Press: Booksa

     'STRIP-TEASE MATKA VLADANOVIĆA': HELENA KLAKOČAR

    Dođite na prvu ovogodišnju Matkovu strip tribinu i upoznajte se s hrvatsko-nizozemskom autoricom.

     DANAS!!! 28.01.2014.godine • 19:00 sati • Booksa • Martićeva 14d, Zagreb
          U podlistku prosinačkog dvobroja Zareza, pojavio se strip Vlaga, Mraz & Sol. Riječ je svjetskoj premijeri hrvatsko-nizozemske autorice Helene Klakočar koja se kroz svijet stripovskih kvadrata kreće više od dvadeset godina.

     Moisture, Frost & Salt je međunarodni kolaborativni umjetnički projekt u formi grafičke novele u kojemu Helena Klakočar nastupa u ulozi pokretačice, organizatorice i svojevrsne 'art direktorice'. Zajedno sa suradnicima, Helena Klakočar promatra odnos čovječanstva i tržišne ekonomije artikulirajući ideju recikliranja potrošenih emocija.

     Helena Klakočar završila je Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu, odjel grafike i u Nizozemskoj slikarstvo i filmsku animaciju. Objavljivala je u Poletu, Vidicima, Heroini, Mladini, Poze (NI), Bashi Boozuk (FR), a skupa sa Željkom Zoricom - Šišem, Krunom Mavarom, Ninom Haramijom, Milanom Manojlovićem - Manceom, Mirjanom Vukadin i Miljenkom Sekulićem osnovala je grupu ZZOT.

     Živjela je godinu dana na brodu, nacrtala je dnevnik koji je sedam godina čekao objavljivanje. Objavljen je pod naslovom Nemirno more i donio joj je nagradu Alph-Art kao najboljem stranom autoru u Angoulemu 2000. Na istom festivalu dobila je specijalnu nagradu radija France-Info. Od tada živi na festivalima, izlaže crteže i razgovara sa zvijezdama svjetske strip-scene.

     Povodom novog projekta, a i zbog nekih starih zasluga, pozivamo vas na druženje i razgovor s autoricom na prvom ovogodišnjem Strip-teasu na starom mjestu, u staro vrijeme. Da se ne zabunite.

Piše: Malagma Comics

Press: Veseli četvrtak

Dampyr knjiga #1: (ep: 41-44.) Kolekcionarsko izdanje	Zagor #78:  Selo bezumlja	Zagor ODABRANE PRIČE #24: Crni brod
	Dylan Dog #78   Novi varvari   piše: Roberto Recchioni   crta: Bruno Brindisi	Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Saša Paprić

     Promocija strip-albuma "Tri panja na otoku sreće" u Vukovaru

     Javna ustanova u kulturi Hrvatski dom Vukovar ponovo će ugostiti jedno strip događanje. Riječ je o promociji strip-albuma "Tri panja na otoku sreće" strip-autora Nenada Barinića. 

     Nenad će svojim sugrađanima te njihovim gostima predstaviti svoj najnoviji strip-album "Tri panja na otoku sreće" koji pak ima i podnaslov "Idemo na Dunav 2" što ima sugerirati kako se radi o nastavku prvog dijela ovog urnebesno duhovitog uratka koji portretira dogodovštine skupine ribolovaca na obalama Dunava oko Vukovara.

     Nenadu će se u ulozi su-voditelja promocije pridružiti i Osječki strip-autor Milan Tomas, tako da nema sumnje da će ovaj vješti dvojac prirediti još jednu odličnu promociju stripa u Vukovaru, kako to već obično biva.

     Promocija će se održati u četvrtak, 30. siječnja 2014. u već rečenom Hrvatskom domu u Vukovaru, a za neupućene, ova javna ustanova u kulturi se nalazi u ulici J. J. Strossmayera broj 20. Početak je u 19,00 sati.
                      Pored promocije aktualnog strip-albuma Nenad će najaviti neke svoje nove projekte, a cijeli ovaj strip-karusel će biti začinjen tradicionalnim potpisivanjem strip-albuma, naravno onima koji odluče kupiti iste.

     "Tri panja na otoku sreće" ima 67 stranica kolor stripa, formata je B5, upotpunjen je uvodnikom, ilustracijama te autorovom biografijom, a košta tričavih 70,00 kuna.

Press

     Čitaonica Žurnal
     SKANDALON U OBLAČIĆIMA:
     Kako koristiti strip u nastavi

     Knjiga je nastala iz obimnog naučnog istraživanja o odgojno - obrazovnom potencijalu stripa, prvom takve vrste u Bosni i Hercegovini

     Knjiga "Skandalon u oblačićima" autora Harisa Cerića pravi je izdavački fenomen. Izašla je u vrijeme kada je strip potpuno marginaliziran u Bosni i Hercegovini i kada su njegovi poštovaoci svedeni na zanesenjačke kružoke. Ipak, ovaj docent na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu odlučio je da napiše knjigu o mogućnostima korištenja stripa u školskoj nastavi.

     I sam pripadam onima koji su se stripom "inficirali" u ranom djetinjstvu i čija fascinacija ovom "nevidljivom umjetnošću" (McCloud) nikada nije prestala. Naime, utvrdio sam da sam mnoge stvari koje znam naučio iz stripova. Prva slova naučio sam iz stripova, čitati sam naučio sričući stripovne onomatopeje (BUM, TRAS, FIJU, CAK...), mnoge povijesne činjenice naučio sam iz stripova, o običajima i životu raznih naroda učio sam iz stripova, strip je utjecao također i na moje moralno oblikovanje, utjecao je i na formiranje moga estetskog ukusa, svjetonazora... - u uvodu knjige objašnjava Cerić zašto smatra da stripovi predstavljaju odlično sredstvo učenja.

     Knjiga je nastala iz obimnog naučnog istraživanja o odgojno - obrazovnom potencijalu stripa, prvom takve vrste u Bosni i Hercegovini. Nakon istraživanja Cerić je napisao i doktorsku disertaciju koju je odbranio 2011. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

     U prvom dijelu knjige "Skandalon u oblačićima" čitaoci se mogu upoznati sa osnovama stripa, a u drugom dijelu predstavljene su mogućnosti njegove upotrebe u školama - strip kao nastavni medij, stripovna metoda u nastavi, skandalonski karakter stripa, didaktičko - metodičke kvalitete stripa, oblici stripovne metode u nastavi...

     Jedan od recenzenata knjige, profesor Besim Spahić oduševljen je Cerićevim radom i smatra da on i njegova knjiga potvrđuju staro sufijsko pravilo:
     1. Dobar je učitelj jer dobro poznaje svoju materiju, ali to je samo 33,3% njegovog kvaliteta.
     2. Osim što dobro poznaje materiju, učitelj je dobar zato što to dobro prenosi riječju i slikom, odnosno drugim vizualnim sredstvima. No, to je tek 66,6% njegove valjanosti.
     3. Pored toga što dobro zna materiju i što to zna dobro riječju i slikom prenijeti/demonstrirati učenicima, učitelj zna na pravi način omiliti materiju i disciplinu kod učenika. On mora biti i vrstan promotor svoje struke, koristeći sva učenicima zanimljiva i dopadljiva sredstva. Eh, to je onda 100% dobar učitelj!


     (Objavljeno: zurnal.info, 07.01.2014.)

Press

     Promocija strip-albuma

     POSLJEDNJI FAN U STUDIJU SMIJEHA

     Održana je promocija strip - albuma 'Posljednji fan' strip autora Marka Dješke u zagrebačkom Comedy klubu 'Studio smijeha' 17.prosinca 2013. Naravno, sve to bi se održalo na mnogo teži način da nije bilo podrške komičarke Marine Orsag, koja je i sama gostujući lik u 3. nastavku, te svojim stand – up nastupom na prvim tablama stripa stvara uvertiru u priču. Tu je i velika podrška legendarnog Zlatana Zuhrića - Zuhre, koji je aktivno sudjelovao u promociji na zagrebačkom Interliberu, ali i u Studiju smijeha. Za vrijeme promocije, Zuhra je, nakon autorovog predstavljanja cjelokupnog 'projekta', održao petnaest minutno izlaganje o samim pra-početcima rada ove komičarske i to u ranim 80-tima počevši od 'mračnog komunizma' i pokretanju dvije ilegalne radio stanice: radio Z i radio šlic emitirane praktički iz stanova pa preko radija 101 (1984.) i Zločeste djece.  

     Na samoj promociji strip je bio dostupan po promotivnoj cijeni od 60kn.

     Za sve one koji nisu upoznati s ovim stripom, ukratko, radi se o hommageu komičarskoj skupini koja je sredinom 90tih izvodila vrlo popularnu televizijsku predstavu 'Večernja škola'. Emitirana na lokalnim, nekomercijalnim TV postajama u Hrvatskoj, u tom post-ratnom periodu, nudila je nešto puno više za razliku od jeftinog američkog humora. Večernja je postala kult zbog svoje originalnosti, autentičnosti, praksom kritiziranja dnevno-političkih događaja i izrugivanjem stereotipa tog vremena. Te, prije svega, činjenicom da su sve predstave urađene spontano, na licu mjesta, bez planiranja i scenarija.

     Akteri Večernje, na čelu s Željkom Pervanom, već više od dva desetljeća uživaju blagonaklonost fanova koji prate njihov rad od prapočetaka. Posljednji fan je svojevrstan spomenik formiranju toga djela koje je obilježilo cijelu generaciju 80tih i govori o autorovom osobnom i intimnom doživljaju samog prelaska branda Večernje škole na komercijalnu televiziju, što je izazvalo njegovu pomalo bizarnu i radikalnu reakciju.

     Strip je izdan pod nakladom Biblioteke StripOs. Tvrdo ukoričen, 56str., po cijeni od 80kn.

     Više o samom stripu: markodjeska.blogspot.dk/2013/12/promocija-strip-albuma-posljednji-fan-...

      Link na promotivni video: www.youtube.com/watch?v=2vZcnWhOqsAI

     ovo su neki od klipova komičarske skupine na koju se sam strip referira:
     Večernja 1995:
     www.youtube.com/watch?v=gCpQUxCT6V4
     Večernja 1996:
     www.youtube.com/watch?v=AObpZJIH2Ww
     Večernja 1997:
     www.youtube.com/watch?v=lRHqTBl4ozs
     Večernja 2011:
     www.youtube.com/watch?v=NR3MdN6Ga9c

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Gunnar Lundkvist: Klas Katt
     zbirka Ambasada Strip #15, dec. 2013, 128 str., A4-, 12 €
     prevod iz švedščine: Danni Stražar
     grafična oprema, oblikovanje črkovnih vrst, črkopis:
     Katja Kastelic in David Krančan

     Švedski stripavtorGunnar Lundkvist (1958, Stockholm) je Stripburgerjev stari znanec, ki že od leta 1979ustvarja stripe z glavnim likom, zamišljenim, tihim, otožnim in večno za-skrbljenim mačkom Klas Kattom. S svojim prvim albumom Klas Katt i Hell City (Klas Katt v Peklenskem mestu) začinjenim s črnim humorjem in melanholično pripovedjo je vplival na več generacij stripovskih avtorjev. Glavni lik iz njegovih stripov, Klas Katt, se je pojavil v 13 albumih. Leta 2012 je švedska založba Kartago objavila prvi del trilogije, 400-stransko zbirko, Klas Katt dricker kaffe (Klas Katt pije kavo), s Klasom Kattom v glavni vlogi.

     Zbirka Klas Katt je izbor kratkih stripov, ki jih je Gunnar Lundkvist objavil v štirih knjigah: Klas Katt går vilse (Klas Katt se zgubi, 1990), Klas Katt och Olle Ǻngest (Klas Katt in Olle Ǻngest, 1992), Klas Katt Går till sjös (Klas Katt gre na morje, 2003), in Klas Katt i Vilda Västern (Klas Katt na Divjem zahodu, 2010). Ti stripi so kot poezija, z izrazito avtorskim pripovednim stilom, s kadri, ki so pogosto brez besedila in prikazujejo zgolj zaskrbljeni glavni lik, mačka Klasa Katta. Njegova malone robustna risba v črno-beli tehniki je običajno obdana le s črnino v ozadju, ki daje vtis, da bo ravnokar požrla osebni prostor glavnega lika in njega samega. Redki dialogi v stripih so običajno kratki, otožni in izražajo nezmožnost komunikacije. Zgodbe izpostavljajo nemočnega in v obupne situacije ujetega posameznika v sodobni družbi. Čeprav se zgodbe o Klasu Kattu na prvi pogled zdijo depresivne, so pravzaprav lepe, intimne, globoke in poetične pripovedi, ki zaradi specifičnega avtorskega pristopa lahko obstajajo le kot strip.

     Gunnar Lundkvist je za svoje delo prejel več nagrad med njimi Adamson Award (1993) in Urhunden Award (2003) za najboljši švedski strip, ki jo je podelilo švedsko stripovsko združenje. V še sveži številki Stripburgerja #62 (dec.2013) si lahko med drugim preberete tudi intervju z avtorjem.

     Izdajo je sofinancirala Javna agencija za knjigo RS.

Piše: Ilija Bakić

     STRIP O (NE)OBIČNOJ SVAKODNEVICI

     Strip album „Poslednja stanica“
     Predraga Đurića i Franciska Maldonada,
     izdavač Rosenkrantz, Maglić, 2013.


     U FOKUSU

     Mladi strip izdavač „Rosenkrantz“ protekle je godine objavio nekoliko albuma („Put“, „Komunista“, „Dan kada je počelo leto“, „Begunac“, „Poslednja stanica“) koje kao scenarista potpisuje Predrag Đurić (1974) dok su crtači različiti, domaći i strani (što je sasvim neuobičajena situacija obzirom da su, do sada, strani izdavači angažovali naše crtače-pečalbare). U slučaju albuma „Poslednja stanica“ crtež je delo Francisko Maldonada (1971) talentovani umet-nik iz Španije.

     Đurić se predstavlja kao autor širokog spektra intere-sovanja, od alegorijsko-fantastičkih („Put“), preko istorijskih („Komunista“) do savremenih. Mada nije sklon klasičnim stripovskim avanturističko-akcijskim kanonima autor ne beži od njih (album „Begunac“). Đurić ipak radije traži i pronalazi drugačije vizure i doživljaje koji se, na prvi pogled, ne bi mogli smatrati preterano „stripovskim“. Ovakav način posmatranja i formulisanja „strip stvarnosti“ nudi brojne izazove ali pred autore postavlja i ozbiljne zahteve na koje ne postoje šablonski odgovori, što je, konačno, i razlika između umetnički ambicioznih dela i rutinskih, korporacijskih strip proizvoda namenjenih za jednokratno, instant konzumiranje koje rezultira lakim i ugodnim trošenjem vremena bez potrebe za dubljim intelektualnim angažmanom od strane potrošača.

     REČ KRITIKE

     „Poslednja stanica“ je priča o bračnom paru naših savremenika, Draganu i Elizabeti, penzionerima koji svoje dane provode u pograničnom vojvođanskom selu. Starost se lako uklapa u pitomost i tromost ravnice, dobrosusedske odnose i život „danas za danas“. Naravno, kako ništa nije niti može biti idealno, tako i bračni par ima svoju veliku ranu – snaju i unuka iz inostranstva koji ih preziru i sina koji se, konačno, stavlja na tu stranu, ostavljajući svoje roditelje bez utehe i uživanja u druženju sa unukom. Kao svojevrsna, nenadana, kompenzacija za taj gubitak pojavljuje se dečak Hamid, ilegalni izbeglica iz Avganistana, koga bračni par pronalazi, izgladnelog, u šupi a potom čuva do rešenja državnih organa o zbrinjavanju-slanju dečaka u izbeglički logor. U tom trenutku nerealizovana ljubav prema unuku usmerava se na nemoćnog izbeglicu darujući starcima novi životni elan. Kroz druženje sa dečakom kao da im se vraća barem deo mladosti, interesovanja i snova. No, posle nagrade, dolazi kazna, ona blaža u vidu otpora sela prema promenama a potom i ona konačna – smrt starca. Odlazak dečaka u izbeglički logor traži od starice da se otrgne iz pasivnosti i krene u borbu za ostvarenje svojih želja, za spasenje dečaka. Klasična (složena) porodična priča, bogata emocijama ali i insistiranjem na svakodnevici nije tipično stripovsko štivo ali je scenarista Đurić uspeo da je, bez većih kolebanja, ispriča efektno i uverljivo, bez pompeznih, celomudrenih dijaloga i zaključaka. Maldonadov crtež jasan je, varljivo jednostavan i adekvatno nadograđuje tekstualni segment.

     U konačnom sagledavanju, „Poslednja stanica“ se otkriva kao netipičan strip koji pleni i nagrađuje pažnju koju će mu znatiželjni ljubitelji priča u slikama svakako pokloniti.

     („Dnevnik“, 2014.)

Piše: Stripburger

     POZOR, DELO!

     Stripburger je z delovnim vzdušjem vstopil v novo leto in v okviru projekta Pozor, delo! napoveduje mednarodno razstavo Pozor, delo! in serijo spremljevalnih aktivnosti:

     SOCIALDRESS STENČAS (O delu)
     2 brezplačni delavnici
     RogLab, Petkovškovo nabrežje,Ljubljana
     1. delavnica: sob., 25. januar 2014, 10.00–17.00 
     2. delavnica: sob., 1. februar 2014, 10.00–17.00

     Stripburgerjeva mini stripovska delavnica
     mentorja: Andrej Štular, David Krančan
     Galerija ŠKUC, Ljubljana
     sobota, 25. jan. 2014, 10.00–12.30

     DELO IN KREATIVNE INDUSTRIJE - Pogovor s Sanjo Grcić
     RogLab, Ljubljana
     sobota, 25. januar 2014, 18.00

     Pozor, delo! - razstava
     Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
     Odprtje: četrtek, 6. feb. 2014 ob 19.00

     DELAVNICA LINOREZA
     Delavnica tiska in izdelave svoje preše
     Mentor: Olaf Ladousse, asistent: David Krančan
     Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
     sobota, 8. feb. 2014, 11.00-.13.00 in 14.-17.00

---

     Stripburgerjeva mini stripovska delavnica
     mentorja: Andrej Štular, David Krančan
     Galerija ŠKUC, Ljubljana
     sobota, 25. jan. 2014, ob 10.00 – 12.30

     Na kratki delavnici bosta mentorja, stripavtorja Andrej Štular in David Krančan, udeležence prek pogovora seznanila z medijem stripa. Prikazu delovnega procesa, iskanju idej in predlog za kratke stripe ter individualni analizi le-teh bo sledilo izdelovanje kratkih stripov. Namen delavnice je udeležence seznaniti z osnovami in možnostmi stripovskega ustvarjanja ter izdelava vsaj enega samostojnega kratkega stripa.
     Število mest je omejeno, prijave zbiramo na info@skuc.org ali na (01) 430 35 30, (01) 421 31 42. (Prekomorski abonma, prekomorci.si in izven)
     Galerija Škuc, Stari trg 21, 1000 Ljubljana
     E info@skuc.org / T (01) 430 35 30, (01) 421 31 42
     Soprodukcija: Stripburger / Forum Ljubljana in ŠKUC
     Sofinancerja: Mestna občina Ljubljana, Ministrstvo za kulturo RS


     Pozor, delo!
     razstava
     Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
     Odprtje: četrtek, 6. feb. 2014 ob 19.00
     na ogled do: 28. feb. 2014

     »Razstava Pozor, delo! prinaša vizualno raziskavo posvečene dejavnosti, ki praviloma plemeniti in osmišlja sleherno človeško bitje. Delo resda krepi duha in telo, kot pravi nek pregovor, vendar pa v svoji organizirani obliki omogoča tudi kapitalizacijo človeških moči in znanja, kar lahko vodi v razosebljenje in brezobzirno izkoriščanje, namenjeno izključno povečevanju dobička. Delo tako pomeni tudi prezaposlenost, izčrpanost in stres. Znotraj koordinat teh dveh skrajnosti se nahajajo vsebinski poudarki številnih avtorskih prispevkov, ki večmedijsko razstavo preobražajo v tvorno in pomenljivo podstat za globlji premislek o naravi, smislu in pomenu dela v sodobni postfordistični družbi.
     Razstava je bila sprva zasnovana kot pendan Stripburgerjevi mednarodni stripovski antologiji z naslovom Workburger; striparskemu jedru razstave se je nato pridružila še vrsta del v drugih medijih, ki z vsebinsko in oblikovno bravuroznostjo zaokrožajo njeno sporočilnost. Sodelujoči so s svojim trdim delom ustvarili vrsto izzivalnih stvaritev, kjer se utopičnost in jedka kritičnost prepletata z duhovitimi ter ironičnimi stvaritvami, da bi na ta način preizprašali občo kondicijo sodobne družbe, še zlasti pa produkcijo vrednosti kot njenega osrednjega gibala. Navdahnjena z aktualno stvarnostjo razstava Pozor, delo! tako uprizarja večplastno manifestacijo konfliktnega razmerja, ki ga poganja nenehna napetost med vrednostjo in ovrednotenjem dela.« [Matjaž Brulc]
     Pred vdorom na tuja, ups, evropska tla, Pozor, delo! še zadnjič doma!
    Odprtja razstave se bosta poleg slovenskih avtorjev udeležila še dva gosta iz tujine: Olaf Ladousse francoski gastrbajter v Španiji in stari znanec s Stripburgerjevih listov Šved Lars Sjunnesson na delu v Berlinu. Razstavo bo s svojim eksperimentalnim bendom LCDD (Los Caballos De Düsseldorf), ki igra na elektroniko iz zavrženih igrač, odprl Olaf Ladousse.
     Častni člani našega mednarodnega ad hoc sindikata ustvarjalcev: Bojan Albahari (SI), Žiga Aljaž (SI), Max Andersson (SE/DE), Arara (Miguel Carneiro, Bruno Borges, Dayana Lucas, Daniela Duarte, Pedro Nora, Ana Tórrie, Francisco Queimadela & Mariana Caló, Nuno Sousa, Marco Mendes, Carlos Pinheiro, André Lemos, Ruca/Dr.Urânio, David Ferreira) (PT), Kaja Avberšek (SI), Arkadi (DE), Boris Beja (SI), Pakito Bolino (FR), Paul Ashley Brown (UK), Anna Ehrlemark (SE), Mina Fina (SI), Domen Finžgar (SI), Lars Fiske (NO), Matti Hagelberg (FI), Jyrki Heikkinen (FI), Igor Hofbauer (HR), Jeroen Janssen (BE), Jakob Klemenčič (SI), Marko Kociper (SI), Tanja Komadina (SI), Marko A. Kovačič (SI), David Krančan (SI), Olaf Ladousse (FR/ES), Matej Lavrenčič (SI), Andraž Magajna (SI), Akinori Oishi (JP), Teresa Camara Pestana (PT), Tomáš Přidal (CZ), Marija Mojca Pungerčar (SI), Marcel Ruijters (NL), Lars Sjunnesson (SE), Mateusz Skutnik (PL), Boris Stanič (RS), Matej Stupica (SI), Andrej Štular (SI), Lasse Wandschneider (DE), Danijel Žeželj (HR/US).
     Slovenski etnografski muzej, Metelkova 2, Ljubljana, T: 01/ 300 87 00
     Produkcija: Stripburger / Forum Ljubljana, Arara, MGLC
     Koprodukcija: Slovenski etnografski muzej
     Sofinancerja: Mestna občina Ljubljana, Ministrstvo za kulturo RS


     DELAVNICA LINOREZA
     Delavnica tiska in izdelave svoje preše
     Mentor: Olaf Ladousse, asistent: David Krančan
     Slovenski etnografski muzej, Ljubljana
     sobota, 8. feb. 2014, 11.00-.13.00 in 14.00-17.00

     Namen delavnice je prikazati način izdelave poceni tiskarske preše za linorez, se naučiti osnov linoreza in odtisniti lastno delo na temo dela. Delavnica, ki jo vodi mojster linoreza, stripavtor, ilustrator in eksperimentalni glasbenik Olaf Ladousse, je namenjena starejšim od 11 let. Obvezne prijave!
     Slovenski etnografski muzej, Metelkova 2, Ljubljana
     T. 01 / 3008 750; 031 / 728 955
     E. sonja.kogej-rus@etno-muzej.si
     Produkcija: Stripburger / Forum Ljubljana, Slovenski etnografski muzej
     Sofinancerja: Mestna občina Ljubljana, Ministrstvo za kulturo RS

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Priredio: Stripburger

     STRIPBURGER #63 – bloc theme: RADIO

     Dear friends,

     Stripburger's editorial board has cooked up a new comicosity again: we've decided to dedicate the next issue's bloc to one of the first mass media that seemingly couldn't be farther from the comics medium: the radio.

     It's younger than comics, but in spite of that its use and popularity quickly gained ground. Soon it became (and remained as well, until the TV came around) the main tool for mass (dis)information and propaganda, but performed really well as an education platform and a field of artistic creation. The radio signal was able to reach many remote and informationally challenged places, while writers and playwrights wrote radio plays and dramas especially tailored to suit this medium. Sure, radio is a distinctly auditory medium which you cannot enjoy in any other way, while the comics are a deaf medium that heavily relies on the visual. Nevertheless, if we take into account that comics too are able to inform, educate, entertain and aesthetically please the reader, then we can conclude that comics and the radio do no differ that much at all. Nowadays, radio hasn't become extinct because of the arrival of new communication technologies, as some have been foretelling. Instead, it succeeded in securing its niche and a loyal audience in bars, auto repair shops and other workplaces, nursing homes, cars, busses and trucks, at home while the listeners are sipping their morning coffees and in many other places.

     That being said, we'd like to invite all the artists to use a comics story to present us their experience, their passion or even contempt for the radio. Let your comics become a homage or an ode to it, a demystification or a critique of the medium. We're looking forward to seeing how you will cope with the representation of the music and sound in the comics, but we're also interested in your attitude towards the radio and its meaning and relevancy in your lives. We expect you to find a way to crossbreed both media and merge the best of both worlds in your comics stories. We're hoping for original, imaginative, funny and elaborate solutions that will blur most, if not all of the distinctions between both media. The gauntlet has been thrown, will you pick it up?

     Deadline for submissions: 1st March

     TO BE SENT TO:
     burger@mail.ljudmila.org
     Stripburger / Forum Ljubljana, Metelkova 6, SI – 1000 Ljubljana, Slovenia

Priredio: Svet stripa

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje, 29. juna 2014. godine, a pravila su sledeća:
     1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
     2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika.
     3. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od 1 table do 8 tabli.

     Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

     Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša. Pored toga, početkom jula biće organizovana izložba odabranih radova na Međunarodnoj strip-konferenciji „Kragujevac, 2014. godine“.
     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“.

     Budžet ovog projekta ograničen je, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,
     SVET STRIPA

Priredio: Zoran Žmirić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Omnibus

     ...novom izdanj Omnibusa:
     "Ćerke", Meri M Tabot i  Brajan Talbot
     www.omnibus.rs/strip/cerke.html

     Iz predgovora Pavla Zelića:

     OČEVI NAJVIŠE VOLE ĆERKE

     Odnos ćerke i oca, a naročito poremećaji u tom odnosu su relativno retko bili centralna tema velike umetnosti, iako je ovaj element porodične dinamike svakako fascinantan i bio je uzrok mnogih tihih patnji, ali i podstrek i izvor inspiracije za bezbrojne, ne samo žene stvaraoce. Suštinski je pogrešno pojednostav-ljivanje ovih uloga na „tatinu ćerku“ i oca zaštitnika, koji u svom ženskom detetu vidi večitu devojčicu. Jer, nisu „tatice“ tu samo da pomaze male princeze i eventualno jednog dana zastraše neodlučnog udvarača, i njihove ogromne senke, čak ili naročito kada su odsutni i nepristupačni, padaju preko celih života posebno osetljivih ćerki. Dodatnu komplikaciju čine socio-istorijske okolnosti, i borba za ženska prava, koja je često započinjala, a još češće se i završavala u roditeljskoj kući, u okviru nevidljivih i nezabeleženih porodičnih drama. Pravo i pravda, sramota i hrabrost, privilegije i kazne su žestoki faktori neravnopravne borbe polova koja je do današnjih, relativnih uspeha morala  da odnese i mnoge, mnoge žrtve.

     „Ćerke“ (u originalu „Dotter of Her Father’s Eyes“ – igra reči koja bi se na srpskom mogla prevesti i u kontekstu fraze „zenica oka tatinog“), Brajana i Meri, ili pre, Meri i Brajana Talbota je stoga u punoj meri dekonstrukcija mita o očevima i ćerkama, teško i beskompromisno delo koje podjednako razotkriva mračnu prirodu velikana svetske književnosti, Džejmsa Džojsa, u odnosu prema njegovoj ćerci Luciji, koliko i maltene neprijatno intimnu životnu priču same scenaristkinje. Ingeniozno preplićući lične doživljaje u ekonomski devastiranoj posleratnoj Velikoj Britaniji sa onima koje u ništa povoljnijim okolnostima preživljava Lucija Džojs udaljena tek par decenija i stotina kilometara dalje, Meri Talbot pokazuje i dokazuje jednom za svagda kako su upravo ćerke, a ne sinovi, pa čak ni supruge, prave i najteže žrtve autoritativnih muškaraca. Tamo gde je neophodna tananost i obzir, u trenucima kada osetljiva i krhka individua sazreva, upravo na tom ključnom ispitu očinstva i ljudskosti ovi moćnici i sveznalice padaju, bez nade na popravni.

     (…)

     Iako se bavi potresnom ličnom ali ne toliko istorijski relevantnom temom, „Ćerke“ mogu ponosno da stanu rame uz rame sa drugim čuvenim (auto)biografskim stripovima kao što su „Maus“ Arta Špigelmana ili „Persepolis“ Marđan Satrapi. Dodatna potvrda su odlične kritike kao i osvajanje jedne od najprestižnijih britanskih književnih nagrada – Costa, za 2012. godinu, u kategoriji biografskog dela. Ovaj drugi podatak je još jedan u sve većem nizu dokaza da kvalitativne razlike između književnosti i stripa skoro da više i nema i da je priznavanje ovog grafičko-tekstualnog izraza u rangu najviših umetničkih oblika odavno gotova stvar koja se može dovoditi u pitanje samo u sredinama koje kaskaju za modernim vremenima i savremenim promišljanjem umetnosti.

     Pavle Zelić, pisac i strip scenarista

Piše: Ilija Bakić

     STRAŠNO, NAJSTRAŠNIJE I DILAN DOG

     – Pred premijeru predstave “Istraživač noćnih mora”, rađene po motivima stripa o Dilanu Dogu, na sceni Pozorišta mladih

     U galeriji junaka strip kuće Serđa Bonelija, za pitanja „zone sumraka“ zadužena su dva momka: Marti Misterija, detektiv nemogućeg, i Dilana Dog, istraživač natprirodnih pojava – noćnih mora. Ovog potonjeg stvorio je 1986.g. Ticiano Sklavi kao crnokosog stanovnika Londona, neobavezno ali elegantno odevenog u crni sako, crvenu košulju, farmerice i komotne „spenserice“. Dilan je bivši policajac koji se, malo svojom voljom, malo sticajem okolnosti (pre)često susretao s mračnim tajnama psihe, sumanutim ubicama, monstrumi-ma, vampirima, vukodlacima, zombijima, vanze-maljcima... tako da je, konačno, napustio državnu službu i posvetio se nesigurnom privatnom biznisu istraživača/detektiva, u čemu mu pomaže i odmaže Gručo Marks (jedan od braće iz popularnih crno-belih komedija). Rešavajući (ili barem pokušava-jući da reši) bizarne slučajeva Dilan uspeva da otkriva velike i male tajne i misterije (mada iz priča ne izlazi uvek kao pobednik), usput zavodeći svoje klijentkinje (i protivnice), svirajući klarinet, slažući maketu starog jedrenjaka i trpeći uvrnute Gručove šale i viceve. Često su njegovi zadaci puni nasilja, krvi i prosutih utroba ali ima i onih nabijenih skrivenom jezom na mračnim, bizarnim mestima. Kvalitet priča varira, od intrigantnih do predvidivo rutinskih ali serijal uspeva da izgradi i održi prepoznatljivu atmosferu što ga je ustoličilo kao jedan od uspešnijih proizvoda Bonelijeve agencije koji ima prođu širom sveta.

     Od prvog broja iz oktobra 1986. brojem sa naslovom „Zora živih mrtvaca“, (scenario Ticijano Sklavi, crtež Anđelo Stano, korice Klaudio Vila), Dilan Dog postojano, iz epizode u epizodu, izgrađuje sopstvenu prošlost odnosno internu ikonografiju. Povremeno sarađuje sa svojim bivšim šefom inspektorom Blokom, koji prema njemu ima zaštitnički stav. Čitaoci takođe upoznaju i Dilanovu kući prepunu bizarnih predmeta koji, prema potrebi, bivaju upotrebljeni za rasvetljavanje problema. Jedna od ponovljenih situacija je i ona u kojoj Gručo dobacuje Dilanu revolver (ali se dešava da promaši ili da ono što baci uopšte nije očekivani predmet). Dilan nije ljubitelj putovanja ali se ponekad ipak odvaži da promeni mesto rada. Jedna od njegovih avantura (u dva dela, 1990. i 1992.) spaja ga sa Martijem Misterijom (svojevremeno je bilo reči da će se takvi susreti nastaviti ali za sada se to nije desilo). Ticijano Sklavi voli da u priče doda malo aluzija na klasičnu literaturu strave i užasa ili na popularne mitove, što ume da oplemeni avanture. Ipak, kako je Sklavi gubio interes za svog junaka a izdavač insistirao da se ispoštuje ritam izlaženja strip svezaka, „Dilan Dog“ je postao predmet manufakturnog rada nekoliko scenarista i crtača koji se smenjuju i stvaraju epizode vrlo neujednačenih kvaliteta. Uz stalne mesečne sveske, lansirana su i specijalna (maksi, gigant, godišnja) izdanja „Dilana Doga“ odnosno reprinti starih epizoda, kolekcionarska izdanja kao i prateća „galanterija“ (razglednice, blokovi, šolje za kavu i sl.). Istraživač noćnih mora preselio se i na filmsko platno u dva filma „Dellamorte, Dellamore“ (1994) i „Smrt noći“ (2010).

     U ovom trenutku „Dilan Dog“ je planetarno poznat i (manje ili više) popularan strip serijal sa velikim tiražima; objavljivan je i u SAD ali bez većeg uspeha. Od 1987.g. „Dilan Dog“ je u SFRJ objavljivan u izdanju novosadskog „Dnevnika“, da bi tokom inflacionih i ratnih godina nestao, zajedno sa ostalim stripovima. Nakon nekoliko pokušaja da se vrati na kioske, Dilan je uspeo da se ustali i, u svim državama bivše Jugoslavije, kontinuirano raduje stare i nove ljubitelje, postajući kultni strip junak više generacija ljubitelja „priča u slikama“.

     (2013)

Priredio: Strip vesti

     REČ ILUSTRATORA >

     ŠTA CRTAM, A ŠTA MI SE DEŠAVA

     Vladimir Stankovski

     IMA ONA DUBOKOMISLENA DA CRTEŽ MENJA HILJADU REČI. ONO ŠTO JE VAŽNO JE – KAKVIH HILJADU REČI? AKO JE OD ONIH KNJIŽEVNIH, VREDELO JE CRTATI. AKO JE OD ONIH KOJE ČUJEMO U RIJALITIJU ILI RAZNIM (A)SOCIJALNIM MREŽAMA, ŠTETA POTROŠENOG VREMENA

     Svako zna da crta, neko dobro, neko bolje.

     Setite se samo početaka – spojite tačke linijama i dobićete predivan crtež... nečega. Danas je internet preplavljen raznoraznim kursevima. "Mislili ste da ne znate da crtate? Svako može da nauči..." Mada ima i onih koji misle da su beznadežni slučajevi ("ne bih znao ni čiča Glišu da nacrtam") jer nisu ni probali. Zahvaljujući njima, mi sa zrncem talenta i brdom volje smo u osnovnoj školi često crtali za druge i tako uvežbavali brzo crtanje. "Molim te, nacrtaj mi ovde sto partizana koji napadaju Švabe, ja ne znam da crtam, a glupo je da dobijem keca iz likovnog jer nisam završio crtež... super... ajd dodaj i desetak tenkova, gomilu topova koji tuku sa planine, nacrtaj i tu planinu čoveče!..." Nekako, nastavnica je ipak znala čiji je crtež. Koliko god bio brz i amaterski, crtež ima stil. Kao čovek karakter. A stil se gradi uz mnogo rada, lepi ti se za ruku. Kad uradiš hiljadu "brzih" crteža, a grč ti ne zarobi ruku, uhvatio si stil.
     "Ja imam sto stilova", hvali mi se jedan; ili se jada, ne znam. Hoće to od stalnih eksperimentisanja i menjanja tema. Krene tako na jedan način i ne zna gde će da završi. Povremeno zaluta, crtež se otme i ne liči na ono nastalo u glavi, pa se umetnik iznervira. Kad ide dobro, uhodanim putem, iznervira se i više, jer to znači da je nešto odradio prosečno, i zanatski. Novo i originalno se rađa samo neočekivano. Kad sam sebe iznenadiš. Je l’ to ruka gospodari mozgom? Otela se kao da kaže – mani se racionalnog, crtanje je stvar metafizike.
     Crtanje spada u umetničku formu, način umetničkog izražavanja. A umetnost je ljudska delatnost čiji je cilj stimulisanje ljudskih čula i uma. Iz stare Grčke imamo podelu na lepe umetnosti u koje spadaju arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, književnost, ples i muzika. Moderno doba nam je donelo film, fotografiju i strip, a neki ovu listu šire i dalje dodajući televiziju, modu...

     DEVET ŽIVOTA: Matematički rečeno, zajednički sadržalac većine ovih formi izražavanja je strip. Strip je deveta umetnost i ima bar devet razloga zašto ga tako zovu, devet života koji ga čine žilavim, pa opstaje i u kompjuterskoj eri. Strip ima sve što treba vizuelnoj umetnosti: likovnost slike, rečitost književnosti, filmsko kadriranje, preglednost grafike, zanesenost poezije... Ko kaže da mu nedostaje zvuk, vara se. Kad kreneš na put tom kompozicijom malih crteža, likovi progovore, a muzika se čuje iz pozadine. Priključiću slušalice direktno u njega, da bolje čujem te glasove. Otkrio sam i ples u stripu. Dešava se da usled dugog čitanja linije crteža počnu da se pomeraju i njišu, dok ne skliznu u "dubinu" dvodimenzionalnog crteža. Neki mi kažu da su mi potrebne naočari, ali ko još želi da svet vidi jasno...
     Ništa lakše nego nacrtati strip – prvo uradiš najbolje što možeš prvi crtež, pa onda to primeniš na svakom od stotina sledećih crteža prateći priču, eto, tako bi laički opisali stvaranje stripa. Kad bi se zezali. U stvarnosti je drugačije, to je mukotrpan samotni posao. Samo ti, olovka i papir. I ideja, koja katkad odleprša iz mozga pa moraš da čekaš da se vrati u gnezdo. Ima tako ideja koje se nikad ne vrate, možda ih upuca neki drugi lovac na ideje...
     Neki se silno iznenade kad vide crtača stripova na delu. Šta, tako se crta strip? Moraš svaku sličicu da uradiš ručno? Ja sam mislio(la) da se strip... samo tako... štampa... hm? Crtanje stripova je lakše kad je čovek mlad, tada dan traje duže. U zrelim godinama dani su izgužvani, nemaš vremena da ih ispeglaš jer na svakom naboru čeka druga obaveza i ti počneš da kratiš svoje stripove.
     Najkraći strip je strip u jednoj slici. Karikatura ima isti stil, pokreće je ideja, a ako znaš da se zagledaš u nju videćeš i priču. Karikatura je izazov, kako biti duhovit, originalan, potaknuti na razmišljanje, sve u isto vreme i na jednom mestu. Najbolje su univerzalne karikature, one koje pokazuju prstom na ljudsku glupost i razotkrivaju je. Jer takav crtež je univerzalni jezik, svako ga razume. On povezuje svet. Svaki karikaturista mašta o savršenoj, univerzalnoj ideji koja će otkriti i ismejati sve što ne valja u ljudskom karakteru. Kao što i naučnik mašta o jedinstvenoj formuli koja objašnjava univerzum.

     NE DAJ RĐI NA SE: Ima ona dubokomislena da crtež menja hiljadu reči. Ono što je važno je – kakvih hiljadu reči? Ako je od onih književnih, vredelo je crtati. Ako je od onih koje čujemo u rijalitiju ili raznim (a)socijalnim mrežama, šteta potrošenog vremena. Šund nam ne treba, makar bio i autorski rad. Ne gomilajte deponiju smeća u svom mozgu. Na kulturnom polju, čak više nego u prirodi, budite sami sebi komunalni policajac i to u sve tri smene.
     Za portretnu karikaturu, recimo, političara, da ne kažem čoveka, nema svako stomak. Moraš dugo da gledaš taj lik dok crtaš, pa ti bude loše... Ponekad takva karikatura, makar ga ismevala, učini političara još popularnijim. On postaje veseli lik, drug Patka Dače i Sunđer Boba, neko na koga ne možemo ozbiljno da se naljutimo, a na većinu političara se treba stalno ljutiti. Uostalom, pogledajte političku scenu, Diznilend kako ga zamišlja Hromi Daba.
     Tako je to sa umetnošću primenjenom na papiru. A crtež i papir su sudbinski povezani, u biblioteci i magacinu, dok ih vatra ne rastavi. Bolje su prošli praistorijski umetnici. Crtali su na trajnom materijalu, pa se i danas, posle hiljada godina, divimo njihovim sjajnim grafikama. Ali, nisu se potpisivali na svoje radove. Neki misle da je to zato što tada još nije bilo izmišljeno pismo, ja mislim da je to zato što nisu bili sujetni. Bila je to čista praumetnost, oslobođena svake komercijalnosti i samoreklamerstva.
     Danas umetnici prolaze mnoge škole, od klasične, dokazujući vešto crtačko zanatstvo, do traženja Novog. Moderna umetnost je voda puna virova. Mnogi prerano i nezagrejani uskaču u tu vodu na glavu, plivaju slobodnim stilom dok ih vir ne povuče. Samo retki isplivaju, ostali se hvale da su pobedili virove tako što odlično rone u nemirnoj vodi. Rezultat se lako vidi, kad na svoje tri linije na platnu stave potpis, to nema istu težinu kao Pikasov potpis sa te iste tri linije. Jer, da bi došao do baš tih nekoliko linija, mnogo mora da se radi, da se znoji i rve da bi se višak stresao sa crteža. Zato kažu Holivuđani, za uspeh preko noći treba ti bar deset godina rada.
     Umetnici od iskustva će posavetovati – budite svoji i ne slušajte nikog, ako ste tako uradili, znači da ste njih poslušali pa to opet ne vredi. Umetnost je stalno otkrivanje i napredovanje. Gledajte najbolje i probajte da budete bolji. Ali, ko može da odredi šta je bolje u umetnosti? Potučen je rekord u crtanju na kratke staze sa preponama... Veliki izazov za doskorašnjeg rekordera koji će se oprobati u novoj disciplini, potrošiće i do tri grafitne olovke u boji po kvadratnom centimetru papira. I to nije sve...
     Ako hoćete da budete bolji, slušajte kritičare. Kad vas hvale, skromno ignorišite, kad vas kude, zamislite se, pa opet ignorišite, jer, šta oni znaju...
     Drugi će vam reći – dobro, lepo je to što voliš da crtaš, to je lep hobi, ali šta ćeš da radiš da prehraniš porodicu? Šta ću da radim? Hoćeš da ti nacrtam?!

     (autor je ilustrator i grafički saradnik "vremena")


     [Objavljeno: Vreme br. 1199-1200, Beograd, 26.12.2013.godine]

Piše: Strip vesti

     Imamo, od pre par dana, punih 15 godina, ušli smo u šesnaestu godinu postojanja!!!

     Neću sada pričati kako je bilo svih ovih godina, mogao bih jednostavnije da uradim copy/paste priloga napisanog na isti ovaj dan pre godinu dana, kada sam kao i danas pisao novogodišnji uvodnik i prezentovao pristigle čestitke. Takođe, isti postupak vredi i za spisak stvari koje me čine nesretnim... Doduše, čini mi se da je ove godine ipak bilo manje "rupa" u redovnosti ažuriranja sajta. Ali je još daleko od toga da budem zadovoljan... i da, više pomoći strip poslenika bi bio od koristi, jer Strip Vesti postoje zbog njih koliko i zbog Vas, redovnih čitaoca željnih informacija, stripova. Njihovo je da vam pomognu da dođete do informacija, njihovih izdanja a moje da to kanališem... Pomoć mi je potrebna, definitivno!!!...
     Strip Vesti i dalje imaju dnevno posećenost od više stotina ljudi, mesečno 4-6 hiljada različitih osoba! Broj ponovljenih poseta je neuporedivo veći. Dakle, ako ste izdavač, organizujete neko dešavanje, ili jednostavno želite da iznesete svoj stav ili promovišete sopstveni rad... oglasite se!!! Strip vesti su pravo mesto za to. Osmislite svoju rubriku u Strip vestima i dobićete prostor i slobodu da je oblikujete po svom ukusu. Sve su opcije moguće...;)
     U čudnim smo stripovskim godinama. Možda vam deluje da je sve sjajno, da se može i bez reklame... jer ovaj izdavački balon je sve veći i veći... i, nemojte da zažmurite čekajući da pukne, poradite nešto i na promociji onoga što radite, da prasak ne bude prevelik. Doći će vreme da se ližu rane, učinimo ih manjim, iskoristimo ovaj bum da strip scena prosperira, ne da upadne u letargiju. Sve je više ljudi koji već danas zaboravljaju šta je juče izašlo, nekada to i svesno, jer je kupovna moć verovatno ispod 10% današnje produkcije. Znam, osetim to i sam... Striparnice su na ivici egzistencije, stripovi se (na nemalu radost kupaca a bogami i nakupaca) prodaju na akcijama po cenama koje su često ispod proizvodnih - kao kada u supermarketu kupujete hranu upola cene jer joj sutra ističe rok trajanja "pa da se ne baci" - ne valja to, samo lepo "liči"... Moramo amortizovati turbulencije koje se već dešavaju i koje nas tek čekaju. Rad na afirmaciji i propagiranju stripa je jedan segment te borbe, a vreme je pokazalo da je poprilično bitan segment. To je onaj deo gde mogu, možemo, da pomognem/o.
     Jesam li vas ubedio da treba da se više angažujete na promociji stripa, pišući za Strip vesti?!!... Ako nisam, neka nam tako i bude... Ako jesam, pa napred! Ne stidite se, zasucite rukave, tastarure pod ruke, i pišite... Kao što rekoh "neće da se baci"... potrošiće se, biće od koristi!!!
     Pa, šta reći za kraj (pišemo) čitamo se i družimo... nadam se češće ove godine!

     Sve najbolje u novoj godini, još jednom, želim...

     Zlatko Milenković

---

     Slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku):

Goran Milenković - Cane Melina Mikulić	Strip.art.nica Buch
Jovan Gvero - SKCNS	Igor Kordej
Ivana Bičak - UBU ŠKUDa	Teodor Ajduk (animirani gif)
Alem Ćurin	Vekovnici - Marko Stojanović
Lazo Sredanović	The MIČO
Branislav Miltojević	Helly Cherry - autor: Kostja Ribnik
Stripolis - Branko Đukić Maja Veselinović	Ilija Bakić
Aleksa Gajić	Vekovnici - Marko Stojanović
KOMIKO - Vuk Marković Ivica Stevanović	Munja - Zdravko Zupan
Srđan Nikolić - Peka	Toni Radev
Branko Đukić - Stripolis