prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. DESETO "DIVLJE OKO" - Dušan Gačić
2. DANI GRČKOG STRIPA I KARIKATURE - SKC
3. BOGOVI IZ MAŠINE - Aleksandar Manić
4. POVRATAK DUGE PUŠKE - V. Fumeti
5. ARHIV SEVERA (9) - Boris Lazić
6. POST SCRIPTUM (43) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 208. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (267) - Darko Macan
9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -IGOR CORIC PRVI U ARGENTINI (Marko Ajdarić)
    
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
13. LINKOVI - Strip Vesti

1.

DESETO "DIVLJE OKO"

Dušan Gačić

Deseta, jubilarna izložba multimedijalne strip grupe "DIVLJE OKO"

U Galeriji likovnih umjetnosti "Slavko Kopač" u Vinkovcima, otvorena je deseta izložba multimedijalne strip grupe "Divlje oko". Izložbu je otvorio doajen hrvatskog stripa, gospodin Krešimir Zimonić, a samo otvorenje popraćeno je nježnim zvucima grupe "Septica" Dubrava Matakovića.

Postav izložbe, realizian je kao svojevrsna retrospektiva i obuhvaća radove nastale od osnivanja Grupe 2001.godine, do najnovijih recentnih radova.

Osim uobičajnog pristupa stripu, na izložbi se tako mogu vidjeti radovi nastali autolakom, linorezom, fotografijom, ogledalima, kompjutorskom grafikom, te reljefi, skulpture, lumino-objekti... Grupa "Divlje oko" trenutno producira i autorski radi na tri animirana t.j. eksperimentalna filma, a na samoj se izložbi može vidjeti animirani film "Složeni predosjećaj" u produkciji "Zagreb filma", na kojem je autorski sudjelovalo pet članova grupe.

sadržaj

2.

DANI GRČKOG STRIPA I KARIKATURE

SKC

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD

Srećna Galerija / Happy Gallery
DANI GRČKOG STRIPA I KARIKATURE
10. 05 – 27. 05. 2005.

Tradicionalna SKC-ova međunarodna konvencija stripa, ove godine donosi radove iz domena stripa i karikature jedne od najznačajnijih evropskih zemalja u tim oblastima.

DANI GRČKOG STRIPA I KARIKATURE su zamišljeni kao istorijski pregled stvaralaštva grčkih umetnika od 1850.godine do danas.

U prvom delu projekta od 10.05. do 14.05.2005, kroz predavanja, tribine, prezentacije i berzu stripa, biće predstavljeni grčki autori, istorija grčkog stripa i karikature, aktuelna produkcija i izdavaštvo. Izbor umetnika i radova napreavili urednici Strip magazina "9" Izdavačke kuće ELEFTEROTIPIA iz Atine. Koordinatori projekta: Dragan Apostolović, Beograd; Janis Kukulas, Atina.

Program:

Četvrtak, 05.05.2005.
13h – PRESS KONFERENCIJA

Utorak, 10.05.2005.
SVEČANO OTVARANJE PROJEKTA
19h – Srećna Galerija / Happy Centar
Otvaranje izložbi grčkog stripa i karikature
20h - Happy Centar
- Predstavljanje gostiju
- “Istorija grčkog stripa i karikature”, uvodno predavanje / tribina

Sreda, 11.05.2005.
17h - Srećna Galerija
- Berza stripa, radionica sa grčkim umetnicima
20h - Mala Sala
- GRČKI STRIP, predavanje / tribina

Četvrtak, 12.05.2005.
17h - Srećna Galerija
- Berza stripa, radionica sa grčkim umetnicima
20h - Mala Sala
- GRČKA KARIKATURA, predavanje / tribina

Petak, 13.05.2005.
17h - Srećna Galerija
- Pregled izdavaštva u Grčkoj, radionica sa grčkim umetnicima

Izložbe grčkog stripa i karikature će biti otvorene do 27.maja 2005.godine

REČ ORGANIZATORA

Miki Pješčić
Urednik Srećne Galerije SKC-a

Treća po redu, tradicionalna strip konvencija Studentskog kulturnog Centra iz Beograda, ove godine donosi pregled grčkog stripa i karikature.

Program izložbi, prezentacija, predavanja i radionica, pod nazivom DANI GRČKOG STRIPA I KARIKATURE je jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih projekata za domaću kulturnu javnost koja se, na našim prethodnim salonima stripa, mogla uveriti u kvalitet produkcije grčkih umetnika iz ove oblasti.

Već dve godine zaredom, nagradu SKC-ovog međunarodnog salona stripa za najbolji scenarijo osvajaju grčki umetnici - Ilias Kériazis 2003. godine i Tasos Papajoanu 2004.godine.

Kvalitet i značaj grčkog stripa i karikature u evropskim okvirima od posebne je važnosti za srpske umetnike kojima, ovim projektom, pružamo mogućnost razmene iskustava sa vrhunskim umetnicima iz nama već tradicionalno bliskog i prijateljskog grčkog naroda.

Uzimajući u obzir SKC-ove dosadašnje uspehe na projektima regionalne međunarodne saradnje iz ove oblasti, manifestacija u Beogradu biće značajna i za umrežavanje svih relevantnih centara devete umetnosti i buduće oblike međunarodne saradnje zemalja u okruženju.

Uvodna reč urednika Elefterotipije & Kiriakatiki E.
Serafima Fintanidisa

Ne treba puno govoriti o prijateljstvu Grčke i Srbije i Crne Gore, jer ona je poznata svima, i svuda je prepoznaju. To je uzajamna veza ljubavi koja spaja dva naroda već dugi niz godina. Ali, nismo došli u Beograd da bismo pričali o politici i o međunarodnim vezama, dolazimo da vam predstavimo naše karikature i stripove. Dolazimo da pronađemo šifru komunikacije, da razmenimo gledišta i ideje, da se zajedno suočimo sa sutrašnjicom devete umetnosti.

Znamo vrlo dobro da su stripovi i karikature u Srbiji veoma popularni i uživaju veliko poštovanje. Vaša zemlja se po stvaralaštvu i čitanju stripa približava Španiji i Velikoj Britaniji, proizvodi i šalje u svet veliki broj autora, njena scena je puna fanatičnih i vernih znalaca i mislilaca.

Želeli bismo da ovo isto kažemo i za našu zemlju, ali grčka široka javnost, iako je volela karikaturu, smatrala je da su stripovi upućeni deci i mladima. Kasnije je pokrenut časopis 9, kao dodatak Elefterotipie, i sve se to promenilo, počelo je da se nazire svetlo na kraju tunela. Istorijat našeg pokušaja razvio je Angelos Mastorakis, glavni urednik časopisa 9 u nastavku ovog kataloga, pa mislimo da nema potrebe da se ponavljamo.

Ono što možemo da navedemo je osećaj euforije i važnosti kada smo prošle godine u Atinu doneli pobednička dela mladih autora stripa sa Festivala u Angulemu. Pored njih, izložena su pobednička dela sa našeg takmičenja, na jednom plodnom i produktivnom seminaru, na jednom takmičenju bez pobednika i poraženih. Rezultat je bio jedna veoma uspešna razmena ideja, crteža i pisanih redova izmedju dve zemlje, jedne dugogodišnje francuske škole i novostvorenog pokreta grčkog stripa.

Ovakav rezultat nam je značajno pomogao da prihvatimo predlog Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije i Crne Gore da danas zajedno organizujemo, ovde u Studentskom kulturnom centru izložbu, jedan pregled grčkog stripa i karikature.

Ova izložba nije doputovala u Beograd da bi vam prikazala bogatstvo devete umetnosti Grčke, već je tu da bi se susrela sa vašim pogledima, sa vašom kritikom. Samo na taj način ćemo moći da odredimo naše današnje mesto na planeti stripa, da otpočnemo nova traganja i novu misiju ka nepoznatom.

U našem pokušaju, potrebni su nam naši susedi, Srbija i Crna Gora, zemlja za koju imamo puno razumevanja i koja nas razume, zemlju koja ima značajnu prošlost i još bolju budućnost kada je reč o stripu. Ne znam da li će iz ovog našeg putovanja proizići jedna nova grčko-srpska borba, ali sam siguran da ćemo moći da razgovaramo na jednom zajedničkom i razumljivom jeziku, na jeziku devete umetnosti.

Odrastanje jedne umetnosti
Grčki strip u XXI veku

Janis Kukulas

Prošlog decembra boravio sam u Zagrebu, u Hrvatskoj, povodom festivala Crtani Romani Show, koji se održava svake godine uz učešće mnogih stvaralaca iz desetina zemalja sveta. Izuzev Grčke... U povratku, boravio sam u svom omiljenom gradu, Beogradu, u kojem sam imao priliku da razgovaram o mnogo čemu sa mojim dobrim prijateljem, novinarom i strip istraživačem, Draganom Apostolovićem i urednikom Srećne Galerije, Mikijem Pješčićem. Tada su mi otkrili svoju nameru - organizaciju jedne izložbe u Srbiji, posvećene grčkoj karikaturi, grčkom stripu i grčkim časopisima te vrste. Priznajem da sam bio iznenađen. „Da li je moguće da su od toliko zemalja izabrali Grčku?” „Da li Grčka ima tako dobre stvaraoce koji bi mogli biti predstavljeni u inostranstvu?” „Mogu li grčki stripovi kvantitativno i kvalitativno biti upoređeni sa toliko bogatim jugoslovenskim nasleđem?” „Da li će ta izložba pružiti Grčkoj priliku da dokaže kako njen strip zauzima važno mesto u kulturnom i umetničkom, unutrašnjem i svetskom biću ili ćemo se razočarati i ostaviti nerešenu dugogodišnju i mizernu apatiju u kojoj se možda nalazimo?” Sa ovim pitanjima koja su me mučila, vratio sam se u Atinu. Preneo sam Angelosu Mastorakisu, direktoru časopisa 9 ovu ideju i poziv da zajednički organizujemo ovu izložbu. On je bio oduševljen. Počeo sam da se prisećam priče, da zalazim u ne tako davno vreme, da sakupljam imena.

Živeći u periodu razvoja grčkog stripa, pod pritiskom svakodnevnice, bilo mi je teško da makar u samo jednom trenutku posmatram sve sa distance i da dam objektivan sud. Pokušao sam da ne budem saosećajan i da izađem, bar na kratko, iz kruga nas mazohista koji svoj život provodimo uz šarene, crtane likove i u tome uživamo. Hteo sam da znam šta je navelo ove ljude da pozovu našu malu zemlju da učestvuje na ovoj izložbi. Počeo sam da se prisećam svega što se do danas dešavalo, da ne bi palo u zaborav. Setio sam se. Uvideo sam da krajem sedme decenije i početkom osamdesetih godina prošlog veka, izlaze razni časopisi sa stripovima za odrasle, kakvi su bili Kulumbra, Mamut, Zelena mačka, Antidoto, Havliodondes, koji su uspeli da upoznaju grčku javnost sa stripom. Sledi Vavel koji nam pomaže da shvatimo smisao i vrednost stripa, koji nikada nije tragao za svojom publikom, nije imao svoju ciljnu grupu. Naprotiv, čitaoci su ga sami otkrili i obožavali. Na stranicama Vavela, grčka čitalačka publika imala je priliku da se sretne sa Arkasom, fantastičnim humoristom, sa Solupom i njegovom jasnom ironijom, sa Spirosom Dervenjotisom i ogromnim brojem njegovih crteža i scenarija, sa Petrosom Zervosom i njegovim umnim izlaganjima, sa Spirosom Verikiosom koji je pokazao snagu svoje fantazije. Malo posle toga izlazi Parapende, Mali parapende i Dan sledeći gde Grci vode zajedničku borbu sa sledećim stranim autorima- Moebius, Copi, Manara, Prat, Bilal koji su već stekli jako dobre prijatelje u Grčkoj. Tasos Apostolidis i Jorgos Akokalidis su pokrenuli jedan duhovni program. Hteli su da Aristofanove komedije prikažu u formi stripa i da stvore najbolji serijal grčkih stripova koji će zabeležiti veoma dobru prodaju. Časopis Diavazo, originalno izdanje, se «usuđuje» da posveti ceo jedan primerak stripu, dok se u isto vreme Petros Martinidis, jednim nizom knjiga i studija suočava sa jezikom i tehnikom stripa i kritikuje ih sa intelektualne tačke gledišta. Izlazi niz političkih stripova autora Janisa Ioanua, koji je za protagonistu uzimao Papandreua, kao i stripovi Janisa Kalaidzisa koji se bavio neistraženom prošlošću Grčke. U Solunu, Milos počinje da organizuje velike izložbe stripa, uz desetine učesnika, ali i individualne izložbe grčkih stvaralaca, kakvi su bili Janis Ioanu, Statis, Kir, Arhelaos i drugi. Časopis Neo Epipedo 1990. godine izdaje jedan primerak posvećen stripu Aidinisa, Verikiosa, Pandelopulosa, Papaioanua, Tambakeasa, Haviarasa i ostalih, a 1994. godine isti časopis organizuje prvi Festival grčkog stripa, na kojem su predstavljeni stripovi 60 autora, medju kojima su bili Iosifidis, Aronis, Zulopitu, Micobonos, Solis, Psixulis, Milioris, Timbilis. To je bila jedna velika izložba gde su grčki autori imali priliku da se nađu na istom mestu, a i da čiotaoci shvate kakva je snaga ove nove umetnosti! Novi talenti počinju da se pojavljuju u mnogim izdanjima. Fotis Pehlivanidis sa svojom čistotom skiciranja, za trenutak zaboravljeni Mihalis Mihail, Lazaros Zikos sa svojim eksperimentisanjem, Elena Navrozidu sa svojim poetskim stilom, Dimitris Vitalis sa svojim nepobedivim humorom, Jorgos Bocos sa svojom slatkom nostalgijom, Jorgos Tragakis sa čestom promenom stila. Mnoge velike knjižare polako počinju da otvaraju štandove posvećene stripu, a istovremeno se otvaraju i knjižare specijalizovane samo za prodaju stripa. 1996. godine, Vavel organizuje prvi Međunarodni festival stripa u Gaziju, i od tada se svake godine obeležava ovaj praznik. Mnogi autori iz celog sveta su se pojavili na ovom Festivalu, a među njima i mnogo Grka: K. Diamandopulos, A. Zafiratos, T. Elefteriu, Leandros, S. Anagno, T. Valianatos, Smart, Pavlos Hambidis i ostali.

2000. godine, jedan časopis uveo je nešto novo. Izlazi kao dodatak časopisa Elefterotipia, pod nazivom 9 i nedeljno ga čita desetine hiljada ljudi. Na svojim stranama ugostio je najbolje grčke autore, kakvi su duhoviti I. Tambakeas oštrog jezika, Leandros sa svojim fantastičnim pesimističkim scenarijem otpora, S. Derveniotis sa svojom Femme Fatale, Ěamom Rejver, P. Micobonos sa svojim mističnim, ali tako svakidašnjim herojem i ostali. Tu je naravno i puno novih talenata, koji su se pojavili na takmičenju koje svake godine organizuje časopis 9, od 2001. To su I. Kiriazis, koji opisuje događaje jedne nemirne twentysomethging generacije, Kon koji se bavi religijom i zalazi u budućnost, T. Papaioanu, večito nemirnog duha sa nepredvidivim scenarijem, T. Petru koji je pisao genijalne short stories, A. Mavreas sa svojim fantastičnom, ali čudnom oštrinom govora i ostali. Stripovi ne treba ništa da dokazuju. Mnogi fakulteti u svoj didaktički program uvode i časove posvećene stripu, dok ostale škole kakve su AKTO, Orneraki, Applied Art Studies otvaraju čak i smerove koji se bave isključivo stripom. Grupne i individualne izložbe su sve češće. Svake godine se održava izložba En Etria uz učešće desetina grčkih autora. U Solunu, 2003. godine je održan prvi Festival balkanskog stripa na kojem su učestvovali autori iz svih zemalja balkanskog poluostrva, izložili svoja dela i na najlepši način predstavili sve ono što ih čini drugačijim. Iste godine, na ostrvu Mitilini je organizovan dvodnevni seminar na temu stripa, a za 2005. godinu u pripremi je seminar na temu ''Strip i fantastika''. U mnogim gradovima Grčke održane su manje ili veće izložbe, koje su bile veoma posećene. Na sajtu www.comicart.gr može se videti sve što postoji od stripa u Grčkoj, dok sajt www.comicdom.gr analizira sve što se dešava na polju stripa u SAD-u, ali ne zanemaruje ni razvoj domaćeg stripa. Pojavljuju se novi autori, čiji je rad bio veoma kvalitetan i doživeo je dobru produkciju. To su bili G. Cukis, koji je radio fantastične stripove i pisao moderne, nadrealističke bajke, G. Melisaropulos koji je voleo da eksperimentiše, zatim V. Lolos, uvek pesimistički raspoložen, koji je neumorno lutao po neistraženom ljudskom umu. Mnogobrojni fanzini izlaze i predstavljaju stripove svake vrste. Zenia uz časopis Red Dot Comics iskreno otkriva svoje tajne i formira jedan mali svet pun tekstova, divljih teddybears i običnih, svakidašnjih događaja. Grupa Sub Art otkriva na šaljiv način male i velike nesporazume svojih članova, Ka-pow udružuje novu generaciju umetnika, među kojima su bili Tomek, T. Cumas, G. Rumbulias, T. Kolias, T. Karamusketas. U časopisima Comix Undo i Mini Simban anonimno sarađuju novi autori uz Soluna. List Big Bang snažno kritikuje grčku stvarnost, Sapila nastavlja da ide svoji putem i da se suprotstavlja vlastima. Pojavljuju se prvi grčki super heroji grupe Ipsilon. Omikron arnitiko i Esense se pojavljuju u elektronskoj formi. Pokušavaju da otkriju mogućnosti elektronskog stvaralaštva autora. U svim izdanjima se manje ili više nalaze stripovi.

50-ih godina, Ilustrovani klasici izlaze uz uputstvo za čitanje stripa. Objašnjavaju kako nastaju slike, šta znače određeni natpisi u balončićima itd. Današnje generacije su dobro upoznate sa ovom vrstom umetnosti koja na svojstven način povezuje slike i reči, koja ne traži nikakvu vrstu pomoći, već jedino očekuje da će čitalačka publika uživati u njoj. Ima toliko mnogo izdanja i autora koji zadovoljavaju ukus svake generacije, sve njihove aspiracije...

Na kraju, razmišljajući i šturo beležeći bogatu prošlost grčkog stripa, dolazim do zaključka da su organizatori ove izložbe, naši srpski prtijatelji imali pravo. Možda Grčka u produkciji stripa nije dostigla nivo evropskih zemalja. Ipak, mogla bi da prikaže stalno uvečanje kvantiteta i poboljšanje kvaliteta crtanja junaka svojih stripova. Ljudi koji su se predali umetnosti crtanja stripova, koji imaju potrebu da se izraze, da komuniciraju, da stvaraju, poseduju bogatstvo koje im pomaže da se bore protiv onih koji sumnjaju u umetnost . Bilo bi lepo kada bi ova izložba postala još jedna karika u nizu grčkih stripova, i kada bi učinila lakšim razmenu ideja i kontakte na ličnom i umetničkom nivou, između građana Srbije i Grčke.

1974-2005
Trideset prva godina stripa u Grčkoj

Angelos Mastorakis

Današnja situacija koja preovladava na polju devete umetnosti u Grčkoj, je formirana u poslednjih trideset godina, dakle, od perioda političkih reformi pa do danas. Pre toga, malo je bilo poznatih stripova koji su prevođeni na grčki. Ilustrovani klasici, Mali ilustrovani klasici ili Smeh i Radost sa Diznijevim herojima, Najbolji stripovi (naučno fantastični, dinamični, iznenadjujući, čudnovati), doživljaji Tin-Tina, Asteriksa, Luki Luka.

1974. reformama i usvajanjem demokratije, očigledan je procvat karikature, vrlo srodne stripu, koja je godinama bila pod političkom cenzurom kao i sve vrste satire.

Prvi časopis nove epohe je Kulumbra koja počinje da izlazi 1978. Kulumbra nas je naučila šta znači strip za odrasle, predstavljajući veliki broj autora i dela. Od Luazela i Gotliba, Kina i Kabana do Roberta Kramba, vodećeg u američkom andergraund stripu i Argentinca Alberta Bresie. Na stranama ovog časopisa, grčke stripove su objavljivali i Ljarmakopulos, Dazeas, Venetis, Kurtesis, Ilija Politis, Peris, Petridis i mnogi drugi. Časopis je prestao da izlazi nakon 16 brojeva, 1979. godine.

Prazninu koja je nastala prekidanjem izlaženja časopisa Kulumbra, popunio je Skatari, nedeljnik avanturističkih stripova ( prvi put se u Grčkoj objavljuju Pratova Balada slanog mora, i Eternaut, Esterhelda i Lopesa). Časopis je izlazio 17 nedelja i jula iste godine se ukida.

Sledeći pokušaj bili su Mamut komiks, koji počinju da se objavljuju decembra 1980. godine. Časopis je težio da olakša sudbinu svih narednih pokušaja. Prvo, pošto je dugo trajao, objavljeno je petnaest izdanja u periodu od 17 meseci. Drugo, 1981. godine uspeo je da otvori prvi festival stripa u Grčkoj. I treće, prvi put u Grčkoj su organizovane rasprave o stripovima. U ovom časopisu su se našli Prat, Raizer, Bresia, Šulc, Altan, Manara, Kopi, Volinski, a od Grka- Pagonis, Tamvakis, Alatas i mnogi drugi.

Nekoliko meseci kasnije, u julu 1980. na kioscima se pojavljuju dva nova grčka časopisa koji objavljuju stripove, Tripa i Tarkidi. Tripa je doživela samo tri broja, ali to je bio časopis koji je prvi put u Grčkoj predstavio radove Volinskog, Vilema, Raizera i Gotlimba. Nije bio specijalizovan što se stripova tiče, ali je predstavio pregled književne andergraund scene, stripove i izmišljene događaje.

Braća Andonis i Spiros Hacaras, hteli su da njihov časopis Tarkidi bude neprevaziđen. To su i uspeli jer su u prva četiri izdanja predstavili nekoliko najznačajnijih pisaca stripa. Gilbert Selton (Freak Brothers), Robert Kramb, Tardi, Buzeli, Kruz i mnogi drugi su svojim stripovima obeležili ovaj časopis.

Sledeće 1981. godine, objavljen je u Grčkoj časopis koji traje sve do danas. Tačnije, u februaru te godine izlazi Vavel, sa podnaslovom "Stripovi i ne samo to". Sa Vavelom počinje zlatni period grčkog stripa.

Dobra štampa i redovno izlaženje časopisa su bili njegov najveći kvalitet. Njegove stranice su uključivale, i danas uključuju sve moderne stripove sveta. Preko njih smo upoznali Bilala, Moebiusa, Kazu, Kina, Lustala, Berneta, Batalia, Bringsa, Tardija, Pasienca, Varena, Žardina, Manara, Sengrelea, ali i Leandra, Arkasa, Kalaidzisa, Latasa, Sulasa, Komnina, Dimitrija i Kostu Vitalisa, Zervosa, Tambakeasa, Navrozidisa, Zulopitasa, Elefterija.

Ne bi trebalo da zaobiđemo ni časopis Zelena Mačka, Nikosa Platisa. Od septembra 1981. do aprila 1983. godine časopis je izašao u 5 brojeva. Nažalost, nikada nije prodato više od 900 primeraka.

U januaru 1985. godine, izlazi u boji i u velikom formatu Para Pende. Do 1989. izašlo je 48 brojeva, a posle toga časopis prolazi kroz krizu i konačno prestaje da postoji posle svog 57 broja, 1992. godine. Pokušaji da ovaj časopis nastavi da izlazi pod naslovom Novi Para Pende i Humor Para Pende nisu doživeli uspeh. Para Pende nam je predstavio stvaraoce kakvi su bili Suiten, Bilal, Kristen, Serpjeri, Sulthais, Frank Miler, Magnus. Još jedan pokušaj izdavača bio je časopis Ipomeni Mera, koji je sadržao stripove iz oblasti naučne fantastike i izlazio je od maja 1985. do maja 1986. godine.

Posle ukidanja časopisa Para Pende, 1992. godine, nastao je period zatišja za grčke stripove. Jedina svetla tačka je bio MEĐUNARODNI FESTIVAL STRIPA koji organizuje časopis Vavel svakog sptembra, poslednjih devet godina. To je jedan festival sa međunarodnom detaljnom organizacijom i zaista ogromnim uspehom.

U junu 2000. godine dolazi do promena, kada novine Elefterotipija odlučuju da urede i izdaju 9, časopis stripa i naučne fantastike. 9 izlazi besplatno uz novine jednom nedeljno, uspevajući ono što nijedan časopis nije uspeo do sada. Svojom neprekidnim izlaženjem svake srede, sa tiražom od 120.000 primeraka, 9 je uspeo da unese strip u desetine hiljada grčkih domova. Stripovi su umetnička dela laika, a imaju velku snagu zbog sinhronizacije slika i teksta, pa je i bilo vreme da njihovi stvaraoci budu priznati i prihvaćeni od strane čitalačke publike.

Nakon krunisanog uspeha lista Elefterotipija, slede novine Katimerini, koje svake subote izdaju dodatak Komiks. To su isključivo ponovljena izdanja starijih stripova izdavačke kuće Mamut i Ilustrovanih klasika. Nakon toga, i ostale novine i časopisi su počeli da nude čitaocima dodatke u vidu stripova.

Elefterotipija se nije zaustavila na časopisu 9. Hteli smo da damo priliku novim stvaraocima, novim talentima da izadju na svetlo dana i da stvaraju. Zbog toga smo, dakle, odlučili da organizujemo jedno takmičenje Grka na polju stripa. Tako smo od 2001. godine uz pomoć škole AKTO organizovali četiri takmičenja mladih talenata, nudeći svake godine mnogo stipendija radi razvijanja mogućnosti ovih mladih ljudi. Nagrađena dela svakog takmičenja mladih talenata obilaze i izlažu se u mnogim gradovima Grčke, dovodeći u kontakt devetu umetnost sa širom javnošću, naročito sa mladima. U saradnji sa Francuskim kulturnim centrom, u poslednje tri godine, nagrađena dela se izlažu svakog leta u Atini zajedno sa nagradama na istovetnom takmičenju Francuske Jeunes Talents, koje svake godine organizuje Svetski festival stripa u Agulemu. Naravno, od prošle godine smo zvanični saradnici ovog takmičenja, sa pravom učešća u komisiji Jeunes Talentes. Preko časopisa 9, čitaoci su imali i imaju mogućnost da uživaju u snazi ilustracija i scenarija fantastičnih stvaralaca, kakvi su Druje, Fransoa Buk, Kalaidzis, Kaza, Manara, Herman, Leandros, Geluk, Zervos, Bernet, Tardi, Tambakeas, Kino, Dimitris Vitalis, Vatin, Sempere, Aronis, Alan Mur, Kevin O’ Nil, Kucis, Trilo, Derveniotis, Himenes, Jodorovski, Marini, Difo, Papamihalopulos i mnogi drugi. Takodje su mogli da otkriju novu generaciju stvaralaca , kakvi su Malfen, Kaeto, Tota, Kiriazis, Mavreas, Zalozabal, Lolos, Dias Kanales i Guarnido, Vambasaki, Peker, Petru, Zurion, Micobonos, Barbuci i Kanepa, Milioris, Frezato, Korbeiran, Moreno, uz malo reči – vodeće ličnosti mladih stvaralaca Francuske, Italije, Grčke i Španije.

Ne bi trebalo da strip u Grčkoj bude zaboravljen, jer se radi o veoma ozbiljnoj temi. Do sad je dokazao sve svoje kvalitete i plodove koje je doneo na svim poljima umetnosti. U naučnoj fantastici, u kinematografiji, u književnosti, čak i u pozorišnoj umetnosti možemo videti tragove stripa, njegove aspekte, nepobedivu živahnost, njegovu energiju i kontakt sa mladima i dvadesetogodišnjacima... Ne brinemo uopšte. Vrata koje je otvorio časopis 9 ne mogu se lako zatvoriti. Ono u čemu nalazimo smisao je pomoć stvaralaštvu mlade generacije i podrška njenom izrazu i delu. Takođe, ne smemo zaboraviti ni užitak čitalačke publike. Na kraju, možemo biti ponosni koliko na naše pokušaje izdavaštva, toliko i na nove strip autore i novu školu stripa u Grčkoj.

Karikatura u Grka od XIX veka do danas

Ilias Tabakeas

Prvi koraci

Karikatura, kao što nam je to danas poznato, povezana je sa nastankom štampe. Nakon ustanka Grka i oslobođenja od Turaka 1821. godine, kao i uvođenjem štampe u našu zemlju, polako se pojavljuju i prve karikature. Što se samog početka tiče, više bismo mogli da govorimo o herojskim pokušajima i pionirstvu, nego o vrednosti stvaralaštva. Zbog manjeg broja štampara u prvim decenijama, mnoge karikature se šalju u inostranstvo radi dorade, naročito litografije, ili se štampaju ovde na najjednostavniji način, npr. putem drvene gravure.

Glavna zajednička osobina karikaturista devetnaestog veka je što su i sami bili izdavači koji su i pisali članke za svoje publikacije. Najuspešniji karikaturista 19. veka, otac moderne grčke karikature je Temos Aninos. Bio je izdavač satiričnih publikacija Azmodeos (1857 -1885), i Satirikon Asti koja je posle 1890. prerasla u časopis Asti. Dva albuma karikature Dnevnik karikature (1872) kao i Album karikatura (1873) su njegova klasična dela.

Kraj 19. i početak 20. veka

Krajem 19. i početkom 20. veka u Grčkoj imamo politički, socijalni i tehnološki razvoj koji zajedno sa sve manjim brojem nepismenih doprinosi povećanju čitalačke publike, kao i tiražu i tehničkom poboljšanju kvaliteta publikacija. Karikature se objavljuju u novinama, dnevnoj štampi, satiričnim publikacijama, u porodičnim časopisima, časopisima za decu (npr. Razvoj dece), pa čak i u časopisima za... muškarce, kao što su Frini, Korte, Flert u Parizu itd. u kojima bivaju objavljene vrlo smele karikature i stripovi, uglavnom nepotpisani. Ova šarolikost je obeležila kraj stvaranja tih grčkih karikaturista – homo universalis 19. veka i početak njihovog usavršavanja. To naravno ne isključuje njihove dvojake funkcije, kao npr. STAM – STAM (Stamatis Stamatiu) koji je pisao tekstove i crtao, a koji je po svemu sudeći prvi uveo čisto grčki vid šale u karikaturu, kao i u njihov sadržaj. Priče sa sela koje je pisao, ilustrovao i objavljivao u raznim novinama su obeležile tu epohu. Tada se pojavljuju i karikaturisti koji kasnije postaju poznati slikari, a među njima se ističe Dimitris Galanis. Temos Aninos je, što se tiče satiričnih portreta, prihvaćen u generacijama svojih naslednika, kakvi su bili karikaturisti RAZZI (Andonis Protopacis), RAPSON (Janis Rapsomanikis), a kasnije i NOIR (Jorgos Mavrilakos). Oni se ne ograničavaju politikom, već oživljavaju na svojh način ljude i trenutke vezane za umetnost, nauku i društveni život. Međutim, tadašnji karikaturista koji je imao najviše uspeha sve do kraja perioda između dva svetska rata, bio je Ilija Kumetakis, koji je slikao sve događaje u Grčkoj na jedan moderan način i sa jedne nove tačke gledišta.

Period između dva svetska rata

Dok se sve ovo dešavalo u gradskim centrima tada male Grčke, sa osovinom u Atini koja je brojala 200.000 duša, u kosmopolitskim centrima kakvi su bili Aleksandrija i Carigrad, Grci su dolazili u dodir sa drugim kulturama i bili su u bliskoj vezi sa Evropom. Tamo je objavljen niz grčkih publikacija od velike vrednosti, kojima još veći značaj daju popularni karikaturisti.Nakon Maloazijske katastrofe 1922. godine, Grci su izbegli iz Male Azije i Carigrada u Grčku i tamo se pridružili novijoj generaciji karikaturista koji su imali nameru da promene dotadašnju karikaturu i da se održe nekoliko narednih decenija. Navešćemo Jorgosa Geivelisa, Foku Dimitrijadisa, Nikosa Kostanakisa, Sofoklisa Andoniadisa (SOFO) itd. U međuratnom periodu u Grčkoj je postojala velika koncentracija talentovanih ljudi iz oblasti karikature. Takođe, dolazi do pojave (i nestanka) prvih žena koje su su bavile karikaturom. Ovaj procvat u oblasti karikature odražava se i na polju slikarstva, vajarstva i štampe, koji su u karikaturi videli jedan novi zanimljivi oblik stvaralaštva širokog odjeka. Ovom –invazijom- dolazi do uravnoteženja karikature u umetnosti i novinarstvu. Stvoren je Savez karikaturista, čiji su članovi bili skoro svi najvažniji karikaturisti mađuratnog perioda, kao i ostali umetnici koji su se pomalo bavili karikaturom. Predsednik Saveza karikaturista bio je Ali Dino Bei, čist primer postojanja različitih kultura u tom periodu u Grčkoj... Savez karikaturista bio je vrlo aktivan, organizovao je veliki broj izložbi od 1927–1938. Časopis Tipos je tada podržavao sa velikim entuzijazmom ove izložbe, putem naslovnih strana, članaka, ali i kritikom određenih radova i dela tadašnjih umetnika. Broj, ali i tiraž publikacija, uglavnom časopisa u Grčkoj je povećan, a kvalitet štampanja je poboljšan štampanjem u boji. Časopisi su bili bogato ilustrovani karikaturama sa smešnim komentarima, ali su ponekad bili zastupljeni i stripovi. Te publikacije, su bili popularni porodični magazini, poput Evdomas, Buketo, Teatis, kao i časopis za decu Naš, u kojem je u nastavcima objavljivan strip Tarzan, Nikosa Kostanakisa. Strip je bio inspirisan istoimenim popularnim delom tog vremena.

Međuratni period je sa sobom nosio i politička previranja u Grčkoj, zbog raskola između demokrata i monarhista. Ovakva politička situacija ima jednu lepšu stranu – dobra je podloga za političku satiru. Konkretno , može se nazreti njen procvat. Objavljuje se u godišnjoj publikaciji saveza autora FANOS. Jedino, dolaskom Metaksasove diktature 1936. biće stavljena brnjica ovakvoj vrsti satire, a ostali vidovi karikature će biti u određenoj meri podržani.

Drugi svetski rat

Objavom rata, politička satira ponovo sebi daju slobodu i pokušava da stane na put neprijateljima, a to su bile fašistička Italija i nacistička Nemačka. Publikacije tada niču kao pečurke i pune su stripova i karikatura. Nema više vremena za brige, a ni za izložbe. Svi karikaturisti objavljuju svoje radove u novinama ili putem plakata, crtaju na samom frontu, da bi ostavili zapisan trag ludila nacističke okupacije, kao npr. Foka Dimitrijadis u svom delu senke nad Atinom. Inače, period nacističke okupacije bio je period mizerije i nesreće karikature u Grčkoj. Varvarstvo, netolerancija, glad, ali i nedostatak osnovnih sredstava, hartije i olovaka, stopiraju karikaturu.

Karikatura nakon drugog svetskog rata

Grčka je bila vrlo oštećena u ovom ratu. Kao da to nije bilo dovoljno, odmah po završetku ovog, počinje jedan nemilosrdni, bratoubilački, građanski rat. Paradoksalno je da su građanski rat i sve teške godine koje su ga propratile bile zlatna decenija satire, stripova i uopšte karikature u Grčkoj. Pojavljuje se veliki broj karikatura u mnoštvu satiričnih publikacija i novina. Pre zabrane rada, glavne levičarske novine Radikal su sarađivale sa najboljim karikaturistima koji su se koristili pseudonim, što je bilo logično. Kao na bojnom polju, pobedila je desnica, ali je levica pobedila na polju satire. Narod je tih godina tražio izlaz iz surove stvarnosti. Ova potreba je zadovoljena izdavanjem velikog broja dečjih časopisa. Bogato ilustrovani i laganog sadržaja, ovi časopisi su odigrali ulogu televizije tog vremena. U ovim časopisima, uglavnom u Tisavrosu ,a kasnije i u Romacu se razvio društveni vid satire, a tome je doprineo fantastični Arhelaos (Andonaros), svojim izvornim grčkim humorom. Naišao je na veliki broj onih koji su ga oponašali u tome. Navodimo Vasilisa Hristodulosa, Pavlosa Pavlidisa, Mihalisa Galiasa. Među ove karikaturiste treba da uvrstimo svestranog Stamatisa Polenakisa. Polenakis, osim što je bio inteligentan karikaturista koji je radio za porodične magazine, stvorio je i prvi grčki crtani film. Tajno je radio na njemu tokom rata i okupacije, uz pomoć malog broja raspoloživih sredstava. Prikazao ga je nakon oslobođenja Atine 1945. U ovom periodu dolazi do procvata stripa u novinama, časopisima i u dečjim časopisima ( uglavnom u Elinopulu) koje su stvorili predratni pisci, ali i mladi talentovani ljudi, kakvi su bili Temos Andreopulos, Bost ( Mendis Bostancoglu), Viron Aptosoglu i ostali. U strip serijalu Ilustrovani Klasici se izdaju remek dela grčkog stripa, koje su uradili Bost, Vasilis Zisis, Pavlos Valasakis, graver Kostas Gramatopulos.

Kraj pete decenije ovog veka do diktature

U jednoj Grčkoj gde više nije bilo nedužnih, u fazi razvoja i uz najviši nivo obrazovanja, razvija se nova vrsta karikaturista. Oštri Kostas Mitropulos, svesni naivac, lošeg pravopisa Bost, Poeta karikature Minos Argirakis, jednostavan KIR (Janis Kiriakopulos) i mnogi drugi. Iz predratnog perioda tu je Foka Dimitrijadis, koji se od perioda između dva rata povukao, a sada je bio na samom vrhu svoje slave. Njegove karikature na naslovnoj strani najtiražnijeg časopisa Vima su imale ogroman odjek na mišljenje društva u celini i uticaj na politiku.

Tek što je Grčka počela da dolazi sebi posle građanskog rata i teških godina kojima je bio propraćen... BUM... desio se vojni puč 1967. Tokom ove tragikomične Hunde, svi karikaturisti koji su za tematiku uzimali politiku, su nalazili trikove, bez obzira na strogu cenzuru, da se suprotstave, npr. tip u gipsu na karikaturama Vasilisa Hristodulosa u listu Vradini i u stripu Odiseja autora KIR-a, objavljenog u časopisu Ikones (kasnije u časopisu Epikera).

Političke reforme i promena

Hunda je zbačena 1974. godine i dolazi do političkih reformi. Postoji jedan otvoreni osećaj slobode, kao i raspoloženje za promene. Ovaj osećaj i raspoloženje izražava nova generacija karikaturista koja za tematiku uzima politiku. Takav je bio oštri Janis Joanu čiji je rad imao veliki odjek, Janis Kalaidzis, jedini koji je doživeo isti uspeh u pripovedačkim stripovima, fantastični karikaturista Spiros Ornerakis, Statis Stavropulos, koji je najavio novu generaciju karikaturista itd. 1981. godine u Grčkoj se formira nova vlada, koja je izabrana jer je obećala promene. Promene se dešavaju i na polju karikature. Promene u karikaturi sa političkom tematikom, jer nakon nekoliko decenija, na vlasti je nedesničarska vlada, a priroda ove karikature je bila suprotstavljanje politici pa ona sada mora da traži nove načine, stavove i puteve... Promene u stripu, jer je 1981. izdat strip časopis za odrasle, Vavel, koji je otvorio nove puteve grčkom stripu i postao uzor čitavoj novoj generaciji karikaturista, ali i obrazovanoj čitalačkoj publici. Promene i u animiranom filmu, jer proces koji je započet u trajanju od 23 godine bez animiranog filma Cuf Teodorisa Marangua završiće se Krugom Jordanisa Ananiadisa, obilaskom godišnje proizvodnje i skretanjem pažnje na reklamu.

Do danas... i sutra...

Danas, osim pređašnjih generacija karikaturista koji još žive i vladaju štampom, imamo i mnogo dobrih novih karikaturista. Mnogo ih je da bismo ih naveli, a postoji i strah da nekoga ne oštetimo. Treba međutim da se podsetimo Arkasa, karikaturiste koji je imao velikog uspeha i kao strip autor. U poslednje vreme u Grčkoj vlada veliko interesovanje za karikature objavljene u člancima novina i časopisa, za razvoj jedinstvene bibliografije, istorijskih knjiga i monografija, za izdanja novih publikacija, uglavnom za stripove u časopisu Elefterotipija, ali i za veliki broj publikacija vezanih za ovu umetnost, za osnivanje škola karikature, razvoj sajtova na Internetu itd. Iskreno se nadamo da će sve ovo voditi čitanju grčkih stripova, njihovom međunarodnom priznanju, garanciji budućnosti.

STRIP AUTORI

Tasos Apostolidis, Jorgos Akokalidis, Konstantinos Aronis, Nasos Vakalis, Tomas Valianatos, Spiros Verikios, Dimitris Vitalis, Kostas Vitalis, Vasilis Godzilas, Spiros Dervenjotis, Hristos Dimitriu, Jorgos Dimitriu, Andreas Zafiratos, Petros Zervos, Lazaros Zikos, Marija - Elektra Zoglopitu (1970-1997), Maro i Lila Kalogeri, Dimitris Kamenos, Nikos Kucis, Ilias Kiriazis, Kon (Hrisulis), Leandros, Vasilis Lolos, Jorgos Melisaropulos, Nikos Milioris, Panajotis Micobonos, Jorgos Bocos, Elena Navrozidu, Tasos Papajoanu, Konstantinos Papamihalopulos, Adonis Papantoniu,Tanasi Petru, Dimitris Vanelis,Fotis Pehlivanidis, Solis (Solomon) Barki, Soloup, Ilias Tabakeas, Jorgos Tragakis, Trijandafilos Elefteriu, Jorgos Cukis, Komiotis / Fucidis, Orinos Habidis, Spiros Kontis,Tomas P. Mastakuris, Sotos Anagnos, Stavros Ęiuciukis, K. Maniatopulos, Leon Čibemba Ngandu-Mbes, Dimitris Tibilis,Tasos Anastasiu, Gavril Pagonis i Stavros Dilios, Pantelis Pantelopulos

KARIKATURISTI

Kostas Vlahos, Vasilis Mitropulos (VAS), Tasos Anastasiu, Spiros Dervenjotis, Janis Dermendzoglu, Petros Zervos, Diogenis Kamenos, Mihalis Kunturis, Kostas Kufojorgos, Janis Kiriakopulos KIR, Janis Logotetis Logo, Kostas Mitropulos, Panos Maragos, Argiris Mavreas, Ilias Makris, Spiros Ornerakis, Vangelis Pavlidis, Andreas Petrulakis, Statis (Dionisiu) Stavropulos, Ilias Tabakeas, Dimitris Hadzopulos, Vasilis Hristodulu, Dimitris Nikolaidis, Soloup, Janis Ksagoraris, Nektarios Hasandras, Vagelis Heruvim

Udruženje prijatelja karikature Udruženje prijatelja karikature je osnovano 2003. godine. Njegovi članovi su profesionalni, karikaturisti amateri i ljubitelji karikature. Ciljevi udruženja su direktni kontakti među ljudima koji imaju veze sa karikaturom, organizacija manifestacija i prikupljanje materijala (knjiga, članaka, postera, biografija, crteža...) Do sada je udruženje organizovalo 4 izložbe svojih članova u Atalanti, Hanji, Atini i Ermupoliju. Dva puta je putovalo u inostranstvo (u posetu udruženju karikaturista Turske i posetu 23. međunarodnom festivalu karikature u S.J. Le Martel u Francuskoj). Održana je i jedan ciklus predavanja o animiranom filmu u Livadiji - gde se nalazi sedište udruženja. Udruženje ima malu dvospratnu zgradu u Livadji u kojoj prikuplja orginalne karikature i poseduje zavidnu biblioteku sa knjigama karikature i stripa. Uskoro će postati član FECO (Federation of Cartoonists Organisations). U kontaktu je sa mnogim udruženjima i organizacijama koje organizuju izložbe karikature.
Informacije:Giannis Geroulias,Sofocleous 8, Levadia 32100 Greece, Tel/fax: 0030 22610 21272
e-mail: giannisgeroulias@tellas.gr

Strip časopisi i fanzini
“9”, Vavel, Subart Comics, Komiksarides, Ka-Pow, Big Bang comix, Red Dot comix, E-sense, Ĺnati Diastasi, Sapila, Antistasiastes, Ipsilon, Éstories ateliotis matiodoksias, , Ěikro Simpan,The Comix Undo

sadržaj

3.

BOGOVI IZ MAŠINE

Aleksandar Manić

Posle veličanstvene kosmičke borbe, imperator naređuje da se njegova saveznica Flavija zajedno sa pobeđenim Atilom baci ka suncu, ka sigurnoj smrti. "Bogovi iz mašine" (Solej), peti nastavak spejs opere "Bič Božji", francuske scenaristkinje Valeri Manžen i zemunskog crtača Alekse Gajića, započinje spasavanjem osuđenih junaka i njihovim odvođenjem u srce sunca, gde su nastanjeni Bogovi Olimpa. Saznavši detalje o svom poreklu i ulozi u galaktičkoj imperiji, Flavija i Atila se podižu protiv tehnološki doteranih Bogova. Istovremeno, paraplegični prefekt Avitus, uz pomoć Ebarsa i njegovih ratnika, postaje novi imperator.

Nastavljajući avanture kosmičkog Rima, hunskih hordi i dvorskih intriga, Valeri Manžen je u scenariju očuvala teatralan, epski i tragičan ton. Preuzevši ideju Rodžera Zelaznija iz romana "Gospodar svetlosti" (1967) o grupi ljudi koji, potpomognuti visokom tehnologijom, daju sebi atribute antičkih božanstava, ona solidno konstruiše intrigu. Upotrebom paralelne naracije, analepsi i čestih preokreta, ona čini narativni postupak složenijim i zanimljivijim za praćenje.

Grafički pristup Alekse Gajića u petom nastavku, pretrpeo je nove promene. Približivši se u potpunosti realističkom crtežu, on se poslužio iskustvom stečenim u ilustratorskom zanatu. Atraktivnom montažom sa čestim promenama ritma Aleksa uspešno vodi figurativnu naraciju. Mnoštvo detalja krasi enterijere i eksterijere, zadržavajući pažnju čitaoca i usporavajući čitanje, nekada opravdano, a nekada nepotrebno. Efekat je ponekad malo pompezan, ali je u skladu sa epskim karakterom serijala. Međutim, okosnicu Aleksine izražajnosti sačinjava kolor kome je posvećena velika pažnja. Trudeći se da bojama dočara ne samo ambijente, nego i duhovna stanja, on pazi ne samo na estetiku table, nego i na odnos leve i desne table.

Tokom marta, prvog meseca prodaje u francuskim knjižarama, album "Dei ex maćina" se našao na 12. mestu, odmah iza trećeg nastavka Buržonovog "Ciklusa Cijana". Zamišljen u pet nastavaka, "Bič Božji" je lako mogao da se prekine posle trećeg nastavka, ali će se ipak završiti šestim nastavkom, već nazvanim "Acta fabula". A, možda i sedmim, čiji bi naslov mogao da bude "In fine".

sadržaj

4.

POVRATAK DUGE PUŠKE

V. Fumeti

SLATKI STRIP

POVRATAK DUGE PUŠKE

Uz Libelusovo izdanje Kena Parkera

Pre trideset godina su Ivo Milaco i Đankarlo Berardi otpočeli saradnju na stripu Ken Parker. Prva sveska je originalno štampana 1977. godine, a zahvaljujući preduzimljivosti strip redakcije novosadskog Dnevnika, ovaj vestern se samo nekoliko meseci docnije pojavio i na srpskom jeziku, odnosno jugoslovenskom tržištu. Da davna pojava Kena Parkera nije bila slučajnost i da se ona ne može vezati isključivo za Bonelijev komercijalni paket koji je podrazumevao i štancanje Zagora ili Teksa, pokazaće, docnije, okolnosti oko veoma ažurne Dnevnikove kupovine prava na Dilana Doga.

Štampan u standardnim sveskama mekih korica, sa otiskom koji je najčešće bio neujednačen i problematičan, na lošem papiru, Ken Parker je ubrzo postao kultni strip među našim ljubiteljima devete umetnosti i to je ostao do današnjeg dana, zahvaljujući vrednosti serijala od preko 70 epizoda. Rekao bih nažalost kultni, jer baš zbog novosti koje je doneo i nesumnjive vrednosti, Ken Parker nikada nije dostigao čitanost Bonelijevih megazvezda, što recentnog editora njegovih novijih pustolovina u Srbiji, ambicioznog i dragocenog Sistemkomiksa, suočava sa nezasluženo niskim tiražem i problemom opstanka na tržištu.

Nedavno se u Zagrebu, u izdanju kuće Libelus, a pod uredništvom Marka Šunjića, pojavilo šest prvih epizoda, u luksuznoj opremi, odštampanih na kvalitetnom belom papiru, izuzetno profesionalno i lepo odtiskanih, sa originalnim "dvostrukim" naslovnicama Iva Milaca. Na njima dolazi do izražaja akvarelistički kolorizam ovog crtača, što nas opet seća klasika Huga Prata. Svaka od knjiga je tvrdokoričena, odlično povezana, sa predgovorima Milaca i Berardija ili hrvatskog urednika, odnosno biografijama autora. Reč je o epizodama Duga Puška, Majn Taun, Prava gospoda, Ubojstvo u Vašingtonu, Čemako i Krvave zvezde. Prvih šest svezaka, čiji je scenarista Berardi ( pet je nacrtao Milaco, dok je šesta delo Đankarla Alesandrinija) nagoveštavaju magiju docnije duge priče o Dugoj Pušci, pokazujući istovremeno i slabosti stripa u njegovim počecima. Na planu scenarija te slabosti se tiču relativno predvidljivog poštovanja žanrovskih konvencija, dok su na planu crteža očitije. Milaco se tražio, polazeći od komplikovanosti predložaka i mnogih još neasimilovanih uticaja, i tek u petoj priči, njegov crtež jasno stremi ka magičnoj jednostavnosti. Treba videti, recimo, s koliko napora je povremeno crtao figure u drugoj priči itd. Bilo kako bilo, da je Ken Parker ostao u limitima prve četiri epizode, kroz koje je povremeno bleskao "otklon" intimizma u naturalističkom svetu zapadnjačkog nasilja i Berardijeva plemenita pristrasnost u odnosu prema Indijancima, strip bi bio čitaniji ali bi odavno bio zaboravljen.Vremenom, kako se biografija Kena Parkera usložnjavala, a njegovi autori veštije koristili različite podžanrovske obrasce, strip je dobijao na značaju da bi postao legenda. Sada kada na prostorima eks Jugoslavije nesumnjivo ima taj status, hrabra odluka zagrebačkog izdavača, naročita je provera koliko još elitnih čitalaca ima ne samo ovaj talijanski vestern, nego i strip uopšte. S naglaskom na Srbiji, gde se, kako rekoh, Ken pojavljuje u Sistemkomiksovim sveskama, kao jedno od retkih preostalih izdanja stripske produkcije. Nadam se stoga da će Libelus i njegovo uredništvo izdržati u nameri da tokom narednih sedam godina celog Parkera objave u lepo opremljenim i vrlo skupim knjigama, čak i usprkos standardnim tvrdnjama iz prve knjige, kako je Dnevnikovo izdanje bilo ne samo tehničko "ružno pače", već i prepuno cenzuirsanih strana, promena hronologije epizoda itd. itd. Uprkos svemu tome, a rekao bih i baš stoga, novosadski Ken je postao mit, koji je omogućio pojavu zagrebačke luksuzne edicije. (Uz to, uz sav glamur i visoku cenu, prva od šest knjiga koju sam nabavio u jednoj beogradskoj striparnici, ima čitava dva tabaka izmešanih tabli, što nijedna od davnih Dnevnikovih skromnih sveski koje posedujem nikada nije imala.)

Dakle, Kene, dobrodošao. Lepo je što si se vratio u stari kraj.

V. Fumeti


Objavljeno: Danas, Beograd, 30.04 -03.05.2005.godine

sadržaj

5.

ARHIV SEVERA (9)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

BELEŠKE O ŽIVOTU I DELU EDGARA P. ŽAKOBSA

2.

Trebalo bi pružiti na uvid celokupni crtački i slikarski rad E. P. Žakobsa kako bi se stekla jasnija slika njegovog grafičkog razvoja. Pre nego što je započeo rad na serijalu o Blejku i Mortimeru, Žakobs je imao za sobom pozamašan opus ilustracija i grafičkih radova. Pune dve decenije je, naporedo sa glumom i pevanjem, negovao crtež. U toku ratnih godina stvara ilustracije bajki za omladinski časopis »Bravo«, nakon čega će, za potrebe istoimenog časopisa, ostvariti zanimljivu adaptaciju rejmondovog Fleša Gordona. To su već prve, prave, stripovne table. U njima crtež prati tekstualni umetak i deluje kao njegov likovni komentar. Još nema balončića a vinjete deluju više kao niz ilustracija ugrađenih u okviru jednog dramskog segmenta (table), negoli kao klasičan strip, u kome slike imaju prvostepenu vrednost i deluju kao samodostatne narativne celine, bile propraćene tekstualnim umetkom ili ne. Svoj prvi strip, »Le Rayon U«, Žakobs stvara na poziv redakcije časopisa »Bravo« u trenutku kada se naprasno prekida štampanje stripa o Flešu Gordonu (postoje dve predpostavke o razlozima prekida daljih epizoda američkog stripa: ili su, usled ratne pometnje, prekinute veze između briselskih i američkih izdavača, ili je strip pao pod zabranu okupatorskih vlasti, pošto je bila reč o američkom proizvodu – stvar do danas nije u celosti razjašnjena). Svoju epsku fantaziju Žakobs nadgrađuje grafičkom i narativnom predlošku Rejmondovom, ali vrlo brzo u prvi plan izbijaju motivi i interesovanja samog dramskog umetnika. To su, najpre, istraživanja popularnih mitova i reprezentacija, kakvima se hranio u mlađim godinama i o kojima redovno raspravlja sa prijateljem iz mladosti i svojim, takoreći intelektualnim mentorom, slikarom i scenaristom Žakom Van Melkebekeom. Već u svom prvom radu Žakobs eksplicitno pretražuje motivske ravni koje otkrivamo u potonjem, centralnom opusu: u svega četrdeset i pet stranica, u ovoj pustolovini je našla mesta i vizuelna reprezentacija predistorijskih nemani, i interesovanje za egzotične predele i daleka carstva, drevne civilizacije. Fatalno, prelaz iz sveta stvarnosti u svet mita, dešavaće se lutanjem kroz duboke spilje: istovetno motivu prisutnom u Eržeovom Hramu sunca (koga je Žakobs nadahnuo), već je izraženo u lutanju kroz pećinske lavirinte profesora () i otkrivanje mrtvačke sobe koja bezmalo izgleda istovetna (mada veličanstvenija, teatralnija i zagonetnija) Adokovom otkrivanju podzemnog puta ka Hramu sunca. Podzemni meandri vode ka mističkoj civilizaciji; ovaj motiv se ponovno javlja u povesti o Atlantidi. Kada je reč, pak, o središnjem motivu povesti, čitalac otkriva da kamen () podseća na uranijum, a upozorenje princa Nazke, na kob koja prati čovečanstvo od stvaranja nuklearne vatre.

Drugim rečima, u svom prvom stripu Žakobs je, sa jedne strane, izrazio svoja intelektualna i društvena interesovanja, dok se, sa druge, prvi put suočava sa problemom mizanscena, dramaturgije i uktivanja vizuelne reprezentacije putem jezika stripa, otkrivanjem narativnih pogodnosti njegovog jezika i figura. Imajući u vidu moderni strip, »Le rayon U«, poput prvih tabla o Flešu Gordonu, neretko deluje kao niz labavo vezanih kaiševa, u kojima tekst vrši neophodnu, središnju ulogu narativne vodilje bez koje ritam čitanja stripa i njegovo ispravno razumevanje ne bi bili suvisli. Gledano sa polja scenarija, priča dobro teče i vešto je izvedena. Najveća vrednost stripa, međutim, jest u besprestanom nizanju novih likovnih obrazaca i motiva, kadriranja i perspektiva, kao i u otkrivanju i isticanju dubokih planova, u kojima se ljudske jedinke kreću poput senki junaka po meandrima podzemnih bezdani, koji se otkrivaju i kao prostori sna, onirija i talog duboko drevnog, iskustvenog, budući slika psihološke građe čovekovih nad-ja. Putem slika bezdanih, tamnih prostora kroz koje se dolazi do novih, neopozivih spoznaja, Žakobs se bliži, jezikom stripa, svetu arhetipova Karla Gustava Junga. Što dublje uranjanje u tamno nesvesno, to snažnija, blistavija otkrovenja. Gorki talog iskustva skriva se nadno arhajskih smetlišta: putem grobnica junak stiže do novog sveta, putem arhivirane prošlosti stiče novu svet o svetu i sebi. Autori ove biografije ne pišu bez razloga o Žakobsu kao preteči postmoderne i kao postmodernom tvorcu. Celokupno njegovo delo, od samih početaka, manje je govor o stvarnosti koliko govor o tradiciji i njeno kvalitativno preispitivanje.

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (43)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - DELA I DOGAĐAJI

(NIN-ovi kritičari biraju najvažnije kulturne događaje/dela u 1987. – friške vesti iz prošlosti)

Da bih bolje objasnio neke od svojih razloga za izbor koji sledi, poslužiću se analogijom iz jedne druge oblasti kulture. Podela na književnost i književni život, ma koliko uslovna, opravdana je ako pod književnošću podrazumevamo pokušaje imanentnog vrednovanja pojedinačnih dela (vrednost koja je ostvarena u odnosu na sebi strukturom dela postavljeni zadatak), a pod književnim životom prosuđivanje “događaja”, odnosno tekućeg konteksta u kome ta dela postoje. Ovo, možda, nekom zvuči maglovito i nekako “teoretično”, ali će biti mnogo jasnije ako reč književni život zamenim sa njegovom najkiselijom, a tako prisutnom formom, književnom čaršijom. I, nikada ne treba da zaboravimo da će se prvobitni kontekst menjati, te ćemo ista dela kasnije sagledavati u drugačijim, ponekad posve iznenađujućim kontekstima. Pošto su rang-liste na razmeđi dva pristupa, usmerenosti na dela i usmerenosti na događaje, u ovom konkretnom slučaju opredeliću se ponajviše za rang-listu događaja. Ovakva lista je “socijalnija”, uzima u obzir okolnosti (dakle predstavlja kompromis između okolnosti i najintimnijeg ukusa), te podrazumeva nužno eklektične kriterije koje primenjujemo na domaće i strane knjige stripova, albume, strip revije, manifestacije i tendencije u ovoj oblasti stvaralaštva i izdavaštva.

Najznačajnijom smatram ekspanziju objavljivanja albuma stripova od strane raznih izdavača. Ova godina je u tom smislu svakako prekretnica, pošto je dosad taj “viši oblik egzistencije stripa” bio na marginama izdavaštva. Nestabilnost izdavačke situacije je, međutim, istovremeno dovela do gašenja revija ili njihovog neredovnog izlaženja. Stoga gotovo jednako važnim smatram održanje kontinuiteta (petnaestodnevnog) izlaženja “Stripoteke”.

Od svetski relevantnih dela objavljenih u prevodu izdvajam ona koja su označila povratak pripovedačkom činu u novom ključu. A taj “ključ” nesumnjivo jeste renesansa istorijske fikcije. Stripovi Hermana Ipena, Fransoa Buržona i Andre Žijara time postaju potvrda obnovljenog primata francusko-belgijskog stripa. Saradnja pak, pariskog izdavača Les Humanoides Associes sa Igorom Kordejom, Zoranom Janjetovim i Borom Pavlovićem do danas je najznačajniji prodor domaćeg stripa u svet.

Makar i neredovno izlaženje revije “Patak” iz Slavonske Požege i “Oskar” iz Bjelovara potvrda je napora da se proširi poslednjih godina sužen prostor za objavljivanje domaćeg stripa, pogotovo onoga koji predstavlja neku vrstu alternative postojećoj produkciji. Potrebno je napomenuti da se obe ove revije pre svega zasnivaju na entuzijazmu, pa tek zatim na profesionalizmu.

Privatni izdavači konačno su počeli da se uključuju u kolo izdavača stripa. Tu je nezaobilazni podvig Branka Gavrića, objavljivanje četvorotomnih Avantura Džona Difula, čime je uspeo da domaćoj publici promoviše Mebiusa, kult-figuru svetskog stripa u sedamdesetim i početkom osamdesetih godina. Poseta Enkija Bilala, danas vodećeg francuskog autora koji potiče iz naših krajeva, dala je snažan akcent suočenju naše publike sa vrhunskim stvaralaštvom u svetskom stripu.

Objavljivanje trilogije Barba Niko i Ivo podseća na Maurovićev “rukopis” iz posleratnog perioda, dok Svemironi Lazara Stanojevića jesu pokušaj da se na okupu predstavi jedna od najosobenijih poetika stripa, može se slobodno reći osobena i u međunarodnim okvirima.

Od stripova objavljenih u strip revijama, izdvajam Borisa Breka Darka Perovića. Ovaj mladi autor uspeo je da ispripoveda izvanrednu priču zgusnute atmosfere i, nakon toliko “crtačkih stripova” koje smo prečesto viđali u nas, vrati nade u jedinstvenu vrednost scenarija i crteža u domaćem stripu.

I, na kraju, neophodno je da u ovaj izbor uvrstim Vuka za početnike Dragana Bosnića i Bore Đokovića, strip koji je uspeo da izmakne prigodnosti i postane autentična vrednost u ovom mediju.

(Neznatno dograđen tekst; prvo objavljivanje:“NIN”, Beograd, 3. januar 1988)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No208.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (85): MURDER MYSTERIES

MI NISMO ANĐELI (1)

Raguel: You want to hear a story?
True story?

Raguel: Stories always used to be
good payment. These days...

Raguel: ...Not so much.

Koliko je stara priča? Ko je taj ko ju je ispričao?

Koliko je godina, vekova, milenijuma, utkano u jedinstveno predivo veštine baratanja rečima i slikama, zabavnih zgoda, moralnih poduka? Kome je ona bila potrebna da ga dodatno utopli kraj vatre u vlažnoj pećini dok je napolju nedokučivi svet škljocao očnjacima i parao kandžama, dok je vazduh punio zavijanjem krvave radosti? Ko joj se prvi dosetio, ko ju je iskopao ispod svojih prljavih noktiju, koju je iščešao iz masne gomile kose na temenu? Kako je krenuo ni od čega, do čega je stigao? Koliko je bio dobar, koliko inspirisan, koliko inspirativan, da li su se ti bauljavi poluljudi sutra vratili po novu porciju priče? Kojeg je žanra bila njegova pripovest, da li ih je zagrejao nekom zgodnom lovačkom pričom, ili je možda u pitanju bio kakav ljubavni poduhvat? Istinita anegdota, nakićeni doživlja ili potpuna izmišljotina – i je li svesno o tome odlučivao, ili je pričao kako mu je došlo, ono, s nogu... Da li je tu zabavna funkcije priče bila primarna, ili je pripovedač neki tabu uvio u slatku oblandu zabave da bi ga njegovi saplemenici lakše progutali? Ko je taj koji je prvi put zavrteo preslicu, ko je izvukao onaj prvi, nevešti ali neophodni, početni namotaj?

Ne znam. Niko ne zna.

Možemo se vratiti pećini sasvim sličnoj onoj s početka, koja se nalazi u Altamiri, Španija, i koju svi udžbenici za istoriju umetnosti sveta navode kao začetke zidnog slikarstva i vizuelnog izražavanja uopšte. Možemo se vratiti neveštom rukom iscrtanoj šaci crteža scena iz lova (iako oni nisu prva ispričana, već prva zabeležena priča), jer stoje na zidovima pećine već nekoliko milenijuma, i uz malo sreće, stojaće još makar toliko, ali ti nam crteži neće otkriti ništa o svom autoru osim stvari koje već znamo – a to je da je imao šta da kaže i da je umeo to što je imao da to iskaže. Nikada nećemo saznati njegovo ime, njegove pobude, ali zato svi znamo za njegovo delo stoji eonima i priča priče naučnicima, umetnicima i običnom puku, priča priče o njegovom vremenu, njegovom životu... I njegovoj potrebi da nekom nešto poruči, ispriča.

Ko je prvi put zavrteo priču, ko je prvi put namotao publiku? Ne znam, niko ne zna. Ono što znamo je da ga više nema – kao i to da njegova priča još uvek živi, u ovoj ili onoj formi varijanti. Ono što ja znam je da bi taj prvi pripovedač bio više nego ponosan na Nila Gejmana i P. Krejga Rasela te njihovu malu veliku studiju odnosa i mehanizama pripovedanja pod nazivom Murder Mysteries.

(Nastaviće se)

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (267)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

JAVNI PRIJESTUP

Internet je divota u teoriji i grozota u praksi. Zbog ljudskog faktora, dakako. Evo, prije par minuta sam opet dozvolio da me na njuzgrupi raspizdi neki anonimni kreten; odgovorio sam (svrstavši se time i sâm u maloumnike) te ću sad morati trpjeti ljude koji će tužno vrtjeti glavama i zgražati se nad mojim "ispadom". Mene se može vrijeđati, ali ja ne smijem odgovoriti. Znate li zašto?

Zato što sam 1986. počinio ono što je moj otac, čestitavši mi tada, nazvao mojim "prvim javnim prijestupom" - objavio sam priču. Poslije je došlo još svašta, ali nije u tome poanta. Poanta je da sam, gonjen željom ili ambicijom ili ludilom, prekoračio iz zemlje onih koji sanjaju da nešto učine u pokrajinu onih koji čine. Nisam se istakao, koliko izvirio, izložio vjetrometini.

Bilo mi je lijepo tamo, samom i očaranom sobom, prkoseći Bogu i životu. Mislio sam da mogu navijeke tako, ali podcijenio sam hladnoću vjetra.

Povratka, međutim, nema.

"Slava" je prejaka riječ, ali definicija slave koju jedan od maloljetnih kriminalaca u filmu "Rane" daje drugome - "Oni tebe znaju, a ti njih ne!" - primjenjiva je na svaki javni prijestup. Oni za tebe znaju i zato što misle da time o tebi znaju sve, misle i da ti imaju pravo sve reći. Ti njih ne znaš i pravo na dijalog si izgubio. Pravo na sebe si izgubio. Smiješ biti samo ono što drugi žele, nedodirljivi krpeni kralj kojeg će o Fašniku spaliti na galgama.

Je l' smiješno kad se dobro plaćene filmske zvijezde žale kako nemaju privatnosti i kako im je u životu teško? Je l' da da biste se u trenu zamijenili s njima, pa i za pola njihova novca? Je l' da da ne biste bili natmureni poput mene da vam se ostvario san o crtanju stripova? Zahvaljivali biste nebu na blagoslovu i - ako biste pisali kolumne - činili biste to vedro i šarmantno, s puno anegdota o drugim javnim prijestupnicima, uživajući u bezuvjetnoj ljubavi svakog svog čitatelja. Do prvog Fašnika.

Društvo jednakih je utopija, podjednako zbog onih koji se žele izdići kao i zbog onih koji vole biti nisko jer se od tamo lakše nabacuje blatom.

Kad će više te galge?

sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Kao što je obećano, od ove nedelje je ovo redovna rubrika, pozicionirana na ovom mestu u SVestima. Nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasučite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin) NOVO!
http://www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes) NOVO!
http://www.crazytwo.com/novi/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski) NOVO!
http://www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...
*izlazi novi nastavak svakih deset dana ali nema arhivu!!!

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković) NOVO!
http://iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
http://www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
http://www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
http://www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar) NOVO na stripovi.com!!
http://www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes) NOVO!
http://www.najbolje.com/zagor/

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović) NOVO!
http://www.actiontrip.com/index/comics.phtml

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
http://members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
http://www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su oezbedili sledeće priloge:

GOSTOVANJE MIRKA ILIĆA U BEOGRADU

Nakon sedam nedelja trajanja, izložbu Mirka Ilića "Strip / Ilustracija / Dizajn / Multimedija" u Muzeju istorije Jugoslavije zatvorena je 25. aprila, a svojevrsnu završnicu ovog projekta predstavljaće gostovanje Mirka Ilića u Beogradu početkom maja, koje će obuhvatiti bogati program. U subotu 7. maja, u Muzeju primenjene umetnosti, Mirko Ilić će učestvovati na tribini na temu "Design for Hire" i "Training Your Creative Self". U ovom periodu u galeriji Žad u Muzeju primenjene umetnosti biće organizovana izložba printova Mirka Ilića, sa novim radovima, koji nisu bili izloženi na postavci u Muzeju istorije Jugoslavije. U ponedeljak, 9. maja u knjižari Akademija u Knez Mihailovoj ulici biti organizovano potpisivanje knjiga čiji je koautor Mirko Ilić, a njegov boravak biće zaokružen otvaranjem izložbe radova 24 dizajnera iz Njujorka "Punc’t" u Galeriji Grafičkog kolektiva u ponedeljak, 9. maja u 19 sati.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 30.04.2005.godine

U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI U BEOGRADU

PRINTOVI DIZAJNERA MIRKA ILIĆA

Mirko Ilić, proslavljeni svetski dizajner, održaće 7. maja tribinu na temu Desing for hire i Training your creative self u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Potom će u galeriji Žad u Muzeju primenjene umetnosti biti organizovana izložba printova Mirka Ilića, sa novim radovima, koji nisu bili prikazani na nedavnoj izložbi ovoga autora u Muzeju istorije Jugoslavije.

U ponedeljak, 9. maja u knjižari Akademija u Knez Mihailovoj ulici biće organizovano i potpisivanje knjiga čiji je koautor Mirko Ilić.

NJegov boravak biće zaokružen otvaranjem izložbe radova 24 dizajnera iz NJujorka ” Punc’ t“ u Galeriji Grafičkog kolektiva 9. maja u 19 časova.Izložba Mirka Ilića “Strip / Ilustracija / Dizajn / Multimedija” bila je postavljena u Muzeju istorije Jugoslavije, na izložbi je predstavljeno oko 100 radova koje je za sedam nedelja pogledalo preko 10.000 posetilaca.


Objavljeno: DNEVNIK, Beograd, 05.04.2005.godine

SERIJA: TINTINOVE AVANTURE

Sreda, Maj 11, 2005 18:55 TV2
[svakog radnog dana]

Ove godine slavi se sedamdest pet godina od nastanka slavnog strip junaka “Tintina”.

RTS se pridružuje toj proslavi emitujući animiranu seriju nastalu na osnovu ovog čuvenog stripa, koja se zove “Tintinove avanture” i sadrži 39 polusatnih epizoda.

Tintin je rođen 10 januara 1929. Njegov “otac” je poznati belgijski crtač Žorž Remi alijas Erže. Od 1929 do 1986 pojavila su se 24 strip-albuma čiji je glavni junak Tintin koji je širom sveta stekao mnogobrojne obožavaoce.

Tintin je u seriji koju vam prikazujemo reporter belgijskog lista “Mali dvadesetogodišnjak”, a u prvoj epizodi kreće u avanturu otkrivanja “zemlje sovjeta”.

Ali Tintin nije sam. Sa sobom vodi i svog psa, malog, belog, pametnog foks-terijera po imenu Milu.

Radoznalost će tog legendarnog reportera odvesti posle Rusije u Afriku, Ameriku, a potom će obići čitav svet.

Njegove avanture vode ga ponekad i u svetove na granici realnosti, tako da će otkriti i “Tajanstvenu zvezdu”, ”Sedam kristalnih kugli” i “Hram sunca”, a petnaest godina pre Nila Amstronga hodaće po Mesecu.

Ova serija je dobila mnogobrojne nagrade među kojima i nagrade za najbolju animiranu seriju u 1992. i 1993. godini.


Preuzeto sa RTS-ovog oficijelnog sajta: www.rts.co.yu

PONOVO ŽIV: KEN PARKER u novom, hrvatskom izdanju

Mrzili smo Kena Parkera. Cijelo društvo, a i ja s njima. Kada bi se na kioscima pojavio novi Zagor, to je bilo nešto. Ili Blek. Mister No. Teks... Ma sve, čovječe, sve može, samo ne Ken Parker. Kakva je to bila noćna mora, kupiti novog Mister Noa, a na zadnjoj stranici omražena najava - "u sledećem broju >> Ken Parker!" Taj namrgođeni gnjavež dosadnjaković, vječito zbog nečega u kurcu, kao da mi je zlobno poručivao: "Muahhaha! Idući svezak Lunov Magnus Stripa je moj! A ti čekaj na prave stripove do idućeg tjedana/mjeseca..."

Stvarno sam ga mrzio. A onda se pojavila ta epizoda. Epizoda zbog koje sam pokajnički pohitao do prljavog štanda na uglu i nabavio sve brojeve Kena Parkera. Ne znam, u stvari, je li presudna bila baš ta epizoda, ili sam ja jednostavno odrastao i otvorio se prema nečemu drugačijem, nečemu zrelijem od Velikog Bleka.

"Špijun". Moćan strip. Ken Parker u velegradu, na razmeđi kapitalizma i komunizma, uronjen do ušiju u probleme mlade industrijalizacije. Prljave tvornice i iscrpljeni radnici. Neimaština. Silovanja, glad, štrajkovi... "Špijun" je bio prekretnica, epizoda nakon koje sam prihvatio Kena Parkera, a on mi je zauzvrat podario svijest o drugoj strani umjetnosti, onoj koja ne veliča heroje, nego oslikava breme svakodnevnog čovjeka, sav onaj užas Divljeg zapada i nimalo pitomijeg istoka, sve ono što Tex i Zagor tako dobro sakrivaju. "Špijun" je bio prekretnica, ne samo u mom doživljaju Kena Parkera, nego i u mom poimanju stripa općenito, umjetnosti, pa i života.

Krajem 2004. godine, Ken je doživio konačnu zadovoljštinu. Stara izdanja novosadskog Dnevnika konačno su pregažena, zajedno sa svojim zamjenskim naslovnicama, idiotskim cenzurama i preskočenim stranicama. Neuspjelo hrvatsko izdanje iz devedesetih ionako nije potrajalo duže od dva broja, a sada, napokon, Kena je preuzeo netko tko ga voli i razumije (čitaj: Marko Šunjić & izdavačka kuća Libellus); rezultat toga je luksuzna serija reprintova sa tvrdim koricama, sjajnim uvodnim tekstovima i originalnim naslovnicima koje potpisuje Ivo Milazzo, likovni tvorac lika.

Popis objavljenih epizoda:
KP1: Duga puška
KP2: Mine Town
KP3: Prava gospoda
KP4: Ubojstvo u Washingtonu
KP5: Chemako
KP6: Krvave zvijezde

Intervju: MARKO ŠUNJIĆ (razgovarao: Damjan Stanić)

Marka Šunjića ne treba posebno predstavljati. Njegovo ime stoji iza najvećeg i najboljeg strip sajta u ovom dijelu Europe - Stripovi.com, a nedavno je, u društvu nekoliko istomišljenika, osnovao izdavačku kuću Libellus i pokrenuo luksuznu reprint seriju Kena Parkera, kojom postavlja nove standarde za hrvatsko strip izdavaštvo.

Sjećaš li se prvog stripa koji si pročitao? Što je po tvom sudu, bio ključan element zbog kojeg si se navukao na stripove, a ne na neku drugu, više ili manje srodnu umjetnost?
Prvi strip kojeg se sjećam da sam pročitao je Mister No LMS 527 "Gusari s Amazona". Imao sam otprilike 7 godina i točno se sjećam scene, bio sam s roditeljima u posjetu kod ujaka, sjeo na kauč i uzeo taj stripJ Mutno mi je u sjećanju ostalo da sam prije toga čitao/gledao neke druge stripove nekih drugih junaka, ali ovo je prvi za kojeg se baš točno sjećam! Zašto sam se navukao na stripove? Pa u to je vrijeme (početak osamdesetih) strip, osim filmova, bio jedina zabava koju si je neki školarac mogao priuštiti. Svi su ih čitali, bili su lako dostupni, zanimljivi, zabavni, otvoriš strip i odmah si ušao u jedan surealni svijet mašte, svijet u kojem je sve moguće, eskapizam u svom najčišćem oblikuJ Ta ljubav prema stripu je nekako ostala u meni cijelo ovo vrijeme, od tog najranijeg djetinjstva, adolescencije pa sve do sada kad imam 29 godina. Zanimljivo je da sam imao veliku pauzu u čitanju i praćenju stripa, otprilike 7-8 godina, između 1991. i 1999. godine. Dijelom zbog rata i prekida izlaženja stripa na ovim prostorima, dijelom zbog nekakvog "lažnog odrastanja" nekako sam se bio udaljio od stripa, a iskra koja je ponovo zapalila sve je bio prvi broj Mister Noa u izdanju Slobodne Dalmacije… Mister No je bio moj omiljeni junak u djetinjstvu i kad sam vidio taj prvi broj na kioscima jednostavno sam ga morao kupiti, a kad sam ga i pročitao bio sam ponovo začaran stripom.

Pretpostavljam da si, kao i većina strip fanova na ovim područjima, prvo postao kolekcionar Bonellijevih izdanja, a tek kasnije stripova općenito. Kako danas gledaš na Bonellijeve serijale?
Meni je Bonelli praktički bio sinonim za strip sve do prije nekoliko godina i uvijek će mi ostati blizak srcu zbog te romantično nostalgične veze sa djetinjstvom i svim tim uspomenama koje su vezane za Bonellija i njegove heroje. Danas naravno imam nešto objektivniji pogleda na cijelu tu produkciju ali prva ljubav se ne zaboravlja nikad...

Koje stripove danas najviše čitaš (i čime su te privukli)? Je li to još uvijek Bonelli ili nešto drugo?
Danas imam nešto drugačije interese i kriterije pa, iako čitam više-manje sve što mi dođe pod ruku, nema puno stripova koji me i dalje neprestano oduševljavaju kao nekad npr. Mister No ili Zagor kad sam bio dijete, samim tim se i moj odnos prema Bonelliju promijenio jer je neosporna činjenica da se u toj hiperprodukciji zna naći fantastičnih ali, nažalost, i očajnih epizoda. Danas me kod Bonellija najviše zanimaju novi serijali kao npr. Magico Vento, dok stare junake pratim uglavnom iz nostalgičnih razloga i tih povremenih bisera koji se izdvoje iz mase pristojnih i osrednjih epizoda. Razlike između mene danas i prije 15 godina je velika, pogotovo što se kupovne moći tiče, tako da si sada mogu priuštiti više manje sve što me zanima. Kako sam po prirodi jako znatiželjan, a strip mi je velika ljubav i hobi, normalno da me zanimaju autori i škole stripa koje sam propustio u djetinjstvu, pa se sad to trudim nadoknaditi. Tako u zadnje vrijeme sve više čitam američke (uglavnom Vertigo, klasični novinski ali i nezavisni strip), francusko - belgijske (uglavnom propušteni klasici) i japanske stripove (mange, za koje sam otkrio da nisu uopće toliko glupe kao što sam mislio!).

Možeš li nam ukratko prepričati kako je uopće nastao Stripovi.com?
Pa, nakon "preobraćenja" sam počeo intenzivno tragati za informacijama o svojim omiljenim stripovima (uglavnom junacima izdavačke kuće Bonelli) i kako mi je Internet bio dostupan na njemu sam pronašao dva mjesta gdje se moglo naći dosta zanimljivih podataka. Jedan site je bio na talijanskom, www.ubcfumetti.com, a drugi na hrvatskom se zvao Zagorovo web kraljevstvo. Ubc je sjajan sajt, prava riznica informacija za strip fanove i znao sam provoditi sate i sate čitajući recenzije i interviewe i ostale materijale koji su se tamo mogli naći. Zagorovo web kraljevstvo je bilo za to vrijeme dobar sajt, relativno često osvježavan, bogat informacijama, tehnički i grafički pomalo inferioran, ali u granicama normale. Najzanimljiviji dio je bio Forum koji je taj sajt imao gdje sam vrlo brzo postao jedan od aktivnijih članova. S vremenom sam se ja profesionalno počeo baviti webom i kao posljedica mog tehničkog znanja je nastala želja da pomognem webmasteru Zagorovog kraljevstva da se stranice podignu na jedan viši nivo, kako u tehničkom tako i u koncepcijskom smislu. Kako to obično biva, čovjek nije baš najbolje reagirao na moje prijedloge i ideje, štoviše, grubo me odbio i ja sam odlučio da ću napraviti svoje strip stranice, nešto što će sadržajem i koncepcijom spajati najbolje iz ova dva sajta koja su mi bili predlošci, ali na tehnički puno naprednijem nivou, sa velikim stupnjem interakcije sa posjetiteljima. Osnovna želja mi je bila napraviti sajt koji će imati isti onaj efekt na "slučajnog prolaznika" kao što je na mene imao taj fatalni prvi broj Mister Noa, dakle da privuče posjetitelja nazad ka stripu, da ga natjera da ga ponovo uzme u ruke i krene čitati! I eto, rečeno - učinjeno. Dugo sam se mučio oko imena, jer sam u početku znao da ne želim ograničiti stranice na samo neke junake ili neka područja stripa, nego da želim pokriti doslovno sve (jer u to vrijeme ni sam nisam znao puno o stripu van Bonelli produkcije, a htio sam saznati) i onda mi je jednom sinulo da umjesto raznoraznih neuspjelih kovanica na tragu "Stripoteka" ili "Striporama" mogu stranice nazvati jednostavno stripovi.com. I mislim da sam pogodio, danas mi se to ime čini jedinim mogućim:-) I tako, nakon otprilike pola godine priprema i raznoraznih međuverzija, stripovi.com su se pojavili 1.11.2001.

Stripovi.com ima prilično jak Forum na kome redovito gostuju i mnogi renomirani strip autori. Jesi li to očekivao? Kakav je za tebe bio osjećaj kada su se na sajtu pojavila imena kao što su Parlov, Macan i drugi?
Pa meni je to drago utoliko što je s tim imenima Forum dobio na aktualnosti i ekskluzivnosti, ti su ljudi insideri i prava riznica znanja i svega i svačega vezanog za strip. Iskreno, nisam očekivao da će nam se autori priključiti, nisam mislio da će im taj kontakt sa ljudima biti toliko zanimljiv, ali eto, desilo se suprotno. Mada, samo Macan koristi Forum u, recimo to tako, prosvjetiteljske svrhe, trudeći se relativno ozbiljno i argumentirano govoriti o stripu i strip teoriji, dok se drugi pomalo posustali umoreni količinom "buke" koja je nažalost neizbježna, pošto je riječ o otvorenom, javnom Forumu.

Stripovi.com je dosta jak i po pitanju enciklopedijskih tekstova o raznim strip junacima. Je li se to dogodilo spontano, tako što su se ljudi počeli javljati sa svojim tekstovima, ili si od početka namjeravao stvoriti tu golemu bazu podataka o autorima i serijalima?
Ne, to je bio plan od početka, ljudi su se počeli javljati sa svojim tekstovima "po putu", tako da danas imamo paradoksalnu situaciju da ja više ne stižem pisati tekstove zbog količine posla koju imam pri uređivanju tuđih tekstova.

Bilo je mnogo, pa i previše polemika po pitanju reklamiranja piratskih izdanja na Stripovi.com forumu. Tome si definitivno rekao "ne", no ono što me zanima je tvoj privatni stav o piratima. Na primjer, ja sam nedavno u tekstu za "Q" nagazio pirate, ali ih privatno često kupujem. Dakle, kako uskladiti moralni stav i činjenicu da svi mi teško odolijevamo piratima, naročito ako se radi o inače nedostupnim stripovima? Koliko je, u stvari, na zabranu piraterije u forumu utjecala činjenica da si i sam postao "legalan" izdavač?
U principu, razlog je samo jedan, a to je da smo dobili službenu obavijest od vlasnika prava, koji je zahtijevao da se takva izdanja ne reklamiraju na sajtu i da se njima na sajtu ne trguje. Srećom, to se slaže sa mojim privatnim stavovima o piratima, koje poodavno već ne kupujem. Naime, kod pirata u Srbiji je postojalo opravdanje da su održali strip scenu na životu u vrijeme rata, što je uglavnom točno, ali sada više ne bi trebalo biti potrebe za tim, pošto se život tamo sve više normalizira i postoji nekoliko legalnih izdavača. Druga stvar koja se često navodi a koja mi strašno ide na živce, je "činjenica" da kao pirati ne izdaju stripove zbog novca nego iz ljubavi prema stripu! I onda se desi da imamo piratska izdanja npr. Zagora, Dylana, Blueberrya i Corta, dakle najpopularnijih i najprofitabilnijih junaka za koje međutim postoje izdavači sa uredno plaćenim pravima, tako da tu cijela priča pada u vodu. Dakle, radi se jednostavno o tome da ljudi idu lako pokupiti lovu u što kraćem roku, ne brinući se o tome što će biti poslije toga. Nadalje, uvijek mi je smetao kvalitet tih izdanja koja su mahom bila katastrofalno urađena, što ja nisam nikako mogao prožvakati. Činjenica da sam ja sam postao "legalan" izdavač ima veze utoliko što samo pokazuje da ako sam ja mogao cijeli taj projekt izvući u legalno plaćena prava, onda to može napraviti bilo tko te da danas na ovim prostorima ne postoji realno opravdanje za pirate.

Gledajući u bližu budućnost, postoji li neki aspekt Stripovi.com kojeg bi želio pojačati ili dodatno razviti?
Možda neka potpuno nova rubrika koju namjeravaš uvesti? Trenutno je fokus samo na nadopunjavanju i obogaćivanju postojećih sadržaja, dok se o nekim bitnim promjenama još ne razmišlja. Cijeli je projekt nastao iz entuzijazma i tako i živi, dakle radim ga u svoje slobodno vrijeme, kojeg baš i nemam previše nažalost. Volio bih kad bi se jednom mogao baviti samo i isključivo stripom, mada je upitno koliko je dobro da ti ljubav postane posao, da li se taj plamen onda brzo ugasne?

Nedavno si pokrenuo ediciju reprintova starih epizoda Kena Parkera, i to u vrlo luksuznom izdanju sa tvrdim koricama. Možeš li objasniti kako je do toga došlo - dakle, zašto baš Ken - i kako je ideja o ovom serijalu pretočena u stvarnost?
Pišući recenzije Kenovih pustolovina za Stripovi.com sam uočio koliko je Dnevnik uništio to remek djelo svojom cenzurom i prijevodom i u meni je, iz broja u broj, raslo nezadovoljstvo svim tim, jer se u Dnevnikovom izdanju zaista gubilo toliko toga od izvorne ljepote stripa. Nadalje, beogradski System Comics je nastavio sa objavljivanjem novijih Kenovih avantura koje su imale više manje slične uredničke greške i onda sam, nakon što sam uvidio da nema drugog načina da to bude napravljeno kako treba, odlučio to napraviti sam. Slučajno je u isto vrijeme do sličnih zaključaka došao i moj prijatelj Dado Raič, pa smo to odlučili zajedno napraviti. Sama realizacija je, jednom kad je tvrtka bila registrirana i kad su prava bila plaćena, išla prilično brzo i bezbolno (u biti bezbolno za mene, dok su neki suradnici morali poprilično potegnuti da sve bude gotovo u traženom roku). Prijevod sam napravio sam, više manje korektno, no Darko Macan je napravio lekturu i tako cijeloj stvari dao jedan drugačiji ton, koji se meni jako sviđa, a dizajn je radila izvrsna Melina Mikulić, koja je moje želje i vizije pretočila u jedan izrazito vizualno atraktivan i dopadljiv dizajn koji je, uvjeren sam, odigrao ključnu ulogu u prodaji. Kod tiskare nije bilo kompromisa, uzeli smo trenutno najbolju tiskaru u HR, AKD i to je bilo to. Izrazito sam zadovoljan kvalitetom izdanja, pogotovo dizajnom, lekturom i tiskom, mislim da je sve skupa to na jednom posebno visokom nivou koji u biti postavlja nove standarde.

Devedesetih godina je izdavač Ivo Miličević pokrenuo reprint Kena Parkera i propao nakon drugog broja. Jesu li Talijani zbog toga imali predrasuda spram tvoje želje da tiskaš Parkera?
Određena je doza skepse postojala, ali smo ih uspjeli uvjeriti u svoju ozbiljnost. Sama činjenica da znam talijanski je dosta pomogla u komunikaciji, kao i spremnost da poštujemo sve njihove uvjete, bez nekih velikih natezanja oko cijena prava i materijala, a sve to u korist kvalitete izdanja, što su oni prepoznali.

Hoće li Ken biti jedino strip izdanje tvoje izdavačke kuće Libellus, ili je ovo tek početak?
Libellus čini nekoliko ljudi, ne samo ja i da, imamo u planovima neke nove projekte koji će zasigurno zaživjeti, samo je pitanje vremena, ove ili sljedeće godine, ostaje da se vidi. Ne bi govorio o imenima dok stvari ne budu finalizirane...

Kako komentiraš nedavno završeni CRŠ?
Odlično iskorištena prilika da se strip vrati, bar nakratko, u žižu javnosti. Zagor je, uz Alana Forda, daleko najpopularniji junak na ovim prostorima i dolazak njegovih autora je pravi potez. Mislim da i ubuduće treba slijediti istu formulu, kombinirajući možda gostovanja ultrapopularnih autora "za mase" i nekih manje poznatijih ali kvalitetnih autora, čime bi festival zadovoljio obje struje, onu populističku a i onu nešto zahtjevniju.

Jedna od aktualnih tema je i strip u školama. Kako bi ti, u osnovnim crtama, koncipirao temelje "školskog strip programa"?
Hm, da se mene pita, ja bi neke stripove stavio pod obaveznu lektiru. Nadalje, ne vidim zašto npr. na nastavi povijesti ne bi iskoristili neki vrhunski stripovi te tematike (Maus je najočitiji primjer) , a pogotovo ne vidim zašto ne bi u nastavi likovnog odgoja bio jedan dio programa odvojen za strip. Mislim međutim da je problem u glavama nadležnih za školstvo, a i društva u cjelini, koji strip smatraju nečim "nižim" i "bezvrijednim šundom", ignorirajući pritom neke od njegovih dosega i kvaliteta koje je u ostalim medijima nemoguće dobiti. Dobar posao ipak rade autori udžbenika koji koriste strip kao sredstvo kojem bi objasnili neke od tema koje obrađuju, pa sam tako nedavno vidio Macanove stripove za udžbenik informatike za VII. razred mislim, koji su naprosto sjajni! Za nadati se je da će to privući klince stripu van udžbenika...

Bilo je mnogo govora o propadanju stripa, slabljenju interesa kod potencijalne strip publike, o malim tiražama, itd. Koji je tvoj stav o toj temi?
Po meni se izdavači trebaju prilagoditi uvjetima koji postoje na tržištu. Kao prvo, mislim da nije točno da slabi interes, dapače, mislim da on sve više raste i raste. Nedostaje kupovne moći, što je puno veći problem. No, mislim da je najveći problem što nema dovoljno hrabrog i velikog izdavača koji bi krenuo sa novim edicijama namijenjenim mlađoj populaciji, kako bi ih privukao stripu kao mediju. Danas je manga nesumnjivo hit među klincima, potvrdilo se to na cijelom europskom tržištu i mislim da nema razloga da tako ne bude i tu, pitanje je samo zašto nitko to ne pokuša iskoristiti.

Što bi savjetovao domaćim strip izdavačima? Kako osnažiti hrvatsku strip scenu, bilo da se radi o stranim izdanjima na našem jeziku ili o domaćim stripovima?
Kao što sam gore rekao, po meni je manga pravi potez koji bi mogao privući nove klince, novu publiku. Ili manga, ili neki drugi, moderni strip koji bi klincima bio blizak, u kojem bi se prepoznali (npr. Prema nekim informacijama, klikne luduju za W.I.T.C.H, to je najbolji pokazatelj!) Samo, to zahtijeva malo veću logistiku, sredstva, infrastrukturu pa takav poduhvat teško da može izvući neka mala kuća kao npr. Libellus, a nažalost svi veći izdavači nemaju interesa za strip jer je zarada mala ili nikakva u odnosu na ostale publikacije (časopisi, magazini I novine). Druga stvar je masovnost, tj. što veće bogatstvo ponude, da kiosci budu zatrpani izdanjima, pa će vjerujem onda svatko lakše naći nešto za sebe.


Objavljeno: www.zid.hr

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-IGOR CORIC PRVI U ARGENTINI
Na festivalu animacije:
ANIMA'05 - III CORDOBA ANIMATION FESTIVAL
Córdoba, Argentina, April 27th through 30th
http://www.animafestival.com.ar
Igor ćorović je osvojio prvu nagradu u kategoriji internet animacije:
Best Animation Prize - Internet Animation Program
THREE FEATHERS AND A RAINWORM
Igor Coric, Director
SERBIA AND MONTENEGRO
Film Igora Corovica možete videti na sledećoj adresi:
www.animafestival.com.ar/global/select/07/094e.htm
(Marko Ajdarić)

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

StripCore nam je prosledio sledeći poziv:

Razpis za urbani strip

Ana Desetnica, mednarodni festival uličnega gledališča in revija Stripburger vabita stripovske avtorje k sodelovanju na razpisu za urbani strip. Pričakujemo črno bele pasične stripe na temo posameznik – urbanost – ulica. Zanimajo nas vsi vidiki urbanosti in odnosa posameznika do nje oziroma njegovega položaja v sodobni urbani družbi. Prednost dajemo temam, ki obravnavajo možnost/nezmožnost komunikacije na ulici.

Pasične stripe v obliki A4 fotokopij ali digitalnih datotek formata .(tiff A4, 600 dpi, lineart) sprejemamo na naš naslov: ANA DESETNICA, Kersnikova 4, Ljubljana. do petka, 3.6. 2005. Komisija bo izmed prispelih del izbarala do 10 stripov, ki bodo honorirani v višini 20.000 SIT bruto vsak.

Stripi bodo v obliki povečav razstavljeni na prizoriščih Ane Desetnice v času festivala, med 29.6. in 3.7. 2005 v Ljubljani. Nekateri pa bodo objavljeni tudi v katalogu festivala in na spletni strani festivala. Po preteku letošnjega festivala ima avtor vse avtorske pravice, festival Ana Desetnica in revija Stripburger pa si bosta pridržala pravico uporabe stripov v promocijske namene.

Ponovo veliki konkurs u organizaciji Glenat-a i arte-tv-a. Veliki izazov za autore, traganje velikih izdavača za novim imenima,... i šta vam više treba da bi krenuli na posao...:)

Za sada imam samo francusku verziju poziva jer je vest toliko friška da je arte-tv nije još postavio na svojoj web stranici, samo su "oživeli" stranicu sa rezultatima prošlog konkursa. No, meni je Darko Macan na brzaka preveo osnovne, najvaznije odrednice, pa ce vam to pomoci da se manje mucite sa prevodom a više posvetite radu na stripu...:)


2eme Edition du 1er CONCOURS EUROPEEN DE BANDE DESSINEE
avec ARTE / GLENAT

A VOS PLANCHES !

Pour participer au Concours:
Il vous suffit d’etre majeur, de n’avoir jamais publié de bande dessinée en France, Belgique ou Allemagne, et d'etre ressortissant de l’un des pays européens suivants : France, Allemagne, Belgique, Pays-Bas, Luxembourg, Grande-Bretagne, Irlande, Grece, Espagne, Portugal, Italie, Suisse, Autriche, Pologne, République Tcheque, Slovaquie, Hongrie, Slovénie, Bosnie, Croatie, Serbie, Monténégro, Roumanie, Bulgarie, Danemark, Suede, Norvege, Finlande.

Le projet a soumettre:
Il s’agira d’un récit complet dont le theme est l’aventure d’un personnage dans un des lieux mythiques européens. Le style et le genre sont laissés au choix du (ou des) auteur(s), en évitant cependant le style didactique. Le choix de l’époque pourra etre indifféremment le passé, le présent et/ou le futur.
Ce projet devra etre conçu dans la perspective de réaliser un album de bande dessinée, le nombre de planches sera défini en fonction du projet retenu.

Les éléments a envoyer:
Les 5 a 8 premieres planches de votre histoire (support papier homothétique 19 x 27, noir et blanc ou couleurs), ainsi que le synopsis de votre projet complet, dactylographié sur 4 pages maximum. N’oubliez pas d’indiquer au dos de chaque planche et de vos textes, vos nom, prénom, adresse, n° de téléphone et adresse e-mail. Les éléments devront parvenir avant le 30 novembre 2005 minuit a l’adresse suivante : Concours européen de Bande Dessinée Arte / Glénat Éditions Glénat - 31-33, rue Ernest-Renan - 92130 Issy-les-Moulineaux
Les lauréats seront présélectionnés par un jury de personnalités européennes courant décembre 2005. Toute information sur le concours peut etre consultée sur les sites www.arte-tv.com/comics et www.glenatbd.com

Extrait du reglement:
ARTE et les éditions Glénat organisent, du 30 mai au 30 novembre 2005 inclus, un grand concours de création de bande dessinée . Le jury se réunira au plus tard le 30 décembre 2005 afin d'élire le lauréat du concours. Le lauréat percevra une avance sur droits de 5000 euros a la réalisation complete de son album qui sera coédité par ARTE – Editions / Glénat. Reglement du concours déposé a la SCP Louvion et Plumel, huissiers a Boulogne-Billancourt (92), disponible sur simple demande écrite a l’adresse du jeu.


Litle prevod...:)
Treba da ispunjavate uslove: da ste punoletni i da nikad niste objavili strip u Francuskoj, Belgiji ili Nemačkoj, da ste stanovnik jedne od gorenavedenih zemalja - sve naše su navedene...:)
Projekt kojeg treba poslati: kompletnu priču (kratku?-verovatno se pod priču podrazumeva sinopsis, čekaćemo razjašnjenje) čija je tema pustolovina neke osobe u jednom od mitskih krajeva Evrope. Stil i žanr ostavljaju se na izbor autorima, iako treba izbeći didaktički stil. Izbor vremenskog razdoblja je nebitan: može prošlost, sadašnjost ili budućnost.
Projekt se zamišlja s nakanom da bude album, broj će se stranica odrediti ako projekt prihvate (ili tako nekako).
Treba slati:
- 5 do 8 prvih stranica priče (homotetski papir, c/b ili boja), plus sinopsis projekta, otipkan na ne više od 4 stranice. Na poleđini svake stranice i tekstova treba ime prezime adresa, telefon i mail. Rok stizanja radova je 30. novembar 2005 u ponoch.
mcn-zm

NEW RECRUITS

Mike Richardson Wants You to Join the Dark Horse Army

Updated for 2005!

Think you have what it takes to make it in comics? Do you have a burning desire to write and/or draw comics? Do you feel you possess a unique vision for what comics can be? Do you have an exciting, original idea that you can’t believe nobody has thought of before? The Dark Horse Comics’ New Recruits program is your chance to present your work to a publisher -- someone with the power to make your comics dreams a reality!

Ask any working professional what the hardest part of working in comics is, and they’re bound to tell you that it’s breaking in. Getting an editor -- or, better yet, a publisher -- to look at your work takes determination, patience, and sometimes a great deal of luck. Here’s where Dark Horse can help: all entries (provided you follow the guidelines below) will be reviewed by the Dark Horse Comics editorial staff. The editorial staff will then pass along those New Recruits entries that make the cut to el presidenté. Final winners will then be personally selected by Mike Richardson, president, publisher and fearless leader of Dark Horse Comics.

Dark Horse “New Recruits” Submission Guidelines
We’re looking for finished proposals -- story and art -- from writer-artists or writer-and-artist teams who have a story to tell. Writers with story proposals without an artist attached, or artists wishing to submit art-only samples for consideration, should go through Dark Horse’s standard submissions process (click here for those guidelines) The Dark Horse New Recruits program is for writer-artists or writer-and-artist teams who have original, story-and-art proposals only. Your proposal may be for a series of any length, but keep in mind the realities of publishing: a shorter story (one- to four-issues in length) will usually have a better chance of seeing publication than a longer one.

What to Submit

1. If you’re proposing a four-issue series, it’s not necessary that all four issues be completed, but you should have at least ten consecutive pages of the first issue completed, plus a concise outline of the rest of the story. The more of your story that you can show, the better. You need not provide a cover illustration for your proposal if you feel that single-illustrations are not your strong suit.

Remember, this is an opportunity that may never come around again, so put your best foot forward. The more complete your story, the better your chances. Make sure you’re submitting clean, readable copies of your work (never send original art), and that your name and phone number are on each page. Elaborate binders or folders are not necessary, as Mike will be reviewing your work -- not its package.

2. Each proposal must be accompanied by a completed New Recruits Official Entry Form, signed by all parties involved in the proposal. I can't stress this enough... EVERYONE who worked on the submission must sign it (letterers, colorists, etc.). Even if they assign all rights to you and want nothing to do with the proposal, we need them to sign the form in order for us to look at the submission. NO EXCEPTIONS. The entry form is necessary for Dark Horse to read your submission. Proposals without completed entry forms will be returned unread. Entry forms will be available at all proposal drop-off locations at this year’s conventions, or you can download a printable Official Entry Form from the button at left.

3. Each proposal must be accompanied by a self-addressed, stamped envelope large enough -- and with sufficient postage -- to return the proposal to you. We cannot guarantee that proposals without a self-addressed, stamped envelope will be returned.

4. Place your proposal, Submission Agreement, and self-addressed, stamped envelope together in a securely sealed envelope. Make sure that your name and address and the words “New Recruits” are written on the envelope.

You can drop off your proposals at the “Recruiting Station” at the Dark Horse Comics booth at the following conventions:
Wizard World L.A. (March 18-20, Long Beach, CA)
Comic-Con International (July 13-17, San Diego, CA)
Wizard World (August 5-7, Rosemont, IL)

If you cannot make it to one of the above conventions, don’t despair! You may also mail your proposal (along with a completed entry form and a self-addressed, stamped envelope) to:
New Recruits
Dark Horse Comics
10956 SE Main St.
Milwaukie, OR 97222

The New Recruits program ends December 31, 2005.

Note: New Recruits entries will be reviewed at the Dark Horse offices, not at the conventions. Finalists will not be notified until January, 2006 so please be patient!

Da bi učestvovali treba da skinete i New Recruits Official Entry Form koji treba popunjen da pošaljete uz radove. Možete ga skinuti sa sledeće drese http://images.darkhorse.com/images/newrecruits/recruitperm.pdf u, kao što vidite, pdf formatu.

Marko Ajdarić nam je "dobacio" sledeći poziv:


THIRD INTERNATIONAL MAIL ART AND CARTOON FESTIVAL
Under the patronage of Ministry of Health of the Republic of Bulgaria

1. You are kindly requested to send the best of your artworks on the following subject:
FROM THE PEACE PIPE… TO THE CIGARETTE CASE
- HELP – for life without smoking
- Balance between the interests of smokers and non-smokers, between health and business
- Smoking is leading risk factor among those that harm human health
- Young people smoke more and more – a rather alarming tendency
- Various measures for protection of non-smokers’ rights

2. Deadline: May 31, 2005.
the address for submission is: 1000 Sofia, P. O. Box 284, Bulgaria

3. Obligatory format: A4 (21 x 29,7 cm)

4. IT IS ABSOLUTELY NECESSARY THAT ONE OF THE WORKS SHOULD BE DRAWN ON THE ENVELOPE WHICH SHOULD OBTAIN ALL POSTAL ATTRIBUTES (i.e. stamps and postmarks) OF THE AUTHOR’S COUNTRY. ALL THE OTHER ENTRIES SHOULD BE PUT IN THE SAME ENVELOPE.

5. The author’s full name, correct address, phone number and e-mail, as well as the section that the work is submitted to, should be indicated on the backside both of the envelope and the artworks.

6. Only originals are accepted; the technique is free.

7. The number of the submitted works and envelopes is unlimited.

8. Both the copyrights and the originals of the entries sent to the festival become property of the organizer.

9. Each selected participant will receive a copy of the festival’s catalogue.

10. PRIZES:
Grand prix: 1000 EU
Second prize: 700 EU
Third prize: 500 EU
Six awards of excellence: certificates and souvenirs

Organizers of the festival: IMEON-BALKANS FOUNDATION

For additional information you may contact Mrs. Julia Borcheva, executive director of the festival
Tel.: 0899 191 696, fax: 02/987 76 65
e-mail: imeon_bolkans@abv.bg

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-Disegnioriginali.net
http://www.disegnioriginali.net/
Stranica sa dosta skeniranih tabli, ilustracija i skica uglavnom talijanskih strip autora. (Predrag Ikonić)

---

Od ovog broja, pa do daljnjeg, ćete biti bombardovani brdom linkova ka evropskim strip sajtovima. Zlatni rudnik je eurobd-webring koji već dugo postoji i kojeg nikako nisam pregledavao jer u principu ne volim web-ringove. Pošto sam rešio da idem "sve po spisku" dotičnog "ringa" biće predstavljano po dvadeset linkova svakog petka, tako da ćete za dvadesetak nedelja imate fore da sve pregledate...:)

Dakle:

-EuroBD
mail eurobd@eric2.com
www.eurobd.com

-Comicportal.lu
mail rmordico@pt.lu
www.comicportal.lu

-Wasterlain
mail wasterlain@bdeuro.com
www.bdeuro.com/wasterlain

-Frédéric Jannin
mail info@jannin.com
www.jannin.com

-Bernard Swysen
mail swysen@swysen.com
www.swysen.com

-Agence Barbare
mail markolier@kebawe.com
www.agencebarbare.com

-Kwai"dan
mail jung@kwaidan.net
www.kwaidan.net

-Ptiluc
mail ptiluc@ptiluc.com
www.ptiluc.com

-Jérôme K Jérôme Bloche
mail info@jeromekjeromebloche.com
www.jeromekjeromebloche.com

-DuBus
mail dubus@dubus.info
www.dubus.info

-Granit Associés - Éditions Granit Associés
mail info@granitassocies.com
www.granitassocies.com

-Bedemania
mail bedemania@bedemania.com
www.bedemania.com

-Espace BD
mail espacebd@espacebd.com
www.espacebd.com

-Bedevision
mail bedevision@bedevision.com
www.bedevision.com

-Carlos Vaquera
mail carlos@carlosvaquera.com
www.carlosvaquera.com

-L'antre de X-aël
mail shaks979@hotmail.com
lantrede.xael.free.fr

-Will ( Willy Maltaite)
mail will@bdeuro.com
www.bdeuro.com/will

-Christian Denayer
mail denayer.images@skynet.be
www.bdeuro.com/denayer

-Benn
mail benn@bdeuro.com
www.bdeuro.com/benn

-La Taverne du Gottferdom
mail melo.selphie@wanadoo.fr
www.taverne-gottferdom.fr.st


nastaviće se...

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad