prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. LMI COMICS - Tally
2. SUPERSMEDEREVAC - mail
3. SMRT I USKRSNUĆE PRINCEZE - Ilija Bakić
4. PARISKI SPLEEN (45) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 100. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (160) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (47) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. BERZA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

LMI COMICS

Tally

LMI COMICS & BIBLIOTEKA STRIPORAMA vam predstavljaju...

ULTIMATE SPIDER-MAN & X-MEN

Njega smo već najavljivali, ali evo da vas podsjetimo...
Strip mjesečnik, jedno izdanje s flip sistemom, a dva stripa. Po jedna od svakog. Plus poklon posteri.
Evo, dogurali smo do broja 4. Od ponedjeljka 09.03. je na svim kioscima širom Hrvatske. Edicija hvata ritam, i od ovog broja smo sredinom svakog meseca na kioscima.
Na žalost, ipak nećemo tako skoro u distribuciju u ostale republike zbog neisplativosti.
No, možete se pretplatiti na 12 brojeva. Platiš 9, dobiješ 12! Za više informacija o pretplati za Hrvatsku i inozemstvo pišite na: tomislavs@lminfo.hr


DAREDEVIL - kino hit s Ben Affleckom i Jennifer Garner u glavnim ulogama

Samo 20-ak dana nakon američke premijere filma u hrvatskoj je objavljena strip adaptacija kino hita DAREDEVIL.
Ovaj put smo čak "uranili" prije same hrvatske premijere, 20.03., te time napravili ekskluzivu za ove prostore. Strip adaptacija u potpunosti (koiko to jedan papirnati medij dozvoljava) dočarava kinematografsku čaroliju novog kino hita.
Ovo izdanje se razlikuje od drugih izdanja (američkog i dr.) jer smo na 68 stranica (naravno u vrhunskom koloru) uspijeli pored 48 stranica stripa, zgurati i dva postera. Tu je i nagradna igra: "Ne igrajte se s vragom... ukoliko ne mislite osvojiti neku od nagrada!", u kojoj vodimo 3 najsretnija "para" na ekskluzivnu hrvatsku kino premijeru koja će biti održana prije redovite distribucije filma. Ostali učesnici mogu osvojiti neki od poklona: majice, bedževe, naljepnice i naravno pretplate na naša strip izdanja.

Na svim kioscima TISKA i DISTRI-PRESSA širom Hrvatske tijekom 3,4 i 5 mjeseca.
(Na žalost neće tako skoro ići u distribuciju po susjednim republikama, no možete se pretplatiti kreditnim karticama)
ISBN: 953-7047-02-4 .:. Cijena: 23,90 kn .:. 68 kolor stranica

Za sve filmske i stripoljupce preporučamo da posjete sljedeće web sajtove: www.marvel.com .:. službeni filmski sajt: www.daredevilmovie.com .:. na hrvatskom: www.daredevil.vip.hr


ULTIMATE TEAM-UP: svezak 1 (SPIDER-MAN & FANTASTIČNA ČETVORKA & X-MEN)

Što reći o ovom posebnom izdanju osim da je vrlo neobičan. Dakle, ovo je edicija u kojoj crtaju strip autori koji inaće ne crtaju ove junake. Dakle, imamo vrlo dobru priču s Fantastičnom četvorkom i Spider-manom gdje se otkrivaju korijeni četvorke i urednika u MARVELU.
Te, razgovore Spider-mana i X-mena kada su se susreli u trgovačkom centru. Ne zvući baš uzbudljivo, no priča ima MANGA štih zbog svog crteža. I naravno tu su super posteri pomenutih junaka.

Na svim kioscima TISKA i DISTRI-PRESSA širom Hrvatske tijekom 3,4 i 5 mjeseca.
(Na žalost ili vašu sreću neće tako skoro ići u distribuciju po susjednim republikama, no možete se pretplatiti kreditnim karticama)
ISBN: 953-7047-01-6 .:. Cijena: 23,90 kn .:. 68 kolor stranica


Što još reći, osim da radimo na novim izdanjima koje smo najavili početkom godine. Čeka nas hrpa MARVELOVIH izdanja.
Uskoro više o svemu u vašim omiljenim STRIP VESTIMA ili na našem web sajtu: www.LMinfo.hr/comics

Vaš Tally


Tomislav Smolcic-Tally (DTP & manager for comics publishing)
LM INFORMATIKA d.o.o., Starotrnjanska 22, HR-10000 ZAGREB, CROATIA
Phone: +385/01/6130-260 • Fax: +385/01/6050-060 • Mob: +385/091/5251-545
Business e-mail: tomislavs@lminfo.hr • My private e-mail: tsmolcic@inet.hr
Company web site: www.LMinfo.hr/comics • My private site: www.iskcon.net/ccg

sadržaj

2.

SUPERSMEDEREVAC

mail

Informacija je stigla prekasno, nakon slanja prošlog broja, ali će ipak pomoći da barem posetite izložbu i upoznate se sa projektom....

Dragi moji,

sa radoscu i ushicenjem Vas obavestavamo, da ce od 3. do 16. marta u beogradskom Domu omladine (Galerija 19 stepenika) biti postavljena izlozba stripa Supersmederevac. Bilo bi nam izuzetno drago da se pojavite u subotu 8. marta u 19 casova u pomenutoj devetnaestostepenicnoj galeriji... Bice tu fino!

autori stripa

Tobic Tobic Idol Mladih &
Milos Buci Trajkovic alias Duchkencento Milo'm'drago

* * *

JOŠ NISTE UPOZNALI SUPERSMEDEREVCA?!!!

Tokom 97. i 98. godine jedini nezavisni medij u Smederevu bio je "Smederevska Sedmica". Od prvog broja, na jednoj tabli (novinskoj strani) ovog nedeljnika, objavljivan je strip o smederevskom super(anti)heroju Supersmederevcu. Autori stripa bili su (tada tek) petnaestogodišnji Miloš Trajković Buci i (nešto stariji) Tobić Tobić Idol Mladih.

Strip dočarava letargičnu atmosferu srpskih provincijskih gradova tokom pomenutih (a, na žalost, i sadašnjih nepomenutih) godina. Cane, sasvim prosečan momak, slučajno otkriva čarobnu formulu: kada popije 52 gutljaja poznate smederevske "žive vode" postaje Supersmederevac, borac protiv smederevskih negativaca, nepravde i ostalih, nikad deficitarnih, gluposti... Najveći neprijatelj predstavljen je u liku Ser M.-a, rađenog po liku ovdašnjeg fabrikanta i, tokom decenije pune negativaca, najverovatnije prvog čoveka grada (poznatom po mudrom predlogu da se tenkovima pregaze studenti tokom jednih od studentskih demonstracija). Uvek uz superheroja bili su i njegovi pratioci, Njosvi (prasac kaga su šurili na jednoj od česama, inače tople "žive vode", koji se rikajući pred klanje nagutao dovoljnog broja gutljaja ove dragocene tečnosti, te pobegao na Smederevsku Adu) i Komarčeros (jedini komarac sa Ade koji je uspeo da probode kožu i posisa malo krvi ovog super-prasca).

Bez obzira na sva dobročinstva učinjena za ovaj grad, Supersmederevac biva proteran iz grada u kome SmRT (Smederevska Radio Televizija) kreira stvarnost, na A adi osniva Alternativnu Državu Adu, da bi nešto kasnije otrovan preminuo u bolnici Beli luka, tako nazvanoj kako bi onemogućili gomilu nemarno lečenih pacijenata da ustanu iz groba i osvete se (pravi naziv ove nesrećne bolnice je Sveti Luka). Grad je bio oblepljen ( i u stvarnosti i u stripu) umrlicama sa likom i simbolom smederskog superheroja, ali se nije tako lako odustalo od povratka Supersmederevca iz raja (gde na ulazu Toma Zdravković dočekuje uz "Dva smo sveta različita", a čuveni underground stripovani lik Mačak Fric krijumčari zabranjene supstance i nezavisnu štampu kroz rupu na zidinama razdvajanja raja i pakla). Kulminaciju posveta omiljenim strip crtačima i junacima čini naslovna strana Sedmice, na kojoj se kraj groba Supersmederevca okupio krem mnogobrojne populacije stripovanih likova. U jednom od pokušaju oživljavanja Supersmederevca iz Pule dolaze Kud Idijoti (tada se o njihovoj poseti Srbiji samo maštalo), koji pokušavaju da ga ožive pozitivnom atmosferom koncerta na Adi (sa ove strane stripa bilo je čak i onih koji su naseli na plakat u stripu, pa su čamcima krenuli na koncert).

Supersmederevac, njegova devojka Smederevska Mindža (koja ga je i po Ginisu najdužim poljupcem u istoriji stripa oživela), Njosvi i Komarčeros, već šestu godinu brčkaju se uz gandžu i rege na besmrtnim plažama Jamajke, razočarani univerzalnom provincijskom malodušnošću i malograđanštinom. Iako krcat gradskim simbolima, urbanim legendama i specifičnim duhom grada, niko od demokratskih gradskih otaca (setimo se ovog zanimanja u Alan Fordu) nije od ovog stripa napravio simbol grada, a Supersmederevca načinio njegovom maskotom. Jedna od tradicionalnih česama žive vode na smederevskoj "Fontani", razbijena je i možda za primer svakom sledećem superheroju u nama, bačena u travu kraj puta, što nije pošlo za rukom ni jednom Ser M-u.

Ovo je tek deo priče o jedinom svetskom lokalnom superheroju.

Strip je vrlo zainteresovao i ljude koji nisu Smederevci, tako da će nakon prvog povratka Supersmederevca (februarska izložba u Smederevu), ovaj strip biti predstavljen u beogradskom Domu omladine od 3. do 16. marta. Omladinski centar "Vega" iz Beograda, planira da uz pomoć lokalnih partnerskih NVO organizuje turneju izložbe po ex-yu, na kojoj će se besplatno deliti i strip album sa kompletnim epizodama. U okviru Partnerskog Omladinskog Programa Supersmederevca će upoznati i osam gradova BiH. Bjelovarska udruga za kulturnu aktivnost "Buka" postaviće internet stranu posvećenu superherojskom prijatelju iz Smedereva.

Specijalne izložbe biće organizovane i na nekoliko planinskih vrhova tokom prolećnih planinskih susreta.

sadržaj

3.

BAKIĆ

Ilija Bakić

STRIP

SMRT I USKRSNUĆE PRINCEZE

"Stripoteka" br. 976; izdavač Marketprint, Novi Sad 2002.g.

Poslednja ovogodišnja sveska Revije svetskih stripova donosi nastavak epsko-fantastičke "Tugovanke za izgubljenim pustarama" Defauxa i Rosinskog, naslovljen imenom "Kajla od Klanaha" nesuđenog muža princeze Sioban. Priča počinje potpuno neočekivano - sahranom princeze koju je, saznajemo, otrovala rođena majka Ledi O'mara. Pakleni plan gospe Žerfo da princezu omađija opasnim napitkom i uda za svog sina uspeo je ali mladi princ, obogaljen i bez sopstvene volje, nije "iskoristio" prvu bračnu noć. Princeza beži a mladoženju dobija batine od majke. Sioban će biti ranjena u pokušaju otmice Kajla od Klanaha, dragog koga je zaboravila a koji je bačen u tamnicu jer neće da se potčini princu Žefrou. Pošto je odbila da ritualno spali svoju ćerku Ledi O'mara krade njeno telo, odnosi na poprište velikog boja i polaže pored kostura svog supruga i princezinog oca. Nakon susreta dva duha Sioban oživljava i sa vernim vojnicima ubija gospu Žefro (princa ubijaju mali oukiji koje je želeo da pojede). U finalu priče na vrata usamljene kule Kajla od Klanaha lupa putnik i moli za prenoćište. Ispod ogrtača krije se Sioban. Ona i Kajl ne uspevaju da nađu prave reči koje će ih približiti ali oboje ih smišljaju za sutra.

Četvrti deo sage (nastao 1998.g.) dokaz je Dufauxovih upornih pokušaja da napravi iskorak iz šablona borbi Dobra, Zla, magije i ljubavi. Pomak se ogleda u usložnjavanju situacija i psihologije pojedinih likova (npr. nevinost princeze nije sačuvana što nju i Kajla stavlja pred dileme oproštaja). Van ovih odstupanja nalazimo zanatski korektno ispričanu žanrovsku priču, vešto montiranu i iscrtanu, uz poneki biser za pamćenje kakav je trenutak kada Sioban izgubivši nevinost zaboravlja drevni jezik velikih predaka; reči preobraćene u male, dlakave životinjice "šlimrokse", počnu da izlaze iz zemlje i zidova kuća da bi ih veliki pljusak-suze princezine ubio. Rečju, "Tugovanka..." je solidan strip koji ume da zarobi čitaočevu pažnju darujući dobru zabavu.

Obzirom na dužinu glavnog stripa u "Stripoteci" je preostalo mesta samo za tanušni SF geg o lovcu koji je istrebio dinosauruse te za novu avanturu motorista iz "Džoe bar tima" propraćenu intervjuom sa njihovim autorom Kristijanom Debarom i, naravno, za nove nepodobštine Hogara Strašnog koji, na svečanoj gozbi svoju u čast, primećuje: "I na kraju... želim da zahvalim i nazdravim osobi bez koje moj život ne bi bio tako uspešan... (Helga skromno obara pogled) Meni! Živeo ja!" Hogaru skromnost nikada nije bila vrlina, zar ne?


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 13., Novi Sad, 25.12.2002.

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (45)

Franc
noanoabv@free.fr

STRIP CODE

DETINJSTVO (Herge), DECAŠTVO (Kirby), MLADOST (Magnus & Bunker);

PROLEGOMENA

Možda je najranija knjiga koju pamtim jedna šarena, cirilicna citanka, iz koje me je otac, u mojoj petoj godini, ucio citanju i pisanju srpskog jezika.

Tada smo živeli na Chateau-Rougeu. Vratih se sa sela, iz Backe, po smrti bake. Secam se uskih, strmih ulica osamnaestog okruga i blještecih reklamnih panoa mesarnica konjetine. Dve skerletne konjske glave su probile zid i tako visile nad ulazom prodavnice, pod našom zgradom. Od svih mesarnica, ove su bile, najodvratnije. Ogavnost koju, i danas, osecam pred komadima telecih butova i odranom zecetinom, tu je udvostrucena užasom od pomisli da neki ljudi kolju i jedu tako plemenite životinje. Oslonjen o prozor šestospratnice, gledao sam paljenje i paljenje reklamnih oglasa, komešanje života ulice i listao, katkada, za sebe, citanku prosejanu pesmama Zmaja i Desanke. Majka je, s veceri, citala price iz Starog zaveta, otac govorio junacke pesme o Marku.

Slova sam poceo raspoznavati po bojama (svako je, u Citanci, imalo svoju), a isto je bilo i sa recima, najposle i s citavim stihovima/slikama, koje sam razlikovao po dominatnoj boji što ih je nosila. Medjutim, prvi je san cisti, urbani night traffic; gradski skver i sjaj svetala razlivenih po asfaltu, bat prolaznika, svetlost farova u noci, iskrenje gradskih lampadera, izukrštanost svetala po kolniku, njihov odsjaj u vitrinama kavana, njihov blesak u noci, u oku nocnih prolaznika, place Voltaire, avenue Ledru-Rollin.

Na putu, za obdanište, redovno prolažah pokraj ogromnog, bljestavog kavanskog neona radjenog u obliku modricastih, purpurnih leptirova. Ovi, traljavo ohereni, bledi, nad starinarnicom, još, stoje. Kavana je, danas znam, bila delom prošlosti, vec u vreme detinstva, ranog. Osecao sam stvari putem boja. Tako, ustvari, odrasta dete; vuku ga stvari šarene! Bojadisao sam sveske, pesmarice, crtao po knjigama, stolovima, regalima i prozorima, kod svojih i gde drugde.

Pohadjao sam obdanište, katolicko. Pamtim posetu visokoj, tamnoj, bogomolji, postavljenoj na nekom brežuljku i sa cije terase sam posmatrao preplet na desetine i desetine crpurastih šina obližnje železnicke stanice. Pamtim, jos, neugodan osecaj stesnjenosti, klaustrofobije, pod visokim svodom crkve. I jedan, preteci, kip bogomajke. Secam se izleta u Touquet, na atlantsko, more (moje prvo more, mnogo pre nego upoznah Mediteran, budvansku rivijeru i strmi, halucinantni put koji je vodio na Cetinje). To behu tamne, niske oblacne naslage pale nad obalom: more je zracilo modricastim, tavno-plavim i zelenim pretakanjima. Samo smo umocili noge u vodu, samo to. Tada sam prvi put vodio razgovor o veri, s nastavnicom. Premašio mladog Hrista za punih sedam godina ! Od metafizicke spekulacije jaca je bila samo strast za crtanjem i radom vodenim bojama.

1972., za Majcin dan smo radili portrete, svako, svoje ponaosob. Mamu sam nacrtao jednostavno, sa gustom crnom kosom uvijenom u pundju i oštrim, kosim zulufima koji padahu niz njene punane obraze: bila je u dugom, belom kaputu (zakopcavao se na krupnu, crnu dugmad). Poslednje, najniže, bejaše najkrupnije i najcrnje.

Ta je stvar, jednom izložena, izazvala nemir. Privukla je, i nehotice, pažnju “školske javnosti” (to ce reci uprave, nastavnica – kaludjerica), sve do roditelja koji su razgledali izložene radove. Taj prvi crtež, prikaz spolovila je, kao magnet, privlacio oci: a tu je, pored slike pola, bilo i dete, šcucureno, u trbuhu majke.

"L’origine du monde", Monsieur Courbet !

Crtež je, prilikom jedne od selidbi, izgubljen.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 100.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

JUBILEJ

Pre cetiri meseca otisao mi je hard – s njim i sve sto sam do tada na kompjuteru napisao. Izmedju ostalog, I sve kolumne koje sam potpisao, kao i sve Strip Vesti. Kad sam opet postao operativan, otisao sam na sajt Strip Vesti i proceprkao po arhivi – nazovite me ludakom, ali volim da imam stvari koje sam pisao kod sebe. Skidanje tih stvari sa sajta pretvorilo se u jednu manje vise zabavnu igru, jer sam isprva nekako stihijski a onda sve stalozenije krenuo da iscitavam sve sto sam napisao, i to obrnutim redom od onog kako sam kolumne ustvari pisao. Sibajuci unazad, sa neke sam distance po prvi put procitao desetak prvih kolumni, i iskren da budem, malo sam se zastideo.

Onda sam sam distancu oterao u majcinu, i zaronio dublje u to stivo, setivsi se u koje sam ga vreme stvarao i kakav sam covek onda bio. Zastideo sam se sto sam se zastideo.

Za ovih par godina prilicno redovnog lupanja po tastaturi, kroz svrsavnje mojih studija, profesionalno i poluprefesionalno pisanje scenarija i urednikovanja mnogo sam se promenio. Moji su me tekstovi gotovo uvek pratili u stopu, dok su samo ponekad trckarali ispred mene znajuci kuda cu poci pre nego sto sam to znao ja sam. Iako sam svestan toga da je popularno misljenje da sam u startu nastupao kao neko ko je samozvani autoritet, ja to nikada nisam za sebe tvrdio, niti sebe cak i tada tako dozivljavao. Uvek sam strip posmatrao kao neko ko se tek formira kao autor, kriticar i urednik, i samo sam vas pozvao da samnom proputujete kroz neka moja iskustva i stavove koje sam vremenom stekao. Za razliku od nekih koji su posisali svu pamet ovog sveta i koji o stripu znaju sve, ja sam samo pokusavao da neke stvari ukopcam razmisljuci naglas. To sto nekom smeta moj glas, to je vec druga stvar, i njegov problem…

Cega mi je zao? Toga sto vise nemam mnogo iluzija o stripu i ljudima oko njega. Neke su planule gotovo odmah, druge su se dugo krckale, pepeo trecih ohladio se ovih dana. Jebeno je to uci u strip zbog nekih lepih stvari i iz zelje da prijateljujes sa svim tim divnim ljudima, pa posle dosta vremena najzad ukopcati da lepe stvari ne ostaju dugo lepe a da divni ljudi ne samo da nisu divni vec da nemas psolutno nikakve zelje da sa nekima od njih budes cak ni na dobar dan. Gorcina. Izbegavajte je koliko mozete.

Zbog cega mi je drago? Zbog nekih lepih stvari koje sam usput otkrio a nisam znao da su moguce. Zbog toga sto sam vremenom ipak upoznao neke ljude od kojih nisam nista ocekivao a koji su mi ipak dali sve postavsi mi jako dobri prijatelji. Strip mi ih je doveo, moj i njihov posao bio je inicijalna kapsula za pocetak drugarstva. Za nastavak je trebalo ipak nesto vise…

Teme koje su me nekada interesovale, kad sam pocinjao, i dalje me zaokupljaju. Bas skoro u jednom razgovoru sa jednim od tih prijatelja koje sam stekao preko stripa shvatio da sam tim sto sam davno jasno formulisao neka pitanja i sebi ih postavio pred vama dosao do nekih odgovora koji me u ovom trenutku zadovoljavaju. Iako sam danas dosta drugaici, ne stidim se starijih kolumni bas kao sto se ne stidim onoga sto sam nekada bio, u vreme kad sam ih pisao… Bas kao sto se kroz dve godine necu stideti ovog teksta, iako pretpostavljam da cu se jos izmenjati. Optimizam. Umire poslednji.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (160)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIČA O GRENDELIMA (2)

Za strip koji mi je u tolikoj mjeri promijenio život kao što su to učinili Grendeli, o samom sam procesu njegova nastanka zapravo malo zapamtio. Sjećam se samo idilične slike sebe - moja memorija uvijek je u trećem licu, kamera sa strane - kako sjedim na podu svoje dječje sobe i skiciram stranice budućeg scenarija na listovima onog velikog, starog kompjutorskog papira, osam skica na jednu stranicu. Obitelj je na moru, Tanja spava, vruće ljeto filtrira se kroz napola spuštene rolete, a mene s vremena na vrijeme oblije val zadovoljstva zbog scene ili dijaloga koji su se napisali sami, bolje nego što bih ih ja ikad mogao.

To, ne treba ni naglašavati, nije scena koje se Tanja sjeća. Umjesto idile, ona pamti agoniju. Moju, oko promašenih početaka i prizora koji nisu nikamo vodili, ali i svoju, zbog straha da mi ne stane na put dok sam nezdravo obuzet samo i jedino scenarijem. Jasno mi je, kad to čujem, zašto se pretvarala da spava, ali mi je jasno i zašto sam ja te uspomene potisnuo: tko bi se normalan upuštao u idući scenarij kada bi umjesto zadovoljstva završenim pamtio sve detalje poroda?

Još jedna blaženo mutna uspomena jest ona na svađe s Eddyem i ultimatum koji sam mu zadao. Eddyu sam, naime, gotov scenarij donio i, na njegovo traženje, prepričao ispred kina Europa negdje u kasno ljeto, a probne smo stranice, njih četiri, poslali početkom prosinca, dobra tri mjeseca kasnije ... Jednostavna matematika pokazuje da sam ja, koji nisam strpljiv čovjek, vjerojatno kiptio od bijesa na njegovo rastezanje. Svoj sam dio posla, naposlijetku, bio obavio, a sad je postojala realna šansa da u Dark Horseu dobiju dovoljno prijedloga i popune seriju prije no što se Eddy smisli i pobijedi urođenu si lijenost, tremu ili što već da ga je kočilo. Kiptio sam i onda eksplodirao, rekao Eddyu da mu bez diskusije uzimam projekt i ponudio ga drugom crtaču, da bismo se na kraju pomirili uz njegovo obećanje da će sve biti gotovo za dva tjedna.

I bilo je. Ponekad mislim da je Eddyu od svih poticaja najviše trebao dokaz da mi je stalo, dokaz kojeg je dobio kad sam eksplodirao ... Ali teško da ću tu hipotezu ikad moći provjeriti.

Kako bilo, prijedlog je sad bio u rukama Pošte i na Eddya je bio red da šizi...

(Nastavlja se ...)

sadržaj

7.

MOJ POGLED (47)

zmcomics

NIJE SUJEVERJE, NIJE KRAJ SVETA

Kad god počnem previše da se nadam, kad god dođem u priliku da mi se dogode neke stvari koje predugo očekujem da mi se dogode, nešto se nađe da to pokvari.

Kad sam ovih dana odneo svoju, dugo očekivanu, strip svesku u štampariju počeo sam da strepim. Hoću li opet, kao što to biva od kada imam decu, kući doći radostan sa gotovom sveskom i saznati da deca imaju temperaturu pa da moram s njima kod lekara, te da bdim nad njima zaboravljajući da mi je dan počeo osmehom. Hoće li nešto drugo krenuti naopako, što bi moglo da mi pokvari dugoočekivanu sreću? Možda sam sujeveran, ali tako obično biva.

Prvo sam zakasnio sa sveskom i saznao da će štampa biti odložena zbog ranije ugovorenog posla. Dobro je, počelo je malerom, sledi bolji kraj. Mada, odlaganje dobro dođe za finansijsku konsolidaciju, pa to baš i nije neki maler... Početkom nedelje sin mi dobija temperaturu, pre nego li je sveska gotova?! Da, eto nečeg da mi pokvari dugoočekivani susret sa autorima iz hrvatske, u Beogradu. Ipak, sa osetnim optimizmom se spremam za četvrtak za Beograd, spreman prevoz, dogovoreni susreti... sve što je moglo loše da se desi ispucalo se...

Nakon par godina opuštanja... grč i ponovo pomisao o tome kako normalan svet ovde neće moći da živi još sto godina. Kako mi plata, opet nakon dve godine, neće biti dovoljna za stan. Pomisao kako treba sa porodicom ići u inostranstvo, negde gde se vrednosti poštuju, gde se normalni i sposobni ljudi ne ubijaju na ulici. Gde neće svaka stoka moći da se posere na nečiji trud.

Sveska još nije gotova, biće nakon vikenda. Prve otiske korice držim u rukama i ne uspevam da se radujem. Razmišljam, kao što sam protekle decenije, čemu da se trudim. Kome da obećam drugu svesku?

Znam da drugog puta nema do da nastavim sa radom i da se nadam da se prošlost nije vratila, da se nadam će strahovima ovde biti kraj. Da se nadam da će kupci moje sveske ipak ostati u zemlji poput mene, da će biti nekog da kupi i drugu svesku. Da se nadam da će se svi, ili barem veći deo, optimističnih planova koji su se rojili u glavama domaćih izdavača za ovu godinu ostvariti.

Nadam se da će za mene najveća šteta biti u pokvarenom užitku prve sveske i propuštenom susretu sa autorima iz Hrvatske. Nadam se da će za strip u Srbiji biti najveća šteta u jednoj pokvarenoj manifestaciji. Nadam se da se zlo devedesetih neće vratiti. Nadam se da će točak nastaviti da se okreće napred kako za nas tako i za ono što radimo, za strip.

Zbog toga i radimo, jer želimo da idemo napred.

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su ovog puta obezbedili priloge...

U Galeriji Doma omladine Beograda do 16. marta

Supersmederevac u stripu

U Galeriji 19 stepenika Doma omladine Beograda do 16. marta biće izloženi stripovi o Supersmederevcu, smederevskom superheroju koga su još 1997. godine stvorili Ivan Tobić i Miloš Trajković.

Strip dočarava letargičnu prošlost i sadašnjost srpskih provincijskih gradova. Glavni junak je Cane, sasvim prosečan momak, koji slučajno otkriva da kada popije 52 gutljaja poznate smederevske "žive vode" postaje Supersmederevac, borac protiv smederevskih negativaca, nepravde i gluposti...

Njegov najveći protivnik je Ser M, fabrikant koji je godinama prvi čovek grada, a njegovi prijatelji su prasac Njosvi, komarac Komančeros i devojka Smederevska Mindža...

Svečano otvaranje izložbe je u subotu 8. marta u 19 časova, i tom prilikom biće prikazan kultni crtani film Mačak Fric.

Posle DOB-a, ova izložba bi trebalo da gostuje u više gradova bivše Jugoslavije, a Buka (Bjelovarska udruga za kulturnu aktivnost) postaviće internet stranu posvećenu smederevskom superheroju.

P. D.


Objavljeno: Glas Javnosti, Beograd, 08.03.2003.

HRVATSKI STRIP - u beogradskom Studentskom kulturnom centru od veceras u 19 sati. Izlozbe, predavanja, promocije, projekcije i otvorene radionice trajace u Srecnoj galeriji SKC do 15. marta, sve na temu "Novi hrvatski strip: Pregled od 1990. do danas". Gosti iz Hrvatske su: Darko Macan, Tihomir Tikulin Tico, Dusan Gacic, Goran Sudzuka, Esad T. Ribic, Stjepan Bartolic, Sebastijan Camagajevac, Kresimir Certic Misch, Tino Curin, Franjo Anzlovar i Dalibor Talajic.

Objavljeno: DANAS, 10.03.2003. godine

Povodom domace premijere filma "Derdevil"

Performans sa vrecama

Distributerska kuca Tuck, u saradnji sa Udruzenjem kaskadera Srbije, uprilicice zanimljiv dogadjaj povodom vecerasnje premijere filma "Derdevil". Posetioci Doma sindikata ce, veceras od 20 sati, biti u prilici da i uzivo, pre pocetka filmske projekcije, uzivaju u akrobacijama koje su za njih priredili kaskaderi. Kako je najavljeno, videcemo skokove sa krova Doma sindikata, pirotehnicari ce se postarati da naokolo bude dovoljno plamenova, a kaskaderka u kostimu Elektre izvesce performans sa vrecama, bas poput glavne junakinje filma. Organizatori nisu hteli da otkriju ko ce veceras u Domu sindikata biti u kostimima Derdevila i Elektre.

Sto se samog filma tice, njegova svetska premijera odrzana je na Dan zaljubljenih ove godine i samo prvi vikend je doneo filmu zaradu od 46 miliona dolara. Scenario je radjen po cuvenom Marvelovom stripu iz sezdesetih godina, koji je svoju "renesansu" doziveo tokom osamdesetih. U kostimu novog akcionog heroja gledacemo Bena Afleka, dok se u ulozi Elektre nasla Dzenifer Garner. Negativci su crnacki glumac Majkl Klerk Dankan kojeg pamtimo po sjajnoj ulozi u "Zelenoj milji" i nova zvezda Kolin Farel. Reditelj je Mark Stiven Dzonson.

D. Jovicevic

Objavljeno: DANAS, 12.03.2003. godine

Animirani film:

Korto Malteze – u skrivenom dvorištu Arkane, Paskal Moreli

Elipse, 2002


U svetu interdisciplinarnih pristupa umetnosti, gde na pozornici filmskih ostvarenja najčešće caruje komercijalna atrakcija, realizovan je značajan umetnički projekat koji predstavlja animirani film Korto Malteze – u skrivenom dvorištu Arkane. Francuski reditelj Paskal Moreli adaptirao je za ovu priliku poznati strip Huga Prata Korto Malteze u Sibiru snimivši dvočasovni film izuzetne vrednosti, ostajući pri tom veran briljantnom originalu, što u filmskoj umetnosti nije čest slučaj. Kako je u filmskoj produkciji proces umetničke animacije dug i mukotrpan posao, projekat započet još 1997. godine, sa glasovima koje su junacima pozajmili Ričard Beri, Mari Trentinjan i Patrik Bušite, i sami vrsni i izražajni glumci, završen je tek prošle godine.

Kortov duhovni otac Hugo Prat umetnička je legenda stripa za odrasle, stoga su njegove knjige o šarmantnom avanturisti Kortu Maltezeu, intelektualnoj, elitnoj verziji Džemsa Bonda, oduvek bile izuzetna poslastica za likovno obrazovanije čitaoce, koji su s nevericom iščekivali dugo najavljivanu ekranizaciju. Na sreću, ovaj film nas ubedljivo uverava da očekivanja nisu izneverena – Moreli nam je ukazao na gotovo neočekivane mogućnosti evropske animacije, za koju smo u jednom trenutku svi poverovali da je posustala i da je postepeno pretvorena u učenicu japanske animacije koja je poslednjih godina vladala svetskom scenom. Setimo se filmova sjajnog japanskog reditelja Hajao Mijazakija koji su ne samo izuzetnom animacijom u filmovima Totoro, Princeza Mononoke i u nešto skorijem Shihirino putovanje već i krajnje inteligentnim sižeima osvojili srca evropskih gledalaca. Međutim, za razliku od Mijazakijevih filmova, Morelijeva animacija savršene grafike i impresionističkog kolorita ostaje prevashodno animacija za odrasle koja ne odustaje ni od određenih scena erotike i nasilja.

Korto Malteze, gusar avanturista je i ovde, kao i uvek, u potrazi za izgubljenim blagom u kojoj s ruskim prijateljem Raspućinom uleće u bitke po kineskim džunkama i sibirskim oklopnim vozovima i sreće se s kineskim generalima, tibetanskim šamanima i propalim ruskim groficama. Ne vredi prepričavati film, ali jedna od nezaboravnih scena jeste ona u kojoj pobožna ruska grofica, nakon vesti o smrti svog voljenog, pali sveću pred pravoslavnom ikonom, zatim na njoj pali cigaretu, da bi onda istom svećom zapalila ikonu i ceo voz, nakon čega, naravno, umire! Ko bi bolje od toga, sažeto, objasnio suštinu "ruske duše".

Nadamo se da će naši distributeri među brojnim ostvarenjima izanđale produkcije otkupiti i ovaj film. On to svakako zaslužuje.

Nina Živančević


Objavljeno: Vreme 635, Beograd, 6. mart 2003.

PREDRAG KORAKSIĆ – KORAKS, KARIKATURISTA
Smešna strana istorije

Milošević nikada nije direktno reagovao na moje karikature, ali jesu njegovi potčinjeni. Od Gordane Logar sam čuo, a to mi je kasnije potvrdio i Milan Milutinović, kao "živi svedok", da je Milošević Ričardu Holbruku pod nos poturao moje karikature iz "Naše borbe", kao dokaz slobode medija, i pitao ga "da li je ovaj list zabranjen, a ovaj karikaturista uhapšen?"

Veliki majstor karikature Predrag Koraksić-Koraks crta pune 52 godine. Britko, prepoznatljivo, razumljivo na prvi pogled, bez reči (koje su suvišne), danas, kao i pre pola veka, četkicom i tušem. Prijatelji ga predstavljaju kao blagog, dobroćudnog čoveka, oštrog oka i sigurne ruke, koji je tokom devedesetih ranjavao i rušio diktatora smehom: mnogi smatraju da su njegove karikature prava, originalna (i omiljena) škola demokratije.

Prvi rad mu je štampan kada je bio sedamnaestogodišnjak, četvrt veka je proveo u "Večernjim novostima", formalnu penziju je dočekao u "Vremenu", a četiri lista za koje je radio tokom Miloševićeve vladavine prestala su da izlaze, jer se nisu sviđala režimu ("Demokratija danas", "Borba", "Naša borba" i "Ekonomska politka"). Karikature i izložbe nikada i nije brojao, objavljeno mu je osam knjiga, a u pripremi je kompakt-disk. Samo u protekle dve godine, na Svetskom ekonomskom forumu u NJujorku održao je umetničku radionicu, a izlagao je u Beču, Parizu, Oslu i naravno, u svom Beogradu. NJegove karikature rado su viđene u "Mondu", "Tajmsu", "Kurir internacionalu" i dr.

Kako danas, posle toliko godina gledate na početke svog umetničkog rada, da li ste slavili jubilej ?
- Moj pravi početak je 1951. godina, kada sam objavio prvu karikaturu u "Ježu". Od kako znam za sebe, volim da crtam, a za to, naravno, ne mogu da nađem pravi razlog. U početku nisam ni otkrio dar za karikaturu, sticajem životnih okolnosti.
A krenuo sam u vreme Informbiroa i sukoba sa Rusima, pa je i prva moja objavljena karikatura bila na tu temu. Pohađao sam tada sedmi razred gimnazije; to moje pojavljivanje u "Ježu" strašno je odjeknulo u školi, pa sam prosto osetio obavezu da nastavim. O jubileju nisam vodio računa, nekako me to nije zanimalo. Radim dalje, nesmanjenim tempom, možda čak i više od kako sam pre pet godina formalno u penziji.

Po čemu pamtite "titovska vremena"?
- Za vreme Tita bilo je nezamislivo da crtate (karikaturalno) glavne političke ličnosti: pojavljivali su se, tu i tamo, neki benigni štosovi mojih starijih kolega, ali je za nas, poletarce, i to bilo nedopustivo. Karikaturisti se u to vreme nisu bavili ličnostima - mi smo kritikovali pojave.
Posle Titove smrti, počela je da se otvara informativna scena, krenuli su nezavisni listovi. Krajem osamdesetih, počeo sam da radim za "Demokratiju danas", prve takve novine kod nas, ali su one zabranjene posle nekoliko brojeva. Počinjalo je Miloševićevo doba...

Mnogi ljudi danas žele da zaborave da je Milošević, naročito na početku vladavine, a i godinama kasnije, imao plebiscitarnu podršku. Vi ste ga "prepoznali", a ostalo je, pretpostavljam, istorija
- Tako nekako. Radio sam u "Večernjim novostima" četvrt veka, ali su me sklonili, jer moje karikature nisu bile podobne. Firma je protiv mene povela sudski proces, koji je trajao tri godine; onda se neko setio da promeni interne pravilnike, pa su me jednostavno otpustili.
Dugo nisam mogao da objavljujem, ali su se moje karikature gledale ispod stola, a mnogi ljudi su ih sakupljali (neki imaju čitave kolekcije, obimnije nego što moja). Primili su me u "Vreme", tada najžešći opozicioni list, a redakciji je ubrzo stigla tužba zbog moje karikature. Povodom odbijanja Vens-Ovenovog plana i čuvene Paljanske skupštine, nacrtao sam igru "trule kobile": Micotakis drži Miloševićevu glavu, a ostali naskaču, predvođeni Karadžićem.
Okružni javni tužilac iz Novog Sada optužio nas je za povredu ugleda strane države, pominjala se i pornografija. Redakciju i mene kao autora, briljantno je branio Slobodan Beljanski, pa je tužilac odustao. Kasnije sam saznao da je inicijativa za to suđenje potekla iz kabineta Dobrice Ćosića.
Milošević nikada nije direktno reagovao na moje karikature, ali jesu njegovi potčinjeni. Od Gordane Logar sam čuo, a to mi je kasnije potvrdio i Milan Milutinović, kao "živi svedok", da je Milošević Ričardu Holbruku pod nos poturao moje karikature iz "Naše borbe", kao dokaz slobode medija, i pitao ga "da li je ovaj list zabranjen, a ovaj karikaturista uhapšen?"
Diplomatski kor u Beogradu često kupuje moje karikature i to mi je pomagalo da preživim gadna vremena. Na primer ambasador Norveške, njegova ekselencija Svere Bergen Johanson, ima barem trideset mojih originala, njegova supruga takođe. Svoju kolekciju su mi pozajmili za izložbu u Oslu. Takođe sam po narudžbini portretisao neke diplomate.

Čini se da posle 5. oktobra nemate "omiljenih" likova kakvi su bili Slobodan Milošević i Mira Marković. Danas ih je mnogo više?
-Da. Zamenili su ih Koštunica i Đinđić, kao i mnogi drugi sa političke scene. Tu su još i šlagvorti iz prethodnih vremena. Sada ima više reakcija nego ranije!

Nije vam bilo suđeno da živite u dosadnim vremenima, naročito u proteklih petnaestak godina. Ipak, da li ste nekada osetili nedostatak ideje, inspiracije?
- Ovde se svakoga dana dešava neka glupost, koja me obavezno inspiriše da nacrtam svoj komentar. Ponekad se političari umore od toga, pa imam mali problem. Svih ovih godina zaista su mi pomagali da napravim niz dobrih karikatura. Našoj političkoj sceni slična je, možda, ona u Hrvatskoj, ali se tamo nije pojavio kolega koji bi je iskoristio na pravi način.

Krenuli ste i sa animiranim karikaturama na TV B 92. Kakvo je to iskustvo i kako sve dospevate?
-Svaki dan objavljujem u "Danasu", u "Vremenu" jednom nedeljno, a pre godinu i po, upustio sam se i u crtane filmove. Za TV B 92 pripremam animacije od 15 do 20 sekundi: mnogo su atraktivnije od statičnih, oplemenjene su poentom na kraju. Pre četiri godine sam počeo da radim na kompjuteru i sjajno mi ide. Više ne moram da trčim u redakcije, a čak ni novine ne kupujem dok ne otvorim sajt dnevne štampe i otkrijem šta je zanimljivo. Inače, karikature radim prvo na papiru, tušem i četkicom, zatim ih skeniram i potom kompjuterski docrtavam. Pomaže mi porodična manufaktura: ćerka i zet su vrhunski stručnjaci, oni animiraju te slike, obezbede muziku, zvučne efekte, pa ceo posao završimo za jednu noć.

Tempo je žestok, ali ja ne znam drugačije da živim. Navikao sam svakodnevno da hranim aždaju, jer znam da mnogi ljudi to od mene očekuju. Moja osećanja pri tom se kreću u rasponu između velikog zadovoljstva i prave more. Ipak sam napunio 70 godina života, a drži me radost stvaranja i radost moje publike.

Radmila Lotina


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 9.03.2003.

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Strip Core <core@kud-fp.si>
Files: natecaj za striparje.doc

Kot vsako leto je tukaj razpis, vabilo za izdelavo motiva za plakat No Border Jam festivala, ki ga od samega zacetka oblikujejo striparji iz celotne bivše Juge. Prosimo, da vabilo striparjem, da izdelajo motiv posljete po vasih kanalih pri nas in bivsih prostorih Jugoslavije. Izbrani motiv bo nagrajen (50 EUR). Najlepsa hvala in se vidimo na No Border Jam festivalu 2003.

LP Dusan Hedl - frontrock@iname.com


Spoštovani predstavniki medijev!

Prosimo Vas, da v Vašem cenjenem mediju objavite spodnje obvestilo. Za objavo se vam že vnaprej najlepše zahvaljujemo in Vas lepo pozdravljamo.

Dušan Hedl, MKC Maribor, selektor festivala No Border Jam

NO BORDER JAM FESTIVAL RAZPISUJE NATEČAJ ZA STRIPARJE

Underground festival No Border Jam že od svojih začetkov podpira in reprezentira tudi stripovsko ustvarjalnost.

Tudi letos k sodelovanju vabimo striparje, ki jih prosimo, da naj izdelajo motiv za plakat (risbo) v treh barvah (črna, bela, plus ena po izbiri). Motiv za plakat naj bo povezan z ideologijo festivala in underground scene: kritika vseh oblik nestrpnosti, nasilja in eksploatacije. Vsa prispela dela bodo razstavljena v okviru festivala, najprimernejši motiv po izboru selektorjev bo nagrajen in bo natisnjen na plakatih, letakih in na razglednicah.

Svoje izdelke pošljite na naslov MKC Maribor, Ljubljanska 4, 2000 Maribor s pripisom “Za No Border Jam festival”. Rok za oddajo motivov je 20. maj 2003.

Maribor, 10. 3. 2003

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject:

PROJECT: ART OF CORESPODENCE

FREE  THEME

SEND MAIL ART, COMIX.CARTOONS, COLLAGE, MIX-MEDIA-PAPER,

FORMAT MAX A4

PUBLISHED BOOKS ANTHOLOGY

EXPO-ART GALLERY "M.CEPENKOV"

SEND TO:
VIZANT-VISUAL ART CENTER,
DIMO NAREDNIKOT: 58,
PRILEP-7500-MACEDONIA

DEADLINE 30  DAYS FROM PUBLISHED ON CONCOURS.

sadržaj

10.

BERZA

mail

From: Jasminka Pavasovic <jpavas@hotmail.com>
Subject: kupujem stripove

Kupujem: Astera Blistoka (izdanja s više epizoda) Gašu (Gastona) - Biser strip ili u debelim koricama 15 tomova Princa Valianta.

Molim da mi informacije šaljete na adresu: jpavas@hotmail.com

HVALA

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-Disney, nikad nije, u SVestima dat link a svakako je zanimljiv i za autore stripa i ilustracije...
www.disney.com

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 15. do 21. marta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad