prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. TONE, PAZI METEK! - Strip Core
2. KORTO MALTEZE MULTIMEDIJALNI HEPENING - Vladimir Ćuk
3. ASTERIKS U ŠKOLI - Aleksandar Manić
4. KORTO IZGUBLJEN U SNOVIMA - Ilija Bakić
5. PARISKI SPLEEN (61) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 124. - Marko Stojanović
7. MOJ POGLED (71) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. PISMA ČITALACA - mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

TONE, PAZI METEK!

Strip Core

TONE, PAZI METEK!

11. september že dolgo ni katerikoli datum, temveč označuje dan, ko "nič več ni tako kot je bilo", dan, ki ima za mnoge dvojen, z (de)militarizacijo povezan pomen: datum, ko so se simbolično, "v imenu boja proti terorizmu" začele nove vojaške intervencije svetovnih razsežnosti in dan, ki je zaznamoval predvsem slovensko mirovniško civilno inicijativo, to je zasedba bivših vojaških objektov na Metelkovi in njihova konverzija v danes že utrjen alternativni socialni in kulturni center.

V času, ko so nas vodilne politične instance in mediji vsakodnevno bombardirali s stereotipnimi in rasističnimi dnevnopolitičnimi diskurzi o posameznih vojnih spopadih in vojni nasploh in so nas prepričevali, da bomo varni samo v okrilju NATA, se je izkazalo, da je potrebno svoje nestrinjanje in problematiziranje absurdnosti vojne izraziti skozi drugačne kanale: skozi sliko in glasbo dveh nekdaj subverzivnih, dandanes pa priznanih medijev. Stripburger s posebno in bogato edicijo protivojnega Warburgerja, kabaretski, politični in drugače nekorektni Slon in sadež ter njun povezovalni člen Mirovni inštitut - se oglaša iz samega središča bivše militarizirane cone.

11. september 2003 od 21.00 dalje, Menza pri Koritu, Metelkova mesto, Ljubljana
Vstop brezplačen!

Stripburger je z letom 2003 vstopil v drugo desetletje svojega delovanja. Po izdaji posebnih številk na temo nacizma, človekovih pravic, ekologije, hendikepiranosti, spolnosti in norosti, se je Stripburger podal na najgrozovitejše polje doslej: vojno.

V sodelovanju z Mirovnim inštitutom je Stripburger objavil javni stripovski razpis, in ga zaključil konec aprila. Na razpis so prispela dela preko 200 avtorjev iz ZDA, Kanade, Brazlije, Evrope, Koreje, Izraela in Nove Zelandije. Uredništvo je izbralo dela 90 avtorjev (vključujoč ilustracije in spremno besedilo), katerih dela so objavljena v antologiji z naslovom Warburger. Na 400 črno belih straneh, s posebno prilogo protivojnih nalepk 4 avtorjev, svoj pogled na vojno predstavlja tudi 11 slovenskih stripovskih ustvarjalcev, v uvodnem besedilu pa nam svoja intimna razmišljanja in izkušnje predstavi Saša Rakezić oz. Aleksander Zograf, strip ustvarjalec in esejist iz Srbije. Naslovnico je prispeval francoski avtor Stéphane Blanquet.

V okviru dogodka bo Stripburger razstavil izbor zmagovalnih del in predstavitveno animacijo Žige Aljaža - Sigmunda ter Davida Krančana.

SLON IN SADEŽ - kabare

Slon in sadež sta po mnenju slovenske teve klientele prvi politično nekorektni duet v Republiki Sloveniji. S štikelci kot so Taliban Regae, Noben te nebo jebal če član si nato pakta in Going to guanantanamobey sta to dokazala še tako nejevernim poslušalcem. Za vse tiste, ki vas politika ne zanima, pa povsem druge teme: Za Metoda goriš bejbi je komad o gospodu, edinemu serijskemu morilcu v Sloveniji, Kavboj iz Ljubljane je zgodba Sarajevčana v Ljubljani, Ko bi le imela penis pa nam zapoje dama srednjih let, ki pravi, da bi vse bilo drugače…

Koncert, ki je več kot predstava in predstava, ki je več kot koncert, vsekakor pa show, ki se ga ne splača zamuditi. Če vas ne bo tam, bodo vaše mesto zasedli drugi.

Koncert se bo pričel ob 22.30.

Prej in potem: DJ Terrah.

Po najugodnejši, enkratni ceni bo v ponudo Warburgerjem (založnik: Forum Ljubljana) s Cdjem Slon in sadež oz. CD Slon in sadež z Warburgerjem. Na stojnici Mirovnega inštituta pa bo poleg njihovih drugih publikacij tudi še čisto sveža knjiga “Hrup z Metelkove” s podnaslovom “Tranzicije prostorov in kulture v Ljubljani” avtorja Bratka Bibiča. Če si boste zaželeli njegovega podpisa v knjigi, je to edinstvena priložnost.

sadržaj

2.

KORTO MALTEZE MULTIMEDIJALNI
HEPENING

Vladimir Ćuk

KORTO MALTEZE MULTIMEDIJALNI HEPENING U BEOGRADU

Dana 15og septembra, u Domu kulture -Studentski grad, sa početkom u 19.00 biće održan multimedijalni hepening pod nazivom “Korto Malteze-Velika putovanja Huga Prata”. Događaj će se sastojati od tri prateća dela, i to:

-tribine, na kojoj će govoriti Vladimir Vesović (strip crtac i ilustrator), Mihajlo Kurtović (novinar i izdavač), Zefirino Grasi (glavni i odgovorni urednik “Politikinog Zabavnika”) i Aleksandar Žikić (novinar i publicista)

-izložbe, koja će se sastojati od kopija akvarela Huga Prata i ilustracija Korto Maltezea domaćih strip crtača

-projekcije animiranog filma “Korto Malteze u Sibiru”

Povod za ovu tribinu, izložbu i film, jeste želja organizatora da se širem auditorijumu predstavi strip a ujedno i lik Korto Maltezea, autora Huga Prata, koji je najviše doprineo da strip kao umetnost, bude prihvaćen u Evropi, među strogim kritičarskim krugovima.

Organizatori ovog događaja su: Marjan Matić i Vladimir Ćuk


--------------
Ono što je posebna želja organizatora, jeste da se pored radova Hugo Prata na izlozbi nađu i crteži, ilustracije (tehnika nije bitna) Corta Maltesea domaćih strip crtača i ilustratora. Ukoliko neko ima vremena i volje (na žalost sve je volonterski) i želi da predstavi Corta iz svog ugla, može da nacrta nešto i pošalje na mail magik32@ptt.yu. Bitno je da crtež bude u dovoljno visokoj rezoluciji skeniran da kasnije može da se odštampa na A4 ili A3 formatu.
Kontakt telefon i mail za sve informacije u vezi hepeninga: 064/1475204 magik32@ptt.yu
Rok je 10.09.2003.

sadržaj

3.

ASTERIKS U ŠKOLI

Aleksandar Manić

Objavljivanje stripa iz serijala Asteriks uvek predstavlja dogadjaj, ccak i kada se ne radi o potpuno novom nastavku. Dve godine po faraonskom izlasku epizode "Asteriks i Latravijata", prodatom u 8 miliona primireka, 29. avgusta pojavio se "Asteriks i galski polazak u sskolu" (Alber-Rene). Album je saccinjen od ccetrnaest kompletnih pricca, uradjenih od 1966. do 2003. godine, neke objavljene u revijama, a neke vidjene prvi put. Pricce je potpisao tandem Alber Uderzo i Rene Gosini (koga jedino Srbi, iz neznanih razloga, zovu Gossini), dok je pricce, stvorene posle smrti velikog scenariste 1977. godine, potpisao samo Uderzo. Crtezzi su osvezzeni, kolori doradjeni, upisani su novi tekstovi, dodata je naslovna strana i nasstampan je tirazz od 1,75 miliona primeraka na francuskom jeziku. Izdavacc occekuje da se do bozzichnih praznika ovaj album proda u tirazzu od tri miliona primeraka.

Album poccinje kratkim stripom "Borba ssefova" objavljenom 1965. godine u magazinu "Pilot". Gosini se nadahnuo konferencijima za sstampu generala De Gola i njegovim vesstim manevrima da novinarima kazze samo ono ssto zzeli. Slede retko vidjene table "Rodjenje Asteriksa", "Godina 50. pre Hrista", "Deveta godina", "Mini, midi, maksi", "Asteriks kakvog nikada niste videli", "Lutecija Olimpijska", "Galsko proleche", "Latinomanija", "Autori na sceni", "Rodjenje ideje"...

U sredini albuma nalaze se pet do sada neobjavljenih tabli stripa "Ssantkleriks, galski petao", pricca koju je Uderzo napisao i nacrtao bass u vreme kada je Amerika possla u okupaciju Iraka. Seoski galski petao sukobljava se sa velikim orlom, simbolom rimske imperije, predstavljajuchi parabolu francuskog politicckog neslaganja sa americckom invazijom Iraka. "Samo ssto sam izassao iz bolnice, seo sam za sto i nacrtao tu priccu, koja je trebala da ima tri table, ali sam je produzzio na pet - kazze Uderzo - i ssto je najvazznije, radechi na njoj smislio sam radnju sledeche epizode Asteriksa." Do tada, plavokosi galski prznica nastavlja da se prodaje, a celokupni tirazz izasslih albuma premassio je 300 miliona primeraka.


antrfile
CRTANI FILM ASTERIKS
Projekat za trechi igrani film o galskom junaku Asteriksu upravo je prekinut. Uprkos odliccnoj prodaju prethodnog filma (22 miliona gledalaca), Alber Uderzo i Ana Gosini nisu prihvatili scenario. "Beri i Zzinjo su mi dali ccetvrtu verziju "Asteriksa u Sspaniji", ali meni je to izgledalo slabo i bez koherencije. Film je trebao da bude usmeren samo ka francuskim gledaocima. Odluccili smo da sa kanalom M6 i danskim studiom "A Films" uradimo crtani film "Asteriks i vikinzi". Scenario je zavrssen, a mi nastavljamo pregovore sa jednom americckom produkcijom, zainteresovanom za nass projekat sa istinskim medjunarodnim ambicijama - kazze poznati francuski crtacc Uderzo.

sadržaj

4.

KORTO IZGUBLJEN U SNOVIMA

Ilija Bakić

STRIP

KORTO IZGUBLJEN U SNOVIMA

Čudna igra okolnosti, koju neki zovu i sudbina, ponekad povezuje događaje u nizove koji izgledaju i deluju sasvim prirodno (istini za volju, mnogo su češći nizovi loših i negativnih dešavanja ali...). Elem, u toku ovog leta ljubitelji Korto Maltezea mogli su (ukoliko u mestu svog življenja imaju bioskop) da odgledaju dugometražni crtani film "Korto u Sibiru" i da, u ponekoj knjižari, u Beogradu ili Novom Sadu, vide i kupe (ukoliko imaju dovoljno para) album "Helvetske priče". Tako se, posle sušnih godina, fanovi mornara-mističara, ponovo mogu radovati. Ovo važi čak i za one koji imaju primedbe na filmski izgled sveta svog junaka; a činjenica je da je izostanak oštre Pratove linije omekšao pejzaže i lica, dok su boje, akvarelski blede i ponekad zamućene, za koji stepen jače od onih koje viđamo u albumima ili akvarelima samog Prata. Krajnji rezultat je 'premekan' u odnosu na original i to ume da zasmeta (čak i više od nezgrapnog hoda likova). Ali i ovako oslabljena Kortova zavodljivost i dalje deluje.

Kolorni album "Helvetske priče" je 'uvozni': objavljen 2002.g. u izdanju "Feniksa" Banja Luka i Ateljea Bogdan iz Sarajeva. Korto, u svom strip liku, već jako dugo (predugo) nije posećivao ove krajeve u kojima je rado viđan već 30-tak godina, počev od "Pegaza" Žike Bogdanovića, preko "Strip arta", "Stripoteke" i "Politikinog zabavnika" sve do albuma - najpre su se pojavili "Tango" (Art 9, 1990.) pa "Priča o Veneciji" (Bata, 1995.) da bi 1996. i 1997.g. Komuna objavila, hronološki, počev od "Balade o slanom moru", sedam albuma, što u boji što crno-belih, sa namerom da se obuhvati čitava saga. Na žalost, projekat je ostao nedovršen i od tada Korta nema među Srbima. "Helvetske priče" se dizajnom i opremom 'nastavljaju' na Komunine albume (koji su opet rađeni prema Kastermanovom izdanju sabranog Korta), što znači da stripu prethodi uvodni tekst, geografska karta i ilustracije, ovog puta Pratovi akvareli pejzaža i nošnji Švajcarskih kantona.

Originalno se ova Kortova avantura pojavila 1987.g. u strip magazinu koji nosi Kortovo ime i pod simptomatično obećavajućim imenom "Rosa alchemica". Album svojim imenom određuje geografsku destinaciju priče, što je slučaj sa dobrim brojem ostalih albuma ("Karipska svita", "Kelti", "Etiopljani", "Korto u Sibiru", "Priča u Veneciji", "Blago Samarkanda", "Tango" , "Mu"). Prva reakcija na ime Švajcarske može biti zbunjenost jer ova zemlja se čini previše mirnom, bogatom i običnom, lišenog egzotike koju Korto traži. I on sam na početku stripa kaže "Ja verujem u zlatnu maštu Kelta, raskošnu maštu tropskih predela... verujem u vudu... ali sumnjam u švajcarsku maštu!" Ali, u pitanju je tek refleksna reakcija obojena predrasudama jer ova zemlja kantona, osim čokolade, banaka i satova s kukavicom, pamti vitezove Svetog Grala, Zigfridovu potragu za zlatom Nibelunga, zmaja Fafnera koji čuva blago sa Rajne, kraljevsku lozu Burgundina koja je potekla od Nibelunga, dobrodušne kraljeve Merovinga sa čudotvornim mačevima, alhemičara Paracelzusa... Korto, kao saputnik starog znanca profesora Štajnera sa Praškog univerziteta, kreće, u jesen 1924.g, na sastanak alhemičara, u Sion, gde je živeo čuvar Svetog Grala, časni vitez Persifal; u istom mestu se nalazio i zamak sa 'ružom greha' ili 'zamak greha' u kome je boravila sladostrasna priceza ljubavnica dva brata Nibelunga. Jedan od njih se kastrirao da bi odoleo čarima 'ruže' i otada prolazi kroz vekove i mitove Germana, Kelta, Franko-Merovinga. Namernici usput svraćaju u Montanjali, voljni da posete pisca Hermana Hesea; ovaj je trenutno odsutan pa ih dočekuje dečak Klingsor - u stvari on se prikazuje samo Kortu. Klinsor je, u stvari, Persifalov neprijatelj, đavolji vitez i junak Heseove novele. Umoran od puta, Korto odlazi na počinak; dok čita knjigu Volframa fon Ešenbaha "Persifal" ona se otvara i Korto izlazi na polje suncokreta gde sreće strašilo u mornarskoj uniformi i saznaje da mu je zadatak da pronađe alhemijsku-turinšku ružu ili ružu greha a zatim i Gral. No, put preči Smrt sa kosom; beg dovodi Korta do Klingsora koji će, takođe, pokušati da ga ubije. Boj prekida sama ruža greha, Kundry, pa protivnici postaju prijatelji i kreću prema Gralovom zamku, srečući brbljive vrane i ogromnog gorilu. Korto, konačno, prelazi preko mača-mosta, odigra ples na muziku 4 kostura i stiže do fontane ruža i pehara iz koga ispija napitak večne mladosti. Ovaj čin doziva đavola koji izvodi Korta pred sud principa u kome su 'predstavnici pakla' Kain, Juda, Balal el Šinar, Merilin, Eva, Jovanka Orleanka, papa Klement Peti, Žil de Re, Dik Turpin i Raspućin. Kortov branilac je Klingsor a svedoci, svi koje je do tada sreo, od smrti, gorile do alhemijske ruže i Grala, govore u njegovu korist. Presuda, izriče je Raspućin, dozvoljava bnovom besmrtniku da se vrati u svoj svet. Korto se budi, na javi susreće Hesea a potom sa mladom slikarkom Lempickom odlazi iz avanture. Da sve nije bio san svedoči i prsten Klingsora koji je nepoznati posetilac ostavio kao poklon Kortu.

"Helvetske priče" krasi vrcava mašta koja nesputano vrluda kroz snove sazdane od istorijskih fakata, religijskih, paganskih i ezoterijskih učenja i čiste avanture, tvoreći zavodljivu fantazmagorijsku igrariju. Korto, ponovo, kao izaslanik ili 'produžena ruka' moćnih bića, kreće kroz čudnovate predele i situacije, jednako začuđen kao i čitaoci i zaveden intrigom u koju je upleten. Za razliku od stvarnosnih dogodovština po raznim morima i kontinentima, u ratnim vihorima ili periodima mira, kada imaginarno tek povremeno probija u materijalnu stvarnost, u nekim avanturama (a "Helvetske priče" su verovatno vrhunac ovog smera) fantastika postaje primarno okruženje i pozornica dešavanja (verni čitaoci će se svakako setiti i priče "San zimskog jutra" u kojoj se junaci engleskih mitova brane od germanskih napada). Ovo, za strip netipično spajanje dve ravni postojanja, uz Borhesovsko mešanje i 'doterivanje' činjenica, što rezultira začudnim sagledavanjem sveta/svetova, ostaje zaštitni znak sage o poslednjem romantičnom heroju XX veka. Dodajmo rečenom Pratov briljantni grafizam (u ovoj priči izmešan sa srednjevekovnim crtežima, freskama i tapiserijama) i dobili smo portret remek dela 9. umetnosti kome se treba diviti i vraćati. Otuda i nada da ćemo, makar i kroz uvoz, uskoro moći da kompletiramo sve albume putešestvija Korto Maltezea.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (61)

Franc
noanoabv@free.fr

Galsi pocetak skolske godine
(Komika kao najsetniji žanr?)

Kao vecina amatera starih stripova, nisam odoleo, priznacu, ni ja: otišao sam do prve knjižare i, po inerciji – tako prokletoj inerciji - kupio poslednjeg Asteriksa. To je gest koji ponavljam sa naslovom svakog od klasika i svaki put, kada to ucinim, vražje me grize misao kako je moj gest prost primer entropije, primer nezdrave navike, blagog iskliznuca ka kicu. Jer, naposletku, šta bi nam, uistinu, novog mogao da pruži, dobri stari gospodin Uderzo?

Cetrnaest mikro stripova obraduje cetrnaest razlicitih tema u rasponu od cetrdeset godina rada: prve table su nastajale za vreme casopisa ”Pilote“, u kome je objavljivan Asteriks pre nego što je štampan u obliku albuma. Za razne potrebe casopisa, Gošini i Uderzo stvaraju prigodne table. U najboljim od njih umetnicki tandem lomi barijeru prigodnosti i daje dobra i cak vrlo dobra ostvarenja: šta reci o dvostranom ”Galskom prolecu“, koga je Uderzo osmislio sam, osim da je poslednji, Gošinijev, umetak, naslabije vezivno tkivo tog stripa, umetak koji se u lirski pejzaz ovih dveju tabla uopste ne uklapa, umetak koji cak remeti kompozicioni sklad price ? Prvenstvena vrednost poslednjeg (poslednjih) Asteriksa jeste u tome sto se u njemu Uderzo otkriva kao crtac/propovedac retke melanholije (koju nije umeo, ili je nije želeo da izrazi, ili jednostavno je nije posedovao, Gošini?). Šta reci o reprodukciji prvog crteža, na cetvrtoj strani, fotokopiji – skoro, vaj, jedinoj, olovkiranog rada - gde na nastavi Panoramiks kori neveštog Obeliksa pred gomilom dece koja se valja od smeha pod klupama dok nas, u prvom planu, sasvim mimo konteksta, sece neshvatljivo setan, brižan pogled Asteriksa cija se tuga preliva na malenog psa Idefiksa i koja, zapravo, nema svog estetskog utemeljenja u sižejnoj ravni crteža (uporediti tablu nastalu sezdesetih sa danasnjim Asteriksom)? Da li nas to, vec pri prvom svom radu, na samom uvodu u lektiru, Uderzo opominje da je vec vreme za oproštaj (daleko je, sad, detinjstvo, iluzija se opasno bliži kraju), da li nas to, nalik na Morisa, opominje da se polako pripremamo na oproštaj – jer svaki polazak je neminovan?

Zbirka – jer o zbirci je rec – je osmisljena kao spoj skolske citanke i sveske za vezbe (svako dete prepoznace linije fracuskih Cahier de textea): pred svaki strip, redakcija, na stranici koja mu prethodi, nudi nekoliko elemenata koji pomazu kontekstualizaciji njegovog nastanka. Rekao bih samo da savremeno kolorisanje ubija draz davnih stripova, i da je steta sto su neke table, da tako kazem, "remasterizovane". Prva tabla nudi izvrsnu parodiju predsednikovih obracanja naciji – obicaj koji je, na tragu De Golovih zamajavanja novinara posebno negovao, u toku sedamdesetih godina, Ziskar Desten – gde jos jednom otkrivamo Gosinijevu sklonost preklapanja vremenskih perioda i jezicku vrcavost (stari Gali i savremeni novinari cutke sede u sali za konferenciju u iscekivanju obracanja seoskog poglavice). Sledi cetrnaest prica, redom: ”Pocetak školske godine, galski (tekst Gošini, crtež Uderzo), 1966”; ”Asteriksovo rodjenje (tekst i crtez Uderzo), 1994"; "50 pre J.C (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1977"; "Jasnopeviks, petao galski (tekst i crtez Uderzo), 2003"; "Nova godina (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1967"; "Mini Midi Maxi (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1971"; "Asteriks kakvog ga nikada niste videli (tekst i crtez Uderzo), 1969"; "Olimpijska Lutecija (tekst i crtez Uderzo), 1986"; "Galsko prolece (tekst i crtez Uderzo), 1966"; "Maskota (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1968"; "Latinomanija (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1973"; "Obelisc'h (tekst Gosini, crtez Uderzo), 1963"; "Gde to sve nadju? (tekst i crtez Uderzo), 1993"; "Radjanje ideje (Tekst Gosini, crtez Uderzo), 1962".

Neki radovi su, rekoh, progodni, drugi cist plod autoreve uobrazilje, rodjeni iz unutrasnje potrebe da se opredmeti jedna slika, misao, stvarnost (to je redovit slucaj kada sam Uderzo stvara potku). Kada bismo izdvojili u dve skupine radove jednog i drugog scenariste, Gosinija i Uderza, otkrili bismo da se u ovoj zbirci kratkih tabla bolje nego igde drugde otkriva stilska i motivska razlika u pristupu gradji obojice; dok je Gosini zaokupljen pitanjem jezika i svoje komicke efekte neretko gradi preko igara recima ("Latinomanija", spor je o tudjicama koji - kroz suprotstavljanje seljana sviklih na rimske izraze za pojmove kojih nema u njihovoj sredini, ruralnoj, i jeziku, svome druidu, cuvaru baštine - preslikava tadasnju polemiku u francuskom drustvu povodom pojave franglizma – odnosno kontaminacije francuskog jezika anglicizmima; ova tema, gotovo istovremeno, paradoksalno, u Srbiji, nalazi eha u knjizi Mese Selimovica, "Za i protiv Vuka"; u kojoj titan jezicke gradje i knjizevnosti srpske igra viseslojnu i istovremeno dvojaku ulogu Vuka/Druida, reformatora i/ili puriste), dok Gošinija privlace jezicke komicke tvorbe koliko i situaciona komika, geg - uz to, Gosini ume da gradi pricu, dobru pricu –, Uderzo, skoro mukotrpno – a cini se tako lake ruke - porada slike, halucinantne vizije duboko zapretane u nesvesnom.

Priroda i narav Uderza je, dakle, drugacija. Njega slike mame. Uderzo radi na ozivljavanju arhetipova, kroz njegovo pero izranjaju rane slike detinjstva i svet kakav je tada ugledao, one ga tište kao breme koga se, kad ga polaže na hartiju, rastereti. Uderzo nije dobar u stvaranju zapleta. Vecina njegovih sedam, osama samostalnih ostvarenja ne pije vodu pred pripovednim genijem Gosinija. Medjutim, dubinski poetski slojevi, u Asteriksu, plodovi su njegovih unutrasnjih vizija. Uderzo realnost nastanjuje vilenjacima, vilama/carobnicama, magijskim bicima, on citav jedan strip prede oko Obeliksovog preobrazenja u decaka i plovidbe do Ostrva srece, nastanjenog decom, u koga samilosno, mimo istorijske i filmske stvarnosti, smešta odbeglog gladijatora Spartak(i)sa, Kirka Daglasa (dusa ratnika u Pesmu se slila): Uderzo stvara prostore fantastike kakvih nema vazdan u scenariju Gošinija. Ponekad umisljam da su magijske slike stabala koja rastu u casu kada se žir polozi u zemlju, u epizodi ”Posed bogova“, dela Uderza.

Kasno, odvec kasno citalac krece u skolu kriticke valorizacije radova davnih. Sve je to trebalo sakupiti ranije i možda kopati dalje nekim od naznacenih, tek krcenih staza: psihodelijom, fantastikom, erotikom, tek nacetom a tako sugestivno, jasno slivenom u grafizmu Uderza. Fantastika, samoironija, autoparodija karakterišu njegov rad; Asteriks kakvog ga nikada niste videli - blistava ironijska igra u pet slika kroz koju Uderzo, maestrijom vrhunskog umetnika, projektuje legendarne junake putem podražavanja nekoliko grafickih izraza gde prepoznajemo omaže Šulcu, americkom comixu ili koncepciji casopisa ”Mad“ - svedoci da niko do Uderza nije prvi zapoceo demistifikaciju galskog mita. ”Peta sugestija“ otvoreno igra na erotizmu; senzualnost, suzdržana lascivnost pop-psihodelicnih linija govori da postoji strana koju Uderzo, s obzirom na prirodu svoga stripa, nikad nije mogao da istraži do kraja, iako je misterija žene, misterij seksa, opšteprisutna u Asteriksu, i nekoliko radova svedoci o krcenju tih staza, poput ”Mini, Midi, Maxi“, stvorenog za casopis ”Elle“, gde glavnu ulogu igra blistava lepotija, supruga jetkog cice Vremešniksa (ovde nudim – neka mi gospodin Ivan Klajn ne zameri - svoj predlog za prevod imena Agecanonixa), sve do puste strasti Obeliksa za Falbalom (tabla ”Nova godina“), i nekoliko pustolovina, osobito stvaranih devedesetih godina, kao što su ”Ruža i mac“ i ”Latravijata“, u kojem Uderzo cak uspeva, u sceni darivanja cezara, da stvori komicki efekat ravan nekadašnjim delima Gošinija. Vredno je naznaciti, na koncu, da nam se Obeliks otkriva i kao katalizator vecine dubinskih ljudskih poriva u univerzumu Gošini/Uderza. Analiza, medutim, toga lika zahtevala bi studiju za sebe, što ovde ne možemo uciniti.

Uderzo svedoci, u propratnom komentaru table ”Gde to sve nadu?“, kako su ih, s pocetaka, najpre zapitkivali: ”Možeš li da živiš od tih tvojih piz(darijica)?“, da bi potom, to postalo; ”Bogami, mora da mlatiš žestoke pare na tom cudu!“. Krug je skoro zatvoren. Cetrdeset i pet godina živi i trepti univerzum stvoren za nasladu citalaštva i autora. Asteriks je danas setan, verovatno i stoga što je, sa nama, dostigao zrelost. Za "ars minor", to nije malo. Uderzo, zasluženo, mlati pare i brižljivo, kao istinski honnete homme i džentlmen, neguje pomen na prijatelja, cije ime uvek navodi pre svog, kada god objavi jednu novu povest o "Galima, precima nasim" (kako to nekad, u Francuskoj, ucih u skoli).

Ps: valjalo bi razmišljati, u duhu navedenih stvari, o mogucoj korespondenciji likova autora, po prilici sledecoj: Gošini/Asteriks, Uderzo/Obeliks ("Vis comica").

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No124.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

SUPERZERO

I'm a man machine
Drinking gasoline
Super human being
Shooting laser beams
Robbie Williams, Man Machine

Ponovo citam superherojske stripove.

Dugo ih nisam citao sa bilo kakvim kontinuitetom niti zeljom da se taj aranzman promeni. Na zivce mi je uvek isao veciti status kvo naustrb svega ostalog i sa ciljem da se u korenu zatuce svaka evolucija (jer, zasto menjati ono sto je dobro, ne popravljaj ga ako nije pokvareno i druge brojne americke narodne mudrosti usmerene ka momentalnom punjenju dzepova). Kao inovatori u superherojskom stripu slavljeni su oni koji su uveli maksimu da je od stvaranja promene mnogo bolje (i prakticnije) stvoriti iluziju da je do promene doslo, pa smo tako stigli do sest miliona varijacija na istu pricu (pri cemu sama originalna prica ni izdaleka nije bila toliko kvalitetna da bi pored sebe opravdala postojanje svojih bezbrojnih klonova). Scenaristi u Americkom superherojskom stripu su se u jednom trenutku (koji je nazalost trajao jako dugo) nacisto pasivizirali cemu je izmedju ostalog doprineo i Marvelov "zaplet" sistem pisanja scenarija koji se, verovali vi ili ne, ogledao u tome da scenarista crtacu predoci vrlo kratak sinopsis stripa, bez ikakvih dijaloga, koji se upisuju nakon sto crtac nacrtana ono sto misli da treba! Tako smo dosli do apsurdne situacije da scenaristi nedeljno telefonom diktiraju svoje dve spektakularne borbe na krovu i harizmaticnog negativca, te da stripove pisu generacije koje su odrasle iskljucivo na superherojskom stipu i kojima ni drastican pad prodaje sredinom devedesetih nije sugerisao da tu nesto treba sustinski menjati. Ljudi koji su se bavili superherojskim stripom proveli su sve ove godine u svom balonu od sapunice, ignorisuci promene koje su se desavale u svetu oko njih. Ljudi koji su citali superherojske stripove te promene nisu ni mogli ni zeleli da ignorisu, i posto su poslovi ovih prvih zavisili od zelja ovih drugih, balon od sapunice je napokon pukao.

Sta se promenilo potkraj devedesetih? Nekome je sinulo da bi mozda bilo pametno uposliti sve one sjajne scenariste koji su vec dugo zarili i palili na onom ogranicenom prostoru koji im je ostao van superherojskog stripa. Logika je isla ovom linijom: klinci ionako vise ne citaju stripove, oni koji su nekada bili klinci vise to nisu i ako ih mislimo zadrzati bolje bi nam bilo da im ponudimo nesto primereno njihovim godinama i inteligenciji. Scenaristi su dovodjeni sa sviju strane, ali mahom iz DC-ijevom nesuperherojskog ogranka Vertigo-a, ali i iz "male stampe" i data im je potrebna sloboda. Rezultat? Superherojski strip je preko noci odrastao, zureci da po zrelosti sustigne svoju (vec postariju) publiku. Novopridosli scenaristi, neoptereceni godinama citanja superherojskih stripova, odustali su od varijacije prvobitne price (i njene dekonstrukcije, koja se za kratko vreme u osamdesetim pokazala blagotvornom) i presli na njenu slatku i spasonosnu reinterpretaciju. Sa ironijskim, cesto i satiricnim odmakom, oni su u stanju da uzmu predlozak i od njega naprave nesto drugacije (ne novo, bilo bi to sucise ocekivati, ali drugacije). Stripovi o superherojima sada su inteligentni, sa majstorskim zapletima i onoliko nasilja koliko je prici potrebno; brzi su, moderni, nude mnostvo novih i ludih ideja - i ne ispustaju se iz ruku! Danas su u superherojskim sagama scenaristi konstanta, a ne crtaci, i superherojski strip stoga, na svu srecu, vise nije zanr za sebe. Superherojski strip je sad samo jedan okvir (prilicno cvrst, priznajem) u okviru koga su mnogi pisci sebi pronasli mesto i uspeli da svoje price ispricaju kroz protagoniste u kostimima. Tako, ukoliko zelite dobru, inteligentnu akciju dohvatite se Ultimate X-Men-a Marka Milara, sjajn neo noir cete naci u Alias-u Brajana Majkla Bendisa, prvoklasni SF u NewX-Men-ima Granta Morisona ili njegovom Fantastic Four-u. Piter Miligen ce vam dati gorko i tvrdo stivo u X-Statix-u, Gart Enis ce vas Tarantinovski porpskati krvlju u Punisher-u, Alan Mur ce za one koji vole stvarno intelektualno stivo upriliciti Promethea-u ili vas setiti na to zasto ljudi uopste vole superheroje u Tom Strong-u. Bendis i Mor opet rade sjane krimice u Powers-ima i Top Ten-u, Planetary Vorena Elisa ostaje veliki holivudski superspektakal sa mnostvom specijalnih efekata (na sta ste ionako vec navikli) ali sa sjajnim scenarijom (na sta niste navikli)...

Ponovo citam superherojske stripove. Sta vi cekate?

sadržaj

7.

MOJ POGLED (71)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

Q STRIP

Darko Macan je uspeo da ostvari svoju želju, da uredi sopstveni strip magazin. Da li mu je trebalo da se bakće sa time ne znam, ali razumem njegov poriv da napravi časopis po svom ukusu. Bože moj, ko još o tome nije sanjao. Za razliku od nas običnih smrtnika on je uspeo još jedan oblak sa neba da skine. Ali je mene uverio da taj oblak ne sme da mu bude glavni na kom će jahati dalje. Jer njegovi su stripovi toliko jaki da će rasterati svaki oblak ili oblačić koji im se nađu na putu.

Neverovatno je koliko su Macan i Igor Kordej kazali i pokazali u 24 strane dugačkoj storiji Tarzana. Toplina koja je protkana kroz Mister Mačka kojeg je po Darkovom scenariju nacrtao Robert Solanović kao i Macanov samostalni uradak koji ne može nikog od nas ostaviti ravnodušnog čine dovoljan razlog da ovakav magazin, ovakav broj postoji.

Naravno, tu su još i sjajni Tomaž Lavrič, obećavajuća uvodna pasiva Igora Lepčine i simpatični strip Daria Kukića, koga bi ipak da se mene pita stavio iza Tarzana. Zatim je tu i zanimljivi strip o Alan Moore-u koji bih okarakterisao kao štivo za knjižarsko, kolekcionarsko, izdanje pre nego za kiosk. Rik Geary je sa svojim stripom malo iskočio ali vredi ga videti i pročitati dok Leo Müller i pored zamerke na originalnost gega zaslužuje da ukrasi zadnju koricu. Tekstovi su odlični, mada bi ih, (opet...:) da se mene pita, smanjio zarad većeg broja strana sa stripom. Ljudi na kioscima kupuju "strip" dok tekstovi dobro dođu da promovišu materijal iz sledećeg broja. Svakako je Q, kao što se i po spisku autora vidi, pokazao kako može da funkcioniše magazin u kome se ravnopravno nalaze domaći i licencni stripovi.

Q je na najbolji način pokazao i još jednu stvar, da je Macan sjajan scenarista te da su njegovi radovi ono što bi u svakoj verziji časopisa bili pravi biseri. Jednostavnije bi mu bilo da radi neki "macanov magazin", da prikupi sve materijale koje je radio u saradnji sa mnogobrojnim crtačima i to bi bilo to, pravi magazin koji bih čitao od početka do kraja, u jednom dahu, isključivo zbog stripa. Odličnog stripa.

Šta da kažem na kraju? Da je Macanov magazin sjajan? E neću, ne zato što je nešto loše, ne zato što bih ja uradio bolje, već zato što bih ja to uradio drugačije!!! Još uvek mislim da je moja formula za dobar magazin najbolja. Kada ću imati prilike da primenim tu formulu, ne znam, ali znam da hoću. Zato Macanu svaka čast na časopisu, i svaka čast svakom drugom ko bude imao petlju da tako nešto uradi rizikujući svoje novce.

Nadam se da će se Macanu novci vratiti barem toliko da pred penziju može da se podiči numeracijom Q-a koju danas ima Stripoteka...:)

Eh, da. ipak je sjajan...:)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili priloge za ovu rubriku...

BOSNIAN FLAT DOG - u 20 sati u prostoru Kluba Kulturni Front Zrenjanin u Gundulićevoj ulici biće održano otvaranje izložbe "Bosnian Flat Dog" čuvenih švedskih strip autora Maksa Andersona i Larsa Sjunesona.


Objavljeno: DANAS, 05.09.2003. godine

JEDNA GODINA DVE NAGRADE

TRADICIONALNI konkurs za najbolju karikaturu "Pjer" od ove godine menja ritam: pobednik će od sada biti proglašavan u godini za koju se konkurs raspisuje. Tako će "Pjer" 2003. biti dodeljen 24. novembra ove godine, iako je nagrada za 2002. godinu dodeljena u januaru iste godine. Tako će godina u kojoj "Večernje novosti" slave pola veka svog postojanja i baškarenja na počasnom postolju za najtiražnije dnevne novine, biti startna za novi "vozni red" "Pjera".

Zbog ovih okolnosti 36. konkurs se raspisuje nešto ranije od uobičajenog termina. Karikaturisti će radove moći da šalju zaključno sa 5. oktobrom tekuće godine, da bi selekciona komisija i žiri ranije obavili svoj zadatak. Izložba "Pjer 2003" biće otvorena krajem novembra na tradicionalnom mestu - Jugoslovenskoj galeriji umetničkh dela na Andrićevom vencu u Beogradu.

Propozicije, razumljivo, ostaju iste. Na konkurs treba slati isključivo originalne crteže, a sve likovne tehnike kojima su radovi izvedeni - ravnopravno konkurišu. Jedan autor može poslati najviše pet karikatura, a one se ne vraćaju autorima, jer organizator zadržava pravo da se njima koristi u smislu marketinške propagande same manifestacije. Dimenzije radova ostaju iste: 30 puta 30 cm. Radove već od danas moguće je upućivati na adresu: "Večernje novosti" - za: PJER 2003 - 11000 Beograd, Trg Nikole Pašića 7. Autori iz Beograda mogu svoje upakovane pošiljke ostaviti na glavnoj portirnici redakcije "Novosti", zaključno sa 5. oktobrom, a radovi iz unutrašnjosti upućeni poštom će se, takođe, primati do tog roka, validan je poštanski žig sa tim datumom.


Objavljeno: VECERNJE NOVOSTI, 03.09.2003. godine

Strip:

"WARBURGER"

Brza hrana

Grupa autora: "Warburger"; Strip Core, Forum, Ljubljana 2003

Ratovi u bivšoj Jugoslaviji devedestih godina proizveli su pustoš, između ostalog, i na nekada živahnoj domaćoj strip sceni. Časopisi i fanzini su se pogasili, a crtači i scenaristi rasuli po svetu u potrazi za zanimacijom koja donosi sigurnije prihode. Dva talentovana kritičara i teoretičara stripa – Slovenac Ivo Štajduhar i Bosanac Karim Zaimović – stradali su u ratu, prvi kao reporter a drugi kao žrtva jedne od poslednjih granata ispaljenih u Bosni. Posle rata, knjiga je spala na jedno slovo: ljubljanski "Stripburger", alternativno usmeren slovenački časopis, ostao je praktično jedino mesto otvoreno za autore sa područja bivše Jugoslavije, kao i sa šireg prostora srednje i istočne Evrope. Biti u jedinstvenoj poziciji, međutim, ume loše da se odrazi na kriterijume. To se odlično vidi na primeru ambicioznog projekta "Warburger", dugo iščekivanog specijalnog izdanja ovog časopisa u celosti posvećenog ratu.

Sa svojih četiristo strana i devedeset radova sa ratnom tematikom, "Warburger" zaista deluje impresivno. Među autorima ima Amerikanaca i Korejaca, Nemaca i Poljaka, Francuza i Engleza, o Srbima, Hrvatima i Slovencima da ne govorimo. S obzirom na sve što se u našem komšiluku dešavalo prethodne decenije, kao i na stanje u kome se svet nalazi, moglo bi se očekivati da sadržaj bude veoma zanimljiv. Autori stripa obično važe za originalne i maštovite ljude koji imaju štošta da kažu o ekstremnoj situaciji kao što je rat. Pogotovo ako su ga, kao oni sa našeg područja, i sami okusili. Uostalom, kao što kaže Aleksandar Zograf u predgovoru ovog izdanja, ljudi uviđaju da je rat pakao tek kada ih lično dotakne.

Na žalost, malo toga zanimljivog se nalazi između šarenih stranica "Warburgera". Sputani kratkom formom koja im nije dozvolila da se razmahnu, autori su se retko odvažili da razmišljaju dalje od opštih mesta na zadatu temu. U ovom slučaju, kliše se uglavnom svodi na otrcane antiratne fraze, uz nešto "alternativne" težnje da se šokiraju malograđani. Većina stripova jednostavno se utapa u opštosti, prikazujući univerzalne vojnike kako ubijaju univerzalne civile. Drugi problem je plitki antiamerikanizam koji razobličava "genocidnu" prirodu Diznijevih i Mekdonaldsovih proizvoda, ili prikazuje Blera i Buša kako vrše homoseksualne radnje. Američki underground stripovi iz šezdesetih i sedamdesetih godina utabali su te staze još tokom kampanje protiv vijetnamskog rata, ali ni oni nisu bogzna gde stigli. A to je bilo pre tridest godina...

S druge strane, šačica autora izdvojila se uvidevši da se opšti užas može uspešno izraziti jedino kroz ličnu priču protagoniste, i ti radovi spadaju među uspelije. Dirljiva je, na primer "Opsesija" Korejke Čoi Džujun, esej na temu dečijeg doživljaja rata ispričan kroz san o školskoj priredbi. Zatim, zanimljiv je i autobiografski strip "Klanica safari" Šveđanina Fabijana Geransona, koji je kao avanturistički nastrojen turista pristupio levičarskim gerilcima u Kolumbiji i borio se sa njima da bi na kraju uvideo da, kako sam kaže, "ništa nije razumeo". Od autora sa područja bivše Jugoslavije treba pomenuti Danijela Žeželja, čiji je "Trkač na duge staze" prava mala pesma u stripu, kao i linorez reminiscenciju Miroslava Nemetha (Hrvatska) na dane provedene u predratnoj JNA.

S obzirom na to da je "domaći" strip nežna biljčica ne treba biti prestrog, mada, ostaje utisak da su urednici mogli više da se potrude oko kvaliteta "Warburgera", pa makar na uštrb kvantiteta.U sadržaju su navedena samo imena autora i zemlje porekla, bez naslova radova ili bilo kakve druge informacije, što čitaocu pravi smetnje u snalaženju među pomenutih četiristo stranica. I konačno, par redova sa osnovnim informacijama o autorima ne bi bilo na odmet. Dakle, moglo je bolje, ali šta da se radi; ko ne voli burgere neka traži bolju kafanu.

Dejan Anastasijević


Objavljeno: Vreme, Beograd, 4. septembar 2003.

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Eon <eon3@ptt.yu>
Subject: poziv

Pozivamo vas da učestvujete na prvoj izložbi stripa u Šapcu. Izložba traje od 26.09.03 do 28.09.03.

Boban i Vlada

-momci su imali havariju na računaru pa nisu stigli da pošalju poziv autorima da pošalju svoje radove kako bi učestvovali na izložbi. Rok je kratak pa vam preostaje da se što pre javite na njihov email i dobijete adresu na koju, naravno što hitnije, možete da pošaljete radove. (zmcomics)

KUHINJA - STRIP KONKURS:
"VelikiMali Poseban Prijatelj"

Ove godine, "VelikiMali"* u saradnji sa strip radionicom "Kuhinja" i Aleksandrom Zografom raspisuje konkurs za stip radove na temu: "GreatLittle Special Friend» /«VelikiMali Poseban Prijatelj"

Reci nešto o:
- Tvom iskustvu, razumevanju i osećanju vezanim za osobe ili decu koji zbog odredjenih smetnji ili bolesti imaju drugačiji razvoj.
- Tvom vidjenju i znanju o njihovom svakodnevnom zivotu (prijateljstvo, ljubav, porodica, obrazovanje, hobi, posao...)
- Tome kako ti vidiš prepreke i otežavajuće okolnosti u njihovom životu (kršenje ljudskih prava, diskriminaciju, odbacivanje-strah, sazaljenje...)
- Tome koji su po tebi mogući načini prevladavanje tih prepreka, tj kako svako od nas (ti) moze da utiče na prihvatanje i poboljšanje kvaliteta ličnog i društvenog zivota osoba i dece sa ometenostima.

Ponekad svi osetimo sopstvene limite, sopstveni hendikep. To nas plaši? Bežimo od toga? Želimo biti uspešni i lepi? Apsurd je da činimo svašta da bismo se dopali, dokazali, uspeli... a zapravo svi čeznemo da nas vole baš onakve kakvi jesmo? Treba nam poseban prijatelj?

Konkurs je otvoren od 1. do 30. septembra 2003.

Konkurs je deo kampanje "VelikiMali Special Friend", koju finansijski podržava Fond za otvoreno društo, Budimpešta.

Najbolji radovi(limitiran broj strana) biće objavljeni u šestom, vanrednom broju časopisa Kuhinja.
Strip izdanje Kuhinja će biti promovisano na GRRR! - Drugom internacionalnom festivalu autorskog stripa, koji će biti održan u Pančevu od 17. do 19. oktobra 2003. godine.
Radovi koji ne budu ušli u ovo strip izdanje biće takodje predstavljeni na izložbi tokom festivala GRRR!.
Radove (jedna do tri strane stripa, u crno-beloj ili kolor tehnici, uz kraću biografiju) slati na adresu: Saša Rakezić c/o VelikiMali, P.F. 163, 26000 Pančevo, ili u formi file attachmenta na velikimali@panet.co.yu - radove u boji je preporučljivo slati na CD-u, JPG ekstenzija ne manje od 300 dpi, CMYK.

*Inicijativa stručnjaka za pomoc deci sa smetnjama u razvoju "VeliMali" je NVO koju čine pre svega mladi ljudi koji od jula 1999. g. kroz raznovrsne i svakodnevne aktivnosti sa decom i javnošću nastoje da izmene ukorenjenu sliku drugačijeg kao nečeg stranog, nepoznatog i odbijajućeg i da pre svega promovišu pozitivan i prihvatajući društveni odnos prema ovoj deci i njihovim porodicama. www.geocities.com/velikimali e-mail: velikimali@panet.co.yu
tel. +381 13 45 009. Koordinatori projekta: Valentina Zavišić, Kuhinja i Aleksandar Zograf.

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: strip kolonija

Od 28-31 avgust je odrzana PRVA BALKANSKA STRIP KOLONIJA - BALCAN COMIX GHETTO". Tema je bila ALISA IN BALKANLAND, koloniju je organizovao CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST "VIZANT"-PRILEP, mesto odrzavanja OTVORENI KULTURNI PROSTOR "ZID 15" kao i srednjevekovna tvrdjava "Markovi kuli".

Gosti: Simon Vuckovic-Kotor-Crna Gora, SLIC-strip grupa iz Beograda: Maja Veselinovc, Vlada Markovic-Looney, Goran Vaic-Burek, kao i makedonski autori Atanas Botev, Goran Dacev, poznati po stripovima u mak "LIFT',i Zlatko Krstevski -COOLSTRIP ART.

svoje radove su poslali i autori iz drugih Balkanskih zemalja: Albanije,Bugarske, Grčke, Romanija, kao i iz bivse Yuge.

Jos jednom pozivamo sve sa balkana da posalju kopije svojih radova: tema ALISA IN BLKANLAND, rok do 11 OKTOBRA, saljite na CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST VIZANT, D.NAREDNIKOT: 58, PRILEP-7500-MACEDONIA

Zahvaljujući intervenciji Vladimira Stankovskog stigao nam je ovog puta od organizatora i zvanični poziv za učešće na Korejskom strip sajmu!!!


From: Comics Fair <gangyi@hanmail.net>
Subject: Korea Int'l Comics Book Fair

Dear Sir / Madam,

Greetings!

My name is Kate Lee of ˇBucheon Cartoon Information Center who is the organizer of BICOF 2003 (Bucheon International Comics Book Fair 2003) held in October, 2nd-5th at Bucheon city, Korea. **Bucheon city is between Seoul and Incheon.(If you come to Seoul, you should buy the air ticket for Incheon Airport.)

This year One of Yugoslavian companies is participating in BICOF 2003. We  also want to invite more Yugoslavian pulishers to our fair. Could you just inform them and ask whether to participate in our fair? Here's the way to participate in our fair.

As therepresentative comic book fairin Korea, BICOF 2003 will exhibit various kinds of Comic books all over the world, so that we renow inviting ˇComic Book Publishing companies of foreign countries like your company.

Therefore, we would like to invite some of comic books of your country and exhibit your comic books at BICOF 2003. For your participation, we offer you as followingswithout any participation fee.

- One Shell Scheme Booth (3m x 2m) Booth wall, Carpet, Desk, Chair, Shelf


Way to Participate

Case 1. If you come to Korea in person If you exhibit in BICOF 2003 in person, we offer you one booth. If you re coming with any Comic Book Artist, we may offer you accommodation.

Case 2. Even if you can't come to Korea,you just send us your books.
If you're not available to come to Korea this October, you just send us your books.
Our organization will exhibit your comic books during the show period and then; we will send all your books back to you after the show. Our staff will be in yourbooks, so we advise you to send your business card in order to give any publisher interested in your books.


Therefore, we would like to ask your company whether you could participate in BICOF. If you could, how could you participate in the fair(case 1 or case 2)?
- Case 1. Coming to Korea to participate in BICOF
or
- Case 2. Sending your books


I hope you to consider of participating in BICOF 2003, which is a goodopportunity to introduce your comics into Korean market.

At the moment, we have around 70 Korean companies and 40 overseas publishers from 11 countries such as USA, France, Belgium, Chile, Germany, India, Yugoslavia, Singapore, China, Taiwan, and HongKong.

Should you need any more information about the fair, just feel free to ask me anytime.

Looking forward to hearing from you soon.

Best Regards,
Kate Lee

BICOF 2003
Bucheon International Comics Festival
Tel. 82-32-681-3745
Fax. 82-32-681-3746
E.neoexpo@hanmail.net /gangyi@hanmail.net
http://www.BICOF.com

Ms. Kyung Hee Lee
Bucheon Cartoon Information Center
132 Dodang-dong, Wonmi-gu,
Bucheon city, Kyeonggi-do, zip 420-804 Korea

Comics Fair

sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail

From: bekka <bekka@ptt.yu>
Subject: za strip vesti

Zdravo

Zamislite sta se desilo, bio ja ovog leta na moru i znate sta sam tamo video? Tri klinca oko 8 godina koji citaju stripove, nisam mogao da verujem, jedan je cak i Konana, ovo novije izdanje Marketprinta, poneo na plazi. Svi su iz istog mesta i ne poznaju se oni bas niti se druze inace, ali citaju stripove. Ko zna kolko ih jos ima. Pitao sam ga sta cita, pola junaka uopste nije cuo koje sam mu ja pomenuo. Cita jer slucajno neki njegov drug ima hrpu starih Eksova i Nik Rajdera, za ostale Boneli junake nije cuo. Ne mogu da verujem da i klinci citaju strip, mislio sam da to citaju samo stariji koji su kao klinci citali stripove i sada ostalo je njih oko 500 koji ponekad kupe neki album i rezevisani su za alternativne i "umetnicke stripove" i uglavnom ih i crtaju a kupuju stripove samo da ih gledaju zbog slika, to uglavnom rade crtaci stripa koje ja znam. Znate, ima i ko ih samo cita i skuplja, i to upravo deca kome je stripovska industrija i namenjena (naprimer Bluberi je namenjen deci do do 10-12 godina videh ja u katalogu izdavaca). Samo je problem sto toga nema na kioscima. Izdavacima se ne isplati da izdaju stripove jer se ne prodaju, a samim tim ne moze i mladi klinac da sazna za strip, da uopste postoji. Gledao sam na par kioska koji su inace imali stripove. Nemaju ih ili se to sve rasproda ili jednostavno ne izlazi. Vise nema Stripoteke, nema IzzY-ja, nema Witch-a samo Ken Parker i Akira negde se nadju skriveni i samo im krajevi vire ispod brda raznih novina i casopisa. Kad sam govorio direktoru koji radi Izzy-ja da strip nije tolko aktuelan i popularan za izdavanje, on mi rekao: "Zavezi strip za kanap i vuci ga kroz grad i videces kako ce se ljudi primiti".

Pozdrav
Tiberije

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-Toonopedia, enciklopedija u kojoj možete naći većinu poznatish strip junaka:
http://www.toonopedia.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 6. do 12. septembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad