prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PREDAVANJE I IZLOŽBA - SKC
2. K0M1KAZE#10 - Ivana Armanini
3. ŠKOLA STRIPA SKC - SKC
4. PLANETA DOSADE - mail
5. KOSMIČKO ISKUSTVO - Aleksandar Manić
6. POSTELJA OD GLOGA - Vanja Mišković
7. JUBILEJ STRIP VESTI - V. Fumeti
8. POST SCRIPTUM (38) - Zoran Đukanović
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 199. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (258) - Darko Macan
11. ŠTAMPA - štampa
12. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -PAHEK KOD DELCOURTA (Marko Ajdarić)
    -GENERACIJA TESLA (Marko Ajdarić)
    -SACCO U IRAKU
    
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

1.

PREDAVANJE I IZLOŽBA

SKC

SKC i kreativni tim projekta
Mirko Ilic strip | ilustracija | dizajn | multimedija
pozivaju Vas na predavanje koje ce Mirko Ilic odrzati
u subotu 5. marta 2005. sa pocetkom u 13h
u velikoj sali SKC-a, Kralja Milana 48
ulaz slobodan

Muzej istorije Jugoslavije poziva Vas na otvaranje izložbe
Mirko Ilic strip | ilustracija | dizajn | multimedija

Museum of History of Yugoslavia invites you to the opening of the exhibition
Mirko Ilic comics | illustration | design | multimedia

ponedeljak, 7. mart 2005. godine u 19 casova
Monday, March 7th, 2005 at 7 pm


Izložbu je omogucilo Ministarstvo kulture Republike Srbije
The exhibition was made possible by the Ministry of Culture of the Republic of Serbia

Izložbu su pomogli / The exhibition was supported by:
Publikum, Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda, Grafix, Alma Quattro,
Danas, Digitalkraft, Fresh & Co, Apple Centar Yugoslavia, YU Epicentar, Art Consulting Group,
Mikser, B92, Vreme, Sky Express, Lea Group

sadržaj

2.

K0M1KAZE#10

Ivana Armanini

na ya wa! na ya wa! na ya wa! na ya wa! na ya wa!
k0 m1 k4 z3 #10# k0 m1 k4 z3 #10# k0 m1 k4 z3 #10

onlajn su
K0M1KAZE#10
DESET STRIPOTONISTICKIH ZAPOVIJEDI
od danas samo na
http://jedinstvo.hr/komikaze


najnoviji broj stripfanzina za nasmrt zaljubljene u
boj protiv drzavnocrkvenog filtera za mozak !!!
STRIP-STRELJIVO ZA OKO KRMELJIVO
http://jedinstvo.hr/komikaze

k0 m1 k4 z3 #10# k0 m1 k4 z3 #10# k0 m1 k4 z3 #10
na ya wa! na ya wa! na ya wa! na ya wa! na ya wa!

sadržaj

3.

ŠKOLA STRIPA SKC

SKC

Srećna galerija Studentskog kulturnog centra
vrši upis polaznika u
ŠKOLU STRIPA I ILUSTRACIJE

Upis polaznika:
radnim danom od 9-17h
subotom i nedeljom od 11-15h
informacije: (011) 360 20 44

Studentski Kulturni Centar / Srećna Galerija
Kralja Milana 48, Beograd

sadržaj

4.

PLANETA DOSADE

mail

Emisija "Planeta Dosade" ide na Radio Vrnjačkoj Banji (93,2 MgHz, FM) svakog petka od 18 do 20 časova. Emisija se bazično bavi muzikom, pre svega novim stranim i domaćim izdanjima, plus ponešto filmom i televizijom, a jednim delom je zastupljen i strip. Komentarišu se pre svega izdanja sa kioska koja su nam i najdostupnija. Komentari se kreću od kratkih vesti šta se pojavilo na kiosku, do detaljnog predstavljanja noviteta (recimo Q strip, Stripoteka ili Garfildov Zabavnik) i komentarisanja zastupljenih stripova. Povremeno predstavljamo i strip albume, ali to zavisi od toga kad nesto pazarim u Beogradu ili kada neko od poznanika dobavi nešto. Od skora prenosimo i Strip vesti, naravno ne cele.

Kontakt mail ustashicc@ptt.yu

sadržaj

5.

KOSMIČKO ISKUSTVO

Aleksandar Manić

Šezdesetih godina prošlog veka, američki pokret bitnika postaje hipi pokret, a mladi se suprostavljaju postojećem društvenom, političkom i ekonomskom poretku. San Francisko je najveće žarište pobune i tokom 1966. godine, populacija radničkog kraja Hajt-Ešbari raste sa 700 stanovnika na deset hiljada. Propoveda se "mir i ljubav", a upotreba halucinogenih droga čini svakodnevni život nalik Alisinom putu u zemlju čudesa. U gradu se otvaraju dva hrama psihodelije, dve koncertne sale - Filmor i Avalon Balrum. Nova muzika je subverzivna, elektronska, jaka i ritmička, a lajt šou pojačava utisak LSD-a. Dorsi, Džeferson Erplejn, Grejtful Ded, Džimi Hendriks, Velvet Andergraund, Pink Flojd smenjuju se u salama, a njihovi koncerti najavljuju se plakatima potpuno nove vrste koji zaposedaju ulice San Franciska napadajući miran gradjanski konformizam.

Izložba "Psihodelični posteri San Franciska od 1966. do 1969. godine" u pariskom Muzeju publiciteta (do kraja marta) okupila je više od dve stotine postera izloženih u šest sala. "Plakate je muzeju, još 1972. godine, poklonio Aleks Janos, kalifornijski hipik, oženjen Francuskinjom. Kolekcija nikada nije izlagana, niti je bila pozajmljivana, a posteri su odlično očuvani – kaže Ameli Gasto, kustos muzeja. Uz koncertne snimke Hendriksa, Dorsa i Ten Jirs After, oni svedoče o grafičkim i umetničkim eksperimentima grupe stvaralaca kontra-kulture.

Grupa umetnika okupljena oko Filmora i Avalona radila je intuitivno, nadahnjujući se najviše Jugendstilom, i delima Alfonsa Miše, Žila Šerea i Gustava Klimta. Boje su urlajuće, a kombinacije (zelena-crvena, plava-crvena) oponašaju senzorne promene izazvane halucinogenim supstancama. Talasasta i teško čitljiva tipografija, prebacuje tekst u drugi plan, i učestvuje u opštoj kompoziciji koja je na ivici apstrakcije.

Najplodniji medju crtačima je Ves Vilson, student filozofije, koji za Avalon radi crno-bele plakate sa folk estetikom. Za Filmor, on spaja sinusoidnu tipografiju dekorativnih distorzija sa ženskim figurama, simbolom senzualnosti i seksualnosti, važnim aspektima hipi kulture. Po Vilsonovom povlačenju na farmu u planinama Ozark, njega zamenjuje Boni MekLin, žena Bila Grehema, upravnika Filmora. Radeći pod Vesovom uticajem, ona kompozicijama dodaje srednjevekovne, gotske i antičke motive, uradivši tako 30 plakata. Nju nasledjuje Li Konklin, istoričar i filozof, koji je tokom 1968/69. godine nacrtao 36 postera. Uradjeni takodje pod uticajem LSDa, oni spadaju medju najimaginativnija ostvarenja čitavog pokreta.

Izložba se nastavlja posterima "Maus studija", osnovanog 1966. godine iz saradnje Altona Kelija i Stenlija "Mausa" Milera. Karakteristika njihovih kolaža i fotomontaža je satirična upotreba popularnih slika, ali i Indijanci, čiji je život fascinirao hipije. Rik Grifin, crtač stripova, radio je za obe sale, i takodje se bavio motivima Indijanaca. Medjutim, 1968. godine on je promenio stil i aerografom počeo da crta čudna bića, zmije, lobanje i bube, dajući im, kroz veštu kompoziciju, utisak treće dimenzije. Viktor Moskoso, akademski slikar, posvetio se crtanju plakata zbog zarade. Rad mu je obeležen teorijom optičkih efekata njegovog profesora Jozefa Albersa, nekadašnjeg člana Bauhausa. Prestavši da radi plakate, Moskoso se posvetio stripu.

Za umetnike psihodelije, poster je bio fotografija njihovog stanja svesti. Istovremeno, svojim konceptom oni su započeli diskusiju o virtuelnoj realnosti u kojoj ne postoji jedinstvo vidjenja. Hipi pokret je načinio prvu vizuelnu naprslinu u dugom procesu modernizacije društva.

sadržaj

6.

POSTELJA OD GLOGA

Vanja Mišković

Postelja od Gloga nudi relativno zaokruzen pocetak price o Luki Vranicu, najambicioznijem domacem stripu u kontinuitetu posle raspada SFRJ. Kolekcija podseca na strane (konkretno Americke), sve sa uvodnicima, izvodnicima, galerijom slika, cak i indexom, sto je svakako pohvalno. Autori crtac Dejan Vujic i scenarista Marko Stojanovic iznedrili su lika pravo iz (najvise) novije post 80-ih tradicije mainstream americkog stripa na ivici underground-a i u ovoj kolekciji predstavljaju ga uz pomoc brojnih, dokazanih ili buducih strip autora.

Crno beli format, slab povez i nedostatak prevoda na engleski cine da kolekcija na prvi pogled deluje nepristupacna strancima (tako da bi se mozda moglo razmisliti o jos jednom, luxuznijem limitiranom izdanju koje bi sluzilo kao portfolio autorima). Uopste, za ovaj (ili bilo koji drugi) tip stripa na nasim prostorima nema mesta, tako da je logicno da ce autori priznavanje sopstvenog rada i talenta traziti na vecim, sto bliskim (italijanska, hrvatska), sto velikim svetskim (francuska, americka, sto da ne i japanska) strip scenama, buduci da je sama kolekcija prozeta duhom koji postuje strip i voli sve njegove vidove.

Prelazeci na stvar, serija kratkih prica je svakako uvodnog karaktera, pomesane su zrelije, vise autorske ideje sa nekim tendencijama radjenja direktnih nastavljanja omiljenih serijala, sto je, spojivsi sa u industriji zabave sve manje popularnom horor tematikom mozda i najveci problem. Naime, na momente cela stvar dolazi na sumracnu teritoriju koketiranja sa zanrovima i uticijama popularne kulture na kojoj je u zadnjih 5 godina jedino projekat brace Vahovski, "Matrix" nekako uspeo da opstane, bez pretvaranja u video igru.

Price dokazuju da je uz pravi pokusaj moguce od olova napraviti zlato i na tom terenu se kreativno istaknuti i reci nesto - jedino ostaje zelja da se vidi autorska snaga na vise licnom i prizemnijem projektu. Ovakav kakav je, srpski vampir Luka Vranic sluzi mnoge gazde i stare i nove mitologije. Najvaznija ja naravno cinjenica da se ljudi sa prostora koji je izmislio vampire bave natprirodnim folklorom, uz puno postovanja prvo Srbiji pa staroj Evropi, sto konkretno cini omaze britanskom Hellblazer-u, Pratt-ovom Korto Maltese-u i drugima ipak suvisnim, buduci da su autori vise nego dovoljno naucili o tehnickoj strani pricanja price. Uticaj Mignola-inog Hellboy-a u Dejanovim stripovima je definitivno prejak, buduci da Luka i Hellboy dolaze iz razlicitih krajeva - Hellboy je dete Lovecraft-ove pulp mitologije (sto i nije tako lose buduci da ponekad deluje da je H.P. jedini pravi pisac medju pulp autorima svoje generacije), Jack Kirby-evih skica superheroja sezdesetih i tek na trecem mestu mitoloske pozadine, koja je polje na kome scenaristicki daleko bolje izrazeni Luka Vranic utire put Hellboy-u, buduci sam dete ovih prostora, mada najpre avanturistickih filmova, uoblicen u koherentnu pricu tehnikama nasledjenim od najboljeg sa svetske strip scene. S' obzirom da autori biraju strip kao svoju vokaciju, a strip prvo mora da zabavi pa da isprica pricu, avanturisticki pristup se mora tolerisati.

Buduci da po svemu predstavlja uvodnu kolekcija, price u "Postelji od gloga" su tu da predstave lik, karakter i misiju Luke Vranica iz razlicitih uglova, koji ce u kasnijim albumima, nadajmo se nastaviti da se razvijaju putem duze forme (u idealnom svetu bi razliciti autori nastavili da rade na kratkim pricama koje bi s' vremena na vreme bile objedinjavane u ovakve kolekcije).

S' crtacke strane, veliki varijabilitet je prisutan, vidi se uticaj crtaca od minimalistickog Eduardo (100 bullets) Risso-a ili Hugo (Korto Maltese) Pratt-a, do najboljih autora francusko-belgijske skole 70-ih (Franquin, Herge), preko gorepomenutog Mike (Hellboy) Mignola-e, cak i japanske mange (tradicionalniji anatomski korektan superherojski crtez izostaje, barem iz ove kolekcije). Odavno formirani asovi domace strip scene, Sinisa Radovic i Dragan Bosnic, naravno donose vrlo zrele radove koji kao da predstavljaju vrhunac Luke Vranica u kratkoj formi. No, ipak dominira svita jos uvek zanatski mladih autora (izdvajaju se Milos Nicic i Sasa Arsenic, i naravno ne tako novi Toni Radev) koji daju prednost stilu u odnosu na sadrzaj. Definitivno se primecuje nedostatak talenata koji bi crno-belu formu na pravi nacin iskoristili, poput Miller-ovih fantasticnih kijeroskura na Sin city-u, uglavnom nedostaje prave nadmoc nad crno-belom formom i pokoravanjem iste u cilju davanja maestralnih efekata. Steta je mozda i u tome sto neki od dokazanih autora 80-ih nisu prisutni (Kordej, Zezelj), buduci da su tematski i geografski mnogo blizi Luki Vranicu nego njegovim kolegama, americkim superherojskim strip junacima na kojima rade zadnjih godina. Od domacih strip autora aktivnih zadnjih 15-ak godina, Alexa Gajic nudi vrlo intrigirajucu i upecatljivu naslovnu stranu koja uspostavlja ton cele kolekcije, dok definitivno izostaje recimo veteran Zoran Janjetov koji bi cinjenicom da je nastavljao Moebius-a u saradji sa velikim Jodorowsky-m definitivno imao sta da kaze.

Dakle, "da" domacim strip autorima na strip serijalu koji spasava domacu scenu entropije kroz pricu zasnovanu na domacim folklornim motivima, i "ne" Dambovom percetu u vidu pridrzavanja ruke direktnim omazima strip serijalima i mitologiji drugih stripova. Kroz ovu kolekciju prolazi dovoljan broj originalnih kreacija da se treba na njima zadrzati i dalje siriti originalnu mitologiju price o Luki Vranicu, dok bi svako zadrzavanje na tudjim idejama (13 cuvara Trust-a iz 100 bullets, Highlandar-i iz filmova i TV serijala i slicno) moglo konacno dovesti do nezahvalnih i nepotrebnih poredjenja sa tematski slicnim projektima (White Wolf-ova RPG igra Vampire the Masquarade) ili serijalom knjiga Anno Dracula Kim Newman-a zasnovanom na objedinjavanju fikcije konkretnih istorijskih perioda. Najlepse bi bilo kada bi se buducnost serijala zasnivala na malim licnim portretima coveka i vampira Luke i filozofiji njegove borbe, kao i vecim pricama u stvorenoj mitologiji. Luka Vranic je dokazao da nema vise potrebe za nadgledanjem uzora i ima sansu da u svom stilu vrati domacu strip scenu nazad gde se nekad nalazila.

sadržaj

7.

JUBILEJ STRIP VESTI

V. Fumeti

Otprilike u vreme kada je Stripoteka sa svojim čitaocima slavila jubilarni hiljaditi broj, najmlađi član njenog uredništva, Zlatko Milenković, sa svojim čitaocima je slavio tristoti broj Strip vesti. No ime čoveka koji je pokrenuo i osmislio ovaj elektronski magazin posvećen stripu nije jedino što povezuje dva fenomena. Jednako je važan entuzijazam s kojim se ovi dugoročni, da upotrebim savremenu reč, projekti ostvaruju, koliko i kontinuiranost u njihovom pojavljivanju te odgovarajuća prilagodljivost kretanjima u stripu, ali i u društvu.

Ako je u hiljadu brojeva Stripoteke pohranjeno mnogo tog najboljeg što je klasični američki i moderni evropski strip dao u veku postojanja, u tri stotine brojeva Strip vesti, čitaoci mogu pronaći tekstualne informacije, komentare, kritike, eseje, polemike, linkove koje su postojanje devete umetnosti pratile tokom poslednjih sedam godina. Bile su to, što se stripa na teritoriji Srbije i Crne Gore tiče, neke od najkritičnijih trenutaka u sedam decenija njegovog postojanja kod nas. Ali i više od toga. Ako je Stripoteka s pravom skoro dve decenije nosila u svom podnaslovu odredbu “jugoslovenska strip revija”, što je modifikovano u najnovijoj inkarnaciji, Strip vesti bi po svom svakonedeljnom sadržaju mogle da nose oznaku eksjugoslovenske, jer se elektronskom poštom u njihov sadržaj svake nedelje ravnopravno uvršćuju sadržaji iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, a nešto ređe iz Bosne.

Profilisane i postojane rubrike, dobra, pregledna grafika, znanje i ljubav s kojom su mnogi prilozi pisani ili sakupljani iz nedelje u nedelju (Darko Macan, Zoran Đukanović, Ilija Bakić, Aleksandar Manić, Marko Stojanović...), pominjem samo najčešće saradnike, bitne su kvalitativne konstantne koncepcije koju Zlatko Milenković neguje svakog petka.

Ako su u nekom periodu svog postojanja Strip vesti mogle da zaliče na bilten posvećen avangardnom stripu, ubrzo one bi bile protkane tekstovima o klasičnom i komercijalnom stripu i svemu što je u vezi s njim. Ako su u nekim tekstovima povremeno preovladavali polemički i negatorski tonovi prema svemu što se nekim mladim ljudima nije uklapalo u njihovo viđenje smisla stripa, ubrzo bi neki drugi ljudi objektivnije pisali o “prezrenom” komercijalnom stripu i tako je, demokratski i mudro, Zlatko Milenković vodio svoj brod kroz mnogobrojne Scile i Haribde kriznih godina.

Strip vesti su u svojih tri stotine brojeva postale i ostale sigurna luka tekstova koji na ovaj ili onaj način govore o stripu, ali bile i spona sa eksjugoslovenskim strip scenama te celim svetom stripa ustvari. I tu, u sponi globalne informativnosti i globalno stabilnog i objektivnog odnosa prema devetoj umetnosti, krije se osnova njihovog uspeha. Zlatko Milenković stoga zaslužuje veliku zahvalnost i iskreno priznanje svih ljubitelja stripova bez obzira na njihove strasti i favorite. A da će istrajati još tristo i još tristo brojeva i tako redom, ne sumnjam.


Objavljeno: Stripoteka br. 1003, Novi Sad, 02.2005.godine

sadržaj

8.

POST SCRIPTUM (38)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - MIRIS RUŽE
(Herman, Tornjevi Boa Morija – 2: Elojz Montgri, “Strip Art Features”, Ilidža, 1987)

Do početka osamdesetih godina može se opažati tročlana tipologija junaka stripa koju je formulisao Ljubomir Kljakić u eseju Heroji drugačijeg senzibiliteta. Vreme od procvata avanturističkog i humorističkog stripa, dakle od tridesetih godina naovamo, karakterišu junaci poretka. Njih smenjuju ili im dolaze u protivstav junaci osporavanja čija pojava koincidira sa zenitom levog radikalizma s kraja šezdesetih.

I junaci poretka i junaci osporavanja predstavljaju oličenje aktivističkog principa. Bilo da nešto treba sprečavati, bilo da ga treba izazvati, delanje je fundamentalni princip. Problematizaciju ovakvih aktivističkih junaka izaziva pojava junaka sumnje sedamdesetih godina. Sumnja razara jednoznačnost moralnih vrednosti i putokaza za akciju. I pored korenitih različitosti, čitav raspon ove tipologije junaka karakteriše prisustvo svesti o sebi i drugima. Jer, i nemoćna svest junaka sumnje i te kako jeste svest.

Strip osamdesetih donosi iskorak iz ove tipologije. Dolazi do pojave bespomoćnih junaka koji pred udarcima vremena u kome Žive nemaju na raspolaganju čak ni mogućnost zauzimanja svesnog odnosa. Upravo ovakvim junacima posvećuje se Herman Ipen u Tornjevima Boa-Morija. Galerija Hermanovih bespomoćnih likova predstavlja krupan iskorak u detronizaciji junaka stripa. Oni, niti su glavni niti su junaci, ali su tim više ljudski.

Destrukcija okvira tipologije junaka izaziva krupne promene i u poziciji autora. Osamdesete karakteriše tendencija odustajanja od angažovanosti. Kako bi to Kundera rekao, i likovi i njihovi autori primorani su na odustajanje od vere da sami “osedlavaju” istorijske događaje i upravljaju njihovim tokom. Tornjevi Boa-Morija vrlo su daleko od angažovanog, buntovnog stripa u kome obitavaju junaci osporavanja. Herman se ne priklanja ulozi sudije nad istorijom nego pre pokušaju razumevanja istorije, čak i po cenu priznavanja bespomoćnosti pred njom.

Herman Ipen, Fransoa Buržon (Nošeni vetrom) i Andre Žijar (Žig sudbine) označavaju vrhunske domete povratka stripa istorijskoj fikciji. Što je još značajnije, njihovi stripovi vraćaju prioritet pripovedačkom činu. Povratak klasičnoj, konvencionalnoj priči, međutim, nije moguć. Stripovno pripovedanje u osamdesetim imalo je u vidu raznolika iskustva radikalne politizacije, nasilja i naglašene seksualnosti kojima je obilovao pobunjeni strip iz šezdesetih i sedamdesetih godina. Razbijanje okoštalih struktura klasične stripovne naracije vezane za junake poretka ostavilo je za sobom neispitanu mogućnost renesanse pripovedačkog čina u novom ključu.

Umberto Eko u svom romanu Ime ruže brojne stranice posvećuje epizodnim likovima koji pripadaju populaciji priprostih i nepismenih. Međutim, ako nije moguća potpuno verna rekonstrukcija nekog vremena, još je manje moguća rekonstrukcija života nepismenih toga vremena. Pošto su istoriju nepismenih pisali pismeni, trag reči o njima još je posredniji nego što obično biva. Otud priprosti mogu da se pojave samo kao marginalne ličnosti u Imenu ruže koji se, kao i svaki roman, izražava rečima. Hermanu Ipenu su, međutim, na raspolaganju i druga sredstva, pored reči. U romanima od nekadašnjih ruža ostaju samo imena. Mirisa nema. Hermanov strip poseže za drugim ekvivalentima “mirisa ruže”. Slika, boje, ljudski pokreti i gestovi po svom značaju u Tornjevima Boa-Morija dominiraju nad dijalozima, rečima i imenima.

Kao ni ime devojke u Imenu ruže, mi u Elojz Montgri (druga pripovest Tornjeva Boa-Morija) ne saznajemo ime starca sa kokoškom. No, ono u ovom stripu nije najvažnije. Umesto imena, Herman i njegov kolorista Frajmon dočaravaju nam sve kolorističke promene godišnjeg doba iz pozne zime u rano proleće. Grafička igra stalnog posmatranja kroz grane drveća daje poseban pečat Elojz Montgri. Sve ovo, zajedno sa hvatanjem neverbalnih gestova i pokreta tela, predstavlja stripovni ekvivalent za “miris ruže” koji uvek izmiče i istorijskom romanu i istorijskom stripu.


(“NIN” br. 1915, Beograd, 13. septembar 1987; potom u knjizi Zoran Đukanović, Tomas Man ili Filip K. Dik, “Vidici”, Beograd, 1988)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No199.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

ZAŠTO JE BITNO DA NASLOVNICA BUDE RUŽNA

Seo sam natrag na stolicu. Rođen da
umrem. Rođen da živim kao progonjeni
mrmot. Gde su sve te zgodne barske
igračice? Zašto sam se osećao kao da
iščekujem sopstveni pogreb?
Čarls Bukovski, PALP

Zašto je, dakle, bitno da je naslovnica bude ružna?

Pravo pitanje, ali za pogrešnog čoveka.

Pitajte urednika Q-a.


P.S. A u Alan Fordu i na mnogim drugim prodajnim mestima u Srbiji, Postelja od gloga! Strip album od blizu 100 strana sa kratkim pričama koje se bave Lukom Vranićem! Poreklo Luke Vranića, nikada do sada ispričana priča! 50 strana sasvim novog, do sada neviđenog materijala! Fenomenalna naslovnica Alekse Gajića, uvod Gorana Skrobonje! Stripovi i ilustracije Dejana Vujića, Siniše Radovića, Dragana Bosnića, Mirka Čolaka, Jovana Ukropine, Tonija Radeva, Milisava Bankovića, Srđana Nikolića Peke, Predraga Ginevskog, Saše Arsenića, Vlade Aleksića, Dušana Cvetkovića, Igora Stojanovića, Gorana Markovića, a sve to za samo 250 dinara!

Sajt www.ekstragedza.tk, domaćin „tatka na superheroji“ ekstremnog Ekstra Gedže, raste kao kvasac, a s njim raste i njegova publika! Na sajtu možete naći ama baš svašta, saznati puno toga o nekoliko domaćih strip izdanja, domaćih strip autora, o domaćem pivu... Sajt za domćine, meraklije, ljubitelje ladnog piva, vrućeg bureka, pisanja Dejana Stoljkovića (bolje poznatog kao Deksa Pantelejac) , crtanja Predaga Ikonića (bolje poznatog kao Peđa Slavni)... Sajt za sve, sajt za svima!

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (258)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

INTERNET

Možda se hvalim, možda žalim, a možda samo stavljam stvari u kontekst: ove će godine, za koji mjesec, biti deset godina što sam na Internetu. Bilo je to vrijeme prije svetog Googleta i Internet Explorera, vrijeme kad nije bilo virtualnih dugmića i JavaScripta već komande i bijeli tekst na plavome ekranu. Vrijeme, ako možete zamisliti, prije sveprisutnog spama i pornografije.

Razmišljam o web-stranici.

U tih deset godina mnogo sam puta izrazio svoje divljenje te oduševljenje Internetom. Količina dostupnih informacija i brzina komunikacije dovoljni su kako bi oduševili svakog nerda. Ako u zadnje vrijeme osjećam zamor i otpor digitalnoj ovisnosti, ne treba kriviti medij, nego mene.

Razmišljam o web-stranici.

A Internet jest medij za sebe. Neke stvari - poput flash-animacije ili blogova, razbuktalu file-sharing pirateriju da i ne spominjemo - bez njega jednostavno ne bi postojale. Plemena izopćenih ujedinila su se u međumrežju.

Razmišljam o web-stranici.

Međutim, bez obzira na fascinaciju i relativno starosjedilaštvo, još uvijek obigravam oko Interneta kao stari momak, zaljubljen a neiskusan, oko šiparice. Cijeli taj posao oko web-stranice u jednu ruku djeluje jednostavno - mislim, ono, i zadnji je kreten ima! - ali me isto tako mnogošto u cijeloj toj priči plaši. Ove sam godine konačno registrirao domenu - www.darkomacan.com - i sad je ponekad otvorim i čitam kako je stranica "under construction".

Razlog mome strahu je možda u tome što očekujem - jer sam takav - da produkt bude savršen. A dio se mene boji da neće biti jer na web-stranicama nisam rastao i nisam o njima - kao o stripu ili drugim stvarima kojima se bavim - godinama razmišljao. Dio se mene boji klinaca koji ne znaju za svijet bez antivirusnih programa i virtualnog seksa; užasava se utrke s njima koliko i ideje da bi u toj utrci mogao biti pregažen.

Razmišljam o web-stranici.

Ali ne činim puno.


***
Kako biste vi napravili stranicu? Što biste na mojoj željeli vidjeti? Što svaka dobra stranica mora imati? Prijedlozi i zamisli predobro su došli na moj mail.
A u međuvremenu i dalje možete pratiti moje staromodne stripovske pokušaje na modernim medijima:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp
Te, naravno, Q7! Q7! Q7! (na kioscima te u knjižarama More Comics, Alan Ford, Buch i Stripoteka).
Ujedno, 11. ću i 12. ovog mjeseca biti u Pazinu na Istrakonu, gdje ću preuzeti osvojenu nagradu za kratku priču i pričati gluposti sa svima koji se pojave. Ako ste u blizini, navratite da se pozdravimo.

sadržaj

11.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović je obezbedio sledeće priloge za ovu rubriku:

ŽIG SUDBINE - Patrick Cothias/André Juillard

STRIP AVANTURA OD KRVI I MESA

Ako je idejno izvorište autora bio svet “avanture i mačeva” iz romana Alexandra Dime, onda zamislite Dimine junake bez cenzorskih ograničenja

“U toj nemirnoj epohi pri kraju verskih ratova, devet godina pre kraljeubistva Ravajaka, iz ruševina se polako rađala Francuska Anrija Četvrtkog. Polja su u plamenu, mostovi porušeni... Daleko od gradova narod nastoji preživeti uprkos gladi i pljačkama što se obrušavaju na selo. A plemstvo uživa u naslednim povlasticama, prepuštajući narod zloj sudbini. Koka u loncu postala je legendom kojom se slade samo retki... uvek isti.“

Iz samog uvoda stripa Žig sudbine (prevod Marketprinta - Les 7 Vies de l'Épervier, koji se na domaćem tržištu objavljuje u okviru Stripoteke) jasno je da se radi o još jednom stripu tzv. istorijskog ili pseudoistorijskog žanra, omiljenoj temi francuskog crtača André Juillarda, ovde u tandemu sa scenaristom Patrickom Cothiasom. Juillard se ovom tematikom već bavio u stripovima Amo, Pljačkaši zlata i Crvena maska - nekom vrstom “prekvela“ Žiga sudbine. Svaki put, treba li reći, u odličnoj idejnoj i crtačkoj formi.

Žig sudbine se tematski bavi krajem vladavine Henryja IV Burbonskog, jednog od najčudnijih ali i najuspešnijih francuskih vladara, čovekom koji je pukom srećom i veridbom Margaret Valoa preživeo Bartolomejsku noć, odrekao se protestantske vere u korist katoličanstva i francuske krune, postavio temelje najmoćnije apsolutističke monarhije u Evropi tog doba i povratio uticaj Francuske na tadašnju evropsku politiku.

Isto tako, reč je o nepopravljivom ženskarošu sklonom dobroj kapljici, čoveku koji se izrugivao svim oblicima verske dogme i krutog staleškog sistema svog doba. Što ga je na kraju koštalo glave u “neprilagodljivom” okruženju. Kroz taj istorijski kontekst Cothias uvodi i mnoge druge elemente kojima Žig sudbine prevazilazi jednu klasičnu avanturu. U prvom redu to je realističnost i naglašena seksualnost glavnih likova - autori se ne libe svoje junake prikazati kao normalne ljude od krvi i mesa. Mitološki kontekst natprirodnog uveden kroz lik slepe vračare (sudbine same?), preplitanje motiva i sudbina likova različitih klasa, ispitivanje i kritika socijalno-verskih odnosa bez idealizacije ili naglašenog političkog presuđivanja - samo su neka od scenarističkih osveženja koja ovaj strip pretvaraju u višeslojno delo, interesantno najširem krugu čitalaca. Ako je idejno izvorište autora bio “svet avanture i mačeva” iz romana Alexandra Dime, onda zamislite Dimine junake bez cenzorskih ograničenja.

Nasilje, seks i uopšte “dublje” ideje i motivi tvoraca Žiga sudbine savršeno se uklapaju u trend karakterističan za autore poput Francoisa Bourgeoria (Nošeni vetrom), Hermana (Tornjevi Boa Morija) ili Tardija (Avanture Adele Blank) koji su istorijske okvire iskoristili za daleko “slobodniji” pripovedački stil.

U originalu serijal ima sedam nastavaka, dok se kod nas prva epizoda Bela smrt pojavila u okviru Marketprintove biblioteke “Avanture” 1987. godine. Epizode Psine na delu, Majsko drvo i Jeronimus tokom poslednjih 12 meseci izlaze kao vodeći strip u Stripoteci. Crno-belo izdanje, uobičajeno odličan prevod. U svetu takođe izlazi neka vrsta nastavka ovog serijala prenošenjem nekih likova i motiva priče u serijal Lepršavo pero koji sa Žigom sudbine i Crvenom maskom (tri albuma za Glenat) zatvara sudbine svojih junaka u zaokružen ciklus ovog remek-dela.

Branislav Predojević


Objavljeno: Popbox, web magazin za popularnu kulturu, 26. 2. 2005.godine

Filmska kritika

"CONSTANTINE"

Da transpozicija lika Džona Konstantina iz kult stripa Helblejzer sa podetikete Vertigo američkog superheroj izdavača DC Comics neće ne pravi način uspeti da prenese sve nijanse sivila ovog ikoničkog mizantropa bilo je jasno od samih najava ekranizacije. Alan Mur tvorac Džona Konstantina (kao i više uspešnih strip serijala koji su doživeli ekranizacije: From Hell, The League of Extraordinary Gentlmen) povukao je svoje ime ne samo sa filma već je zabranio i upotrebu imena u propagandnim materijalima a autorski honorar prosledio prvoj četvorci crtača Helblejzera.

U pitanju je međutim autorski stav da je film drugi medijum i da njegove kreacije imaju potpuno odvojen život na filmu samim tim one postaju manje ličnim vlasništvom.

Pitanje je dakle koliko Konstantin duguje svojim strip korenima i koliko funkcioniše kao nezavisni filmski proizvod.

Džon Konstantin se kao lik pojavio u drugom serijalu posustalog DC stripa čudovište iz Močvare koji je u prvoj originalnoj seriji crtao Berni Vrajtson a kod nas ga se verovatno sećaju nostalgični tridesetgodišnjaci, čitači gornjemilanovačkog EKS-almanaha.

Prva odluka producenata bila je da filmski lik ne veže za poreklo stripovskog i prebaci ga kao i radnju u Los Anđeles što je hardkor ekipi Helblejzer ljubitelja bilo prvo svetogrđe. Lažov, hronični nikotinoman amoralni mag amater ili profesionalac kako već, gledate neraskidivo je vezan za svoje poreklo i radnički sever engleske kao i Bitlsi Džon je takođe iz Liverpula.

Iako su u filmu zadržane cigarete i nekoliko drugih narativnih elementa preuzetih iz Helblejzer serijala (Koplje sudbine, apokalipsa, rak pluća uglavnom iz nepovezanih epizoda pisanih od strane Džejmija Delana i Garta Inisa) premeštanjem, i potpunom promenom biografije lika izvršena je simplifikacija koja Konstantina čini prostim pijunom u crno beloj borbi dobra i zla gde on postaje anti-heroj prosto jer su pravila igre koja su odavno uspostavili Bog i đavo takva da je on unapred osuđen na prokletstvo.

To se možda slaže sa preovlađujućom idejom sekularne religioznosti koja vlada u Holivudu ali ima malo veze sa originalnim Konstantinom koji je prokleo sopstvenog oca i poslao ga u pakao, tri puta prodao svoju dušu đavolu radi malih i velikih koristi i uvek uspeo da je povrati uz jedinstveno zadovoljstvo da istom pokaže srednji prst (što je u filmu naravno zadržano) a rak izlečio efikasnom transfuzijom demonske krvi.

Konstantin u filmu je prirodno vidovit nasuprot magu iz stripa a njegovo prokletstvo vezano je za mladalački pokušaj samoubistva prouzrokovan stvarima koje je video što se fino uklapa u dramaturški model protagonista-antagonista i tradicionalnu strukturu filma kao drame u tri čina ali u tu svrhu žrtvuje svu kompleksnost univerzuma duhovnih hijerarhija dobrih, zlih i ravnodušnih uključenih u kosmičku dramu kreacije u kojoj i najbeznačajniji igrač ima svoju veoma složenu ulogu podložnu zakonima slobode volje.

U filmu je to svedeno na banalnu rečenicu: ”Bog ima plan za svakog od nas”. Kianu Rivs tumačeći Konstantina izgleda kao holivudski glumac na samom početku karijere koji je tri dana proveo po raznim žurkama održavajući se budnim uz malu pomoć raznih hemikalija a da pritom njegova brada ne poprimi jači obris od korporativno prihvatljive potamnelosti lica u pet popodne. Konačno u poslednjoj sceni “Kianustantin” žvaće žvaku a cigarete nigde na vidiku. Intervencije na liku su najslabija strana ovog filma, to važi i za sporedni lik taksiste Čeza koji je pretvoren u entuzijastičnog tinejdžera.

Na svu sreću glumačka podela sporednih likova i minimalna holivudizacija istih su možda i najsnažniji adut ovog filma Tilda Svinton, Piter Stormer i izvanredni Džimon Hunsu u ulozi Papa Midnajta kao da su oživeli sa stranica sveže odštampanog Helblejzera. Čak i Rejčel Vajs ima dobru ulogu.

Režija Frensisa Lorensa pokazuje svoje video spotosvko poreklo samo na početku filma da bi se ka samom kraju primirila i Konstantin postao vizuelno sasvim drugačiji film, što uopšte nije loše.

Konstantin jedan od onih iritantnih filmova u kojima zbir sitnih problema kvari uglavnom dobar utisak. Kao prvo upoznavanje sa ovim strip likom film možda nije dobra preporuka ali za poznavaoce i one zainteresovane koji kasnije potraže Helblejzer stripove, garantuje prijatno provedeno vreme u bioskopu.

U poređenju s nekim drugim strip ekranizacijama možda i nemamo prava da tražimo više.

Miloš Tomin


Objavljeno: B92, Kultura, 28.02.2005.godine

Mirko Ilić u Danasu

ČOVEK ZA SUTRA

"Art is Work" (Umetnost je rad) ugravirano je na zgradi u 32. ulici, na istočnoj strani Menhetna, broj 207, koja predstavlja svojevrsnu Meku za dizajnere, gde se na drugom spratu nalazi Studio Miltona Glejzera i na najvišem nivou Mirko Ilic Corp. Jedan od njih dvojice, ovih dana gostuje na prostorima bivše Jugoslavije.

Mirko Ilić, povodom izložbe svojih radova u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogadu, koja će biti otvorena 7. marta, juče je bio ekskluzivni gost Danasa. Ostalo sledi u ponedeljak, 7. marta, u specijalnom dodatku povodom ove izložbe.

K. R.


Objavljeno: Danas, Beograd, 03.03.2005.godine

sadržaj

12.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-PAHEK KOD DELCOURTA (Marko Ajdarić)
Novi album, prvi u serijalu, našeg poznatog autora Željka Paheka (po scenariju PÉCAU Jean-Pierre-a) je izdao jedan od vodeći francuskih izdavača Delcourt. Strip nosi naslov "Moby Dick", epizoda "New Bedford", i udomljen je u ediciji Neopolis. Naslovnu stranu albuma, par tabli i više informacija možete naći na sledećoj adresi:
http://www.editions-delcourt.fr/album.php?id=1114


-GENERACIJA TESLA (Marko Ajdarić)
Generacija Tesla je ušla u International Superheroes:
http://www.internationalhero.co.uk/g/generacija.htm
Nadam se da će se dopasti tebi i tvojim prijateljima u Strip Vestima. Datum uključena je bio 28. Februar


-SACCO U IRAKU
...je naravno uradio i strip koji, u visokoj rezoluciji - fajl za pripremu za štampu, možete besplatno skinuti pomoću sledećeg linka:
http://image.guardian.co.uk/sys-
files/Guardian/documents/2005/02/25/sacco1.pdf
Napomena, PDF fajl ima 36 MB, i preporucuje se skidanje pomocu programa koji to mogu da rade u "nastavcima": Go!Zilla, GetRight,...

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Marko Somborac <somborac@EUnet.yu>
Subject: evo malo konkursica skupljenih na gomilu

http://www.humorhouse.bg

http://www.barakaldo.org/hermes

http://www.yomiuri.co.jp/cartoon/index-e.htm

http://difeca.donga.com/cartoon_e.html

http://www.fanofunny.com/guests/festivalhumorgrafico/concorso.html

http://www.fanofunny.com/news/concorsi-humour01_e.html

http://www.tabrizcartoons.com

http://www.cartoonfestivals.com

http://www.biennaleumorismo.org

http://www.bjnac.org

http://www.hkpublisherclub.com

http://hajnos.miroslaw.w.interia.pl/nowiny.htm

http://www.pressclub.on.ca

http://www.dicaco.com

http://www.worldpresscartoon.com/eng/entryrules.php

http://www.wittyworld.com/index.html

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

-SUPERMEN JE BIO KRETEN
Ovo je teza koja se cesto cuje u skorije vreme, a povod je niz naslovnica iz zlatnog doba americkog stripa koje, eto, nije bas uvek tako zlatno. Evo jednog mesta gde se mogu naci dokazi:
http://www.nationallampoon.com/supermanisadick/
(Srđan Aćimović)

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad