...10. jubilarni MaFest!

MaFest se završio, po odsustvu priloga tokom prethodne nedelje je jasno da sam bio u Makarskoj, na ovom sjajnom festivalu... Kao i obično, napravio sam tamo veliki broj fotografija i postavio na svom facebook profilu. Postavljene su tako da su dostupne čak i ako nemate profil na facebooku tako da je jednostavno za pregled...

Jednim klikom OVDE, upoznaćete se sa čarima kako Makarske tako i festivala...

Zvanična stranica festivala: www.mafest.com

Marinko Lebović je rođen 18. maja 1955. godine u Subotici. Oženjen je Valerijom i otac dve kćerke. Od 1970. godine živi u Novom Sadu, gde je završio Srednju školu primenjenih umetnosti Bogdan Šuput. Pod uticajem Zorana Janjetova 1979. godine počinje da se bavi stripom, a 1980. godine zapošljava se u novosadskoj izdavačkoj kući Dnevnik, kao profesionalni crtač. Za ovog izdavača radi na serijalima Veliki Blek i Lun kralj ponoći. Tokom 1980-ih sarađuje sa novosadskim Forumom na serijalu Tarzan. Sa Dušanom Vukojevim osmišljava serijal Maksimilijan Ston, koji objavljuju Dečje novine u ediciji Gigant, dok sa Dušanom Dimitrovim za zagrebački Naš strip radi strip serijal Rio. Tokom 1990-ih godina uglavnom radi za strane izdavače. Posebnu popularnost doživljava serijal Roel Dijkstra, koji je radio sa Brankom Plavšićem kao tušerom. Radi i veliki broj tinejdž horora, koji se objavljuju u Gešpenšter Gešihten, Lančiostori i Skorpio. Prema scenariju Predraga Đurića uradio je strip Dobrovoljac.

  Intervju: Marinko Lebović

Ko je Marinko Lebović?
Čovek koji pokušava kroz olovku i papir da učini nešto lepo, što će ostati za pokolenja – da bude kreativan. Mene saradnici znaju: ja sam pamučni radnik na polju. Daj mi posao i mani me teoretisanja!

Rođeni ste u Subotici…
Rođen sam u Subotici 1955. godine, gde sam živeo do 1970-te, kada su se roditelji preselili u Novi Sad jer su ovde dobili posao. Iste godine sam nastradao, pa sam četiri godine pauzirao zbog oporavka i boravka u raznim bolnicama. Nakon toga sam se upisao u Srednju školu primenjenih umetnosti Bogdan Šuput – grafički smer. Hteo sam da se bavim i arhitekturom, ali sam ipak više voleo utilitarni dizajn – u prostoru, nije kao papir dvodimenzionalan. Volim tu treću dimenziju, ali nisu mi dali, pa sam se brzo preorijentisao na grafiku.

Kakva su sećanja na Suboticu?
Jako lepa. Subotica je slična Novom Sadu. Novi Sad ima više vode i još neku planinicu. Ali, ja u principu volim ravnicu, salaše… Letnje raspuste sam provodio kod babe na salašu. Mama mi je predlagala da idem na more, ali ja nisam hteo – radije sam provodio dva meseca na salašu, u kupaćim gaćama i bos!

U to vreme počinje i Vaše interesovanje za strip…
Ja strip nisam doživljavao kao 99% zaljubljenika u strip. Ne mogu reći da sam na strip gledao kao na šund, ali nikad u stripu nisam bio zadovoljan nacrtanim konjem ili pištoljem koga nisam mogao prepoznati po marki ili obliku. U to vreme, kad sam imao 10-12 godina, bile su jako lepe sveske formata Alan Forda, koje su objavljivale stripove o pomorskim bitkama iz II svetskog rata. Ne znam autora. Inače, slabo pamtim imena i nešto se ne trudim. Mene strip osvoji svojom temom i pogotovo crtežom, a autore nisam baš mnogo pamtio. E, tu sam se oduševio zato što sam mogao da prepoznam i Nimica, Midvej i Štuku i Meseršmita i Harikena. E, taj me je strip dobio i zato sam ga pročitao. Moja prva prava spoznaja stripa se desila zahvaljujući Zoranu Janjetovu, zato što sam kod njega video neke autore koji su se malo razlikovali od izdanja koje smo do tada čitali. U razgovoru s njim i s ljudima koji se bave stripom, ali i moje sadašnje supruge i sam sam se počeo baviti stripom. Zaslužni su za to i ljudi koji su se bavili stripom, a koje sam tada poznavao, posebno Bane Kerac, kome sam jedno sedam-osam meseci pre nego što sam se zaposlio u Dnevniku svaki dan dosađivao. Strip kojem sam se nekako više priklonio, to je francuski, odnosno evropski strip. Volim da sam u stripu verodostojan kada obrađujem bilo koju temu. Uradio sam 11 epizoda Bleka – konji su bili i ostali isti, ali sam se trudio da oružje i odeća budu verodostojni tom vremenu. Zašto volimo britanske istorijske filmove? Tu možeš izučavati istoriju umetnosti, od odeće do arhitekture. E, tako ja volim verodostojnost u stripu, iako sigurno mali broj čitalaca zna kako je to bilo u to vreme.

Imali ste trinaest godina kada su se pojavili Lunov magnus strip i Zlatna serija. Da li ste pratili ta izdanja?
Jesam. Bilo je tu par Italijana koji su me oduševili, posebno Priče sa Divljeg Zapada, to mi se svidelo. Svideo mi se i crtež, ali nikad nisam bio ta vrsta zaljubljenika u strip, da bi ih redovno kupovao. Bio sam tad klinac koji se bavio mnogim sportovima, a strip nije bilo nešto što me je toliko privlačio da bi me zakucao. Imao bih pola sata dnevno da pročitam strip, zbog obaveza vezanih za treninge. Strip sam otkrio tek sa nekih 19-20 godina. Kasno sam ga primetio i ušao u njega, ali sam dao sve od sebe.

Sa petnaest godina dolazite u Novi Sad. Kako Vam je glavni grad Vojvodine tada delovao?
Sâmo jezgro Novog Sada nije se razlikovao mnogo od Subotice. Od onda do sada Novi Sad se povećao za nekih 200.000 stanovnika. Ovaj grad ima tu neku lepu osobinu da svako ko u njega dođe i svidi mu se, on ga i zadrži. Subotica nema tu vrstu živosti kao Novi Sad. Tamo je sve nekako na note, sve nekako polako, dok u Novom Sadu ima neke živosti. Svideo mi se i jer ima Frušku goru i Dunav. Ja slatku vodu volim više nego more. Mada, da nisam nastradao, sigurno nas dvojica sad ne bi vodili ovaj razgovor, jer je trebalo da postanem kapetan „na belu lađu“! Celog života sam želeo da budem kapetan broda. I već u šestom-sedmom razredu mama se raspitala – u Rijeci i Puli je bila trgovačko-pomorska akademija. Svi su mi predviđali sportsku karijeru u košarci i da ću biti jako dobar plivač u Partizanu, ali ja sam želeo da postanem kapetan. Sad, Dunav je ono što me i dan-danas oduševljava i u čemu uživam! Našao sam sebe u Novom Sadu i ne znam šta bi me nateralo da iz njega odem!

Kako je došlo do poznanstva sa Zoranom Janjetovim?
Srećna okolnost. U to vreme Šuvarovog školovanja, to je bio deveti i deseti razred, kada si, ako ti se nije svidela neka škola, mogao da je promeniš. Ja sam išao u deveti i deseti razred u Bogdan Šuput, a sledeće godine nam je u razred iz Tehničke škole došao Zoran Janjetov i nekako se zadesilo da su i njegovi iz Subotice, a bio mi je i komšija na Limanu III. Tada je već bio egzemplar – u deset miliona jedan. Razvila se između nas neka hemija i baš smo se intenzivno družili. On je i glavni krivac što sam krenuo da radim strip. Videći neke albume kod njega (i slušajući jako, jako dobru muziku!), bili su to Žiro, Drije, Kaza.. i ja sam nekako počeo da škrabam, da pravim neke svoje skice, kompozicije koje su delovale kao vrlo stripske i onda mi je Zoran rekao zašto na ne bih probao da se bavim stripom. Čini mi se da je bila 1978. ili 1979. godina kada sam u Politikinom zabavniku našao jednu odličnu naučnofantastičnu priču, postapokaliptičnu, naravno, u kojoj su insekti postali enormno veliki, voće enormno veliko… I onda se pojavljuje jedna fabrika za preradu jabuke – jabuke koja je bila velika kao planina, ali i stršljen tu polaže svoja jaja! Postoje tu ljudi koji vade srž jabuke za preradu, ali i tim ljudi koji brane radnike od eventualnog napada stršljena. Poenta priče je da na kraju stršljeni ubijaju čuvare i polažu u njih jaja – insekti su ti koji će nastaviti da žive na ovoj planeti. Meni se to dopalo i ja to preinačim u deset tabli stripa. Naravno, svako olovčenje uz asistenciju i proveru kod Janjetova i te 1978. ili 1979. godine Forum otkupi te table, nikad ne objavivši, ali su videli izgleda neki potencijal u meni. Kada sam pitao Slavka Draginčića, urednika u Forumu zašto, rekao mi je da je to zato što su osetili da imam žicu – da to nije bilo za objavljivanje. Takođe sam sa Dudom Vukojevim, uradio Ogrom na osamdeset tabli, koje je Forum otkupio, ali nije nikad objavio. Bio je to strip koji počinje na Miletićevom trgu. To je bilo neko otvaranje mog puta u stripu.
Školu sam završio sam sa dobrim ocenama, mislim kao sedmi u generaciji 1979. godine. Mogao sam da odem i na Akademiju, međutim ja sam se dohvatio stripa – bila su to vremena koja, kada ih danas posmatraš, deluju bajkovito. Nisam mislio da „gubim vreme“ na Akademiji. Jednostavno sam uleteo u svet stripa, ispunjavalo me i našao sam u tome veliko zadovoljstvo.

Kako je počela Vaša profesionalna karijera?
Kad sam završio srednju školu, bilo je nekih indicija od osoba koje su radile u Dnevniku da postoji šansa da se zaposlim u Dnevniku kao crtač Bleka. Onda je došlo do previranja među tim ljudima iz Dnevnika preko mojih leđa. To je dosta dugo trajalo, nekih osam-devet meseci, ali ja nisam gubio vreme, već kad bi moja supruga kretala na posao, ja bih išao u Dnevnik, gde sam sedeo sa Brankom Plavšićem, Dušanom Dimitrovim, sa Banetom Kercem. Polako sam se uvlačio u njihov svet, s tim da su mi dopuštali da im nacrtam ponekog konja, pištolj, neka kola… Tu negde 1980. u leto su napravili konkurs, na koji se javilo nas 80-90 i posle nekoliko meseci sam od svog tadašnjeg pretpostavljenog Lazara Lukajića dobio odobrenje da počnem da radim Bleka. Ono što je meni prijalo kao mladom početniku, bez neke velike sujete, za prvu epizodu Samurajski mač ja sam čak dobio 20% bonusa na platu.
Upoznavanjem Dude Vukojeva proširuje se neki moj izlet u strip. Sa njim krećem da radim kraće epizode, koje otkupljuje Forum. Ujedno osmišljavamo Maksimilijana Stona, privatnog detektiva. Radili smo epizode od po dvadeset tabli – uradio sam 11 epizoda, koje su sve otišle u Gornji Milanovac, u Gigant. Zatim upoznajem i neke druge scenariste, po čijim scenarijima radim Bleka. Po scenarijima mog najboljeg druga Duleta Dimitrova radim nekoliko stripova, koji su objavljivani u Našem stripu. Mislim da smo nešto i u Malim novinama objavljivali…
Onda dospevamo pod okrilje Ervina Rustemagića, pa malo izlazimo i u svet – Danska, Švedska, Amerika…

Kakva su sećanja na rad na Velikom Bleku? Kakve su pripreme prethodile radu?
Uglavnom smo se vodili Mitonovim epizodama, ali nije bilo problema naći literaturu o odeći ili arhitekturi tog doba. Ja posebno volim oružje, mada sam pacifista, pa sam i tome pridavao posebnu pažnju. Sam rad na Bleku, ako znaš osnovna pravila crtanja, dobra je škola za sve ono što se radi sa malo više grča, sa ozbiljnijim scenarijem, koji od autora traži više priprema i predradnji za strip. Posle rada na Bleku nikad se nisam osećao psihički umoran. Dešavalo se da me zaboli ruka i to je sve. Naravno, trudio sam se da strip uradim korektno, nisam želeo da to samo otaljam. Znaš kako, svi mi strip crtači ipak se potpisujemo na svoje delo. Meni nikad nije bio cilj da svoj rad otaljam, već da dam svoj maksimum.

Ubrzo nakon toga dolazi i do rada na Lunu kralju ponoći, ambiciozno zamišljenom serijalu. Tom prilikom ste sarađivali sa Slavkom Pejakom i Mišom Mijatovićem…
Saradnja je bila vrlo lepa i laka. To ne smem da propustim da kažem: taj period rada u Dnevniku – ne znam da li postoji nekome tako lepo izrežiran život, kao što je meni bio u to vreme. Ne znam da li može iz današnje perspektive da se razume ta moja sreća svakog dana kad sam odlazio na posao. To je bila ekipa s kojom sam radio – ne samo strip-crtači, već i drugi zaposleni, posebno Dušan Dimitrov, tehnički urednik i ilustrator, Borislav Stanković – karikaturista, Gradimir Smuđa, Radič Miša Mijatović, Slavko Pejak, Bane Kerac, Branko Plavšić… Znaš kad svaki dan čekaš da odeš na posao i kad kažeš: „Jao, dolazi vikend, kako ću bez društva…“! Nikakvih trzavica, prosto bajkovito! Preterano lepa sećanja! Ne može da bude problema kad se razumemo. Sebe sam smatrao najlošijim strip-crtačem i najlošijim radnikom. Ja sam uvek voleo da slušam. Posebno sam voleo Banetove kritike, jer su one vrlo direktne – on ti uhvati olovku, nacrta i objasni gde si pogrešio. A ja sam to mnogo više voleo od teoretisanja. Od Radiča sam jednom dobio kompliment – već sam nekih pet godina radio na Bleku: „Šta ti… ti se nikad nisi svađao, nikad se nisi pravio pametan; uvek si ćutao i slušao  pogledaj gde si doterao!“. Kao što mi je  Sibin Slavković rekao pre 10-20 godina, da sam ja njega najprijatnije iznenadio i da, kad je video moje prve radove, bio siguran da nikad neću biti strip-crtač. A, eto, doživeli smo da radimo i sarađujemo na istom stripu nas dvojica. Ali, nikad nisam imao problem sa sujetom. Ja sam kasno ušao u svet stripa i nikad nisam osećao da imam pravo da sa Banetom i Sibinom, koji strip drže u malom prstu, kako teoriju, tako i praksu, da se ja sa njima nešto svađam! Mislim da sam zahvaljujući njima dostigao sadašnji nivo.

Kada su Bane i Sibin početkom 1980-ih prešli u Forum, da li ste i Vi razmišljali da učinite isto?
Ne. Iskreno, nisu me ni zvali. Bane, Sibin i Branko su doprineli tome da Tarzan, koji je počeo da se radi u Forumu u to vreme dostigne taj nivo. Ja nisam od tih koji bi nešto mogao da pomognem. Ja sam bio tu da odradim. Recimo, ja imam za Tarzana jako lepih pohvala. Moj drug Perica Meseldžija mi je dao kompliment da mu se najviše dopada moj Tarzan. Rekao je: „Kod tebe se jasno vidi šta je džungla, a vidi se šta je savana“! Uvek mi je smetalo i kod velikih crtača, koji su radili Tarzana, pa počnu da crtaju ona velika čvornovata stabla. To su neke masline. Masline rastu u tropima, ali to su mesnata stabla. Mogu ona da budu čvrsta po strukturi, ali su razgranata. To su krošnje – te krošnje treba da hvataju sunce! To mora da bude ogromno i bez čvorova. Ja sam voleo o tome da razmišljam. Kada sam radio nosoroge, nikad nisam stavio nosoroga u šumu! Možda negde neki žbun, ali nigde šume! Ne znam kako bi ga drugi autori radili. A kada sam radio epizodu sa gorilom, to je bila neprozirna džungla. Volim tu verodostojnost, kao da sam mali Britanac.

Prvi Vaš veći serijal, koji ste radili sa Dudom Vukojevim, bio je Maksimilijan Ston…
Prvo smo krenuli sa jednom epizodom, koju je otkupio, a nikad objavio Forum. Bila je to epizoda od 80 tabli – Ogrom. Govorila je o tome da nad svima nama ima neko ko vuče konce…  Kadriranje mi se i dan danas sviđa, ali se vidi da je to neko nevešt krenuo da radi.
Nakon toga smo seli i osmislili Maksa. Nije to trebao da bude mačo tip, niti natčovek, nego jedan vispren i duhovit lik. Svidelo mi se što je Duda znao da ubaci duhovitost koja je držala dramaturgiju. Meni se sviđa kako je Duda pisao. Na početku je on meni pravio neke blage krokije, kako bi voleo da izgleda tabla, ali kako sam ja imao Baneta Kerca kao mentora, onda sam ja njegove kvadrate krenuo da menjam, pa mi je Duda rekao: „Od sutra dobijaš samo tekst, ne želim da ti se mešam!“. Imali smo vrlo lepu saradnju. Odlično smo se razumeli sa vrlo malo reči.

Iako ste u svet stripa ušli zahvaljujući Zoranu Janjetovu, Vaša dalja strip-karijera nije išla u pravcu autorskog stripa?
Pa, kada sam ušao u Dnevnik morao sam se prilagoditi onome što je od mene traženo. Bili su to licencni stripovi, kao i oni naručivani od stranaca. Nisam imao vremena za izlet u nešto svoje. Jednostavno sam se prilagodio tržištu. Nisam ja vijao posao, već je on dolazio meni na ruke. Takva su bila vremena. Imam utisak da je Novi Sad tada imao pedeset crtača, da bi svi oni imali posla. A bilo nas je dvadesetak.
Janja je ipak egzemplar. Strip-crtač njegovog kalibra nisam. I on je krenuo preko licencnog stripa, ali je on izuzetnog kvaliteta. Čega god da se dohvatio, on je pozlatio.
Za strip treba samo talenta, strpljenja i da ono što ti uobličiš bude pik većem krugu čitalaca. U suprotnom, ti si avangarda ili zovi to kako hoćeš.
Malo je onih koji su završili Akademiju, a koji su se dokazali kao odlični strip-autori, kakvi su Dejan Nenadov i Perica Meseldžija.

Koliko ste danas u kontaktu sa Zoranom?
Nedavno smo se čuli i zaključili da smo se dosta davno videli i da bi trebalo da se vidimo. Sretali smo se u prolazu, na nekom strip-skupu. Ja ne volim ta velika okupljanja, nisam od tih… Ja jesam u stripu, ali taj svet izgleda da nije u meni, da me pokreće i na te vanstripovske događaje.

Poznati ste i po velikom broju naslovnica, koje ste uradili za Lunov magnus strip i Zlatnu seriju…
Da. Bilo je dosta epizoda koje smo dobijali od Italijana, ali bez korica. Onda je trebalo odraditi naslovnice. Najviše sam voleo kad su mi dozvoljavali da sam temperom kolorišem, ali nekad za to nije bilo vremena, pa sam se pomalo ljutio kako bi izgledalo kad moju naslovnicu kolorišu u štampariji.

Koliko ste u radu na licencnim stripovima imali prilike da pokažete svoju individualnost?
Trudio sam se da mi životinje izgledaju bolje nego kod bilo kog drugog autora, da šuma bude šuma, savana − savana. Možeš ti da radiš jako lepe likove, ali teško je biti u ovim godinama originalan u liniji. Svi se oslanjamo na nekog autora. Meni se jako sviđa Serđo Topi. On je po meni jako dobar grafičar, ali ne mogu da kažem da je tako dobar strip-crtač kao Herman, koji je po meni možda i najbolji u kadriranju,  izgradnji atmosfere. Ili matori Brekija, čiji su likovi imali iskrivljene face, ali je znao da napravi atmosferu. Teško je sad koliko meni moja ruka i moje oko dozvoljavaju da imam neki pečat, ali je i teško sublimirati njih petoricu u neki svoj stil. Mi smo imali jedan problem sa iskrivljenim likovima koje smo nazivali „iskeketio facu“. Onda te Bane nauči: „Ako ti je nešto na tabli sumnjivo, onda okreni drugu stranu i usmeri prema svetlu“. To je neverovatno kako oko ne reaguje na levo-desno, dok ne vidiš drugu stranu i shvatiš da si pogrešio. Puno A4 papira je bilo bačeno dok nisam dostigao neki nivo kojim sam bio zadovoljan. Bane, ma koliko na nekim stvarima insistirao, znao je da kaže: „Marinko, nemoj baš toliko, ipak je to samo strip!“. Savršeno raditi strip – ne znam da li to neko može. Mada, kad vidim danas neke autore kako rade, pitam se da li ima uopšte smisla da ja to radim. Međutim, dok god ima ko to da plati, ja ću raditi.

Šta je doprinelo tom fenomenu stripa u Novom Sadu 1980-ih?
O tome sam puno razmišljao i ne vidim drugi razlog nego da postoji mogućnost da se u određenom vremenu nagomilao kvantitet i kvalitet određenog broja ljudi koji su odlučili da se bave stripom. Ne može se reći da je to bilo zato što je tu bio Dnevnik, pa su se tu javili strip-crtači. Procentualno kada gledaš, ta koncentracija strip-crtača… ne znam. Bilo je jakih izdavača i u Zagrebu i u Sarajevu…

Koliko je Novosadska škola stripa bila specifična, u odnosu na zagrebačku ili beogradsku?
Zagrebačka i beogradska bile su više avangardne. To je isto kao i u filmu. Ne znaš da li uopšte da pališ aparat zbog četiri gledaoca koja su došli na projekciju, ili ćeš raditi visoko B produkciju, koja će donositi pare. Ja sam se našao u drugoj varijanti, ali definitivno i Zagreb i Beograd su dali jako dobre strip-crtače. Imaš publiku za sve. Ovo u Novom Sadu ja ne bih zvao čak ni talas. Bilo, dogodilo se, žao mi je što nije trajalo sve do sada. Možda bi tu bilo još momaka i eventualno koja devojka. Politička struktura je jako kriva za sve što se dogodilo na polju stripa, ne samo u Novom Sadu, već u celoj bivšoj Jugoslaviji. Po meni, ovih dvadeset godina koje je skakavac pojeo – tu je izgubljeno tri do četiri generacije stvaralaca stripa. Kad to ekonomist i oni koji su trebali da žive od stripa nisu razumeli… Najgore smo prošli mi koji smo se bavili stripom. Ja ne mogu da razumem jednog Baneta Kerca, za kojeg sam uvek govorio da tom čoveku nisu potrebni uslovi za rad. Njemu daj papir i on će napraviti strip. Sad, da li će crtati na hoklici, ili će crtati u ateljeu, njemu nije bitno. Bitno mu je da radi. Koliko je budućih „Baneta Keraca“ propalo? Kad vidiš na izložbama srednje škole primenjenih umetnosti koliko je tu dobrih devojaka i momaka! Kažu da je kompjuter ubio strip. Ne! Drugačije je kad ja pogledam novine na internetu, ili kad ih polako ujutru listam uz kaficu. To je neki fetiš. Zahvaljujući ovoj političkoj gluposti koja nam se desila u prethodnim ratovima, mislim da je tu izgubljeno jako puno, a da smo mi strip-autori izgubili najviše.

Ostajući u Dnevniku tokom 1990-ih, imali ste priliku da pratite umiranje domaćeg izdavaštva. Kako je to izgledalo iznutra?
Strip je u Dnevniku imao jako dobru prođu zato što je Dnevniku strip bio kao voda koja teče. Ali, ti nisi imao na obali nikoga da usmerava taj tok, za razliku od Foruma. U Forumu su bili ljudi koji su znali šta je strip, bili su zaljubljeni u strip i živeli su od stripa i Forum je bio taj koji je uvek objavljivao stripove kvalitetnijih crtača. Ne mogu reći da je Dnevnik objavljivao nekvalitetne stripove, ali Dnevnik nikad nije objavljivao Žiroa, na primer, nije objavio ni jednu tablu Hermana, nijednu tablu Tarzana. On se držao svoga, ali je to imalo prođu. Dnevnik je znao da godišnje proda 15 miliona primeraka. Izdavačka delatnost zapošljavala je 120−130 ljudi. Međutim, kad je počeo da propada strip, tu nije bilo dobrog strip-poznavaoca da spasi šta se spasti može, pa da nekako iznađemo bilo koji način da sačuvamo i odnos sa Bonelijem, da ga ne prekidamo. Ja sam čak davao pretpostavljenima predlog 1994. godine da mi daju remitendu i da je prodajem na Štrandu. Njih to nije interesovalo. Ubeđivali su me da će biti dobro. A to „biće dobro“ ovde u Srbiji nažalost traje i dan-danas, mi definitivno propadamo u blato, da je sad došlo do onoga – ne talas, podavićemo se! Nije trebalo tu biti vizionar, tu je samo trebalo staviti stvari na papir i izračunati šta se dobija, a šta gubi, ali to tada nikoga u Dnevniku nije zanimalo. Taj period se poklopio sa smenom generacija, pa strip više nikog nije interesovao. I tom periodu 1994−1997. godine potpuno puca Izdavačka delatnost. Jedino što se radilo bio je Mali neven – informativno-političko glasilo za osnovce! Nije više bilo autora, nije bilo honoraraca… Sećam se, tokom 1980-ih, Bane, Slavko, Miša, Plavšić i ja radili smo, a svakodnevno su dvojica-trojica honoraraca donosili svoje radove. Ko god je želeo da radi, mogao je. Mogao je 24 sata da radi! I to su dozvolili da propadne! Za razliku od Foruma, koji su se trudili da sačuvaju. Prvo što je došlo da radnici mogu da otkupe firmu i oni u Forumu su to uradili. A u Dnevniku su to a priori odbili. Bilo je nas nekoliko koji su rekli „važi“, al ostali su rekli „ma, daj…!“. A onda ratovi, otimačina i sve ostalo.

Onda dolazi 1997. godina, kada odlučujete da napustite Dnevnik…
Da, nažalost. Ili − na sreću. Tadašnji glavni urednik mi je predložio da radimo strip o srpskim junacima – oslobodiocima. Rekao sam mu da je moja supruga Mađarica i da u mojoj porodici ima gotovo svih nacionalnosti, te da ja to neću da radim. Ubrzo se pronašao neki osnov i ja sam sa 43 godine otišao u penziju!
Počeo sam da gledam kako da preživim, pa sam se opredelio da radim dečju ilustraciju i to uglavnom didaktička sredstva. Uvek sam gledao da to ne bude slikovnica radi slikovnice, šareni papir, već da to bude nešto iz čega će deca moći da nauče. Radio sam didaktičke igre, udžbenike, lektire. Tu sam se našao, to mi je vrlo inspirativno. Klinci su mi stvarno inspiracija, bili i ostali.

Početkom 1990-ih vrlo produktivno ste radili za strano tržište…
Da. Radio sam po jednoj američkoj seriji Uz svetlost logorske vatre horore za tinejdžere. To sam radio preko Ervina Rustemagića. On me je zatim angažovao da radim strip o fudbaleru Roelu Dijkstri. To sam radio sa Brankom Plavšićem. Uradili smo četiri epizode, od kojih su tri objavljene. Baš mi je cvetalo dok sam radio za Ervina. Ono što sam dobio da odradim, uradio sam bez problema. Nažalost, rat je sve to prekinuo. Ervin je imao jako dobru saradnju sa novosadskim autorima. Mi smo preko Ervinovih saradnika radili nešto i 1994-1995. godine, a onda je sve puklo. Nakon toga, uradio sam još neke ilustracije za Dnevnik i to je bilo sve.
Bio sam u stanju da uradim 20 tabli za deset dana, kako bih Plavšiću ostavio 20 dana da istušira, jer smo morali da za mesec dana uradimo 16 tabli. Nikad neću uzeti i prihvatiti posao, ukoliko nisam siguran da ću stići. Pero sam izbacio – sad koristim samo flomaster. Sa 30 godina sam znao da crtam 16 sati! Bio sam podstanar, pa sam se stalno bojao da ću ostati bez para. Mislio sam da ukoliko radim više ću imati više, ali ne ide to tako. Mogao sam tako da radim četiri-pet dana, ali nakon toga sam bežao od stola! Što dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji!

Dosta ste sarađivali i sa Dušanom Dimitrovim?
Dule Dimitrov je najduhovitiji tip koga poznajem. Nas dvojica smo uradili nekoliko duhovitih stripova. Realistički crtež, ali sa odvalama. Pavle Lugarić iz Vjesnika kupio je dve epizode Rija i još neke epizode. Kasnije su ti stripovi preštampani u Italiji, u Lankastoriju i Skorpiju.

Koliko danas pratite strip?
Jako malo, gotovo da ne pratim uopšte. Potpuno sam posvećen ilustraciji, tako da nisam u tom stripu. Ne kupujem stripove. Nekako, ne mogu reći da sam stripu okrenuo leđa. Meni je bilo strašno žao što me je neko izopštio iz stripa. Kod mene se nešto okrenulo za 180 stepeni – okrenuo sam se ilustraciji. Sad sam uradio nekoliko probnih tabli za jednog francuskog izdavača, s kojim me je povezao Čaba Kopecki, pa ćemo videti šta će biti.
Ponekad odem na forume i primetim zanimljive komentare. Recimo, bio je jedan od nekog tipa, čini mi se iz Osijeka, koji je napisao da od svih epizoda Velikog Bleka najviše su mu se dopale Lebovićeve i da bi voleo sve da ih ima. Možda je on primetio da su moji konji jako fini, da su moje puške dobre.

Koliko ste u kontaktu sa strip-autorima?
Sa Banetom i Sibinom se čujem, sa Duletom Dimitrovim se vidim svakog ponedeljka i četvrtka na kafi. Tu i tamo me je angažovao Sibin na nekim poslovima, sad i Bane…

Otkud ljubav prema sakupljanju maketa automobila?
To traje još od detinjstva. Ja sam dete koje je od šestog meseca bilo u jaslicama, pa potom u obdaništu. Imao sam sreću da je hausmajstor u obdaništu pravio makete aviona i onda je on nama klincima omogućio da uđemo u radionicu i pomognemo mu u pravljenju. Zatim, u osnovnoj školi sam bio član brodomodelarske sekcije i uvek sam voleo da radim sa maketama. Moj ujak me je, s druge strane, veoma često častio maketama aviona i automobila. Negde od 1972. godine sam počeo da se ozbiljno bavim kolekcionarstvom maketa automobila. Hteo sam da sakupljam i železnice i avione i brodove, ali negde 1979. godine sam prelomio i nastavio da sakupljam samo modele automobila. I mislim da neću nikad prestati.

Kakav je Novi Sad danas?
Nekako mi je izgubio svoju jednostavnost. Nekako mi je postao komplikovan. Novi Sad, kao geografski pojam, podjednako mi se sviđa kao i pre četrdeset godina, čak možda i više, pošto sam sad u njemu. Ali, sadržaj Novog Sada i sve ono što se u njemu dešava je ono što me brine. Šteta za ovakav grad, za neke ljude u gradu što su doživeli danas da sa nesigurnošću izlaze na ulicu, da ne možeš da pustiš svoje dete. Svedoci smo svake kolateralne greške u Novom Sadu. Nije to onaj grad od pre 20 godina gde ti uveče nesmetano izađeš, šetaš, gledaš nasmejana lica. To mi smeta. Bio sam na nekom stonoteniskom turniru 1986. godine u Varšavi i tu sam to prvi put video i onda sam se zgrozio koliko ljudi sebi u bradu mrmlja i sami su sebi dovoljni. Sad to gledam u Novom Sadu. Ne sviđa mi se… mislim da je narod sad totalno drugačiji. Neke vrednosti su se promenile. Ono što je nekad bilo sramota, sad je dika. Novi Sad je pre 20 godina imao neko okrilje, mir. Mogao si da zastaneš na ulici da nekog nešto pitaš, a on bi se raspričao. Sad kad nekog sretneš, on ti se prodere: „Šta mene pitaš!“. Tu se nešto sa psihologijom grada izmenilo i to mi jako smeta. Potičem iz Subotice, gde ti u devet-deset sati nisi mogao na ulici da čuješ nikoga. A sad galama počinje u jedanaest! I nema nekog opravdanja za to. Brine me i ta letargija – hajde, sedećemo i čekaćemo. Niko se ne trudi da nešto preduzme.

Gde grešimo?
Promenili su se uzori u životu. Promenio se odnos između roditelja i dece. Najlakše je reći da je kriva država. A moja deca su odrastala za vreme ratova. Ali, kad bi počinjao dnevnik, mi smo njima puštali Diznijeve crtaće. Dozvoljavali smo im da sami zaključe ko je dobar, a ko nije. I dan-danas one nikoga ne gledaju koje je vere. Nema nacionalizma. Mislim da su one prave Sose. Vrednuju čoveka kroz vrednoću, poštenje… I moja supruga i ja smo se trudili da naša deca ne skrenu. Ali, gledam neke njihove vršnjake, koji su vrlo opredeljeni, vrlo ksenofobični i vrlo im je svako kriv što oni nisu uspeli u životu. Ja sam ipak uveren da sam ja najveći krivac za ono što mi se dešava u životu.

Veoma ste aktivni i u udruženju paraplegičara?
Da, aktivan sam koliko mi to obaveze dopuštaju. Nažalost, ja jesam osoba sa invaliditetom, ali za razliku od tebe, ja samo ne mogu da trčim. Koliko god mogu, dajem svoj doprinos za blagostanje osoba sa invaliditetom. Na raznoraznim sam okruglim stolovima i diskusijama učestvovao. Mislim da je naše udruženje puno učinilo da ih izvuku iz kuće i da se ruše barijere, mentalne i fizičke. Imao sam tu sreću da onaj dan kada sam nastradao i kad sam izašao iz bolnice, nisu dali da uvenem, nego su me ubacili u žrvanj života. Primajući otpusnu listu, rekao sam doktorici da nameravam da nastavim da se školujem, a ona mi je rekla da neću moći. Danas ima puno invalida koji i žive od svog rada i koji su zaposleni, ali ima daleko više onih koji očekuju da im država sve sredi. Ja sam kao invalid završio školu, kao invalid sam radio i nikakvih problema nisam imao, da me je neko gledao kao manje vrednog, zato što sam invalid. Čak volim onaj zdrav humor – sedeli smo u kancelariji i znam da smo svi bili u nekom velikom poslu. Bane reče: „Joj, bilo bi dobro da neko ode da nam donese neki doručak, kupi neki burek…“.  Pa, rekoh: „Evo, ja ću!“. Na to reče Bane: „Ja ne bih da večeram u firmi!“. Niti me je neko uvredio ni namerno, ni slučajno. Zahvaljujući njima, ja sebe ni ne vidim kao osobu sa invaliditetom. To što ne mogu da trčim, izvini! I da mogu, nemam vremena!

Uspešno ste se bavili i stonim tenisom?
Da, do pre pet-šest godina sam se aktivno bavio, ali onda sam imao povredu. Pošto od 1970. godine ne hodam, prilikom bacanja kugle sam imao povredu leđa. To je bio bol kakav ne bih voleo da se ponovi. Teško mi je da se uspravim, da ustanem. Kad se to malo zalečilo, prvo mi je bilo da odem na trening stonog tenisa. Onda se bol ponovio i shvatio sam da je dosta. Inače, bavio sam se atletikom, streljaštvom, stonim tenisom i relijem.

(Objavljeno: Zlatno doba vojvođanskog stripa, 2016. - intervju rađen 2011)

  ...Uroš Begović, Ilustracije i stripovi.

STUDENTSKI KULTIRNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija
01 - 15.06. 2017.
Uroš Begović, Ilustracije i stripovi

Otvaranje izložbe: četvrtak, 01.06. 2017. 19:00.

Uroš Begović rođen je u Beogradu 1984. godine gde je završio osnovnu i srednju školu. Osnovne i master studije završio je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Stripom se aktivno bavi od desete godine; u periodu od 1998. do 2001. samostalno je izradio i distribuirao četiri strip-fanzina. Počevši od 2000. godine, objavljivao je i u brojnim domaćim izdanjima, a iza sebe ima realizovan i jedan strip album za francusko tržište (2009). Stripove i ilustracije izlagao je pretežno u okvirima domaće scene. Osvojio je I mesto na strip konkursu niške umetničke grupe “ČAJ… odličan” 2004.  godine; skoro deset godina redovno je izlagao na SKC-ovom Međunarodnom salonu stripa i na Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu gde je 2010. godine bio dobitnik plakete za najboljeg mladog ilustratora. Redovni je učesnik “Majske izložbe” ULUPUDS od 2011. godine. Ova izložba predstavlja presek najuspelijih radova nastalih u periodu između 2012. i 2017. godine i direktni je “nastavak” retrospektivne izložbe “Od tačke do piksela” održane u Srećnoj galeriji SKC-a u junu 2011. godine. Tematski gledano, radovi su pretežno iz domena pop-kulture, mahom orijentisani na tzv. “fan art” (inspiracija: film, televizija, rokenrol). Stilski, svrstavaju se u crtačku školu blisku stilu savremene animacije čija se nit može pratiti do “francusko-belgijske” škole stripa - a odlikuje je visoka stilizacija, jarke boje, jasna linija i duboka senka.

  ...naravno, sledi 10. jubilarni MaFest!

Čini dobro, nadaj se dobru...

Pred nama je deseti MaFest i to je uistinu za rubriku “vjerovali ili ne”!

Naime, 2002. godina kao da je bila jučer, a prošlo je evo već 15 godina otad... Zašto 2002., pitate se? Pa, zato što je neslužbeni MaFest postojao puuuuno prije službenog MaFesta, a sve je počelo jednim sjajnim okupljanjem stripofila u Sarajevu upravo te 2002. godine, u vrijeme kad je strip na ovim prostorima bio ne underground nego deep underground klasičnog undergrounda, a nakon kojega su uslijedili uzvratni susreti u Makarskoj koji su u konačnici i kulminirali prvim službenim festivalom 2006. godine.

Sretni smo što je danas, točno 15 godina nakon tih prvih okupljanja, strip iz undergrounda prešao u mainstream te je postalo, čak i u nacionalnim medijima, sasvim normalno vidjeti tekstove, reportaže i filmove koji proizlaze ili se tiču svijeta stripa.

Tijekom tih 15 godina, od samih neslužbenih početaka pa sve dosad, upoznali smo zbilja jednu oooogromnu gomilu ljudi, a premda je ljudskom rodu inače u naravi da više pamti negativce i njihova (ne)djela, kod nas to nije slučaj. Naime, mi svu svoju pozornost, iako to katkad uistinu nije lako, pokušavamo usmjeriti prema pozitivcima, odnosno prema osobama koje su to svojim odnosom, djelima i požrtvovnošću i zaslužile. Takvim svojim stavom privukli smo k sebi ljude koji dijele ista načela poput nas, ljude s kojima smo postali sjajni prijatelji, a u konačnici je to dovelo do činjenice da ćemo ovu svoju petnaestogodišnju avanturu koju obilježavamo jubilarnim, 10. MaFestom, proslaviti izložbom originalnih crteža starih točno 80 godina... Originalnih crteža jednoga, neponovljivog, najvećeg - Andrije Maurovića! Ima li prikladnijeg i boljeg dara za rođendan(e)?

I stoga, činite dobro i nadajte se dobru... Jer ako činite zlo, sami znate što možete očekivati...

MaFestovci

---

Jubilarni deseti MaFest otvara se izložbom originalnih crteža velikog Andrije Maurovića iz 1937. godine za koje su mnogi bili uvjereni da su trajno izgubljeni jer se već desetljećima nije čulo za njih, a riječ je o kaiševima iz stripova “Gospodar Zlatnih bregova” i “Sablast Zelenih močvara”, tj. samom početku serijala o Starom Mačku. Scenarije za njih napisao je sjajni Franjo Martin Fuis (Fra Ma Fu), a najeminentniji povjesničari umjetnosti i strip kritičari smatraju ih neupitnim remek-djelima svjetskog značaja (inače, izvorno su bili objavljeni u zagrebačkim “Novostima”).

Otvaranje izložbe “Stari Mačak pod Biokovom” održat će se 25.5.2017. (četvrtak) u Gradskoj galeriji Antun Gojak u Makarskoj s početkom u 20 sati, a dotad ćemo još samo istaknuti kako je riječ o istinskoj nacionalnoj kulturnoj baštini te da originale koji će biti izloženi u Makarskoj hrvatska javnost dosad nikad nije imala prilike vidjeti, no sad će se - točno na 80. obljetnicu njihova nastanka - i to ispraviti.

Tijekom festivala, izložbu ćete moći pogledati u sljedećim terminima:
Petak (26.5.2017.): 10:00 - 20:00
Subota (27.5.2017.): 10:00 - 20:00
Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 15:00

Naravno, ulaz na ovu izložbu Andrije Maurovića - čudesnog velikana svjetskih razmjera te oca domaćeg stripa - kao uostalom i na sve ostale događaje na MaFestu, bit će besplatan!

---

MaFest program:

          ČETVRTAK, 25.5.2017.
20:00 - Otvaranje izložbe originalnih crteža Andrije Maurovića: “Stari Mačak pod Biokovom” - Gradska galerija Antun Gojak
22:00 - MaFest DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          PETAK, 26.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
09:30 - 11:30- Filip Andronik, Krešimir Biuk, Valentina Briški, Roberto Diso, Bane Kerac, Zlatko Milenković, Fran Strukan, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:30 - 13:30 - Dany, Sonja Gašperov, Dražen Kovačević, Darko Perović, Grzegorz Rosinski, Robert Bob Solanović, Turk, Milorad Vicanović Maza (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
13:30 - 15:30 - Jana Adamović, Štef Bartolić, Giuseppe Camuncoli, Niko Henrichon, Igor Kordej, Boro Pavlović, Goran Sudžuka, Boris Talijančić (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
15:30 - 17:30 - Doug Braithwaite, Goran Parlov, Frano Petruša, Esad Ribić, Valentin Secher, Matej Stić, Stevan Subić, Jill Thompson (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
17:30 - 19:30 - Alfio Buscaglia, Claudio Castellini, Pasquale Del Vecchio, R. M. Guéra, Marica Inoue, Emiliano Mammucari, Andrea Venturi, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica
19:30 - 20:00 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Valentin Sécher & Turk - Pivnica “Pivac” (riva)
20:00 - 20:45 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Sonja Gašperov, R. M. Guéra, Dražen Kovačević & Robert Bob Solanović - Pivnica “Pivac” (riva)
20:45 - 21:30 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Alfio Buscaglia, Giuseppe Camuncoli, Claudio Castellini, Marica Inoue & Emiliano Mammucari - Pivnica “Pivac” (riva)
          Party:
22:00 - MaFest koncert: "Troskot" & DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          SUBOTA, 27.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
09:30 - 11:30 - Filip Andronik, Dany, Bane Kerac, Boro Pavlović, Grzegorz Rosinski, Robert Bob Solanović, Boris Talijančić, Turk (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:30 - 13:30 - Krešimir Biuk, Alfio Buscaglia, Pasquale Del Vecchio, Roberto Diso, Sonja Gašperov, Marica Inoue, Darko Perović, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
13:30 - 15:30 - Štef Bartolić, Giuseppe Camuncoli, Niko Henrichon, Dražen Kovačević, Zlatko Milenković, Frano Petruša, Goran Sudžuka, Milorad Vicanović Maza (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
15:30 - 17:30 - Jana Adamović, Doug Braithwaite, Igor Kordej, Goran Parlov, Esad Ribić, Valentin Secher, Jill Thompson, Andrea Venturi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
17:30 - 19:30 - Charlie Adlard, Valentina Briški, R. M. Guéra, Emiliano Mammucari, Fran Strukan, Stevan Subić, Tihomir Tikulin Tico, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
19:30 - 20:15 - Na kavi s glavnim gostima - powered by Julius Meinl: Charlie Adlard, Doug Braithwaite & Jill Thompson - Pivnica “Pivac” (riva)
20:15 - 21:15 - Dodjela nagrada povodom MaFestovog natječaja za osnovnoškolce s područja Makarske rivijere & Humanitarna aukcija originalnih crteža svih gostiju festivala - Pivnica “Pivac” (riva)
          Party:
21:30 - MaFest koncert: “Karakondžula” & DJ party with various artists - Pivnica “Pivac” (riva)

          NEDJELJA, 28.5.2017.
          Crtanja i potpisivanja za stripofile:
10:00 - 11:45 - Filip Andronik, Alfio Buscaglia, Pasquale Del Vecchio, Sonja Gašperov, Marica Inoue, Darko Perović, Andrea Venturi, Roberto Zaghi (razgovor ugodni + potpisivanje) - Pivnica “Pivac” (riva)
11:45 - 12:15 - Na kavi sa Zagorom - powered by Julius Meinl: Moreno Burattini - Pivnica “Pivac” (riva)
12:15 - 14:00 - Dany, Maja Duvnjak, Goran Parlov, Esad Ribić, Grzegorz Rosinski, Jill Thompson, Turk, Renato Vladimir Renky (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica
14:00 - 15:45 - Charlie Adlard, Krešimir Biuk, R. M. Guéra, Niko Henrichon, Bane Kerac, Robert Bob Solanović, Goran Sudžuka, Tihomir Tikulin Tico (razgovor ugodni + potpisivanje) – Pivnica

OSTALA DOGAĐANJA:
Izložba originalnih crteža Andrije Maurovića: “Stari Mačak pod Biokovom” - Gradska galerija Antun Gojak
Petak (26.5.2017.): 10:00 - 20:00 • Subota (27.5.2017.): 10:00 - 20:00 • Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 15:00

Burza stripova - Hotel Meteor, kongresna dvorana:
Petak (26.5.2017.): 12:00 - 19:00 • Subota (27.5.2017.): 11:00 - 19:00 • Nedjelja (28.5.2017.): 10:00 - 14:00

Radionice s najmlađima - Predavač: Tihomir Tikulin Tico
Petak (26.5.2017.): Dječji vrtić “Pčelica” (9:00) • Dječji vrtić “Radost” (11:00)

---

Gomila sjajnih autora na 10. MaFestu
Osim 15 ovogodišnjih specijalnih gostiju, na ovaj jubilarni MaFest stiže još jedna prava gomila autora koji bi bez ikakvog problema mogli pojačati odnosno predvoditi bilo koju svjetsku strip-manifestaciju, a mi ćemo ovom prilikom spomenuti samo neke od njih (abecednim redom): Enrique Sanchez Abuli, Filip Andronik, Štef Bartolić, Krešimir Biuk, Moreno Burattini, Dany, Pasquale Del Vecchio, Roberto Diso, Niko Henrichon, Bane Kerac, Igor Kordej, Zlatko Milenković, Goran Parlov, Boro Pavlović, Darko Perović, Frano Petruša, Esad Ribić, Grzegorz Rosinski, Marko Stojanović, Goran Sudžuka, Boris Talijančić, Tihomir Tikulin Tico, Andrea Venturi, Milorad Vicanović Maza, Renato Vladimir Renky, Roberto Zaghi...

Čudesno!

Zvanična stranica festivala, sa mnogo više informacija je na sledećoj adresi:
www.mafest.com/

  ...u organizaciji beogradskog SKC-a.

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA
28.09 – 01.10.2017. Srećna galerija, SKC BEOGRAD
KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.

ROK ZA SLANJE RADOVA: DO 15. AVGUSTA 2017.

Adresa za slanje radova: 
SKC, Srećna Galerija
SALON STRIPA                                               
Kralja Milana 48
11000 Beograd, Srbija

Propozicije za učesnike:
•  Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
•  Kandidat šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga kandidat lično donese)
•  Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
•  Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista), s tim da crtač ne može podneti na konkurs više od jednog rada.

• Rad može biti prethodno objavljivan.

•  Tema, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
•  Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada sa strip tematikom u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
•  Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog govornog područja.
•  Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017. koja se može preuzeti OVDE, na sajtu Strip vesti OVDE ili dobiti u SKC-u pri predavanju radova na konkurs. 
•  Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade, nagrade prijatelja Salona i izložbu najuspelijih radova.
(radovi koji propagiraju rasnu, versku, nacionalnu, ličnu, kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj propagandu delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

 Nagrade:
•  GRAND PRIX SALONA (uključuje novčani iznos od 1000 evra)
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
•  Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
•  Nagrada za najbolji scenario (ideju) 
•  Nagrada za najbolji  crtež 
•  Specijalna nagrada žirija za inovaciju 
Takmičari do 15 godina starosti:
•  MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
•  Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
•  Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
•  Specijalna nagrada žirija za najmlađeg autora 

   Nagrade prijatelja Salona

Dodatne informacije:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
e-mail: salonstripaskc@gmail.com
tel: 011/ 360 20 44
PRIJAVU NA KONKURS MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017.
može se preuzeti i na sajtu Strip vesti OVDE!

  19. – 20. maj 2017, Barcelona, Španija.

Stripburger se ponovno podaja na Iberski polotok. Tokrat bo gost barcelonskega festivala Gutter Fest, ki bo potekal med 19. in 20. majem, in je posvečen samostojnemu založništvu.

V Španiji, kot tudi drugje, trenutno močno razsaja samozaložniški in zinaški virus, ki sprošča kreativnost mnogih mladih avtorjev. Ti, naveličani čakanja na vrsto pri uveljavljenih publikacijah in založbah, sami ustanavljajo svoje, se samoorganizirajo in samoizdajajo. V tem kreativnem kotlu se skrivajo mnogi priboljški, pardon, obetavni mladi stripovski risarji. Kopica teh se s svojimi stripi predstavlja tudi v novi, 69. številki Stripburgerja, ki bo premiero doživela prav na barcelonskem dvodnevnem sejmu samozaložnikov in neodvisnega tiska, ki letos gosti preko 130 kolektivov iz celega sveta.

Lokalnemu občinstvu, ki je izredno naklonjeno grafičnim žanrom, se bomo predstavili še z razstavo plakatov Pozor, delo!, ki so nastali ob boku naše zadnje mednarodne stripovske antologije Workburger, in predstavili delovanje našega kolektiva in revije, ki letos beleži 25. obletnico. Poleg tega bomo na festivalu prikazali tudi animirani omnibus Stripburger v gibanju in animirani slovenski vestern Wanted, ki sta pod režisersko taktirko Borisa Dolenca nastala po stripih iz revije.

Tako kot vsak festival, bo tudi ta odlična priložnost za spoznavanje novih založniških partnerjev in nadobudnih ter obetavnih avtorjev. Na sceni že pošteno vre, zato kdor prej pride, prvi pobere smetano.

Dobrote španske neodvisne stripovske scene bodo z veliko žlico zajemali David Krančan, Bojan Albahari (člana uredništva Stripburgerja) in Martin Ramoveš (stripar).

STRIPBURGER NA POTI
Oslo Comics Expo, 9. - 10. 6. 2017, Oslo, Norveška
Crack!, 22. - 25. 6. 2017, Rim, Italija
Mednarodna gostovanja revije Stripburger prijazno podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK).

  Uvodnik

Rexy i Ironija pojavili su se već u prvom broju MojStripa, a zanimljivo je da se zajedno nisu pojavili - još od broja 16. Do danas, naravno.

Tu je i Mzungu Luka, čiji se autor nešto ulijenio u zadnje vrijeme, ali i dalje entuzijastično najavljuje da samo što nije nacrtao cijeli strip do kraja, poslije čega će mirno promatrati iz nekog hlada na Jadranu kako padaju visoke ocjene za davno nacrtane epizode.

Još jedan zabušant iz prošlog broja koji se vratio je Zalem, a Sonječka naprosto nije zabušantski tip, tako da nemamo ništa sarkastično primijetiti na njezin račun.
Sjajan broj, uživajte u njemu!

Adresa: www.mojstrip.com

  Novi izgled revije "Strip Kreator".

U izdanju Strip centra Makedonije sa kancelarijom u Velesu, a sa finansiskom podrškom Ministartsva za kulturu Republike Makedonije, izdati su 25.i 26. broj revije "STRIP KREATOR"

Ova revija ima neprocenljivi doprinos u razvoju i afirmaciji makedonskog stripa. Međutim, i ovaj časopis je podložan promenama u cilju njegove veće prihvatljivosti kod strip publike u Makedoniji i šire. Ono što daje specifičnost u ova dva broja, osim dizajna (zasluga Aleksandra Sevanova) svakako je i njihov sadrzaj.

Naime, pored zapažene tradicije da u ovoj reviji budu zastupljeni nagrađeni i bolji makedonski i drugi stripovi sa zadnjeg 14. Internacionalnog strip salona "VELES 2017", pažnju privlače i tekstualne hronike, (opet Aleksandra Stevanova) o ženskom stripu u Makedoniji, kao i ranijeg makedonskog časopisa "ILUSTROVANI ZABAVNIK".

Sa ciljem afirmisanja i reaktiviranja makedonskih strip autora, zastupljen je Jordanco Davidovski-profesor iz Kumanova koji je samo jedan od onih nedovoljno afirmisanih crtača koji mogu mnogo da obogate makedonsku strip scenu.

Spisak zastupljenih makedonskih autora dopunjuju: Vane Tajkov (kao scenarista), Mirko Bojadzievski, Marija Stojanovska, Aleksandar Stevanov (kao scenarsta i crtač), Oliver Cvetkovski, Nenad Stancev i doajeni Tode Blazeski i Dime Ivanov-Dimano.

Autori iz drugih zemalja su: Srđan Nikolic- Peka, Anja Tanović, Admir Hadži Murtezić, Navid Bulbulija, Miloš Petrić, Jelena Vučić, Srđan Jerković, David Trajković, Denis Vojda, Sebastijan Scrobol, Mara Jovanović, Sabahudin Muranović -Muran, Nenad Pejčić, Igor Krstić, Mislav Tomasinjak, Danijel Kuzman, Milan Mladić, Marko Stojanović, Velibor Stanojević i Stefan Krunić.

Tradiciionalno revija "STRIP KREATOR" može se nabaviti kod izdavača kao i u striparnici "BUNKER" Skoplje.

 

  „Топуз“, македонски стриповски фонт.

Неодамна, на мрежното место „Дафонт“ (www.dafont.com/topuz.font), објавен беше бесплатниот македонски фонт „Топуз“, дело на дизајнерот Александар Стеванов, изработен со поддршка од Министерството за култура на Република Македонија во програмата за остварување на националниот интерес во културата за 2017 година. Покрај латинична, „Топуз“ има и кирилска поддршка и со своите над 350 глифи може да се користи за пишување на текстови на македонски јазик, како и на јазиците на малцинствата кои што живеат во Македонија, меѓу кои турски, албански и српски.

„Топуз“, како што впрочем открива и неговото име, е базиран на ракописот на доајенот на македонскиот стрип Миле Топуз,  а неговото создавање претставува своевиден омаж на овој највозрасен македонски стрип-автор. Воедно, создавањето на фонтот е во насока на збогатување на оскудната понуда на македонски кирилски фонтови соодветни за употреба на стрип, односно истиот има и применлива вредност.

Фонтовите на кои Стеванов се потпишува како дизајнер досега биле користени во повеќе домашни стрип-изданија, меѓу кои албумите „Војдан“ и „Чуварите на вечната светлина“, обата во издание на „Стрип квадрат“ од Скопје, како и во неколку броја на стрип-магазинот „Креатор“ во издание на Стрип центар на Македонија - Велес. За потсетување, во 2015 година Стеванов го освои третото место на уругвајскиот натпревар за изработка на фонтови „Типо тајп аворд“.

Фонтот може да се преземе од овде:
www.dafont.com/topuz.font

  ...za Internacionalni strip salon
  VELES 2017.

Propozicije

- Pravo učešća imaju svi autori iz celog sveta,nezavisno od pola i uzrasta;

- Dužina stripova treba da bude od 1 do 6 tabli, na A4 formatu (min 300 dpi ukoliko se šalje elektronskim putem). Ukoliko je strip od 1 strane treba da bude s a najmanje 5 sličica. Ukoliko je strip u koloru, preporučujemo da ga šaljete regularnom poštom ili dostaviti lično

- Pristigli stripovi neće biti vraćeni. Samim  prijemom od strane organizatora, oni daju pravo organizatoru da ih objavljuje i prezentira, zajedno sa autorima u sklopu promocije svojih aktivnosti (putem izložbi, promocija, revije "Strip creator". Autori poslatih stripova ulaze u kombinaciju za obezbeđivanje puta, smeštaja i ishrane tokom 15 og Internacionalnog salona stripa VELES 2017 (sredinom oktobra).

- Tema je slobodna. Svaki autor (crtač, tuš, kolor) može učestvovati samo sa jednim stripom. Izuzetak postoji samo za scenariste koji mogu da urade scenarija za više stripova. Svaki autor i deo autorskog tima treba da bude potpisan na stripu sa naznakom ko je šta uradio

- Zajedno sa stripovima treba poslati i ličnu biografiju, fotografiju, kontakt podatke i godinu kada je strip nacrtan. Na svim stripovima trebaju biti navedeni svi autori kao i naslov stripa. Bez ovih informacija neće biti uzeti u obzir za nagrade

- Svi pristigli stripovi biće uzeti u konkurenciju za nagrade-
  • Prva nagrada ZLATAN STRIP 200 EU ,diploma.
  • Druga nagrada, diploma.
  • Treca nagrada, diploma.
  • Nagrada za najbolje scenario, diploma.
  • Nagrada za najboljeg autora do 18 g, diploma
  • Nagrada za najmlagjeg ucesnika, diploma
  • Ostale specijalne nagrade

Rok za slanje radova je 20-og septembra 2017. godine. Oni mogu da se šalju na
a) Adresu Strip centar Makedonije-Veles (za konkurs)
    Ul VASIL GJORGOV br 78 1400 Veles
б) Ili na emailu: stripkonkurs@gmail.com

  ...sam će u nju štrumpfnuti - „Štrumpfovi
  9: Totalno drukčiji od drugih; Mašina za
  lepo vreme“ Pejoa i Delporta;
  izdavač Čarobna knjiga“, 2016.;

Mali plavi narod koji živi u srcu šume, poznat pod imenom Štrumpfovi, iznad svega voli uređen život, svakodnevicu koju ispunjava sakupljanje šumskih plodova i priprema zimnice, večno građenje mosta preko reke, proslave raznim povodima a sve to uz redovne, manje ili veće, smicalice i šale. U rutinu spada druženje sa divljim životinjama i pticama kao i skrivanje ili nadmudrivanje vešca Gargamela i njegovog mačka Azraela odnosno drugih neprijatelja. Svaki od mališana koji liče „kao jaje jajetu“ vrlo je zadovoljan svojim mestom u zajednici - naravno, osim Mrguda, koji ne voli ništa i nikoga. Ipak, kako to mora da bude, uvek se zadesi neko kome nije sve potaman - setimo se Astroštrumpfa koji je želeo da odleti na druge planete. I taman su Štrumpfovi, na čelu sa Velikim Štrumpfom, uspeli da ispune životnu želju Astroštrumpfa (album br. 8) kad eto novog nezadovoljnika i nesretnika koji je „Totalno drukčiji od drugih“ a namera mu je da krene na put oko sveta. Pokušaji ostalih Štrumpfova da ga oraspolože i uključe u svoje aktivnosti ne uspevaju i putnik odlazi sa svojim zavežljajem iz sela. I odmah mu se na licu razlije osmeh! No, jedno je sanjati o avanturama a drugo biti u njima - šuma je noću puna pretećih, nepoznatih zvukova, od kiše nema zaklona, puta nema... Avanturista vrlo brzo zaključuje da „Ova velika pustolovina i nije baš bajna stvar!“ Ipak, ponos ga tera dalje - pravo u Gargamelove šake! Od tada se događaji zahuktavaju: Gargamel upada u selo Strumpfova, dobija anđeoski serum privremene dobrote, „plavci“ jure da spasu putnika i bivaju zarobljeni ali se na kraju svi ponovo vrate u selu. A potencijalni veliki pustolov zaključuje da je shvatio da „jednom Štrumpfu nigde ne može biti bolje nego među svojima!“ U čast ove spoznaje organizuje se novo veselje jer je Štrumpf totalno drukčiji od drugih „opet postao Štrumpf kao i svi ostali.“ Ili, kako bi razvojni psiholozi rekli svojim stručnim jezikom - jedinka je uspešno socijalizovana i postala funkcionalni deo zajednice! Pejoa i Delport su ovu ozbiljnu temu ispričali na svoj veseli način, izbegavajući velike reči a ipak otkrivajući velike istine.

Druga priča u ovom albumu, koji je deveti deo sabranih dogodovština Štrumpfova (u izdanju beogradske „Čarobne knjige“), pod naslovom „Mašina za lepo vreme“ bavi se intrigantnom temom tehnološkog razvoja i nezrelosti društva da njene mogućnosti valjano iskoristi. Elem, iznerviran lošim vremenom koje ga ometa u planiranim radovima, majstor Kuckalo reši da zasuče rukave i napravi mašinu kojom će kontrolisati vreme. Zamišljeno - učinjeno i, uz pomoć šišarke koja je ključna stvar, vetrokaza i ruže „za vetrove“, meha i maslačka kojima se „seje vetar“, pirea od graška za maglu, kantice za zalivanje cveća, novca (jer vreme je novac), belanaca ulupanih u sneg, parčeta ogledala za led, lastinog gnezda za jesen, naočara za sunce i još ponečega na vrhu brda niče kućica-mašina za lepo vreme. Ovo dostignuće je toliko veličanstveno da Veliki Štrumpf čestita Kuckalu a onda, pošto je vreme namešteno da bude lepo, svi odlaze na izlet - čak i Mrgud koji ne voli izlete. Kefalo ipak nosi i kišobran uz objašnjenje (u stilu Grunfa iz stripa „Alan Ford“): „Bolje kišobran u ruci nego kapuljača na grani a oprez je, osim toga, majka suvoće!“ Međutim, ne odlaze baš svi - Štrumpf baštovan mora da zaliva svoje biljke a pesnik Škrabalo namerava da napiše odu suncu. Dok nosi teške kofe sa vodom baštovan se doseti da mu mašina može pomoći pa je namesti na kišu. Škrabalu to zasmeta u inspiraciji pa namesti vreme na još sunčanije. Baštovan vrati vreme na kišu, Škrabalo na pasju vrućinu i - njih dvojica se potuku a mašina se pokvari pa se smenjuju sneg i žega, led i proleće (što zbunjuje laste koje ne znaju da li im je vreme da se sele ili ne). U opštem haosu stihija uništava most, vreme divlja i jedino što se može učini jeste da se mašina uništi. Kad se to desi Štrumpfovi se vraćaju kući jer ih čeka mnogo posla i silne popravke. A pouka? Pošto priča mora da ima pouku za nju se, dok Veliki Štrumpf odlazi s izrazom lica „šta sam ja bogu kriv da me ovaj kinji“, pobrinuo Kefalo koji infantilno-ingeniozno-Grunfovski kaže: „... treba prihvatiti vreme onakvo kakvo jeste (...) kad nemaš ono što bi želeo da imaš, treba da voliš ono što imaš, a to ti je, opet, živi dokaz da ko vetar seje, buru će žeti, kao i da svako treba da se proštrumpfne prema  guberu, jer ko drugome jamu štrumpfuje, sam će u nju štrumpfnuti, što znamo iz lični iskustava, a i inače...“

Pejoa i Delport, kao talentovani, vešti i uvežban tim, u ovim epizodama grade priču na osetljivoj razmeđi zabave i podučavanja. Humor, dopadljiv zaplet i sjajan, pročišćen crtež pomešani su, nenametljivo ali efektno i funkcionalno, sa sasvim ozbiljnim lekcijama koje se moraju naučiti u detinjstvu ali i redovno obnavljati u odraslim godinama.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...i nastavlja se u Somboru...

„2. Somborski internacionalni strip fest“
od 19. do 21. maja 2017. godine

       Petak, 19. maj 2017. god.

• 18,30 sati – otvaranje festivala i izložba francuskog stripa „Legenda o Isu“, scenariste Žan-Lik Istina i crtača Dejana Nenadova; koktel za goste i posetioce (Mala galerija Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor).

       Subota, 20. maj. 2017. god.

• od 13,00 do 16,00 sati – „ulično crtanje sa gostima“ – ulica Kralјa Petra 1. /glavna ulica/(bašta kafea „Des Arts“)
• od 15,00 do 17,00 sati – „Mala škola stripa“, radionicu vodi Vladimir Vesović (Omladinski klub Grada Sombora – ul. Venac Radomira Putnika br. 2 /bivši Dom omladine/).
• od 17,30 do 18,00 sati – predstavlјanje izdavačke kuće „Strahor“ i promocija stripa „Kosingas Red zmaja“, gosti autori (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).
• od 18,00 do 18,30 sati – predstavlјanje strip magazina „EON“ i Udruženja likovnih stvaralaca Šapca (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).
• od 18,40 do 19,40 sati – Tribina na temu „Savremeni trenutak u domaćem stripu“, učesnici Dejan Nenadov, Sibin Slavković, Vladimir Vesović, Miša Radič-Mijatović, Predrag „Peka“ Ivanović, Bane Kerac (dvorište zgrade Pozajmnog odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor – ul. Kralјa Petra 1. ).

       Nedelјa, 21. maj 2016. god.

• od 10,00 do 16,00 sati – „Sajam stripova“, gosti festivala, izdavači, udruženja, kolekcionari... (zgrada Kulturnog centra „Laza Kostić“, ul. Venac Radomira Putnika br. 2 /bivši Dom omladine/).
• od 17,00 do 18,00 sati – Izložba radova sa likovnog konkursa „Moj strip“ i proglašenje pobednika na konkursu (sala Dečijeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor).
• 18,00 sati – zatvaranje „2. Somborskog internacionalnog strip festa“

Na festivalu će Komiko premijerno predstaviti novog Sudiju Dreda: Dete pravde. Takođe će moći da se nabave - po sajamskim cenama - izdanja Veselog Četvrtka koja izlaze na kioske i u striparnice tek sledeće nedelje!!!

Napomena:
• Organizator festivala je Centar PEB, Klub lјubitelјa stripova Sombor, u saradnji sa Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ Sombor i Kulturnim centrom „Laza Kostić“ Sombor, a podržan je od strane Grada Sombora.
• Izložba stripa „Legenda o Isu“ realizovana je zahvalјujući saradnji sa Francuskim institutom u Novom Sadu.

  ...Centar za umetnost stripa, najave programa 17. i 18. maj.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 17. MAJ
• 17:00- 17:45 Svi naši Šišmiši: Betmen u Srbalјa (Dom omladine Beograda)
• 18:00- 18:45 Dan Ive Kušanića (DOB)

   ČETVRTAK, 18. MAJ
• 17:00-18:45 Zabavnik pre Zabavnika i Dan Đorđa Lobačeva - GOSTUJE DIMITRIJE LOBAČEV, Sankt Peterburg, Rusija (DOB)

---

   SREDA, 17. MAJ

TRIBINA: "SVI NAŠI ŠIŠMIŠI: BETMEN U SRBALjA"
sreda, 17. maj 2017. u 17:00
DOB//Glavni hol • Program Centra za umetnost stripa

Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku. Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolјe odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

NOVI BETMENI
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku „Povratak mračnog viteza“, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavlјen je i nastavak „Odmazda mračnog viteza“ Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.
Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče „Ubistveni vic“ Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim „Godina prva“ Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i „Gotika“ Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.
Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovlјević. Tu su i „Vampir“ čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns, Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavlјeni su i „Duga noć veštica“, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovlјević; zatim „Kult“ koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i „Ludnica Arkam: ozbilјna kuća na ozbilјnoj zemlјi“ istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavlјivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavlјene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O BETMENU
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišlјenih likova današnjice. Prvi put je objavlјen u maju 1939. u „Detektivskim stripovima“ (Detective Comics). Nјegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih lјudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimlјeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.

---

TRIBINA: "DAN IVE KUŠANIĆA"
sreda, 17. maj 2017. u 18:00
DOB//Glavni hol • Program Centra za umetnost stripa

Osim biografije i sećanja na život Ive Kušanića, vrhunskog jugoslovenskog karikaturiste, ilustratora i crtača stripova, u programu će biti predstavlјena i kolorna monografija „Kušanić — Stripske majstorije Ive Kušanića“, u izdanju londonsko-beogradske izdavačke kuće „Modesti stripovi“.

U ovoj opčinjavajućoj knjizi objavlјeno je 14 stripova, urađenih u periodu od 1939. do 1986. godine. Knjiga je nastala posle mukotrpnog čišćenja skeniranih stranica iz novina i magazina, ponekad sa skidanjem razlivene štamparske boje da bi se došlo do originalnog crteža. Ona sadrži i predgovore stripskog istoričara i priređivača ove knjige Zdravka Zupana, kao i pisca i stripskog kritičara Vase Pavkovića.

Knjiga je dobila dva važna kritičarska priznanja: uvrštena je u najbolјe stripove 2015. godine u Srbiji po izboru kritičara NIN-a Slobodana Ivkova i kritičara „Dnevnika“ Ilije Bakića.

„Izvanredan crtač, ispolјio je nesvakidašnje umeće, svojstveno starim majstorima stripa, da se uživi u likove koje je crtao i mimikom lica, gestom i pokretom tela prikaže njihova osećanja.“ — Zdravko Zupan, stripski autor, urednik i istoričar (iz predgovora)

„Bacajući još jedan pogled na stripsko stvaralaštvo Ive Kušanića, mogu reći samo da sam impresioniran kako njegovim žanrovskim bogatstvom, tako i pojedinačnom i ukupnom vrednošću stripova koje je darovao našoj kulturi.“ — Vasa Pavković, pisac i stripski kritičar (iz predgovora)

 

---

   ČETVRTAK, 18. MAJ

TRIBINA: "DAN ĐORĐA LOBAČEVA — U ČAST GOSTOVANјA
GOSPODINA DIMITRIJA JURJEVIĆA LOBAČEVA"
Četvrtak 18. MAJ 2017. u 17:00
Dom omladine Beograda//Glavni hol

Program Centra za umetnost stripa - u saradnji Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu i Udruženja stripskih umetnika Srbije
Specijalni gost: Dimitrije Jurjević Lobačev, Sankt Peterburg. Program vode prof. dr Irina Antanasijević i Zoran Stefanović.

U Beogradu 18. maja gostuje gospodin Dimitrije Jurjević Lobačev, žitelј Sankt Peterburga, Rusija. On je rođen 1936. u Beogradu kao sin jednog od pionira i najznačajnijih autora u istoriji srpskog, jugoslovenskog i evropskog stripa Jurija Pavlovića Lobačeva (1909—2002), u Srbiji poznatog kao Đorđe Lobačev. Među Đorđeve najpoznatije stripove spadaju „Ženidba cara Dušana“, „Propast grada Pirlitora“, „Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlјi“, „Baron Minhauzen“, „Čarobnjak iz Oza“ i „Pepelјuga“. Autor je prvog modernog stripa objavlјenog u SSSR, „Uragan dolazi u ponoć“ 1966. godine. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.
O Đorđu Lobačevu
Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul. Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922—1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u „Panorami“ i „Stripu“, a zatim i drugim listovima: „Mika Miš“, „Mikijevo carstvo“, „Politika“ i „Politikin Zabavnik“.
Kao jedan od autora tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavlјivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu „Aventures“ (1939), a zatim u Bugarskoj i drugim zemlјama.
Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa „Duga“, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao novopečeni sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.
Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu „Kada se Volga ulivala u Savu“, a novopazovski „Bonart“ bio je 21. veku izdavač njegovih stripova i slikovnica.
Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana i drugi motivi srpskog folklora.
Đorđe Lobačev je preminuo u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

  ..Utorak, 16.05.2017 u 19:00h.

Aleksandar Zograf, pravim imenom Saša Rakezić, ušao je u četvrto desetljeće bavljenja stripom i srodnim djelatnostima. Od '86. pa do danas objavljivao je stripove gdje god i kad god je stigao, a dobar dio njih dobacio je izvan granica Srbije - izvorišta svih njegovih muka, veselja, komentara, kritika i neuroza. U tih trideset i nešto godina neumornog prakticiranja i promoviranja 'autorskog stripa' postao je jedna od legendi strip-scene, a njegova poetika na granici novinarstva i poezije ostavila je traga u više naraštaja srpskih strip-autora.

Stripovi su mu objavljivani u SAD-u, Francuskoj, Grčkoj, Švedskoj, Italiji, Norveškoj, Velikoj Britaniji, Nizozemskoj pa čak i u Hrvatskoj (Tušta i tma, VBZ 2005.). "Tušta i tma" okupljala je Zografove strip-kolumne nastale u tjedniku Vreme, a dvanaest godina kasnije vratio se na mjesto zločina i u knjizi "Mala otkrića" donio strip-priče o kojima kaže:

„Kada sam započeo da radim na stripovima za nedeljnik Vreme, a bilo je to 2003. godine, nisam imao pojma kuda sve to vodi. Zapravo, nisam ni imao vremena da razmišljam, jednostavno sam svo raspoloživo vreme provodio koncipirajući nove priče prema temama koje su me tog momenta zaokupljale, i zatim sve to ucrtavao u table svojih stripova, i tako svake sedmice unedogled. Iako je svaka storija bila celina za sebe, ispostavilo se da je postojao krug tema koje sam obrađivao – opisi mesta gde sam putovao, članci i fotografije koje sam pronašao na buvljim pijacama... Jedno od najvećih zadovoljstava za koje znam je radost otkrića...".

Tribinu uređuje i vodi Matko Vladanovic

klub.booksa.hr

Cijela najava: klub.booksa.hr/strip-tease-matka-vladanovica-zograf
Aleksandar Zograf: www.aleksandarzograf.com/

  ...Branko Đukić.

Crtež koji sam tretirao kao svoj, a preslikao ga sa nekog drugog crteža indigo papirom, likovna je tehnika kojom sam se služio od najranijeg detinjstva. Skupe stranice i visok kvalitet štampe enciklopedija o istoriji umetnosti sa kojima sam dolazio u kontakt, suviše složene i premalo dinamične reprodukcije iz njih, verovatno su elementi koji su mi sputavali slobodu i uživanje prilikom rada. Stripovi i ostala dnevna i jeftina roto štampana izdanja sedamdesetih godina prošlog veka  bili su predmet mojih prvih eksperimenata.

40 godina kasnije, vratio sam se kopiranju kojem sam pribegavao kada sam bio dete. Junaci iz stripova, filmova, gole tete i mnogi drugi slični „palp“ motivi nosili su me sve ove godine…

Nemoguće je ne spomenuti F.B. komunikaciju koja je odigrala važnu ulogu u stvaranju ovakve vrste crteža. Nešto što bi pre 40 godina izgledalo kao naučna fantastika sada je postala stvarnost koju sam uvek priželjkivao.

Ovoga puta iz virtuelnog prostora preko 1000 radova biće predstavljeno u realnom prostoru galerije.

Pozivam sve vas koji ste godinama pratili moje stvaralaštvo preko F.B.-a da dođete na otvaranje izložbe 15. Maja u 19.00 h. da se upoznamo i lično

Mr. Branko Đukić

  ...i ostareli Žderavac - „Starac Logan“
  Marka Milara i Stiva Maknivena;
  izdavač Čarobna knjiga“, 2016.;

Među fenomene popularne kulture koji su se „protegli“ kroz XX vek i uspešno preskočili Milenijumsku stepenicu, neminovno se mora ubrojati strip, koji je priznat kao 9. umetnost, a u njegovom okrilju kao segment koji, uprkos svemu, traje/opstaje nikako se ne sme „preskočiti“ „Marvelov univerzum“ ili, preciznije „Marvelovi (paralelni) univerzumi“. I dok su brojni kvalitetni stripovi okončali aktivan život i, čak, barem što se najšire publike tiče, potonuli u zaborav, „Marvel“ je i danas itekako živ i zdrav i profitabilno perspektivan. Naravno, ovim se ne implicira da je profitabilno ono što je umetnički slabo ali se ni finansijska strana korporativne (sindikalne) strip rabote ne sme zanemariti posebno u Marvelovom slučaju jer je upravo zarada (a ne promenjivi kvalitet) ono što je ovaj univerzum održalo u životu. Kao i svaki industrijski proizvod „Marvel“ svoju robu proizvodi po svim načelima masovne proizvodnje: podela procesa na jednostavne operacije što dozvoljava laku zamenu najamne radne snage, kontinuirana serijska proizvodnja, planiranje razvoja i redovno postojanje „Plana B“ ako jedan model robe ne osvoji tržište. Konačno, stripovi koje „Marvel“ objavljuje imaju svoju „ciljnu grupu“ - dečake između 9 i 16 godina - kojoj se servira prilagođena i profilisana ponuda - super heroji. Redovna smena generacija omogućila je „vrbovanje“ novih konzumenata istovremeno dozvoljavajući da se „stara roba“ ponovo prodaje bilo direktnim reprintovanjem bilo manjim ili većim recikliranjem koje je, kako su decenije prolazile, postalo neminovno zbog promena „duha vremena“. Vođe „Marvela“, i sam legendarni Sten Li, otac fantastičnih super-monstruma, ove su činjenice brzo shvatile te su, u skladu sa njima, transformisale svoje super heroje sprečavajući njihovo zastarevanje i trošenje  - naravno, nije ovaj recept uspevao u slučaju svakog heroja (jer najamnici angažovani za „fejs lifting“ nisu bili dovoljno talentovani za ove operacije) ali je tada bivao aktiviran „Plan B“ koji bi „uspavao“ heroja do nekih drugih, boljih prilika (čitaj, smene generacija).

Zahvaljući pomenutim postupcima „Marvelov univerzum“ je prerastao u šizofreni multiverzum jer su serijali starili, razgranavali se i preplitali toliko da više niko nije mogao da ispiše potpunu i definitivnu biografiju svakog od (bez)brojnih heroja. Poneki autori su pokušavali da spoje, makar i labavo, sve životne linije svojih pulena ali se to, pre ili kasnije (najčešće pre), pokazalo kao zaludna rabota. Opravdanja nedoslednosti u stilu „gubitak razuma-pamćenja“, „privremeni poremećaj i dezorijentisanost ličnosti“ izlizala bi se a da ne „pokriju“ svakovrsna krividanja u avanturama. Stoga su paralelni svemiri postali idealan izgovor za sve nedoslednosti što je pojačano verzijama herojskih životopisa za filmove, TV serije i kompjuterske igrice.

Sve ove metamorfoze nisu zaobišle ni Vulverina (iliti, po naški, Žderavca) iako je on relativno novi lik u „Marvel“ ergeli-menažeriji koji se originalno se pojavio (tek) 1974. g. kao gost u serijalu „Neverovatnog Hulka“. Potom je postao član „Iks-ljudi“ da bi, konačno, kao atraktivna pojava, 1988.g. dobio i svoj serijal sa avanturama manje-više nezavisnim od prethodnih inkarnacija. Živeći malo kao „timski čovek“ a malo kao „solista“, Vulverin (u civilnom, normalnom životu Logan), sa prepoznatljivom frizurom i bakenbardima, kratkog fitilja i eksplozivnih akcija, uzalud izbegava nevolje jer one naleću na njega. Zahvaljući svojim mutantskim moćima (sposobnost zaceljivanja rana, posebno ojačane kosti, osetljiva čula, dugovečnost), snazi i sečivima koja mu, kad zaželi, izbijaju iz nadlanica i seku sve pred sobom, Vulverin krči svoj put kroz urbane džungle Amerike i Dalekog Istoka. U modi „očovečenja“ super heroja koja je zahvatila „Marvel univerzum“, Vulverin je prolazio sa manje ili više promena ostajući namćorasti osobenjak, usamljenik (čak i kad je u grupi) sklon samomarginalizovanju - kako je i u filmskom hitu „Logan“. Duga strip epizoda „Starac Logan“ (u 7 svezaka objavljenih 2008-2009; kod nas objavljeno 2016.g. u knjizi iz serije „The Best of The Marvel - Kolekcija najboljih Marvelovih priča svih vremena!“ u izdanju „Čarobne knjige“) po scenariju Marka Milara koju je nacrtao Stiv Makniven, drastično radikalizuje priču o Vulverinu, zatvara jedna krug i započinje novi.

Elem, svi super zločinci Marvelovog sveta ujedinili su se i u velikoj akciji uništili skoro sve super heroje a onda podelili SAD na mnoštvo poseda kojima neograničeno vladaju. Pola veka kasnije, na teritoriji koju poseduje Hulkova banda, živi ostareli Logan sa suprugom i dvoje dece. Pošto nema novca da plati zakupninu farme banditi ga prebijaju i prete da će ga još gore kazniti ako ne plati dug. Logan se ne brani, odbija da prizna da je Vulverin (zarekao se da nikome neće nauditi). Još neoporavljenog Logana posećuje još jedan preživeli super heroj, Oko Sokolovo, koji je od glaukoma oslepeo, i nudi dobro plaćen posao – prebacivanje misteriozne pošiljke u Novi Vavilon, na drugom kraju Amerike. Nevoljno Logan prihvata i tako počinje 3000 milja duga avantura kroz razrušenu i spaljenu zemlju, ostatke civilizacije, pored leševa i kostura super heroja koje neki obožavaju a drugi ignorišu, pored hordi dinosaurusa ali i Krtičara, vrste koja potkopava gradove. Usput će Oko Sokolovo pokušati da spase ćerku Ašli (iz trećeg braka sa najmlađom ćerkom Pitara Parkera - Spajdermana!) koja je uhvaćena u pokušaju da smakne surovog Kingpina. I dok Kingpin organizuje javno smaknuće Derdevila i Panišera (poješće ih dinosaurusi) Oko Sokolovi i Logan (koji ne želi da se bori) kreću u akciju oslobađanja i - uspevaju. Ali, Ašli nije htela da ljude oslobodi terora već da ona zasedne na Kingpinov tron! Starci nastavljaju put (usput otkrivamo Vulverinovu strašnu tajnu) sve do Novog Vavilona a tamo upadaju u zamku jer njihova veza nisu borci za osnivanje novog Super tima nego agenti vrhovnog zločinca Lobanje. U konačnom obračunu Oko Sokolovo gine a Logan postaje Vulverin, pobeđuju Lobanju i, u oklopu Ajron mena, odlazi-odleće kući. Ali njegova porodica je pobijena. Vulverin će se osvetiti i pobiti Hulkovu porodicu, osim bebe sa kojom odlazi - da promeni svet!

„Starac Logan“ potpuno razbija dotadašnju mitologiju „Marvelovih univerzuma“, pušta da „loši momci“ pobede, da svetom zavlada haos. Marvelapokalipsa dozvoljava mešanje svakovrsnih elemenata-epizoda spojenih velikom pričom. Groteksnost super junaka (i dobrih i loših) dovedena je do apsurda a odatle, posle finalnog, krvavog dvoboja na dnu i zgarištu, počinje novi uspon dobrih super momaka. Milar slobodno barata obrascima, preuređuje ih u novu celinu a Makniven sve pretvara u spektakularne, vrtoglavo dinamične slike ravne Holivudskom spektaklu. U konačnom sagledavanju „Starac Logan“ je nezaobilazno štivo kako za stare obožavaoce „Marvela“ tako i one nove koji će naslediti stari svet i graditi ga po svojim željama.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...Medijana Nifest 2017“ - bogatiji nego ikad.

Po četvrti put Nišlije i gosti ekskluzivno uživaju na međunarodnom festivalu stripa od 11. do 14. maja • Izložbe međunarodnog značaja: evropski dometi umetničke porodice Krstić Laci iz Niša i Tucićev „Treći argument“ po Paviću • Ceremonija  dodeljivanja francuske „Zlatne muze“ Vladimiru Krstiću • Ekskluzivno: autori „Dilana Doga“ i „Zagora“ iz Italije • Srpska premijera filma o Kosovu i Metohiji autora iz Francuske • Predstavljanje Centra za umetnost stripa i nove nacionalne strategije za strip u Srbiji • Ilustrovana trilogija o Nemanjićima • Dragan de Lazare predstavlja „Kiseline crne boje“ • Obeležavanje evropskih i srpskih jubileja • Prezentacije najvažnijih izdanja • Sajam izdavača • Otvoreni časovi škole stripa • Koncerti i žurke

U četvrtak, 11. maja, u Nišu po četvrti put počinje međunarodni stripski i kulturni festival, sada proširenog naziva „Medijana Nifest“, jer se održava uz pokroviteljstvo Gradske opštine Medijana.
Koordinatori festivala su Zoran Nikolić i Srđan Savić, organizator je i ove godine Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić“, tehnički organizator JKP „Tržnica“ Niš, a stručni partneri Udruženje stripskih umetnika Srbije i dvadesetak ustanova iz naše zemlje i Evrope.
I ove godine je ulaz na sve programe besplatan, a proširen je ekskluzivnim događajima, nekim i od evropskog značaja.

Od jubileja Dilana Doga, preko Pavića do francuskog filma o Kosovu
Prvi festivalski program će biti u četvrtak u 14:00 časova, kada se u galeriji Niškog kulturnog centra otvara autorska izložba međunarodno značajnog stripara Zorana Tucića, naslovljena „Projekat Treći argument“ po antologijskom albumu rađenom po prozi Milorada Pavića i scenariju Zorana Stefanovića. Svetsku premijeru je ovaj strip imao 1995. štampanjem u Nišu. U međuvremenu ga je čitala publika širom sveta, a najnovije izdanje je upravo objavljeno u Francuskoj. Niški ljubitelji kulture su prvi koji posle 22 godine vide nove Tucićeve radove na istu temu — opstanak evropske civilizacije i čovečanstva u neizvesnom odmeravanju Istoka i Zapada. Izložbu prati iscrpan katalog u boji.
Svečano otvaranje „Medijana Nifesta 2017“ održaće se isti dan na Niškom sajmištu, mestu gde će se odigrati veći deo dešavanja na festivalu. Manifestacija obeležava važne jubileje evropskog stripa: 70 godina Taličnog Toma, pola veka Korta Maltezea, ali i trideset godina Dilana Doga u Srbiji, gde učestvuje lično i crtač Danijele Kaluri.
Iz Italije i kuće „Serđo Boneli editore“ stiže još jedan gost omiljen kod čitalaca — Marčelo Manđantini, crtač kultnog Zagora, ljubimca mnogih naraštaja na Balkanu.
Klub Vojske Srbije organizovaće premijeru filma „Kosovo: hrišćanstvo u opasnosti“, čiji je autor čuveni francuski novinar, publicista, televizijski i filmski radnik, ali i stripski scenarista Ivon Bertorelo sa kolegom Edijem Vikenom. Dokumentarac je urađen u francuskoj produkciji, na francuskom jeziku, i uvrstio je svedočenja i stranih analitičara i žitelja Kosmeta. Film stavlja akcenat na važnost pravoslavne hrišćanske tradicije u srpskoj pokrajini, ali i upozorava da je hrišćanstvo u opasnosti na Kosovu i Metohiji, a time i u Evropi. Na tribini ovim povodom učestvuju autor Bertorelo i filmolog Srđan Savić. Trejler filma: https://vimeo.com/208456702

Centar za umetnost stripa i nova nacionalna strategija za strip
Dom omladine Beograda sa partnerima predstaviće se sa tri programa koje moderiše Dragoljub Stojković sa uglednim gostima iz Niša i Beograda. U pitanju su „Stripski fanzini u Srbiji“, „Politikin Zabavnik – juče, danas, uvek“, ali i putujuća tribina od velike kulturne važnosti pod nazivom „Nacionalna strategija za strip i novi Centar za umetnost stripa“.
Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u jugoistočnoj Evropi. U Domu omladine Beograda i putem gostovanja Centar organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, vezane pre svega za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa" iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlji i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.

Evropsko nasleđe umetničke porodice Krstić i dodeljivanje francuske „Zlatne muze“ Vladimiru Krstiću Laciju
Jedan od središnjih događaja festivala „Medijana Nifest 2017“ je grupa programa u petak 12. maja, vezanih za umetničku porodicu Krstić iz Niša — svetski poznatog Vladimira Krstića Lacija i njegove kćeri, takođe ugledne likovne umetnice, Tamaru Krstić Laci i Anitu Milić.
Prvo će se na Niškom sajmištu ponoviti program kojim je u aprilu otvoren beogradski Centar za umetnost stripa — tribina „Šerlok Holms, od Dojla do Lacija“. Na njoj će učestvovati Krstić kao autor stripskog Šerloka Holmsa i Zoran Stefanović, autor studioznog pogovora za sabranog Holmsa na srpskom u izdanju „Makonda“ (ostala dva autora su David Albahari i Vasa Pavković). Oni će govoriti o doprinosu koji umetnici iz Srbije i regiona daju svetskoj šerlokijani već pun vek. Vrhunac toga su stripovi koje za francusko tržište u 21. stoleću crta jedan od najboljih crtača realističke stilizacije u Evropi, Vladimir Krstić Laci. U izvođenju ovog Nišlije, a po scenariju Silvana Kordurijea, dobijene su ezoterijske i mističke priče o Šerloku Holmsu i londonskim vampirima, odnosno o detektivu i Lavkraftovom Nekronomikonu, koje danas čita publika mnogih zemalja.
Zatim će se u Oficirskom domu otvoriti prva niška izložba ove vrste „Nasleđe: Umetnička porodica Krstić – intermedijalna umetnička igra“, koja donosi opčinjavajući presek rada ovo troje niških umetnika u slikarstvu, grafici, stripu, likovnom oblikovanju, skulpturi, dizajnu enterijera i drugim likovnim oblastima. Izložbu prati obiman katalog na 44 strane, u koloru, na srpskom i francuskom jeziku.
Po rečima Zorana Stefanovića: „Umetnost u dobu Preporoda i Čovečnosti moraće da vrati životu onu energiju i smisao koje je dobila da čuva.  Ako promislimo i proučimo, shvatićemo da ova nova renesansa, zadivljujuće oličena u delima Lacijevih, govori uvek istim filozofskim i ideološkim jezikom, bez obzira na to da li je reč o figuralnosti ili apstrakciji, pripovesti ili predmetu, zabavi ili upotrebljivosti. (...) To višedimenzionalno poimanje vidimo u Vladimirovim likovnim pripovedanjima koja, osim glavne radnje tuđeg scenarija, uvek pričaju i lično lacijevski Monomit o Čoveku (što bi mogao biti predmet zasebnih istraživanja mudrijeg naučenjaka)... To vidimo u Tamarinom slikarstvu i crtežu koji sublimišu ono najbolje i najvažnije što nas unutrašnjim okom i viđenjem u umu opseda... To vidimo u Anitinom geometrizovanom i skulpturalnom dizajnu koji zaziva mentalni mir neolitske umetnosti Lepenskog vira ili danas omiljenog svedenog izraza Dalekog istoka.“
U Oficirskom domu će u nastavku programa biti i ceremonija uručivanja francuske nagrade „Zlatna muza“ Vladimiru Krstiću Laciju kao najboljem autoru San-Remija za 2017. godinu na osnovu glasanja publike. U ceremoniji će učestvovati Loran Katr, direktor festivala u San-Remiju, i predstavnici opština San-Remi i Šalon sir Son, francuske pokrajine Burgonje.

Desetine programa za sve uzraste: Od Nemanjića do školaraca
Posebna pažnja na „Medijana Nifestu 2017“  biće data obeležavanju 40 godina jedne od najbitnijih evropskih stripskih grupa „Beogradski krug 2“, ali i četvrt veka Škole stripa „Đorđe Lobačev“ pod vođstvom Vladimira Vesovića.
Ugledni francusko-srpski autor i prethodni dobitnik „Zlatne muze“ Dragan Lazarević (de Lazare), „moderni klasik“ po rečima evropske publike, predstaviće ekskluzivno svoj najnoviji album „Kiseline crne boje“, nedavno objavljen u Francuskoj, rađen sa Božidarem Milojkovićem BAM-om i Lazarom Odanovićem. Tokom ove godine očekuje se i srpsko izdanje ovog urnebesnog stripa crnog humora. Poseban gost će biti doajen jugoslovenskog stripa Radič Mijatović Miša, novosadski autor „Mike Muštikle“, „Velikog Bleka“, „Kosma“, „Lijanka“ i drugih kultnih stripova.
Ljubitelji srpske tradicije biće obradovani otvaranjem izložbe ilustracija Dragana Paunovića „Nemanjići u ilustraciji i reči“ u Klubu Vojske Srbije, što će se produžiti u književno veče „Trilogija o Stefanu Nemanji“, gde će ovaj likovni umetnik učestvovati sa piscima Vladimirom Kecmanovićem i Dejanom Stojiljkovićem, predstavljajući zajednički serijal knjiga. „Small Cafe“ će biti domaćin još jedne izložbe — ilustracija za animaciju muzičkog spota „Bluz mrtvog čoveka“, nastalog plodotvornom saradnjom Well Bee-ja (Velibora Stanojevića) i grupe „Dexter“, kao i koncerta grupa „Dexter“ i „Revolutio Band“.
Tribinu „Niške stripske paralele na razmeđi stoleća: od manifestacije Dani stripa u Nišu iz 1997. godine do ere Nifesta“ održaće Zoran Nikolić, organizator Dana stripa 1997. i osnivač Nifesta, i Srđan Savić, osnivač Nifesta.
Izuzetno aktivna Raška škola stripa biće predstavljena gostovanjem Srboljuba Nikića, kada će biti i ekskluzivno promovisan njegov novi grafički roman „Prozor“, rađen sa likovnim umetnikom Goranom Trajkovićem. Iz Makedonije nam stiže stripska zvezda u usponu Jovan Sekuloski.
Predstavljaju se i edicije „Srpski naučnici u slici i reči“ izdavačke kuće „Makondo“ iz Beograda (u saradnji sa Centrom za promociju nauke i NVO „Srpski legat“), dela koja je napisao Nikola Veselinović, a ilustrovali Aleksa Gajić, David Vartabedijan i Dragutin Vukelić, kao i dvadeset brojeva „Zlatnog doba srpskog stripa“ izdavačke kuće „Komiko“ iz Novog Sada, edicije koju uređuje Vuk Marković.
Već tradicionalni Sajam stripskih izdavača sa izdanjima iz Srbije i regiona održava se na Niškom sajmištu sva četiri dana. Održaće se i školske stripske radionice u osnovnim školama u GO Medijana i na Niškom sajmištu. U subotu se na Sajmištu dodeljuju festivalska priznanja, a ugledni gosti potpisuju kataloge i druga izdanja.

Poslednjeg dana, u nedelju 14. maja, dodeljuju se diplome polaznicima škole stripa, a festival „Medijana Nifest 2017“ završava se u klubu „Blek Stejdž“, gde se održava Nifestova rokenrol žurka.

  ...O doktoratu u stripu u KCB-u

Razgovor o prvom doktoratu u formi stripa održaće se u KCB-u u četvrtak, 11. maja, u 19 časova

Centar za promociju nauke i Kulturni centar Beograda organizuju u četvrtak, 11. maja, u 19 časova, razgovor o nesvakidašnjem izdanju „Odravnjivanje” Nika Suzenisa, prvom odbranjenom i objavljenom doktoratu u formi stripa. Ovaj razgovor odvijaće se u okviru izložbe Art+Science,koja je otovrena za posetioce u KCB-u i Galeriji nauke i tehnike SANU do 25. maja.

Inspirisan satiričnom knjigom „Ravanija“ Edvina Abota iz 1884. godine, u kojoj je svet ravna ploča u kojem žive dvodimenzionalni likovi, Nik Suzenis u „Odravnjivanju“ vizuelni izraz vidi kao posebnu formu koja nas tera da podignemo pogled iz „ravnog“, ograničenog sveta teksta. On koristi modernu formu stripa, jedinstvenu po kombinovanju vizuelnog i tekstualnog pristupa, kako bi pokazao da su slika i reč nesamerljivi partneri u kreiranju i prenošenju značenja. Izazivajući konvencionalne vidove akademskog diskursa, Suzenis pred čitaoce stavlja ujedno i neverovatno delo grafičke umetnosti i ozbiljno ispitivanje načina na koje ljudi strukturiraju znanje.

Harvard Juniverziti Pres je objavio „Odravnjivanje“ 2015. godine, a prevod na srpski jezik izdao je Centar za promociju nauke u oktobru 2016. godine.

U razgovoru učestvuju:
• Aleksandar Zograf, strip autor
• Marija Novaković, prevoditeljka
• Nikola Dragomirović, strip kritičar

Razgovor vodi: Ivan Umeljić, urednik izdavačke delatnosti Centra za promociju nauke

  ...Osvetnici: Pod opsadom
  na Letećem startu!

Novi ciklus počinjemo klasičnim Marvelovim ostvarenjem iz osamdesetih!

OSVETNICI: POD OPSADOM
THE BEST OF MARVEL #11.

Ljubiteljima Osvetnika verovatno najdraža priča o „najmoć-nijim svetskim superherojima“!

Daleko od očiju superheroja oslabljenih međusobnim razmiricama i ličnim nevoljama, međutim, kuje se neve-rovatno smeo plan – plan koji treba da izazove njihovu propast. Neko koordinira izvlačenje velike grupe opasnih superzlikovaca iz zatvora i radi na njihovom organizovanju. Cilj te operacije ubrzo postaje jasan: direktan udar na uporište Osvetnika i njihovo potpuno uništenje!

Iznenađeni Osvetnici suočavaju se sa izazovom za koji nisu nimalo spremni i njihov se poraz ovog puta čini neminovnim.

Na letećem startu od 9. do 12. maja, na sajtu „Čarobne knjige“, u knjižari „Bulevar Books“, kao i u striparnicama „Darkwood“ i „Alan Ford“

POŽURITE PO SVOJ PRIMERAK ILI
PORUČITE NA SAJTU!
www.carobnaknjiga.rs/

 

  ...Škola stripa Simona Vučkovića.

Narodna biblioteka Budve od 20. aprila s Udruženjem strip autora Crne Gore je pokrenula Školu stripa i ilustracije. Odziv je više nego zadovoljavajući.

– već u prvom nastavnom terminu više od dvadesetak polaznika je zajedno crtalo, učilo i družilo se. Osnove nastavnog programa su upoznavanje s elementima nastajanja stripa, kao što su scenario (dramaturgija), crtež, kadriranje, montaža, studija i kreiranje likova, kostimografija, scenografija, dizajn, anatomija, storibord, kroki, ilustracija, tehnike, materijali za rad, kao i teorija i istorija – obavijestili su organizatori. Škola se održava u čitaonici Biblioteke svakog četvrtka od 16 do 17.30 časova. Besplatna je i namijenjena svim uzrastima. Vodi je strip autor i ilustrator Simon Vučković.

S.Ć.

  Jesmo li Šarli?

utorak, 9. maj 2017. u 19:00 DOB//Tribinska sala

Učestvuju: istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i urednik ciklusa Zoran Stefanović, sa gostima.

Posle dve godine, vraćamo se slučaju koji je otvorio pitanja granica slobode govora, bezbednosti umetnika i novinara, namernog provociranja na kulturnoj osnovi, verskog ekstremizma i fanatizma, postkolonijalne manipulacije emocijama preko masovnih medija i društvenih mreža, javne i profesionalne odgovornosti, primene sile u ime vere i države, kao i svega onog što danas potresa multikulturna društva (ona za koja Angela Merkel kažu da su propala kao model), a naročito ona gde zajedno žive Avramova deca: hrišćani, muslimani i judaisti.
Kako nam se desio Šarli?
Oružani napad na redakciju francuskog satiričnog lista Šarli ebdo (Charlie Hebdo) dogodio se 7. januara 2015. godine oko 11.30 časova, kada su dvojica maskiranih napadača upali u sedište lista u Parizu i otvorili vatru.
Napadači su usmrtili 12 lјudi, uklјučujući desetoro zaposlenih i dva policajca, a ranili 11 drugih osoba. Hamid Murad (18), koji je pogrešno osumnjičen i za kojeg je na kraju utvrđeno da je nevin, odmah se predao policiji (nakon 50 sati je pušten bez podizanja optužbi), dok je potraga za dvoje osumnjičenih potrajala još tri dana, sve dok nakon višečasovne opsade štamparije u kojoj su bili nisu likvidirani i braća Šerif i Said Kuaši.
Povod za napad na ovaj list su karikature i šale sa prorokom Muhamedom koje Šarli ebdo često objavlјuje, a koje su uvredlјive mnogim muslimanima. To je prvo dovelo do pretnji islamskih ekstremista redakciji ovog magazina, zatim bacanja bombe na uredništvo lista u 20. arondismanu Pariza i hakovanja veb-sajta 2011. godine nakon što je karikaturista Luz u 1011. izdanju lista (naslovlјenom Šarija ebdo) objavio karikaturu Muhameda uz šalјivi tekst, potom stavlјanja uredništava pod zaštitu policije, a na kraju i velikog terorističkog napada.
Fraza „Ja sam Šarli“ (franc. Je suis Charlie) postala je uobičajen slogan podrške kako žrtvama tako i slobodi medija u društvu, uklјučujući i Srbiju. Redakcija Šarlija ebdoa je nastavila da radi. Sledeće izdanje časopisa se prodalo u više od 7,95 miliona kopija na šest jezika, naspram uobičajenog tiraža od 60.000 na samo jednom, francuskom  jeziku..

O ciklusu: Strip se najčešće tretira kao društveno bezazlen, ali su ova umetnost i njeni stvaraoci u Srbiji često bili deo važnih istorijskih događaja — ponekad i u samom središtu. Neki umetnici su i sudbinski platili zbog svog društvenog delovanja ili prosto sklopa okolnosti u kojem su se našli. Ovo su priče o političkim angažmanima stripara, cenzurama, ideološkim sukobima, opredeljivanjima u Drugom svetskom i građanskim ratovima, učešću u propagandi, o smrtnim kaznama, robijama i izgnanstvima, kao i o drugim, nekada zabranjenim temama i neprijatnim tajnama srpskog i jugoslovenskog stripa. Na okruglim stolovima govore istoričari, učesnici događaja, svedoci i članovi porodica.

www.domomladine.org
www.usus.org.rs

  ...1. Beogradski festival
         stripa TRAS!

Pozivamo Vas na svečano otvaranje
1. Beogradskog festivala stripa - TRAS!

U godini, kada jedan od naočitijih:) likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg - Marti Misterija /Martin Mystere/, obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, u Beograd, na prvo izdanje festivala TRAS! dolazi upravo autor stripa o M.M, scenarista Alfredo Kasteli /Alfredo Castelli/.

TRAS! će uz prisustvo gostiju iz Italije, a pored Kastelija, to su i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru), biti otvoren izložbom velikih strip tabli "Beskrajna pustolovina", u petak, 12. maja, u 19 časova, u Multumedijalnoj sali, Centra za kulturu Vlada Divljan, gde će se ceo festival i odvijati.

U tri festivalska dana, program je organizovan tako da je petak /12.5/ rezervisan za koktel otvaranja i izložbu, dok će cela subota /13.5/ biti posvećena berzi stripova na otvorenom, ispred CK Vlada Divljan /12-20č/, te crtanju, razgovorima i duženju sa italijanskim autorima, kao i večernjim filmskim projekcijama. Nedelja /14.5/ je namenjena dečijem maskenbalu /12-14č/, te domaćim i regionalnim autorima /Štef Bartolić, M. Milutinović Brada, Jovan Ukropina, Siniša Radović/, a festival će uveče biti zatvoren aukcijom izloženih strip tabli /20č/.

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane. Za dodatne informacije, kao i za intervju s nekim od autora, slobodno nas kontaktirajte.

Fb strana festivala TRAS!
web.facebook.com/Tras.festival.stripa/
Fb event strana festivala
web.facebook.com/events/428502367506993/

---

Program Beogradskog festivala stripa TRAS!

   Petak 12. maj
19:00 Svečano otvaranje festivala i izložbe „Beskrajna pustolovina“

   Subota 13. maj
12:00 – 14:00 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Alfredo Kasteli, Mauro Laurenti, Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
12:00 – 20:00 Berza stripa
16:00 – 17:00 Tribina sa gostujućim autorima – Mauro Laurenti i Valter Venturi (Sergio Bonelli Editore: Zagor)
17:00 – 19:00 Tribina sa gostujućim autorem – Alfredo Kasteli (Sergio Bonelli Editore: Marti Misterija)
19:30 Marti Misterija pod reflektorima – projekcija kratkometražnih filmova autora Marka Backovića

   Nedelja 14. maj
12:00 – 14:00 Dečji maskenbal – kosplej, nagrade za najbolje kostime
14:30 – 15:00 Dokumentarni film o Fredu (Frédéric Othon Théodore Aristidès: Filimon, Mali cirkus)
15:00 – 16:45 "Autori za publiku": Posvete i crtanje za posetioce (Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
17:00 – 18:00 Tribina sa gostujućim autorima – Jovan Ukropina (Là ou vivent les morts, France avait continuē la guerre), Miroljub Milutinović Brada (L'Expert, La Druzina), Siniša Radović (La fille du Yukon, Adam Wild), Štef Bartolić (Dick Long, Crni Popaj)
18:00 – 20:00 Svečano zatvaranje festivala i aukcija

---

Uvodnik

Strip je tokom svog postojanja izvojevao bitke koje su ga u akademskoj zajednici i konzumerističkoj publici svrstale u ravnopravan vid umetnosti – iako to priznanje nije uvek unisono. Više se ne dovode u pitanje njegov kulturološki uticaj, značaj i kvalitet. Strip je postao predmet proučavanja, galerijskog izlaganja i tribinskih diskusija, i pokazao se kao višegeneracijski umetnički medij sposoban za suprotstavljanje antikulturi, prepun potencijala i sa aktuelnim društvenim vrednostima. Strip kritikuje, ukazuje, društveno se angažuje, postavlja trendove ili ih satirično ogoljava; strip može biti mejnstrim i subkultura, subverzivan i panegirički, konstruktivan i destruktivan, edukativan i dekadentan – on je univerzalno sredstvo komunikacije, upakovan u formu čije je ograničenje isključivo mašta autora.

Ali, strip se u Srbiji još bori za medijski i javni prostor. Živa i aktivna festivalska scena se nameće kao jedan od najdominantnijih vidova promocije stripa, i po pravilu je plod altruističkog zalaganja pojedinaca. Beograd, dvomilionska metropola i kulturni centar, dosad je bio domaćin samo Salonu stripa u SKC-u. Strip festival "TRAS!", koji će se od 12. do 14. maja održati u Centru za kulturu "Vlada Divljan" na Paliluli, nastao je na inicijativu najstarije beogradske strip-knjižare "Alan Ford" i PARALEL-Beogradskog Festivala Subkulture, uz podršku partnera i domaćih strip-izdavača, a u nastojanju da se obogati kultura devete umetnosti i stvori još jedno novo žarište njenog daljeg razvitka. Festivalski program je, kroz izložbene sadržaje, tribinske programe, radionice, i projekcije dokumentarnog i igranog filma, ujedno i tačka susreta autora, izdavača i publike.

Tras je jedna od najčešćih onomatopeja u stripu, sa jasnim značenjem, i ilustruje dramatični kontakt dva fizička objekta – klavira i zemlje, auta i drveta, šake i lica... Ali ilustruje i figurativni kreativni kontakt ova tri esencijalna segmenta stripa – autora, izdavača i publike – kojima je festival "TRAS!" posvećen, kao i kulturološki uticaj koji sadržaji ovog tipa imaju na javnu scenu u promociji kvalitetnih vrednosti.

Nikola Dragomirović

---

GOSTI:

Alfredo Kasteli (r. 1947, Milano), scenarista, esejista i tvorac Martija Misterije, u svet stripa je ušao sa 18 godina  kao autor serijala Scheletrino, koji je služio kao dodatni strip u Dijaboliku. Sledeće godine, sa nepunih dvadeset, pokrenuo je prvi italijanski fanzin magazin "Comics Club 104". Potom 1969. godine pokreće i "Horror" magazin, gde osim stripova sakuplja eseje i kritičke tekstove. Kasteli je svojim inovativnim scenarijima, koji osciliraju na tankim granicama avanture, fantastike i horora, sarađivao sa brojnim izdavačima, od Mondadorija do Corriere dei Ragazzi, gde je bio i urednik, da bi na posletku tokom sedamdesetih otpočeo saradnju izdavačkom kućom Boneli. Radom na Zagoru ostaće upamćen po frankeštajnovskoj horor avanturi Molok, povratcima Supermajka i vampira barona Rakošija, kao i drugim pričama ispunjenim mistikom. U sličnom maniru se karakteriše i njegov rad na Mister Nou, gde kombinije natprirodne elemente sa klasičnom južnoameričkom avanturom pedesetih. Krajem sedamdesetih osmišljava Alana Kvotermejna, koji mu služi kao idejni predložak za Martija Misteriju, koga 1980. kreira sa  Alesandrinijem. Od 1982. godine do danas, serijal Marti Misterija neprekinuto izlazi u okviru izdavačke kuće Boneli, a na prostorima bivše Jugoslavije ima kultni status. Avantura i misterija iznad svega, u formi arheologije, zavera na svetskom nivou i skrivene istorije, obogaćeni Kastelijevim eruditskim obrazovanjem, od Martija Misterije su stvorili dugovečan serijal za sve generacije, sa dragocenim edukativnim potencijalom.

Mauro Laurenti (r. 1957, Rim) je, nakon studija na Akademiji lepih umetnosti, stupio u svet stripa saradnjom sa Rencom Barbierijem. Saradnju sa Bonelijem ostvaruje 1993. godine, pričom Kradljivac senki na serijalu Zagor, po scenariju Maura Bozelija. Tokom devedesetih je nacrtao neke od najzapaženijih epizoda Zagora iz tog perioda, sve po scenariju Maura Bozelija, sa kojim nastavlja saradnju redovnim angažmanom na serijalu Dampir. Na Zagoru se posebno ističe pričama Vudu osveta i Povratak Nata Murda (obe su objavljene u ediciji "Zagor: Odabrane priče" Veselog četvrtka).  Ne ostavlja Zagora, i pored većih pauza tokom rada na Dampiru, te realizuje neke od scenarija Diega Kajelija i Morena Buratinija. Autor je svih naslovnih ilustracija za kolekcionarska izdanja "Biblioteke Zagor" Veselog četvrtka, koje crta specijalno za tu priliku. Svojim dinamičnim i eksplozivnim stilom se ističe u izdavačkoj kući Boneli, a posebnu pažnju u stripu privlači ženskim likovima kojima dominira zavodljivost. 

Valter Venturi (r. 1969, Rim) stupio je na scenu putem izrazito antisuperherojskog mini serijala Kapetan Italija, čijih je 12 brojeva sam objavio. Potom je ostvario saradnju sa Robertom Rekionijem na serijalima Lost Kidz, John Doe i Detective Dante. Saradnja sa Titom Faracijem na serijalu Bred Beron obeležava početak njegove saradnje sa izdavačkom kućom Boneli. Realizovao je jednu epizodu i jedan specijal Demijana, prvu priču edicije "Kolor Zagor" po scenariju Jakopa Rauha (Veseli četvrtak "Obojeni program" 2), kolornu krosover priču sa Zagorom i Dragonerom (Veseli četvrtak "Obojeni program" 8), kao i jednu od priča u poslednjem "Kolor Teksu" po scenariju Luke Barbierija i prvu priču u "Teks magazinu" po scenariju Antonia Zamberletija. Nacrtao je i "Zagor Specijal" 27: Kristofer mora umreti. Kao kompletan autor se oprobao na grafičkom romanu Veliki Belconi koji je u Srbiji objavio Phoenix Press. Autor je naslovne ilustracije na najnovijem albumu Ortodox Celtsa, Many Mouths Shut!, iz 2017. godine, na kojoj dominira deo lica koji asocira na Zagora. Venturi se sa lakoćom stilski uklapa u širok spektar žanrova, i pokazao se kao jedan od crtačkih favorita kod velikog broja fanova.

Jovan Ukropina (r. 1980, Beograd) se još u mladosti opredelio za strip i ilustraciju. Dobitnik je više nagrada iz ovih oblasti. Radovi su mu objavljivani u "Strip presingu" i "Tink Tanku", i autor je nekoliko kratkih stripova serijala Vekovnici. Debitovao je na međunarodnoj sceni 2011. godine albumom Là ou vivent les morts po scenariju Žan-Pjera Pekoa. Od 2015. sarađuje sa izdavačkom kućom Soleil, za koju je nacrtao dva albuma ukronijskog serijala 1940 – Et si la France avait continuē la guerre, i koautor je desetog albuma Wunderwaffen. Autor je naslovne ilustracije za najnoviji album Les Filles de Soleil. Ukropina sa jednakom lakoćom stvara table realističnog i detaljnog stila, kao i parodične ilustracije ispunjene dinamikom. Stilovi, teme i tehnike za njega nisu ograničavajuć faktor, i koristi ih da ostvari svoj pun potencijal svestranog autora.

Miroljub Milutinović Brada(r. 1962, Loznica) je prve radove objavio u magazinu "Tron" 1993. godine. Sarađuje sa Kreativnim centrom kao ilustrator, a od 2003. godine je prisutan kao strip-autor u Francuskoj. Sarađuje sa Delcourtom, za koji je radio dva albuma serijala Lignes de Front, i Glénatom. Četvorodelni avanturističko-konspirativni L'Expert koji je crtao po scenariju Franka Žiroa za Glénat, čija se radnja odvija od srednjeg veka do modernih vremena, kao i La Druzina po scenariju Žaka Mazoa, koji se odvija u istorijskom kontekstu Prvog svetskog rata u Čehoslovačkoj, pružili su Bradi mogućnost da pokaže umeće u obilju hronoloških narativa. Bradine table stripa odišu lakoćom i fluidnošću radnje, uz izuzetnu grafičku preciznost koja čitaoca smešta u središte događaja.

Štef Bartolić (r. 1967, Zagreb) je animator, ilustrator i strip-autor prisutan na sceni od 1986. godine. Nakon studija na Školi za primjenjenu umjetnost, Štef je na polju animacije sarađivao na dugometražnim filmovima Čarobnjakov šešir, Šegrt Hlapić i Mali leteći medvedići, kao i na većem broju kratkometražnih animiranih filmova. Počeo je da se bavi stripom od 1986. godine, i objavljivao je radove u "Poletu", "Plavom Zabavniku", "Večernjem listu"... Za "Modru lastu" je 14 godina crtao strip Gluhe laste, koje je potom reizdala zagrebačka Fibra u (zasad) dva albuma. Po scenariju Darka Macana je deset godina crtao za hrvatski "Playboy" Dicka Longa, kojeg reizdaje Strip-agent u integralnim albumima (trenutno su objavljena tri). Sa Macanom je sarađivao i na stripu Komarac: Prop'o plan, a 2008. objavljuje album Crni Popaj. Bartolićevi akteri komuniciraju sa čitaocima jedinstvenom mimikom i gestom, žustro i eksplozivno, oslikano neverovatnim talentom jednog od najvećih talenata sa našeg područja.

Siniša Radović (r. 1966, Zagreb) je na diplomirao na Likovnoj akademiji u Moskvi. Stripom se bavi u Srbiji od devedesetih. Sa Milanom Konjevićem je sarađivao na serijalima Generacija Tesla, Borci sumraka i Romero. Autor je Smešne strane srpske stvarnosti po scenariju Mihajla Medenice za "Press", i jedan je od pokretača i urednika "Bagera". Sa Borislavom Stanojevićem kao scenaristom je autor prvog albuma inovativnog strip-serijala Kapetan Nitrat. Za francuski Dupuis je od 2005. do 2007. crtao tri albuma serijala La fille du Yukon po priči Filipa Tirola, a za Soleil je 2012. crtao prvi album Van Helsing contre Jack l'Éventreur po scenariju Žaka Lamontanja. U septembru 2016. godine, u Italiji je objavljena 24. epizoda serijala "Adam Wild" Đanfranka Manfredija, L'alba del novecento, koju je crtao Radović. Njegovi radovi obiluju realističnim stilom, detaljnošću i maestralnim baratanjem ambijentalnosti. U sugestivnim okruženjima, akteri Siniše Radovića se utapaju u radnju režiserskom preciznošću i oživljavaju u maniru filmske radnje.

  ...20. Crtani romani šou -
  Zagreb Comic Con.

Od 12. do 14. svibnja 2017., u Domu hrvatskih likovnih umjetnika u Zagrebu, po dvadeseti se put održava najveći festival stripa u regiji, Crtani romani šou, ove godine uz dodatak u imenu: Zagreb Comic Con

Bogat slavljenički program sastojat će se od tradicionalnog sajma stripova, šest velikih izložbi, razgovora s domaćim i stranim crtačima i scenaristima, crtanja za publiku, promocije novih albuma, pregleda portfelja, tribina, kviza, igraonice za djecu, šminkeraja, cosplaya i još mnogo toga.

Ovogodišnji su gosti renomirani crtači Jordi Bernet ("Torpedo", "Jonah Hex"), Eduardo Risso ("100 metaka"), Alfonso Font ("Clarke i Kubrick", "Zarobljenik zvijezda", "Taxi"), François Boucq ("Bouncer"), Bonellijevci i članovi crtačkog staffa stripa "Dylan Dog" Eugenio Sicomoro, Giovanni Freghieri, Luigi Picatto, Marco Nizzoli i Marco Soldi, zatim Julio Radilović – Jules, Goran Parlov, Bernard Kolle, Milorad Vicanović Maza, Željko Pahek, Stevan Subić, i mnogi drugi.

Uz njihova gostovanja bit će postavljene i izložbe njihovih originalnih crteža, te izložbe "30 godina Dylana Doga u Hrvatskoj", "Modesty Blaise", "Made in CRO" – radovi domaćih crtača nastali u zadnjih godinu dana za najpoznatije svjetske izdavače – i "Hrvatski stip za djecu" crtača Darka Kreča. Radujemo se i pregledu portfelja i tribinama s iskusnim stručnjacima na području izdavačke djelatnosti i teoretičarima stripa Olivierom Jalabertom, Elsom Stzulcman, Didierom Pasamonikom i Zoranom Đukanovićem. Predstavit ćemo i nova izdanja stripova: "Jomar" scenarista Milka Peke i crtača Vladimira Davidenka u izdanju Stripforuma, "Bouncer" Francoisa Boucqa u izdanju Udruge Crtani romani šou, te "Dani Sparina" autora Krešimira Biuka, također u izdanju CRŠ-a.

Ulaz na sva događanja u sklopu Festivala je besplatan.

www.crsfestival.com

  ...CVETOMISLI I KNJIGOCRT.

STUDENTSKI KULTIRNI CENTAR BEOGRAD
– SREĆNA GALERIJA
Ciklus izložbi: Strip i ilustracija
11 - 20.05. 2017.
Maja Veselinović: CVETOMISLI I KNJIGOCRT
Izložba ilustracija
(Otvaranje izložbe: četvrtak, 11.05. 2017. 19:00)

Maja Veselinović živi u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu za dizajn, odsek - grafički dizajn. Završila je i Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti, smer - nastavnik likovne kulture. Od 2001. godine radi kao freelance ilustrator, strip autor i dizajner.

Član  je slikarsko grafičke sekcije Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije – ULUPUDS sa statusom samostalnog umetnika.

Sarađujući sa domaćim i inostranim izdavačima kao što su Kreativni centar, Klett, Fabrika knjiga, Pozorište Zvezdarište, Umer Artists, Atelje 212 i dugi, ilustruje knjige, časopise i edukativne publikacije namenjene deci.

Radove objavljuje u časopisima, strip antologijama i specijalizovanim dizajn magazinima kao što su PRINT Magazine (SAD), UPPERCASE (Kanada), Curvy (Australija), InguineMah!gazine, Internazionale (Italija), Graffiti 76 Quadrinhos (Brazil),  Göoo magazin, The Ark Project (Argentina), Stripburger, Madburger (Slovenija), Ženski strip na Balkanu, Zarez, Komikaze, Kvadrat (Hrvatska), Hardcomics (Rumunija), Symposion, Balkan Twilight, Liceulice, Vreme, Politikin zabavnik, Elle, Pančevac, Rez magazin, Kvartal i dr.

Do sada je imala nekoliko samostalnih i učestvovala na preko 50 kolektivnih izložbi kod nas i u svetu (Italija, Francuska, Hrvatska, Slovenija, Švajcarska, Slovačka, Holandija, Ukrajina, Brazil, Australija, SAD…) Kontinuirano izlaže na svim izložbama i manifestacijama vezanim za ilustraciju i strip (Zlatno pero, Međunarodni salon stripa SKC Beograd, BookIll Fest, Bienale ilustracije u Bratislavi, Hrvatsko bienale ilustracije, Novo doba festival nezavisnog stripa, COW illustration festival u Ukrajini i dr.)

Dobitnica je nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Grand Prix i Specijalna nagrada žirija za inovaciju Drugog međunarodnog salona stripa SKC  Beograd, 2004. godine, počasna diploma  Zlatno pero 2007. i nagrada Mali format 2010. nagrada ULUPUDS-a na godišnjoj izložbi slikarsko grafičke sekcije 2015. priznanje za ilustraciju na Festivalu ilustracije i knjige BookIll Fest 2016. i mnoge druge. Po izboru PRINT Magazine, vodećeg američkog magazina za grafički dizajn, svrstana je među 12 najzanimljivijih ilustratora u Evropi za 2008. godinu. Septembra iste godine, u izdanju SKC-a Novi Sad, objavljuje zbirku stripova Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče.

Izložba Cvetomisli i knjigocrt svojevrstan je osvrt na rad umetnice na polju ilustracije u periodu od 2012. do danas. Izložba se sastoji od dvadesetak celina, pri čemu je u okviru svake celine prikazan po jedan projekat (ilustracija knjige za decu, ilustracija za plakat, čestitke, samostalni ilustratorski poduhvati, razne skice i sl.)

Izložene ilustracije izvedene su kombinovanjem digitalnih i klasičnih slikarskih tehnika.

www.majaveselinovic.com

  ...kakvi to košmari plaše pisca horora –
  „Lavkraft“ Hans Rodionof, Enrike Breća,
  Kif Gifen;
  izdavač Darkwood, Beograd, 2016.;

Hauard Filips Lavkraft (1890-1937) jedan je od nespornih klasika literarnog žanra koji se naziva „fantastikom natprirodnog“ ili „hororom“. Mada je za života svoje priče objavljivao u obskurnim publikacijama malih tiraža i u, s druge strane, tiražnim „Uvrnutim pričama“, magazinu koji je štampao petparačku-šund literaturu, što je moglo da ga, kao i u slučaju brojnih pisaca, uprkos kakvoj-takvoj slavi, po prestanku objavljivanju novih dela (iz bilo kog razloga: odustanka od pisanja ili smrti), odvede u zaborav, Lavkraft nije potonuo u anonimnost već, naprotiv, stekao najpre status kultnog pisca a potom bio prepoznat, od teoretičara žanra, za autora kvalitetnog i za žanr značajnog opusa. Objavljivanje knjiga u kojima su sakupljene njegove priče odnosno poezija i impozantna prepiska (smatra se da je napisao oko 100.000 pisama od kojih su mnoga imala i do 40 strana!), filmske ili strip adaptacije nekih dela zajedno sa kritičkim osvrtima na njegovo delo te bibliografsko-publicističkim hronikama njegovog života, učinilo je Lavrkafta, krajem XX veka, prepoznatljivom figurom kulturne scene.

Široku publiku konstantno privlače biografije umetnika, pisaca, slikara, kompozitora, glumaca... Razlozi za ovo interesovanje različiti su, od pokušaja da se razume nečija sudbina odnosno otkrije „ključ“ umetnikovog opusa do puke želje da se zaviri u tuđu intimu i otkrije njen „prljavi veš“. Naravno, kao što „obični ljudi“ vode i zanimljive i dosadne živote tako i umetnici nisu samo boemi i vagabundi već mogu biti i ljudi sasvim prosečnih navika i ponašanja; „nestašluci“ i „dosadan život“ nisu uslovi ili garancija da će umetnik biti uspešan a njegovo delo valjano. Čini se da su interesovnaja za živote pisaca horora posebno živahna uz obavezna pitanja o inspiraciji i onome što takve pisce plaši (uz željno očekivanja šokantnih odgovora). Strip „Lavkraft“ (originalno objavljen 2014.g.) rađen po scenariju Hansa Rodionofa koji je adaptirao Kif Gifen a nacrtao Enrike Breća svojevrsna je mešavina činjenica iz piščevog života i prepoznatljivih elemenata njegove proze. Kako to u „Predgovoru“ tvrdi režiser Džon Karpenter „Priču posebno osnažuje to što su događaji iz Lavkraftovog života savesno predstavljeni. Ludilo, neobično odrastanje, promašene veze - sve je zasnovano na činjenicama. Jedina sloboda je uzeta prilikom određivanja razloga za ludilo i propast njegovih veza.“ Album započinje nervnim slomom Lavkraftovog oca posle koga biva smešten u ludnucu u kojoj će i umreti. Lavkraft odrasta sa tetkama i dedom koji mu pred spavanje čita strašne priče. Dečaka koji je izuzetno inteligentan za svoj uzrast majka oblači kao devojčicu; on je, uprkos stalnim noćnim košmarima, opčinjen knjigom „Nekronomikon“ Abdula Alhazreda, „ludog Arapina“, za koju majka tvrdi da je zla i da je treba spaliti. Lavkraft beži od kuće i skriva knjigu na nepostojećem mestu - u Arkamu. Nakon što zla čudovišta ubiju Lavkraftovog dedu on vraća „Nekronomikon“ i počinje, mada ga košmari i dalje muče, da piše priče koje prodaje „prostačkom magazinu“. Njegovi izdavači vrlo su zadovoljni pričama iako su pisane starinskim, previše kitnjastim stilom. U cilju proširenja saradnje predlažu mu da sretne opsenara Harija Hudinija koji ima neke ideje za priče. Susret ne prolazi dobro ali, na ulici, onesvešćenom Lavrkaftu pomaže mlada dama Sonja sa kojom će se on zbližiti a kasnije, nakon što njegova majka doživi nervni slom (jer je čitala „Nekronomikon“) i bude smeštene u istu ludnicu u kojoj je bio i njen muž, par će se preseliti u Njujork i „ozakoniti svoju vezu“. Sonja je vrlo strpljiva sa Lavkraftom ali su košmari i neurotično ponašanje sve češći pa se brak raspada i Lavkraft namerava da se vrati u rodni Providens. Ipak, pre toga, on će sa Sonjom otići u Arkam da oslobodi majku i sukobi se sa Drevnima, nemilosrdnim „ljigavim grozotama“ koje vladaju drugim dimenzijama a u ovaj svet dolaze kad se otvori kapija a to je uvek kad neko čita prokleti „Nekronomikon“. U fantazmagorijskom begu Lavkraft gubi majku i sreće svog ciničnog dvojnika a na javi se rastaje sa Sonjom voljan da spali „Nekronomikon“ i da u svoje priče unese mantre koje će, kad god ih neko čita, držati kapiju zatvorenom. I... „Zasad je kapija ostala zatvorena.“

Nizanje realnih epizoda i košmara sugeriše paralelno postojanje univerzuma koji se prepliću sve dok se kapija ne otvori i zatvori. Mitologija krucijalne knjige tajnih znanja jedan je ključnih elemenata priče i nastavak je srednjevekovnih hermetičkih učenja koje će bogato nadograditi Borhes i postmodernisti. I koncept Lavkraftove biografije iz ovog stripa je na tom tragu.

Enrike Breća je koristeći različite likovne tehnike (crtež i akvarel) majstorski vizuelizovao prizore iz „obične stvarnosti“, islikane primirenim tonovima, i one iz košmara, živih, intenzivnih boja; uz to, košmari su na tablama sa crnim okvirom a priča iz „Nekronomikona“ u crvenom okviru. Uspešnost likovnog segmenta albuma unekoliko narušava prepoznatljivost čudovišta koja su na tragu ranije viđenih rešenja.

Rečju, album „Lavkraft“ je fiktivno-realna biografija poznatog pisca koja svakako zaslužuje čitalačko-gledalačku pažnju i kao samostalno delo i kao mogući uvod u susret sa Lavkraftovom prozom.

(„Dnevnik“, 2017)

  ...IVANA ARMANINI.

Gradski muzej Virovitica i Komikaze vas pozivaju 6. svibnja u 19.30 sati na otvorenje samostalne izložbe ivane armanini, hrvatske stripašice, ilustratorice, dizajnerice koja će se virovitičkoj publici predstaviti izborom autorskih plakata i strip ilustracija te promovirati novi strip album ˝Katalog˝, svojevrsnu retrospektivu 15 godina svog umjetničkog rada.

katalog: komikaze.hr/print_issue/katalog-strip-album/
facebook događanje: www.facebook.com/events/...
gradski muzej virovitica: www.muzejvirovitica.hr/vijesti/893/
pozivnica: komikaze.hr/solo-izlozba-femicomix-ivana-armanini/

Ivana Armanini je prepoznatljiva po art brut crtežu, likovnosti snažnog kontrasta, izražajnim teksturama i stiliziranim likovima koje stvara u tušu, kombiniranim tehnikama i digitalnom grafikom. Autorica subverzivno obrađuje društveno angažirane teme apsurdističkim humorom, dok motive često reducira gotovo na razinu znaka. Kratke strip forme gradi na emocijama interpretirajući sadržaje, stanja i teme svakodnevnog života različitim stilskim pristupima koje razvija razigranim, spontanim, ludičkim senzibilitetom. Ili, kako je možda i najsnažnije povodom izlaska ‘kataloga’ zapisao likovni kritičar marko golub: ‘Stripovske table ivane armanini su kao neboderi i stambene zgrade u noći – u njima se sve događa zgusnuto i istovremeno, svaka sličica je prozor i u njemu je jedna priča, a svi prozori zajedno su još jedna velika priča, i sve je puno čudnih bića. ponekad na njima blješte i gase se svjetla i iznutra se čuje muzika: dum-dum-dum-dum-dum.’

Rođena je u Zagrebu gdje je završila i akademiju likovnih umjetnosti. Osniva i vodi Komikaze (2002.), mrežu za proizvodnju, promociju i distribuciju autorskog stripa s fokusom na nezavisnu scenu kroz koju najviše objavljuje te izlaže na preko 200 izložbi, radionica i festivala. 2015. pokreće Femicomix turneju (‘ženski strip’, predstavljen u 7 država) a 2016. Femicomix ediciju koja predstavlja ženske autorice – pojedinačno, kroz seriju izložbi i katalogom.

U sklopu izložbe posjetitelji će imati priliku kupiti strip album Ivane Armanini ˝Katalog˝ i ostale publikacije i printeve Komikaza (uključujući plakate, bedževe, majice s tiskom)…

komikaze/femicomix program 2017. podržan je od ministarstva kulture RH i gradskog ureda za kulturu – Zagreb

  ...website / webzine / tour.

za 15. obljetnicu komikaze su  počastile sebe i vas novom, pametnijom i preglednijom web stranicom! / for 15th anniversary komikaze present new, smarter and improved web page for yours & ours comix pleasure!

komikaze novosti/ news:
> novi izgled/ new look: komikaze.hr

> komikaze galerija/ gallery:
izašao je novi broj komikaze#44/ new issue komikaze#44 is out!
poveznica/ link: komikaze.hr//issue/44/
autori/ce: ana kovačić, marie vermont, safespacecmx, evangelos androutsopoulos, bloodworld, víctor arce, sim mau, wostok, ivan tudek, vittorino curci, ivana armanini, david peter kerr
više/ more: komikaze.hr//15122016-komikaze-webzine-44

> komikaze striparnica/ library tour:
1.) 20/04 – 23/04 ratatata fest – macerata/it + solo izl/exh: ivana armanini/ femicomix/ katalog
2.)  22/04 fijuk sajam – greta, zg/hr
3.)  30/04 – 01/05 ukmukfukk fest – budapest/hu
4.)  06/05 – 06/06 gradski muzej – virovitica/hr + solo izl/exh: ivana armanini/ femicomix / katalog

* podržano od ministarstva kulture rh i grada zagreba
/ support by ministry of culture of the republic of croatia and city of zagreb

  ...ALEKSANDAR ZOGRAF:
  MALA OTKRIĆA.

Novosadski književni festival
"Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“,
na brodu Cepelin, u četvrtak 4. maja u 20h

Brod Cepelin predstavlja promociju najnovije knjige stripova Aleksandra Zografa, Mala otkrića. U pitanju je nova kolekcija storija koje su prvobitno objavljene u listu Vreme. U predgovoru ovog izdanja, autor je zapisao: „Kada sam započeo da radim na stripovima za nedeljnik Vreme, a bilo je to 2003. godine, nisam imao pojma kuda sve to vodi.  Zapravo, nisam ni imao vremena da razmišljam, jednostavno sam svo raspoloživo vreme provodio koncipirajući nove priče prema temama koje su me tog momenta zaokupljale, i zatim sve to ucrtavao u table svojih stripova,i tako svake nedelje unedogled. Iako je svaka storija bila celina za sebe, ispostavilo se da je postojao krug tema koje sam obrađivao – opisi mesta gde sam putovao, članci i fotografije koje sam pronašao na buvljim pijacama... Jedno od najvećih zadovoljstava za koje znam je radost otkrića. To je radost koju možemo da iskusimo na dnevnom nivou, i to ni u čemu ne umanjuje zadovoljstvo velikih životnih uvida, snažnih, burnih doživljaja koji menjaju pravac vašeg života. Ideja je da prosto dozvolite sebi da se prepustite užitku u malim stvarima, koja su, tokom ljudske putanje ovim životom, načičkana svuda po stazama kojima prolazimo“.

Razgovor sa Aleksandrom Zografom vodi Zoran Paunović.

Saša Rakezić, koji crta stripove pod pseudonimom Aleksandar Zograf, po svom radu je već od početka devedesetih postao poznat ne samo u Srbiji, već i u zemljama gde su zbirke njegovih stripova bile objavljivane - ukupno pedesetak izdanja koja su se pojavila u S.A.D., Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Španiji, Nemačkoj, Grčkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Japanu i drugde. Gost brojnih festivala, svoje radove je predstavio i na samostalnim izložbama, od Rima i Pariza, do San Franciska i Sijetla.

  ...najave programa 03-04. april.

SADRŽAJ PROGRAMA I NAJAVA:

   SREDA, 3. MAJ
* 17:00- 17:45: Dan Taličnog Toma... i braće Dalton! — 70 godina kauboja bržeg od svoje senke (Dom omladine Beograda)
* 18:00- 18:45 „Pegaz“ i Žika Bogdanović ponovo među nama (DOB)

   ČETVRTAK 4. MAJ 2017.
* 17:00- 17:45: Zabavnik pre Zabavnika (DOB)
* 18:00- 18:45 Edicija ilustrovanih brošura „Srpski naučnici u slici reči“ (DOB)

* O centru za umetnost stripa, Beograd

---

   SREDA 3. MAJ 2017.

• 17:00- 17:45: DAN TALIČNOG TOMA... I BRAĆE DALTON!
    — 70 GODINA KAUBOJA BRŽEG OD SVOJE SENKE
Tribina povodom proslave 70 godina „Taličnog Toma“ i izlaska desetog albuma u ediciji za kioske „Veselog četvrtka“, sa najavom nove biblioteke. Učestvuju urednik Dušan Mladenović i moderator Zoran Stefanović — uz gosta iznenađenja.
Posetioci na poklon dobijaju treći broj časopisa Bzzzz! sa tematom o našem omilјenom kauboju.

TALIČNI TOM MEĐU SRBIMA U NOVOM OBLIKU
Beogradska izdavačka kuća „Veseli četvrtak“ objavila je 2010-2016. deset visokotiražnih strip-albuma serijala Talični Tom i time vratila kauboja bržeg od svoje senke na kioske u Srbiji nakon decenijskog odsustva. Ovu ediciju, u kojoj su kombinovane klasične i moderne epizode, uveličao je prevod legendarnog Đorđa Dimitrijevića, čoveka čiji je prevod zaslužan za uspeh maltene svih kultnih francuskih stripova objavlјenih na jugoslovenskom tržištu u drugoj polovini XX veka: Asteriks, Gaša, Umpah-pah, Valerijan, Bluberi...
U desetom tomu je nedavno kod nas objavlјena epizoda „Čovek koji je ubio Taličnog Toma“ Matjea Bonoma, nepunih pola godine nakon premijere u Francuskoj. Povodom sedamdesete godine od objavlјivanja prvog stripa o Taličnom, ovom mladom autoru ukazana je čast i date su mu odrešene ruke da napravi njegovu verziju usamlјenog kauboja. Rezultat je upečatlјivo umetničko delo lišeno karikaturalnog stila i humorističke note, kanonska priča o tome zašto je Tom cigaretu zamenio slamkom, ali pre svega najbolјi strip iz 2016. godine po izboru publike međunarodnog festivala stripa u Angulemu.
Ovim desetim brojem kiosk izdanje albuma Talični Tom se zaklјučuje. Izdavač za kraj 2017. najavlјuje pokretanje integralne edicije Biblioteka „Talični Tom“ kroz koju će objavlјivati sve epizode serijala, počev od onih najranijih koje je Moris sam i crtao i pisao, a koje do sada nisu bile objavlјene na srpskom jeziku.

BOGATA ISTORIJA OMILjENOG LIKA
Mršavi pravednik sa crvenom maramom i večitom cigaretom u ustima, čije je lice navodno „pozajmlјeno“ od holivudskog glumca Garija Kupera, pojavio se 1946. godine. Autor ovog humorističnog vestern stripa je belgijski crtač Moris de Bever, kome će se desetak godina kasnije, 1957, kao scenarista, pridružiti Rene Gošini, najpoznatiji po radu na Asteriksu i Obeliksu.
Talični Tom (u izvorniku Lucky Luke) jedan je od najpopularnijih stripova u Evropi, obučen je u prepoznatlјivo kaubojsko odelo sa crvenom maramom i šeširom. U potezanju pištolјa je brži od svoje senke. Najveći neprijatelјi su mu braća Dalton: Džo, Džek, Vilijam i Averel (svaki viši i gluplјi od prethodnog) kao i mama Dalton. Tu je i Kalamiti Džejn, neotesana kaubojka koja pije, psuje, podriguje i obara muškarcima ruke. Verni pratioci i prijatelјi kroz Tomove brojne avanture na Divlјem zapadu su konj Džoli Džamper, a ponekad i najgluplјi pas na svetu Rantanplan, koji je kod raznih domaćih izdavača različito prevođen, najčešće kao Lajavko i Šaponja, a u prevodu crtanih filmova kao Buvara.
Od svog prvog objavlјivanja, Talični Tom, koji se večito obračunava sa braćom Dalton, prodat je u više od 300 miliona albuma širom sveta.
Talični Tom se u Srbiji objavlјuje više od pola veka, a premijeru je imao početkom 1960-ih u beogradskom listu Kekec, kada je imenima likova kumovao pisac Duško Radović, tada član redakcije, scenarista stripova i prevodilac sa francuskog. Serijal se od tada objavlјuje i preštampava kod najvećih izdavača („Forum“, „Dečje novine“, „Politika“...) u časopisima i albumima.
Danas je srpski izdavač „Taličnog Toma“ beogradska edicija „Veseli četvrtak“. Epizodom „Junak Mlakonja“, koja se pojavila na kioscima 4. novembra 2010. godine u prevodu Đorđa Dimitrijevića, započeto je najnovije izdanje ovog serijala kod nas, uklјučujući premijerne epizode koje rade Morisovi naslednici.
Taličnom Tomu je, povodom ovog jubileja, priređen poseban omaž na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu stripa u Angulemu, u Francuskoj.

• 18:00- 18:45 „PEGAZ“ I ŽIKA BOGDANOVIĆ PONOVO MEĐU NAMA
Promocija obnovlјenog „Pegaza“ — revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, kao i predstavlјanje autorskog doprinosa Žike Bogdanovića stripskoj teoriji.
Učestvuju član redakcije Pegaza i teoretičar i istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i moderator Zoran Stefanović.

O ŽIKI BOGDANOVIĆU
Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelј serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“...) i naravno stripom.
Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polјu strip teorije je nagrađen 1983. nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlјi: nastanak i život beogradskog stripa 1934-1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolјe publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polјu je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.

POSLE 20 GODINA NOVI BROJ „PEGAZA“
Prilikom raspada Jugoslavije, poslednji broj srpskog časopisa „Pegaz“ (broj 11, mart 1991), magazina koji je sa podnaslovom „revija za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem“ pokrenut još 1974, u većem tiražu je bio umnožen i na prodajnim mestima dostupan pre tačno četvrt veka! Onda je došlo do građanskog rata i raspada zajedničke države SFR Jugoslavije.
I pored u svakom pogledu nepovolјnih okolnosti, osnivač i urednik Žika Bogdanović najavio je i već 1992. pokušao da nastavi rad na novom broju. Uz mnogo napora, uspeo je 1997. godine da sadržaj tog (dvo)broja definitivno uobliči, pa čak i umnoži u veoma, veoma ograničenom tiražu, tek toliko da ima za obavezne primerke u Narodnoj biblioteci, za nekoliko najvećih posvećenika stripa i srećnika, kao i za sebe, ali do nedavno — sve je ostalo na tome.
U međuvremenu, urednik je pisao prozu, poeziju, eseje, sačinjavao monografije o ilustraciji, pa i antologije dela iz mnogih drugih stvaračkih disciplina. Uglavnom ih je u svom aranžmanu objavlјivao kao knjige; pored ostalog bilo ih je i veoma važnih o stripu.
Pegazu se vratio nedavno. Prvo je 2015. umnožio pomenuti dvobroj 12-13, koji ima blizu 300 stranica, a onda 2016. konačno na 224 stranice objavio i potpuno novi dvobroj 14-15.
I najvažnije — na kraju je već najavlјen kompletan sadržaj i naslovna strana narednog broja 16, koji će takođe izaći veoma brzo.
Najveće zanimlјivosti, a i novine: Pegaz 14-15 je prvi put štampan u boji i tvrdo je ukoričen!

SADRŽAJ BROJA 12-13 (1997/2015)
• Žika Bogdanović: BRANKO VIDIĆ ILI VEŠTINA SERIJALNOG PRIPOVEDANјA
• Branko Vidić — Konstantin Kuznjecov: Strip TRI ŽIVOTA
• J. L. Loher: EŠEROVE FUGE ILI ČUDESNI SVET VIZUELNIH METAMORFOZA
• Moric Kornelis Ešer: S ONE STRANE NEBA ILI U TRAGANјU ZA BESKONAČNIM
• Moris Horn: POSLE ČETVRT VEKA ILI JEDAN POGLED U 'PODZEMLjE'
• Fransis Lakasen: OGLEDALO SVETA ILI UPOREDNA STUDIJA O ARHETIPOVIMA
• Žika Bogdanović: DUGE SENKE KRATKOG PAMĆENјA ILI ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNјOSTI
• Slobodan Ivkov: POVRATAK IZVORIMA ILI KAKO SMO POVEZALI DIKANA I HAZARE
• Žan-Klod Glaser: 'TETKIN ŠAMPION' ILI JEDNA AMERIČKA ROMANSA
• Al Kep — Rejbern van Beren: Strip TETKIN ŠAMPION
• Slobodan Ivkov: BIOGRAFIJE I STRIP ILI VELIKANI U 'POČETNICAMA'

SADRŽAJ BROJA 14-15 (2016)
• Slobodan Ivkov: STRIP ILI IZA LEĐA POLITIKE
• Roberto Đamanko: PISMO PRIJATELjU ILI IDEOLOGIJA I STRIP
• Lesli Montgomeri: NOĆNE STRAVE ILI FIZIOLOGIJA NA DELU
• Vinzor Mek Kej: Strip SNOVI JEDNOG SIROŽDERCA
• Pjer Fresno-Derijel: SUMMA HISTORICA ARTIS ILI FENOMENOLOGIJA JEDNE UMETNOSTI
• Pjer Kupri: ZAMRZNUTI POKRET ILI RAPSODIJA U CRNOM I BELOM
• Kevin Morgenstern: GRANVIL ILI EVOLUCIONIZAM, KREACIONIZAM I ILUZIONIZAM
• Erik Kimbol: DžEF DžONS ILI IDIL U ŠUMI TAJANSTVENOJ KAO VREME
• Džef Džons: Strip IDIL
• Karo Krego: PIT MONDRIJAN ILI SNEŽANA I DžEZ
• Žika Bogdanović: ANTINOMIJE I ALEGORIJE ĐORĐA LOBAČEVA I ANDRIJE MAUROVIĆA
• Andrija Maurović: Strip BAŠ-ČELIK
• Moris Horn: OD ZABORAVLjENIH DO SLAVNIH ILI KRATKA ISTORIJA STRIPA

---

 

   ČETVRTAK 4. MAJ 2017.

• 17:00- 17:45: ZABAVNIK PRE ZABAVNIKA
Druženje Zabavnikovaca i ekskluzivno predstavlјanje broja „Politikinog Zabavnika“ od 5. maja — sa živim rubrikama, specijalnim gostima i uz nagradnu igru delјenja primeraka.
„Politikin Zabavnik“ je prva linija zabave i poslednja odbrana ulјuđenosti i kulture!

• 18:00- 18:45 EDICIJA ILUSTROVANIH BROŠURA „SRPSKI NAUČNICI U SLICI REČI“
Ilustrovane biografije naših najvećih naučnika u brošurama-slikovnicama za decu (i odrasle!) zajednički objavlјuju izdavačka kuća „Makondo“, Centar za promociju nauke i Udruženje „Srpski legat“.
U ovom programu autori i urednici predstavlјaju prva četiri toma edicije u kojima su obrađeni životi velikana kao što su Mihajlo Pupin, Jovan Cvijić, Nikola Tesla i Mihailo Petrović Alas.
Brošure-slikovnice je napisao naučnik Nikola Veselinović, sa mnogo zanimlјivih detalјa koji su većini čitalaca do sada bili nepoznati. Ediciju ilustruju poznati crtači stripova ali i drugi ugledni likovni umetnici. U prvom kolu to su Aleksa Gajić, David Vartabedijan i Dragutin Vukelić.
Ilustrovana edicija za decu i odrasle „Srpski naučnici u slici i reči“, u mnogo čemu se slaže sa „Makondovom“ edicijom „Večni klasici“ i njenom prvom bibliotekom „Liga izuzetnih džentlmena“. Edicija u svom prvom kolu obrađuje velike srpske naučnike, ali je plan da se u budućim kolima jedne šire edicije obrade i životi velikih srpskih umetnika i drugih kulturnih radnika.

O CENTRU ZA UMETNOST STRIPA; BEOGRAD: Centar za umetnost stripa je programska celina, prva svoje vrste u Jugoistočnoj Evropi. Centar u Domu omladine Beograda i kroz gostovanja organizuje delatnosti od kulturnog i društvenog značaja, a koje su vezane za likovno pripovedanje i vizuelnu komunikaciju. Publici se nude predavanja, tribine, promocije, kursevi i radionice, stručno-naučni skupovi, festivali i konvencije, istraživanje, izdavaštvo, stručne procene i drugo. Ovo je zajednički poduhvat Udruženja „Svet stripa“ iz Kragujevca, Doma omladine Beograda i Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), sa brojnim partnerima u zemlјi i inostranstvu — umetničkim, kulturnim, obrazovnim i naučnim ustanovama.