prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. FLIT 7 - Strip Vesti
2. KALOKAGARTI U BOJI - zmcomics
3. MOMAČKI DAN - Nikola Vitković
4. TEMPLARI I BOJE - V. Fumeti
5. TITO JE OTIŠAO U RAJ - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (23) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 51. - Marko Stojanović
8. QMOVA KOLUMNA (100) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (111) - Darko Macan
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

FLIT 7

Strip Vesti

Upravo je izašao FLIT br.7 na 46 strana, koji donosi radove vezane za erotiku i pornografiju. Dvadesetak posto je tekstova, od kojih se istiće onaj Branka Farca: "Erotika u stripu" u kojem je obrađena povijest stripova s ovom tematikom.Svi su stripovi premjerni, a autori su Farac, Armanini, Anžlovar, Nemeth, Dulčić/Todorovski, Gačić i drugi...

U FLIT-u br. 7 nalazi se i CD s video zapisom i nešto novih stripova D.Gačića.

Ovaj mjesec su i izašla dva FLIT albuma, "Tijelo 1" (više od 50 str.) i "Tijelo 2" (tridesetak strana), autora Dušana Gačića.

Matrijal u prvom albumu realiziran je kadriranjem ogledalima i fotografijom, a drugi album nastao je otiskivanjem vlastitog tijela grafičkom bojom i postupkom.

sadržaj

2.

KALOKAGARTI U BOJI

zmcomics

Od prošlog petka, 1. marta, je u Politikinom Zabavniku, počeo da izlazi strip domaćih autora, "Kalokagarti" koji je nacrtao Milan Jovanović po scenariju Đorđa Milosavljevića. Mnogima je strip poznat jer se istoimeni album, sa prvom epizodom, pojavio u knjižarama još davne 1994. godine. Međutim, sada je strip iskolorisan i kao takav, u novom ruhu, ide u Politikinom Zabavniku.

Nadam se da će čitaoci Strip Vesti ovog puta malo podići tiraž tog magazina te da će redakcija shvatiti da je poželjno štampati radove domaćih autora...)

sadržaj

3.

MOMAČKI DAN

Nikola Vitković

Strip grupa XXI veka

MOMCI

cestita svim svojim mamama, bababa, sestrama, devojkama, ljubavnicama, koleginicama, robinjama, ljubiteljkama, uciteljicama i ucenicama 7. mart, dan grupe MOMCI. Tradicionalno, ni ove godine, MOMCI grupa nije obelezila svoj jubilej [devetogodisnjica]. Ali kao bedan znak postovanja onih koji postuju MOMKE, i koji su ovaj jubilej privatno obelezili sa svojim porodicama i najblizima, premijerno objavljujemo postojanje sajta "Momci's CRUCIFORM" na adresi www.mah.co.yu/cruciform . Sajt je prezentacija do sada najveceg i najboljeg MOMCI projekta. Za navigaciju sajtom bice vam potrban Flash player koji mozete dobaviti na adresi http://www.flash.com/ . Do uskoro...

sadržaj

4.

TEMPLARI I BOJE

V. Fumeti

SLATKI STRIP

TEMPLARI I BOJE

Dragon i Giles: BLAGO TEMPLA; "Alan Ford", Beograd, 2001.

Među ljubiteljima stripa u zemlji novobeogradska knjižara "Alan Ford" poznata je kao jedna od centralnih tačaka u kojoj se mogu naći gotovo sva stara i nova izdanja iz oblasti devete umetnosti. Poslednjih meseci knjižara počinje i sa izdavačkom delatnošću. Pošto je prvo objavila kolekciju Trifid posvećenu fantastičkim pričama i novelama tri domaća autora (Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i Bobana Kneževića), ova nova, mala izdavačka kuća se oglašava i "matičnim" izdanjem - strip albumom tvrdih korica s naslovom Blago Templa, koje potpisuju autori Dragon i Giles. Kada se, međutim, pogledaju podaci u impresumu, vidi se da se iza ovih autorskih imena kriju naši ljudi: crtač Dragoslav Jovanović - Dragon i scenarista Predrag Gikić - Giles. Što je najinteresantnije strip je urađen slikarskom tehnikom, u punom koloru, a ni scenarista ni autor slika nisu poznati domaćoj strip javnosti!

Blago Templa je uvodna epizoda serijala koji je zamišljen dosta široko, te ima ulogu da nas uvede u samu priču, upozna sa atmosferom, protagonistima, istorijskim vremenom i prostorom. Strip je posvećen krstaškim ratovima, u njemu ne postoje centralni junaci, autori se trude da pripovedaju o sukobu Evropljana i Saracena bez "standardne" pristranosti. Linearna naracija karakteristična za avanturistički strip ovde je zamenjena mozaičkim nizanjem kraćih epizoda, koje slikaju okolnosti ratovanja, borbe za moć i bogatstvo. Autori stripa podrazumevaju da čitalac njihovog stripa poseduje dosta široka znanja, ali i da "popunjava" praznine između pojedinih segmenata naracijskih niti. Epizode se povezuju simboličkim alkama iz sveta prirode, više ili manje zgodno pronađenim detaljima. Često se važan deo egzotičnog sadržaja realizuje crtačevim intervencijama, bez teksta - a i inače Blago Templa se kloni "didaskalija", prepuštajući tvorenje utiska priče dijalozima i slikama.

Govoreći posebno o scenariju, može se reći da je on dovoljno zanimljiv, a povremeno hermetičan (čitaj: nedovoljno jasan). Nesumnjiv je Gilesov talenat, ali se vidi da mu nedostaje iskustva, pa verujem da će druga epizoda serijala biti definisanija s te tačke posmatranja. Ocenjujući pak likovni deo stripa, rekao bih da je Dragon najbolji kada pripoveda čisto likovnim sredstvima, na tablama bez teksta, dok mu table u kojima ima dosta replika, slabije polaze za rukom, znatno su manje ubedljive. Povremeno je jasno da se moglo efikasnije kadrirati ili pak da su portreti junaka mogli biti diferenciraniji. Povremeno Dragon bojama i valerima veoma lepo prikazuje pustinje Svete zemlje, žarko nebo i divlje more, pokatkad mu i oblici reljefa, a posebno fauna uspešno "polaze za rukom" i četkicom. Ali zna i da bude neubedljiv, skoro amaterski naivan.

Sasvim atipično i po svojim autorima i po žanru i po konačnoj vrednosti Blago Templa je interesantan pokušaj o čijoj će vrednosti tek naredne epizode dati pravi utisak. Za sada je moguće reći: vrlo hrabro. Ne baš sigurno.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 16. januara 2002.godine.

sadržaj

5.

TITO JE OTIŠAO U RAJ

Ilija Bakić

STRIP AUTOR LAZAR BODROŽA TRAGOVIMA NOB-a

TITO JE OTIŠAO U RAJ

Uskoro se otvaraju zemaljskonebeski narodnooslobodilački odbori širom Jugoslavije i sveta

Među najmlađim strip alternativcima koji stupaju na scenu i predstavljaju svoje radove Lazar Bodroža je autor sa najprofilisanijom poetikom. NJegovi stripovi mešavina su urnebesnog humora, dosetki, oštre ironije, parodija na bližu i dalju prošlost i otkačenog crteža koji menja svoj lik i krasi mnoge časopise i fanzine.

- Stripom se bavim od šeste godine. Prvi fanzin napravio sam sa sedam godina. Zvao se "Šou" i išao u vrlo ograničenom tiražu, od pet do deset primeraka. Sa jedanaest godina prestajem da se aktivno bavim stripom, ali na Božić 2000. ponovo počinjem sa crtanjem stripova. Sada, dve godine kasnije, uradio sam preko 15 fanzina: "Titov zabavnik", "Toalet papir", "Socijal strip", "Nikad Robom", "Super!" objavljivao sam u "Striperu", "Novom studentu", "Našoj krmači", "Beorami", "Šlicu", časopisu "Buka", kao i mnogim fanzinima drugih autora.

Koji projekat vam je sada u žiži interesovanja?

- Avgusta 2000. godine pokrenuo sam reviju "Titov zabavnik" u Titovu čast. Marta 2001. pokrećem organizaciju "Titovi svedoci". Kao što se zna, Tito je otišao u raj još davne 1980. godine. Ali, u raju su ga smestili u sekciju za komuniste, zajedno sa Lenjinom, Staljinom, Če Gevarom, Kardeljom itd. On je pokrenuo niz protesta na onom svetu, ali je nemoćan, jer nema pomoć sa Zemlje. Taman kad je izgubio svaku nadu rodio se Savršen Pojedinac - Nastavljač NJegove Ideje - Ja (a možete me zvati i Veliki Drug, Sveti Sekretar). Ja pozivam sve progresivne umove, poštenu inteligenciju i uvaženu radnu klasu da se učlane u ovu organizaciju. Uskoro se otvaraju zemaljskonebeski narodnooslobodilački odbori širom Jugoslavije i sveta (Vršac, Subotica, Hag, London...)

Kako iz vaše perspektive izgleda srpska strip scena?

- Što se tiče svesrpske strip scene može se primetiti kako se u poslednjih godinu dana definisala potpuno nova generacija strip autora; na prvom mestu bih izdvojio Miroslava Lazendića i Aleksandra Opačića a tu su i Maja Veselinović, Veljko Lajko, Goran Vasić Burek i katastrofalni "trešer" Vladimir Vuković Seljak, izdavač kultnog fanzina "Zadrugar". Kad sagledam trenutna dešavanja osećam da će srpski strip nastaviti putem konstantnog progresa, kako po pitanju samih radova, tako i po pitanju produkcije, saradnje, projekata.

Što se tiče moje saradnje sa drugim autorima, veoma je plodotvorno moje poznanstvo sa NJostokom i njegovim prijateljem Naborom Devolcem. Sa ta dva tipa sarađivao sam na nekoliko vrlo uspešnih stripova. Konstantno sarađuje na zajedničkim stripovima sa Opačićem i Radovanom Popovićem. Puno očekujem od nove strip kuće "Studio strip", koja je u okviru giganta "Kosmoplovci", čiji sam ja ponosni član - ali o tome neki drugi put.

Svi na radne akcije!

P.S. Upravo je izašao "Titov zabavnik" broj 6. Stoga - svi na radne akcije i "Titov zabavnik" pod mišku!!! Pozdravlja vas Lazar Bodroža, za prijatelje "Lepi".


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18. februara 2002.godine.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (23)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

TRADICIJA I NOVI STRIP

Danas se sve redje rade stripovi za decu. Pre dvadesetak, trideset godina scenom su neprikosnoveno vladali Hergé, Jacobs, Martin, Uderzo, Tardy, Franquin, Péyo, Morris, mozda Jijé, autori cije smo radove citali, kod kuce, nakon skole, ili za vreme skolskih raspusta, i koji su cinili zlatne izdavacke godine Castermana, Dupuisa i Dargauda. Dobar deo ovih opusa vise sam, paradoksalno, citao preko letnjeg raspusta, u Srbiji, nego u toku skolske godine, u samoj Francuskoj. Mislim da sam celog "Iznoguda" procitao u toku ovih letovanje, izmedju kasnih sedamdesetih i sredine osamdesetih godina, na selu, u Backoj. Citav jedan deo francusko-belgijske produkcije sam otkrivao kod nas, sto, pored ostalog, potvrdjuje i da se nekada dobro pratio, u Jugoslaviji, ovdasnji izdavacki rad (o cemu svedoci i nedavno objavljena zbirka prikaza i mikroeseja "Slatki strip" kriticara Vase Pavkovica).

Htedoh reci da sam odrastao na vrsti stripa koja danas vise ne postoji. Medjutim, ovde nije rec o nostalgiji (ona se, valjda, vec podrazumeva). O tehnici je rec: Stari su bili majstori jasne naracije. Negovali su linearne i lako citljive price. Cetrdesete, pedesete i sesdesete iz savremene perspektive izgledaju kao doba stripovnog klasicizma (pod ovim se jednako podrazumevaju radovi stvarani u duhu grotesknog realizma koliko i stripovi naglasenijeg "akademizma"). No ovih tridesetak godina, sredinom dvadesetog veka, dalo je ujedno i najvrednije radove za decu. Mislim da ni pre ni posle nije bilo toliko publikacija, casopisa i albuma izravno stvaranih za deciju publiku. "Mali Nemo" nikada nije stvaran sa ciljem da bi zabavio decu. To nije slucaj ni sa "Porodicom Tarana" niti sa ranijim "Katzenjammer Kidsima". Radjeni kao nedeljni dodaci pri velikim americkim dnevnicima, oni su izrazavali komicne strane savremenog drustvenog zivota (burleske poput "Yellow Kida"), bili zabava za dokone, redje izravna kritika drustva, ili se bavili istrazivanjem polja ciste imaginacije i estetskih datosti medija (genijalni Windsor MacCay). Dalji razvoj stripa podario je medij klasicima pustolovnog zanra : tridesetih su stvoreni "Fantom", "Rip Kirby", "Flash Gordon", "Superman", "Batman", "Tarzan", "Tintin", itd… koji su hranili nemirne duhove adolescenata. A onda se, u Briselu, pojavljuju casopisi: najpre "Spirou" (1938), zatim "Tintin" (1946) i to je bila revolucija. Istinski trenutak kada se deveta umetnost, u Evropi, vratila sama sebi. Ova dva casopisa, pored "Pilota"(1959), u Francuskoj, objavljuju radove najznacajnijih stvaralaca svoga doba - danasnjih klasika. Iz savremene perspektive to pre svega znaci da su ovakvi casopisi negovali mlade talente, obrazovali mlade talente, otvarali vrata za nove stvaraoce i pruzali im mogucnost za rad i redovno stampanje.

Casopisi su, doista, sve do kraja osamdesetih godina, bili osnovni vid stripovnog stvaralastva u Belgiji i Francuskoj. Oni su bili te velike laboratorije istrazivalackog rada koje ni avangardizam sedamdesetih ni kinematografski strip nisu bacili u zasenak. Upravo se ka jasnim resenjima prethodne generacije, u Francuskoj, vracaju najmladji crtaci.

Verovatno je, od svih oblika umetnickog izrazavanja, najteze stvaranje za decu, obracanje decijoj masti, decijem svetu. Svako od nas, koji zna da je rad samo jedan od bezbrojnih oblika igre, one - Velike Igre, pozna istinu da nema sustinske razlike izmedju Velike umetnosti, takozvane umetnosti "elite" i popularne kulture. O oblicima je rec, o sadrzaju: da, oni se, svakako, i kvalitativno i smisaono razlikuju i stepenuju od jednostavnih ka vrlo slozenim oblicima: ali je sustina rada ista. Zvali mi to zanos, igra, ekstaza, omama, mukotrpan rad: umetnost je jedna. I umetnik, bice najblize detetu. Sveti volsebnik. Kradljivac vatre. Riter. Pustolov. Igrac. Gradjanski - dakle - sasvim nepodoban lik.

Postoje slozeniji oblici igre (Sekspir, Gete, Njegos, Dostojevski, Crnjanski, Kis, Joyce, Pound, Perec, Lalic; decanske, gracanicke freske, Mikelandjelo, Leonardo, Rembrant, Van Gogh, Dado - Leonardo, Galilej, Tesla - recimo, cisti su geniji, svako na svome podrucju, i svacije delo, bilo da je rec o delu anonima ili radovima za cije se autore ime zna, dela su genija), kao sto postoje oni jednostavniji, ali ne manje zavodljivi.

Otvorimo li Strumfove, carolija je neposredna i u tome stripu ce nas sve, na svakoj strani, da pleni. Peyo ume da stvori svet koji ce deci biti zanimljiv, neobican, vizuelno caroban, a da istovremeno izrazi alegoriju o prijateljstvu koja je prica o hrabrosti i odanosti i neraskidivosti drugarstva. Prica o Strumfovima je prica o Zavicaju, prica o Utocistu koga je pominjao Hese - rec je o jednom mitskom prostoru srece (lociranom, gle, u "Zemlji Ukletoj"!) gde je sreca stvarna jer se ljudi - odnosno patuljci - od Velikog Strumfa (carobnjaka koliko i mudraca i znanca) uce solidarnosti i sapatnji. Peyou je poslo za rukom da sugestivno razoblicava intrigantne, zlurade likove, zle volsebnike i da razotkriva zlehude duse koje se, na kraju svake price, patuljcima i citaocu ucine komicnim i jadnim: ljudi moralno zakinuti jer se nikada nisu naucili reci: pogresio sam. Tako je, za razliku od Strumfa moralizatora, Peyo samo vesti psiholog sa culom moraliste koji veruje da se najbolje uci upravo onda kada se igra.

Bezbrojni su oblici igre. Prostori beskrajni kroz koje se igra ostvaruje (juce, u stripovima za decu, danas, u stripu za odrasle).

Jedna generacija stvaralaca danas neumitno odlazi.

Generacija koja je stripu podarila zlatne godine. Pritom, zanimljivo je videti odnos najmladjih prema svojim prethodnicima. Blain, Trondheim, Matthieu, Sfar, proizasli su iz podzemlja stripa hranjenog Crumbom i anglosaksonskim undergroundom sesdesetih: njihov zmijski log zove se; L'Association. Oni su pre svega zaokupljeni pitanjem citljivosti: pitanjem forme. Blain resenja pronalazi koliko kod Hergéa (linerarnost, narativnost, klasicno nizanje kaiseva) toliko i kod Jacobsa (sencenja). "Cokoladna tabla" je osnovni oblik kojim rasporedjuje svoje kvadrate. Sto dalje od uzaludnog podrazavanja filma njegov je credo. U ovome je slican i Trondheim. Njihov doprinos savremenom francuskom stripu nije u podrazavanju grafickih resenja sedamdesetih - oni zaziru od radova svojih neposrednih prethodnika - on se otkriva u novoj likovnoj ekspresivnosti i novim, svezim (telesnim koliko i facijalnim) oblicima pozajmljenim od undergrounda. U tome je najdoslednjiji i najostvareniji Lewis Trondheim. Samo se u Francuskoj moglo dogoditi da dobijemo likove stvarane po vizuelnim obrascima undergrounda koji se krecu po "klasicnom" narativnom obrascu, sa radikalno uproscenim a produktivnim oblikovanjem table. Sva tajna uspeha "Donjona" se, recimo, sastoji u tome. Kao i tajna uspeha Blainovog "Gusara Isaka", ovogodisnjeg dobitnika; u Angoulemeu.

Novinar Hugues Dayes je skupio razgovore vodjene sa najmladjim crtacima i objavio ih pod naslovom "La nouvelle bande dessinée". Tu Blain, Blutch, David B., de Crécy, Dupuy-Berberian, Guibert, Rabaté, Sfar govore o svojim interesovanjima, o svojim odnosima prema tradiciji, o uzorima, narativnim tehnikama, motivima, crtackom umecu i svemu sto cini svet jednog autora stripa. Pri tome, svaki od intervjuisanih vec poseduje zavidan broj naslova (verovatno, u ocima novinara, zalozi daljeg razvoja i rada). Lewis Trondheim nije zeleo da se podvrgne igri intervjuisanja ali je zato osmislio sva likovna resenja knjige. Ova je knjiga razgovora jedno od najobuhvatnijih pristupa savremenom stripovnom stvaralastvu u Francuskoj. I mada ni jedan od ovih crtaca ne stvara izravno za decu (za razliku od ZEP-a), ima u njihovom odnosu ka mediju, ka samoj umetnosti, ka igri stvaranja, i necega od decije neposrednosti i svete nebrige.

Ima i neceg od resenja starih, koji su stvarali klasican, jasan, linearan strip : zato susret undergrounda i tradicije, samo u Francuskoj, moze da nosi graficko obelezje nevestog, ranog Hergéa. Ne znam kako to deluje drugima, ali je ovo otkrice, za mene, prosto fascinantno.

Generacija devedesetih je zatvorila jedan krug.

I otvorila sledeci. Njihov doprinos svetu stripa je ogroman.

Bilo bi dobro kada bi srpski (ili ex-YU) underground stekao uvid u ovo stvaralastvo. Pokazalo bi se da su granice zanra u osnovi vrlo nejasne, nepredvidive, fluidne. Uostalom, i za najvecu radost citalaca, od kojih sam jedan i ja.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 51.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

JA NISAM MISLIO NA BERLIN…

…Ali je Dzejson Ljuts (ako se tako njegovo ime cita - sa imenima se kod Anglosaksonaca nikada ne zna!), autor prilicno popularnih stripova The Jar of fools, i maratonskog dokumetaristicnog portreta jednog grada i njegovih stanovnika kroz istoriju do drugog svetskog rata, Berlin, ocigledno mislio na njega, cim je, kao rodjeni Amerikanac preuzeo na sebe da u 24 svezaka isprica pricu o jednom Evropskom gradu o kome je znao vrlo malo, pri tome pred sebe postavlajujuci zadatak da maltene sve u njegovom stripu bude apsolutno autenticno (u granicama ljudskih moci, naravno). Veoma mi je zao sto su Strip vesti iskljucivo tekstualne, jer ostajete uskraceni za table koje bi vas neminovno naterale da preispitate svoja poimanja granica ljudskih moci!

Ovaj mali intro ima utoliko veze sa temom mog danasnjeg izlaganja sto ovo izlaganje nije uopste moje vec gospodina Ljutsa, koji je za The Comics Journal na 36 (!) strana dao intervju gospodinu Gregu Stampu u tri sesije od jeseni 1999. do leta 2000. godine. Iz tog intervju izdvajam vrlo zanimljivo vidjenje gospodina Ljutsa o jednom prilicno vaznom aspektu stripa kao medija.

"Svojevremeno si stvorio Jar of Fools u formi pojedinacnih samodovoljnih nastavaka. Interesantno je to sto da oni u stvari nisu predvidjeni da se tako citaju. Ocigledno je stoga da si time sto si morao da radis samodovoljne nastavke usvojio odredjeni metod rada koji se kasnije preneo na Berlin i tvoja ostala dela, tako da posmatras svaku svoju tablu kao pojedinacan nastavak.

Mislim da je nacin na koji sam ja na to poceo da gledam taj da je svaki kadar neka vrsta nastavka. To je samodovoljan deo, konkretno samodovoljan. To je definisana kutija u koju treba staviti stvari. Zato se, kad se bavis stripom, u stvari bavis serijom jedinica, gradjevinskih blokova od kojih treba nesto napraviti.

Jedna od sjajnih stvari sa stampanim stripovima - koju neki vide kao ogranicenje, i koju Meklaud (Skot Meklaud, koga Greg Stamp naziva modernim strip guruom. prim. prev.) cak naziva "zatvorom", ali koju ja smatram za interesantan aspekt - je da imate posla sa stranama. U knjizi, tekst tece. Napisete roman, i taj roman je otkucan i odstampan, tekst jednostavno tece sa strane na stranu. Po samoj njegovoj prirodi, tekst naprosto procitate, to je neprekidan tok kroz knjigu, vi postanete nesvesni toga gde se strana prekida a gde pocinje osim kad dodjete do kraja poglavlja i ugledate prazan prostor koji vam obznanjuje da se jedna narativna celina zavrsava. Strane u stvari ne igraju neku ulogu. Poglavlja obicno pocinju na desnoj strani, ali su ustupci proze formi knjige retki.

U stripovima, knjiga i njene strane su neosporno delovi iste strukture. Imate materijalnu strukturu sa kojom radite. Pohadjao sam casove u skoli koji su mi otvorili um ka toj ideji. Casovi opreme knjige. Ove komponente - tabla, kadar - su donekle analogne recima i pasusima; kadar u filmu odgovara kadru u stripu. Ovo su osnovni gradjevinski blokovi. Da bi stoga maksimizirao svoju upotrebu alata koji mi stoje na raspolaganju moram da u razmatranje uzmem potencijalnu upotrebljivost i funkciju ovih gradjevinskih blokova. Moram da ih razmotrim najbolje sto mogu. Sa Jar of Fools, posto sam ga radio stranu po stranu kao nedeljni strip, svaka strana ima izvestan stepen narativne nezavisnosti i ona, nadam se, moze takodje da funkcionise i kao nesto o cemu se moze razmisljati i izvan sireg konteksta.

Pod narativnom nezavisnoscu podrazumevas da postoji neka vrsta razresenja.

Da. Opste razresenje, na samo korak od dnevnog geg stripa, u kome imate samo cetiri kadra da dodjete do razresenja. Razlika je jedino u tome sto moj strip nije bio smesan. (Smeh) I imao sam stranu. Jednu jedinicu u okviru koje sam mogao da sam mogao nesto da izjavim, ili da prenesem ideju. U principu, moje strane nastoje da prenesu temu, ideju, stav ili emociju. Pokusavam da svaka strana ima odredjenu samodovoljnu ideju, mada je to malo manje primenjivo na Berlin. I svaki kadar je samo jedna komponenta."

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (100)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

NEKA BUDE OPROŠTENO ONIMA KOJI SE USUDE
DA DRUGAČIJE MISLE

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (111)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"SADA ZNAM DA TI NISAM BILA DOVOLJNA"

Jedna ideja je tek početak …

Naravno ponekad je jedna ideja i početak i svršetak i sve što ćete dobiti od stripa. Premda je i to bolje od niti jedne ideje, jednoidejni rezultat često je vrlo daleko od remekdjela. Pogledajmo, na primjer, scenarij za kratki strip "Rasparač" (objavljen u albumu "Citati") kojeg sam napisao prije petnaestak godina.

"Rasparač" je strip jedne ideje: obožavaoci iz budućnosti spase Jacka Trbosjeka od policijske potjere tako da ga prebace u svoje doba (ta je ideja napola maznuta iz neke SF priče kojoj se više ne sjećam autora) gdje onda dolazi obligatni preokret - Jack se budi u ženskom tijelu, a u svijetu koji vrvi njegovim sljedbenicima kojima se na žene diže samo nož.

Kao što vidite, u priču je ušlo vrlo malo razmišljanja, neophodni minimum istraživanja (poluzapamćeni dokumentarac) i zanat koji je ostatak prostora popunio dobrim starim štakama potjere i klišeiziranih dijaloga ("Drž' ga! Ne daj ga!" i tima slični). Rezultat je solidno obavljena zadaća pisanja horora s obratom, dvadesetogodišnjem meni ni na stid ni na ponos, ali remek-djelo nije.

Remek-djelo nije ni From Hell Alana Moorea i Eddya Campbella, trenutačno najpoznatija priča o Jack the Ripperu, ali je ipak parsecima bolji i ambiciozniji strip od (pretenciozne li usporedbe, oprostite mi) "Rasparača". From Hell je, za početak, strip mnogih ideja. Od centralne ideje krvavog poroda dvadesetog stoljeća, preko fascinantnog pentagrama urezanog u topografiju Londona, do sitnih detalja kod svakog lika i u svakom prizoru te obavezne šake među oči na posljednjoj stranici, From Hell je školski primjer stripa o kojem se razmišljalo, u kojem je jedna ideja vukla drugu te koji se zato niti u jednom slučaju nije zadovoljio jeftinim rješenjem. Unutar osnovne zamisli, svaka scena u From Hellu je tražila svoju ideju, svaka replika svoju. I sve su trebale biti - jer samo je tako pošteno - na nivou prve. Kad pišemo, takav pristup, a ne "Rasparačev", je ideal.

Ideje su, drugim riječima, poput krijesnica. Jednoj se možete razveseliti kada je ugledate usred mračne šume, ali trebat će vam ih puna staklenka da u mraku pronađete put, da bi vam zbilja bile od koristi.

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: Aleksa Gajic <galexa@EUnet.yu>
Subject: Aleksa Gajic nije idiot !!!

Dragi konzumenti strip vesti , evo jednog obavestenja . U najnovijoj "Grafickoj Zaveri", koju bi ovom prilikom narocito pohvalio kao do sada verovatno i najuspesniju, desio se jedan propust. Posto smatram da svi vi koji ovo citate volite stripove, onda cete verovatno procitati i gorespomenuto izdanje, i u okviru njega i strip "Poslednja misao Mirodi Josinarija" ciji sam autor ja. E pa , prosecan citalac ce verovatno pomisliti da sam kompletan idiot, koji lepo crta, ali to nije slucaj, vec se desilo nesto sasvim drugo . Naime peta i treca stranica stripa su zamenjene sto strip cini krajnje konfuznim. Zoranu Penevskom, izdavacu ovog stripa, je sve oprosteno, posto je covek sam iscimao ceo projekat , a ko radi taj i gresi.

Zato sad svi "Graficku Zaveru" u ruke pa ponovo procitajte. U sledecem broju strip vesti ocekujem hvalospeve!!!

S postovanjem

Aleksa Gajic

* * *

From: Zlatko Milenković <zmcomics@neobee.net>
To: Bojanu i ostalima o politici u SVestima

"Neću politiku u svoju butiku", citirao sam Borisa Dvornika, iz serije "Velo Misto" u jednom od prethodnih brojeva Strip Vesti i... opet dođosmo na istu temu. Politika je, da prostite, razjebala sve normalno što je nekada egzistiralo na ovim prostorima. Da li to treba da uradi i sa Strip Vestima???

Tekst Aleksandra Manića o strip albumu "Goražde 2" mi je delovao kao prilog koji može da izazove nečije političko negodovanje. Međutim, znajući za njegov angažman oko izložbe ex-yu stripa pretpostavio sam da je njegov prilog kritički okrenut samom stripu i da nema nikakvih prepreka da se objavi u SVestima. Strip nisam imao prilike da pročitam te nisam mogao ni da dam svoj sud o njemu. A što se tiče trgovaca... pa verujem da su iskoristili priliku da svu ovu ujdurmu oko suđenja iskoriste da proizvode koji se tiču ex-yu podneblja stave u prvi plan kako bi pospešili prodaju. To im je posao, maniri su ružni ali ih oni koriste.

Onda se javio Igor Prasel koji ima drugačiji sud o pomenutom stripu i samom autoru, što opet daje pravo da se suprotstavi stavu Manića. Skrenuo je pažnju i na Manićevo označavanje ovog stripa kao propagandni i antisrpski te da zločine pokušava da relativizuje i proglasi lažima.

Zatim se javio Aleksandar Zograf i napisao sve što bih i ja sam napisao, i to u jednom krajnje korektnom tonu. Mislio sam da je bura prošla i da je sve leglo na svoje mesto.

A onda se javlja eksplozivni i nagli, mada smatram svakako iskreni i pošteni, Bojan M. Đukić sa jednim od svojih političkih "ispada". U ovom broju, u jubilarnoj stotoj kolumni... Do sada sam uvek tolerisao sitne političke ispade, gde je Bojan bio najčešći, shvatajući to kao naglost ili trenutni bes koji će, kao takav, prihvatiti i ostali čitaoci SVesti i tolerisati. A nije bilo baš uvek tako. Bilo je ljudi koji su se našli uvređeni i odustali od saradnje, bilo je ljudi koji su se zbog toga čak i odjavili sa liste doživljavajući SVesti kao srpsku stvar. Bila je to svakako šteta za STRIP. Ne velika, jer su se ti ljudi kasnije vratili SVestima, kad su videli da SVesti nisu samo srpska stvar. Kad su videli da je u SVestima STRIP na prvom mestu a da su politički ispadi sitna neminovnost koja brzo biva zaboravljena.

Do potrebe za mojim ovakvim pismom je došlo nakon mog predloga, pošto sam pročitao novopristiglu jubilarnu kolumnu, da Bojan uradi planiranu kolumnu (skicenblok Nila Edemsa) a ovu, naglu i političku da odloži za sledeći broj kada mu dam sugestije šta mislim da nije za SVesti i šta je previše politike u njegovom prilogu pa da onda staloženije i hladnije glave napiše nešto što ima više veze sa stripom.

Pošto nisam čitao pomenuti strip i dalje dajem svima za pravo da kažu o njemu šta misle te da nabroje sve istorijske greške koje je, eventualno, autor uneo u album i tako možda pokazao svoje neznanje. Ali, ne treba kolumna da se pretvori u čisto negiranje tog dela jer se smatra politički nekorektnim. Sva politička tirada napisana u tri četvrtine kolumne je mogla stati u dve duže rečenice koje bi kvalitetno istakle faktografske greške koje postoje u stripu i tako efektno bacile drugačije svetlo na strip. A onaj ko ima prilike da pročita strip bi mogao da proveri da li je Bojan bio u pravu te da to kroz diskusiju prenese u Strip Vestima.

Dajem za pravo Bojanu, kao i svima ostalima, da se brane i da brane druge. Ima pravo i da kritikuje Prasela ako misli da ovaj nije u pravu. Svako ima pravo da kaže svoje mišljenje ali Bojan napada Prasela ne zbog kritike stripa već zbog, kako on kaže "zabrane", da se drugačije misli. Nije Prasel branio da se drugačije misli već je bio iznerviran činjenicom da se zločini stavljaju pod navodnicim. I tu je svakako u pravu, jer će onda svi imati prava da sve zločine stavljaju navodnike i na kraju će i sam Hitler biti "zločinac". Zločin je zločin, ma ko ga počinio i ne treba se smatrati navodnim ako je dokazan i priznat. Ako postoje dokumenti o njima.

Takođe Prasel nije negirao ničiji nacionalni identitet i ne znam čemu takva priča u kolumni??? Zatim, rečenici: "...odakle onoliki pripadnici muslimanskih vojnih jedinica na sve strane širom Bosne nakon 'nestajanja muškog življa netragom' iz 'enklava pod zaštitom UN'? Valjda od specifičnih klimatskih uslova izrasli naglo, preko noći..." nije mestu u ozbiljnom časopisu već u nekom ... ni sam neznam čemu. Bojane, vrediš mnogo više od ovoga. Mnogo si divnih stvari objavio da bi sebi dozvolio luksuz da sve to poništiš ovakvim komentarima. Kasnije i sam priznaješ da svemu tome nije mesto u stripu ali...

Dolazi optužba na Zografa da podilazi svom američkom izdavaču braneći Sako-a. Zograf je dokazao da se na pošten način može braniti istina bez straha da se predstavi kao Srbin. Jedino što je to morala biti prava istina i pravi argumenti i onda uz malo (nekad i više) muke istina se vidi. I to ona bez propagande, bez pokušaja da se kaže "ja sam u pravu oni drugi nisu". Ako si Bojane imao šta kritički da kažeš o Zografovim stripovima OK. Ali ne onda da to bude u okviru političkih svađa već u tekstu koji se bavi njegovim radom, pa onda nek bude prave stripske diskusije. Ovako tvoja kritika dobija dimenziju pokušaja omalovažavanja čoveka koji drugačije misli, kako bi ga lakše diskreditovao. Opet gubiš igru.

Zatim, opet politika gde vidim klasičnu žalopoljku nad srpskom mukom kako je srpski narod od svih ocrnjen. Veruj mi Bojane, gledam ovde na kablovskoj i hrvatsku televiziju. Isto, kao i srpska, deset godina kuka kako je ceo svet protiv njih a na strani onih drugih. I na hrvatskoj televiziji se provlači teza kako se samo Hrvati hapse za hag, kao što na srpskoj televiziji pričaju kako se samo Srbi hapse. I niko od njih neće da prizna da pričaju isto što i drugi jer bi narod na kraju provalio da ih političari zavode (da ne budem prost) i tako drže u oboru. Opet tome nije mesto u SVestima. Istina će se o svemu znati tek kada moji unuci (a do tada ima još mnoooogo godina da prođe) budu išli u škole i kad istoričari budu hladne glave. A mi, ljudi od stripa, možemo samo da pokušamo kroz strip da damo neke priče koje neće pokušavati da daju globalnu istinu već će obrađivati margine dešavanja, ono što smo i sami doživeli. Ili je za to možda bolje reć - centar dešavanja - jer su ljudske sudbine ono strašno što se dešavalo, a političke igre zlo koje se tim sudbinama igralo.

Dao si tu Bojane i pismo što si ga poslao Geri Grotu. Pročitaj ga par puta i znaćeš zašto ti nije odgovorio. Naglost i agresivnost kao i vređanje može samo dovesti do toga da nikad više ne pokuša da koriguje svoj tekst. Verujem da bi mekša, odmerenija preporuka više pomogla te da bi i sam autor bio zainteresovaniji da svoje greške ispravi.

Znaš, Bojane, jedan srpski političar je Karli Del Ponte poslao zvanični dopis u kom ju je oslovio kao ."gospođicu američku kurvu..." Misliš da je to njoj pomoglo da objektivno razmišlja?

Poenta je da je tvoje pismo ispalo više kao politički pamflet nego li kritika stripa. To si lepo mogao smestiti u dve rečenice nabrajajući greške koje pomenutom izdanju smanjuju vrednost. Na kraju je ispalo kao čisto politička rasprava.

Zato sam ti predlagao da nakon mojih komentara razmisliš da li tebi treba takav tekst. Ne da bih te cenzurisao ili ned'o bog izbacivao iz SVesti, značiš ti mnogo ovom časopisu. Želim da se u SVestima raspravlja o STRIPU a ne o političkim istinama ili neistinama. Ne treba negirati ili etiketirati zločine. To neka rade drugi. Vreme sve pokazuje i sve ljudske gluposti izlaze na videlo. Na nama je da se bavimo stripom, da naše stripovske veze držimo i da zaboravimo one druge. A oni drugi? Ko su drugi?

Pa jedan novosadski kantautor, koji je ili genije ili pametno skida pametnije od sebe, je jednom prilikom rekao da u svom ovom našem ludilu postoje samo dve strane. Na jednoj su dobri ljudi, na drugoj loši, a zastave i nacije u toj podeli nisu bitne. Jednostavno, kao u nekom starom dobrom stripu: dobri na jednoj strani, loši na dugoj.

Strip je na dobroj strani i treba tu da ostane. Zato ću politiku iz časopisa jednostavno izbacivati. I to onu politiku koja će moći da uvredi bilo koga od čitalaca Strip Vesti. Ako neki od čitalaca SVesti žele da vode političku polemiku nek nađu neki forum na internetu gde će to moći da rade bez uplitanja ljudi koji nisu zainteresovani za to. Spreman sam da adresu tog foruma (diskusione grupa) objavim u SVestima pa nek se ljudi tamo lepo raspravljaju.

Dozvoliću, demokratski, da još u sledećem broju ide ovakva diskusija, kako bih dao priliku da se kritikuje i moje pismo i onda politike DOSTA.

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-BORDERLINE #8, obavezna literatura
http://borderline.mediahall.co.uk/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 15. marta

4. marta 2001. Organizovana ja promocija novog broja časopisa STRIPER i u Domu omladine, Beograd. Urednik Stripera i organizator promocije je Radovan Popović.

8. Marta 2001. Otvorena je, u prostorijama Gradske biblioteke u Dvoru na Uni, prva samostalna izložba čiji je autor Zdravko Jandrić. Specijalno su predstavljeni i radovi autora novosadske strip radionice: Mladen Oljača, Saša Nedeljković, Obrad Popovic-Čo, Biljana Malešević, Dalibor Stupar-Stups i Saša Bovan.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad