STRIP VESTI

Broj:
114
20.04.2001.
Godina III

  1. PODSETNIK ZA DEŠAVANJA - Mail
  2. STRIPER #8 - Strip Vesti
  3. PLANETA STRIP #1 - Strip Vesti
  4. KOS NEWS - kos
  5. NAJAVA - Bojan M. Đukić
  6. STRIP ZA DECU - Srđan Aćimović
  7. PRATMAN - Boris Lazić
  8. JUŽNJAČKA UTEHA No 6. - Marko Stojanović
  9. QMOVA KOLUMNA (56) - Bojan M. Đukić
  10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (66) - Darko Macan
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - OPET DARKO MACAN...
    - DARK HORSE MAVERICK 2001

  12. PISMA ČITALACA - mail
  13. LINKOVI - Strip Vesti
  14. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm



NEŠTO IZMEĐU,… NEŠTO IZMEĐU...

Nešto između..., ovog puta malo drugačije. Opet objašnjenja i vraćanja starog duga.

Prvo: Goruće pitanje. Par ljudi se žalilo na prijem zadnjih par brojeva SVesti. Dobili su čist html kod. Čudno i bez logike, ali desilo se. Za svaki slučaj prestaću da koristim "staru Eudoricu". Naime, od pre dva broja sam počeo da koristim staru Eudoru koja se kompletno, sa svim umemorisanim adresama, može spakovati na četvrt diskete i samim kopiranjem na bilo koji računar u funkciji je, te mogu sa bilo kog računara slati SVesti. Obzirom da nemam rešene PTT (čitaj telefonske) probleme ovo mi se učinilo izuzetno zanimljivim. Ali su neki programi osetljivi ili možda nisu dobro podešeni. Vraćam se dobrom starom programu, a Eudoricu ću redovno ažurirati sa novim pretplatnicima i koristiti isključivo kada moram menjati računar sa koga šaljem broj (već sledeći petak, nažalost). Oni koji su dobili u takvom, sirovom, obliku SVesti treba samo da poruku zapamte (save as) kao sv113.htm (na primer) i da taj fajl otvore u svom internet pretraživaču (Netscape ili IE). Ako se ne snađu nek mi se jave i poslaću im još jedan "primerak" časopisa...:)

Drugo: Web stranice na sajtu "unovomsadu.com" će uskoro biti ponovo vidljive. Bilo je nekih mojih napora da registrujem svoj sajt (www.zmcomics.com) gde bih objedinio SVesti, personalnu stranicu i još neke sadržaje (SF & Fantasy strane,...),... ali odustao sam jer novac (koji i nije prevelik) za sada moram usmeravati ka strip svesci koju planiram da izdam tako da mi probija lični finansijki budžet za ovu godinu. Možda dogodine...:)

Treće: Bilo je pisama podrške inicijativi, nisam drug SM da ih objavljujem u udarnim rubrikama, koju sam pokrenuo i ponuda da se ljudi angažuju pri skupljanju potpisa u svojim sredinama,... ali nije još bilo konkretnih predloga za sadržaj zahteva-dopisa...

Četvrto: Moji apeli da se broj saradnika poveća i prošareni kanda nisu urodili plodom. Pola broja je potpisano sa "Strip Vesti"...:(
Čak nije bilo ni bure povodom provokativnog pisma Milana Zečevića. Izgleda nije pogodio temu oko koje će nas zavaditi, kanda više volimo drugačije svađe...:)
Š
alim se. Ne treba da se svađamo, dovoljno će biti samo da pišemo za SVesti...

Peto: Nema više... i nemojte se uplašiti da će mi ući u manir nabrajanje kao u ovom i prošlom uvodniku. Ovako mi je bilo lakše da razdvojim misli, nešto mi se nakupilo gužve ovih dana pa ovo pomaže...

S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

PODSETNIK ZA DEŠAVANJA

Mail



PODSETNIK ZA DESAVANJA
TOKOM IZLOZBE ILUSTRACIJA
RASTKA CIRICA


Muzej primenjene umetnosti
Beograd, Vuka Karadzica 18

Cetvrtak, 19. april u 18:00
RASPRAVA O ILUSTRACIJI
Raspravu vodi Boban Savic - Geto

Subota, 21. april u 19:00
THE RUBBER SOUL PROJECT
Projekcija video spotova (25 min), razgovor o projektu i mali koncert.
Ucestvuju: Goran Skrobonja, Nebojsa Ignjatovic, Miroslav Cvetkovic, Cedomir Macura, Branko Kosar, Maja Klisinski, Rastko Ciric.

Cetvrtak, 26. april u 18:00
PREDSTAVLJANJE KNJIGE DEJANA CUKICA
"MUZIKA JE NAJBOLJA" o zivotu Frenka Zape
uz projekciju odabranog video materijala iz zivota F. Z. Voditelj: Dejan Cukic.

Subota, 28. april u 19:00
PROMOCIJA POSTHUMNOG CD-a "RED ROSES"
BLUZ GITARISTE BOZIDARA SKIPICA

Slusanje, razgovor, mali koncert.

Cetvrtak, 3. maj u 19:00
KONCERT RASTKA CIRICA
i svecano zatvaranje izlozbe.
Zatvaranje ce otvoriti Zefirino Grasi.

RADNO VREME MUZEJA:
ponedeljkom ne radi!
utorak, sreda, petak i subota 10-17
cetvrtak 12-20
nedelja 10-14

sadržaj

2.

STRIPER #8

Strip Vesti



U impresumu piše sledeće: Striper broj 8 / Godina V... opa... Već pet godina izlazi Striper i propagira domaći strip. Vremenom su se opredelili da budu edicija "ekstremnog stripa".

Kao izdavač se potpisuje knjižara Beopolis, koja se ovim gestom stavlja u ulogu mecene, što je više nego pohvalno i što će nadamo se postati tendencija na ovim prostorima. Nadajmo se da će se knjižari izdavanje Stripera isplatiti i da će naći interesa da se i dalje bavi stripom. Inače, knjižara Beopolis se nalazi u Beogradu u holu Doma omladine, Makedonska 22 (011/322-99-22), imaju lepu kolekciju domaćih i stranih izdanja i Radovana popovića kao urednika "strip ćoška" knjižare.

Inače, za informaciju: Tiraž je 2000 primeraka i jedan primerak košta svega 50 dinara i pored toga što je štampan na kvalitetnoj beloj hartiji sa kolor (lakiranim) koricama.

Unutar tih korica, koje je svojim radovima popunio Danijel Savović, se nalaze radovi sledećih autora: Danijel Savović, Neda Dokić, Saša Mihajlović, Mr. Stocca, Wostok/Grabowski, Tihomir Čelanović, Srđan Đile Marković, Tromb, Ivana Filipović, Miloš Krsmanović - Krle, Goran Dačev, Nataša, Aleksandar Zograf, Bodroža, Duća, Veljko Pajko, Ivan Grubanow, Aleksandar Opačić i Dejan Uzelac.

Moram primetiti da je ovog puta ekipa brojnija i da ima novih imena što je svakako dobro. Ako želite da dođete do svog primerka Stripera možete nazvati knjižaru Beopolis ili se javiti putem emaila na sledeću adresu: striper@eunet.yu.

sadržaj

3.

PLANETA STRIP #1

Strip Vesti


Nakon, izgleda propalog, pokušaja izdavanja Diabolika, Kraljevački Maverick je krenuo sa novom edicijom. Reč je o ediciji pod nazivom "Planeta STRIP" koja, sudeći po prvom broju, ima koncepciju svima znanog Biser Stripa. Ceo broj je popunjen geg tablama Gaše, štampan je u crno-beloj tehnici na roto-hartiji. Osim zamerke da stripovi nisu objavljeni redosledom kako ih je autor radio postoji i zamerka da su korišćeni različiti formati filmova. Ali je to svakako izdanje koje će doći do šire publike koja je željna ovog stripa, na tu loptu izdavači sigurno i idu.

U najavi za sledeći broj je Poručnik Bluberi i... više ćete o njihovim izdanjima saznati ako mi se smiluju i pošalju najavu za svoja buduća izdanja. Ovo je direktna kritika jer primaju Strip Vesti... a nisu se javili.

Sećajući se njihove edicije "Free" nadam se da će se vratiti na taj kolosek i učiniti našu izdavačku scenu zanimljivijom. O domaćem stipu neću ni pričati, hoće li oni?...

sadržaj

4.

KOS NEWS

kos


Novosadski Klub obožavalaca stripa ima par vesti za svoje prijatelje i prijatelje stripa. Od 1. aprila, nije šala, nalazimo se na novoj lokaciji u strogom centru grada u ulici Kralja Aleksandra 10/I sprat. Prostor je znatno veći od prethodnog (42 m2), u društvo prijatelja stripa možete i konzumirati poneko piće i prelistati najnovije i najstarije stripove kod nas objavljene.
Imamo i telefon: 021/624-723

U planu nam je da redovno organizujemo školu stripa, promocije i izložbe. Uskoro, naknadno ćemo vam putem Strip Vesti javiti tačan datum, ćemo ugostiti ljude iz Marketprinta i promovisati njihova nova izdanja: Ratnike sa Akbara i Astera Blistoka. a odmah tu posle prvomajskih praznika, tačnije 7. maja ćemo napraviti proslavu petogodišnjice postojanja Kluba. Da, postojimo pet godina, imamo fond od preko 30.000 stripova i preko 200 stalnih članova.

Javite se ako imate želju da sarađujete sa nama.

sadržaj

5.

NAJAVA

Bojan M. Đukić



* EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO * EKSKLUZIVNO *


SAMO ZA ČITAOCE
SVesti!


Naš zemljak,
opštepriznati i poznati briljantan crtač stripova, ilustrator
i dobričina kakva se retko nalazi

Gospodin
MAJK ZEK
(Mike Zeck)

dao je OFICIJELNI PRISTANAK za intervju SVestima!

Očekujte uskoro razgovor sa čovekom koji je redefInisao strip PUNISHER
i koji je uveo nove kreativne standarde u izdavačke kompanije
MARVEL, DC, IMAGE, DARK HORSE itd.

SAMO U STRIP VESTIMA!
SAMO ZA VAS!

sadržaj

6.

STRIP ZA DECU

Srđan Aćimović



Svi smo se mi još kao deca nekako navukli na strip. Neki su svake nedelje kupovali Bonelijeve vesterne da bi vremenom prešli ili ne, na ozbiljniju literaturu; Neki su se gušili u sjajnoj hiperproduktivnosti "Alana Forda", verovatno i ne shvatajući sve finese ove groteskne satire. Neki stariji su voleli "Cisko Kida", a još stariji "Bima i Buma". Ja lično svoju ljubav prema stripu započeo sam sa Diznijevim junacima (najviše sam vol'o Paju) i redovnim kupovanjem "Biser-stripa".

Današnjoj deci taj deo detinjstva, za mene divan i nezamenljiv (a nisam matori nostalgičar, nisam dovoljno star da to budem) uskraćen je. Umesto toga imaju kompjuterske igre, često dobre (uglavnom na PC-platformama), ali češće isprazno šarene i glupe ("SEGA i druge konzole"), zatim sve lošije dečje filmove ("Bejb" ili "Borouersi") i još čitav niz načina da se od roditelja izvuku pare na račun dečje naivnosti.

Sadržaje za decu (filmove, stripove, romane, igre) mogali bismo podeliti u nekoliko grupa:

    1. Dečji sadržaji koje zbog kvaliteta mogu konzumirati i odrasli. Npr. strip i prvi ciklus crtane serije "Štrumpfovi", legendarnog ostvarenja. "Asteriks" i "Talični tom" (nek se ne ljute ljubitelji ovih stripova, radi se o mom subjektivnom stavu). Stripovi Diznijeve italijanske škole objavljivani u "Mikijevom almanahu". Razni filmovi za decu, trenutno mi na pamet pada samo Spilbergov "ET". Razni crtani filmovi, od Diznijevih do nekih promućurnijih kratkometražnih. "Smogovci".
    2. Sadržaji za odrasle koje mogu konzumirati i deca zbog svoje privlačne forme. Npr. Frenkvinov "Gaston" ili po naški "Gaša". Još niz stripova te škole: "Spiru", "Klifton" i drugi. Američki "Bone". Razne književne bajke pisane u proteklih par vekova. Kratkometražni crtani Teksa Ejvorija iz četrdesetih ("Drupi"). Velikani američkog novinskog stripa koje ne moram ni navoditi.
    3. Dečji sadržaji koje odrasli ne gledaju jer su namenjeni za veoma, veoma malu decu. Npr. "Cipelići. Stripovi iz "Mikijevog Zabavnika"
    4. Dečji sadržaji koje odrasli ne gledaju zbog izrazitog nekvaliteta, jer autori tu posmatraju decu kao neke priglupe jedinke koje će gutati sve što im se da (a koje na taj način mnogo gube na svom kulturnom obrazovanju - ne moram reći koliko neprocenjiva šteta je to). Npr. dva filma koje sam gore naveo, ali i mnoštvo drugih. Film i crtani serijal "Maska". Većina igara rađenih za igračke konzole.
    5. Dečji sadržaji koje, da bi im povećali prođu, pokušavaju da prodaju kao sadržaje za odrasle, što po meni ima uglavnom negativan efekat. Npr. Bonelijevi stripovi, većina američkih superherojskih stripova. "Zvezdane staze", "Ratovi zvezda", "Peti element".

(Navedeni primeri su iz jedne manje-više proizvoljne klasifikacije, te ih nemojte uzimati zdravo za gotovo, ili se ljutiti ako se ne slažu s vašim kriterijumima.)

Sa ove tačke gledišta, za budućnost stripa najvažnija su dela iz grupe 1., a čini se da je baš njih najteže napraviti. Ko je od nas, pitam sve crtače stripova koji ovo čitaju, u stvari seo da proba da nacrta dečiji strip? Izgleda da se svi mirimo sa onom publikom koju imamo, bez ambicije da steknemo novu. Rok muzičari izgleda da su shvatili važnost profilisanja nove generacije, tako da su razni autori, od Ramba Amadeusa preko "Dece loših muzičara" do grupe "Zbogom Brus Li" imali svoje projekte namenjene dečjim ušima. Stripari su, opet, budući u mnogo lošijem položaju, zapustili i taj segment rada. Na kraju krajeva, kako očekivati da se objevljuju stripovi za decu, kad ni onih za odrasle nema? Gore je to što su autori, koji, kao pravi zaljubljenici, i dalje vredno rade, zapustili ovaj deo publike, verovatno smatrajući da deca nisu dostojna njihovog talenta i truda.

Ako mene pitate, stripovi za decu, ili bar oni dostupni i deci, u ovom trenutku podjednako su važni kao i stripovi za odrasle. Drugo je pitanje šta ćemo ponuditi deci: sjajna ostvarenja tipa "Štrumpfova" i "Krcka i Maleckog" ili trule italijanske kaubojce (u kom slučaju se možemo jedino nadati da će se u jednom momentu prešaltati na nešto ozbiljnije). Ili, možda, nešto treće, nešto iz naše kuhinje, nešto što će osvojiti i klince i njihove roditelje, a ponekom mladom i sposobnom autoru doneti bar ono malo respekta koliko je u ovoj situaciji moguće dobiti?

sadržaj

7.

PRATMAN

Boris Lazić



«Ne bacati bisere pred svinje»

Postovani clanovi redakcije,
zgranut dometom nekulture, gluposti i prostastva coveka koji pretenduje da kaze koju suvislu o umetnosti oslikanih prica, eto, moram da odgovorim. saljem ovaj kratki mail pod neposrednim utiscima citanja pisma citaoca koji se na izrazito glupav i nedopustivo nizak, prostacki nacin izrazava o likovnom i pripovedackom radu gospodina huga prata, umetnika koji, uzgred budi receno, nije sasvim ni moja cup of thea, mada to za ovu raspravu uopste nije bitno.

Napasti Prata za nepismenost, neinventivnost, scenarijsku traljavost - da pocnem od toga - odaje ne samo nizak knjizevni ukus, lapidarnu obrazovanost, sklonost ka kicu i jevtinoci, nego i nepoznavanje prirode prevodilackog umeca (kao profesionalni knjizevnik i knjizevni prevodilac - izmedju ostalih stvari, francuzima sam predstavio pesnicki svet P.P. Njegosa, T.Ujevica, J. Zivlaka, D.J. Danilova, itd...- mogu zasigurno tvrditi da prevodilac, u svome radu, nikada ne izmislja stvari kojih nema u originalu niti da sme izneveriti stil originala), kao i profil citaoca koji o stripu iskljucivo razmislja kao o kategoriji masmedijalne likovne branse (jel to i prvenstveno jevtine?) sveta zabave, stvarane iskljucivo u potrosacke svrhe i, kao takve, lisene bilo kakvog prava na poetski, filosofski, socijalni ili metafizicki govor. neka bude jasno: ukoliko su Pratove price dobre, onda su takve jer ih je sam prat takvima stvorio; smeta li tom citaocu pratova tuga, njegov ironijski otklon naspram velikih prica, nedostatak epske rastegnutosti, ono raslojavanje narativnosti i rastakanje velike price u cilju pevanja o unutarnjem bicu junaka (zna li ovaj citalac sta se u knjizevnoj kritici podrazumeva pod izrazom "balada"? je li citao svoje klasike, recimo Vuka? «Hasanaginicu», «Bracu i sestru» ?); ona tanusna, fina lirska nit kojom su protkane price o kortu maltesu? smeta li mu gorka ironija, podsmeh, nadmoc melanholicnog junaka koji se, na pratovim akvarelama, druzi sa zemnim simvolima bodlerovskog, poovskog sveta, s mackama i gavranovima? Smeta li mu demonski, ludjacki, duboko demijurski lik rasputina? Onaj ovlasni realizam iza kojeg se krije duboko prozivljeni tragizam zivota? Oseca li se, naprosto, glupav pred onim sto ne razume?

Neka se taj citalac zamisli pred ovim njegosevim stihovima, i shvati sta neki misle o njegovom dubokoumnom drobljenju: "bez budalah tupoga pogleda, bi l'umovi mogli blistat sv'jetli? Svemogucstvo svetom tajnom sapti samo dusi plamena poete".

Daleko je taj od poezije.

Neka se vrati primarnoj, basic naraciji, Bleku steni, nek se vrati Zagoru koga kudi (i meni su Blek, Zagor, Paja i Miki simpaticni, pogotovo Paja, kao estetski materijal); ne razume on ni Ziroa, iako ga pominje.

Da nastavim; ovom citaocu smeta pratov duh, njegov lutalacki nemir, filosofska upitanost, njegov unutrasnji, imaginarni svet, njegova duhovnost i svojevrsna rezigniranost koja, zaboga, ne bi pripadala mediju stripa! smeta mu, i to je najbednije, najzalosnije, Pratov likovni rad, njegov stil, njegov tanan manirizam, osobeni crtacki potez, pratova svedenost i mera, daleki eho Erzeove klasicisticke poetike, zadivljujuce vladanje umecem kjaro-skura, kojim, uzgred budi receno, majstorski vlada, takodje napadnuti, magnus; uproscenost linija, Pratov psihologizam i sekvencijalno pracenje unutarnjih desavanja u likovima, taj, samo za oko povrsnog citaoca, imobilizam, varedno poigravanje minimalnim pomeranjima na planu delovanja ili izraza, ono izvanredno likovno pretakanje estetike toka svesti u svet stripa; kao i volsebni orijentalni estetizam (sad vec znam da uopste ne razume o cemu govorim) na kome su se, najpre, ucili impresionisti, pocev od Monea (vratih se, u nedelju, iz Giverny-a); za sve ove estetske i psiholoske kategorije slep je covek koji se tako ruzno izrazava o jednom od onih umetnika stripa koji su se upinjali da izbegnu komercijalne prinude vezane za stvaranje ovog medija! i jos veli da je to prat radio jer je bio lenj i kako bi zgrnuo sto vecu lovu!

Bedno i prostacko.

"Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo".
Al dosta i s njegosem.

Zavrsimo sa ovim; usprkos misljenju starih, o ukusima se i te kako, vidite, valja i da raspravljati!

Boris Lazic, pesnik i prevodilac.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 6.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


UZORNO PITANJE

Kopao sam skoro po Vukovoj kolekciji, i bio impresioniran. Zlatno doba jugoslovenskog stripa, dakle kraj sedamdesetih i osamdesete sam propustio u prvom naletu, sto da se lazemo bio sam klinac, i cak i ono sto mi je dolazilo do ruku nije me u to vreme odvec interesovalo...Kao i svi klinci jurio sam za Zagorom, Blekom sa usputnim preletanjem kroz Alana Forda, vise puta bezuspesno pokusavao da se bavim kolekcionarstvom (nemam strpljenja i to ti je!), i obilato crtkarao po sveskama.I taman kad je jugoslovenski strip poceo da me interesuje, a njega nestade sa kioska. Pa nista, lokalni preprodavci znali su da to veoma lepo iskoriste, pa sam one retke primerke Yu stripa, Pataka i cega vec ne placao toliko papreno da me i dan danas zaboli dzep kad se samo toga setim. I opet nisam mogao da dodjem do petine stvari koje su me interesovale, a da ni ne pricam o tome kako pojma nisam imao da neke stvari uopste postoje. I tako, kopam ja po Vukovoj kolekciji i naidjem na nesto sto se zove Bang. A u Bangu nadjem intervju Darka Macana(ff) sa pokojnim Radovanom Devlicem. A u intervjuu (koji je malo mnogo filozofski sto je iznenadjujuce kad se uzme u obzir da njegov autor tako malo zna o filozofima sto se iz prilozenog intervjua da videti) nigde uzornog pitanje.

Uzorno pitanje je za one malo sporije ustvari pitanje uzora, i ma koliko sam postovao Darka(ff) zbog toga sto je opet (ili bolje receno i tada, posto je intervju obavljen osamdesetih) uspesno izbegava stereotipe osetio sam se uskracenim za jednu vaznu informaciju. Po cemu vaznu, reci ce neko. Svaki je umetnik autonomna licnost, samosvojna jedinka ciji kreatinvni rad i zavrsni produkt ni na koj nacin ne treba vrednovati iz perspektive uzora reci ce neko drugi (koji sebe smatra za poznavaoca i perspektivnog intelektualca). Zbog toga sto kako Engels to lepo kaze (to je verovatno i jedina pametna stvar koju je rekao, daleko mu lepa kuca!), svaka generacija ljudi stoji na ramenima prethodne generacije koja zauzvrat stoji na ramenima neke druge generacije. U prevodu niko (ili gotovo niko) ne pocinje ispocetka, svi mi crpemo iz nekog kolektivnog vrela mudrosti i zbog toga veliki deo onoga sto postignemo nekako budemo duzni onima koji su staze utabali pre nas. Nikola Mitrovic Kokan, legenda Srpskog stripa i velikan o kome ce uskoro biti mnogo vise reci u ovoj rubrici, imao je obicaj da prilikom diskusije na tu temu mudro pocuti saslusavsi slicne argumente, dobro odmeri sagovornika i lakonski ispali svoj odgovor, koji je glasio: "Niko od nas nije izmislio strip." I uglavnom je (rekoh uglavnom) bio u pravu. Stari je majstor dobro znao u stripu uvek treba uciti, a kao osnovni preduslov ucenju naravno stoji prerogativ dobrog (kad vec ne direktnog) ucitelja-uzora. Kokan je krenuo od Rejmonda a stigao do necega sto se s puno prava moze nazvati licnim i potpuno samosvojnim Kokanovim stilom, u kome niko ni u ludilu ne bi prepoznao uticaje Rejmonda, Zoran Janjetov je ucio (pa i mnogo vise od pukog ucenja) od Mebijusa i evo u vec par albuma zitija Tehnopape radi nesto sto se ni u ludilu ne moze podvesti pod Mebijusov podmladak. Primera je bezbroj, kao i vrhunskih autora.

Zao mi je sto nisam imao prilike da saznam ko je to odredio razvojni put kreatora Huljica, Macu picua i gomile drugih bitnih stripova (a zna se ko je kriv!). Zao mi je, jer mi je nekako uvek bio fascinantan taj disparitet-odakle su meni vazni ljudi krenuli, ko su bili ljudi koji su ih poveli stvaralackim putem-i gde su ti majstori stigli, sta sada rade. Jer, sasvim je ocigledna cinjenica da ljudi koji su imali uzore postaju i sami uzori brojnim mladim generacijama koje stalno prelaze taj cuveni jaz izmedju uzivaoca u umetnosti i umetnika, bas kao sto je ocigledno (pukom anazizom cifara) da ce neki od tih mladaca i sam u buducnosti biti neciji uzor. Lanac je dug, i bice novih karika dok bude stripa.

Najzad, nije li i mene pre nekih 10-15 godina, u vreme dok je moje drugare drmao pubertet, mene drmao Kerac?

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (56)

Bojan M. Đukić
bonjy@guitar.com


ASTERIKSA NIKO NIJE VOLEO

U PRIBLIZNO ISTO vreme London je pohodio i Alber[t] Uderzo - crtac i [ [od smrti scenariste Renea Gosinija 1977.g.] pisac 'Asteriksa'. Uz jedinstvenu priliku za mene da upoznam genija cijim radovima sam se divio skoro ceo svoj zivot, imao sam i mogucnost da sina Davida izvedem negde na nesto nesvakidasnje.

To se i potvrdilo u centru Britanske prestonice, u velelepnom zdanju 'Commonwealth House' koje je izabrano da bude mesto doceka coveka cija je poseta bila prvorazredni medijski dogadjaj i praznik kako za ljubitelje stripa, tako i za obicne citaoce i slucajne namernike koje su na ulazu docekali 'rimski legionari' - kostimirani 'statisti' koji su tog kisnog i hladnog jutra unosili razdraganost medju mnogobrojnim posetiocima koji su cekali u redu za ulaznice. Unutar monumentalne palate bilo je postavljeno nekoliko atrakcija - na moju veliku zalost, NIJE bilo izlozbe originala, ali mogle su da se igraju video-igre na nekoliko konzola-sistema, da se gledaju odlomci iz animiranih filmova o Asteriksu, kupuju albumi i druzi sa Asteriksom i Obeliksom - zapravo 'glumcima' od glave do pete pretvorenim u junake iz stripa pomocu sundjerastog 'oklopa'-skulpture koju su mucenici hrabro nosili i izdrzavali teror vristece dece, roditelja upornih u nastojanju da svoju mezimcad fotografisu sa kreaturama i sl. Haosu su doprinosile i mnogobrojne TV-ekipe, novinski fotografi, reporteri... Obeliks je - bas kao i u stripu - bio popularniji od junaka cije ime strip nosi.

Nesretnik maskiran u Asteriksa je uglavnom boravio negde sa strane, manje-vise ignorisan. Dok se moj David sa kartonskim slemom i krilima na glavici trudio da se nekako priblizi Obeliksu, ja sam bludeo pogledom unaokolo kroz haos i gungulu, rasejano gledajuci na ogromnom ekranu video-zapis o poslovanju 'Asteriks-zabavnog parka' u Francuskoj, koji - navodno - ima bolju posetu i promet od izvikanijeg Euro-Diznija (kako se u to vreme jos zvao danasnji Diznilend Pariz)...

... i tada sam spazio Mister Bartona u gomili posetilaca. Sretose nam se pogledi - no on svoj brzo skrenu u stranu! Nesto se trznuh i pomislih 'Bogami, neces!' i brzo zgrabih Davida, privedoh ga usamljenom Asteriksu i tutnuh mu rucicu u kreaturinu saku. 'Lepo se zabavljajte!', viknuh preko ramena i stustih se kroz vrata levo, znajuci da cu moci da preprecim put svom bivsem uredniku koga sam video kako zurno izlazi na druga vrata desno.

ZAKASNIO SAM, VEC je krenuo niz stepenice, osvrcuci se - ali nije me spazio. Da izbegnem da ga ganjam pred tolikim svetom i eventualno zaustavljam na stepenistu, sjurio sam se kao bez duse niz druge stepenice jedva izbegavajuci decu i odrasle koji su kuljali na gore i u zadnjem momentu se 'nonsalantno' smestio u podnozju drugih basamaka niz koje je silazio Mr Barton, prenerazen sto me vidi u podnozju. Usporio je hod dok sam ja jedva uspevao da prikrijem zadihanost. Prvi me je pozdravio i umorno mi pruzio ruku. Lose je izgledao, siv u licu i vidno omrsaveo. Ni traga njegovom pozamasnom stomaku.

- Pa, kako ste gospodine? - pitao sam ga. Razmenili smo formalnosti, rekao je da je bio bolestan i da je imao operaciju tumora u stomaku. Bi mi iskreno zao, sto mu i rekoh. Nije propustio da mi pomene vec poznatu cinjenicu da vise nije urednik stripa i SONIK-magazina i da radi za drugi Flitvejev casopis posvecen racunarima.
- Recite mi samo zasto, molim vas. - rekoh ne formulisuci do kraja. Shvatio je i bez cele recenice.
- Kao sto znas, ja vise nisam urednik, Debi je odgovorna za Sonika - odgovorio je.
- Znam, ali moram da znam, gospodine... Zasto je dozvoljeno da se pouzdan i veran saradnik tek tako odstrani. Nisam skroman i svestan sam da sam bio i ostao neko na koga Flitvej uvek I JOS UVEK moze da se osloni. Secam se da ste mi obecali saradnju i na drugim projektima. Da li ste ikada imali zamerke na kvalitet mojih radova ili postovanje rokova..? Jesam li se vama ili bilo kome ikada zamerio, gospodine..?
- Ne, Bojane... - zapoceo je on. - ... u stvari... Da. Ne ulazim u to zasto nisi simpatican Debi...

Znaci, ima necega tu! Mozda sam ipak trebao da prihvatim onaj nekadasnji njen poziv na Tundrin prijem posle strip-kongresa na kome sam je upoznao kao saradnicu tog izdavaca..?

- ... ali znam da svojim delovanjem samo uspevas da se drugi osecaju neprijatno. Tvoj familijarni nastup kao da su ti svi prijatelji... i to nametljivo postizavanje rokova i predaja tabli pre vremena samo uticu na ljude da te ne prihvataju...

- Izvinite sto vas prekidam, - upadoh mu u rec - ali to se zove PROFESIONALIZAM, gospodine! Vi to barem znate, iako sam svestan da vise niste urednik stripa, a bili ste i znate koliko je znacajno da saradnik nije neko ko prihvata obaveze, pa se posle krije, biva neodgovoran, kasni... Vi bolje od mene znate koliko je radna disciplina znacajna, gospodine. Znam da ste makar culi kako je stalni saradnik vase redakcije doveo projekat u pitanje i pored roka od mesec dana i ja sam za malo vise od dva dana uspeo da sve spasem i uradim ono zasta je on imao mesec dana! Zasto je to lose, Mister Barton? Zasto je lose ako je neko vaspitan i srdacan... Familijaran, kako vi to kazete?

- Ne bih da ulazim u to, - umorno je odmahnuo rukom, skrecuci neprestano pogled - tvoja odgovornost prema poslu i ponasanje su tvoja privatna stvar. Na kraju krajeva, zasto bismo te uopste uzimali kao stalnog saradnika? I JA I DEBI SE SLAZEMO DA UVEK MOZES BITI POZVAN DA USKOCIS KADA NEKO DRUGI PROPUSTI ROK. To barem tebi ne predstavlja problem, ili mozda gresim..?

Bio sam prenerazen spoznajom da nisam tek tako 'otkovan' ili zaboravljen... vec ponizavajuce smesten u kategoriju 'jabuke na grani' koju moze da bere ko i kad stigne. To me je dokusurilo i povredilo do te mere da sam se potpuno smotao, uzarenih obraza od stida sto sam svojim jurcanjem za objasnjenjima samo uspeo da saznam koje su dimenzije irelevantnosti kojom sam tretiran od strane redakcije za koju sam nekada mislio da me postuje i ceni... Pozeleh Mr Bartonu dobro zdravlje i oporavak, kao i uspeh na novom poslu i saplicuci se o stepenike vratio se na gornji sprat gde je usred gungule i najvece guzve oko Obeliksa jos uvek stajao moj sin David drzeci se za ruku sa Asteriksom, strpljivo cekajuci tatu da se vrati.

- Tatice, zamisli Asteriks nista ne zna da prica! - dete mi smesta podnese izvestaj. Ja se zahvalih kostimiranoj osobi (detetu..? patuljku..?) sto mi pricuva sina i cutke se promuvah unaokolo drzeci ovog puta svojom rukom Davida za saku, krenuvsi potom u veliki auditorijum gde je poznati pozorisni glumac predstavio Uderzoa publici i potom kazivao proznu adaptaciju 'Asteriksa Za Pocetnike' (o istorijskim okolnostima, sta je i gde je selo, odakle im napitak i snaga i td.) dok je Uderzo na velikim listovima A1-bloka na stafelaju flomasterom crtao svoje kreacije prekidan burnim aplauzom gledalaca i istovremeno odgovarajuci na pitanja voditelja-prevodioca i pojedinaca u gledalistu na francuskom, posto ne govori ni rec engleskog osim THANK YOU. Tada smo saznali kako je nameravao da vise ne uradi ni jedan album ali da je sada napunio kreativne baterije i da ce ipak da nastavi. Isto tako, mogli smo da cujemo kako mu za svaku epizodu-knjigu treba godinu dana: tri meseca pisanja scenarija i skiciranja likova te rekvizita, tri meseca sakupljanja dodatne dokumentacije iz biblioteka, licne arhive ili putovanjem na lice mesta sa foto-aparatom i skicen-blokom i - sest meseci mukotrpnog i minucioznog crtanja epizode za koju potrosi nekoliko desetina mina za patent-olovku, desetak gumica, 4-5 bocica tusa, bezbroj pera i 6-7 cetkica; ne koristi svetleci sto, skicira direktno na polu-tablama sa dva kaisa koje spojene daju veliku stranu na kojoj su cetiri slajfne.

Nakon lepe predstave koja me je malo smirila i opustila, krenuli smo u restoran zdanja na rucak i pice - i spazili Uderzoa u drustvu novinara, domacina iz Komonvelt Hausa i, naravno, britanskog izdavaca stripova o Asteriksu za englesko govorno podrucje. Dobih ideju i sa Davidom se priblizih njegovom velikom stolu. Zaustavi me starija, dobrodrzeca i poprilicno stroga dama obavestenjem da niko ne sme da uznemirava gospodina Uderzoa. Sto sam mogao sarmantnije - uprkos Mr Bartonove kritike o preterivanju sa familijarnosti - predstavio sam se kao clan britanskog Udruzenja autora stripova i crtac, postovalac - i otac Asteriksovog obozavaoca (sto bas i nije bila istina, s obzirom da je David bio zakleti poklonik Betmena i Robina, X-Ljudi i Spajdermena, dok je prema Uderzovim stripovima nekako bio i ostao manje-vise indiferentan) koji bi hteo da se upozna sa svojim idolom i pozeli mu oficijelnu dobrodoslicu u ime poslenika stripa Velike Britanije koje niko nije pozvao na ovu svecanost! Zbilja, osim mene i mog bivseg urednika nisam zapazio nikog poznatog iz sveta stripa... Stroga dama se vrati za sto, nesto se konsultova sa ljudima koji su sedeli i Uderzom, koji baci pogled prema nama i njoj klimnu glavom. USPELI SMO. Ona nam se vrati i rece da ce gospodin Uderzo imati svega pet minuta vremena posle obeda i intervjua za Dejli Telegraf. Pristali smo, zahvalili se i otisli u monumentalnu prostoriju sa visokim plafonom, ukrasima poreklom iz svih bivsih engleskih kolonija i ogromnim jedrenjakom u prirodnoj velicini koji je visio/lebdeo u vazduhu, okacen o tavanicu i okolne zidove sajlama, gde nam je receno da cekamo. Oteglo se, Daki je postao nestrpljiv, ja sam po ko zna koji put proverio foto-aparat koji je znao da mi zakaze u odsudnim trenucima...

I USKORO SE ponovo susresmo sa strogom gospodjom koja nam je prisla i nekako cinicno me upitala da li sam svestan koja mi se usluga cini. Trudeci se da ne pokazem zbunjenost odgovorih joj kako sam zahvalan i svestan - narocito cinjenice da je gospodin Uderzo crtac stripova kome niti jedan jedini kolega iz Britanije nije predstavljen. Sad je na nju red dosao da se zbuni, no samo mi rece da je Uderzo spreman u prostoriji u hodniku pravo. Poveo sam Davida i pronasao sobu u kojoj nas je sacekao Maestro Alber okruzen nekolicinom osoba kojih sam se secao iz restorana. Pozdravih se sa velikanom pomocu ono malo fraza na francuskom koje sam znao, predstavio Davida koga je Uderzo zagrlio i poljubio i onda zapitao ljude okolo za uslugu - da me fotografisu sa Uderzom i Davidom.

- Da se nisi usudio da ista ocekujes! - siknu kroz ledeni osmeh jedan od okupljenih. - Vec ti je ucinjena usluga.

Ja ga osinuh pogledom i krenuh da na engleskom - a sta cu drugo - govorim Uderzou koliko mi je znacio njegov ceo opus, i Umpah-Pah i sve ostalo, kako me je inspirisao, je li, i sta sve ne... on se osmehivao i klimao glavom kao da me razume, pitao me na francuskom da li su u portfoliu koji nosim moji crtezi, na sta sam mu iskreno rekao kako me je sramota da mu trosim vreme njima. Jedan od ljudi mu to prevede i on se iskreno zasmeja i zagrli me. Ipak sam mu pokazao nekoliko tabli, klimao je glavom prelistavsi ih i samo rekao: BON. Davida je na francuskom pitao da li voli da cita Asteriksa (sto mu brzo prevede isti covek od malopre) i moj prepametni snalazljivi sin pogleda Majstora pravo u oci i bez treptaja rece kako najvise voli Obeliksa i epizodu "Asteriksov sin" (jedini album koji smo u to vreme imali u kuci). Alber se iskreno obradova uz 'A-a-ah!' i ponovo mi zagrli i poljubi sina, ni najmanje ne pokazujuci da je u zurbi. Razgovor preko prevodioca je krenuo sve opustenije, pitao sam ga da li je voleo svoj period proveden u crtanju realistickog pilotskog stripa "Tangi i Laverdir", kazao je da se mucio i jedva cekao da se Zize vrati tom naslovu. Nije imao lepe uspomene na Umpah-Paha, ocekivao je lansiranje stripa u Americi, Harvi Kurcman se licno zauzimao ali od toga nije ispalo nista; nije posebno mario ni za jedan drugi svoj i Gosinijev strip iz proslosti. Ne, nikada nije imao scenaristicke ambicije; da, nastavice da sam pise Asteriksa i nimalo nije bio naklonjen ideji da se Gosiniju nadje zamena u nekom drugom piscu.

O naj skot sto me onako presece u vezi fotografisanja mi pridje i ponovo siknu u uvo da je vreme da ostavim Uderzoa na miru; ja mu istom merom odsiktah uz osmeh da mi ne pada na pamet da se mrdnem - sem ukoliko me ne fotografise sa Majstorom i sinom, i to kako treba, bez 'odsecanja' delova tela, drhtanja.... Uderzo zapita o cemu je rec, ja odgovorih da mladi dzentlmen zeli da ga fotografise sa detetom i sa mnom. To ga obradova i on ucvrsti kravatu, ja tutnuh kameru skotu u ruke i namignuh mu. Streljao me je pogledom ali je ipak slikao - i ispale su lepe fotografije. Zahvalismo se i Majstoru i njegovim domacinima na dobrocinstvu, onoj azdahi posebno rekoh kako sam blagodaran i tutnuh joj u ruku svoju vizit-kartu sa porukom da se uvek obrati ako joj treba saradnja Udruzenja autora stripa ili Strip-centra sto je totalno zbuni. Jos jednom mahnuh sa Davidom Uderzou i izadjosmo u hodnik. Dete mi je vec bilo umorno te se odlucismo da idemo kuci. Komonvelt Haus je i dalje bio krcat posetiocima...

U VOZU KOJIM smo se vracali u Iling Dakiju se pridremalo, a mene je odjednom obuzela neka samosazaljiva tuga pri secanju na celokupnu situaciju u kojoj se nalazim uopsteno i razgovor sa Mr Bartonom posebno. Uprkos 'kruni tog dana' u vidu susreta sa genijem francuskog i svetskog stripa osecao sam se nekako bedno i tako beznacajno da me obuze mucnina i zapece me u ocima...

- Jel' to places, tatice? - iznenadi me sinovljevo pitanje. Naravno, rekoh mu da nije istina, da me samo svrbe oci jer je napolju hladno a u vozu toplo...
- A sto ti je onda mokro ispod okica? - pitao me je moj malisan, pentrajuci se da mi sedne u krilo.
- Valjda zato sto sam srecan sto imam tebe i mamu. - odgovorih i sto sam brze mogao cvrsto ga zagrlio, da ne gleda lice odraslog coveka koji treba da mu je neki uzor i oslonac, a koji ne uspeva da savlada navalu emocija i osecanje nesigurnosti u bilo sta sem u spoznaju da je jedino neizvesnost izvesna.

Boze, a kako li je tek mojima... i svim drugima u Otadzbini gde se brinu prave brige?

Sta su moja Slavica i David tek Svevisnjem skrivili da imaju mene ovakvog kakav vec jesam..?

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (66)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


MARVEL

Htio sam, budući da sam ga već par puta ogadio, danas reći nešto lijepo o Marvelu. Međutim, činjenica je da ne znam kako. Već godinama preskačem Marvelovu sekciju Previewsa i davno sam, davno kupio neki Marvelov strip.

Izuzmemo li, naravno, Essentialse.

Essential Spider-Man, Essential Fantastic Four, Essential Silver Surfer, Conan ili Thor su ideja tako pametna kao da nije Marvelova. Po uzoru na mangu (ili Cerebusa) Marvel je svoje korijene prepakirao u knjižurine od preko 500 stranica za cijenu od petnaestak dolara, na jeftinom papiru i oslobođene loše, stare boje. Puno stripa za male pare uvijek je dobar deal, a bonus je podsjetiti se kako je Marvel nekad - u doba Kirbya, Leea i Ditka - bio dobar. Ali baš dobar.

Moj nedavni, prvi susret s klasičnim Kirbyevim stranicama puknuo me sa četrdeset godina udaljenosti jače nego pretisci Romite starijeg ili Johna Busceme, koji su imali nostalgiju na svojoj strani. Kirby je naivan, neujednačen, preproduktivan, ali i nemilosrdno kreativan, rođeni pripovjedač i tvorac svjetova... Kirby zaista jest kralj, faraonski božanstven poput Tezuke ili Hergea.

S faraonima, doduše, postoji jedan problem. Njihovi potomci, rođeni u sjeni piramida, pod strogim okom faraonovog kamenog lica, odrastaju uškopljeni. Svjesni vlastite smrtnosti, a suočeni s neosporno božanskim, zadovoljavaju se kopiranjem, invenciju pretaču u konvenciju. Poput grobnica u Dolini kraljeva čiji su crteži tek lijene kopije nekadašnjih reljefa, trideset godina Marvela bez Kirbya čitaju se kao životopis straha od vlastitosti. Proplamsaji različitosti (Wolfman na Draculi, Gerber na Patku Howardu, Moench na Shang Chiu) nisu potrajali, a druge su inovacije (Claremont na X-Menima, Miller na Daredevilu) u tren oka pretvorene u novu samokopirajuću paradigmu, novi okamenjeni predložak.

Već godinama, Marvel je zabava za upućene i ovisnike. Čak je i vrlo dobar strip, Marvels Kurta Busieka i Alexa Rossa, uspio ponajprije zahvaljujući nostalgiji, pozivanju na priče koje pamtimo iz vremena kada su nam ih kazivali Kirby, Lee i Ditko, vremena kada nam Marvel nije pod nos trebao gurati slike iz svoje mladosti da bismo mu se divili, da bi o njemu mogli reći nešto lijepo.

***
Nagrade su poslane. Od sada na dalje kriva ja pošta...:)
Sutra, u Republici: naslovnica Frane Petruše, treći dio Jeremiaha, epizoda "Alex", novi nastavci Kaktus Šerifa i Sive kronike, Pile i pile, Elvis Vinkovac, Dogs of Rock, Robert (12 i ˝), tekst uz svršetak Modesty Blaise te prikaz prve knjige Usagija Yojimboa u izdanju zagrebačkog Bookglobea.

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

 

-OPET DARKO MACAN...
Opet Darka Macana "trpam" u SVesti. Nakon vesti iz prošlog broja, podsetiću reč je o nominaciji za Eisnerovu nagradu za kratki strip, sad opet javljamo da je krenulo i izlaženje mini serije "Star Wars: Jedi vs. Sith" od šest nastavaka, koju radi zajedno sa Ramon F. Bachs-om i Raul Fernandez-om. Korice radi Andrew Robinson. Prva sveska je ovih dana izašla u Americi.
"Ne znam smijem li to rechi, ali ovo je SW strip za ljude koji ne vole SW strpove; jedan fini coming-of-age fantasy koji se sluccajno dogadja u SW svemiru. Sigurno che ga svi mrziti." kaže Darko Macan o ovom stripu. Nemojte mu verovati...:) i gledajte da ga nekako nabavite.


- DARK HORSE MAVERICK 2001
Jedan od vodećih američkih izdavača, Darh Horse, će i ove godine svoju publiku obradovati sa antologijom Maverick 2001 gde ćemo naći veoma zanimljiv odabir autora. Svoje mesto u antologiji će naći Sergio Aragones, Dupy & Berberian, Will Eisner, Denis Kitchen, Mike Mignola, Stan Sakai, Matt Wagner i J.R. Williams, naslovna strana Frank Miller.
48 strana, crno-belo, izlazi u julu, $4.99.

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail


From: Srdjan Panic <spanic_yu@yahoo.com>
Subject: Komentar

Hteo bih da prokomentarisem par tekstova iz proslog broja Strip vesti:
-U potpunosti se slazem sa analizom Srdjana Acimovica u vezi sa Politikinim zabavnikom. Javljao sam se par puta da kazem ukratko sta mi se ne dopada kod ovog casopisa (razlivanje boja, neobjavljivanje epizoda po redosledu) ali je kolega Acimovic bio ocigledno temeljniji i recitiji, i na taj nacin pogodio u srz problema. U mom spisku objavljenih stripova u PZ namerno sam izostavio Rip Kirbija, Fantoma i ostalo sto ne zavredjuje da bude arhivirano, a dao sam podatke za stripove koji (uglavnom) nisu nigde drugde objavljeni, a tesko da ce i biti objavljeni.
-Sto se tice gnevnog (da ne kazem prostackog) izrazavanja o nekim stripovima i autorima Miroslava Zagorcica iz B.Palanke, mogu da kazem da ako vec izbegava spomenute stripove i autore moze da izbegava i pohvalne tekstove o njima (mada neznam na koje to tekstove misli). Njegovo pismo se u sustini svodi na to koje stripove voli da cita (presudan kriterijum je crtez) pa zato treba stampati samo te stripove, a ostali autori neka uce da crtaju kao oni ili neka traze drugi posao. Strip je jedinstvo crteza i teksta i tesko je napraviti ravnotezu izmedju njih. Ko to uradi (a malo je takvih) napravio je remek-delo. Licno sam pristalica raznih stilova ali necu da pisem o tome koje stripove volim a koje ne. Fala bogu da postoje razliciti stilovi kako pripovedanja, tako i crtanja,pa neka svako bira sta voli. Mislim da je Miroslav svojim pismom hteo da izazove talasanje i na neki nacin podeli strip-publiku na "za" i "protiv" Huga Prata, sto mu verovatno nece uspeti jer je verovatno malo onih "koji znaju sta je dobro a sta ne". Verujem da ce biti jos reakcija na njegovo pismo, ali nema potrebe da se brani Hugo Prat. Neprimerena poredjenja Prata sa njegovim sinom koga tuce (!?) nece pomeriti ovog autora sa mesta koje je zauzeo za vreme zivota u planetarnoj (sarolikoj) strip-produkciji.
-Predlog g.Milenkovica iz uvodnika podrzavam i nadam se da ce uskoro, sa porastom zivotnog standarda, za sve, pa i za strip, biti bolje i da ce sve krenuti normalnim i legalnim tokovima u izdavastvu. Problem ce biti koje stripove i casopise oporezovati a koje ne. Ako se vec formira ekipa strip-strucnjaka koja ce ukazati ministarstvu sta je dobro a sta ne, ekipa treba da bude sto sarolikija kako bi se sto vise iskljucili licni afiniteti clanova ekipe i neke stvari ne budu zaobidjene. Potrebno je naci pravu meru izmedju kriticara i citalaca i saciniti optimalnu listu strip-ostvarenja koja vrede da se objavljuju. Nadam se da ce ova inicijativa uroditi plodom, a da ce vremenom umesto pitanja kako kupiti neki strip vaziti pitanje sta kupiti od ponudjenog na strip-trzistu.
Prijateljski pozdrav od Srdjana iz Pirota

* * *

From: Aca Dusanic <dusanic@ptt.yu>
Subject: pisma citalaca

Povod mog javljanja je text Srdjana Acimovica o P Zabaviku u kojem zelim da ukazem na neke neistine.
Prvo o cisto stripovskom delu ( o politici kasnije ).
Tvrdnja da je urednik Zabavnika "neobavesten i nezainteresovan za strip scenu "ne stoji.Zabavnik je osim sto je u protekloj deceniji bio gotovo jedini izvor stripa objavio stripove najpopularijih autora (Gosini, Ziro, Vens, Prat, Zilon, Palacios ...) i od kritike najcenjenijih (Mikeluci, Tores, Salan ...) kojima recimo nije bilo mesta u Stripoteci.
No zato i dan danas moramo da citamo Hansa i Ivanel.
Osim najpopularnijih radova pomenutih autora objavljeni su i neki manje poznati radovi kao Pratov AS Pik, Zilonov Kapetan Kormoran pravi mali rariteti. Tesko da bi se to moglo ocekivati od nekog neobavestenog i nezinteresovanog. Sto se tice politickog dela ne mogu o tome da polemisem posto nisam redovan citalac Zabavnika (uglavnom kupujem brojeve sa zanimljivim stripovima). Stvar je u necem drugom.Text je napisan extremisticki u najboljem maniru lista Vreme (tipovi koji su Kostunicu svojevremeno izjednacavali sa Seseljom i koji su Curuviji oprostili rupe u biografiji tek kad ih je dobio u glavi (Tijanic)) i bez pravih argumenata.Sta je problematicno sto je Zabavnik bio na premijeri Odiseje? Pa zar smo zbog sankcija trebali da zivimo u podrumu?
Opet o stripu.
Tvrdnja da Mebijusovi naucno fantasticni stripovi nisu ni prici Bluberiju je tacna. Hermeticna Garaza danas deluje kao obicna igrarija a Dzon Diful je scenaristicko iseravanje koje je uglavnom nemastovito, prazno i neujednaceno nacrtano.
Dusanic Alexandar
Sombor

* * *

Nije baš čitalac strip vesti. ali možda nekog interesuje:

From:
Enrico Salvini <muffinman@redsectorart.com>
Subject: Invitation to join [Red Sector Art] original-art updates newsletter

Hello comics-reader or art-collector!
Enrico Salvini here, apologizing for this intrusion in your life with a comics-related invitation.

Why are you receiving this? Well, there might be many a reason, but the one closer to the truth is that I've found your name and email address in the header of an art dealer's or comics creator's message which got to my mailbox more or less recently. Other reasons might be that you directly expressed interest in one of the artists I work with or purchased original comics artwork from me in the past. Whatever the reason, though, let me reassure you that I'm not trying to sell you any of that stuff and scams that you (and I, and everybody on the 'net) are offered daily by automated machines hiding behind screen-names and webhosts located in exotic countries.

What is this all about, then?
Well, I'm the art dealer and webmaster for a few of the most brilliant new Italian artists (Alex Horley -I know, it doesn't sound Italian at all but believe me, he is-, Giorgio Comolo, Alberto Ponticelli, Saverio Tenuta and Tom Porta) and I'm promoting the website where you can view many of their works. Well, more than that, I'm promoting the newsletter which informs you of updates to such website. www.redsectorart.com is, in fact, divided in separated sections for each one of those artists and, to save readers and collectors time, I've set up a Yahoo! announcement newsletter to inform when new artwork is put online. I also sell American comics art, so I'll notify you when new stuff comes in.

These annoucements are usually sent every couple weeks in plain text form (you're not the only one to roll your eyes when fancy-schmancy HTML messages hit your mailbox) with a brief overview of what's new in the website and a link to it. That's it: no hype, no "buy this!" push, no attachments, no comics-unrelated stuff. Well, except what Yahoo! choose to stick at the end of it. Anyway, the message will be about 2kb: very, very light.

What you have to do to subscribe to the newsletter?
If you're already a Yahoo! member, just send a blank email to
mailto:redsectorart-subscribe@yahoogroups.com

If you're not a Yahoo! member, just go to
http://www.yahoogroups.com/subscribe/redsectorart and follow the easy instructions.

Now, what if you couldn't care less about this announcement newsletter of mine? Well, first of all, double my apologies for wasting your time. Double apologies also go to who's already subscribed to the newsletter with a different email address and tho those who unsubscribed with a different address that the one you're receiving this on.

Anyway, worry not: this is a one-time message and you won't hear from me anymore on this email address of yours. I maintain a database where I store all addresses that don't subscribe to the newsletter (or unsubscribe from it) and check it whenever I do a mailing like this to avoid sending it again in the future. I stick to it as close as possible and it is saved on a ZIP disk, not my hard-disk, to avoid it being stolen in some way by those computer wizards you hear about on CNN.

You don't need to write back to tell me "Go to **** and never write anymore": if you don't subscribe, I'll move your name to the "No more mailings" database: it's that easy.

For those of you (artists, dealers and collectors) who have had their artwork stolen, gone missing, never returned, I have quite some good news at http://stolen.redsectorart.com/, the Missing Comic-Book Artwork Central. There you can report artwork that's been stolen from your home, booth and car, artwork that your publisher never saw fit to return, artwork that's gone missing in the mail and so on. It's free and it's a service I'm offering to make this hobby safer.

Well, this is it. The announcements are a lot shorter and lighter than this rather fat message, and I sure hope you will subscribe and visit the websites: if you like comics, you'll love'em.

Latest website update: original artwork at
http://comiccon.redsectorart.com/artwork/
Next website update: Giorgio Comolo website at
http://comolo.redsectorart.com/

All the very best,

Enrico Salvini
www.redsectorart.com founder

The Missing Comic-Book Artwork Central:
http://stolen.redsectorart.com/
Report missing, stolen, fake artwork and help keeping the hobby safer!

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti



Darko Antanasijevic
, sajt
http://avala.yubc.net/~darecar1/index.htm

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

 

Datumi od 21. do 27. aprila

26. april 2000. Otvorena je samostalna izložba Rastka Ćirića u prostorijama "Prometeja" u Novom Sadu. Od stripova je bilo izloženo 10 tabli "Pozorišta senki" iz 1990 i kaiševi na temu "Target".

Izvori:

HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.