prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SARAJEVSKI TRAMVAJI - Strip Vesti
2. DRUGI ALBUM - Strip Vesti
3. MARIANA SATRAPI - Srđan Aćimović
4. POST SCRIPTUM (44) - Zoran Đukanović
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 210. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (269) - Darko Macan
7. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
8. ŠTAMPA - štampa
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -KOVAČEVIĆ MEĐU DESET NAJBOLJIH
   -SLOVENIJA NA BELGIJSKOM FESTIVALU
   -NAJVEĆI FESTIVAL FANZINA
   -VELIKI MOSKOVSKI FESTIVAL STRIPA
   -SINIŠA RADOVIĆ - RECENZIJE
   
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. PISMA ČITALACA - mail
12. LINKOVI - Strip Vesti

1.

SARAJEVSKI TRAMVAJI

Strip Vesti

Promocija strip-albuma 'Sarajevski tramvaji'

Nakon službenog otvorenja Europskih književnih susreta sutra će u Domu policije u Sarajevu biti promoviran strip-album "Sarajevski tramvaji - Putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu" francuskog strip-crtača Jacquesa Ferrandeza. Riječ je o putopisu u kojem Ferrandeza zanima arhitektura i povijest bosanskohercegovačkih gradova.

Organizatori promocije su Francuski kulturni centar Andre Malraux i bh. izdavačka kuća Publika koja je i objavila prijevod ovog strip-albuma. Francuska (Casterman, 2005.) i bosanska verzija Sarajevskih tramvaja – Putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu će izaći istovremeno.

Jacques Ferrandez je rođen 1955. godine u Alžiru, a poznato je ime u Francuskoj i u Europi. Poznat je i ovdašnjoj javnosti jer je prisustvovao četvrtom i petom izdanju Književnih susreta. U okviru Petih susreta vodio je strip-radionice u Sarajevu i Stocu.(F)


Preuzeto sa Bljesak.info, 18.05.2005.godine

sadržaj

2.

DRUGI ALBUM

Strip Vesti

Slovenačkom strip autoru Romeo Štraklu je nakon sedam godina pauze objavljen drugi strip album pod nazivom "Drugi album". Album je ovog puta luksuznije urađen sa pojedinim kolornim stranicama i pausnim forzacima. Donosi četrdesetak strana kratkih stripova kao i bonus CD "Strip Bootleg" sa dodatnim stripovima, muzikom i video materijalom.

U uvodniku autor kaže da mu ne ostaje puno vremena da se posveti stripu, ali mu je ipak ostao kao ljubav i hobi. Tu njegovu ljubav možete prepoznati i u samim radovima, te se nadamo da će te ljubavi, i više vremena, biti i ubuduće!!!

Izdavač je "Subkulturni azil", a edicija Frontier.

Šta da kažem, ako ste kupili prvi album onda ćete svakako kupiti ovaj. Ako nemate prethodni, kupite "Drugi album" kako bi naknadno potražili prvi...:)

sadržaj

3.

MARIANA SATRAPI

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Ovih dana se dosta priča o Marijani Satrapi, proslavljenoj Iranskoj strip-autorki. Prvi tom njenog autobiografskog serijala "Persepollis" smatra se prvim iranskim stripom uopšte. Serijal, zaokružen u četiri albuma, pokriva četri razdoblja njenog života: prvi se odvija u Iranu gde je zatičemo kao devojčicu, u drugom kao tinejdžerku izbeglicu u Austriji, treći album je vraća u Iran a završni je vodi u Francusku gde i danas živi. Svaka knjiga počinje i završava se na aerodromima, čija turobna atmosfera potiče od bolnog razdvajanja koje je stalni pratilac u njenom životu.

Marijanin crtež, crno-beo i jednostavnih linija, ne krije iza sebe mnogo crtačke tehnike, ali ni grešaka ili nedovršenosti. Crno-beli kontrasti i teške linije, kao i istorijska tematika (jer Homeinijev režim pod kojim je provela detinjstvo, sada je već istorijska odrednica) potsećaju na crtež Arta Spiglmena, s kojim je često porede. Anegdota kaže da je Marijana zvala Spiglmena lično kako bi mu se izvinula za bombastična poređenja francuske štampe.

Marijaninim stripovima vlada realizam bogat emocijama, gde se jednostavnim sredstvima predočava složenost sveta oko nje. Dualizam religije, politike, kulture, pa na kraju i ličnosti, izdiže "Persepolis" iz ravni socijalne hronike; U delovima koji se dešavaju u Iranu, kada je usresređenost na socijalnu situaciju najveća, vidi se da je kompleksnost sveta koji Marijana prikazuje, a koji je valjda najbliži moguć stvarnoj složenosti sveta u strip formi, univerzalan: njena je prednost što su u sredini u kojoj je odrastala, sve kontradiktornosti i dvojnosti vidljivije nego, recimo, u socijalnom miru Francuske.

Nasuprot ovome, albumi koji se dešavaju van Irana ličniji su i introvertniji, budući da ta razdoblja njenog života deluju kao procesi samootkrivanja. Marijana ne štedi sebe, te u stripu prikazuje i intimnije momente koje bi verovatno radije prećutala – no, ovi momenti su ipak neophodni, njihova snaga i poruka čak je snažnija nego u ostatka, i, čak i da zanemarimo njihov udeo u iskrenosti celog dela, oni su sastavni deo tkiva stripa, te Marijana radije žrtvuje svoje tajne nego svoj strip.

Posebno se moram osvrnuti na njen savršen tajming koji ima mnogo udela u emocionalnosti dela, te s tim i besprekorno korišćenje kadrova bez teksta, često većim delom ispunjenih ogromnom, monolitnom tamom.

Valja pomenuti i strip "Ernbroidery", o Marijaninoj baki koja je ostavila vidno veliki uticaj na nju; Ovaj strip odvija se u sobi gde desetak starijih žena priča o intimnim temama, koje bi svakako bile sablažnjive mlađim iranskim ženama. Tu je i, naravno, i "Poulet aux prunes" („Pile i suve sljive"), priča sa autobiografskim elementima njenog ujaka – inače, ovogodišnji dobitnik nagrade u Angulemu. Marijana se u ovom stripu pojavljuje tek u nekoliko kadrova.

Svakako je deo stečene popularnosti Marijane Satrapi posledica trendovske okrenutosti javnosti ka tranziciji istočnih zemalja, kao i emancipacije žena. No, u tome ne treba tražiti glavni razlog, jer snaga njene naracije izdvaja je od većine egzotičnih pojava francuske scene. Može se i uživati u tom vedrom, slobodnom i humanističkom pogledu na svet u kom sam i ja malopre uživao čitajući neke njene intervjue za potrebe ovog članka.

sadržaj

4.

POST SCRIPTUM (44)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - HIC ET UBIQUE

(NIN-ovi kritičari biraju najvažnije kulturne događaje/dela u 1988. – vesti iz prošlosti koja se urušavala u sebe)

U prošlogodišnjem pregledu najvažnijih “događaja” u svetu stripa, pokušao sam da obrazložim nužnu eklektičnost ovakvih rang-lista. Na tome se sada neću zadržavati nego ću jednostavno podrazumevati nepodnošljivu kritičarsku lakoću premošćavanja disciplinarnih ponora između domaćeg i svetskog (to je bolji izraz od “stranog”, pošto ne sadrži ksenofobične konotacije, a sadrži konotacije širine) stripa, između knjiga stripova, albuma, strip revija i fanzina. Ovaj put, stripske manifestacije, a ni stilske tendencije neću posebno apostrofirati, izuzev možda u slučaju Antonija Parasa.

