Piše: Johanna Marcadé

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Piše: Vladimir Popov

     Knjiga koju je priredio i uredio Marko Stojanović u izdanju Udruženja ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, Monografija “Leskovački strip 1950-2010”, izdata je u okviru projekta Zlatni Rudnik Odbora za građansku incijativu grada Niša povodom dvostrukog jubileja koji na polju devete umetnosti 2010. obeležava grad Leskovac – 60 godina stripa u Leskovcu i 15 godina Leskovačke škole stripa “Nikola Mitrović Kokan”. Monografija sadrži 16 teorijskih tekstova, 51 biografiju leskovačkih ljudi od stripa, kao i 73 kompletnih stripova od 1 strip kaiša pa do 16 strip tabli.

     Teorijski tekstovi o raznim aspektima stripa u Leskovcu mešavina su napisa relevantnih srpskih strip teoretičara svih generacija (poput Bojana M. Đukića, Zorana Stefanovića, Boris Lazića, Dejana Stojiljkovića, Marka Šelića i Pavla Zelića) i dela Leskovčana koji pišu o stripu, takođe svih generacija (Nikole Milićevića, Saše Stojanovića, Bojana Stojanovića, Predraga Stankovića, Marka Stojanovića i Zlatibora Stankovića). Teorijski tekstovi bave se sa nekoliko generacija stripa autora u Leskovcu, leskovačkim strip izdanjima, leskovačkom školom stripa “Nikola Mitrović Kokan”, najstarijim strip festivalom na prostoru bivše SFRJ Balkanskim smotrama mladih strip autora, strip teorijom u Leskovcu i strip crtačima iz Leskovca koji rade za inostrane strip izdavače. Tekstovi su bogato ilustrovani naslovnim stranama časopisa, knjiga, skripti i kataloga strip izložbi i festivala, te plakatima i fotografijama koje se odnose na šest decenija stripa u Leskovcu.

     Ljudi iz stripa u Leskovcu predstavljeni su detaljnim biografijama, bibliografijama i fotografijama. U pitanju nisu samo strip crtači, već i scenaristi, strip teoretičari, urednici i izdavači strip izdanja iz Leskovca, a popis autora sadži pokojne velikane Nikolu Mitrovića Kokana i Miodraga Veličkovića, i preko Mije Kulića, Srđana Nikolića Peke, Jurice Dikića, Ninoslava Miljkovića, uključuje i mlađe autore koji su dostigli svoju stvaralačku zrelost poput Milisava Bankovića, Marka Stojanovića, Dejana Stankovića, Denisa Dupanovića (uz posebnu pažnju posvećenu dvema damama leskovačkog stripa, Nadici Stojanović i Danijeli Vlahović) pa do mladih nada poput Nikole Matkovića, Danka Dikića, Marka Nikolića i Aleksandra Anđelkovića.

     Što se stripova tiče, monografija donosi neke od eksluziviteta u vidu nikada do sada viđenog Tarzana Nikole Mitrovića Kokana, stripa Bloodgame koji je za Marvel radio Mija Kulić, kaiševe stripa Bocko koji je sedmično za Našu reč u Leskovcu radio Miodrag Veličković, te stripove Denisa Dupanovića, Marka Stojanovića i Milisava Bankovića rađene za Francuskog izdavača Septieme Choc, i još mnogo toga što strip publika van Leskovca nije imala prilike da nikada pre vidi.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Komikaze

     A-DA-DA-DAAAAAAAAAAAAAAAm!
     Komikaze portal slavi svoj jubilarni 25.broj, od sada mnogo društveniji i pametniji!

     Zavirite u našu fejsbukiranu knjižnicu i pronađite svog/ju od 160 autora/icai 25 brojeva na www.komikaze.hr!

     Da, ovdje je * 3548 * stranica stripova!
     (zato što je 25x160=3548)
     - Klikom na ime pokazat će vam se svi komikaze brojevi u kojima autor/ica sudjeluje.
     - Klikom na izabrani broj pročitajte strip i info o autoru/ici
     - Lajkajte, šerajte, ostavite svoj komentar!

     25. Komikaze sadrže 13 autora/ica iz Hrvatske i svijeta. Premijerno predstavljamo sljedeće autore/ice: Bruno Tolić (Hrvatska, 1980), Asterian acca Bojan Milojević (Srbija, 1985.) i David Peter Kerr (Škotska).

     Novim radovima predstavljamo i već planetarno poznate stripaše/ice: Dunja Janković (Hrvatska) Nina Bunjevac (Kanada) Katie Woznicki (SAD) Diego Medo (Italija) Wostok, Radovan Popović, Septik, Danijel Savović (Srbija) Craoman (Francuska) Chiu Kwong Man (Škotska)

     "Be the first of your friends to like this!"

     Podržano od Ministarstva kulture Hr i Gradskog ureda za kulturu, umjetnost i sport-Zagreb

     www.komikaze.hr/

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Tardis

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

     Novi, trideset peti, broj bonelijevog stripa Dampyr je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Lovci na duhove". • scenario: Mauro Boselli, crtež: Mario Rossi.

     Na kioscima već možeta naći i deseti specijal Komandanta Marka. Naslov epizode je "Neustrasivi" • scenario: Michele Masiero, crtež: Lina Buffolente.

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

25.11.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: ULSS

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Murat Mıhçıoğlu

     Izdavačka kuća Rodeo Publications iz Istanbula je objavila na turskom jeziku iztanje "TOTEM", zajednički projekat raznih autora s podnaslovom “Studio Rodeo Comics Annual 2011” (Strip godišnjak Studija Rodeo 2011.). Izdavanje takvog kolektivnog projekta pokazalo se pionirskim poduhvatom na više načina:

     Iskusni talijanski crtač Roberto Diso ne samo da je dizajnirao jednu od naslovnica ovog izdanja nego je nacrtao i specijalnu kratku priču pod naslovom Istanbitch (Istankučka).

     Po prvi put, autori iz cijelog Balkana su pisali i ilustrirali jedno tursko izdanje: Filip Andronik i Emir Pašanović (iz Bosne i Hercegovine) surađivali su na horor priči Traitan, dok je Andronik također ilustrirao dvije kratke priče... I Aleksandar Sotirovski (iz Makedonije) je drugi crtač jedne autentične naslovnice!

     Knjiga također sadrži tri zombi priče koje je Studio Rodeo napravio za američkog izdavača. Stoga su turski čitaoci dobili priliku da uživaju u njima čak nekoliko sedmica prije engleskog izdanja.

     RodErotics, edicija blagoerotskih kratkih stripova, je imala svoju premijeru u ovom izdanju. Za razliku od drugih dijelova knjige, RodErotics sadrži neke ranije objavljene stripove, koji su izašli u turskom izdanju magazina FHM. Ali čitaoci ovdje mogu pronaći i nikad objavljenu Barbiju koju je napisao urednik ove knjige Mıhçıoğlu i ilustrirao Andronik.

     The Bear Rider (Jahač medvjeda) Yalçına Didmana je objavljen samo u jednoj avanturi na 121. stranici prije TOTEMA, koji sadrži i specijalnu, osmostraničnu, neobjavljenu i zabavnu avanturu koja ima istog junaka (i njegovog medvjeda).

     Cem Özüduru nudi poznavateljima horora još jedan zastrašujuće-zabavan strip Pine Cones (Šišarike), smješten u turističko mjesto Olympos blizu grada Antalije, gdje je autor odrastao.

     TOTEM ima 80 stranica, 24 crno-bijele i 56 stranica u boji. Šesnaest stripova imaju između dvije i osam stranica uz koje ide nekoliko uredničkih tekstova. Ova raznolikost čini knjigu zanimljivom svakome ko voli fantazi, misterije, humor i uzbuđenja u različitim formama...

     Zato smo ga i nazvali TOTEM! Poput totema američkih urođenika, ova knjiga ima mnogo lica ali jedinstveno tijelo koje fascinira posmatrača... Tijelo koje je ukomponiralo djeliće svakog autora ali na kraju ima nešto različito od svake pojedinačne priče, nudeći sasvim novu formu!

     Vise informacija na sledecim linkovima:
     http://www.striphaber.com/n_goster.asp?cid=423
     http://striphaber.com/image/totem02.900.GIF
     http://striphaber.com/image/totemgif01.900.GIF

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Press: Dušan Cvetković

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: The Mičo

     Nedeljan strip o malom Canetu.
     Detetu koje raste u starom sistemu, koje prezhivljava raspad istog i koje se bori sa monstrumima tranzicije. Zhivot ispunjen usponima i padovima, neuzvracenom ljubavlju, velikim nosem, prodajom dividija na buvljaku i stripovima.
     To je Cane. Mali decak koji trazhi svoje mesto na ovom svetu. Svakog cetvrtka nova epizoda.
     Vishe na oficijalnom blogu:
     canesworld.blogspot.com

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Eugen Borkovsky

     Gradska galerija Fonticus Grožnjan

     predstavlja:

     VAN KVADRATA
     STRIP U Bosni i Hercegovini, 1995 - 2010

     autora / selektor projekta: Adnadin Jašarević
     produkcija: Muzej grada Zenice u suradnji sa GG Fonticus
     Grožnjan

     Pozivamo vas na otvorenje kolektivne izložbe stripa:
     Gradska galerija FONTICUS Grožnjan, u subotu, 20. XI. 2010. godine u 19.00 sati.
     Na otvorenju će biti prisutno nekoliko autora zastupljenih u projektu. Među njima Adnadin Jašarević, autor projekta, direktor Muzeja grada Zenice. Izložbu i goste predstaviti će Eugen Borkovsky, voditelj programa galerije Fonticus.

     Razmišljanje o stripu / projektu:
     BOSANSKOHERCEGOVAČKI STRIP U SJENCI DEVETE UMJETNOSTI

     Bosanskohercegovački strip ne predstavlja danas, stoljeće nakon osvita devete umjetnosti u SAD-u, niti blistavu niti posebnu pojavu. U stvari, ukoliko govorimo o domaćem stripu moramo o njemu govoriti kao kuriozitetu koji se ne uklapa u glavne tokove geneze europskog ili svjetskog stripa. Naša je strip scena desetljećima životarila u sjenci kudikamo moćnijih balkanskih izdanaka, recimo tako, stabla svjetskog stripa, baš poput nedoraslog korova. Za razliku od drugih europskih država, gdje su polovinom prošlog stoljeća izrasle snažne nacionalne strip-škole (francusko-belgijska, talijanska, španjolska, npr.), snažnog izraza i impozantne produkcije, strip u našoj zemlji nikada ne nadrasta individualnost izraženu u djelu usamljenih, skoro endemičnih autora. Tek devedesetih godina prošlog stoljeća, kada se Bosna i Hercegovina izdvaja iz zajednice južnoslavenskih država domaći se autori bude iz dugogodišnjeg sna: mogli bismo ovu stripovsku pojavu shvatiti kao stvaralačko omasovljenje.
     Tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu, usprkos krajnje nepogodnim okolnostima, domaći umjetnici bave se crtanjem i publiciranjem stripova. U opkoljenom Sarajevu Sabit Hasanbegović izdaje prvo i jedino izdanje stripa “Bosmen”. Ovaj strip nacrtao je Ozren Pavlović inspiriran otporom Bosanaca bezumnoj agresiji, nasilju rušilačkih, bezumnih falangi kojima nije bio stran ni genocid ni kulturocid. Tuzlanski krug crtača istovremeno publicira dva broja strip revije “Komik Roll”, koje zapažamo ne zbog kvaliteta objavljenih radova već zbog činjenice da su objavljeni u ratu kada objektivne okolnosti nisu dopuštale ni pomisao o štampanju stripova. Ratna plejada autora stripa bila bi nepotpuna kada ne bismo spomenuli izvrsnog Milenka Tunjića, čiji je strip “Rat Strip Art” sjajan primjer visprenog tretiranja rata u Bosni i Hercegovini duhovitim potezima kista i više nego satiričnim tekstom.
     Tokom rata u Zenici se dogodio možda najznačajniji korak u procesu rehabilitacije domaćeg stripa. Pod okriljem HO Dom mladih osnovana je prva škola stripa u povijesti Bosne i Hercegovine. Mentor u ovoj neobičnoj školi je crtač Adnadin Jašarević. Desetak godina poslije poneko će pokušati sebi prigrabiti atribut Prvog, kada je o školi stripa riječ. Mislim na Školu stripa osnovanu 2003. u Sarajevu. Međutim, činjenica je da Zenička škola stripa traje od 1994. godine, da je `porodila` nekoliko vrsnih crtača, te ostavila iza sebe čak šesnaest brojeva strip revije “Horostop”, u kojoj su, naravno, objavljivani radovi polaznika škole. Posljednji objavljeni uradak autora okupljenih u Zeničkoj školi stripa je knjiga stripa “ZE Strip”.
     Majo Pavlović okuplja grupu sarajevskih crtača stripa i pokreće novu školu crtanja u sklopu Centra za Mlade Gorica... O plodovima njihovog rada ne svjedoče iscrtani albumi, ali mladi crtači potekli iz ove škole objavljuju svoje radove u brojnim novinama ičasopisima, istina najčešće Filip Andronik. Ines Dedović  je jedna od najprobitačnijih mladih autorica – izlagala je stripove na 3. Međunarodnom sajmu stripa u Beogradu. Stanko Gajić, Predrag Ikonić, Milorad  Vicanović i Aleksandar Gaćanović ne samo da su plodni autori, već također i zastupljeni na nekoliko domaćih i međunarodnih kolektivnih izložbi stripa.
     Među značajnije poslijeratne izdavačke pothvate ubrajamo Hrapovićev “ABC Strip” (opet!), te, nažalost, kratkotrajno objavljivanje “Mix Comicsa”, koji je uređivao talentirani crtač Ismet Erdić. On je jedan od najproduktivnijih domaćih poslijeratnih autora, koji se ponosi i sa strip albumom iz serijala “Bošnjačka književnost u stripu”. Najkvalitetniji strip-magazin “Noći” objavili su “Dani”. Štampan je samo jedan broj ovog magazina  zahvaljujući nerazumijevanju izdavača i nedostatku recepcije – poslijeratna mladež baš i ne čita stripove. “Noći” je uredio renomirani crtač Senad Mavrić, nesumnjivo jedan od najboljih u Bosni i Hercegovini. Neki od autora koji su debitirali u “Noćima” danas svijetle na nebu domaćeg stripa, Amir Idrizović, Mirsad Agić i Osman Hajdarević.

     Adnadin Jašarević

     Biografije autora:
     Filip Andronik rođen je 1981. u Sarajevu. Ima zvanje likovnog tehničara i čin kaplara/desetara u vojsci (koji se crtač stripova još može time pohvaliti?!). Trudi se živjeti od crtanja stripova ali mu ne ide pa se bavi i grafičkim dizajnom. Radove je objavljivao u časopisima iz Bosne i Hercegovine (Morgan, Urban Bug, Sextaza), Srbije (Šlic) i Hrvatske (Q strip). Pokretač je prvih BH web stranica o stripovima Suzie Q comix.
     Faruk Begić rođen je u Zenici. Pohađao Zeničku školu stripa. Ilustracije i stripove objavljivao u strip fanzinu “Horostop”, te u strip reviji “Ze strip”.
     Zdravko Cvjetković rođen je u Zenici. Pohađao Zeničku školu stripa. Diplomirao na Likovnoj akademiji u Sarajevu.  Ilustracije i stripove objavljivao u strip fanzinu “Horostop”, te u strip reviji “Ze strip”. Autor je i koautor nekoliko animiranih filmova.
     Ines Dedović rođena je 15. 07. 1987 godine u Sarajevu. Apsolvent je Elektrotehničkog fakulteta, odsjek Automatika i elektronika. Godine 2004 osvojila je u Grčkoj prvo mjesto u kategoriji crtanog filma na "Hellenic
Antismoking festival"-u.  Iste godine bila je nominirana u kategoriji  "Newcomer Award"  na Animex - u u Velikoj Britaniji za crtani film "One of these days".  Stripove je izlagala na 3. Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2005. godine i na našoj izložbi u februaru 2007
     Admir Delić rođen je u Tuzli 28. III.1984 gdje je i proveo većinu života. Diplomirani je novinar područne TV i urednik emisije za mlade MMN na kojoj često promovira strip. Stripom se bavi povremeno.  Objavio je strip Strongwill zajedno sa Ivicom Sretenovićem, kao scenarist. Povremeno je objavljivao web stripove o Bosanskon ninji. Trenutno radi na objavljivanju svojih stripova u Tuzli. Riječ je o materijalu rađenom duži niz godina koji će svjetlo dana ugledati početkom iduće godine. Član je stripopeke na čijem je sajtu objavljivao svoje kratke stripove s tematikom ninji i super heroja predstavljenih na satiričan način. Njegov način crtanja znatno varira no strip album koji je u pripremi trebao bi ga predstaviti kao zrelog crtača spremnog da se uhvati ukoštac sa najzahtjevnijim scenarijem.
     Elvis Dolič je sretan što je živ i zdrav u ova čudna vremena, a radi i živi u Bosni i Hercegovini. Na relaciji Zenica – Sarajevo objavljuje svoje stripove, ilustracije, slike, kolaže, kratke i duge priče, slike, murale i fotografije te muzičke i video radove. Za njega STRIP predstavlja vrhunac umjetničkog izraza jer je dio generacije druge polovine sedamdesetih, generacije odrasle uz pop-art. Već 2 godine uspješno radi na afirmaciji strip culture u regiji kroz Omladinski Program BH Radija 1 sa svojim stripom Untitled -5, koji svake sedmice ide na tisuće elektronskih adresa kao najava programa. Strip „Nenaslovljenih 5“ je ekskluzivno rađen za Omladinski Program Bosansko Hercegovačkog Radia 1. Pored kolektivne izložbe BH strip crtača svoje radove izlagao je na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama u regiji i drugdje te online. Njegov strip o ničijem mačku NMC (No Mans Cat) prvi put objavljen je u Kanadi za Don’t Touch Me strip magazine. NMC je mačak koji traži odgovore na milion egzistencijalnih pitanja koja nas okružuju... pojavljuje se iznenada i kada nitko ne očekuje...neuhvatljiv poput sjenke...do sada objavljen za Kanadsko izdanje strip magazina DTM http://donttouchme.ca/ uređenog od strane Nine Bunjevac (cower Alexandar Zograf)... Sada radi na svom prvom velikom albumu SF priče o Baštovaniji.
     Edin Durmišević rođen je 02. IV. 1985. godine u Sarajevu. Završio srednju školu primijenjenih umjetnosti, smjer grafička ilustracija knjige. Trenutno studira na ALU u Sarajevu na odsjeku grafika. Bavi se stripom, animacijom, karikaturom i dizajnom. Izlagao u SAD-u, Švedskoj, Italiji, BiH. Objavljivao radove u mnogim domaćim afirmiranim i neafirmiranim časopisima.Radio  je ilustracije za neke izdavače. Iza sebe ima i neke animatorske projekte u sklopu studija Neum te crtane filmove realizirane u sklopu tima Neum, a to su „Moja mala vala“, Mostarski letači“ i „Naša posla“.
     Aleksandar Gaćanović rođen je 1984. godine u Banjaluci. Student je četvrte godine Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci. Bavi se grafičkim dizajnom i multimedijom. Stripove za sada crta još uvijek iz hobija i ljubavi. Objavljivao u časopisima "Buka", "Glas Kastela", "Pullover" i raznim fanzinima. Učesnik je kolektivnih izložbi u Banjaluci, Palama i Sarajevu.
     Stanko Gojić rođen je 1976. godine u Banjaluci. Apsolvent je na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, odsjek likovnih umjetnosti. Samostalno radi kao grafički dizajner u studiju " Curanzio ", Osaka, Japan. Radove objavljivao u mnogim časopisima u Banjaluci, Sarajevu, Ljubljani i Beogradu. Učesnik više samostalnih i grupnih izložbi (Banjaluka, Sarajevo, Beograd, Ljubljana, Osaka , Pale ). Dobitnik prve nagrade na natječaju OSCE BiH na temu " IZBORI 1998" .
     Predrag Ikonić rođen je 22. maja 1974. godine u Sarajevu. Trenutno živi i radi na Palama. Objavljivao kraće stripove, ilustracije i karikature u časopisima “Madcap” (Ivanić grad), “Gavran” (Virovitica), “Male novine” (Sarajevo), "Bumerang" (Subotica), "Sextaza" (Sarajevo), "Buka" (Banjaluka), "Pressing" (Niš), "Žvrljoskop" (Sarajevo), "Pravnik" (Niš)… Radove je izlagao na izložbama u Leskovcu, Šabcu, Beogradu, Nišu, Palama i u Sarajevu.
     Adnadin Jašarevič rođen je 1967. godine u Zenici. Radio kao novinar, odnedavno u Muzeju. Autor je knjige eseja o BiH stripu “Deveta umjetnost iz krivog ugla”. Osnovao prvu BiH školu stripa 1995. u Zenici. Stripove objavljivao u fanzinu “Gavran”, “Horostop”, strip-reviji “Ze strip”, novini “Naša riječ”. Ilustrirao je nekoliko izdanja almanaha za SF&F almanah “Prometej”, te jednu naslovnicu časopisa “Znak Bosne”, kao i  naslovnice nekoliko knjiga.
     Muhamed Kafedžić rođen je u Zenici. Diplomirao na Likovnoj akademiji u Sarajevu. Pohađao Zeničku školu stripa. Ilustracije i stripove objavljivao u strip fanzinu “Horostop”.
     Besir Maglić rođen je u Zenici. Pohađao Zeničku školu stripa. Ilustracije i stripove objavljivao u strip fanzinu “Horostop”, te u strip reviji “Ze strip”. Objavio strip album“
     Majo Pavlović rođen je u Sarajevu 1979. god. Završio je srednju Školu Primijenjenih Umjetnosti kao likovni tehničar za reklamnu grafiku, a zatim i Akademiju Likovnih Umjetnosti na nastavničkom odsjeku. Radi ilustracije za udžbenike i knjige. Objavljivao je u omladinskom magazinu FAN (1996.) i Urban Bug (2005). Trenutno radi kao profesor sarajevske Škole Stripa, koju je osnovao u sklopu Centra za Mlade Gorica. Kontakt: mayo@bih.net.ba.
     Biljana Šafaržik rođena je 1977. godine u Zenici. Diplomirala je na Grafičkom fakultetu u Zagrebu 2003. godine, smjer grafičkog dizajna. Objavila je stripove u „Fan magazinu“ u Sarajevu, „ZE stripu“ i „Horostopu“ iz Zenice. Radila je na animiranom filmu „Kljucanje“ u „Zagreb filmu“ kao i na filmu „Nutcracker and the Mouseking“. Osim grafičkog dizajna bavi se ilustriranjem (za dječje magazine, novine „24 sata“ i dr.) Živi i radi u Zagrebu.
     Dejan Šijuk rođen je 1975. godine u Sisku, Hrvatska. Trenutno živi i radi u Banjaluci kao grafički dizajner i ilustrator. Stripove i ilustracije objavljivao u časopisima "Žalosna Sveska", "Buka", "Bum", "Mali princ", "Potpis" i mnogim fanzinima. Učesnik više samostalnih i grupnih izložbi (Banjaluka, Petrinja, Priština, Niš, Beograd , Pale, Sarajevo ). Dobitnik sponzorske nagrade izdavačke kuće " Beli Put " na 4. Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2006. godine. Kontakt: shijuk@blic.net.
     Milorad Vicanović Maza rođen je 1965. godine u Banjaluci. Živi u Laktašima. Suvlasnik je firmopisačke radnje "ABC design". Stripove i ilustracije objavljivao u časopisima "Glas Srpske", "Prelom", "Žalosna Sveska", "Strip magazin", "Naši dani", "Sirius", "Školarac". Učesnik mnogobrojnih grupnih i samostalnih izložbi (Vinkovci, Banjaluka, Laktaši, Sarajevo, Beograd, Leskovac, Veles, Zagreb, Pale). Dobitnik druge nagrade na IV međunarodnom salonu stripa u Velesu, Makedonija.

     Info:
     Eugen Borkovsky, voditelj programa Gradske galerije Fonticus
     tel: 00385 99 252 33 72, e.mail: eugen.borkovsky@gmail.com ili
     Adnadin jašarević, Muzej grada Zenice, e-mail: zemuzej@bih.net.ba

     Opširnije: www.akademija-art.hr

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Zoran Đukanović

     DOBRI MOJ IZNOGUDE

     Varijacije su bit Goscinnyjevog humora. Ovom rečenicom mogao bi da počne svaki tekst koji se približava Asteriksu, Taličnom Tomu ili Iznogudu. Njih trojica su najpoznatija i najvažnija uporišta Goscinnyjevog odnosa prema smešnom i ozbiljnom. Za razliku od prva dva, Iznogud je rađen s na izgled nešto manje pretenzija. Henri Filippini u Rečniku stripa (Dictionnaire de la bande dessinee, 1989) naglašava da je Goscinny u Iznogudu morao da se odmori od Asteriksa i Taličnog. No upravo ova “nepretenciozna” pozicija dozvolila je Goscinnyju i Tabaryju da se manje obaziru na strateške obaveze izdavačkih megahitova i stvore – na momente – najpomereniji, najiščašeniji i do krajnjih konsekvenci fantazmagoričan ugao u Goscinnyjevom trouglu.

     Jeanu Tabaryju bilo je potrebno duže putovanje da bi stigao u poziciju za koju će u Enciklopediji stripa (Encyclopedie des bandes dessinees, Albin Michel, 1986) biti izrečena tvrdnja da nijedan strip crtač nije uspeo bolje od njega da fizički evocira glupost – naročito predstavnika zakona, čuvara, komesara i svih onih koji zaglupljuju od svojih ingerencija. Tabary je rođen 5. marta 1930. godine u Švedskoj, u Stockholmu, a ne u Francuskoj kako to inače piše u mnogim encikopedijama. Od trojke Uderzo-Morris-Tabary koju je objedinjavao Rene Goscinny kao četvrti, a u stvari prvi i nezamenjivi, jedino je Maurice de Bevere bio Begijanac, dok ostali Francuzi. Tabary je s dvadeset šest godina počeo da objavljuje u reviji „Vaillant“ strip Richard et Charlie (Rišar i Šarli) na kojem će istrajati osam godina, odnosno deset epizoda. Ipak, već 1958. kreće s novim stripom Totoche (Tatoš), koga dobro poznaju čitaoci „Politikinog zabavnika“ s kraja šezdesetih godina (vreme najkvalitetnijeg papira i najbolje štampe – čudesni otisak koji teško da je postigla ijedna ovdašnja strip revija ikada pre ili nakon toga). Tatoš je posedovao šarm dečije vizije sveta i avanturizma klinačke grupe u prirodi (makar to bilo i susedno dvorište) koja se striktno izdvaja iz okoliša odraslih, kreirajući sopstvena pravila i svet.

     Saradnja Tabaryja s Goscinnyjem započinje još 1960. stripom Valentinle vagabond (Valentin lutalica). Iste godine oni kreiraju Haroun El Poussah (Harun al Prašid) koji će dobiti definitivno ime Iznogoud (Iznogud), što jasno pokazuje ko je glavni junak ovde. Godine 1974. pojaviće se podvarijanta ovog stripa, Iznogoud commente l'actualite (Iznogud komentariše aktuelnosti), koja sadrži ironične komentare direktnije usmerene na sadašnjost. Posle Goscinnyjeve smrti 1977. scenario za ovaj aktuelizovani ogranak Iznoguda nastaviće da piše Alain Buhler, a za „samog“ Iznoguda u iščašenom vanvremenu hiljadu i jedne noći scenarije će otada pisati sam Tabary. Iz Tatoša će 1966. godine proisteći Corinneet Jeannot (Korina i Žano, koji su kod nas objavljivani u kratkotrajnoj Forumovoj reviji „Avantura“ tokom 1987. godine pod naslovom Peca i Ceca), pri čijoj je realizaciji Jeanu pomagao njegov brat Jacques Tabary. Od radova takođe treba pomenuti i strip Grabadu et Gabaliouchtou (Grabadi i Gabaluču) iz 1958. godine, koji je 1977. repriziran u „Fluide Glacialu“ (ledeni fluid, lep naziv za reviju, kao što je i vrišteći metal). Krajem sedamdesetih godina Tabary osniva vlastitu izdavačku kuću u kojoj izdaje neka od svojih dela.

     Iz „tatoševske“ stilizacije koja se mnogo deskriptivnije, dakle klasičnije, odnosila prema temi, Tabary u drugoj polovini šezdestih godina iskoračuje, gonjen prirodom Iznoguda, u jedan nervozniji (mnoge krivine se sada lome u uglove), znatno ekspresivniji stil. Ubeđen sam da je ova stilizacija potekla direktno iz Iznogudovog lica koje uvek prelazi sizifovski put od ozarenosti, preko besa, do očajanja. I tako, ne više puta, nego bezbroj. Kismet. Strukturalistički raspoloženi posmatrači bi to preformulisali: prava priroda serijala je stroga cikličnost, dakle zatvorenost (kruga). Ko zna? Benjamin Lee Whorf dobro je znao da je jezik koji nam je dat (verovatno i svi oni koje svesno ili nesvesno izabiramo?) sredstvo i tamnica našeg doživljavanja stvari. To je jedna od interpretacija (Edward) Sapir-Whorfove lingvističke hipoteze, ona koja me najviše privlači. Da su reči zamke, to znaju svi pripovedači, od Vladimira Nabokova do Rene Goscinnyja. I njihova imena takođe su znaci-zamke uzeti gotovo proizvoljno, ali ne sasvim. To „ne sasvim“ čini prvi motiv svakog pisanja, pa i ovog mog o Iznogudu.

     Strip koji je naša tema uglavnom počinje dolaskom čarobnjaka (u svakom slučaju osobe sa čudesnim svojstvima), što izaziva (ponovno) buđenje destruktivnog entuzijazma u Iznogudovoj napaćenoj duši (žrtva je terora vlastite rečenice: „Moram postati kalif umesto kalifa“). Pomenuti nosilac/posednik čuda se, opet uglavnom, pokazuje kao osoba sposobna za unosne poslove – dolazi do pogađanja oko cene usluge koja treba da izvrši čarobnu konverziju postajanja kalifom umesto kalifa. Sasvim uzgred (gotovo u fusnoti – kao u svakom vešto sastavljenom poslovnom ugovoru) dolazi upozorenje o granici i prevrtljivosti čuda pošto se ono – ako se striktno ne poštuje receptura – može okrenuti protiv samog zlonamernika, našeg Iznoguda. On, međutim, ne haje: već je obuzet ekstatičnom vizijom realizacije svojih želja.

     Gotovo da nam je žao Iznoguda? Ne zaboravimo, on je stvarno zao. To više nego ilustruje odnos prema njegovom diletantskom pomagaču Dil el Tantu (ovdašnji prevod imena), a i prema svima ostalima njegova je zluradost široke ruke – uvek obećava mnogo gadosti i opačina, od povećanja poreza do nabijanja na kolac.

     A šta je sa kalifom Harunom al Prašidom? Debeli dobrica ništa ne sumnja i – slepo verujući svom veziru, „dobrom njegovom Iznogudu“ – nastavlja, kako kaže Henri Filippini, da živi svoje srećne dane, jede, pije i spava.

     Iznogudu pripada najuži manevarski prostor u čarobnom Goscinnyjevom pripovedačkom trouglu. Što se uži manevarski prostor nađe pred talentovanim ispitivačem, to će ga on potpunije i radikalnije ispitati, naravoučenije je još od Winsora McCaya. Takv autor sabiće, kako bi Thomas Mann rekao za Čehova, snagu genija u orahovu ljusku. Mali Nemo u zemlji snova i, na svoj način, Iznogud prave su stilske vežbe pretvaranja malog u veliko. Oni nevidljivo a strukturalno moguće pretvaraju u vidljivo; oslobađaju zarobljenu snagu neobičnog u običnom (ruski formalisti za ovo imaju kraći termin); relativizuju razliku između mikrokosmosa i makrokosmosa. Iznogud se prostire na šest do osamnaest stranica (najčešće osam) za razliku od četrdesetak stranica pripovesti o Asteriksu i Taličnom.

     Jedno od moćnih sredstava Goscinnyjevog humora jesu igre rečima. Već sama imena glavnih protagonista (mada se u prevodima te igre imenima, naravno, razlikuju) govore mnogo o njihovom karakteru. Neretko je u sam zaplet upletena igra rečima, kao što je slučaj kad se pobrka reč jogurt s mongolskim nazivom za šator, ili kad kralj koji dodirom pretvara ljude i stvari u zlato (u Goscinnyjevoj verziji samo u pozlatu) pružajući ruku Iznogudu kaže: "Tvoja je sreća da imam zlatno srce". Kao i u Taličnom Tomu i Asteriksu, Goscinny se i u Iznogudu služi stalnim reminiscencijama na duh vremena koji ne pripada „periodu o kome se pripoveda“. Goscinny ne bi bio ono što jeste da se svaka igra vremenom ne počne posuvraćati u parodični razgovor s duhom vremena iz koga – i za koji – se pripoveda.

     Ipak, potrebno je doreći tvrdnju izrečenu na početku da je Iznogud krajnja konsekvenca fantazmagoričnosti u Goscinnyjevom trouglu. Tačno je da se načini pripovedanja, pa čak i tipovi humora u Asteriksu, Taličnom Tomu i Iznogudu razlikuju. Glupost je opakija u Taličnom, a bezazlenija u Asteriksu. U Iznogudu ona postaje nadrealna. U ispitivanju skučenog manevarskog prostora varijacija u Iznogudu pripovedanje dospeva do stepena autoreferencijalnosti. Izlazi i sebe da bi mislilo o sebi. Poznije epizode Iznoguda izrazito su metastripovne. Problematizuju se same pretpostavke pripovedanja i u njega uključuju čitaoci kao likovi, kao i oba autora. I time dolazimo do promenjenih uslova za tumačenje Iznoguda.

     Kao i sve opsesije i vezirova na kraju postaje dirljiva. Ako je kalif potencijalna vezirova žrtva (u ovom slučaju limes teži beskonačnosti, a kornjača neumoljivo prestiže zeca), vezir je siguran zarobljenik i žrtva vlastite opsesije. Otud postoji još jedno čitanje Iznoguda. On postaje tragična priča o nama, o našim večito neuspešnim pokušajima da dosegnemo ono što nam svaki put izmiče iz ruku. Vezirova negativnost kopni u tragizmu gubitaka. Priča o Iznogudu je okrutna, ne zbog nebrojenih nepodopština koje smera vezir-gubitnik nego zbog čeličnog zida o koji se odbijaju baš svi njegovi pokušaji. Al Prašidova dobrota, potpuno poverenje i prostodušnost – ove vrline postaju neumoljiv oklop i mi počinjemo čitalački da saučestvujemo s očajničkom maštovitošću Iznogudovih planova. Kalif je nedohvatan objekt Iznogudove želje kao što je miš Ignatz za Ludu Macu u Krazy Kat.

          Da je Goscinny bio potpuno svestan ovog aspekta stvari, pokazuje epizoda „Čarobni minaret“ (za antikvare: „Stripoteka“ br. 471) u koju provaljuju čitaoci s transparentima „Dole Harun al Prašid“ i „Iznogud za kalifa“. Goscinny i Tabary, i sami likovi u stripu, ubacuju Iznoguda u fliper, dajući mu „poslednju“ šansu da uspe. Ipak, kao likovi i kao autori, i oni su zarobljenici doslednosti priče koju su sami postulirali. Zato se vraćamo na reč kismet. Na kraju te epizode Iznogud spava na kalifovom jastuku i s kalifovim turbanom na glavi, ali postoji još jedna ugašena lampica koja pokazuje da igra nije gotova. Jer ne može biti gotova.

     Rečenica Moram postati kalif umesto kalifa / Jeveux être Calife à la placedu Calife / I want to be Caliphin place of the Caliph… postala je deo političkog i metapolitičkog žargona i niko ne traži objašnjenje kada je čuje, makar ne bio čitalac stripova. Jedna rečenica otrgla se njenom autoru, kao i izraz život je (negde) drugde Milanu Kunderi (malo ko od onih koji je upotrebljavaju seća se da je to naslov romana), i postala vlasništvo planetarnog žargona. I neka mi onda neko ne kaže da reči nisu sredstvo i tamnica doživljavanja stvari.

(Prvobitna varijacija ovog eseja pojavila se 1991. godine u malom i u to vreme kvalitetnom književnom časopisu „Sveske“ br. 7 iz Pančeva, grada koji je poznat i po dva stripska imena, Aleksandru Zografu i V. Fumetiju. Zašto sam se odlučio za promene? Jedan je razlog da je tekst bio „zaražen virusom pogrešne faktografije“ koju sam povukao iz nekih francuskih enciklopedija, te je zahtevao neke činjeničke ispravke. Drugi razlog su bile poneke stilske promene u vlastitoj rečenici. Neke nove rečenice su došle, neke stare su otišle. Tekst nije dakle isti. Mogu se samo nadati da je ova varijacija nešto pouzdanija kad su u pitanju datumi pošto sam ukršteno koristio i proveravao izvore, meni dostupne knjige i pronađene sajtove. Novo časopisno izdanje esej je našao među koricama „Kvadrata“ Vjeke Đaniša  br. 20, 2009)

18.11.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: KOS

     Koncert i strip izložba
     Vladimir Zontag Energy and Light

     18.11.2010. u 19 časova
     Novi sad "Klub obožavalaca stripa", Novi Sad, Kralja Aleksandra 10, I sprat,
     Vladimir Nedeljković: Koncert i izložba, biće besplatni degustacija vina i rakije iz privatne kolekcije...

     Vladimir Nedeljković Zontag je muzičar, strip crtač i istoričar srpskog rokenrola. Autor je dve knjige ‘Helikopter na glavi’ (Istorija rokenrola u Pančevu) i ‘Devojčice i dečaci sa Dunava’ (Prilog istoriji urbane kulture Novog Sada), koja uskoro izlazi u novom proširenom izdanju. Njegova dugogodišnja fascijanacija je lik i delo Nikole Tesle, koji je junak dva Zontagova stripa ‘Tesla, Pančevo i druge priče’ i ‘Tesla: Energy and Light’, koji prati istoimeni album i izložba.

Press: Stripburger

     Tomaž Lavrič TBC: Rdeči alarm
     druga, dopolnjena izdaja
     obseg: 96 str., broširano: 12 eur, trda vezava: 18 eur
     Stripburger / Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip

     1. predstavitev: čet., 18. nov. ob 19. uri, Strip.Art.Nica Buch, Ljubljana

     Ljubljanska scena na prehodu iz sedemdesetih v osemdeseta leta. Šminkerji v korenčkastih kavbojkah in belih nogavicah, ostareli hipiji, izgubljeni v času in prostoru, in novorojeni punkerji, ki se še niso čisto privadili na nov slog življenja. Na tej sceni se znajde Jure Krt, ki je še pred kratkim hotel biti hipi, po poslušanju Clashov pa se ostriže in postane punker. Sicer pa se v stripu prepletata dve zgodbi v različnih časovnih obdobjih. Izhodišče pripovedi je srečanje petintridesetletnega Krta s sošolcem Majkom, s katerim obujata spomine na dijaške punkerske dni, kar je glavna zgodba albuma. V drugi zgodbi Črni dnevi (1995) se Krt zaljubi, strip pa se zaključi z njegovim odhodom v vojsko, kar pomeni konec punkerskih dni za našega junaka. (povzeto po: Iztok Sitar, Zgodovina Slovenskega stripa 1927-2007, Umco, Ljubljana, 2007)...

Piše: Strip.art.nici Buch

     Aleksa Gajić - Technotise "Edit i ja"

     Vsestranski srbski ustvarjalec, ki je s strip serialom Bič božji uspel v evropski meki stripa, Franciji. Ukvarja se tudi z ilustracijo in risanim filmom in tako je svoj strip Technotise, ki ga je zrisal za diplomsko delo na fakulteti, predelal v 98 minutno risanko, ki si jo lahko ogledate na letošnjem Liffu.

     Če bi ga želeli spoznati, se oglasite v Strip.art.nici Buch
     Murgle center, Cesta v mestni log 55, Ljubljana
     www.stripi.si

     v sredo, 17.11.2010 ob 19:00 uri, kjer bo podpisoval svoje strip albume in DVD-je, na vašo željo pa vam bo tudi kaj narisal. Na manjši razstavi pa si boste lahko ogledali tudi njegove originale.

     Videoposnetek - Technotise: www.youtube.com/watch?v=TRpeAErESyI
     Več o risanki: www.stripi.si/main.php?showpage=...

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Animania

     4. Međunarodni festival animacije
     ANIMANIMA  2010
     Čačak, 17-20. novembar 2010g.

     33 ZEMLJE + 6 KONTINENATA = 202 FILMA
     Za takmičarski program 4. Međunarodnog festivala animacije ANIMANIMA 2010 prijavljeno je 202 filma iz 33 zemlje. Selekciona komisija je u Takmičarski program uvrstila 72 animirana ostvarenja i još 50 u program filmova van konkurencije, Panoramu.
     Dakle, filmovi su doputovali sa svih kontinenata, i ANIMANIMA će opet biti mesto gde će ljubitelji animacije u Srbiji moći da vide presek savremene svetske produkcije: filmove u kojima je uživala publika festivala animacije u Evropi i u svetu prethodnih meseci, filmove ovenčane značajnim nagradama i priznanjima, filmove sa uzbudljivim pričama, različitih poetika, nastalih u svim tehnikama animacije...
Od 17. do 20. novembra, ANIMANIMA će biti najveći srpski bioskop u kome će se prikazivati animirani filmovi! Ne propustite!

     Kao prateći program festivala će biti i
     Promocija knjige & izložba NOVOSADSKI STRIP,
     Svetozara Obradovića
     Izdavač: Prometej, Novi Sad, 2008
     Knjiga Svetozara Obradovića je vrsta antologije sa 42 autora koji su svojim poreklom ili profesionalno vezani za novosadsku strip scenu. Posle kratke biografije i bibliografije, svaki autor je predstavljen svojim crtežima ili scenarijima. Obradović kaže: “Postoji izreka da ‘ono što nije zapisano, nije se ni dogodilo’. Da se to ne bi dogodilo novosadskim autorima u oblasti devete umetnosti, ukazala se potreba za pojavljivanjem ovakve knjige i postavkom izložbe koje će novosadski strip odvesti u nezaborav."
     Zastupljeni autori: Petar Aladžić, Nebojša Bačić, Ozren Bačić, Aleksandar Botić, Slavka Bošnjaković, Stevan Brajdić, Milan Bukovac, Vladimir Bursać, Slavko Draginčić, Rastislav Durman, Goran Đukić, Miodrag Ivanović, Predrag Ivanović, Zoran Janjetov, Goran Jošić, Saša Jovanović, Branislav Kerac, Pavel Koza, Igor Lazarević, Marinko Lebović, Biljana Malešević, Nikola Maslovara, Petar Meseldžija, Radič Mijatović, Zlatko Milenković, Đorđe Milović, Miodrag Nedeljković, Vladimir Nedeljković, Hugo Nemet, Dejan Nenadov, Svetozar Obradović, Mladen Oljača, SIavko Pejak, Branko Plavšić, Dejan Sedlan, Sibin Slavković, Franjo Straka, Dalibor Stupar, Svetozar Tomić, Dragana Vićanović, Dušan Vukojev.

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Press: Nebojša Dolovački

     Poštovani,

     obaveštavam vas da je pokrenut novi sajt posvećen stripu – www.e-strip.net. Sajt će se baviti prodajom digitalnih, online, izdanja stripova, odnosno na sajtu možete kupiti stripove koje ćete čitati u flip book formatu u računaru. Kupovina je omogućena uplatom „kredita“ na šalteru pošte ili banke i direktnim plaćanjem na sajtu posledstvom QVoucher sistema plaćanja (www.qvoucher.rs). Plaćanje karticama je u planu za sledeću godinu.  Za sada su sklopljeni ugovori sa izdavačkom kućom Bluewater, za stripove „Deseta muza“ i „Legenda o Izis“ i Moonstone za stripove „Kolčak“ i „Krstaši sumraka“. Na sajtu možete čitati potpuno besplatno i strip „Feniks Rekvijem“. Svakog meseca biće objavljena po jedna epizoda pomenutih stripova, a pregovori za druge stripove su u toku.

     U vremenu ekonomske krize i dugogodišnje krize u strip izdavaštvu u Srbiji (odajem priznanje svima koji su uspeli da opsatnu sa štampanim izdanjima) nadam se da će ovo biti jedan od doprinosa obogaćivanju strip scene. S obzirom da se trend digitalizacije štampanih medija sve više širi i da su digitalni stripovi u svetu sve brojniji verujem da ću na ovaj način uhvatitit korak sa svetskim trendovima, iako sam svestan da to nije adekvatna zamena za štampano izdanje.

     Sajt možete pogledati na adresi www.e-strip.net

     Za svaki strip je obezbeđen besplatan pregled prvih deset strana, a pregled svih stripova možete videti na adresi: www.e-strip.net/images/stories/magazin/e-strip1/index.html.

Press: Veseli četvrtak

Novi, trideset sedmi, broj bonelijevog stripa Zagor je na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Tajna talismana". • scenario: Diego Cajelli, crtež: Mauro Laurenti.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Fibra

Carlos Trillo • Ernesto Garcia Seijas • Negro Blanco 1 & 2 • Negro Blanco
U studenom 1987. zatresli su se glavni temelji argentinskog stripa. Posljednja stranica dnevnika Clarín ostala je bez Loca Cháveza i njegove djevojke Pampite: taj par — koji je bio kreacija Carlosa Trilla i Horacija Altune — emigrirao je u Španjolsku, stavivši točku na dvanaest godina povijesti. Do tada su Loco i njegova djevojka bili nezaobilazan dio argentinskog doručka kao i kava s mlijekom. Kako sad popuniti takvu prazninu? Težak zadatak za bilo koga, ali ne i za Carlosa Trilla, koji je, udruživši se ovoga puta s Ernestom Garcíjom Seijasom, izvukao novog asa iz rukava: novinara iz Buenos Airesa, pomalo nepouzdanog, ali iznad svega simpatičnog i odvažanog. Robertu Blancu — zvanom Negro — trebalo je neko vrijeme da stekne simpatije čitatelja. Usto je dolazio u kompletu s galerijom osebujnih likova među kojima su bili: njegov otac, antropolog po profesiji, uvijek okružen haremom egzotičnih ljepotica; njegov prijatelj Marcucci, koji priča samo o ženama i kojeg one smatraju neodoljivim premda nitko ne može objasniti zašto; i, najvažnije, Flopi, njegova djevojka, novinarska pripravnica potpuno opremljena da postane zvijezda, s licem i tijelom Araceli González – tadašnjeg fotomodela – koju je García Seijas uzeo kao inspiraciju (Flopi je stekla toliku popularnost da u je rujnu 1991. postala prva nacrtana žena koja se pojavila na naslovnici argentinskog Playboya). Upleten u razne romanse i pustolovine, s kosom prošaranom sjedinama zapetljanom na vjetru, Negro je bio odraz intenzivne stvarnosti promjenjivog srednjeg sloja te je uspio držati u neizvjesnosti stotine tisuća čitatelja tijekom šest godina.

Igor Kordej • Igor Kordej • Kolorka 15 • Vam
Vam je kultni strip jednog od najvećih hrvatskih autora stripa, Igora Kordeja, nastao prema romanu rumunjskog pisca Vladimira Colina. Objavljen je 1985. godine u crno-bijeloj verziji u novosadskoj Stripoteci, da bi ga zatim Igor osobno obojao i doradio za francusko tržište. Nakon više od dvadeset pet godina, domaća publika konačno ima priliku vidjeti ultimativno, dopunjeno i redigirano, "director's cut" izdanje Vama u boji. 
Pročitajte besplatno prvih više

Sergio Toppi • Sergio Toppi • Orka 23 • Kolekcionar
Daleko od prodajnih salona i tihih licitacija, Kolekcionar slijedi trag ukradene umjetnine. Ovaj se kradljivac kicoš kod Indijanaca plemena Dayak osjeća jednako ugodno kao i Arsene Lupin kod bogataša, uz dodatak zločina. Neka se paze oni neodgojeni, jer u susretu s tim estetom zločina loši maniri lako vode ravno u smrt. Od džungli Bornea do visoravni Afganistana, upoznajemo okrutna podbadanja kolonijalnih junaka, majstore krađe i firentinskih zasjeda. Izgubljeni aristokrat, kolekcionar trči za svim Malteškim sokolovima koje mu nudi Toppi, taj sjajni geografičar Avanture! kolekcionar je jedini Toppijev strip serijal sa stalnim likom, tim antijunakom, polukicošem polubanditom u potraži za mističnim predmetima. 
Pročitajte besplatno prvi album (PDF, 54 stranice, 8Mb)...

Carlos Trillo • Jordi Bernet • Orka 22 •
Light & Bold
Carlos Trillo nas ponovo iznenađuje. Ovoga puta s novom verzijom priče o Ljepotici i Zvijeri. Jednom aktualnom verzijom s kraja milenija, verzijom bez poštovanja, verzijom koja urušava mitove i pomalo je lascivna ... Ova je priča eksplozivni koktel hladnoratovskih špijuna, terorista, trgovaca oružjem, perveznih kineskih doktora, pretjerano senzualnih i opasnih žena, okrutnih mučenja i, prije svega, gomile humora. Važno je to da na kraju, kao i u klasičnoj verziji, Ljepotica pobjeđuje, no ovoga puta ne na račun Zvijeri. Iznimna ljubavna priča nacrtana kistom Jordija Berneta! 
Pročitajte besplatno prvih 28 stranica (PDF, 7Mb)...

Giancarlo Berardi • Ivo Milazzo • Renzo Calegari • Orka 20 •  Welcome to Springville
Gdje su Elmer, Herman, Bert, Tom i Charley, slabić, atleta, lakrdijaš, pijanica i svadljivac? Svi, svi oni spavaju na brežuljku. Ovako započinje Antologija Spoon Rivera, klasična američka poema u kojoj njen autor, edgar lee masters, zamišlja da preminuli stanovnici gradića Spoon River, pokopani u jednom od onih groblja koja se nalaze na vrhu brežuljka, sami izgovaraju vlastite epitafe. U poemi se ne pojavljuju ni protagonisti ni junaci, tek obični muškarci i žene, stanovnici maloga gradića sjevernoameričke provincije kakvih je mnogo. welcome to springville na neki način oponaša shemu Mastersove poeme: ni ovdje ne postoje ni protagonisti ni junaci, već samo obični ljudi jednaki onima koje smo vidjeli u selima i gradićima u gotovo svim filmovima koji govore o tom čudnovatom osvajanju jednoga kontinenta, Zapadnom epopejom, barem kako nam je predstavljana u desecima i desecima filmova. I Springville je nastanjen pustolovima, prevarantima, preljubnicima, ima svoga anarhista, fotografa, Indijanca i šerifa, jedini lik koji se, kao predstavnik zakona, pojavljuje u gotovo svakoj epizodi. Ima i predsjednika, koji će svojim predsjedničkim vlakom doći do Springvillea kako bi održao govor povodom svog ponovnog izbora. Ovdje su, međutim, likovi još uvijek živi, i dok u Spoon Riveru imamo epitaf ili, da upotrijebimo stručni termin iz područja filma i stripa “autobiografsku epizodu ispričanu u tehnici flashbacka”, u ovoj sagi imamo likove koji su još živi, a njihova osobnost i priča o njihovom životu nisu autobiografske, već nam ih pričaju, s ironijom i humorom, dva iznimna autora: Berardi, zadužen za priču, scenarij i dijaloge, te Milazzo i Calegari za crtež, dakle režiju, glumu likova, scenografiju i svjetlo. 
Pročitajte besplatno prve 34 stranice (PDF, 6Mb)...

Carlos Trillo • Enrique Breccia • Orka 19 • Hodočasnik zvijezda
Kapetan Conrad, mali od palube i Jonah čine neobičnu posadu lađe koja, vođena nevjerojatnim zvukovima čarobne flaute koju svira mladi mornar, plovi nesalomljivim dimenzijama punim bezimenih svjetova i neobičnih galaksija u potrazi za planetom Zemljom. Neobično je to putovanje: beskrajno, neodređeno, bez povratka, s nekoliko likova koji pronalaze svoje sudbine, svoju ljubav na Hodočasniku, na putu prema nigdje. Možda poput puta sviju nas koji smo u potrazi za srećom, istinom, prijateljstvom, ljubavlju, ne znajući kad ćemo stići u posljednju luku; putovanje na kojem su naša najvažnija pitanja odgovorena drugim pitanjima, ne pronalazeći konačni odgovor. U hodočasniku zvijezda Trillo i Breccia stvaraju neobičnu kombinaciju žanrova, od pustolovnog, preko fantastičnog do znanstvenofantastičnog, koja je oživljena mrvicom poetičnosti i melankolije. Konačni je rezultat strip nemjerljive mašte i veličanstvenog crteža koji koleba između nadrealnog i grotesknog. I sve to začinjeno analizom ljudskog stanja, strahova, sumnji, žudnji i potrage za konačnom istinom ... 
Pročitajte besplatno prvih 40 stranica (PDF, 4Mb)...

Tiziano Sclavi • Giorgio Cavazzano • Orka 18 • Altai & Jonson
Altai & Jonson je humoristični strip serijal o dvojici smotanih detektiva kojeg su 1975. kreirali slavni talijanski scenarist Tiziano Sclavi, autor Dylan Doga, i Giorgio Cavazzano, jedan od najboljih crtača stripa koje je Italija ikad imala. Na pola puta izmedu krimića i komedije, uz obilnu dozu ironije i parodije, Altai & Jonson nude obilje prekrasno nacrtane zabave i smijeha, ali i zanimljiv pogled na Sclavijevu spisateljsku evoluciju. 
Kao i obično, FIbra vam nudi obilan preview! Pročitajte besplatno prvih 56 stranica (PDF, 8Mb)...

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Komiko

Press: Peek&Poke

     NAJAVA PRVOG RIJEČKOG FESTIVALA STRIPA
     I POZIV SVIM ZAINTERSIRANIM
     NA NAGRADNI NATJEČAJ „FIUMA STRIPOROVA“

     Od ponedjeljka, 15. studenog 2010. godine, muzej informatike Peek&Poke, Club Palach i portal MojaRijeka.hr organiziraju međunarodni natječaj za zaintersirane strip amatere naziva „Fiuma Striporova“

     Uskoro u organizaciji prvog hrvatskog muzeja informatike Peek&Poke, legendarnog riječkog kluba Palach i portala MojaRijeka.hr, u periodu od 10.12. do 12.12.2010. godine, počinje prvi riječki festival stripa „Dani strip kulture  - Rijeka dobrog stripa“.
     Tom prigodom organizatori prvog riječkog festivala stripa oragniziraju međunarodni nagradni strip natječaj za sve koji se amaterski bave stripom.
      Nagradni strip natječaj organizira se na međunarodnom nivou kao najava nadolazećeg prvog riječkog vikenda „Dani strip kulture  - Rijeka dobrog stripa“.b Nagradni natječaj striktno sadrži dvije forme kojih se sudionici moraju pridržavati. Prva forma je tabla (A3 format), a druga forma je pasica (1/4 A3). Autor ima slobodu izbora forme, teme i tehnike! Pristigle radove ocijeniti će stručni žiri a najbolji radovi digitalno će se otisnuti (od 300 do 600 dpi) i biti izloženi u Muzeju informatike Peek&Poke u periodu trajanja stRIp(w)eeka. Najbolji od najboljih radova, po izboru žirija, novčano se nagrađuju! Fond nagrada je 2.000,00 kuna! Za prvu nagradu po izboru žirija autor se nagrađuje sa 1000,00 kuna, za drugu nagradu po izboru žirija autor se nagrađuje sa 700,00 kuna i trećenagrađenom pripasti će nagrada od 300,00 kuna.
     Nagradni natječaj započinje 15.11.2010. i traje  do 7.12.2010. Mole se svi zainteresirani da svoje radove pošalju na cd/dvd ili na dobrom starom papiru, najkasnije do 8.12.2010., na adrese: Muzej informatike Peek&Poke, Ivana Grohovca 2b, 51000 Rijeka i Club Palach, Kružna 6, 51000 Rijeka, Hrvatska/Croatia. Uz medij priložiti i krakat životopis na hrvatskom ili engleskom za sve koji nam dolaze izvan hrvatskog i srodnih jezika.Radovi pristigli iza tog vremena neće se uzimati u obzir. Radovi se po završetku festivala stripova ne vraćaju! Imena nagrađenih biti će objavljena u sredstvima javnog priopćavanja, web stranicama festivala, portala MojaRijeka.hr Muzeja informatike Peek&Poke, cluba Palach i putem Facebooka. Novčane nagrade biti će isplaćene u roku od 7 dana po završetku festivala.

     S poštovanjem,

     Muzej informatike Peek&Poke
     Voditelj muzeja
     Svetozar Nilović

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Tomaž Lavrič TBC: Rdeči alarm
     druga, dopolnjena izdaja
     obseg: 96 str., broširano: 12 eur, trda vezava: 18 eur
     Stripburger / Forum Ljubljana, zbirka Republika Strip

     1. predstavitev:
     čet., 18. nov. ob 18. uri, Strip.Art.Nica Buch, Ljubljana

     Ljubljanska scena na prehodu iz sedemdesetih v osemdeseta leta. Šminkerji v korenčkastih kavbojkah in belih nogavicah, ostareli hipiji, izgubljeni v času in prostoru, in novorojeni punkerji, ki se še niso čisto privadili na nov slog življenja. Na tej sceni se znajde Jure Krt, ki je še pred kratkim hotel biti hipi, po poslušanju Clashov pa se ostriže in postane punker. Sicer pa se v stripu prepletata dve zgodbi v različnih časovnih obdobjih. Izhodišče pripovedi je srečanje petintridesetletnega Krta s sošolcem Majkom, s katerim obujata spomine na dijaške punkerske dni, kar je glavna zgodba albuma. V drugi zgodbi Črni dnevi (1995) se Krt zaljubi, strip pa se zaključi z njegovim odhodom v vojsko, kar pomeni konec punkerskih dni za našega junaka. (povzeto po: Iztok Sitar, Zgodovina Slovenskega stripa 1927-2007, Umco, Ljubljana, 2007)
     Rdeči alarm je med domačimi poznavalci stripa najbolj cenjeni album Tomaža Lavriča, tako rekoč kultno čtivo. V prvi vrsti je to Lavričev hommage ljubljanski punkovski sceni zgodnjih osemdesetih let prejšnjega stoletja. Prav tako pa lahko v tem stripu uživajo bralci, ki znajo ceniti preprosto, nepretenciozno, vendar zelo življenjsko zgodbo o odraščanju, uporništvu in nostalgiji, ali pa jih navdušujeta Lavričeva realistično-karikirana risba ter dinamična stripovska pripoved.
     Lavrič se je odločil ugoditi želji številnih fenov, ki vztrajno kličejo po nadaljevanju Rdečega alarma. In ker je originalna, samozaložena izdaja (1996), že davno razprodana, smo se odločili za izdajo izvirne zgodbe skupaj z nadaljevanjem.
     Za podpisano izdajo se boste morali napotiti v Strip.Art.Nico Buch, kjer bo avtor skupaj s še enim strip avtorjem in glasbenikom, Juretom Englesom, ter nepogrešljivim Sandijem Buhom razglabljal o stripu, punku, preteklosti in prihodnosti. Engelsa, še pomnite tovariši, iz benda Racija, ki je uglasbil komad Rdeči alarm iz istoimenskega stripovskega albuma. Še več umazanih detajlov pa v živo v Strip.Art.Nici!
     Jure alias Krt, nekdanji bobnar benda Rdeči alarm, zdaj pa že dolgo vzoren državljan, mož in oče, se z nostalgijo spominja zlatih časov ljubljanske scene z začetka osemdesetih let, ko je uporna generacija »otrok socializma« prekrokala mladost ob hladnih ženskah, mlačnem pivu in vročih ritmih panka. Oi! Oi! Oi!
     »Rdeči alarm ima neverjetno moč preživetega… Vsrka me vase, me ne izpusti in na koncu me gane. Malo remek delo, ni kaj, preteklost, izoblikovana, da traja.« Darko Macan, Q
     »Po Magni purgi prva klasika naše moderne stripovske literature. Zrelo za kresnika. Zrelo za obvezno čtivo.« Igor Vidmar

     o avtorju
     Tomaž Lavrič (1964) je obiskoval Srednjo šolo za oblikovanje, nato pa Akademijo za likovno umetnost v Ljubljani. Od leta 1987 je stalni sodelavec revije Mladina. Bavi se z ilustracijo, s stripom in politično karikaturo.
     Njegovi stripi so doslej doživeli preko 40 različnih izdaj doma in v tujini, predvsem v Franciji in frankofonskih deželah. Kot avtor stripov je sodeloval na številnih evropskih festivalih in prejel nekaj odmevnih mednarodnih nagrad.
     Rdeči alarm je njegov album prvenec.
     Doslej objavljeni stripovski albumi Tomaža Lavriča:
     RDEČI ALARM* 
     RATMAN
     BOSANSKE BASNI *
     GLISTA NA BEGU **
     NOVI ČASI *
     DEKALOG IV. – ZAOBLJUBA **
     LOMM 1–3 **
     EVROPA 1–3 **
     EKSTREMNI ŠPORTI 1*, 2
     DIAREJA  1988–2003
     SLEPO SONCE
     SOKOL IN GOLOBICA    
     SLOVENSKI KLASIKI V STRIPU (skupinski)     
     APPOLINE*
     *  izdani tudi v tujini
     ** izdani le v tujini

     o stripu
     Kratka zgodba Rdeči alarm je bila prvič objavljena leta 1996 v tedniku Mladina kot samostojno delo; z nekaj zamika sta ji kot nadaljevanji sledili še White riot in Črni dnevi.
     Vse tri so v integralni albumski obliki  pod skupnim naslovom Rdeči alarm - črni dnevi izšle leta 1996 v samozaložbi, skromno poimenovani Cult Comics, v nakladi 700 izvodov. Album je bil kmalu razprodan. Istega leta je nadobudni ljubljanski neopunk bend Racija uglasbil besedilo pesmi iz stripa Rdeči alarm in ga izdal na istoimenski CD plošči.
     Strip je bil objavljen tudi v dveh stripovskih revijah: španski El Vibora (Alerta roha; El Vibora, 2003) in v hrvaški Q (Crveni alarm; Q, 2003).
     Petnajst let po prvi izdaji je bil čas zrel za ponatis. V letu 2010 je kot logično nadaljevanje in zaključek prejšnjih zgodb nastala nova: P. S.
     Tudi ta je bila najprej objavljena v reviji Mladina.
     Novembra 2010 je bil izdan pričujoči album, ki združuje vse zgodbe in nekaj dodatnega materiala na skupaj 92 straneh, v trdi in mehki vezavi in v skupni nakladi 900 izvodov. Tokrat je izšel v zbirki Republika Strip revije Stripburger, pod okriljem izdajatelja Forum Ljubljana.

     Vizualni material za novinarje je na
     www.ljudmila.org/stripcore/press/

11.11.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Piše: Jelena Stanovnik

     Unfinished City / Nezavršeni grad

     Traži se: ilustrator sa Balkana za britanski strip

     Engleski pisac Benjamin Dickson i crnogorska spisateljica Jelena Stanovnik traže ilustratora-ku iz bivše Jugoslavije za novi triler koji će biti objavljen u Velkoj Britaniji. Priča je smještena u Nikšiću, Crna Gora. Glavni lik je crnogorska emigrantkinja koja živi u Londonu - ona se posle mnogo godina vraća u Nikšić u potrazi za sestrom - i saznaje da je sestra ubijena samo dvije nedjelje ranije. Ona odluči da pokuša da riješi ubistvo, i postaje upletena u mrežu organizovanog kriminala.

     Priča se ovdija u tri toma, svaki po 48 strana. Pisci i ilustrator zadržavaju autorska prava. Već imamo izdavača u Velikoj Britaniji koji je posvećen ovom izdanju, a nakon britanskog izdanja praniramo da knjigu pokažemo i evropskim izdavačima. Pisci žele da daju priliku mladim umjetnicima: stoga će prednost imati ilustratori koji nisu ranije objavljivali na međunarodnoj sceni. Izdavač obezbjeđuje skroman honorar. Pošto je scenario na engleskom, ilustrator treba da dobro poznaje jezik. Ako ste zainteresovani, i za dalje informacija pustite mail Benjaminu na dickson_benjamin@hotmail.com - na engleskom molimo!

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Zoran Jović

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Press: Saša Rakezić

Press: Stripburger

     POJOCI GRAD, prirocnik za gradnji izvirnih instrumentov v stripu!
     torek, 09. november 2010, ob 18:00, Kino Siska, Ljubljana

     Ilustratorka, oblikovalka in avtorica stripov Kaja Avbersek bo predstavila projekt Pojoci grad, ki je rezultat sodelovanja s skladateljem in glasbenikom Petrom Kusom ter prevajalcem, raperjem in pravljicarjem Bostjanom Gorencem Pizamo. Prirocnik, ki je posebna izdaja revije Stripburger, sestavljajo ilustrirana pravljica in strip o kralju, ki je hotel postati podoben slavcu in si je zato iz glasbenih instrumentov zgradil pojoci grad ter navodila za izdelavo podobnih glasbil. S prirocnikom lahko bralci na zabaven, poljuden ter likovno privlacen nacin raziskujejo svet glasbenih instrumentov in akustike ter spoznavajo, kako je mogoce ucinkovite glasbene instrumente izdelati iz lahko dostopnih materialov.
     www.ljudmila.org/stripcore/minimundus/pojocigrad/index.html
     www.kinosiska.si/sl/dogodki/drugo/2010-11-09/pojo_i_grad_kiosk/...

     MARTES BATHORI: UTOPIA PORCINA
     sreda, 10. nov. 2010 ob 17.00, Galerija Kresija, Ljubljana

     Razstava francoskega avtorja Martesa Bathorija je nekaksno nadaljevanje znamenite Zivalske farme Georgea Orwella in govori o tem, kako prasici leta 2017 prevzamejo oblast nad svetom. Kako castijo heroje svojega zgodovinskega upora, kaksna je njihova umetniska produkcija, kaksna kulinarcnia ponudba si do srede, 10. nov. 2010 lahko se ogledate v galeriji Kresija. Vsi, ki bi radi vedeli vec o tem zgodovinskem fenomenu, ste vabljeni v sredo, 10. nov. 2010 ob 17. uri na vodstvo dr. Skavcenka, dopisnega kolega Martesa Bathorija.

     Utrinke iz razstave si lahko ogledate na:
     www.stripburger.org/18/utopia_porcina.htm
     www.dnevnik.si/video/6107

     Strip Core / Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI - 1000 Ljubljana, Slovenia
     www.ljudmila.org/stripcore

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Aleksandar Pavković

     Fumetto 2011
     9. - 17. april 2011.
     Strip Konkurs

     Tema: Energija
     Rok: 17. januar 2011. (datum poštanskog žiga)

     Format: A4 ili A3 (drugi formati će biti diskvalifikovani)
     Forma: samo Strip (priča u slikama); karikature neće biti prihvaćene, niti digitalni podnesci;
     Broj strana: maksimalno 4 table (samo 1 strip)
     Označavanje: ime, adresa, broj telefona, e-mail i datum rođenja - na poleđini svake table
     Pakovanje: čvrsta koverta, bez rolovanja
Povraćaj radova: ako poštarina za povraćaj radova nije priložena ili je nedovoljna, radovi neće biti vraćeni, a Festival će ih čuvati samo godinu dana (poštarina za strance iznosi: 5 evra)

     Kategorije:
- Kategorija 1: 18 godina ili stariji
- Kategorija 2: od 13 do 17 godina starosti
- Kategorija 3: do 12 godina starosti

     Nagrade:
- žiri će dodeliti tri nagrade u svakoj starosnoj kategoriji
- takođe će biti dodeljena nagrada za najbolji scenario, bez obzira na kategoriju
- posetioci Festivala moći će da glasaju za Nagradu Publike
Ukupnan Nagradni Fond Fumetto Festivala iznosi 5000 CHF (u gotovini, i u robi).

     Dodela nagrada: Pobednici će biti objavljeni i nagrade im dodeljene u petak 8. aprila 2011.
     Izložba: 40 do 50 stripova će biti nominovani od strane žirija za izložbu tokom festivala. Radovi koji ne budu nominovani, biće izloženi u fasciklama.

Radove slati na: Fumetto Competition • PO Box 5163 • CH-6000 Luzern 5 • Swiss • www.fumetto.ch
Originalan PDF (DE / EN / FR / IT)

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Strip vesti

Na završnoj izložbi MALI FORMAT 2010, koja je otvorana 19. oktobra u Galeriji Singidunum u Beogradu (Knez Mihailova broj 40), nagradu publike dobila je ilustratorka i strip autorka Maja Veselinović za rad Maskenbal.      Izložba MALI FORMAT 2010 obuhvata radove 38 umetnika, članova Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDUS-a.  Od marta ove godine izložba je predstavljena u15 gradova u Srbiji, gde su posetioci imali priliku da pogledaju izložbu i glasaju za svoje favorite.      Više o izložbi, kao i foto izveštaj sa otvaranja u Beogradu pogledajte na sledećim adresama:      www.artinfo.rs/ceo_profil.php?...      nadlanu.com/Dynamic/News,...

Press: Veseli četvrtak

Osim redovnih stripova, za Sajam knjiga je Veseli četvrtak priredio i neka nova izdanja, pa idemo redom...      Izašla je iz štampe deseta sveska edicije Brad Barron koja donosi epizodu pod naslovom "Teški metal".      Na kioscima je i nova, četrnaesta, sveska edicije Dilan Dog - Suberbook koja na 132 strane, po ceni od 240 dinara, donosi epizode "Smrt jedne zvezde", "Voz užasa", "Raj za turiste" i "Zalutala srcqa".      Iz štampe su izašla kolekcionarska izdanja, u formi tvrdokoričenih knjiga, Zagora (14. knjiga) i Dylan Doga (11. knjiga).      Specijalni novitet za Sajam je kolekcionarsko izdanje Tex-a koje donosi prvih 700 strana stripa ovog junaka, crno belo, roto hartija, sa priloženim kolor koricama za epizode koje su se našle u prvoj knjizi.      Takođe je svoju promociju na Sajmu doživelo novo kiosk izdanje legendarnog Taličnog Toma, kolor, mek povez, tromesečan ritam izlaženja.      Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.Celih 100 strana kod redovnih izdanja (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den)..      Sva pitanja i sugestije na:       redakcija@veselicetvrtak.com

Press: SKCNS

     PROGRAM

     Mesto održavanja: SKCNS “Fabrika”

     petak, 12. novembar 2010.
17h Berza
19h Otvaranje 4. novosadskog strip vikenda
19.15h Promocija i prezentacija festivala Novo doba (Izložba, tribina, štampa strip tabli na vaše majice)
20.30h „Dorf u Novom Sadu”: Filmovi „Prvi pravi ženski zvuk - Boye” autorke Brankice Drašković i „Radio Apokaliptiko” autora Marka Cvejića
22.30h DJ Dirty

     subota, 13. novembar 2010.
15h Radionica stripa - Wostok sa učenicima O.Š. “Jovan Popović”
16h Berza
17h Stripolis, Zrenjanin - Promocija i otvaranje izložbe - gost: urednik Branko Đurić
18h Predstavljanje izdavača: System comic Novi Sad, Beli put Beograd, Comiko Novi Sad, Aždaha Kragujevac, Stripsi Osijek, Marketprint Novi Sad, Lavirint Novi Sad.
18.30 Gost iz Makedonije Zlatko Krstevski, Makedonski strip
19.00 Gost autor Leonid Pilipović (portret autora, otvaranje izložbe)
19.30 Gost Čaba Kopecki - „Naši autori i strani izdavači“
20.30 Gosti iz Splita Vančo Rebac i Toni Faver, autori stripa „Zajebani Lavanderman“ i Zvonimir Rumbolt, autor filma „Lavandarman”
21h Projekcija istoimenog filma
22h Svirka benda Ragman

     nedelja, 14. novembar 2010.
15h Berza
16h Wostok / Gvero - akcija Provala varvara –  lepljenje strip tabli iz albuma „Provala varvara“ na autobuskim stajalištima na relaciji Novi Sad – Futog – Novi Sad
17h Projekcija filma  “Zagor - Poglavica bez plemena“ autora Svetozara Ljubojevića
18h Projekcija filma “Marti Misterija - Između smrti i jave“ autora Marka Backovića
18.30h Projekcija filma „Panonski Samuraj“ autora Svetozara Ljubojevića
19h Gosti iz Zagreba – promocija festivala CRŠ
20h Aleksandar Zograf - promocija albuma “Osveta Crvene veštice” izdanje SKCNS 2010.
21h „Dorf u Novom Sadu“ - Filmovi: „Oči u magli“, autori Nino i Jadranko Pongrac i „Dolgcajt“ autor Igor Zupe


     Sredina kreni napred
     Navršile su se četiri godine od kako smo u Art klinici započeli avanturu „Novosadski strip vikend”. Nekako sa nama razvijala se i ostala mreža festivala, izdavača i časopisa koji su strip vratili u centar zbivanja. Tako se u Beogradu, Zagrebu, Makarskoj, Leskovcu, Osijeku i drugim mestima razgovaralo, crtalo i gledalo šta to nudi„deveta umetnost” novog veka kao utočište onima kojima je svađa s „velikim bratom” dijagnoza. Sve je više izdavača, izdanja i autora a sve manje prilika da se sa stripom zavalite u krevet. E pa dosta je! Posle toliko godina izbegličkog statusa, Ustanova studentski kulturni centar Novi Sad konačno se skrasila u Fabrici pa sledeće festivale treba očekivati na istom mestu. Ako je naš skromni izdavački napor proizveo samo jedno izdanje u ovoj godini „Osveta crvene veštice” Aleksandra Zografa, evo prilike da vidimo šta su ostali radili i kakav je njihov rezultat. Na prošlogodišnjem festivalu najavili smo film o Lavandarmanu koji se iz Vančove radionice preselio na veliko platno. Naši prijatelji napravili su festival „Novo doba” i bez oklevanja krenuli sa stripom na fasade, odevne predmete i u avio prevoz. Tihi čovek iz Subotice, odavno je gitaru zamenio olovkom. Leonid Pilipović uveseljava godinama francuske fanove stripa pa je red da i nas stavi na „kušnju” . Novosadski strip vikend ponudiće uvid u dešavanja i strip akcije Zagreba, Makedonije, Zrenjanina, Hvara i Francuske, a ako smo nešto propustili slobodno se javite. Majstor je odavno naredio: „Sredina kreni napred”.

     Jovan Gvero

04.11.2010.

Zvanična web adresa stripa CONGO I MONGO:
congoimongo.blogspot.com

povratak na vrh

Press: CRŠ

Crtani Romani Šou 2010.

13. međunarodni festival stripa Crtani Romani Šou održat će se od 05. do 07. studenog 2010. godine

Gosti CRŠa su:
Enrique Badia Romero (www.badiaromero.com/),
Howard Victor Chaykin www.comics.org/credit/name/...),
Stanley Sakai (www.usagiyojimbo.com/),
Stjepan Bartolić,
Jerome Jouvray (www.kcs-production.com/jerome/),
Aleksa Gajić (www.aleksagajic.com/),
Iztok Sitar www.ljudmila.org/forum/rs/glave/avtor.htm) i
Thomas Ragon.

Više informacija o gostima možete naći i na sajtu CRŠa:
www.crs-festival.com/gosti.htm


     PROGRAM 13. MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA
     CRTANI ROMANI ŠOU

     IZLOŽBE
75 godina hrvatskog stripa - Medijateka
E. B. Romero: Modesty Blaise i Axa - Galerija Showroom
Štef Bartolić: ilustracija i strip - Kino Europa – gornji foaje
Štef Bartolić: Crni Popaj/Dick Long - Caffe Bar Svijet Stripa
      (Ožegovićeva 11)
Stan Sakai/Howard Chaykin/Jouvray - Caffe Bar KIC
Izložba natječaja „Mladi Lav“ - ZKM – gornji foaje


     PROGRAM

     Petak, 5. 11. 2010.
11:00 - 18:00 Sajam stripa
ZKM – predvorje
11:00 – 13:00 Strip radionica za klince (voditeljica: Maja Duvnjak)
ZKM - dvorana „Miško Polanec“ (kat)
12:00 - 13:30 Howard Chaykin: crtanje za publiku
Medijateka
14:00 – 16:00 Olivier/Jerome/Anne-Claire Jouvray: razgovor s publikom + crtanje za publiku
Medijateka
15:00 – 17:00 Seminar o radu na stripu I (voditelj: Howard Chaykin)
KIC - dvorana
16:00 – 17:00 Promocija strip albuma „Vam“ Igora Kordeja
Medijateka
16:00 – 18:00 Stan Sakai: crtanje za publiku i potpisivanje albuma
Kino Europa – gornji foaje
17:00 – 18:00 Thomas Ragon&Frano Petruša: razgovor s publikom +promocija albuma „Papak“ Frane Petruše
Medijateka
18:00 – 20:00 tribina 75 godina hrvatskog stripa (moderator: Mladen Novaković)
KIC – dvorana
20:00 – Otvorenje izložbe „75 godina hrvatskog stripa“ i 13. Festivala stripa Crtani Romani Šou
Medijateka

     Subota, 6. 11. 2010.
10:00 – 18:00 Sajam stripa
ZKM – predvorje
11:00 – 13:00 Strip radionica za klince (voditeljica: Maja Duvnjak)
ZKM - dvorana „Miško Polanec“ (kat)
12:00 – 14:00 Olivier/Jerome/Anne-Claire Jouvray: crtanje za publiku
Medijateka
13:00 – 15:00 Predavanje o digitalnom koloriranju, 1. dio (voditelj: Ive Svorcina)
ZKM – dvorana „Miško Polanec“ (kat)
13:00 – 13:30 Promocija Kvadrata 22. i 23. broj
Kino Europa – gornji foaje
13:30 – 14:00 Promocija albuma „U Zoni Sumraka“ (Igor Kordej/Django)
Kino Europa – gornji foaje
14:00 – 14:30 Promocija 4. izdanja „Novosadskog Strip Vikenda“
Kino Europa – gornji foaje
14:30 – 15:00 Promocija serijala „Vekovnici“ (Marko Stojanović)
Kino Europa – gornji foaje
15:00 – 15:30 Promocija 4. izdanja časopisa „StripOs“
Kino Europa – gornji foaje
15:00 – 16:00 Tomaž Lavrič: crtanje za publiku
ZKM – predvorje //štand Fibre
15:00 – 17:00 Seminar o radu na stripu II (voditelj: Howard Chaykin)
KIC – dvorana
15:30 – 16:00 Promocija albuma „Klempi Kid“ (Milan Tomas)
Kino Europa – gornji foaje
16:00 – 17:30 Stan Sakai: crtanje za publiku
Kino Europa – gornji foaje
16:00 – 17:00 Štef Bartolić: crtanje za publiku
ZKM – predvorje//štand Fibre
17:00 – 18:00 Julio Radilović: crtanje za publiku i potpisivanje
ZKM – predvorje//štand Udruge Stripforum
17:00 – 18:00 Thomas Ragon: razgovor s mladim autorima
Medijateka
17:30 – 19:00 Tribina i potpisivanje albuma: Štef Bartolić/Iztok Sitar/Aleksa Gajić
KIC – dvorana
19:00 – 21:00 Tribina i potpisivanje albuma: Darko Macan/Stan Sakai
KIC – dvorana
22:00 – 02:00 CRŠ party
Caffe Bar Svijet Stripa (Ožegovićeva 11)

     Nedjelja, 7. 11. 2010.
10:00 – 18:00 Sajam stripa
ZKM – predvorje
11:00 – 13:00 Strip radionica za klince (voditeljica: Maja Duvnjak)
ZKM - dvorana „Miško Polanec“ (kat)
13:00 – 15:00 Predavanje o digitalnom koloriranju, 2. dio (voditelj: Ive Svorcina)
ZKM - dvorana „Miško Polanec“ (kat)
13:00 – 14:30 Projekcija animiranog filma „Technotise“ Alekse Gajića
KIC – dvorana
14:30 – 16:00 Aleksa Gajić: Razgovor s publikom i crtanje
KIC – dvorana
15:00 – 17:00 Seminar o radu na stripu III (voditelj: Howard Chaykin)
ZKM – dvorana „Miško Polanec“ (kat)
16:00 – 17:00 Promocija albuma „Modesty Blaise“ (E. B. Romero) i „Borgia“ (Milo Manara/Alejandro Jodorowsky)
KIC – dvorana
17:00 – 19:30 E. B. Romero: Razgovor s publikom i potpisivanje albuma
KIC – dvorana
20:00 – 21:00 Dodjela nagrada pobjednicima natječaja „Mladi Lav“ i zatvaranje Festivala
Medijateka

Autor: Mirko Zulić

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Stripburger na Komiksfestu! v Pragi
     www.komiksfest.cz

     Stripburger z razstavo Greeting from Cartoonia (Pozdravi iz Striponije) sodeluje na 5. mednarodnem festivalu stripa Komiksfest! v Pragi. Člani uredništva in eden od avtorjev, Matej Stupica, bodo v času festivala z vodstvom po razstavi seznanjali obiskovalcev tudi o drugih dejavnostih revije Stripburger. 

     Festival se je odprt 30. okt. in njegov glavni program bo potekal do 6. novembra, odprtje Greeetings from Cartoonia pa bo 2. nov. 2010. V času festivala bodo na ogled razstave domačih in tujih ustvarjalcev, predstave in filmi, ki bazirajo na stripu. V Komiskfestovi soboti bodo potekali pogovori, predavanja, predstavitve, podpisovanja …

     Poleg številnih čeških stripovskih ustvarjalcev (dela nekaterih od njih ste si lahko prebrali v  lanskoletni 52. številki Stripburgerja), bo predstavitev nove nemške stripovske produkcije (Anke Feuchtenberger, Henning Wagenbreth, Isabel Kreitz, Jens Harder, Line Hoven, Mawil, Reinhard Kleist, Sascha Hommer, Ulf K), razstavljal bo še Ukrajinec Igor Braranko, Francoske barve ob zastopal Emmanuel Guibert, Špance pa Migule Gallardo …

     Med posebnosti festivala sodi premiera predstave Pixy, ki je nastala po istoimenskem stripu Maxa Anderssona, ki je preveden tudi v slovenščino. Predstavo je režiral František Skaly. Omenimo naj še predavanje Jose Alaniza o hendikepu v ameriškem superherojskem stripu, pogovor z Lucie Lomovo o stripovskem scenariju in projekcijo filma Oktobriana, Leninovaa dcera, v režiji Jana Lepšika. Glavni lik, junakinjo Oktobriano, in zgodbe je zasnoval češki scenarist Petr Sadecky.

     Gostovanje Stripburgerja sofinancira Javna agencija za knjigo.

Amnezija mali baziran je na liku Amnezija, superjunak s problemom sa pamćenjem,
koji je stvorio Filip Andronik, © 2005.© 2010.

povratak na vrh

Press: KOS

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić