prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. E-FLIT #4 - Dušan Gačić
2. CRTEŽ KAO TALOG SVETA - Ilija Bakić
3. PARISKI SPLEEN (38) - Franc
4. JUŽNJAČKA UTEHA No 78. - Marko Stojanović
5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (138) - Darko Macan
6. MOJ POGLED (25) - zmcomics
7. ŠTAMPA - štampa
8. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
9. LINKOVI - Strip Vesti
10. DATUMI - Strip Vesti

1.

E-FLIT #4

Dušan Gačić

NAKON LJETNE PAUZE,
NOVI,
4.BROJ
"E-FLITA"
www.nan.hr/e-flit

I DALJE POZIVAMO NA SURADNJU SVE KOJI STRIP VOLE I BAVE SE STRIPOM.

sadržaj

2.

CRTEŽ KAO TALOG SVETA

Ilija Bakić

STRIP

CRTEŽ KAO TALOG SVETA

"Grafička zavera" broj 5; izdavač REX, Beograd 2002.

Da li zaista znamo šta jeste (nije) strip? Koje su njegove vizuelne i narativne odrednice, kako funkcionišu, u kakvom su međuodnosu? Ima li ovaj medij granice? Ovo su samo neka od pitanja koja svaki autor i teoretičar devete umetnosti treba da postavi sebi u suočenju sa pričama u slikama, ukoliko želi da ima izgrađen a ne samo instinktivan odnos prema mediju. Nažalost, nimalo je (ili premalo) domaćih teorijskih sagledavanja ove materije. Zoran Penevski, pionirski uporno pokušava da sistematizuje znanja o stripu a zatim ih potkrepi primerima iz domaće produkcije, a sve u okviru projekta "Grafička zavera" koji je stigao do pete sveske. Pre nego se na 100 strana, od kojih je 60 u koloru, predstave čak 24 autora, Penevski u sažetom uvodu piše o "likovnom poretku stripa" kao primenjenoj strategiji jednog načina gledanja, tehnici koja ne traži poređenje sa fizičkim objektima nego zahteva analitičko ukrštanje sa egzistirajućim modusima viđenja. Likovnost jeste podvostručenje, s jedne strane je odraz sveta koji nas uči posmatranju i upotrebi oka a s druge predstavlja izraz jednog režima očitavanja realija i upotrebe znakova; prostor likovnog koji je, između ostalog i "crtež kao talog sveta", sužava se u objektiv stila i postaje usmerena, koherentna deformacija okruženja. Likovni poredak stvara i određene komponente pripovedanja, te je i protokol čitanja stripa i narativna proteza. Stripovi koji slede svojevrsno su objašnjenje rečenog.

Nevaljali strip crtači

Nekoliko autora pojavljuje se više puta; Ivica Stefanović predstavlja se strip fantazmagorijama o Moreli odnosno o zelenom srcu te radom koji je dobio prvu nagradu na konkursu "Muškarac, žena, grad" raspisanom povodom beogradskog gostovanja Enki Bilala. Drugonagrađeni na konkursu je Milan Pavlović iliti mr Stocca čiji junak se priseća (u boji) kako je, kao klinac, sve dok mu nisu nikli brkovi, eliminisao insekte stavljanjem u frižider. Saša Mihajlović je zaslužio treću nagradu na konkursu a s NJostokom je stvorio novu avanturu Popoška i Cveća koji i dalje traže tatu. Junak Vladimira Božidarevića zna da je život kurva ali je, za utehu, barem laka dama Lusi fer. Bojan Redžić otkriva kako nevaljali strip crtači namerno pospešuju potrošnju droge na radost proizvodđača iz Kolumbije. "LJubavna priča" Zvonka Jaćimovskog tvrdim kjaroskuro crtežom prati tvrdog momka koji posećuje bivšu draganu i biva razočaran. "Tvrdi svet" - ali ovdašnji - nalazimo u novom segmentu Kizinog serijala "Još jedan ludi pandur" sa pripadajućim tatinim sinom siledžijom i povučenim dečakom koji čita kultnog Harmsa čiju će priču "Starice koje ispadaju" ilustrovati Vladan Nikolić. Miodrag Miško Petrović u svim situacijama, od rođenja pa do groba, otkriva ponavljanje famoznih reči "bla... bla... truć" a Zograf prepoznaje "sitnice koje život znače" u svom sumornom Pančevu koje se ne menja. Milica Nenadić izuzetnim crno-belim crtežima profiliše grad a Slobodan Miladinov ilustruje pesmu iz zbirke "Medvjed i ostale pesme posle ručka". Junak Tihomira Čelanovića je otac kome sin postavlja nezgodno pitanje (šta je polucija?) a mrgodni preci ne dozvoljavaju mu da se izvuče na lak način.

Čudovišna bića

Balada o najvećoj avanturi svih vremena, u izvođenju Dobroslava Boba Živkovića, završava se vrlo brzo jer Najvećeg junaka - zgazi div. "Ofelijini paraziti", miš i sova, i dalje se bore za hranu na kaiševima koje crta Pavlić a piše Miladinov. Dogodovština vilenjaka i cveća rad je Penevskog (tekst) i Zdravkovića (crtež). Lažna 3D tehnika Darka Grkinića iscrtava avanturu ptice Goo s Moebiusovskim "šmekom". Aleksa Gajić akvarelima prati poslednju misao japanskog kamikaze koji nije izvršio zadatak. Igrarija Rastka Ćirića "objašnjava" kako je Van Gog otkrio stereo vid (od zeleno-crvenih fleka). Mistično-poetski "Prelaz" bogat senkama i čuvodišnim bićima uradili su Goran Josić (crtež) i Z. Penevski (tekst). Posle sna u nebitnom gradu Nemanje Stefanovića na redu je "Junky dog" foto-montaža Ivane Tabaković a zatim dolaze žene (na početku jedna, pa dve-tri) pored kojih pogledaš oko sebe i odeš, barem tako radi junak Nenada Lazića. Finale pripada kolažu Ivana Grubanova koji nudi i svoje opservacije o strip mediju kao viđenje "iz prve ruke" umetnosti koja se, i na ovim našim prostorima, širi i značenjski produbljuje a u čemu "Grafička zavera" ima zapaženu ulogu.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 29. jula 2002.godine

sadržaj

3.

PARISKI SPLEEN (38)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

OD ZAGASITIH, SVETLOSNIH ZRAKA

Lavirint 7 + Graficka zavera 7: »Popošak i Cvece«
Autori: Wostok, Grabovski, Saša Mihailovic
Izdavac: SAMIZDAT B92

Alternativni stvaralac, u postupku istraživanja prostora unutrašnjeg, prostora bica koje jeste, na crtežu, i bice sveta, onirijska predstava bica i prirode sveta, neretko se opredeljuje za izražavanje skrivenih strahova i zebnji, bola i užasa koji leže nadno coveka, kao arhetipske, praslike sveta, i sveta kao takvog nasledjenog od detinjstva. Nije, otuda, cudo što su se prvobitni autori Popoške i Cveca, Wostok i Grabovski, odlucili na svet u kome ce nosilac »radnje« biti sasvim mala devojcica, upravo stasajuce dete od dve do tri godine dana, kao daleki, oniricni srodnik Maloga Nemoa. Ona se krece u Beketovskoj potrazi za »Ocem«, potvrdujuci da svet zebnje i nejasnih strahova, svet koji zahteva da bude odgonetnut, jeste najpre predstava sveta u uobrazilji deteta.

Prvobitna slika, slika table u kojoj se pojavljuje brada (recimo, neka je bila i bela), iznova, ukazuje na put, i sliku kretanja, tako svojstvene stripu kao mediju. Iskon, ishodišta, velika su pitanja: i ništa nesigurnije, ništa neizvesnije od tako olako postavljene potke, koja preti da se pretvori u jeftini, bledunjavi cas metafizike.

U trenutku, medutim, kada crtac u tamni belobradi svet unosi lik deteta, celokupni krug stvari poprima blaže, toplije, skoro komicne boje: stvara se neophoni otklon i odstranjuje moguca neželjena patetika: prica, otada, postaje prica o detetu u potrazi za vazda izmicucim ocem.

Morali bismo, parafrazirajuci Kamija, Popošak da zamislimo sretnu: ona Oca nije srela, niti ce ga, ikada, po prilici, da sretne. Njegov trag, medutim, sve je za nju: citav njen svet svodi se na kretanje u pravcu koji nalaže brada, iako se, naposletku, više jasno ne može da odredi ni smer ni put ni njen pravac kretanja, iako je, na koncu, zaludno svako kretanje jer, svet stripa jeste svet sna a svet Popoške svet koji Mali Nemo sniva, ophrvan, nocu, decijim strahovima.

Zebnja i potreba da se prepoznaju, oznace i otklone uzroci straha, uzroci te neme panike, te patetike straha od iskona urezane u um i srce deteta, oliceni su u likovima deteta Popške i Cveca, njenog mudrog, prevejanog psa cuvara, zgranutog nad svirepošcu i beznadežnošcu njihovog sveta. Kretanje, tako, vremenom postaje škola, prostor sticanja iskustava i poznanstava (potrebnih, nepotrebnih), kroz koje Popošak stice svest o sebi, o putu, o prirodi svojih strahova i nacinima na koje može, ako ne da ih savlada, barem da se hrabro nosi sa njima.

Narativna, produktivna i ukrasna upotreba table, u prici »Kraj sveta«, po meni središnjoj prici serijala, cine nedeljivu umetnicku tvorevinu. Cvrsta dramska osnova, vodena višeslojnom i apartnom upotrebom i organizacijom kaiševa i tabla (i kojima se, više nego i u jednoj epizodi u stripu, iskazuje sva paleta formalnih prosedea crtaca jednom upravo raskošnom, skoro drskom ostvarenošcu najraznovrsnijih narativnih i strukturalnih crtackih rešenja), ukazuju na to da je epizoda »Kraj sveta« kljuc za razumevanje celokupnog serijala. Oni, Popošak i Cvece dakako, traže mir. U begu. Spas. Cvetnu, zelenu dolinu ka kojoj ih vodi ptica sveznalica, ptica-vodic, andeoski vesnik brade lišene svoga vlasnika.

Ovaj strip je protkan poezijom, lirizmom, tihošcu i mekotom: sav je u tavnim senkama, nedorecenostima, u fluidu svetlo-tamnih kontrastiranja i zagasitih svetlosnih zraka. U njemu je više nekazanog nego izricitog, više nagoveštaja nego eksplicitnog i zato je do te mere sugestivan i uspeo. Vremenom, teško, tamno i nekomunikativno, u naraciji, u crtežu, pretocilo se u onostrano pustolovno, ironicno, vedro, u stripovni projetkat protkan tananošcu, citatnošcu i slojevitošcu. »Popošak i Cvece«, u vecitoj zapitanosti, u vecitom begu, simboli su jedne od egzistencijalnih stvarnosti. Potvrda da se, ni kada je o »programskom anti-stripu« rec, nije moglo prenebregnuti, kako bi pisao Danilo Kiš, pitanje coveka, središnje pitanje literature, središnje pitanje svake od umetnosti uopšte.

sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No 78.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NEKA VRSTA MAGIJE (1)

Sometimes, this is just the way it happens. No last twists of the tail, no one sticking their hand out of the grave to grope your ancle, no funny - looking bastard popping out of the woodwork to laugh like Orson Welles and say: Well, mister Constantine, you might think you've won but actually your left testicle is now possesed by Azathoth, demon king of dodgy pension policies…
HELLBLAZER#139: HAUNTED

Sta je to sto cini Hellblazer-a strip fenomenom? Sta to cini cedo DC-ijevog ogranka za odrasle Vertiga, najdugovecnijim strip serijalom ove edicije sa 175 mesecnih sveski? Sta ga cini toliko interesantnim da Worner Bros po njemu snima film sa Nikolasom Kejdzom u glavnoj ulozi? Sta ga cini Vertigovim naslovom koji privlaci najvecu paznju fanova, sta ga cini toliko pozeljnim i prizleljnim za rad da se vrhunski scenaristi tuku za posao na njemu?

U pitanju je mozda protagonista stripa, Dzon Konstantin? Stvorio ga je sada vec legendarni scenarista Alan Mor za potrebe stipa Cudoviste iz mocvare, koji je preuzeo i od njega napravio pravu senzaciju i poligon za svoje eksperimente sa medijom koji su usli u istoriju stripa. Postoje dve anegdote vezane za nastanak ovog stripa. Prva kaze da je strip trebalo da se zove Hellraiser, ali je jedan drugi Englez, Klajv Barker, ipak bio nesto brzi, pa je strip nazvan Hellblazer (uzgred budi receno, glavnom liku stripa se niko u stripu ne obraca tom recju, niti pak on sam za sebe tvrdi da je Hellblazer). Druga anegdota kaze da je Mor upitao svoje crtace na Cudovistu iz mocvare, Stiva Biseta i Dzona Totlbana, sta bi zeleli da crtaju u pomenutom stripu. Medju ostalim zeljama nasla se i ona da se u stripu pojavljuje lik koji izgleda poput Stinga, sto je Moru doslo kao kec na deset. Naime, Mor je, po svojim recima, vec dugo vremena zeleo da stvori lik modernog maga, koji bi u njegovoj interpretaciji bio iz radnicke klase, a ne iz visokih, aristokratskih krugova, kakva je tradicija tretiranja engleskih likova povezanih s magijom u popularnoj umetnosti pre toga bila. Tako se u 37 broju Cudovista iz mocvare, American Gothic-u, pojavio neuredni palvusan u kisnom mantilu, s upaljenom cigaretom u uglu usana i lukavim planom za svaku nezgodnu situaciju. Dzon Konstantin je Englez, I engleski je produkt isto onoliko koliko i Big Ben, funta ili caj u pet. Konstantin je mag, dakle carobnjak, i ako ste pomislili na Mandraka kad ste culi ovaj podatak, silno ste pogresili! Konstantinova magija nema ama bas nikakve veze s uvek zalizanim iluzionistom pokojnog Lija Folka, jer je svet magije i magova, te zakulisani milje okultnog tretiran s posebnom svezinom, uz neprestano inventivno preispitivanje magije i ljudskog poimanja iste, te potrebom coveka da veruje u nesto izvan njegovog domena. Konstantin je, osim toga sto je veliki mag, i veliki manipulator i cinik, i ponekad (u stvari, dosta cesto) njegova magija pada u drugi plan u poredjenju sa prepredenim i neocekivanim planovima koje mag plete oko svojih neprijatelja. U opasnosti da umre od poodmaklog stadijuma raka pluca (jer on zaista ne vadi cigaretu iz usta!), sklopio je ugovor sa tri gospodara pakla u kome je svakom od njih trojice nezavisno prodao dusu, pa je pakao odmah po njegovoj smrti dosao u opasnost gradjanskog rata kad su sva tri gospodara dosla da naplate dugovanja - tako da su u interesu mira morali da Konstantina ozive i iscele. Ubrzo potom Arhandjeo Gabrijel Konstantinovom intervencijom ostaje bez svojih krila, sve iz osvete sto je odbio da pomogne Konstantinu u trenucima ocajanja, a nas je mag u skorije vreme uspeo u tome da u zatvoru sa maksimalnim obezbedjenjem izazove pobunu i stvori sasvim novu vrstu pakla... Sto nije nista cudno za coveka koji je svog brata blizanca zadavio u utrobi pupcanom vrpcom, kostao zivota sopstvenu majku na rodjenju, iz osvete, kao klinac, bacio cini na svog oca koje su uzrokovale to da ovaj posle smrti ne uspe da odmah predje na drugu stranu, u toku pogresno izvedenog prizivanja demona kostao duse nevinu devojcicu po imenu Astra i zbog toga proveo nekoliko godina u ludnici Rejvnskar, bio uzrok smrti svojih brojnih prijatelja i ljubavi. Ne cudi stoga cinjenica da je najcesca rec kojom se drugi likovi obracaju Dzonu Konstantinu upravo ‚Kopile', bilo da su u pitanju njegovi nemezisi i demoni iliti najblizi prijatelj Ces. Ipak, nemojte steci pogresan utisak, rec je o carobnjaku cije je srce na pravom mestu, a namere (uglavnom) dobre... Jednostavno, radi se o liku cija ce vas harizma zgrabiti i naterati da o njemu procitate sve do cega mozete doci.

(Nastavice se)

sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (138)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

UPREGNUT

Da ne bih mislio puno, kao naručeno mi je od frenda (hvala, Draženka) jutros stiglo pitanje e-mailom: "Kako tebi, priznatom i poznatom kontrol-friku, uspijeva raditi stripove s drugim ljudima?"

Doista, kako? Dio odgovora, pretpostavljam, leži tamo gdje i odgovori na pitanje o tome kako dvoje ljudi uspijeva živjeti zajedno ili kako je bilo kojoj skupini ljudi ikad uspjelo bilo što zajedno napraviti. Ponekad je taj odgovor utilitaristički - ljudi su plaćeni da rade zajedno i vole mogućnosti koje im taj novac pruža više no što ne vole druge ljude - a ponekad je skroz romantičan i osniva se na uzajamnoj privlačnosti ili poštovanju, na zajedničkoj vjeri u projekt.

Od stripova koje sam radio, neki od najdražih su mi kolaboracije - La Bete Noire s Milanom, Komarac sa Štefom, Mister Mačak s Bobom, bilo što s Eddyem - i mislim da se to vidi. Uzmete li bilo koji od tih stripova, osjetit ćete, nadam se, kako sam se trudio da budem što bolji, dostojan partnera s kojima radim, te kako sam ih istovremeno izazivao, pišući scene koje još nisu nacrtali, čekajući njihov nacrtani odgovor koji će mene izazvati da i sljedeći put pokušam nadmašiti sebe, sustići njih. Najbolje kolaboracije su uvijek poput para u kočiju upregnutih konja (ili trojke, ili četveroprega, čak i zaprege huskya) - ne trče konji zbog biča ni zbog cilja, već zato što pored njih trči jedan isti takav, pred kojim se ne žele pokazati slabim.

U tim situacijama nema mjesta za kontrol-frikove. Korijen bolesne potrebe za kontrolom jest u nepovjerenju u druge, u nepovjerenju zbog koga se sve radi sâm. U pravom partnerstvu prije svega vlada povjerenje: crtač vjeruje scenaristu, scenarist vjeruje crtaču; nauštrb egoa slušaju se primjedbe onog drugog, o njima se razmišlja i usvaja ih se zbog zajedničkog cilja - dobro napravljenog stripa.

Jer, dobro napravljen strip traje ... Htio sam reći "traje zauvijek", ali malo je rano u ovom mediju govoriti o kategoriji vječnosti. Recimo samo da dobro napravljen strip nadživljava sve agonije, otezanja i mučne šutnje svog nastanka. U dobro napravljenom stripu radost njegova stvaranja osjeća se daleko i traje dugo nakon što su je i autori prestali osjećati.

sadržaj

6.

MOJ POGLED (25)

zmcomics

KATAKLIZMA NA KATAKLIZMU

Svašta bi se moglo reći čoveku koji predviđa kataklizmu stripa. Da li je najlakše ispasti pametan predviđajući nečiju kataklizmu? Da, znam Zona sumraka se odlično prodaje, iako se dvadeset puta godišnje izjalovi njihova najava kataklizme koja je trebala da se dogodi... baš sledećeg vikenda.

Da li neko ko s vremena na vreme ide u pozorište, u likovnu galeriju, na internetu potraži dela omiljenih renesansnih ili baroknih slikara, pogleda crno belu Kazablanku na TV-u ili u nekom kultnom bioskopu, odsluša Mocarta ili Betovena,... da li neko takav može pomisliti da strip, umetnost (zvanično) dvadesetog veka, može tako olako nestati. Može li slikovni jezik kojim su svoje priče pričali čak i pećinski ljudi, kojim je crkva na svojim zidovima hiljadama godina pričala o veri i bibliji, kojim su se knjige približile ljudima, kojim se deca uče slovima i čitanju, da nestane? Tako preko noći?! Nekom se htelo da bude pametan pa ugasi... recimo strip.

Nedam da se jednom rečju, nečijom pameću, obriše strip. Strip je oduvek bio sa ljudima i uvek će biti. Pitanje je samo u kojoj meri će strip, kao medij koji danas pamtimo i koji danas egzistira, biti rasprostranjen. A to najviše zavisi od toga šta strip autori budu imali da kažu.

I pored bržeg ritma života te stripa kao idealnog sredstva za savremenog čoveka, književnost nije propala. Uvek je bilo i uvek će biti književnika čija se dela prodaju u stotinama primeraka, čija idu u hiljadama a čija se mere milionskim tiražima. Tako će biti i u stripu. Biće sve više stripova koji idu u malim tiražima a sve manje onih koji idu u velikim. Ali to je normalno kad neki medij izlazi iz klasične industrije i prelazi u, da ne kažem klasičnu, umetnost. I danas ima pozorišna predstava "Violinista na krovu" u kojoj Zafir Hadžimanov igra već desetak sezona zaredom i uvek pred prepunom salom, a ima predstava koje jedva izguraju jednu sezonu. Ima književnih dela koja decenijama doživljavaju nova izdanja, ima onih koja jedva prodaju 10% prvog. Ima slika u galerijama koje čekaju svoj ekser na zidu godinama, ima onih koje se istog dana prodaju ili čak mesecima unapred naručuju.

Ako je propast za strip to što će potreban nivo za uspeh jednog dela morati da bude mnogo viši, što će se stripom baviti samo oni koji ga iskreno vole, oni koji ga dišu i stvaraju najbolje što umeju?... onda nam možda i sledi kataklizma!

Ljudi, nije strip, nismo mi, u komi i vezani na aparate za održavanje života. Stoga nije na nama da razmišljamo koliko ima smisla držati aparate uključene u struju. Živi smo, mi smo strip, nas šest stotina koji pratimo Strip Vesti, mnogo više njih koji nemaju internet a vole stip i neuporedivo više onih koji su voleli ili će u budućnosti zavoleti strip. Da li će budući čitaoci na strip gledati kao što mi danas gledamo na knjigu? Nije važno. Važno je da će ga gledati (i čitati)...:)

sadržaj

7.

ŠTAMPA

štampa

Ovog puta su priloge za ovu rubriku obezbedili Zoran Mihajlović i Dušan Banjanin...

BLUZ, STRIP I ANDERSEN

Najbolji početak priče o jednom čoveku i njegovoj umetnosti obično je ono što on sam izgovori o sebi:”Od kada znam za sebe, uvek je bio strip.”

Rajko Milošević, preciznije Gera, jer nadimkom ga zove čak i majka, deo je beogradske generacije rođene na kraju pedesetih. Kada je posle završene dizajnerske škole u Beogradu, prirodno usledio odlazak na Likovnu akademiju, na prijemnom su mu rekli da je suviše talentavan i da bi na studijama samo gubio vreme. Taj isti talenat, koji je prošao mnoge provere i iskušenja izborivši se za sopstveni izraz, danas se realizuje u Barseloni, i to u onome što je Gerin najveći izazov – u stripu.

Ali, prvo je bila muzika. Tačnije bluz. Sve se kretalo u tom pravcu. Gera je svirao gitaru, pevao i komponovao, a kako je i bubnjar benda bio strip crtač, grupa je morala dobiti ime Strip blues band. “Bio je to kraj 70-ih”, priča Gera.”Sve nas je iznenadila popularnost, jer to su bile godine pre Geri Murovog albuma koji je bluz vratio na muzičku scenu. Svirali smo na svim tada ‘in’ beogradskim mestima za živu svirku: SKC, blues klubovi na Mašincu i Akademiji… svirke su bile neverovatno posećene iako nismo imali nijednu izdatu ploču. I sve su bile nezaboravne.”

A svih tih godina bluza Gera je svirao na pozajmljenim gitarama. “Imao sam svoju akustičnu gitaru sa kojom nisam mogao na svirke, a nekako nikada nije bilo dovoljno love da kupim dobru gitaru.” Zbog toga, verovatno, danas ima odabranu kolikciju gitara od kojih i nekoliko dizajniranih. “Verovatno isterujem neki svoj kapric”, kaže Gera, “to je podsvesno lečenje bola kroz koji sam nekada prolazio. Ali trudim se da ne preteram, jer nisam kolekcionar po prirodi. Izgubim osećaj za lepotu ako nečeg ima previše.”

I tako pet godina bila muzika… a onda je stigao do raskrsnice na kojoj je morao da odluči, jer crtanje je bilo to koje trpi. “Morao sam da se vratim crtanju, to je moj život, ali sam isto tako morao nešto da žrtvujem. Moja odluka da napustim muziku bila je jako gruba prema bendu i užasno bolna za mene samog. Ali nije postojao drugi način”, priča Gera.

Korak koji ga je definitivno opredelio za strip bio je kada je napisao svoj prvi scenario.”Tu se nešto zaokružilo, shvatio sam da imam šta da kažem, da nisam neko ko proizvodi stripove samo zato što lepo crta. Našao sam smisao”, priča Gera.

Nastupio je period gutanja knjiga i filmova. Beskrajni sati u Kinoteci i čitanje po čitavu noć. Odrastao je na western stripu i on ga je opredelio u životu. “Moj najveći uzor bila je kompletna francuska škola sa Žakom Žiroom na čelu. Od njih sam učio.”

Prošao je, tako, sve faze, isprobavajući svoj talenat i znanje u raznim oblastima dizajna i shvatio da može različito da se izražava. Radio je storyboard reklame za reditelja Borisa Kostova, dizajn plakata i prezentacije za Jazz Festivalu u Domu omladine, kao i Summer time Jazz Festival… Njegova kreacija je imidž kluba St. James u Beogradu.”Kod dizajna uvek postoji problem momenta i trenutnog zadatka. Puno je dobrih ideja , ali ritam dizajna je toliko brz da malo toga ostaje. U stripu se ipak izražavaš, kažeš nešto što može da se čita i posle monogo godina. Uvek ostaje ta komunikacija, kao da sa nekim deliš nešto najintimnije. U svakodnevnom životu malo je dijaloga koji dostižu nivo iskrenosti kao u stripu.”

Tih 80-ih u Beogradu, Gera je u svetu stripa imao svoje mesto. uveliko je objavljivao radove u Stripoteci, YU strip magazinu, EKS almanahu… sledili su beogradski Oktobarski saloni umetnosti. Na kraju je 1987. stigla nagrada za strip godine, a malo zatim , 1988. najviše akademsko priznanje za strip umetnost- Zlatno pero Beograda.

Ali, kao što uvek postoji neko “ali”, nije primljen u Udruženje likovnih umetnika. Nejasni razlog koji mu je tada predočen ni danas nije uspeo da razjasni. Šest godina nakon što su ga odbili, kada je već uveliko bio u Barseloni, tražili su te iste radove za stalnu postavku izložbe ULUPUDS-a. Dobili su ih. “Odabrao sam nekoliko koje sam poslao za izložbu. Uradio sam to zbog ljudi u Beogradu i zbog sebe, a ne zbog Udruženja”, kaže Gera.

U Beogradu su mu prijateljstva za čitav život, ona najiskrenija, i ponosan je na njih. “I zbog toga ću se osećati zaista grozno ako ne budem imao osećaj pobede nad onim što nam se dogodilo i što nas je na neki način doživotno frustriralo. Svi moramo sami da napravimo korak napred”, zaključuje.

U godinama neposredno pred rat u Jugoslaviji, Gera se uveliko spremao za inostranstvo. “Shvatio sam da više nemam šta da tražim u Beogradu. Želeo sam da probam nešto drugo.”

Tada se “desila” Barselona. Pomalo slučajno, jer bio je planiran Milano…”U prvo vreme bila je kriza. Pre svega jer si apsolutno sam. Nema pozadine, ni roditelja, ni prijatelja…Konstantni trzaji i lomovi kroz koje prolaziš ostavljaju tragove. Tek sada, kada je sve prošlo, vidim koliko je bilo potrebno snage da se napravi taj prvi korak”, priča Gera.

I upravo tada se nastavila priča sa muzikom. Strip-bluz klackalica, veza koje je izgledala prekinuta. Svirao je u bluz klubovima u Barseloni, Valensiji, Hironi… a 1994. godine doveo je svoj španski bend na turneju u Srbiju, gde su svirali u preko 10 gradova, a završnom svirkom u Beogradu otvorili klub St.James u Domu omladine.”Bio sam zaista srećan što ponovo sviram, ali sam sve manje imao želju da zavisim od promenljivog muzičarskog života.”

Strip je ipak, bio na prvom mestu. A veza sa muzikom se prenela na crtanje. “Jedan prijatelj mi je jednom rekao da muzikalni ljudi prenose ritam na crtež, i to je verovatno tačno”, kaže Gera. “Postoji određeni procenat ritmičnog sklada čak i kada je nesklad u pitanju. Kao disharmonija kod Majlsa Dejvisa, koja je sasvim smislena.”

Jedan od najvećih španskih izdavača stripova i najpoznatiji agent za strip crtače Josep Tutain pomogao mu je i omogućio da radi u Barseloni. Ali trebalo je dosta vremena da se njegovi stripovi probiju na tržištu, prvo Evrope, pa i u Americi. U međuvremenu, radio je za dizajn studio “Connecta”, marketing prezentacije čuvenog Akvarijuma u Barseloni i kompanije Honda… Neosetno, stvari su počele da dolaze na svoje mesto. Ipak, trebalo je da prođe sedam godina da bi konačno mogao da se posveti isljučivo stripu. U Španiji je objavljivao stripove u “Comic international”-u, “Zoni 84”… ali se sve više okretao drugim evropskim produkcijskim kućama. “Tržište u Španiji više ne nudi kvalitet koji bih želeo. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali ne pruža se nivo koji bih hteo da dostignem, Hteli su prebrzo da zarade pare i počeli da prave jeftine propuste. Sada je sve svedeno na porno i horror. Takvim odnosom sami su sebi iskopali rupu i uništili sopstveno tržište”.

Isti je slučaj i u Italiji. Kod njih je konzumentska crta jača nego kod ostalih, što meni uopšte ne leži. U Italiji više nema ljudi koji su posvećeni stripu 250%, a kada toga nema, znaš da radi lova i komercijala”, zaključuje Gera.

“Volim frikove, ljude koji su sposobni da zbog nečega što vole potpuno ponište sopstveni ego i daju tome ono najiskrenije i najlepše što nose u sebi. Mislim da je upravo to najveći problem u Beogradu. Izgubila se referenca šta u stvari hoćemo. Komzumizam je postao deo svakodnevnog i toliko atakuje na čoveka da više niko ne primećuje pravi razlog. Zbog svega što se dogodilo, ljudi su izgubili važnost onoga što žele”.

Saradnja sa najvećim francuskim izdavačkim kućama “Glenat” i “Del court”, kao i sa danskim studijom za animaciju “A film”, počela je pre dve godine i traje narednih nekoliko godina. “Francuska je inače, najveće tržište strip umenosti u svetu. Na Sajmu stripa u Angulemu, u Francuskoj, 2000. godine , na kojem sam i ja izlagao, 14 hala bilo je ispunjeno stripom. To je zaista neverovatno i to pokazuje koliko je njihov odnos prema stripu ozbiljan i profesionalan. U tome im nema konkurencije”. Prethodni autorski projekti za koje je sam pisao i scenario, kompletnost koju je ponudio otvorili su mu vrata ovoj saradnji. “Zbog toga sada imam potpunu slobodu u radu, što mi je čudno, jer sam taj osećaj slobode uvek nekako morao da kradem. To je velika promena za mene, jer konačno mogu da se opustim i posvetim samo svom ‘stolu’”, kaže Gera. Za francuski “Glenat” radi strip o Gusarima koji su poslednjih nekoliko godina, inače, njegova omiljena tematika. “Taj period u istoriji poznat je kao period totalne anarhije i hedonizma, koji je trajao više od 100 godina, negde do 30-ih godina 18. veka. To je bilo vreme kada je Španija pljačkala enormno blago iz Južne Amerike. Pretpostavka je da su gusare organizovali Englezi kako bi mogli ‘legalno’ da otimaju špansko blago.”

Za ovaj strip scenario će raditi Gerin dugogodišnji prijatelj iz Beograda i prvoklasan strip scenarista Dragan Savić. Prevod na francuski radiće doajen prevoda stripa j Jugoslaviji Đorđe Dimitrijević- “Imamo veliku sreću, jer je on jedinstven čovek u svom poslu, prevodi su mu uvek tako precizni i jasni, zbog čega mu se divim. Njegovo ime je inače, vezano za stripove moje mladosti”, objašnjava Gera.

Iako dobro govori španski jezik a engleski još od najranijeg detinjstva, ipak smatra da jezik nije dovoljno precizno oružje. “Teško je naći pravu reč, adekvatam izraz… nedostaje preciznost u kazivanju. Naravno, sa svakim novim jezikom dobijaš i novu mogućnost izražavanja, ali tek tada počinje kopanje po rečnicima, slengu… pravi istraživački poduhvat. A umetnik mora biti dobar zanatlija, jer ako ne vlada dovoljno brzo i jasno medijem kojim se koristi – gubi trku”, smatra Gera.

Za danski studio za animirani film počeo je da radi na preporuku Fernanda Moroa, jednog od animatora crtanog filma “Anastasia”, kome se dopao njegov rad. “Sa njima imam fenomenalnu saradnju. Ostavljaju mi dovoljno prostora za sve što želim da uradim ili promenim i puno se trude da mi pomognu u realizaciji svake moje ideje.”

Animirani film “leteći kovčeg” koji je, prema Andersenovoj bajci radio za danski studio, najbolje oslikava motiv koji je Gera pronašao u stripu – mogućnost da ispriča priču. Qto je bajka o siromapnom dečaku kome je jedini beg i uteha – pričanje priča. Kada posle smrti oca nasledi bogatsvo, počne da troši i baca novac--- postaje karikatura. Zavoravlja da smišlja priče. Magija je nestala. Sve dok jednog dana ponovo ne postane siromašan i shvati da su te priče bile ono najlepše što je imao u životu. Poruke koje Andersen šalje kroz svoje bajke i koje su autobiografskog karaktera nnajplodnija je podloga i neiscrpan izvor saznanja”, kaže Gera.

“Pričanje priče je moja najveća satisfakcija. To je jedno sasvim novo oružje, kao da si naučio jedan novi jezik. Kada dođeš do te srži i počneš to da crtaš, onda ne možeš da staneš, onda prenosiš svoja najiskrenija iskustva. Bez toga, moj crtež je prazan, čista estetska vežba koja me nimalo ne ispunjava”, dodaje Gera.

Gera je sanjar, ali ne veruje u inspiraciju. “Poštujem taj momenat kada te, kao, zvekne nešto, ali da bi došao do toga, moraš jako puno da radiš i da si stalno u procesu razmišljanja. U poređenju sa tim, inspiracija kao termin je preslaba ona je kao izgovor za slabiće.”

Stalno je u nekoj vrsti kampanjske discipline, u kojoj zameni dan za noć. Za sebe kaže da je “rasejan i lud” u svakodnevnom životu. “Ponekad sam previše komcentrisanna određeni problem ili misao , što me dovede u situaciju da sam rasejan za sve ostalo. Dešavalo mi se da izgubim ček ili zaboravim novčanik sa dokumntima…” Ali, svako ima svoju dobru vilu, svoj glas razuma. U njegovom slučaju to je supruga Slavica. “Bez njene pomoći irazuma, ispustio bih sve konce”, kaže on smejući se na lajtmotiv “Slavice, gde mi je mozak?”, koji je tada nastao. “Moram da priznam da se čovek koji je opravdano rasejan pomalo razmazi”, zaključuje.

Ne znam da li čovek određuje svoju profesiju ili profesija određeuje čoveka, ili možda i jedno i drugo, ali moj sagovornik je polazao sve simptome dečaka zarobljenog u bajkovitom svet nalik na svet Petra Pana. Njegov entizijazam je zarazan, sposobnost da sanja i pripoveda neograničena, likovi koje ceta proizvod ćivog i maštovitog karaktera. Sve kako i dolikuje jednom pravom Strelcu. I niko mu nije ravan u brzini kojom govori.

Ne krije da mu je strip veliki zanos i strast. Slab je na bluz i na svoje gitare, to je očigledno. I na Beograd je slab… ali na pijedestalu njegovog života, koliko god bio raznolik, ipak stoje jedino supruga Slavica i ćerka Milena.

piše: Marija Kovačević


Objavljeno: Magazin PRESTUP, broj 8.

Nove stripovane knjige izdavačke kuće "Hinaki"

ZA POČETNIKE

Karl Gustav Jung i Albert Ajnštajn. O genetici i postmodernoj


U okviru edicije "Za početnike", izdavačka kuća "Hinaki" objavila je još četiri nova naslova. Posle duhovitih i sjajno opremljenih početnica o Platonu, Kafki, Frojdu, Mafiji, ekologiji... od nedavno se u knjižarama mogu naći stripovane knjižice posvećene Jungu, Ajnštajnu, genetici i fenomenu postmoderne.

"Jung za početnike" u slikama Majkla Mekginisa, i tekstom Megi Hajd (s engleskog prevela Slavica Miletić), na vešt i provokativan način uvodi čitaoca u delo jednog od najkontroverznijih Frojdovih učenika.

Na razumljiv način početnica objašnjava upravo one teorijske postavke koje su Junga dovele u sukob sa učiteljem i otkriva zašto je Jung proučavao alhemiju, astrologiju, ji đing i ostale fenomene koje je moderna nauka u potpunosti odbacivala. Drugo veliko ime koje je dobilo početnicu na srpskom jeziku jeste Albert Ajnštajn (prevod s engleskog Vesna Todorović). Zabavna i pristupačna, ova knjiga jedan je od najšarmantnijih uvoda u život i delo oca teorije relativiteta.

Uz stručno relevantan tekst profesora fizike Džozefa Švarca, i ilustracije Majkla Mekginisa, knjiga pomaže čitaocu da, između ostalog, lakše shvati kako i zašto sat koji se okreće brzinom svetlosti radi sporije od onog koji miruje.

Druge dve "Hinakijeve" početnice bave se fenomenima koji su, svaki na svoj način, obeležili 20. vek. Ona o genetici vodi kroz istorijski razvoj nauke, od Mendelovih istraživanja do otkrića humane mape gena. Scenarista Stiv Džouns je profesor genetike na Londonskom univerzitetu i autor knjige "Jezik gena". Ilustracije je uradio Borin van Lun, a s engleskog prevela Iris Pejčić.

"Postmoderna za početnike" prati razvoj ovog često razdražujuće zagonetnog fenomena i to kroz slikarstvo, teorijsku misao i istoriju. Autori knjige su Ričard Apinjanezi i Kris Garet, u saradnji s Ziaudinom Sardarom i Patrikom Karijem (s engleskog prevela Vesna Todorović). Do Sajma knjiga u Beogradu trebalo bi da izađe "Feminizam za početnike", a u pripremi su i Kant i Hegel.

I. S.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Sreda, 18.09.2002. godine

OTVOREN MUZEJ TVORCA SNUPIJA I ČARLI BRAUNA

POSVETA ČARLSU ŠULCU

Istraživački centar omogućiće ljubiteljima Pinatsa da vide repliku studija pokojnog crtača i kolekciju originalnih strip tabli

U Kaliforniji je otvoren muzej posvećen životu i delu Čarlsa Šulca, legendarnog strip crtača i tvorca Snupija i Čarlija Brauna. Muzej Čarlsa M. Šulca i istraživački centar omogućiće ljubiteljima Pinatsa da vide repliku studija pokojnog crtača, kolekciju originalnih strip-tabli i nauče mnogo o sinu berberina iz Minesote čiji su stripovi dirnuli milione ljudi širom sveta.

"Nadamo se da će muzej ljudima pružiti dublje znanje od onoga sa kojim su došli", rekla je Šulcova udovica Džin na otvaranju muzeja. "Nadamo se da će muzej biti Meka ljubitelja Pinatsa".


Svakodnevni život

Muzej, za koji se zvaničnici nadaju da će privući 200.000 posetilaca godišnje i poboljšati lokalni turizam, nalazi se u blizini klizališta koje je Šulc izgradio za Santa Rosu. U blizini muzeja je i njegov studio gde je crtao svoje čuvene likove čije avanture oslikavaju u stvari svakodneni život.

Posetioce na ulazu u muzej dočekuju slike Čarlija Brauna, Snupija i Lusi zajedno da Šulcovim citatima koji krase zidove i bave se temama od toga šta znači biti strip crtač do njegovih pogleda na crtanje.

Muzej vredan osam miliona dolara sa salom od 100 mesta, istraživačkim centrom, učionicom i nekoliko velikih umetničkih instalacija osnovala je Šulcova porodica i u njemu se nalaze neke od najpoznatijih scena iz života Pinatsa. Ogromni mural sa Čarlijem Braunom koji bezuspešno pokušava da šutne loptu koju drži Lusi prekriva zid sastavljen od 3.588 različitih sličica i dve galerije sa kolekcijom originalnih stripova.

U muzeju se nalazi i 3.200 kilograma teška skulptura Snupija koja prikazuje evoluciju čuvenog zečara, od šulcovog ljubimca iz detinjstva Spajka do klepmavog junaka koji je preuzeo Crvenog Barona i zauvek razbesneo Lusi. "Naš cilj je da promovišemo zaostavštinu i umetnost Čarlsa Šulca", rekla je ona. "LJudi mogu da saznaju zašto je on toliko uticao na njihove živote".

Šulc (77) je umro 12. februara 2000. godine, veče pre nego što je poslednji strip o Pinatsima trebalo da se pojavi u nedeljnim novinama, ostavivši iza sebe zaostavštinu sastavljenu tokom 50 godina crtanja stripa koji je izvršio veliki uticaj na nove strip crtače.

Tvorac "Dilberta" Skot Adams rekao je da je bio impresioniran muzejom koji će omogućiti obožavaocima svih uzrasta da otkriju nešto novo o Šulcu i njegovim likovima.

"Ja sam verovatno crtač stripova samo zato što sam se zaljubio u Pinatse kada sam bio dete", rekao je Adams. "Ovo će biti Grejsland stripa", rekao je on misleći na kuću Elvisa Prislija u Memfisu.


Stripovi objavljivani u 75 zemalja

U dvospratnom muzeju svaki obožavalac će naći nešto za sebe, od tabele koja pokazuje Šulcovo učešće u Drugom svetskom ratu do nastanka Pinatsa 1950. godine.

U muzeju se nalazi i replika Šulcovog studija zajedno sa blokom za crtanje na stolu i tragovima mastila. Tu su i originalni stripovi, pohvale drugih strip crtača i učionica puna olovaka i papira gde mladi umetnici mogu da crtaju.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad 20. avgusta 2002.godine

NEDJELJKU DRAGIĆU - VJESNIKOVA NAGRADA "KREŠO GOLIK"

MAJSTOR ZA SVE NARAŠTAJE

ZAGREB - Nedjeljku Dragiću, jednom od najslavnijih autora Zagrebačke škole animacije, pripala je, jednoglasnom odlukom žirija Vjesnikova nagrada "Krešo Golik" za cjeloviti doprinos filmskoj umjetnosti. Nagrada za životno djelo cijenjenom će umjetniku biti svečano predana u petak, u 19 sati, u Hrvatskom kulturnom klubu.

Nedjeljko Dragić (r. 1936. u Paklenici) počeo je umjetničku karijeru kao karikaturist, potaknut stvaralaštvom američkoga karikaturista Saula Steinberga. Novinstvo je Dragić osvježio i novim žanrom - takozvanim antistripom u kojem je lik Tupko "izigravao" i samu umjetnost stripa. No Dragić će vrhunce svojih umjetničkih manira iskazati u glasovitom studiju "Zagreb filma", u kojem će umjetnost karikature nadmašiti kreativnom animacijom, a i danas mu pripisuju zasluge jednog od najboljih autora linearne, karikaturističke manire. Dragić, slavni autor kratkih, animiranih formi, ostat će zapamćen po mnogim filmovima, primjerice "Put k susjedu", "Per aspera ad astra" itd.

Pobjeđivao je na gotovo svim važnijim festivalima animiranih filmova, a kao "rupa" u karijeri navodi se "oduzimanje" zaslužena Oscara za kultni film "Idu dani" koji je 1974. bio najbolji animirani film u svijetu. Kažu da ga tadašnje vlasti zbog jala nisu htjele poslati u Los Angeles, no Američka akademija priznala je njegovu svjetsku reputaciju, primajući ga u članstvo i nominirajući njegov film "Tup-tup" za Oskara. Devedesetih se Dragić odselio trajno u München, a nakon 12 godina izbivanja ponovno se ove godine predstavio hrvatskoj javnosti, kao autor špice za 15. Svjetski festival animiranih filmova.

(L. Ž.)


Objavljeno: VEČERNJI LIST, 19. rujna 2002. godine

Hrvatski prilog »Animaciji za mir« oduševio Japance

Selekcija hrvatskih animiranih filmova izvrsno primljena na festivalu u Hirošimi i sada vodeći japanski distributer videograma želi baštinu Zagreb filma prenijeti na DVD medij, objašnjava dr. Damir Demonja / Jedan od glavnih projekata ZF-a je serija od šest desetominutnih nastavaka legendarnog »Professora Balthazara« / Domaća publika moći će posuditi i kupiti VHS kasete i DVD s animiranim serijama

Čini se da jedna od naših najuglednijih tvrtki za proizvodnju filma, posebice animiranoga, Zagreb film u posljednje vrijeme bilježi prilične uspjehe, kako u zemlji, tako i u inozemstvu. O novim projektima, planovima za budućnost i odličnim nastupima te tvrtke na međunarodnim festivalima animiranog filma razgovarali smo s direktorom Zagreb filma dr. Damirom Demonjom.

• U posljednjih nekoliko godina Zagreb filma uopće nije bio prisutan u medijima, a sada se to iz korijena izmijenilo. U čemu je stvar?
– Bivša uprava je Zagreb film dovela u najdublju anonimnost, i to je činjeno sustavno. Osim što nije postojao jasan plan poslovanja i razvoja, nije bilo ni odgovarajuće komunikacije s medijima, što je nedopustivo za tvrtku s tako velikim ugledom i značenjem za grad i državu, jedinom koja posjeduje prestižnog Oscara i brojne druge nagrade sa svjetskih festivala animiranih filmova te baštinu s više od šest stotina filmova.
Promidžbi se nije posvećivala nikakva pozornost, pa je o Zagreb filmu ostalo samo sjećanje, koje je izblijedjelo iz memorije prosječnog građanina. Mojim dolaskom na mjesto direktora Zagreb filma, uz niz konkretnih poslovnih aktivnosti, utemeljio sam toliko potreban odjel marketinga i promocije. Moja je namjera načiniti odgovarajuću pozitivnu recepciju Zagreb filma u domaćim medijima, jer to je tvrtka koja je živa i u kojoj se intenzivno radi na proizvodnji animiranih filmova. Uz to, iznimno su pojačane promidžbene aktivnosti i prema inozemstvu, pa svako prikazivanje naših filmova vani prati medijska kampanja. Naglašavam da je netom na prestižnoj internetskoj stranici Animation World Network objavljen izniman tekst o Zagreb filmu pod nazivom »A New Beginning«.

• Izvanredno ste dobro primljeni na Devetom međunarodnom festivalu animiranih filmova u Hirošimi. Što je sudjelovanje Zagreb filma na toj manifestaciji značilo za tvrtku u cijelosti?
– Deveti međunarodni festival animiranih filmova »Hiroshima 2002.«, koji se održava svake druge godine, jedan je od važnijih u svijetu. Ustrojen je na načelima Festivala animiranih filmova u Zagrebu, poštujući odredbe udruge animatora svijeta ASIFA-e. S obzirom na tragičnu prošlost Hirošime, svaki festival prožet je humanom porukom ljubavi i mira. Zagreb film imao je posebnu čast predstaviti izbor od jedanaest filmova u posebnom programu »Animacija za mir«. Prikazani su filmovi Vukotića, Dovnikovića, Zaninovića, Dragića, Grgića, Marušića i Šuljića. Prije projekcije održao sam polusatno predavanje »Umjetnost animacije i umijeće mira«.
Predavanje i selekcija filmova »Zagreb filma« izvrsno su primljeni. Uz to predstavljanje »Zagreb filma« polučilo je iznimno zanimanje medija., a uspostavio sam i vrlo važne poslovne kontakte. Naime, u Japanu postoji zanimanje vodećeg distributera videograma »Pioneera« za distribuciju filmova iz baštine Zagreb filma na DVD mediju. Mislim da je takvo cjelovito predstavljanje Zagreb filma i jednog dijela njegove animirane filmske baštine u inozemstvu od velike važnosti za nacionalnu kulturu uopće.

• Naši animatori (mlađi i stariji) sve češće bivaju pozivani na prestižne festivale. Znači li to da se naša animacija probudila iz dugogodišnjeg sna?
– Animaciju o kojoj pitate čine umjetnički, autorski filmovi. Oni su oduvijek pobuđivali zanimanje, poglavito u inozemstvu gdje, u tolikoj mjeri kao ovdje, ne postoji problem recepcije Zagreb filma i Zagrebačke škole crtanog filma. Sada primjenjujemo novi pristup prijavama na festivale. On je puno agresivniji i marketinški potkrijepljen, te odgovarajuće predstavljen u medijima. A to se mnogostruko isplati, kako za Zagreb film, tako i za promidžbu hrvatske filmske kulture u svijetu.

• U Zagreb filmu priprema se nekoliko velikih projekata od kojih se mnogo očekuje. Recite nešto o njima.
– U Zagreb filmu redovita je proizvodnja autorskoga animiranog filma. U tijeku je, u različitim fazama, rad na osam filmova. Pet projekata počet će se realizirati kada Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, naš najveći i najvažniji financijer, prikupi novac. Uz proizvodnju umjetničkog filma pripremaju se i tri komercijalna projekta. Jedan je serija od šest desetominutnih epizoda legendarnog »Professora Balthazara« autora Marijana Lončara, koji je scenarije radio pod supervizijom Slavka Kolara i Zlatka Boureka, jedinih živih animatora koji su radili na prijašnjim epizodama.
Seriju radnog naslova »Kuća u gradu« potpisuju Ivana Guljašević i Bruno Kuman. Riječ je o trinaeest petominutnih pričica namijenjenim najmlađem uzrastu, a glavni likovi su vrabac i golub. Posebno zanimanje već su polučili likovi iz buduće animirane serije »Glupača« koju osmišljava Mare Milin. Ta je animirana serija namijenjena tinejdžerima. Autorica je upravo razradila likove i ideje za priču, te sa stručnim suradnicima priprema scenarij za prvi nastavak u kojem će biti predstavljeni likovi. Mislim da će lik Glupače naići na sveopće prihvaćanje jer je osmišljena slijedeći suvremene trendove i životne tijekove, a priče će biti pune humora i ironije.
Također, objavit ćemo natječaj za ideje i scenarije animiranih filmova i serija i dati priliku svim kvalitetnim uradcima i autorima. Komercijalnim serijama privući ćemo pozornost šire domaće javnosti, jer riječ je o proizvodima koji su otprije poznati, a oni drugi to će zasigurno postati. Uz to, ponovo ćemo se moći pojaviti na inozemnim tržištima, te tako priskrbiti i stanovitu dobit.

• Hoće li uskoro remek djela iz arhiva Zagreb filma biti dostupna publici?
– Tijekom ljeta postigli smo dogovor i sklopili ugovor o distribuciji videograma (VHS i DVD) s uglednom domaćom tvrtkom Issa Film & Video, zastupnicom videograma Warner Brosa i New Line Cinema. Od prosinca domaća publika moći će posuditi i kupiti VHS kasete i DVD, s animiranim serijama »Professor Balthazar«, »Inspektor Maska«, »Mali leteći medvjedi«, »Ptica i crvek« i »Barba Luka». Sljedeći korak bit će izdavanje autorskih animiranih filmova.

• Kako stoje stvari s narudžbama iz inozemstva?
– Zagreb film je, za austrijsku tvrtku Helbling, s kojom surađuje od 1999. godine, načinio tri animirane serije za učenje engleskoga jezika »Clever Max«. Suradnja s Helblingom nastavljena je i trenutno se radi na novim nastavcima serije za učenje njemačkog jezika »Lilo Lesewelt«.

• Može li Zagreb film ponovno vratiti ugled kakav je imao u okviru proizvodnje, po kojem je nekada bio glasovit?
– To je jedan od osnovnih ciljeva nove uprave. Proizvodnja umjetničkih filmova ustaljena je i uvijek odgovarajuće, visoke kakvoće, o čemu svjedoče pozivi na svjetske festivale animiranih filmova i nagrade. Međutim, širi interes polučit će komercijalne animirane serije na čemu se intenzivno radi.

Goran Jovetić

sadržaj

8.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Ekipa Feminustripa nam je prosledila sledeći poziv na saradnju:

9th International Biennial of Women's Humour
Le donne ridono
May 2003

Every woman is an Island, entire of it self...

.....or better still an archipelago - more room to move. Two years into the third millenium, feminists who once shared a common agenda are into differences with a capital D - from E-finance and Real politics to nest-building and chanting mantras; feminist projects are being turned into (hopefully) money-spinning business enterprises. But how far has networking given way to backstabbing? And to what extent have the wicked old patriarchal hierarchies just been replaced by new ones? Can a once radical left-wing feminist really talk about her "cleaning lady" and get away with it?

Some women are much more different than we ever suspected. We invite you to elaborate freely on the theme of this year's biennial, Le donne ridono - "Every woman is an island".

You may submit cartoons or strips, A4 or A3 (plus a copy in A4) in high quality photocopy; drawings may be in black and white or colour, but please include a B/W of submissions in colour. Please do NOT SEND ORIGINALS as we cannot return your work.

Cartoons should be sent to:
Centro Documentazione Donna, via Ticchioni 38/1, 44100 Ferrara

by January 31st 2003

sadržaj

9.

LINKOVI

Strip Vesti

-Novi onlajn magazin: SPIROU, igrice, stripovi, video...
www.spirou.com


-COMICSCONTINUUM, sajt gde se mogu videti table aktuelnih stripova - Daredevil, Batman ... (Dusanic Aleksandar)
www.comicscontinuum.com

sadržaj

10.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 21. do 27. septembra

21. septembra 2001. Održana je, U Dečijem kulturnom centru Beograd, promocija Bonelijevih stripova u izdanju "Edicije Vannini".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad