prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. UMETNIČE, POKUPI ĐUBRE! - Aleksandar Zograf
2. E-FLIT #8 - Dušan Gačić
3. 3D GRAFIKA - Igor Knežević
4. VAŽAN STRIP PROJEKAT - Ilija Bakić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 110. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (170) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (57) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -PILOTE
   -PUNISHER
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

UMETNIČE, POKUPI ĐUBRE!

Aleksandar Zograf

Promocija petog broja strip časopisa Kuhinja biće održana u vidu “ne-umetničkog” perfomansa nazvanog UMETNIČE, POKUPI DJUBRE!. Akcija se sastoji od sakupljanja otpadaka na javnom prostoru, a učesnici su sami autori zastupljeni u novom broju Kuhinje. Okupljanje je dogovoreno za utorak 27. maj, u 11h, kod rampe tj. novoizgradjenog kružnog toka u blizini pančevačke železničke stanice kod Buvljaka. Kese i rukavice su obezbedjeni.

sadržaj

2.

E-FLIT #8

Dušan Gačić

Novi "e-FLIT" br.8

na www.nan.hr/e-flit,

uz nove crtane i pisane materijale, poziva i dalje na suradnju.

U pripremi je i prvi "papirnati" broj "FLITa", koji je također otvoren svakoj vrsti suradnje, autorima stripova, tekstova...

Za uredništvo,

Dušan Gačić

sadržaj

3.

3D GRAFIKA

Igor Knežević

Jedan od momaka koji je malo "napustio" strip, a koji je predstavljen svojevremeno u Mladosti i izlagan u Vinkovcima je dobio nagradu... ma sam autor je o tome sve napisao...:)

Drago mi je da se javim sa vijescu da je jedna od mojih 3d grafika dobila medjunarodnu 3d nagradu na 3d festivalu odrzanom prosle sedmice u Kopenhagenu.

Da vidite pobjednicki rad direktno idite ovdje:
http://www.3dawards.org/2003/report/index4.html

a da vidite ostatak nominovanih I nagradjenih radova prati linkove u press release-u (dobre stvari, vjerujte mi – radovi ILM-a, Pixara itd.)

Subota, 17-ti Maj, 2003
Santa Monica, Kalifornija

Vertical Village - dizajn bioklimatickog / ekoloskog nebodera Igora Knezevica (Flare Group, Santa Monica, CA) je proglasen pobjednikom u katogoriji arhitektonske vizualizacije od strane internacionalnog 3D Awards komiteta. (The International 3D Awards Committee.) na 3d festivalu odrzanom u Kopenhagenu, Danska.

Kompletan pregled svih nagradjenih I nominiranih ovdje:
www.3dawards.org/2003/report/

Da citiram text sa 3dawards sajta:
“Nagrada za najbolju arhitektonsku vizualizaciju je za izvrsno koristenje 3D grafike u arhitektonskom projektu. Radovi su izabrani bazirano na kriterijima dizajna, originalnosti, kreativnosti I tehnickog nivoa."

Vise o samom 3d festivalu vidi na: www.3dfestival.com . Neki od nominiranih I pobjednika ove godine su bili:
Industrial Light & Magic, USA
Weta Digital, New Zealand
Pixar Animation Studios, USA
Sony Pictures Imageworks, USA
Glassworks, UK
Smoothe Ltd., UK

Igor Knezevic je dizajner, illustrator, 3d artist. Zivi u Santa Monici, Kalifornija, USA
Pogledaj njegov websajt na: www.flaregroup.com
E-mail: igor@flaregroup.com

sadržaj

4.

VAŽAN STRIP PROJEKAT

Ilija Bakić

STRIP

VAŽAN STRIP PROJEKAT

"Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0
izdavač: Asocijacija za žensku inicijativu Beograd&Alternativna ženska scena Luna II, Vršac, 2002.g. - objavljeno u časopisu AKT 4/5, mart-april 2003. Valjevo; osnivač i urednik Dejan Bogojević

Strip je kroz svoju istoriju bio gotovo isključivo muški zabran i to u trostrukom vidu: strip stvaraoci, strip junaci i strip čitaoci bili su, pre svega, pripadnici "jačeg" pola. Takvoj preraspodeli snaga kumovalo je mnoštvo razloga, počev od najšireg - živelo se u muškoj civilizaciji - iz koga su proizilazili i ostali - najmoćniji ljudi su muškarci koji za svoje saradnike biraju/protežiraju muškarce-umetnike (svesno ili ne odbacujući žene) a njihovi proizvodi se obraćaju i namenjeni su prevashodno muškarcima, koji poseduju moć-novac; shodno tome i sadržaji su prilagođeni... i tako dalje i tako dalje do u beskraj. Spore promene u globalnoj civilizacijskoj strukturi liberalno-kapitalističkog Zapada (koji pretenduje da bude najbogatiji, najnapredniji i najdemokratskiji deo čovečanstva, makar i na račun ostatka sveta) ogledaju se u većem i transparentnijem učešću žena u nekim segmentima svakodnevnog javnog života: obrazovanje, zdravstvo, tercijalne delatnosti, umetnost (o privatnom uticaju žena, onom tipa "iza svakog uspešnog muškaraca stoji jaka žena" koji nesporno postoji ali je sklonjen od očiju javnosti, ne vredi govoriti jer su tu stvari vrlo tajne ali svakako nisu bezazlene); ipak, većina segmenata i dalje ostaje "rezervisana" za muškarce (vojska, politika, veliki biznis). Sve ove promene uticale su i na 9. umetnost, što će reći da su žene počele da se masovnije pojavljuju kao autorke stripova i njihovi konzumenti odnosno da se i lik žene strip heroine menja. Početni koraci u pomenutom pravcu mogu se zapaziti već u pojavi alternativnog-andergraund stripa s kraja 1960-tih, kada su, na jednoj strani, crtani neki od najbestidnijih stripova krcatih seksističkim ženskim-objektima bujnih oblina dok su, istina mnogo manje bučno, na drugoj strani žene počele da poprimaju ljudskije osobine (za razliku od onih u masovnom stripu gde je žena uglavnom imala zadatak da upada u nevolje i vrišti u iščekivanju vrlog, snažnog junaka kiji će da je oslobodi). Andegraund je bio/jeste utočište nekoliko izuzetnih strip umetnica koje dokazuju da su promene započele; naravno i dalje je velika većina stvaralaca, junaka i čitalaca muškog pola jer se predrasude i navike teško menjaju i odumiru.

Balkan je oduvek važio za prostore na kojima žive "pravi" muškarci i na kojima se zna gde je mesto ženi (u ćošku), pa se prihvatanje zapadnjačkih ideja o ravnopravnosti polova (posle istorijski kratke komunističke epizode u kojoj su žene, ipak, dobile ponešto slobode i prava), u dobu ponovnog buđenja nacional romantičarske svesti, svodi na verbalnu podršku i praktično teranje po starom, uhodanom receptu (ali, istini za volju, i oni tamo napolju mnogo više pričaju o tome nego što su voljini da predaju uzde vlasti i moći - nisu valjda ludi). Elem, kada se sve rečeno primeni na ovdašnju strip scenu dobijamo sliku na kojoj među stripadžijama prinuđenim da se dovijaju kako znaju i umeju ne bi li radili i objavljivali (o zaradi nema ni pomena) možemo videti i po koje žensko lice sa istim problemima na koje su dodata još najmanje dva: 1) da ubedite potencijalnog urednika da vam objavi strip iako ste žena i 2) da ubedite samu sebe da možete da stvarate stripove iako ste žensko. Koja od te dve muke je veća znaju samo one koje su zaoštrile olovku i počele da crtaju a potom nastojale da urađeno objave u nekom od nekolicine neredovnih domaćih strip izdanja. Evidentno je da je retkim autorkama objavljivanje uspevalo ali nepoznat je podatak o broju odbijenih i razlozima za to. Jedino izdanje u kome su se ovdašnje autorke masovnije pojavile (pojačane zvučnim imenima iz sveta) bila je "Zona F" specijalan broj 8-9 magazina "Patagonija", iz davne 1999.g. Projekat je privukao popriličnu pažnju javnosti ali je, čini se, malo od prezentovanih potencijala realizovano u narednim godinama i dalje sušnim za domaći strip. Otuda se može reći da "Feminus Ludens Stripus" koliko nastavlja putem "Zone F" toliko i kreće ispočetka; ostaje otvoreno pitanje koliko je čitav koncept izolovanog pojavljivanja dobar. U svakom slučaju na gotovo 170 strana našlo se mesta za 50-tak autorki (domaćih i stranih - s prostora bivše Jugoslavije i iz ostatka sveta) predstavljenih najčešće sa po jednom do dve table i kraćim autobiografsko-poetičkim tekstom; uz stripove se mogu pročitati kraći esej o Modesti Blejz i stripu ali i prilozi kojima je svrha obrazovno-osvešćujuća (Deklaracija o ljudskim pravima, tekstovi o polu i o trgovini ženama). Veliki broj radova donosi mnoštvo likovnih i stilskih opredeljenja, tehnika i poetika (od karikatura, primitivnog i realističkog crteža do kolaža; od humorističkog do auto-ispovednog stripa). Preovladava neformalni-andergraund odnos prema mediju, klasičnog stripa gotovo da i nema, uz prisutnu tendenciju eksperimentisanja s medijem. Naravno, kada je koncentracija umetnika ovolika nemoguće je predstaviti neku autorsku ličnost i njen opus detaljnije pa je prevashodna uloga projekta da široj javnosti da naznake o imenima na koja u nekim drugim publikacijama treba obratiti pažnju, odnosno da urednicima otkrije adrese na koje se mogu obratiti ili sa kojih će im, eventualno, stizati stripovi.

"Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0, dakle, svojevrstan je katalog autorki koje se bave stripom (i koje će se verovatno pojavljivati u nekim od budućih brojeva ovog magazina) te je definitivno važan za sticanje potpunije uvida u dešavanja u ovoj i dalje skrajnutoj umetničkoj formi.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No110.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

WHEN IN ROME...

Ide leto. Ide leto, a to u Leskovcu znaci samo jednu stvar - sprema se mafifestacija Smotra mladih autora Srbije i Srne Gore, koju cemo ove godine pokusati da dignemo na balkanski nivo, ako sve ide kako valja. Razmisljam o gomili ljudi koje ce se opet sliti u Leskovac iz svih delova zemlje, o tome se kako ce neki od njih po prvi put doci u moj grad. To samo po sebi znaci objasnjavanje par stvari; cinjenicu da Leskovac jeste grad sa najboljim rostiljem u zemlji ali da to istovremeno ne podrazumeva da se pomenuti najbolji rostilj prodaje bas na svakom cosku, kao i da je "mali grad" samo relativno mali i da se u njemu jos kako moze izgubiti (sto su na svojoj kozi pre dve godine iskusili ovi moji iz Strip Pressinga). Tok misli tu ne prestaje, pa se setim mojih putovanja po zemlji (i inostanstvu) vezanih za raznorazne nevolje u zemlji (i inostranstvu); jednog potencijalno gadnog gubljenja u Atini pre sest godina, prisilnom obilasku Beograda kad sam lane seo u pravi autobus cija je jedina mana bila ta da je isao u pogresnom smeru, jednog brzog i temeljitog taksi dranja u snegom pokrivenom Novom Sadu pocetkom ove godine... Lista se tu ne prekida, ali se tu prekida moje izlaganje. Prepustam rec Ricu Dzonstonu koji potencijalnim Americkim posetiocima Bristolskog strip festivala deli korisne i pocesto duhovite savete o tome kako izbeci neprijatne situacije. Uzivajte!

"Sledece nedelje, veliki broj vas Amerikanaca doci ce u Englesku za bristolski strip festival. Poprilican broj ce ocigledno odsedati u Londonu na izvesno vreme. Kao rezultat, evo osvezenja mog starog eseja "Kako Biti Amerikanac U Londonu Bez Da Vam Neko Razbije Glavu Palicom Za Kriket". Uramite ga i tako nosite u novcaniku.

U podzemnoj zeleznici pokretne stepenice stoje na desnoj strani, a dole se silazi levom stranom. Zpamtite ovo.

Pogledajte u desno kad prelazite put. Ovo stvarno zapamtite.

Uzmite Trevelkard propusnicu za period koji cete ovde provesti. Pokriva podzemnu, autobus i zeleznicu. Spasicete citave sate baratanja zetonima koji se menjaju svakih par meseci.

Nabavite A-Z (knjigu ulicnih mapa) i primerak ovonedeljnog Time Out-a. Ove dve stvari su vasa Biblija oko toga sta je gde i kad.

Izgovara se Les-ster Skuer.

Putovanje regularnim busom oko dvadeset je puta jeftinije od voznje odgovarajucim turistickim autobusom za razgledanje, a dobicete pride i daleko bolje kometare od slucajnog ludaka saputnika.

Tradicionalna engleska hrana je indijske orijentacije ovih dana. To NIJE jedno od brojnih jela vezanih za cips kojim ce pokusati da vas nahrane u "starinskom" i "zivopisnom" pabu.

Ne, mi sasvim verovatno nemamo (ubaciti ovde ime marke proizvoda koji vam treba). Pomirite se s tim.

Ne, ovde nema barova za nepusace.

Ne, u pubu ne postoji konobar ni konobarica. Odite do sanka. Noge imate.

Nemojte prosto naruciti pivo. Odaberite marku. Necete znati ni jednu od marki, pa ih probajte sve, jednu po jednu. Ovo se zove zabava.

Da, ljudi ovde piju alkohol, legalno od osamnaest godina, a tolerise se i znatno ranije. Ovdasnji narod to nekako ne posmatra kao ekvivalent kokaina.

Ne pokusavajte da kupite kokain. Vas ce akcenat dovesti do toga da vas opljese podmetnivsi vam puder.

O, da, imate akcenat. Cim zinete svi u radijusu od petsto metara to znaju.

Hodanje je ovde prihvatljiv nacin kretanja.

Caj nikada nije leden.

Da, ovde ima crnaca. A imamo i Azijate, istocne i sve druge. Puno ih je u Londonu. Da, skoro svi od njih imaju engleski akcenat. Nek vam to bude zanimljivo.

Vi ne mozete da izvedete engleski akcenat. Stoga ne pokusajte.

Ne nosite bejzbol kacket. Ako pada kisa, pokisnite ili koristite kisobran. Ako kisa ne pada, radujte se zbog toga.

Idite da vidite "Londonsko oko".

Idite i vidite "Dzeri Springer Operu".

Ne idite da vidite "Misolovku".

Idite u Kovent Garden, Kamden, Noting Hil, Seint Dzejms Park, Ricmod Park, Primrouz Hil, Soho, Uoterlu Bridz.

Amerikanci ste, pa samim tim i filmske zvezde. Iskoristite to. Mi u stvari volimo Ameriknce. Ponekad cemo vam drzati lekcije, prezivecete.

I ne, bukvalno se niko ovde ne seca Dana nezavisnosti kao bilo cega drugog do onoga sto i jeste, a to je jadan naucnofantasticni film. Nije to nesto cemu smo nauceni, ne utice na nacin na koji mislimo o Amerikancima i niko nece ukapirati vase pozivanje na Bostonsku cajanku.

U stvari smo voleli Klintona, i smatramo ga jednim od vasih najboljih predsednika. Ovaj novi tip nam je nakako sumnjiv, doduse.

U kojoj god da ste stranci, vasa politicka ubedjenja biti vise desnicarska od bilo koga s kim odaberete da razgovarate."

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (170)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

NOVAC

Na jednoj mailing listi koja okuplja profesionalne stripaše orijentirane na SAD tržište te na kojoj sam (pasivan) član porodila se prošle godine ideja o knjizi autorskih stripova: bez cenzure, bez ograničenja, potpuna sloboda, troškovi i zarada se dijele proporcionalno ... rječju, idealna situacija! Ne?

Ja sam - nesklon, kakav već jesam, vjerovati u anđeosku stranu ljudske prirode - odstupio od projekta odmah na početku. Na stranu što nisam vjerovao da na sadašnjem američkom tržištu ikoga zanima što autori imaju autorski reći, jednostavno nisam želio uložiti trud u nešto što nisam vjerovao da će se dogoditi. To sam glasno izjavio, bio popišan i od tada sjedim, čitam digeste i gledam kako se rokovi odgađaju, a ljudi - što je konačni rok bliži - otpadaju jedan po jedan. Razlozi otpadanja su svi razumljivi i opravdani - nitko, gle, ne biva popišan kad se obećanje pogazi kao kad ga se ne želi dati - i svi se svode na jedno: novac.

Naravno, nitko ne kaže da je to zbog para. Govore da je to zbog teške obiteljske situacije, nenadanog priliva obaveza, potrebe da se uzme drugi posao dok se tekući još nije završio ... Ali lako je čitati između redaka: suočeni s izborom između plaćene tlake i investiranja u slobodu, samo se četvrtina autora (oni manje poznati, koji bi projektom najviše profitirali) zaista i prihvatila posla. Drugima je žao, jako bi voljeli, ako se knjiga prolongira za dogodine onda svakako...

Biti profesionalac znači raditi za novac. A novac vrlo lako postaje sve: razlog za rad, presudni moment u odlučivanju, jedini potreban kompliment. Riječi su jeftine: daj mi pare i znat ću da me voliš, da me trebaš. Ne jednom sam vidio kako u mladim očima gasne entuzijazam jednom kad budu plaćeni i kako svečana obećanja da se stripom bavi zbog stripa padaju u vodu. Ne jednom sam vidio prekaljenog profesionalca koji se kune da bi radije crtao ovo ili ono, ali ipak nastavlja crtati strip koji je na stolu jerbo se ovo ili ono manje plaća. Ne jednom sam i sâm odgodio stripove do kojih mi je bilo stalo jerbo su neki plaćeni angažmani pokazivali zamamno bedro. Ljubav iz koje profesionalci crtaju nije ljubav prema crtanju.

Nadam se da će se knjiga s početka teksta jednom doista i dogoditi. Makar zato da ne budem u pravu, da mogu s drugim kurvama i dalje sanjati o poštenju.


***
PPP: Nego, ozbiljno, čujem da si postao izdavač?
O: Kajem se, jesam. Kroz firmu Mentor objavio sam četiri autorske zbirke hrvatskog SF-a: Duh novog svijeta Tatjane Jambrišak, Purgeri lete u nebo Igora Lepčina, svog Teksas Kida (i još neku moju braću), te Slijepe ptice Aleksandra Žiljaka. Sve su to, dakako, vrhunske knjige autora kaljenih kroz gotovo desetljeće SFerina SF izdavaštva i svi ste pozvani da kupite višestruke primjerke.

LEKTIRA:
Y the Last Man Briana K. Vaughana i Pie Guerre me baš puknuo. Strip ima jednostavnu premisu (Yorick i njegov majmun su posljednji mužjaci na Zemlji, svi ostali naglo pocrkali) i veliku mogućnost da sve uprska (ako se odluči za magijsko rješenje zagonetke), ali prvih deset svezaka pročitao sam u dahu, kao napeti road-movie čvrsto smješten u američko danas, najbolji strip kojeg je Vertigo objavio nakon Preachera (iako duhom prilično različit).

GO SURF:
Na www.dzezelj.com je, a kako bi drukčije i bilo, web-stranica Danijela Žeželja. Na www.petikat.com, pak, je stranica udruge koju su Danijel te njegova duhovna braća Greiner i Kropilak osnovala kako bi sebi i svojima "Otvorili mentalni prostor za razmišljanje i rad". Ništa vas ne košta skočiti tamo i uvjeriti se jeste li i vi "njihovi". (Bodega i News linkovi su prazni.)

sadržaj

7.

MOJ POGLED (57)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ŽIVETI SLOBODNO

Jedan slikar je, ne mogu se ovog trena setiti imena, ostao poznat kao autor jakog karaktera jer za života nije prodao ni jednu sliku, već ih je sve radio za svoju dušu i tako su za istoriju ostala sačuvana sva njegova dela. Priča bi zvučala fantastično ako bi preskočili činjenicu da je dotični umetnik bio plemić, da je imao sopstveni zamak gde je imao dovoljno soba i zidova za sve slike, da je imao svoje sluge i kmetove i da nikad ništa nije morao raditi za platu.

Činjenica da se ne mogu setiti imena slikara govori da mu ta sloboda i nije pomogla da prebaci kvalitet i popularnost pojedinih dela koja su urađena po narudžbi, za novac. Da, kao što vidite, ovog puta ne mogu a da se ne osvrnem na Macanovu karticu, koja je ovog puta stigla iznenađujuće ranije te mi dala šlagvort za kolumnu.

Kada se radi dobro, iskreno i od srca nije važno da li se radi strip za porodičnu upotrebu, fanzin za 100-nak ljudi ili sveska za milion čitalaca. Velikanima slikarstva nije smetalo što su za koru hleba ukrašavali zidove kuća i hramova, što su morali podilaziti kako naručiocu tako i ljudima koji će u prostorima za koje je slika rađena biti posmatrači. Ti slikari su znali da pomire svoje znanje sa zahtevima, te da svojim delom budu iznad svih. Iznad naručioca, iznad publike, iznad drugih umetnika... i nikad, i niko nije pomislio da ospori vrednost tih dela samo zato što su rađena za novac.

Danas eto, više nego ikad ranije, čovek zavisi od novca. Da sam kojim slučajem bogat kao slikar iz prvog pasusa, danas verovatno ne bi bilo Strip Vesti jer ne bi osećao potrebu da ih radim. Verovatno bih crtao šta želim i kako želim, bolelo bi me uvo da li se to nekom sviđa ili ne. Štampao bi ih u velikim tiražima i delio besplatno na ulici. Bio bi verovatno sebičan i ne bi razumeo probleme jadnika što moraju da crtaju da bi se prehranili. Ne bi prihvatao honorarne poslove koji nemaju veze sa kreiranjem stripova i tada bi imao više od ovih par sati nedeljno za crtanje. Možda me ne bi ovoliko radovalo što i pored toga uspevam da činim pomak nabolje... verovatno se u svojoj slobodi ne bih ni zapitao da li treba da napredujem.

Ne dozvoljavam da se stripovi dele na one koji se rade za dušu i one koji se rade za novac. Slikar iz prvog pasusa onom što je radio za koru hleba može, mada je besmisleno, da smatra umetničkim grehom jedino što je naplatio svoj rad. I na ništa drugo ne može da mu prigovori, posebno ne na kvalitet!

Da li je nemaština kočnica ili pokretač za stvaranje, da li je bogatstvo sloboda ili robija za kreativnost? Šta bi vi radili danas kad bi, bez potrebe da trčite za novcem, živeli slobodno?!

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin ovog puta jedini krivac za sadržaj rubrike...

"Asteriks i vikinzi" najskuplji evropski crtani film

"Asteriks i vikinzi" bice najskuplji evropski crtani film - kostace 25 miliona dolara. Snimanje filma ce u potpunosti finansirati francuska TV mreza "M6". Novi film ce se raditi po albumu objavljenom 1967. godine. Film (75 minuta) rezira Danac Stefan Fjeldmark, na osnovu scenarija koji je napisao u saradnji sa Belgijancem Zan Likom Gusensom. Film ce biti radjen u tradicionalnoj 2-D animaciji uz koriscenje kompjuterskih efekata kako bi se dobilo na spektakularnosti pojedinih scena. U bioskopima ga treba ocekivati 2006. godine. Asteriks je najpoznatiji strip junak u Evropi, a glavni konkurent mu je "Tintin". Njegovi tvorci su Rene Gosini i Albert Udrezo, a dosad je prodato vise od 300 miliona albuma, dok su dozivljaji Asteriksa i Obeliksa prevedeni na 110 jezika. Ipak, mozda pomalo neverovatno zvuci, ali Asteriks nikada nije postigao uspeh u Americi.

V. T.

Objavljeno: DANAS, 19.05.2003. godine

Četvrti dan Filmskog festivala u Kanu

Aplauzi i zvižduci

Film "Slon" Gasa van Santa nikog nije ostavio ravnodušnim. Zozonov povratak minimalizmu u "Bazenu"

Specijalno za "Glas"

PARIZ - U nedelju, četvrtog dana Kanskog festivala, na Kroazetu je stigao i čuveni strip poručnik Majk Bluberi, genijalnog crtača Žana Žiroa. Predvođeni glumcem Vensenom Kaselom i rediteljem Janom Kunenom, ekipa je prikazala montažu od deset minuta, zabranjenu za štampu i namenjenu jedino kupcima filma. Prema izjavama Bluberijevaca, premijera filma će biti novembra u francuskim bioskopima.

Zvanična konkurencija festivala nastavljena je filmom "Bazen" francuskog reditelja Fransoa Ozona. Sara Morton (Šarlot Rempling), popularna engleska spisateljica kriminalističkih romana, u nedostatku nadahnuća odlazi na jug Francuske u kuću svog izdavača da se odmori i radi. Međutim, jedne noći, stiže Žili (Lidivin Sanjie), francuska ćerka vlasnika kuće i svojom ekstrovertnošću unosi nemir u Sarin život. U zatvorenom krugu, pored bazena, odnos dveju žena započinje u teškoj atmosferi, da bi se lagano pretvorio u izvor nadahnuća u kome se fantazmi i stvarnost mešaju.

"Bazen" potvrđuje Ozonovo zanimanje za manipulaciju i označava njegov povratak minimalističkom i intimističkom načinu rada. Istovremeno, on u svom filmu pokušava da objasni tajnu književnog stvaranja, trenutak kada se pisac otkida od stvarnosti i počinje da je upotrebljava za svoje potrebe. Ozonov film, stilski doteran i zasnovan na glumi Šarlote Rempling, ne ostvaruje očekivanja sa početka. Krajnji utisak je nedovršeno delo u kome je ponuđen premali broj ključeva za preveliki broj brava.

Gas van Sant u svom filmu "Slon" nadahnjuje se tragedijom koja se odigrala 1999. godine u školi američkog grada Kolombajn, gde su dva dečaka iz vatrenog oružja ubili 14 učenika i profesora. Van Sant nam prikazuje običnu školu sa njenom svakodnevicom, ukrštajući sudbine desetak učenika. Flešbekovi i pomeranje u vremenu od samog početka unose napetost u radnju, ali i mogućnost razmišljanja o slučaju i sudbini.

Snaga filma "Slon" leži pre svega u nezauzimanju stava i neobjašnjavanju šta su ubice zaista mislile. Hladno, klinički i bez interpretacije, Van Sant iznosi događanja, umnožava tragove, rašomonski dopuštajući da se neke scene vide iz više uglova. Potom, vremenski obruč puca i film uleće u scene užasavajućeg nasilja. Na kraju kanske projekcije "Slon" je dobio podjednak broj aplauza i zvižduka, što je dobar znak da nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Aleksandar Manić


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 20.05.2003. godine

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-PILOTE
Pilote još jednom. Legendarni francuski strip magazin će se još jednom, na 128 strana, pojaviti na kioscima 19. juna 2003. godine. (afnews)


-PUNISHER
John Travolta će glumiti Howard Saint-a u igranom filmu The Punisher koji se radi po poznatom Marvelovom stripu. Thomas Jane će biti Frank Castle. (afnews)

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-IVICA ZDRAVKOVIĆ - karikature, stripovi i ilustracije:
http://zdravkovic.tripod.com

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 24. do 31. maja

25. maja 2002. Održana je promocija strip sajta Komikaze i izložba strip-plakata, Zagreb.

31. maja 2002. U knjižari Mala velika knjiga u Novom Sadu održana je promocija nove knjižice Rastka Ćirića "Priručnik za gajenje domaćeg metamorfa (metamorphus domesticus)" u izdanju MAH medija centra iz Beograda.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad