučković, predsednik Udruženja strip autora Crne Gore, a od marta 2017. godine školu stripa je prošlo više od 300 polaznika uzrasta od pet do osamnaest godina.

Zvanični gosti i predavači festivala "Stripovanje" su bili strip-autor i akademski slikar Milivoj Kostić i karikaturista i ilustrator, Goran Šćekić koji su se predstavili u Narodnoj biblioteci Budve od 17 časova, putem slajd šou prezentacije i tribinom pred publikom i učenicima Srednje likovne škole "Petar Lubarda" sa Cetinja. Nakon toga, u 17.30h je realizovana jednosatna radionica stripa, a od 18.30 časova sa polaznicima radionice razgovarali su pomenuti predavači.

U 19 časova u Narodnoj biblioteci Budve otvorena je izložba radova polaznika Škole stripa i ilustracije, koju su zvanicno otvorili Simon Vučković i Milivoj Kostić.

Prvi deo festivala koji se dešavao u Narodnoj biblioteci Budve je namenjen mladima koji žele da uče kako se crtaju stripovi i prave ilustracije.

Drugi deo programa festivala Stripovanje realizovan je u bioskopu Cadmus Cineplex gde je u 20.15h otvorena izložbe dva predavača – Milivoja Kostića i Gorana Šćekića, nakon čega je, od 20.30h emitovan film "The Angry Birds".

Organizator programa i inicijator Škole stripa i crtanja je Narodna biblioteka Budve, a ovaj Festival su pomogli bioskop Cadmux cineplex, Udruženje strip-autora Crne Gore, Turistička organizacija Budve i likovna radionica Art duga.

Vojo Milić Kist



U BIBLIOTECI BUDVE

Završeno „Stripovanje”

UNarodnoj biblioteci Budve, pod čijim okriljem se održava Škola stripa i ilustracije, realizovan je Festival stripa pod nazivom „Stripovanje”. Zvanični gosti i predavači festivala su bili strip-autori Milivoj Kostić i Goran Šćekić. Uz program koji je bio bogat, oni su u čitaonicama NB Budve vodili radionicu mladih crtača, a u bioskopu „Kadmus sinepleks” su im otvorene izložbe.

U disciplini ilustracije i stripa na radionici Festivala se takmičilo više od 40 crtača koji su iz raznih krajeva Crne Gore. Nagradu su ravnopravno podijelile Hristina Georgieva iz Kočana, Makedonija i Ksenija Ćetković iz Lastve Grbaljske, Crna Gora. Godišnja nagrada polazniku Škole stripa i ilustracije Budve je ove godine pripala Anđeliki Gogić.

Glavni organizator programa Škole stripa i crtanja je Narodna biblioteka Budve prema inicijativi Udruženje strip-autora Crne Gore.

A.Ć.

[Objavljeno: Dan, Podgorica 21.09.2019]

 

Objavljeno: 28.10.2019.
Poslednje Gašine ludorije...      Autor: Ilija Bakić
  ...“Gaša Šeprtlja 17-19” Andre Frankena;
  izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2018.

Zapaženi epizodni lik strip serijala “Spiru i Fantazija” - onaj koji u priči “Povratak u mezozoik” kroz gust saobraćaj vozi bicikli i nonšalantno čita novine a par slika kasnije nosi polomljeni bicikl da bi već u sledećoj epizodi serijala bio zamalo pregažen baš od Spirua i Fantazija - pojavio se kao glavni junak stripa 28. februara 1957. godine na stranicama “Le journal de Spirou” pod imenom Gaston odnosno, po naški, Gaša Šeprtlja. Njegov tvorac Andre Franken (1924-1997) od tada ga predstavlja najpre u geg-pričama na polovini stranice do bi tek 1966.g. Gaša dobio punu stranu (mada je i dalje umeo da se “skupi” na polovinu strane ali i da se “protegne” na dve strane). I pošto se osamostalio Gaša se, s vremena na vreme, družio sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S svoje strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati (na plakatima ili kao lutke) u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Gaša zarađuje svoju koricu hleba nasušnog kao administrativac u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”). Njemu se svašta može zameriti i “prišiti” ali svakako ne da je vredan i marljiv; ipak, kad na svom dlanu otkrije dlaku - što je dokaz da je neko lenj - Gaša počinje mahnito da radi (ne znajući da je reč o neslanoj šali kolega)! No, kad je stanje redovno, Gaša zabušava i drema, smišlja genijalne izume za poboljšanje radnih rezultata, kuva ili peče palačinke, rečju, radi sve drugo osim onoga za šta je plaćen. Njegov najveći neprijatelj je zaostala i nesređena pošta koje se oslobađa na svakojake ingeniozne načine kakav je i paljenje u plinskom bojleru ili prepravkom motora svog automobila na novo gorivo - papir! Na žalost, pošte ima toliko da  - u jednom Gašinom košmaru – ona, u stvari, sačinjava prstenove oko Saturna.

Kolege iz redakcije tolerišu i trpe Gašu, njegove ljubimce i ekscese, sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore. Ovo ne važi za gospođicu Zoricu koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama kakva je boravak, posle brodoloma, na pustom ostrvu; kada ovu idilu iz snova pokvari dolazak gospodina Gužvića, probuđeni i besni Gaša ne može da odoli a da stvarnog Gužvića, koji naravno dolazi da potpiše ugovore, ne šutne u stražnjicu. Tako benigni momak u zelenoj rolki i ofucanim espadrilama namerno uništava poslovnu šansu mada u redovnim situacijama katastrofu izaziva potpuno nenamerno. I nesretni i nespretni policajac Milkan redovno izvlači deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom Fijatom 509. Gašina borba protiv parkometara poprima epsko-groteskne razmere od angažovanja snagatora da isavija aparate tako da se ne može ubaciti novčić do sadnje bršljana oko parkometara ili njihovog “popunjavanja” teledirigovanim komandama.

Gaša obožava svoje ljubimce (neobuzdanu mačku, namćorastog galeba, ribicu Šaranka, miša Sirka, kornjaču) ali i čitavu prirodu i živi svet (računajući tu i divlju puzavicu, neke mesožderke i pomahnitali kaktus). Kad zatreba Gaša je spreman čak i da bombama sa lepkom  bombarduje kitolovce! Na žalost, životinje nemaju uvek razumevanje za njegove napore pa tako čudovište iz Loh Nesa beži iz jezera kad Gaša počne da mu svira na svom Gašofonu!

Gaša je sasvim prosečan čovek, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Šestim tomom završava se poduhvat “Darkwooda” i “Belog puta” da na ovim prostorima objave kompletan strip serijal. Ova knjiga sadrži tri albuma od kojih prvi (a 17. po redu) spada u “redovne” albume dok su 18. i 19. albumi sastavljeni od tabli iz raznih perioda Gašinog života koje do tada nisu ušle ni u jedan album, odnosno sadrže razne samostalne crteže-gegove te, kao kuriozum, razne stripove rađene po narudžbama (takve su table korišćene u kampanji popularisanja putovanja gradskim autobusima, promotivni album za proizvođača baterija, tabla za kampanju Amnesti Internešnel). Iako je reč o namenskim proizvodima, Franken je dokazao da je veliki profesionalac koji se na svakom zadatku drži visokih standarda. Na kraju knjige objavljene si u poslednje četiri table koje je Franken nacrtao ili započeo.

Na kraju ove velike strip avanture sasvim je nesporno da serijal “Gaša Šeprtlja” spada u klasike kako 9. umetnosti tako i svekolike umetnosti. Puna potvrda ovoga je i činjenica da je “Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista “Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga XX veka!

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 27.10.2019.
Strip: Noćni sud (123)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 27.10.2019.
Završna izložba projekta...     Press: Tome Trajkov
  ..."17 ti Megunarodni salon stripa VELES 2019" strip kolonija!

Како завршен дел од проектот „17 Мегународен салон на Стрип „Велес 2019“ - стрип колонија“. Ве покануваме на одржување на завршна изложба кадешто ке се изложат:
-стриповите нацртани за време на Мегународната стрип колонија одржана во август во Велес
-наградените стрипови од Мегународниот конкурс
-стрипови од македонски автори
-стрипови на автори од Велес

Наградите за домашните автори по меѓународниот стрип конкурс ќе се доделат на изложбата во Скопје, на 30.10.2019 во Дом на култура „Кочо Рацин“.

Проектот „17 Мегународен салон на Стрип „Велес 2019“ - стрип колонија“ е финансиран од страна на Министерството за култура на Р. С. Македонија и Општина Велес.

Objavljeno: 26.10.2019.
Strip: Cane (383)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 26.10.2019.
Stripolis 11...     Press: Branko Đukić
  ..."STRIPOLIS" No. 11. Izašao je iz štampe!!!

Ukupno ima 174 stranice od kojih su 60 u punom koloru. Format prošireni A-4. Odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku.
Kontakt telefon: Mob. +381(0)64332 4 921 • e-mail: djukicbranko@yahoo.com • Cena 700 dinara + p.t.t. troškovi
Pogledajte: www.facebook.com/branko.djukic.9/media_set?set=a.2750371788328485&type=3

Objavljeno: 25.10.2019.
USUS news...     Press: USUS
  ...Striposlavija! (novi festival, 26. 10. 2019) i
  Monografija "Dušan Relјić — strip, karikatura, ilustracija".

    Mali striponoša — bilten Udruženja stripskih umetnika Srbije

    Sadržaj
    - Striposlavija: susreti u slavu slovenskog stripa (Beograd, 26. oktobar 2019)
    - Objavlјena monografija Predraga Đurića "Dušan Relјić — strip, karikatura, ilustracija"

    STRIPOSLAVIJA
    SUSRETI U SLAVU SLOVENSKOG STRIPA

    Dečji kulturni centar Beograda — Biblioteka, subota, 26. oktobar 2019, od 12 do 16 časova.
    Prva svoje vrste u istoriji evropskog stripa, nova manifestacija, predstavlјa stripske tradicije slovenskih i bliskih kultura.
    Publika će uživo ili preko video ekrana videti prezentacije, diskusije i preglede istorije slovenskog stripa po državama i narodima.
    Organizuje Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije (USUS)
    www.usus.org.rs
    u saradnji sa partnerima u Srbiji i inostranstvu. 
    - Članovi organizacionog odbora: Vladimir Krstić, predsednik USUS; Vladimir Vesović, profesor Škole "Đorđe Lobačev";  Snežana Stanković, urednica kulturnih programa DKCB; Irina Antanasijević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu; Zoran Stefanović, Upravnik Centra za umetnost stripa USUS, Beograd (predsedavajući)
    - Stručni savetnik: Lidija Seničar, urednica likovnih programa DKCB
    Svaki program traje do 10 minuta.
    Otvaranje
- Počasni gost: Vasilije Kistjakovski, profesor Škole dizajna  NIU VŠE i vlasnik izdavačke kuće "Dželifiš džem", Moskva
- Počasni predsedavajući: Lazo Sredanović, autor stripa „Dikan“, Beograd
- Domaćin: Zoran Stefanović, Upravnik Centra za umetnost stripa USUS, Beograd
    Krajolici slovenskog stripa
- Zapadni Sloveni: Lužičkosrpski, polјski i kašupski strip predstavlјaju Dragan Bosnić, Zoran Stefanović i Roman Džeždon (video)
- Istočni Sloveni: Ruski strip predstavlјaju Vasilije Kistjakovski, Irina Antanasijević i Aleksandar Kunjin (video)
- Južni Sloveni: Zajedničku tradiciju jugoslovenskog stripa i srpski, hrvatski, makedonski, bošnjački i slovenački strip — predstavlјaju Živojin Tamburić i Vladimir Topolovački. Bugarski i vojvođansko-slovački strip — predstavlјa Z. Stefanović.
    Fenomeni – povodom godišnjica velikih autora
- Đorđe Lobačev: Sabrana dela, prva promocija drugog toma kapitalne edicije u partnerstvu "Makonda", USUS i Ministarstva kulture i informisanja  Republike Srbije
- Lazo Sredanović: Dikan i Stari Sloveni na srpskom i ruskom
- Slovenska književnost u stripu: Aleksandar Puškin
- Slovenska književnost u stripu: Milorad Pavić
    Predstavlјanja ustanova
- Centar crtanih priča, Ruska državna biblioteka za omladinu, Moskva, Rusija (Центар рисованных историй Российской государственной библиотеки для молодёжи)
- IK "Dželifiš džem", Moskva
- Muzej kašupsko-pomorjanske muzike i pisane reči, Vejherovo, Polјska (Muzeum Piśmiennictwa i Muzyki Kaszubsko-Pomorskiej w Wejherowie)
- Škola i radionica stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“, Beograd, Srbija
- Savez festivala stripa, Niš, Srbija
- Dečji kulturni centar Beograd
- Centar za umetnost stripa pri Udruženju stripskih umetnika Srbije, Beograd
    Izveštaji o akademskim i stručnim projektima
- Nove izložbe i monografije Irine Antanasijević o Zlatnom dobu stripa Kralјevine Jugoslavije i njihovom značaju za rusku kulturu
- Izložba i istraživanje kašupskog stripa Romana Džeždona
- Zaštita stripskih legata na primeru zbirke Zdravka Zupana - po metodologiji Zorana Stefanovića
- Monografije Žike Bogdanovića i Pegaz, revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem
- Nacionalna strategija za strip Srbije
Domaćini zadržavaju pravo izmene programa.
www.usus.org.rs

    OBJAVLjENA MONOGRAFIJA
    "DUŠAN RELjIĆ — STRIP, KARIKATURA, ILUSTRACIJA"

    Udruženje stripskih umetnika Srbije preporučuje monografiju Dušan Relјić — strip, karikatura, ilustracija. Autor je Predrag Đurić, istaknuti stripski scenarista, urednik izdavačke kuće "Rosencrantz", jedno od značajnih novih imena u stripskoj istoriografiji na području jugoslovenskih zemalјa i Jugoistočne Evrope.
    Knjiga prikazuje izbor iz hilјada tabli stripova, karikatura i ilustracija koje je Relјić, majstor evropske reputacije, uradio tokom svoje karijere duge od više od pola veka, uz uvodnu istoriografsku studiju P. Đurića, sa kulturnom i društvenom kontekstualizacijom  vremena u kome je umetnik stvarao i stvara, uklјučujući stripografiju i memorabilije. Monografija je u punom koloru, na 196 strana, sa obilјem umetničke i dokumentarne građe, od kojih se jedan deo prvi put objavlјuje, a ostalo se prvi preštampava iz razne međunarodne periodike.
    Važno je istaći i okvir u kojem se monografija pojavlјuje, jer ovim beogradsko-londonski izdavač "Modesti stripovi" (Modesty comics) nastavlјa tradiciju objavlјivanja knjiga od izuzetnog značaja za baštinu stripske i primenjene umetnosti u Srbiji i regionu.
    Pre ovoga su objavlјene kapitalne ili značajne knjige kao što su Stripovi koje smo voleli: izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku (2011, autori Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović, predgovor: Pol Gravet — prvi kritički leksikon stripova u Istočnoj Evropi, nagrađen kao izdavački poduhvat godine na Sajmu knjiga 2011. godine), Stripovi iz Nikad robom Brane Jovanovića (2012, priredio Živojin Tamburić — tri jedina stripa proslavlјenog ilustratora "Politikinog Zabavnika", sa kritičkim osvrtom Slobodana Ivkova), Majstorije Ive Kušanića (2015, priredio Zdravko Zupan — monografija sa uvodnom studijom i stripovima slavnog "Politikinog" karikaturiste), Stripovi iz Nikad robom Radivoja Bogičevića (2014, stripovi najpopularnijeg i najuticajnijeg autora Srebrnog doba, priredio Zdravko Zupan, sa tekstovima Vase Pavkovića i svojim) kao i mnoge druge, kojima je Živojin Tamburić, agilni urednik i izdavač, obogatio našu kulturu.
    Autor će potpisivati svoju monografiju na štandu "Modesti stripovi" na Beogradskom sajmu knjigu, Hala 1, prvi prsten, pored štanda "Novosti" u utorak i subotu od 15 do 17 časova.

Objavljeno: 25.10.2019.
Sajamski noviteti...     Press: Čarobna knjiga
  ...Asteriks, Persepolis, Supermen, Džeremaja, Mateo, Reka Mohok, Merkurio Loi...

Čarobna knjiga je i ove godine pripremila mnoštvo novih stripskih izdanja za Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Iz bogate ponude, kao sajamske premijere, izdvajamo pre svega nestrpljivo iščekivanog Asteriksa, 4. i 5. tom. Pošto Asteriks ove godine slavi jubilarni, 60. rođendan, mi smo, kako i dolikuje ovakvom stripskom fenomenu, organizovali proslavu tog jubileja. Stoga ćemo na štandovima Čarobne knjige na Sajmu, uz kupljena ova dva toma, poklanjati špil karata za igru s likovima iz neustrašivog galskog sela.

Ponudu stripova učiniće posebnom i dva nova izdanja u ediciji DC Gold: Nadzirači i Supermen: Šta li se zbilo sa Čovekom od Čelika?. Svi koji nisu imali priliku da se dosad upoznaju s Nadziračima Alana Mura, jednim od najčuvenijih i najistaknutijih dela u istoriji stripa, sada imaju priliku za to. S obzirom na to da nas prvog dana Sajma očekuje i prva epizoda istoimene HBO serije, iščekivanje je veće nego ikad.

Što se Supermena tiče, s ponosom možemo reći da je ovo prvi Supermen u izdanju Čarobne knjige, ali ujedno i 200. izdanje u biblioteci Olovka, tuš i pero.

Posebnu pažnju zaslužuje nova biblioteka Svet u oblačiću, koja je posvećena odabranim stripskim pričama visokog umetničkog kvaliteta koje dele mnogo šta s drugim umetnostima, posebno s književnošću, autorskim delima često specifičnih i eksperimentalnih formi i sadržaja. Prvo izdanje u ovoj biblioteci, Persepolis, jedan je od najcenjenijih strip-romana našeg doba. Dok smo kod umetničkog stripa, iznenađenja stižu i u ediciji Stari kontinent, s dva sjajna izdanja Žan-Pjera Žibre: Mateo, tomovi 1 i 2.

Dragi bonelijanci, sjajne vesti i za vas! Riznica Bonelli bogatija je za novu podbiblioteku, Riznica Bonelli Grande, a Reka Mohok u formatu B5 i punom koloru ostaviće vas bez daha! Tu je, naravno, i Merkurio Loi: Početak, luksuzna, kolorisana varijanta koju je Boneli objavio 2017. godine, a koja predstavlja početak tog popularnog serijala.

Od dobro vam poznatih serijala možete očekivati novog Dedpula, Dedpul opet satire Marvelov univerzum, kao i dva nova toma Džeremaje – 9 i 10.

S pravom možemo reći da je naša ovogodišnja sajamska ponuda najbogatija do sada i pozivamo vas da nas posetite na štandovima u Areni Hale 1 i u Hali 4, kao i na našem sajtu i u striparnici, gde vas očekuju i brojni popusti i akcije.

Sada već tradicionalno ali svakako važno obaveštenje: i ove godine sve akcije i popuste možete ostvariti i kupovinom na našem sajtu, kao i u klubovima čitalaca u Dečanskoj 5 u Beogradu i knjižari Bulevar Books u Novom Sadu.
Objavljeno: 24.10.2019.
STRAVA: Part Deux Izveštaj...      Autor: Ivan Veljković
  ...valjevska manifestacija posvećena
  stripu i animaciji.

27 razloga zašto sam bio deo valjevske manifestacije stripa i animacije „STRAVA: PART DEUX“ početkom poslednje trećine septembra meseca 2019. godine

1. Entuzijazam. Novi festivali imaju mnogo poteškoća da se probiju, pogotovo kada vladajuću garnituru ne interesuje mnogo strip, niti animacija. Iz istog razloga treba posetiti i druge festivale ove veličine.

2. Snaga duha i izdržljivost organizatora. Ne poznajem Filipa dugo, ali se, ispod umora i cimanja oko dešavanja u sklopu manifestacije tačno vidi entuzijazam i želja za promocijom umetnosti, koliko god teško bilo postići isto.

3. Uloženi trud.Sa Filipom o manifestaciji komuniciram već neko vreme i znam iz prve ruke kroz šta je sve prošao, kroz šta sve prolaze i ostali koji su u njegovim cipelama.

4. Valjevo. Odmah treba naglasiti da je Valjevo lep grad sa mnogo istorije i još više mogućnosti, ali da definitivno ima tu stagnacije iz koje se treba iskobeljati, a oni koji se trude to da urade dobijaju upravo suprotno od podrške.

5. Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“ i njihova želja da se pokrene saradnja sa radionicom „STRAVA“ i da se dobije prostor za strip i animaciju u vreme kada imamo, paradoksalno, na desetine hiljada praznih lokala a nimalo prostora za organizovanje bilo čega.

6. Ljubivoje Bube Marković, lokalni pozorišni glumac sa povećim pedigreom. Prvenstveno zato što sam i od njega, vrlo opširno i necenzurisano, načuo sa čim se sve zapravo kultura u Valjevu kosi i ko je, zapravo, sabotira iznova i iznova. Ali takođe i zato što je nesebično rešio da poseti manifestaciju čisto iz znatiželje i ljubavi prema kulturi.

7. Aleksandar Jeremić i njegov malečki rođak Nikola. Iako je imao posla prvog dana manifestacije, iscimao se da dođe i ispomogne u organizaciji koliko god je to moguće, voljan da em promoviše strip i animaciju, em nauči štogođ novo od gostiju.

8. Filipova porodica. Nije mi prvi put da vidim da organizaciju strip-festivala u Srbiji ispomažu članovi familije, naravno, ali ovde ih stvarno treba istaći s obzirom da su lavovski pomagali, čak i sa stotinu i kusur kilometara udaljenosti.

9. Gosti koji opravdano nisu mogli da se pojave, ali su svejedno pozvali Filipa lično tokom manifestacije da mu požele sreću i da se čuju s nama ostalim gostima tamo.

10. Gosti koji nisu udostojili Filipa ni kasvetnim opravdanjem zašto ne dolaze. Mahom zato što i njih takve treba pomenuti, pa nek se oni sami zapitaju zašto.

11. David Kecojević. Njegovo predavanje o Diznijevom filmu „Fantazija“ treba čuti sedamnaestostruko više ljudi nego onda u sklopu Manifestacije. Čoveku se vidi ista ona strast kao i Filipu i Aleksandru po pitanju ljubavi prema vizuelnim medijima.

12. Goran Trajković, supruga mu Aleksandra i sin mu David. Ne samo da su se potrudili da dođu na manifestaciju svo troje iz Raške, već su to uradili i par dana pred jedan teži, lični poduhvat o kome neću dalje da komentarišem. A uz to, dobila se prilika da se razgovara o strip-časopisu „Ras Comic“, o strip školi u Raški i o jakim vezama koje su se formirale između Strip Kolonije i Radionice „STRAVA“.

13. Danica Dedić. Iako nije bila u mogućnosti lično da dođe zarad tribine o njenom stripu „Milanka Pinapka“, složila se da Filip sa njom odradi telefonski intervju, što je nama prisutnima dalo šansu da razgovaramo malo s njom o datom stripu i njenim tokovima u umetnosti.

14. Rajko Čučak. Čovek koji se i pored svojih obaveza iscimao da dođe u Valjevo, da poseti manifestaciju, da se uključi u razgovore i tribine i da, čak i tokom našeg poslednjeg razgovora pred moj polazak iz Beograda za Svilajnac, ne prestane da govori o tome kako mu je „STRAVA: PART DEUX“ bila fenomenalna. Ako se ne varam, odjebao je neki put upravo zbog Valjeva i upravo zbog „STRAVE“.

15. Dve Filipove i Aleksandrove učenice i jedan učenik koji su bili prisutni. Mateja,  Natalija i Natalijin momak (Uroš, čini mi se) su ispomogle u poslednjem trenutku oko organizacije, te su pomno slušale predavanja i učestvovale u diskusijama. Dobro, ne skroz pomno, više onako stidljivo, ali su svakako bile tu i bile aktivne.

16. Malečki Aleksa, Filipov i Aleksandrov najmlađi, ali ujedno i najaktivniji učenik koga nisam slučajno odvojio od prethodno troje. Taj malecak je dominirao čitavom manifestacijom svojim britkoumljem, oštrim rezonom i energijom za rad i crtanje. Zbog njega, zbog Mateje, Natalije i Uroša, a i zbog učenica koje nažalost nisu stigle da se pojave zbog drugih obaveza – zbog njih je vredelo da „STRAVA: PART DEUX“ bude organizovana.

17. Aleksin otac. Čovek koji je pristigao negde blizu sredine moje tribine i imao priliku da vidi, iz prve ruke, šta se zapravo radi i ko su zapravo Aleksini predavači, kao i njihovi saradnici i prijatelji. Zarad njega treba isto organizovati „STRAVU“, jer će upravo on preneti dobru reč stripa i animacije u valjevski etar, da se to pročuje kako valja i trebuje.

18. Moja tribina o osnovama scenarija. Realno, ovo dodajem da širim sopstveni ego (kao da nije dovoljno glomazan), ali i zato što sam ovde dobio priliku da vodim pilot-tribinu na način koji sam diskutovao sa mnogim strip autorima (između ostalog i sa par njih prisutnih na „STRAVI“).  Pilot-tribinu koja neće da izgleda kao stotine drugih na drugim strip-festivalima u zemlji i regionu, gde realno niko nikog ne sluša i gde nema maltene nikakve interakcije sem Q and A runde na kraju.

19. Miloš Meda Nikolovski. Kao negdašnji učenik „Crnog kreča“ i predavač „Crne mrlje“, imao je priliku da vidi iz prve ruke kako se njihovo nasleđe nastavlja. I to sa pravim ljudima, na pravi način.

20. Fanzin „The White Japanese Lapot“, čiji članovi na veliku žalost nisu mogli da prisustvuju, ali čija je međusaradnja sa Filipom i „STRAVOM“ i te kako osećana u vazduhu i kroz razgovore.

21. Fanzin „STRAVA“. Iako su bila izložena izdanja iz Kragujevca, Leskvoca, Beograda i Raške, pogotovo mi je drago što je peti broj ovog valjevskog fanzina bio izložen, i to rame uz rame sa gorepomenutim „Lapotom“, kao i sa par kuriozitetno preživelih primeraka fanizna „Crna mrlja“, duhovnog prethodnika trenutne inkarnacije valjevskog štampanog prostora za strip.

22. „Brale Studios“. Ako niste, overite kratke filmove ove grupice i sve će vam biti jasno.

23. Izložba „best of“ radova svih učesnika radionice, od negdašnjih saradnika Stefana Krunića i Stefana Nastića, preko predavača Filipa i Aleksandra, pa sve do radova dece svih uzrasta koja su prošla kroz radionicu „STRAVA“ (a bilo ih je sigurno stotinak).

24. Valjevske novine i bezmalo dve televizijske stanice. Iako su sebi uništili rejting intervjuisanjem mene, pokazao se barem onaj osnovni trud da se pokrije kulturna manifestacija grada Valjeva koju je, realno, trebalo pokriti na širem, regionalnom nivou. Ali svakako, trud se računa i pokriće je postojalo.

25. Web stranice, blogovi i otvorene FB grupe koje su nesebično ispromovisale manifestaciju. Na pamet mi padaju Strip Blog, Strip Vesti, Ciklonizacija i HellyCherri. Filip će me ispraviti ako sam nešto omanuo.

26. Individualni autori koji su nesebično ispromovisali manifestaciju putem sopstvenih društvenih medija. Svako malo se računa i svako dobro se, eventualno, dobrom uzvrati.

27. Opet entuzijazam. Ne za ovaj festival, već za sledeći, i sve sledeće potom. Valjevo je grad koji, i pored svoje letargije i malog miliona mana, zaslužuje prostor gde će se mladi i stari strip autori, neafirmisani i potkovani animatori, neobjavljeni i oprobani pisci, ovakvi i onakvi umetnici sastajati i redovno plasirati nove ideje na tržište, ostvarivati nove kulturne poduhvate i, naposletku, otvoriti nova vrata nekome kome su nenamerno i silom prilika zatvorena.

Ivan Veljković, 30. septembar 2019.
Objavljeno: 24.10.2019.
Umesto godišnjeg odmora...      Press: zmcomics
  ...napravio sam vanrednu radnu pauzu!

     Nažalost, desetak dana unazad, a i koji dan više, Strip vesti nisu funkcionisale. Radilo se malo po stanu, radilo se uporedo za Sajmove i Salone te nisam bio u mogućnosti da ažuriram sajt. Nakupilo se u međuvremenu priloga, pa ću se truditi da ih polako svakodnevno postavljem i "vratim dug" autorima priloga kao i redovnim čitaocima Strip vesti...

     Valiko izvinjenje svima koji su eventualno oštećeni što pojedine vesti nisu pravovremeno objavljene. Potrudiću se da to ispravim i nadoknadim... Hvala na razumevanju...

     Poz...

     z...
Objavljeno: 23.10.2019.
Nagrade 21. Balkanske Smotre...     Press: LKC
  ...Mladih Strip Autora, Leskovac 2019.

Na 21. Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 28-30. juna u konkurenciji od rekordnih 3017 učesnika iz 67 zemlja sa prostora Evrope, Azije, Afrike, Australije, Severne i Južne Amerike, internacionalni žiri u sastavu: predsednik žirija Bernard Kolle (strip crtač i ilustrator), Lasko Džurovski (strip crtač i ilustrator) i Marko Stojanović (strip scenarista i teoretičar) dodelio je sledeće nagrade:

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crtača dobio je Matej Stić iz Hrvatske.
Diplome za istu kategoriju je dobili su Elena Gogou iz Grčke i Sava Komitski iz Bugarske.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobila je Korina Hunjak iz Hrvatske.
Diplomu za istu kategoriju dobili su Ivona Đenović iz Hrvatske i Damjan Đorđievski iz Makedonije.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobila je Milena Simeonova iz Bugarske.
Diplomu za istu kategoriju dobila je Mihaela Erceg iz Hrvatske.

Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Uroš Dimitrijević iz Niša.
Diplomu za istu kategoriju dobio je Miloš Simić iz Beograda.

Diplomu za najboljeg debitanta dobili su, paralelno, Dana Đorđević iz Babušnice i Gavrilo Lazić iz Pariza.


Plaketu “Nikola Mitrović Kokan”za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su ravnopravno dobili Brana Nikolić iz Valjeva i Jovan Gvero iz Novog Sada.

Novoustanoljeno priznanje Prijatelj stripa koje se dodeljuje osobi van sveta stripa koja je doprinela devetoj umetnosti u značajnoj meri dodelio je tročlani međunarodni žiri u sastavu: predsednik žirija Mairan Miresku (strip scenarista i teoretičar), Dalibor Talajić (strip crtač i ilustrator) i Milorad Vicanović Maza (strip scrtač i ilustrator) dodelio je nagradu Milošu Petkoviću iz Zaječara.

U sklopu manifestacije časopis dodeljuje se i memorijalna nagrada “Miodrag Veličković Mivel” za satirični strip. Žiri u sastavu: predsednik žirija Ninoslav Miljković (strip crtač i karikaturista), Predrag Stanković (strip teoretičar i književnik) i Jurica Dikić (strip crtač i karikaturista), dodelio je nagradu Igoru Stevkovskom iz Makedonije.

Nagradu striparnice "Južni Darkwood" iz Niša za strip dobila je Danica Dedić iz Leskovca.

Nagradu Studentsko informativno-izdavačkog centra iz Niša za najbolji kratki strip dobio je autorski tim Natalia Rerekina i Serafim Orinčenko iz Ukrajine.

Takođe u sklopu manifestacije elektronski časopis za decu “AKO MENE PITAŠ...” dodelio je nagradu za najboljeg mladog strip autora „Mlada velika nada“ Rastku Milenkoviću iz Leskovca i Staši Spasić iz Vučja.

Objavljeno: 23.10.2019.
Stripaonica...     Press: Tihomir Tikulin - Tico
  ...Nova obavjest za radionice.

     U Zagrebu su otvorene tri lokacije/termina za strip-radionice.

     ČETVRTAK od 17 do 20 sati u Galeriji Vladimir Nazor,
     Ilica 163a (križanje s Vodovodnom)

     PETAK od 17 do 20 sati u Čitaonici Knjižnice Kustošija
     u Ilici 312 

     SUBOTA od 16 do 19 sati na adresi Malešnica 27
     
(ulaz sa strane od parka)

     Za sve informacije zainteresirani mogu pisati na:
     tico.ticulin@gmail.com

     Voditelj radionice,
     Tihomir Tikulin - Tico

 

Objavljeno: 23.10.2019.
Vrlo (ne)obična emigrantska porodica...      Autor: Ilija Bakić
  ...ili nije „ko je dobar“ već „ko je manje
  loš“ - „Porodica Špageti knjiga 1“ Trilja
  i Mandrafina;
izdavač „Darkwood“ 2018.

U razgranatoj krošnji krimi žanra jedna od nosećih grana svakako je ona koja se bavi gangsterskim poslovima kao „porodičnim biznisom“ a među  ovim „preduzetnicima“ posebno su zapažene italijanske porodice. Naravno, svako upoznat sa popularnom kulturom XX veka dosetiće se filmova (inspirisanih romanima Marija Puza) iz serijala „Kum“ i porodice Korleone. Na kraju tog veka (i milenijuma) pojavio se (1993. godine u Argentini a potom i u Italiji) strip o porodici Ćentobuki (u bukvalnom prevodu „Storupići“) koji je sumirao dotadašnja iskustva ovog podžanra, propustio ih kroz crnohumorne (pa i groteskne) filtere i ponudio čitaocima (pre svega malo starijim dečacima). Scenarista ove žanrovske igrarije je Karlos Triljo (1943-2011), vredni, iskusni i nadahnuti pripovedač širokog dijapazona (od krimića, vesterna, politički intoniranih do „golicavih“ priča). Njegov provereni saradnik bio je Domingo Mandrafino (1945) prepoznatljivog grafizma koji meša realizam i karikaturu.

Trilo svoje pripovedanje u „Porodici Špageti“ deli u epizode od po 8 strana što je idealna mera za objavljivanje u strip magazinima koji u vreme pojave serijala još uvek imaju značajnu ulogu na strip sceni. Ova stroga disciplina traži od scenariste da bude usredsređen i dovitljiv kako bi uspeo da stvori celinu koja se nadovezuje na prethodne ali je, istovremeno, i koliko-toliko zaokružena i samodovoljna (tako da čitalac nema utisak da je pred njim tek jedan od bezbroj nastavaka i da zbog toga odustanje od čitanja). S druge strane ova difuznost dozvoljava i neobavezne šetnje i izlete u okruženje glavne priče što produbljuje atmosferu i daruje joj šire horizonte. Sve navedeno Mandrafino prati i dopunjuje „praktikujući“ sopstvenu disciplinu - zadati broj kvadrata na tabli (najčešće tri reda po dva kvadrata na strani) - čistih linija sa malo senčenja i bez preteranih egzibicija u rakursima i montaži tabli. Ipak, uprkos ograničenja crtež je izuzetno korektan a na momente i vanredno upečatljiv. Sveukupno je reč o veoma zanimljivom i zabavnom stripu o vrlo neobičnim (anti)junacima jer pravih, potpuno pozitivnih heroja nema među članovima porodice Ćentobuki. Njih petoro stiže iz Italije na obale SAD u prvim godinama XX veka kao siročići jer je njihova majka Gracija tokom plovidbe umrla rodivši najmlađeg brata Tonija (a što mu najstariji Amerigo nikada neće oprostiti). No, dolazak i odrastanje su prošlost (istina ne baš zaboravljena) jer su sva deca stasala i krenula svojim putevima. Amerigo je šef kriminalne bande (likom podseća na Don Korleonea), ubica i silovatelj, (pre)veliki poštovalac sećanja na majku, bahat, punačak, prosedih zulufa, žedan ženske ljubavi po sopstvenim uslovima, mrzitelj Jevreja i anarhista, željan da ga braća i sestre poštuju ali i da ga se plaše, ponekad voljan da pomogne kako zna i ume (na primer da ne baš nežno „ubedi“ vernike da se vrate u crkvu njegovog brata). Frančesko je sveštenik koji ne uspeva uvek da kontroliše svoj žestoki karakter pa, s vremena na vreme, Ameriga raspećem bije po glavi, sklon je i drugim neortodoksnim metodama vaspitavanja vernika, pokušava da održi porodicu na okupu (ne uvek spretno, posebno ne kad „nabedi“ da je Karmela kurva pa je muž krvnički prebije). Najmlađi, Toni, je policajac, sklon opraštanju i iznalaženju kompromisa. Katerina je zvezda nemih filmova, poznata i popularna kao strastvena „Džipsi Bun“, bogata je ali i rob studijskog star sistema, na meti svakojakih ucenjivača i lovaca na trofeje. Karmela je „obična“ žena koja jedva spaja kraj s krajem sa dvoje male dece i mužom grubijanom (koga će u samoodbrani ubiti); no, preko noći ona postaje savršeni plaćeni ubica koju angažuje njen ljubavnik-mafijaški bos.

Što priča duže traje (prva knjiga serijala ima 296 stranica) to se više tajni otkriva jer niko nije u potpunosti onakav kakvim se prikazuje, svako krije svoju (mračnu) tajnu iz mlađih dana (laži, prevare, incest); u konačnom svođenju računa osnovno pitanje u priči nije „ko je dobar“ već „ko je manje loš“. Zbog toga su i rešenja problematičnih situacija prigodna i izmiču procenama iz pozicija idealnih i idealizovanih principa Dobra i Zla; umesto toga poštuje se i praktikuje čisti pragmatizam koji opravdava sva sredstva kojima se postiže trenutno željeni cilj. Prateći principe nepostojanja trajnog vrednosnog sistema odnosno stalnog iznalaženja/otkrivanja starih tajni i grehova Trilo je otvorio prostor za poigravanje očekivanjima (zasnovanim na iskustvima konzumiranja žanra) i za transformisanje profila likova koje prati, što se na kraju prve knjige produbljuje do gotovo biblijskih razmera roditeljskog greha kada se „otkriva“ mogućnost da otac sve deca iz porodice nije Gracijin muž Vitorio već gazda, vlasnik zemlje na kojoj žive. Da li višestruki greh jedne generacije žigoše i sledeću, jedno je od pitanja na koje će odgovoriti sledeći tomovi serijala (kojih će ukupno biti četiri).

„Porodica Špageti“ umnogome prevazilazi standarnu ponudu strip sadržaja kako svojim stilskim kvalitetima tako i intrigantnim variranjem i subverzivnim menjanjem žanrovskih obrazaca zbog čega zaslužuje punu i nepodeljenu pažnju ljubitelja „priča u slikama“.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 13.10.2019.
Strip vesti news...      Press: Strip vesti
  ...novi broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima tako da je postavljen još jedan broj Samoniklog korov stripa, 559. broj:
     www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/559

Objavljeno: 13.10.2019.
Strip: Noćni sud (122)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 13.10.2019.
Strip: Cane (382)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 12.10.2019.
Modesty stripovi: Nova izdanja ...     Press: Modesty stripovi
  ...Dejvid Smol i Predrag Đurić.

   Dejvid Smol - Kući po mraku
   Prevod: Živojin Tamburić • Predgovor: Zoran Penevski • Pogovor: Miroslav Cmuk • Edicija: Svetski tragovi #13 • Format: 165x235mm (B5) • Povez: Tvrdi, šiveno (c/b) • Broj strana: 416
   Autor Dejvid Smol, čiju smo knjigu Šavovi objavili 2012. godine, u svom novom grafičkom romanu govori o adolescentskim problemima jednog dečaka i svetlu koje se može naći na kraju tog puta, sve u tehnici laviranog tuša i sa likovnošću ilustratora dečjih knjiga.
   Knjiga košta kod nas (www.modestystripovi.com) 1800 din, na festivalima 1600 din, ali važi naša ponuda da je svaka treća knjiga (najjeftinija) besplatna. 

   Predrag Đurić - Dušan Reljić, strip karikatura, ilustracija
   Edicija: Osvrti #3 • Format: 210x297mm (A4) • Povez: Tvrdi, šiveno • Broj strana: 196 (kolor)
   U ovoj monografiji prikazan je izbor od hiljada strani stripova, karikatura i ilustracija koje je Reljić uradio tokom više od 50 godina stvaralaštva. Autor Predrag Đurić daje Reljićevu biografiju, stripografiju, memorabilije, ali i kritičku analazu radova kao i društveni kontekst u kome je sve nastajalo.
   Knjiga košta kod nas (www.modestystripovi.com) 2000 din, na festivalima 1800 din, ali važi naša ponuda da je svaka treća knjiga (najjeftinija) besplatna.

Objavljeno: 11.10.2019.
Na Letećem startu...     Press: Čarobna knjiga
  ...Pesrsepolis i Čejen.

   PRVO IZDANJE U NOVOJ BIBLIOTECI – SVET U OBLAČIĆU!
   JEDAN OD NAJCENJENIJIH STRIP-ROMANA NAŠEG DOBA
   „PERSEPOLIS“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 1.205 dinara

   Dragoceno literarno svedočanstvo o životu u Iranu tokom prelomnog perioda s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih.
   Format: 16,5 x 23,5
   Br. str.: 343

   Mudar, smešan i potresan, Persepolis je dnevnik odrastanja Marđan Satrapi u Iranu za vreme Islamske revolucije. Na moćnim crno-belim stripskim slikama Satrapi pripoveda priču o vremenu koje je provela u Teheranu između šeste i četrnaeste godine – o godinama kad je prisustvovala padu šahovog režima, trijumfu Islamske revolucije i strahotnim posledicama rata sa Irakom. Kao inteligentna i otvorena kći jedinica posvećenih marksista i praunuka jednog od poslednjih iranskih šahova, Marđan svedoči o detinjstvu koje se na jedinstven način prepliće sa istorijom njene zemlje.
   To je izuzetno lična, duboko politička i posve originalna priča koja nas podseća na to koliko ljudski život trpi u ratu i tokom političke represije. Ona nam pokazuje kako možemo da preživimo, uz smeh i suze, uprkos besmislu.
   Biblioteka Svet u oblačiću posvećena je odabranim stripskim pričama visokog umetničkog kvaliteta koje dele mnogo šta s drugim umetnostima, posebno s književnošću, autorskim delima često specifičnih i eksperimentalnih formi i sadržaja.
   „PERSEPOLIS“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 1.205 dinara, od srede, 09.oktobra, do subote, 12. oktobra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.350 dinara, a u ostalim knjižarama 1.799 dinara.

   NOVO IZDANJE U RIZNICI BONELLI I TO AVANTURA SA SNAŽNIM UKUSOM VESTERNA!
   „ČEJEN“ na LETEĆEM STARTU po ceni od 940 dinara

   Riznica Bonelli #7
   Format: 14,5x20,5
   Br. str.: 289

   Priča o svetu na zalasku: bela civilizacija nadire, bezobzirna i okrutna, i pred sobom uništava starosedeoce, gazeći njihovu zemlju i slobodu. Ovo je sumrak epa o Granici, viđen očima dvojice ljudi: jednog koji balansira između dve kulture, pošto su ga Čejeni oteli dok je bio dete, i drugog, koji odlazi u potragu za njim.

   „ČEJEN“ je na Letećem startu u striparnici „Čarobna knjiga” u Dečanskoj 5 u Beogradu, striparnici „Alan Ford” na Novom Beogradu, u Klubu čitalaca Čarobne knjige „Bulevar Books” u Novom Sadu i na našem sajtu, po ceni od 940 dinara, od srede, 09.oktobra, do subote, 12. oktobra. Posle Letećeg starta, cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 1.050 dinara, a u ostalim knjižarama 1.399 dinara.

Objavljeno: 10.10.2019.
10. Festival nesvrstanog stripa Novo Doba     Press: Novo Doba
  ...9-13. OKTOBAR 2019.

     10. FESTIVAL NESVRSTANOG STRIPA NOVO DOBA – JAJE
     9-13. OKTOBAR 2019.

     Novo Doba jednom godišnje predstavlja pregled autora i dešavanja na domaćoj i međunarodnoj sceni rubnih, andergraund, nezavisnih i subkulturnih umetnosti, prvenstveno stripa ali uključujući i muziku, video, animaciju, likovne umetnosti i ostale srodne discipline.

     Deset godina je dosta vremena za festival nesvrstanog stripa. Deset godina je potvrda da smo ušli u ozbiljno doba, novo doba. Oni koji nas znaju kažu da smo previše stari da bismo bili zaustavljeni, isuviše iskusni da bismo bili naivni, isuviše uporni da bismo usporili. Zbog toga je ritam Novog Doba intenzivan, čak do nekoliko izložbi i više koncerata dnevno. Festival tradicionalno pruža publici, učesnicima i gostima festivala veoma bogat program dešavanja koji uključuje izložbe, radionice, koncerte, prezentacije i sajam unutar festivala na kojem će biti predstavljena i ponuđena izdanja nezavisnih izdavača, izdanja i grafike autora okupljenih oko festivala kao i retka izdanja i originalna dela domaćih i stranih autora i izdavača

     Festival će trajati od 9.do 13. oktobra i obuhvataće niz izložbi, koncerata i radionica na sledećim lokacijama: CZKD, Umetnička galerija Stara Kapetanija, MKC Kombinat, Ulična galerija, Klub Imago, Remont, Kvaka 22 i Matrijaršija. U okviru festivala predstavićemo izložbe najznačajnijih savremenih autora i kolektiva iz Srbije, regiona i Evrope: Oktobarfest (Lazar Bodroža, Vladimir Vuković Seljak, Ivan Gunucnski, Wostok i Zlata VK), Jon Andreson, Điki kolaži, Boris Pramatarov, Fotošok i Goran Dačev. (detaljan program festivala je u prilogu)

     Od bendova na festivalu će nastupati: NW, Biker Bonton Soundsystem, Vasijona, Nikey Eyes, Zalet (Prženo, Fokus i Jić), Anatomia Humana Desmontable, Mondo DC, Feberdrom, Lenhart Tapes i kafana Treća kuća.

     Deseto novo doba! 10 godina inkubacije, 10 godina trenja, znojenja, povraćanja po jajetu i glancanja istog našim oteglim podočnjacima, potom spravljanja boje od jajčane emulzije i pigmenata struganih po ćoškovima nehigijenskih kafana, proces koji je zahtevao zanat koliko i školu života, a sve to da bi se o karton ili platno otisnule mrlje, o njih odbila ili upila svetlost i dodatno zašiljili jajasti vrhovi sinusoida gravitacionih talasa kojima bismo uticali na jajastost nebeskih tela što bi njihovim rotacijama, usled decentralizacije težišta, obezbedilo dodatni ljulj. makar koliko da potremo uticaj lepršanja krila onog kič leptira u kini kojeg stalno pominju a koji očigledno malo po malo sjebava celu vasionu. (N. Vitković)

     Program festivala su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Francuski Institut

Objavljeno: 10.10.2019.
Strip: Kumova slama (43)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 10.10.2019.
Kako započeti crtanje stripova...      Autor: Ilija Bakić
  ...i nikad ne prestati; „Strip pressing -
  magazin za devetu umetnost“ broj 19;
 
izdavač Studentski kulturni izdavački
  centar Niš 2019.

U sve zahuktalijem globalnom nastupanju digitalnog sveta koje, na ovim prostorima, ide ruku pod ruku sa akutnom besparicom za kulturne potrebe (kojih nema u minimalnoj potrošačkoj korpi kao etalonu za opstanak jedinki/naroda), kontinuirano pojavljivanje časopisa (makar i jednom godišnje) koji se bavi umetnošću pravo je čudo. A ako je taj časopis posvećen stripu kao 9. umetnosti koji u zemlji Srbiji baš i ne priznaju za umetnost, onda je to čudo nad čudima. Ipak, čuda se događaju u „Srbiji na Istoku“ pa je tako pred nama novi, 19. broj „Strip Pressinga“ (koji je počeo da izlazi 2001.) u izdanju Studentskog kulturnog izdavačkog centra Niš i pod uredničkom (dirigentskom) palicom sjajnog profesionalca i neumornog, žestokog entuzijaste (ili profesionalnog entuzijaste?) Marka Stojanovića. On će se, pak, u svojoj uredničkoj reći „pravdati“ zašto je dobio Nagradu za doprinos srpskom stripu Međunarodnog strip salona (koji će biti održan u beogradskom SKC-u u septembru), iskreno i skromno navodeći da je sve što je učinio učinio zarad ljubavi prema stripu i želje da se javno oglasi svojim radovima; ipak, on nije zatvorio vrata za sobom već ih je, kada se ostvario kao strip umetnik, otvorio još šire za sve mlade koji pristižu nošeni strastima, željama i nadama kakve su i Stojanovića terale da napreduje.

Sadržaj novog „Strip Pressing“-a sledi oprobanu formulu: red stripova - red tekstova (intervjua, prikaza novijih izdanja, osvrta na zanimljive i značajne strip pojave). Čitaocima je prepušteno da, prema sopstvenim afinitetima ili interesovanjima, „konzumiraju“ časopis onako kako je štampan/složen ili na preskok; ipak, sasvim je sigurno da će, pre ili kasnije, iščitati sve što je ponuđeno jer je reč o valjanim prilozima. Nakon uvodnih „redovnih doza“ univerzuma serijala „Beskrvni“ i „Vekovnici“ sledi poveći i izuzetno zanimljiv razgovor sa proverenim velikanom stripa - Dejanom Nenadovom pod naslovom „Kad sam jednom počeo da crtam, više nisam prestajao“; Nenadov nadahnuto, smireno i promišljeno sumira dosadašnju karijeru i iskustva dajući tako dublji uvid u svoju umetničku radionicu kao i „tehnologiju“ rada i komunikacije sa scenaristima i izdavačima koji su delovi velikog strip korporacijskog sistema. Nenadov poznaje svoje kvalitete i njihove domete i, jednako tako, nema iluzije o ceni opstajanja u strip industriji. Njegovi će odgovori svakako pomoći mlađim kolegama koji su voljni da se otisnu u široke i nemirne vode stripa.

Sledi strip groteska „Mundijal“ Alekseja Čebijkina (u kojoj se svakovrsne istorijske vojne formacija sreću na ravnom fudbalskom polju) te niz strip recenzija iz kojih, između ostalog, saznajemo da se u Turskoj crta stimpank u vidu serijala „Izvanredne avanture Sejfedin-efendije“ odnosno da u Rumuniji (preciznije u Temišvaru) od 2013. izlazi strip magazin „Terapie de Bam - TDB“. Brojne informacija o (na ovim prostorima nepoznatoj) strip sceni u Rumuniji, izdavaštvu te o sopstvenim stvaralačkim iskušenjima, pod parolom „Zajedno smo jači“, saopštava mladi umetnik Mirel Dragan iz Temišvara. Sasvim drugačija iskustva sa belosvetskim izdavačkim mašinerijama kakve su „DC“, „Marvel“, „Image“ ima Stjepan Šejić koji kaže „Nisam crtač, ja sam pripovedač“ dok „tvrdi“ stav Kalena Bana, njegovog „klupskog“ „DC“, „Marvel“ kolege, koji radi i za „Dark Hors“, „IDW“ i smišlja nove avanture Konana, X-mena, Dedpula, Crne udovice glasi „Nemam blokade u pisanju, ne mogu da ih priuštim.“ Da, uprkos svih prolaznih muka i izazova kvalitet, opstaje i biva zapamćen podsetiće tekst „Majstore, gde ste?“ iz rubrike „Strip klasici“ koji se bavi nezaboravnim i neodoljivim serijalom „Herlok Sholmes“ scenariste Zvonimira Furtingera i crtača Julija Radilovića Julesa; reč je o humorističko-parodijskom stripu, utemeljenom na liku najslavnijeg klasičnog detektiva Šerloka Holmsa, stvaranom, uz duže prekide, gotovo dve decenije - od 1957 do 1974. godine.

Konačno, ostajući veran svojoj nameri i misiji da pomaže rad mladih autora „Strip Pressing“ će pod okvirnim naslovom „Novi val“ predstaviti niz zanimljivih umetnika sa balkanskih prostora koji donose dah novotarija i svežine; među njima se, po mišljenju autora teksta Nikole Dragomirovića, izdvajaju Korina Hunjak, Mara Jovanović, Mirjana Kostić, Mihaela Erceg, Ana Nikiforova i Danica Dedić. I, uz još par kaiševa i kratkih stripova (crnohumornih „Gde ja živim“ Filipa Andronika, „Rovovi“ Tasosa Zefeiriadisa i Petrosa Chiristuliasa, „Comics Comics“ Tončija Zonjića, „Bez naslova“ Ivana Stojkovića) zatvara se najnoviji broj „Strip Pressinga“.

Kada sklopi korice čitalac će svakako biti zadovoljan jer je upoznao nove, zavodljive svetove koji su delo njemu nepoznatih autora. Njihova imena svakako će mu, kada ih ponovo sretne, biti znak da obrati pažnju na te stripove. Upravo zbog toga ovaj je broj „Strip pressinga“ (kao i raniji) uspešno  ispunio svoj zadatak predstavljanja čudesa devete umetnosti.

(„Dnevnik“, 2019)
Objavljeno: 06.10.2019.
Strip: Noćni sud (121)      Autor: Franja Straka
Objavljeno: 06.10.2019.
Rezultati Međunarodnog strip konkursa "Veles 2019"     Press: Tome Trajkov
  ...Резултати од Меѓународниот
  конкурс за стрип „ВЕЛЕС 2019“.

     17-иот Салон на стрип - Стрип колонија Велес 2019 е Проект финансиран од страна на Министерството за култура на Република Северна Македонија и Општина Велес. Во рамките на овој Проект е и Меѓународниот конкурс за стрип што Стрип центарот на Македонија - Велес секоја година, во почетокот на годината, го објавува. На овој Конкурс, вообичаено се доделува и наградата ’’Златен стрип’’ во висина од 200,00 евра.
     На објавениот традиционален интернационален конкурс за стрип „ВЕЛЕС 2019“ се пријавија 175 стрип дела од разни земји.
     Оваа година, поради скратување на буџетот, ниту Министерството за култура, ниту Општината Велес не доделија средства за наградата ’’Златен стрип’’. Стрип центарот се обиде на различни начини да дојде до овие средства, но и покрај сите напори не успеа.
     Имајки го тоа во предвид, на предлог од извршниот директор на СЦМ Комисијата за избор на награди, со цел за зачувување на традицијата и почит кон трудот на стрип авторите широм светот, одлучија Да се доделат предвидените стрип награди, со исклучок на првата награда (ЗЛАТЕН СТРИП).

Списокот на наградени стрипови е следен:

2 место
– Кирси Салонен – Финска за стрипот за стрипот HIGH MAGIC
– Џеф Дејер, Владимир Кузманов - САД за стрипот - REDDO

3 место
– Андромеда Дасар – Албанија за стрипот SNAKE TRUE LOVE FOR EVER
– Навид Булбулија - БИХ за стрипот VANILLA BLACKHOLE
– Исмет Ердиќ за стрипот KARIJANG

Најдобар уметнички израз
– Сабахудин Мурановиќ Муран за стрипот JEFTINO I SKUPO

Најдобро сценарио
– Предраг Ѓуриќ за стрипот ZAGLAVLJEN

Специјална награда од СЦМ
– Срѓан Николиќ Пека за стрипот DRVO ŽIVOTA
– Леа Краљ – Хрватска за стрипот BOGOVI

Најдобар автор од Македонија
– Стефан Николовски за стрипот ТЕМНА ПРАВДА

Најдобар автор до 18 г
– Ана Марија Стеваноска за стрипот БИДЕЈКИ ТЕ САКАВ

Најдобар автор до 14 г
Ангела Петрушевска за стрипот ЦРНА ВИЗИЈА

Најдобар дебитантски стрип
– Александра Ристески-Македонија за стрипот ЦРНО Е BELLO

Најмлад автор
– Михајло Сазонов Црна Гора 6 г
– Зуран Немсадзе Црна Гора 6 г

Специјални признанија за соработка:
– Лесковачка школа стрипа
– Škola stripa i ilustracije Budva
– Соња Поповска Трајковска

Objavljeno: 05.10.2019.
Strip: Cane (381)      Autor: Goran Milenković
Objavljeno: 05.10.2019.
Stripburger news...      Press: Stripburger
  ...Po tretjem tiru festivalu stripa TINTA naproti.

ZA OGREVANJE
Pozor, pozor! Pozabite na drugi tir, tretji je že nared! Še je čas, da se zapeljete do Kopra, kjer DANES ob 19. uri v Galeriji Meduza v sklopu festivalskega ogrevanja  otvarjamo razstavo Andreja Štularja. Razstava bo na ogled do 22. novembra.

ANDREJ ŠTULAR: TRETJI TIR
samostojna razstava
Galerija Meduza, Koper
ODPRTJE: petek, 4. oktober, ob 19.00 /do 22. 11./


OLIVIER SCHRAUWEN V LJUBLJANI
Prihodnji teden gre pa zares, vnovič pa oznanjamo tudi veselo vest, da bo letos naš gost na Tinti belgijski stripar in animator Olivier Schrauwen, avtor stripa Fant moj, katerega prevod pred kratkim izšel v naši zbirki Ambasada strip.

Če Schrauwnovega dela še ne poznate, boste imeli prihodnji teden več priložnosti, da to nadoknadite. Prvo že v torek, 8. oktobra, ko ob ob 21. uri v sodelovanju s Slovensko kinoteko pripravljamo ekskluzivno vizualno poslastico, za katero vam bo žal, če jo boste prešpricali - kinotečni poklon ameriškemu pionirju stripa in animiranega filma Winsorju McCayu!

Projekcijo bo v živo na klavirju spremljal pianist Andrej Goričar, Olivier Schrauwen, ki nam bo kaj več povedal o tem, kako je McCay vplival na njegovo ustvarjanje nasploh, predvsem pa na njegov stripovski prvenec Fant moj!

PIONIR STRIPA IN ANIMACIJE WINSOR MCCAY
projekcija animiranih filmov
Slovenska kinoteka
torek, 8. oktober, ob 21.00!


FESTIVALSKI DOGODKI

V četrtek, 10. oktobra se družimo v galeriji DobraVaga, kjer v sodelovanju z Bienalom neodvisnih otvarjamo prodajno skupinsko razstavo Sosledja, ki raziskuje likovno narativnost. Na njej bodo predstavljeni na novo nastali grafični triptihi sedmih domačih avtorjev in avtoric, naš posebni gost pa bo Igor Hofbauer, prvoborec hrvaške neodvisne stripovske scene.

V petek, 11. oktobra bo Tinta zasedla nam domačo Metelkovo – obzidje avtonomnega kulturnega centra bo z novo z ulično poslikavo Kolaps ozaljšal Andrej Štular, v Galeriji Alkatraz pa se bo z razstavo Hej! Sem O. Schrauwen predstavil naš cenjeni belgijski gost, ki nam ob odprtju bo pripravil še prav posebno presenečenje - avdiovizualni performans.

V soboto,  12. oktobra nas v družbi naših izdaj in avtorjev najdete na že tradicionalnem  stripovskem sejmu v Kinu Šiška, večerni zaključek festivala na Vodnikovi domačiji pa bo pripadel pripovedovalsko-glasbeni predstavi Pijani zajec, ki je nastala po istoimenskem stripu Davida Krančana.

Po koncu ljubljanskega dela festivalskega dogajanja pa se odpravili še v Maribor na samostojno stripovsko razstavo Martina Ramoveša Po robu in koncert.

Več o vseh dogodkih, ki jih pripravljamo na Tinti, si lahko preberete tukaj >>
Celoten program festivala si lahko ogledate na: www.tinta.si.


PROGRAM DELAVNIC
Vse risarske navdušence - od najmlajših do tistih malo bolj risarsko izkušenih - vabimo  k prijavam na delavnici:

SAŠA KERKOŠ: Skrivalnice
skrita stripovska razstava & delavnica za otroke (3+)
Kino Šiška, Ljubljana
sobota, 12. oktober 2019, 11.00−13.00
prijave: core@mail.ljudmila.org

RISOTRIP

stripovska grafična delavnica (15+)
Projektna soba SCCA, studio Riso Paradiso; Ljubljana
sobota in nedelja, 26. in 27. oktober 2019, 10.00−18.00
mentorja: David Krančan in Zoran Pungerčar
prijave: core@mail.ljudmila.org


Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Za odjavo iz seznama prejemnikov elektronskih novic nam odgovorite na današnje elektronsko sporočilo z ODJAVA. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram!

Objavljeno: 04.10.2019.
Novo v Strip.art.nici Buch...     Press: Strip.art.nica Buch
  ...ZVITOREPEC V BARVAH i RATMAN.


ZVITOREPEC V BARVAH 1
– Zimsko veselje
– Gusarji
A4, 132 strani, trda vezava, barvni
Cena: 36,00 eur

ZVITOREPEC V BARVAH 2
– Bosa noga
– Na grmado
A4, 132 strani, trda vezava, barvni
Cena: 36,00 eur

RATMAN, Tomaž Lavrič
A4, 112 strani, trda vezava, ČB
Cena: 25,00 eur

Objavljeno: 04.10.2019.
Strip: Kumova slama (42)      Autor: Mirko Zulić
Objavljeno: 03.10.2019.
Stripaonica...     Press: Tihomir Tikulin - Tico
  ...strip radionica.

     Knjižnica Kustošija predstavlja treću sezonu STRIPAONICE. U prostorijama Čitaonice Kustošija Ilica 312-a, Zagreb i ove će se sezone održati strip radionica koju vodi Tihomir Tikulin - Tico.
     Dobro došli su svi strip početnici od 7 do 77. Ponesite svoj omiljeni pribor za crtanje i stvorite svoj prvi strip. Informacije i prijave za radionicu na 091 592 8223 ili na strip.radionica@gmail.com.
     Prvi susret već u petak, 4.listopada!

Objavljeno: 02.10.2019.
Strip revija Večernjeg lista br. 73...     Press: Stripforum
  ...rujan/septembar 2019.

ABRAHAN STONE: Revolucija (1/2) Autor: Joe Kubert
Razočaran u ljude, Abraham Stone napušta sjaj Hollywooda. Protiv svoje volje, spletom nesretnih okolnosti, uz pomoć prognanih Indijanaca prelazi meksičku granicu i pridružuje se revolucionarnoj vojsci generala Pancha Ville. Je li pronašao ljude s kojima dijeli ideale pravednosti ili će se još jednom suočiti s crnom stranom ljudskosti?
DRAGO Autor: Burne Hogarth
Uzevši stanku od Tarzana, Burne Hogarth se okušao u autorskom stripu. 1947. godine nacrtao je 54 table pustolovina argentinskog borca za pravdu u kojima miješa utjecaje sa svih strana, od gaucha Rudolpha Valentina iz filma Četiri jahača apokalipse, japanskih drvoreza, baroknih okvira, pa do plesnih koreografija dostojnih Ginger Rogers.
PUTOVANJE SLIKOVITOM RUTOM Scenarij: Harlan Ellison · Crtež: Al Williamson
Prva od desetak pustolovina Ala Willamsona vodi nas u budućnost kakvu smo zamišljali 1978. godine. Zanimljivo je kako nam je bilo logičnije da će američkim autocestama krstariti oklopljene obiteljske topovnjače na zračnim jastucima nego da ćemo prekidače zamijeniti zaslonima osjetljivima na dodir.
ROMEO BROWN: Ciganski urok Scenarij: Peter O’Donnel · Crtež :Jim Holdaway
U novoj pustolovini detektiva kojeg su žene voljele, Romeo se suočava s najtežim zadatkom: kako poljubiti djevojku na koju je bačena protuljubna kletva? Prvi korak: prerušiti se u Ciganina i otići u čergu…
DUGOROČAN PLAN Autor: Marko Jačan
Znanstveno-­fantastični strip koji je osvojio nagradu za najbolje ostvarenje u domeni klasičnog strip jezika na ovogodišnjem Međunarodnom salonu stripa SKC Beograd.

Ne propustite ni…
HOMBRE: Indijansko nasljeđe Scenarij: Peter Wiechmann · Crtež: Rafael Méndez
FUNTAZIJE Autor: Stanko Bešlić
ŠIC-MICAutor: Walter Neugebauer
MAKS I MASKIĆ Autor: Sergej Mironović
TATICAAutor: Nob
PEANUTSAutor: Charles Schulz

     Čitajte nas, pišite nam, posjetite na www.stripforum.hr i Facebooku.

Objavljeno: 02.10.2019.
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo vas da se obratite autorima priloga.
U slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.