Sa stanovišta izdavaštva, ove je godine, naravno, gore nego prošle. No, to kao da se podrazumeva u ovdašnjoj situaciji (Jugoslavija, hvatanja zaleta krize 1988. – prim. Z. Đ. 2005). “Stripoteka” je, posle dva broja koja su se pojavila početkom godine, prestala da izlazi. Ipak, dosegla je “jubilej snova”, 900 brojeva, postavši kvantitetom i kvalitetom najznačajnija strip revija u istoriji ovdašnjeg stripa (što ne znači da nije imala i ozbiljnih, hroničnih mana). U poslednjim brojevima okončala je (krnje započevši, međutim, i ne ispravivši tu grešku) jednu važnu stvar – objavljivanje Indijanskog leta Huga Prata i Mila Manare. Započela je nešto, verujem, još važnije (dalekosežnost se potvrdila u decenijama koje su usledile, niko se diljem planete nije upustio u hronološko objavljivanje zanemarenog klasika Dena Berija, čiji se Flaš Gordon suštinski razlikuje od svih drugih, i koga smatram najboljim od svih razrada ove paradigme, oličenjem SF ikonografije šezdesetih – prim. Z. Đ. 2005). Ko zna kada će se sledeća prilika za sagledavanje značaja Berijevog opusa ponovo ukazati?

Umesto usmerenosti na ono čega nema, vratimo se ipak onome čega na svu sreću ima. To je izrazita ekspanzija mnoštva (da, to je prava reč) objavljivanja, manje ili više hronološkog, albuma i knjiga stripova (što uvek, da li to zaista treba i dalje objašnjavati, samo daje na vrednosti izdanja) od strane “Dečjih novina”. Po ambicioznosti, na prvom mestu se izdvaja serija knjiga Flaš Gordon Aleksa Rejmonda (scenarista je tu u drugom planu, no ipak izgovorimo njegovo ime: Don Mur). Tu su, zatim, serije albuma Poručnik Bluberi, Spiru i Fantazio, Gaston i biblioteka “Nostalgija” koja obuhvata podgrupe serija: Fantom, Mandrak, Cisko Kid i Popaj. Jedino ozbiljno ograničenje ove izdavačke ekspanzije, koja inače zaslužuje divljenje, je izostanak senzibiliteta za savremeni svetski i domaći strip. I tako se vraćamo opet na ono čega nema, ili je odmaknuto do nedohvatnosti.

To da se najznačajnija stvaralačka dostignuća domaćih autora objavljuju u Francuskoj, sa neizvesnošću da li će se i kada (da li “i kada” treba napisati “ikada”?) pojaviti ovde, pokazatelj je da život neumoljivo gubi simultanost “ovde i svuda” (hic et ubique), da se zaista odavde pomera “negde drugde”. Ipak, umesto cipela iz Trsta, poneko donese iz velikog sveta (sve većeg, dok mi postajemo sve manji) albume Kordeja i Janjetova. Kordejev Vam je veliko delo i zaslužuje posebnu studiju (koju sam do danas ostao dužan – prim. Z. Đ. 2005), a Janjetov je stvorio nesavršenijeg, ali boljeg i toplijeg Džona Difula nego sam Mebius.

I posle prestanka izdavanja “Stripoteke”, još jednom da naglasim, najvažnije strip revije ikada na ovim prostorima, “Forum Marketprint”, ugasivši većinu svojih izdanja, zadivljujućom upornošću nastavlja s grandioznijim poduhvatom izdavanja opusa jednog velikana u strip knjigama - deveti tom Fosterovog Princa Valijanta je pred nama. Poželimo njegovim izdavačima istrajnosti – i sreće – da stignu ovu maratonsku trku do kraja.

Za Đorđa Lobačeva kraj, međutim, ne postoji. Stari, dragi čovek, onaj isti koji je nacrtao prvi strip u istoriji tadašnje Jugoslavije. E, sada nam Lobačev sedamdesetogodišnjak poklanja novu verziju svog stripa Baron Minhauzen. Mladi Dejan Nenadov sa svojim odličnim delom Elazar doima se toliko starim, gotovo vavilonskim, pred mladim Lobačevljevim autorskim duhom.

Strip reviju “Patak” izdvajam zbog istrajnosti njene redakcije. Ostvaruju kontinuitet na kom bi im mogao pozavideti i mnogo veći izdavač u ovim oskudnim vremenima. Ipak, i pored poštovanja njihovog entuzijazma, nisam sasvim sklon povremenom izjednačavanju alternativnosti s marginalnošću. I unutar mainstreama i unutar alternative naćićemo marginalce. Oni nekako “transcendiraju” obe ove kategorije, formirajući neku treću, svoju.

“Super Srtip MAKSI” uspeo je ove godine da izađe šest puta. Još je u potrazi (ne preterano agilnoj) za sopstvenim identitetom. Nešto više unutar sebe artikulisanih kriterija ne bi mu naškodilo. U suprotnom dobijamo svega i svačega, i odličnog i potpuno izlišnog i dosadnog. Ipak, i takav, važan je samom činjenicom učestalog prisustva u inače opustelom pejsažu kioskne periodike.

“Cepelin”, pojava sa sasvim druge strane, pruža osećajnost šireg, zrelijeg raspona u kojoj prestaje da važi stroga podela na klasičnost i modernost. Zbog tog suptilnog postignuća samo ga još više cenim. I volim. “Cepelin”, pre svega zbog ograničenosti prostora i retkog izlaženja, pre pruža šmek stripofilstva nego samo obilje sadržaja. “Pegaz”, legenda teorijsko-kritičke periodike o stripu, se ponovo rađa. Videćemo da li će uspeti da izazove fascinaciju kakvu je proizveo sedamdesetih godina. Zasad je izdat jedan reprint i osmi broj koji se razlikuje od većine prethodnih po monografskom usmeravanju na sam jedan strip.

Ken Parker se ove godine pojavio četiri puta. Kod nas, na diskretan način, iz izdavačke polusenke, taj strip je obeležio čitavu ovu deceniju; osamdesete bi bile drugačije, tvrdim, da nije njega. Izazov posve, posve drugačije vrste dolazi nam od crtača Nesalomivih Antonija Parasa. Nastavljač je osobite kanifovske, gotovo vratolomne igre “narezivanja” oprečnih planova i igre rakursa. Ko uživa u ovakvoj vrsti vizuelnog pripovedanja (ja do daske), može da se zavali u taj narativni automobil i krene.

Tek delimično ublažavanje gubitka simultanosti življenja “ovde i svuda”, tako dragocene za naše postojanje u kulturi, predstavlja priliv još nekih, za našu publiku novih crtačkih imena: Matijasa Šulthajza, Vitorija Đardina i Saudelija (sva trojica u “Super Srtipu MAKSI”), kao i Ambrozinija (“Dilan Dog”) i Kasertana i Fregnijerija (“Marti Misterija”). Uživati u nečijem crtačkom potezu, i liniji koja za njim ostaje, neodvojiv je deo uživanja čitanja stripa.

(Dograđen tekst; prvo objavljivanje:“NIN”, Beograd, 1. januar 1989)

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 210.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

INTERMECO DRUGI:
MISSUDARZTOOD

Ay, there's the rub;
HAMLET, William Shakespeare

Ti momci u Holivudu... Znaju znanje.

Istina, u zadnje vreme definitivno izgleda kao da ne znaju da urade mnogo toga revolucionarnog, inovativnog, kreativnog, pa čak ni kvalitetnog, ali su već davno doktorirali veštinu da nas, publiku, ubede da je ono što proizvode baš ono što nam fali u životu da bi bili srećni – kao i veštinu da nam sve proizvode koje nam uvale papreno i naplate. Morate se diviti toj logici: fabrika snova podmiruje svojim proizvodima svakog dana sve veće tržište, a fabrička traka ne sme ni u jednom trenutku da se zaustavi, to je prvo pravilo uspešnog poslovanja. Proizvoda mora biti, nezavisno od toga da li valja ili ne, kvantitet ne na uštrb kvaliteta, nego umesto njega! Nedostatak svežih ideja je minoran problem, i kao takav, rešava se u hodu. Možda su zato i rešenja tako šepava...

Holivudski producenti procenili su da im ekranizacije stripova pune kase, i to sa poslovičnom regularnošću – tačnije, uvereni su u to da u ekranizaciji popularnog stripa treba baš žešće zajebati stvari pa da se ne inkasiraju milioni. Iskustvu u zadnih pet-šest godina daje im za pravo. Naime, za sve to vreme samo je jedna celuloidna adaptacija stripa sasvim usrala motku – zlosrećna Catwoman bila je stvarno toliko loša ideja, toliko loše napisana, odglumljena i uslikana, da je čak ni američki marketinški magovi, posvećeni u tajne svete veštine stvaranja zlata od dreka, nisu mogli prodati. Sve ostalo je, manje ili više uspešno, prošlo – ali kakve su samo greške u koracima napravljene!

Recimo, film Punisher. Marvelov brutalni isterivač pravde obilato je osakaćen u svom filmskom tretmanu. Neki šaljivdžija promenio je par osnovnih premisa lika, verovatno misleći da čini kozmetičke intervencije i verujući da filmu i liku čini uslugu. Frenk Kasl je u stripu bio vojnik – što za sobom povlači određene implikacije u vezi njegovog pohoda protiv kriminala. Naime, Punisher vodi rat, vojnu kampanju protiv kriminalaca, sa svim onim dilemama (odnosno njihovim odsustvom) koji uz to idu, ali je neko našao za shodno da ga u filmu pretvori u još jednog od bezbroj pandura i na taj način uguši čitav taj militaristički aspekt njegovog lika! Osim toga, stripovskom Frenku Kaselu porodica nastrada u nasumičnom puškaranju kriminalaca, i kao rezultat toga, Frenk objavljuje rat svim kriminalcima. To je ono što Punisher jeste, što ga čini naročitim i različitim od bezbroj drugih priča o osveti – Punisher se ne sveti određenim počiniocima, već čitavoj njihovoj vrsti! Ali ne, to u filmu ne može tako, protagonista se sveti, čudna mi čuda, upravo onom krimosu koji ga je ojadio, i samim tim postaje tek jedna bledunjava varijacija na temu...

Najnovija stavka, Konstantin. Imamo stripovski lik koji je cinični, neuredni, nedruželjubivi britanski mag u kišnom mantilu koji, kad ne sprovodi svoje planove, bezuspešno pokušava da gleda svoja posla – prenešen na veliko platno u tumačenju u crni smoking uredno utegnutog američkog akcionog heroja Kianu Rivsa,. Filmski Konstantin je neka vrsta okultnog Džemsa Bonda koji svetom sačmaricom rastura buljuke demona na molekule na svakom svom koraku! Suština Džona Konstantina je upravo u tom što on nije akcioni heroj, što su njegovi mišići u glavi, te u njegovim spletkama začinjenim suptilnim magijskim obredima koje dovode do prospasti njegov neprijatelje, ali kao da za to nikoga nije briga...

Ti momci u Holivudu... Ne razumeju stripove, i neće da ih razumeju. Nekako uspevaju da prenebegnu najvažnije pitanje koje treba sebi da postave, a to je: Šta je to što određeni strip koji ekranizuju čini jedinstvenim, čini popularnim? Izgleda da su nekako prodajući fasade počeli da vide samo njih, te da su samo njih počeli i da kupuju...

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (269)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

"NIJE VRIJEME ZA HEROJE"

Shvatio sam nešto! Ali prvo uvod...

"Nikad ga ne bih htjela za dečka", rekla je poodavno Slim o Cortou Malteseu. Bio je to neočekivan uvid u srce stvari. Do tada sam bio svjestan kako cure, kad čitaju stripove, najviše vole Cortoa, Dylana, Astera ili Sandmana, te visoke crne usamljenike (u kojima se bar jedan naš strip-autor prepoznaje), ali tad mi se po možda prvi put osvijetlilo kako su žene bića sa čudesnom sposobnošću razlikovanja romantične fikcije od stvarnoga života.

Muškima to razlikovanje pada teže - pa ih je fikcijom lako navesti i da kupuju pornografiju i da odu u rat - a meni gotovo nemoguće. Svaki put kad se skršim tako da zaboli, to bude jer sam zaboravio kako život nije strip.

Sjetite se vašeg omiljenog strip junaka (može Zagor, ako mora)... Kako se on ponaša? Pa, on je, za početak, siguran u svoju istinu i ta mu pozicija daje pravo da svijet dijeli na prijatelje i neprijatelje (sa sivom zonom izdajica i pokajnika). Prema prijateljima (onima koji su mu od koristi) je potom blagonaklon, dok se prema neprijateljima odnosi kao prema smeću: vrijeđa ih bez pardona, pravednički gnjev iskaljuje nokautiravši ih čim mu se pruži prilika, desi li mu se da ih u toku priče ubije, niti suzu ne pusti za njima.

Sad zamislite takvo ponašanje u stvarnome životu. Ja ga ne moram zamišljati jer se, odgojen na stripovima, točno tako i ponašam: naljuti li me netko, preskačem uljudnosti te, siguran u svoju istinu, idem odmah na vrijeđanje, a bogme ni šamari nisu daleko. I znate kako me onda gledaju? Ne kao junaka.

Razlika je u tome što u stripu znamo tko je junak te od početka neupitno stajemo na njegovu stranu. A u životu, u malim filmovima u našoj glavi, svi smo mi junaci. Pa kad ja-junak gnjevom ponesen nasrnem na nekoga, taj se nitkov - i sâm sebi junak - nađe napadnut od mene-nitkova. Svatko junak i svatko nitkov, a promatračima ... pa, sigurno nismo junaci jer sebi su to oni sami.

Ponašati se kao u stripu, divno je - na papiru. Život nema zaplet, heroje, nitkove, ni sretan svršetak. Život je siva zona, nije crno-bijeli strip.

Jebiga.

sadržaj

7.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu, na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović) NOVO!
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović) NOVO!
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija) NOVO!
http://legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Mladenović, Zoran Đukanović, Dušan Banjanin i Marko Ajdarić su obezbedili sledeće priloge:

Srbija kao strip meka? ili
PUT KOJIM SE REĐE IDE

Srbi su narod sklon senzacionalizmu, plasiranju neproverenih, sumnjivih i uglavnom neistinitih informacija. Ukoliko te informacije nose bilo kakvu, makar i najmizerniju afirmativnu crticu o nama i ukoliko daju neku šansu da ispadnemo bolji, lepši, pametniji od nas samih (a to bar ne bi trebalo da bude teško, a jeste) onda smo skloni da se tih vesnika držimo grčevito i negujemo ih, zalivamo, hranimo i ponosno gledamo kako rastu. Dok ne prsnu.

Ovaj uvod bio je neophodan da objasni svu dozu neverice koja je pisca ovih redova obuzela kada je shvatio da je ono što je isprva izgledalo kao ružna šala zbijena sa domaćim strip fanovima, u stvari divna, šarena i lepo odštampana istina. Sve je počelo vešću koja je osvanula na forumu sajta Znak Sagite (www.znaksagite.com/diskusije), inače vrlo zanimljivom i informativnom.

Vest je glasila: Vertigo u Srbiji!

Za gledaoce sa jeftinijim ulaznicama sledi objašnjenje: Vertigo je posebna edicija strip behemota DC Comicsa formirana nakon globalnog uspeha fentezi serijala Sandman Nila Gejmana. Uspeh "gospodara snova", kao i monumentalni povratak mračnog viteza Betmena stripom Dark Knight Returns u izvedbi strip gurua Frenka Milera (Sin City definisali su potrebu za stvaranjem nove edicije koja bi artikulisala sve veću potražnju zahtevnijih starijih čitalaca i invaziju mladih stvaralaca koji će tokom 90-ti potpuno promeniti sliku o stripu kakvu smo imali ranije. Rođen je pojam Graphic novel, a sa njim i jedan potpuno novi svet.

I da konačno pređemo na stvar: glasina je prerasla u sigurnu informaciju. Informacija će (vrlo) uskoro prerasti u gotove proizvode. Više njih odjednom.

Izdavačka kuća zove se Beli put (www.beliput.co.yu), ono što je izdvaja iz mase je background, naime iza nje stoji kompanija BS Procesor, jedan od lidera na domaćem kompjuterskom tržištu. Takođe, oko ovog projekta okupljeni su ljudi koji o stripu znaju verovatno najviše u Srbiji što garantuje da će (veliki) novac uložen u ovaj projekat biti upotrebljen na pravi način.

Konačan rezultat je zaista impozantan i za tržišta daleko razvijenija od našeg: Više od 200 već otkupljenih stripova, celokupni Vertigo, novi francuski strip, kompletni Hogar, Gaston, Konan ...i još mnogo, mnogo stvari od kojih strip fanovima već počinju da se suše usta i drhte ruke.

Da stvar bude još bolja najavljeno je da će cena ovih izdanja u trade paperback verzijama biti ispod 10 evra, što je gotovo duplo jeftinije nego na Zapadu i da će tiraži biti zavidni. Prvih pet svezaka (Batman, Sandman, Hellblazer, Preacher, 100 Bullets) izlazi simultano sredinom maja, u najavi je promo kampanja, velika žurka (be there!) i biće više nego zanimljivo posmatrati kako će tržište izdržati ovakav udar i tempo od 3-4 izdanja mesečno s obzirom da je strip u našoj zemlji praktično u stanju kliničke smrti već godinama. Ne oklevajte, svaka od ovih grafičkih novela vredi svaki dinar koji ćete izdvojiti za njih. Ono što ćete u njima pronaći je ono što od savremenog filma i književnosti već predugo čekate. Sjajno pripovedanje, originalne ideje, surovost, romantiku, najviše spisateljske i ilustrativne domete i neke od najboljih priča ikada ispričanih.

Ne verujete mi? Evo, za kraj ove sočne najave, malog vodiča kroz magične svetove u koje ćete se uskoro i sami moći teleportovati kroz kapije postavljene u svim boljim knjižarama...uz napomenu da nas uskoro očekuju i Transmetropolitan, Books of Magic, Sin City, League of Extraordinary Gentlemen, V for Vendetta, Lucifer, Invisibles...

Sendmen – revolucionarni projekat danas možda najuticajnijeg pisca fantastike Nila Gejmana (Američki bogovi, Koralina) u čijem centru je gospodar snova Morfeus, poznat i kao Sandman. Njegove avanture koje se kreću kroz vreme i prostor već godinama predstavljaju jedan od najvećih bestselera u svetu grafičkih novela i prodate su u višemilonskim tiražima. Strip koji pomera granice i u sebi spaja naizgled nespojivo tvoreći svet u kome ne važe ustaljena pravila i granice između sna i jave nestaju.

Propovednik – ako se Sedmenu može zameriti neujednačenost kvaliteta crteža i povremena kvaziintelektualnost i rasplinjenost ništa od toga ne važi za strip tandema Gart Enis/Stiv Dilon. Sumanuta storija o teksaškom propovedniku Džesiju Kasteru koji potpomognut od zgodne ali nenormalne devojke i irskog vampira goni Svevišnjeg preko drumova savremene Amerike usput se sukobljavajući sa anđelima i demonima, kako ličnim, tako i stvarnim, surovim i pokvarenim. Kraj storije koja traje tačno 66 epizoda (zar ste sumnjali?) će vas naterati da revidirate svoj spisak stvari koje se moraju uraditi u životu.

Čitanje Propovodnika ulazi na listu direktno u top 10.

Džon Konstantin – Hellblazer – ok, ja mislim da Konstantin uopšte nije loš, naprotiv, to je vrlo dobar film koji ima dve ozbiljne mane za koje ne snosi krivicu. Prva je što se pojavio iste godine kada i Sin City. Druga je to što je Hellblazer vraški dobar strip.

Naš Džoni je verovatno najveće pozitivno đubre koje je literatura iznedrila u poslednjih 20tak godina. Izgužvanog i zapuštenog stajlinga poput Rurkeovog Harija Ejndžela (Angel Heart), džepova punih cinizma i egzorcističkih trikova i pojačan neviđenom plejadom scenarista koji su ga "odrađivali" kroz godine (Enis, Elis, Dilejni, Azarelo, Keri...) Konstantin je onaj četvrti koji je Blejdu, Foksu Molderu i Dilanu Dogu nedostajao za pokre sve ovo vreme.

100 Metaka – hard boiled noir paranoidna kreacija scenariste Brajana Azarela i crtača Eduarda Risa o osveti, svetskog zaveri i surovom svetu kojim vladaju vladari iz senke...vladara iz senke. Za razliku od prethodno opisanih ovo je delo bez elemenata fantastike, bar onih transparentnih. Magija je tu, naravno, kao i kod svih remek-dela, bez nje nema ni njih.

Betmen: povratak mračnog viteza – da nije bilo Frenk Milerovog kopanja po grobu naizgled upokojenog zaštitnika Gotama ne bi bilo ni Bartonovih (ali ni Šumaherovih..eh) filmova, ali verovatno ni većine Vertigovih pulena. Kada se 1986. pojavilo ovo delo je iz temelja uzdrmalo kako duboko kempirani mitos čoveka šišmiša, tako i pogled na strip kao na sredstvo za zabavu tinejdžera i odraslih kretena. Reinvencija će biti konačna kada ove godine u bioskope stigne novo iščitavanje Milerove vizije – Nolanov film Batman Begins oslonjen na delo Batman: Year One. Do tada utvrdite gradivo i uverite se kako naizgled završene priče tek čekaju da budu ispričane.

Ivan Bevc


Objavljeno: Yellow cab (broj 45), Beograd, 05.2005.godine

SIN CITY

Režija: Roberto Rodrigez & Frenk Miler
Uloge: Brus Vilis, Miki Rurk, Klajv Oven, Džesika Alba, Rozario Doson, Ilajdža Vud, Rutger Hauer, Majkl Medsen, Benisio Del Toro, Džoš Hartnet, Majkl Klerk Dankan...

Kada je telefon zazvonio tog kišnog popodneva znao sam da će sve što sam planirao otići do đavola. A planirao sam da ne radim ništa, da podignem noge na sto, popušim nekoliko cigareta, dokusurim Džek Denijels i zaronim u izbrazdano kišno veče.

Pustio sam telefon da zvoni još nekoliko puta, ne volim da zvučim kao očajnik koji se javlja posle prvog zvona. Kada sam se javio, s druge strane me je sačekala tišina, pomislio sam da je osoba koja je zvala odustala ali onda je statički šum prelomio njen duboki glas: "Imam ga, budi na ćošku u 6..." i kada sam već mislio da je to bio samo san dodala je: "cena je porasla, duplo, ali vredeće, videćeš i sam..." potom težak zvuk spuštanja slušalice i podrugljiva igra senki po zidu mog ofisa.

Stigao sam na mesto sastanka s nekoliko minuta zakašnjenja, ne volim da izgledam kao očajnik koji nestrpljivo cupka čekajući satima. Stigao sam prvi. Kiša je i dalje lila i činilo se da su boje nestale, samo se njen karmin crveneo dok mi je prilazila. Kretala se usporeno ili se meni vreme usporilo dok sam užagrenim očima fiksirao paketić u njenoj ruci. Prstima mi je dala znak i izvukao sam zavežljaj novca. Prošla je kao duh smešeći se i nestala u izmaglici koja je kuljala iz šahta ostavivši me da stojim pokislog i skamenjenog zbog saznanja da ga konačno imam.

Nova boca Džeka je otvorena, ovo zaslužuje da ga pijem bez leda, disk lagano ulazi, na ekranu se ispisuje: Troublemakers... i svet oko mene prestaje da postoji.

Dva sata kasnije čaša s neispijenim Džekom i dalje stoji na stočiću pored fotelje. Ekran se beli od snega. Da li je ovo bilo stvarno ili sam sve stvorio u svojoj glavi? Otpijam gutljaj mlakog viskija. Grlo mi je suvo i žućkasta tečnost ga para poput žileta. Ponovo pritiskam play.

Ovo je jebeno remek delo. Ko god vam kaže drugačije jebeni je lažov, kreten i neznalica. Ovo je delo koje zatvara krug koji je Frenk Miler započeo kada je upio tone crnog mastila, krvi i žuči iz klasične krimi literature i holivudskih filmova i izlio ga na stranice stripa Sin City. Zajedno sa Rodrigezom pretočio ga je u apsolutni filmski klasik i vratio hard boiled noir-u dug. Spilejni i Čendler bili bi ponosni, jer ovo je jebeno remek delo.

A glumci? E to je tek priča za sebe. Welcome back Mickey Rourke, we missed you so much. Welcome to you too, Bruce. And to you fuckin' Hobbit... and to all of you girls, you were fuckin' amazing...

Ustao sam iz fotelje i protegnuo se. Ventilator na plafonu je mešao sparan, memljivi vazduh. Prišao sam prozoru i pustio svežinu da uđe u sobu. Noć je bila na izmaku, negde na horizontu, iznad niskih porodičnih kuća bledela je svetlost jutra. Ali ovde, u gradu, noć je i dalje vladala i čekala poslednje žrtve. Još jedna cigareta pa idem na spavanje. Danas je jebeni novi dan.

Ivan Bevc


Objavljeno: Yellow cab (broj 45), Beograd, 05.2005.godine

BONE - Još priča o patuljcima, zmajevima i princezama

PROTERANI U BAJKU

Prvih šest knjiga ultranagrađivanog američkog autora Jeffa Smitha (Proterani iz Bonvila, Velika trka, Usred oluje, Labrnjak: Gospodar istočne granice, Starčeva špilja, Zmajosjek) pojavile su na ex-yu tržištu u izdanju zagrebačke kuće Bookglobe

Branislav Predojević

Nakon proterivanja iz Bonevila, tri bratića Bone – Fone Bone, Fonej Bone i Smajli Bone – razdvojeni su i izgubljeni u nepreglednoj, neistraženoj pustinji. Svaki za sebe pronalazi svoj put u duboku šumovitu dolinu, nastanjenu predivnim i zastrašujućim stvorenjima…

Ovo je uvod koji se lako može smestiti na početak stripova i knjiga iz žanra fantazije. Ali malo je naslova koji čitavim tokom tako verno prate obećavajući uvod, kao što to čini strip Bone.


Baja Patak – Rokfeler – Gebels

A priča Jeffa Smitha ide otprilike ovako. Nakon što se nađu u skrivenoj šumskoj dolini, tri brata Bone (1. Fone Bone – dobričina, ljubitelj Mobi Dika i najpozitivniji lik u stripu, 2. Smajli Bone – prostodušni i bezmozglavi ljubitelj piva i hrane i 3. Fonej Bone – pohlepni i beskrupulozni Bone zbog kojeg su braća i proterana iz rodnog Bonevila) upliću se u niz misterioznih događaja.

Prvo se Fone Bone zaljubi u devojku Torn koja u šumi živi sa bakom Ben, a zatim u priču ulazi čudovišni Štakoroliki (neka vrsta mešanca Jetija i štakora), podstrekivan od zlog Gospodara skakavaca (misteriozni negativac, naravno), tu negde se pojavljuje i Veliki crveni zmaj koji štiti Torn, Fonea i bakicu Ben. Fonej se i dalje bavi finansijskim mahinacijama, a Smajli – osim što pije, jede i izaziva nevolje – ne čini ništa specijalno.

Da priča nije onakva kakvom se čini na prvi pogled, prvi put postaje jasno kada otkrivamo da Torn nije obična seoska devojka: ona je princeza – naslednica pogubljene kraljevske porodice Ateie koja je vladala dolinom. Saznajemo potom da je Veliki crveni zmaj zaštitnik bakice Ben još od Velikog rata između ljudi i snaga Gospodara skakavaca. Tada seosko-šumska idila postaje napeta fentezi saga o večnoj borbi dobra i zla.

Smithovi junaci se svojski trude da ovu neobuzdanu priču učine svakakvom samo ne klasičnom. Zmaj zaštitnik, recimo, voli da se pojavljuje kad mu se najmanje nadaju, držeći cigaru u ustima, voli da prosipa cinične komentare i, uopšte, nimalo ne odgovara uobičajenoj predstavi zmaja. Fonej Bone izgleda kao miksovana verzija Baje Patka, Rokfelera i Gebelsa, baka Ben, starateljica nad jednom princezom, obožava da se utrkuje sa kravama. Glavni junak Fone je priča za sebe. Osim što je neka vrsta patuljka popriličnog nosa, on, ne baš uspešno, pokušava da piše i ljubavnu poeziju.

Svetlo i tama

Upravo ta mešavina klasičnog i nekonvencionalnog, te dnamična naracija (u prvom delu upoznajemo likove, u drugom se oni zabavljaju, u trećem počinje opasnost, u četvrtom je rat i igra postaje ozbiljna) stripu daju poseban draž i kvalitet. Posebno nadahnjuje Smithov crtež, koji histeričnim i nedovršenim stilom u potpunosti ocrtava karakter junaka i same priče. To se čitanjem svake naredne knjige jasno vidi: svetle table, krupne planove sa prirodom kao pozadinom u prvoj lagano smenjuju senke i mrak u svakoj narednoj knjizi..

Prvih šest knjiga Bonea (Proterani iz Bonvila, Velika trka, Usred oluje, Labrnjak: Gospodar istočne granice, Starceva špilja, Zmajosjek) pojavile su na ex-yu tržištu u izdanju zagrebačke kuće Bookglobe. Izdanja su tvrdo ukoričena, sa odličnom grafičkom obradom i isto takvim prevodom. Po najavama izdavača, uskoro slede i ostale knjige iz serije.

I tako se učešće u avanturama male Bone družine i njihovih prijatelja može nastaviti na radost ljubitelja pravog stripa i bajke za moderno doba.

Objavljeno: POPBOX, 04.05.2005.godine

SLATKI STRIP

PETOKRAKA BEZ ZNAČENJA

Enki Bilal i Pjer Kristen objavili su novu verziju svog antologijskog stripa "Partija lova", iz 1983. godine. Bizarna fabula govori o lovu organizovanom za rukovodioce država realsocijalizma, ali se obrzo otkriva da je to manje lov na svinje, jelene i medvede, a više na jednog od rukovodilaca, nepoželjnog političara, koji će biti ubijen namernom greškom tokom lova.

Pre tog ulova, lovci se oko "američkog bara", uz čašicu votke, prisećaju prošlosti. Pred čitaocem se otvara ilustrovana istorija evropskog komunizma, od Lenjinovog egzila, zauzimanja Zimskog dvorca 1917, stvaranja sovjetske države, njenih ratova sa nepoćudnim komšijskim zemljama, kao što je Gruzija, do posleratnih čistki u Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj...

Svi likovi imaju "briljantne karijere", povremeno poremećene. Učestvovali su u likvidacijama, međusobnim krvavim obračunima, izdajama onih koji gube da bi se priključili onima koji pobeđuju. Stoga ovom stripu odlično pristaje njegov moto: "Naviknuti na vlast, kao na krvavo meso", preuzet od Đerđa Konrada.

Lepotu stripa čine pre svega precizni crteži. Pratimo starenje junaka kroz vreme, tokom skoro sedamdeset godina, transformaciju sovjetskog generala, koji povezuje priču, od mladića tek zakoračilog u život do njegove duboke starosti.

Posle rušenja berlinskog zida, prilike i političari u Istočnom bloku su se izmenili. Zato su autori ovog stripa u novom, prošlogodišnjem izdanju dodali i epitaf koji ima vlastiti moto: "Svakako, sinovi naših šefova postaće šefovi našim sinovima". U tom dodatku nalazimo ono što je ostalo od komunizma u Evropi: zarđale olupine, apsurdne izgubljene statue, petokrake bez značenja, grobove koje niko ne posećuje... Jedino je iz tog nekadašnjeg vremena, poručuju autori, preostao "američki bar" za čijim su šankom rukovodioci s početka priče pili votku. Samo što nam Enki Bilal i Pjer Kristen ne kažu i koja se pića danas ispijaju za njegovim šankom.

Z. M. Cvijić


Objavljeno: Danas, Beograd, 14-15.05.2005.godine

FASCINACIJA STRIPOM

Maurović je mene i moj naraštaj uveo u svijet stripa na najbolji mogući način, jer je radio gipko i ekspresivno, a razmišljao je u tako smjelim, filmskim kadrovima da bi ga svaka poštena enciklopedija stripa trebala staviti na stožerno mjesto

U stripu Lewisa Trendheima objavljenom u časopisu »Q«, mačkoliki junak kaže sličnom ljupkom liku »Što se ti tu motaš, zar ne znaš da je ovo naše područje«. Tako se i ja motam tim područjem otkad znam za sebe, bez veće želje da sudjelujem autorski (kao scenarist ili pisac dijaloga), ostajući sveudilj u sferi fasciniranog ljubitelja i zagovornika. Negdje u vrijeme kada sam bio zaražen ospicama, usporedo me uhvatila opasnija bolest zvana stripomanija, i tek je nedavno počela jenjati, što je siguran znak bliženja starosti.

Ostaje mi zadovoljstvo da sam strip podržavao, pridržavao, da sam promicao i hvalio posebno hrvatske autore, a bilo ih je, hvala Bogu, koji mogu stati uz bok najboljima u toj umjetnosti. Bilo ih je, ima ih, a rađaju se svakim danom i novi. Hrvatska tragedija u tom području je što velikani svršetkom dvadesetoga stoljeća nisu imali producente, te su morali objavljivati izvan domovine ili ju čak napustiti.

Njihove rodonačelnike sam površno poznavao, no čudaku Andriji Mauroviću odužio sam se nedavno: oživio sam njegov lik u scenariju za film Nevena Hitreca »Snivaj, zlato moje«, pa se stari mačak pojavljuje polugol i vječno mrzovoljan u interpretaciji Žarka Potočnjaka.

Maurović je mene i moj naraštaj uveo u svijet stripa na najbolji mogući način, jer je radio gipko i ekspresivno, a razmišljao je u tako smjelim, filmskim kadrovima da bi ga svaka poštena enciklopedija stripa trebala staviti na stožerno mjesto u razvoju te ponekad bagatelizirane umjetnosti. Jer, poput opere u glazbi, strip je u likovnoj umjetnosti Gesamtkunst, a korijeni su mu stari i duboki, od Altamire, preko Ura i egipatskih frizova do triptiha na oltarima i pučkih kalendara.

Umjetnošću je postao u 20. stoljeću, zajedno s filmom. Gibanje na plahti, kako su Zagrepčani isprva nazivali film, utjecalo je na strip, a strip se odužio filmu dajući mu svoje najbolje priče i junake.

Uz Maurovića pratili smo, naravno, i Neugebauere, znali smo napamet rimovane tekstove, a povijesni strip otkrio nam je Jules Radilović.

Prava eksplozija dogodila se podosta kasnije, ne toliko pojavom »Novoga kvadrata«, nego onda kada su kvadratovci pošli svaki svojim putem, pa je pred gladne oči ljubitelja stripa izronio dramatični crtež Igora Kordeja, jednoga od divova suvremenog hrvatskog stripa, te povijesne snage Radovana Domagoja Devlića. U Devliću je Povijest našla svoga Majstora.

Budući da smo bili susjedi i prijatelji, imao sam privilegiju, štno riječ, pratiti rađanje Devlićevih stripova od skice sedla i konjske noge do završne faze koja se hrvatski zove lay-out, s toliko kostimografskih i scenografskih detalja da bi mu pozavidio i suvremenik protagonista, s toliko snage i razornog erosa, s toliko istinske, a nikad razularene težnje za razbijanjem okvira, potiranjem kanona. »Herman Gottesberg«, »Machu Picchu«, »Zlatarovo zlato«... samo su vrhunci opusa prožetog uvijek istim slobodarskim duhom, a onaj ironični, blagim dušama ponekad nerazumljivi dio Devlićeve prirode, nalazi se djelomično u komičnim sekvencama »Huljica«, »Šintera« i sličnim zapamtljivim pojavama njegove čudesne olovke.

Umijeće i osjećaj vežu Devlića i Kordeja. Pismo Igora Kordeja mrtvom Radovanu Domagoju Devliću, pisano perom i rukopisom iz oblačića, bez svake je sumnje jedan od vrhunaca hrvatske epistolarne (i epitafne) proze.

Ignorantima ću i inače teško objasniti da Devlićeva djela vrijede isto koliko i izvrsno napisan povijesni roman, teško ću ih uvjeriti da jedan Hugo Pratt može biti i jest jednak Josephu Conradu. Ali to nije moj problem.

Hrvoje Hitrec


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 17.05. 2005.godine

GOST BEOGRADA: ANGELOS MASTORAKIS

VELIKA UMETNOST STRIPA

U Srbiji je strip mnogo razvijeniji nego u Grčkoj. Od vaših autora bi mi trebalo da uzimamo časove

LJubitelji devete umetnosti ovih dana mogu da uživaju u stripovima i karikaturama grčkih umetnika, koji će do 27. maja biti izloženi u „Srećnoj galeriji” i klubu Studentskog kulturnog centra. Tim povodom, gost SKC-a je Angelos Mastorakis, komesar izložbe i glavni urednik časopisa „9”, jednog od vodećih magazina iz oblasti devete umetnosti, koji izlazi pod okriljem uglednih grčkih novina „Elefterotipija”.

Ovaj časopis stripa i naučne fantastike deli se besplatno uz novine jednom nedeljno, i uspeva ono što nijednom magazinu do sada nije pošlo za rukom. Svojim neprekidnim izlaženjem svake srede, sa tiražom od 120.000 primeraka, „9” je „uneo” strip u desetine hiljada grčkih domova. Zahvaljujući Mastorakisu, posvećeniku i predanom strip pregaocu, borcu za slobodne poteze rukom, grčki strip je dobio bitku sa računarom i izborio se za zasluženo mesto u nacionalnoj umetnosti.

Angelos Mastorakis u razgovoru za „Politiku” kaže da je deveta umetnost u Grčkoj formirana u poslednjih trideset godina, od perioda političkih reformi do danas. Pre toga, uglavnom su bili zastupljeni stripovi za decu. Karikatura, vrlo srodna stripu, koja je godinama bila pod političkom cenzurom, doživljava procvat 1974. godine usvajanjem demokratije.

– To je vreme ekspanzije stripa. Vidni su uticaji sa zapada, i pojavljuju se stripovi za odrasle po uzoru na američke andergraund stripove – Mastorakisove su reči . Naš sagovornik ističe da krajem devedesetih stižu nove generacije mladih strip autora. Uredništvo časopisa „9” pruža priliku novoj generaciji stvaralaca da na stranicama ovog lista iskažu snagu svog talenta. I to nije sve. Organizatori su i velikog takmičenja mladih autora iz oblasti stripa. Uz pomoć specijalne škole za dizajn i strip AKTO organizovali su do sada četiri takmičenja, svake godine nudeći mladima veliki broj stipendija. U saradnji sa Francuskim kulturnim centrom, nagrađena dela izlažu se svakog leta u Atini. Od prošle godine, Mastorakis je saradnik i član komisije za takmičenje „Jeunes Talents”, koje u Angulemu, u Francuskoj, svake godine organizuje Svetski festival stripa. Takođe, uspostavljena je i saradnja sa vodećim mladim autorima Francuske, Italije i Španije.

– Mladi u Grčkoj vole strip. Trudimo se da ova umetnost ne bude zaboravljena. Reč je o veoma direktnoj i dinamičnoj umetnosti koja lako komunicira sa omladinom. Strip je lak za izradu i nije ga tako teško realizovati kao film, video-spot ili muziku. Strip ne traži novac. Za dobar rad potrebni su samo olovka, parče papira i nekoliko bojica – kaže Mastorakis.

Da li sve modernija kompjuterska animacija remeti filozofiju i estetiku stripa?

– To su dve sasvim različite umetnosti. Strip je znatno jevtinija zabava od animacije. Primetna je sve veća zastupljenost kompjuterske animacije i u stripu. Međutim, strip se, ipak, ne može kreirati bez poteza ruke.

Karikatura je, takođe, veoma cenjena umetnost u Grčkoj, koja ima tradiciju dugu 150 godina. Prema mišljenju našeg sagovornika, karikatura je jedno od najjačih političkih oružja i aktuelna je u svakom vremenu.

Nekada su političke karikature bile cenzurisane, kaže Mastorakis, a danas možete da crtate kakve god želite kreacije a da ih niko ne zabranjuje. Poznati i ugledni karikaturisti u Grčkoj su dobro plaćeni, priznaje nam naš sagovornik. NJihove plate ponekad prevazilaze primanja najplaćenijih novinara.

Primetno je da se sve veći broj grčkih karikaturista bavi pitanjem ulaska Grčke u Evropsku uniju. Da li je pridruživanje Vaše zemlje evropskoj zajednici donelo neki novi humor u grčkoj karikaturi?

– Ulazak u Evropsku uniju za svako društvo predstavlja dramatični događaj. Naravno da uvek postoji strah da ćemo izgubiti nacionalni identitet ako se pridružimo velikoj evropskoj porodici. U Grčkoj svi razmišljaju šta će se desiti, kako ćemo preživeti. A onda su se desile Olimpijske igre i tu je bio kraj. To je bila velika katastrofa. Svaki dan u dnevnim novinama i magazinima izlaze karikature na ovu temu.

Da li Vam se dopada srpska strip scena?

– Srpska strip umetnost je zaista velika. Dopada mi se stvaralaštvo Zografa, Janjetova, Paheka i mnogih mladih umetnika. Vi ste zemlja stripa i mnogo ste bliži Evropi i evropskom načinu razmišljanja. U Srbiji je strip mnogo razvijeniji nego u Grčkoj. Od vaših autora bi mi trebalo da uzimamo časove. Veoma nam je stalo da vaša publika vidi naše radove jer, za razliku od nas, vi posedujete mnogo razvijeniju moć prosuđivanja, zapažanja i britak kritički sud. Došao sam u Beograd da bih naučio nešto novo – kaže na kraju razgovora Angelos Mastorakis.

Isidora Masniković


Objavljeno: Politika, Beograd, 16.05.2005.godine

NOVI UREDNIK "KARIKE"

Na prvoj sjednici novog Izvršnog odbora donesena je odluka o promjeni glavnog urednika našeg internog glasila "Karika". Dakle, umjesto Zdenka Puhina - Puye, "vruću" uredničku stolicu preuzima Nikola Plečko - Nik Titanik, koji je najavio da će se nova "Karika", uz promjenu dizajna, od slijedećeg broja tiskati.

Objavljeno: HDK - Hrvatsko Društvo Karikaturista, 05.2005.godine

__________
To je dobar razlog da se 'poseti' Nika Titanika, na njegovoj stranici, koja je zaista zgodna i dobro organizirana. www.niktitanik.com/ (Marko Ajdarić)

LUKASOVA GALAKSIJA

„Ratovi zvezda – epizoda 3: Osveta Sita“ reditelja Džordža Lukasa

Kad je pre gotovo tri decenije američki reditelj Džordž Lukas, upamćen između ostalog po antologijskim „Američkim grafitima“, načinio prvu verziju „Ratova zvezda“, ni on ni mi nismo sanjali da će njegova opsesija ratovima u svemiru trajati do dana današnjeg, a biće tu još koječega. I evo, kao šesti deo ove svemirske sage stižu „Ratovi zvezda – epizoda 3: Osveta Sita“ (god. proizvodnje 2005, trajanje: l39 min.) koji nas tobož vraćaju pre dosadašnjih zbivanja. Pošto je o ovoj Lukasovoj galaksiji već ispisan impozantan broj knjiga, filmofanskih studija i genealoških mapa glavnih junaka, ovde ćemo samo reći da je Lukas vratio priču na zbivanja kad posle trogodišnjih ratova Republika postaje Galaktičko carstvo, a Anakin (vitez plemenitog kova) postaje sila Zla, Dart Vejder, izneverivši prijateljstvo sa Obi Vanom Kenobijem i očekivanja svoje trudne žene. Konačni ishod znamo, jer nas film dovodi do prvenca iz l997. godine, ali kao što je uvek presudno kad je reč o bajkama, samo način naracije nas zanima. I odmah da kažemo, reč je o izvanrednom i dosad najboljem filmu iz ovog Lukasovog ciklusa.

Za razliku od prethodnog niza u kojima je bilo prenatrpavanja akcionih, spektakularnih atrakcija sa pozajmicama iz stripova i filmskih referenci, ovde je dramaturgija smirenija, veliki ratni sukobi, krvavi obračuni i viteška nadmetanja, skladno se smenjuju sa kamernim, političkim i melodramskim prizorima. Možda se malo preteralo sa aktualizacijom priče o osetljivosti demokratije (američke, pre svega) na izazove surove lične vlasti i lakoću diktature, ali to će svima goditi, jer je sve ovo samo jedno neobuzdano fantastično putovanje u prošlost, kao i današnja istorija u svojim bitnim vidovima, zar ne? Po već proverenoj matrici, tehnologija modernih svemirskih ratova ovde se prepliće sa viteštvom iz ikonografije Princa Valijanta, junacima iz klasičnog vesterna, dok manipulacija vlašću i prepuštanje Zlu koriste obrise nacističkih nakaza i dlakavih stvorenja iz noćnih mora.Ima i ovde obilje skrivenih filmskih citata i parodijskih igara (lao što je šekspirovski barokni govor u „blank versu“ Jode), ali to neće smetati onom delu gledališta koji ovaj poziv na maštanje očekuje otvorenih očiju. I stoga, dobro došli u Lukasovu galaksiju, pogotovu ako niste gledali prethodne deonice.

Milan Vjačić


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 20.05.2005.godine

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-KOVAČEVIĆ MEĐU DESET NAJBOLJIH
Svake nedelje, Associated Press objavljuje listu 10 odabranih albuma koji su izdati u svetu Bandes dessinéess. Serge Hénoque, novinar koji potpisuje rubriku 'Les nouvelles de la bande dessinée' je uključio, u svoju listu 11og maja, 'Le Cercle de Patmos 1/2', 4-ti broj serijala Arcanes, koji crta Bojan Kovačević po scenariju Jean-Pierre Pécau-a. Da se upoznate malo sa tim radom, koji je jedna vrsta trilera u kome je uključen FBI, evo link na oficijalnu prezentaciju
www.editions-delcourt.fr/album.php?id=1122
(Marko Ajdarić)


-SLOVENIJA NA BELGIJSKOM FESTIVALU
Ove nedelje (22. marta), dešava se Festival BD Ganshoren-Bruxelles, na kome će biti prisutno 40 autora, među njima, važnih imena kao Dino Attanasio, Raoul Cauvin, Crisse, Yves Duval, Gérald Forton, André Geerts, André Houot, Eddy Paape i Ribera. Festival ima oficijalnu podršku od Centre Belge de la B.D. Pozvana zemlja je Slovenija, koja će biti reprezentirana preko Stripburgera i Mladine. Tamo će prisustvovati Katerina Mirovič (sa strane Stripburgera), Tomaž Lavrič i Marko Kociper. Osim Lavriča (alias TBC) i Kocipera, bice na festivalu radovi od Jakob Klemenčića, Andrej Štulara, Mine Zabnikar, Matjaž Bertoncelja, Matej Lavrenčića, Ciril Horjaka, Izar Lunačeka, David Krancana, Andreja Kladnika, Matej Kocjana i Primoz Krasna. Računamo da će biti puno posetilaca, ne samo zato što su ljudi u Belgiji ludi za dobrim stripovima, već i stoga što je besplatan ulaz na festivalu.
Evo link festivala: www.stripfestival.be/
(Marko Ajdarić)


-NAJVEĆI FESTIVAL FANZINA
Posle 4 godine, Almada, portuglalska varoš koja je čuvena zbog svoje arkitekture, sada ponovo ima priliku da bude centar fanzina u svetu. 8. Feira Internacional do Fanzine (prvi je bio 1994.) dešava se od 13. do 21. maja. Posledni oficialni buletin koj smo dobili - 9 dana pred početka - već je doneo listu od 266 fanzina. Među nabrojanim fanzinima, jedan je iz Hrvatske i tri iz Srbija i Crne Gore.
(Marko Ajdarić)


-VELIKI MOSKOVSKI FESTIVAL STRIPA
"The M'ARS Contemporary Art Center otvorio je danas 4. Moskovski comic strip festival, the ComMission 2005. Frencuski, Italijanski, Poljski, Belgijski, Slovenački i Japanski autori će gostovati na festivalu.
Info: www.kommissia.ru
(Marko Ajdarić)
Preporuka: pogledajte radove pristigle na njihov konkurs!!! (zmcomics)


-SINIŠA RADOVIĆ - RECENZIJE
Siniši Radoviću, iz Bagera, dobro ide u svetu Bandes Dessinées. Njegov prvi album kod Dupuis-a, "Les Escaliers d'Or - La Fille du Yukon 1" u saradnji sa scenaristom Philippe Thiraulta, dobija dobre recenzije. Od strane Derniere Heure, jedne od najvažnijih dnevnih novina u Belgiji, kaže da mu realizam njegovog crteža otvara vrata za jedan lep put u svet 'BD'. Verzija na flamanskom - 'Het Meisje van de Yukon': De Trap naar het Goud - dobila je recenziju od De Stripspeciaal-Zaak, koja specijalno kaže da su boje velika tačka njegovog rada. Već su predviđena još 2 albuma te serije.
(Marko Ajdarić)

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: zid@cg.yu <zid@cg.yu>
Subject: KONKURS

Nadam se da mnogi pamte dobra iskustva saradnje sa nama kada smo radili desetak izlozbi stripa i fotografije po CG. Sada ponovo se javljamo da bi iskoristili vas portal kako bi sve ljubitelje kratke satiricne forme obavijestili da cemo ove godine u saradnji sa udruzenjem karikaturista i Zonom satire iz CG, kao i partnerima iz regiona organizovati izlozbu u najmanje 15 gradova regiona (Srbija, CG, Kosovo, Makedonija i Albanija). Konkurs u kojem su svi detalji prilazem uz ovu poruku, a ovim koristim da pozdravim sve citaoce strip vijesti i da pozovem sve zainteresovane da se jave.

Puno pozdrava

Igor Milosevic
ADP - Zid

ZONA SATIRE
UDRUŽENJE KARIKATURISTA CRNE GORE
ADP – Zid

Organizuju:
PRVI MEĐUNARODNI KONKURS ZA KARIKATURU
I AFORIZAM U CRNOJ GORI

Konkurs je otvoren za sve ljude dobre volje, vedra duha i oštra pera!

TEMA: BEZ PARTIJE-BEZ POSLA
Ovaj konkurs je dio kampanje “EVROPSKA UNIJA NIJE ČLAN TVOJE POLITIČKE PARTIJE.” Projekat analizira povezanost partijske podobnosti, zaposljavanja i karijere.

Uslovi konkursa:
Pravo na ucesce sticu svi karikaturisti koji posalju najmanje dva rada na zadatu temu, dok je minimalni broj aforizama za svakog auora dvadeset. Svi radovi moraju biti poslati na jeziku autora uz prevod na engleski jezik.

Radovi se šalju poštom ili e –mail –om. Karikature koje se salju putem Interneta moraju biti nacrtane a potom skenirane i poslate u jpg formatu i u rezoluciji koja moze garantovati kvalitetno stampanje formata koji se mora dostaviti uz rad.

ROK ZA PRISTIZANJE RADOVA: 15.06.2005.

Radove slati na postansku adresu:
ADP - Zid
p.fah. 370
81000 Podgorica
Serbia & Montenegro

e-mail: see_zid@cg.yu, (u rubrici “subject” navesti “za konkurs”)

NAGRADE: Dvije prve nagrade po kategorijama, u iznosu od po 300 eura

7.TERMIN IZLOŽBE: Radovi će biti postavljena na web stranici www.employmentrules.org, kao i prezentaciji Zone satire- www.donstalens.com/web/aforizam/satira.php. Početkom jula, izlozbe sa selektovanim radovima bice organizovane i u petnaest gradova Crne Gore, Srbije, Albanije, Makedonije i na Kosovu.

Učešćem na konkursu autori su saglasni da im radovi budu korišteni na izložbama i drugim vrstama prezentacija, te da postanu trajno vlasništvo organizatora.

Napomena: Karikature koje budu odabrani u najuži krug za nagradu, a budu poslate putem interneta, autori će morati naknadno poslati poštom

SVIM UČESNICIMA ŽELIMO USPJEH!

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail

From: Olivera <olivas@EUnet.yu>
Subject: ODGOVOR MARKU SUNJICU,

Postovani g. Sunjicu,

Packe glede Dnevnikovog Kena Parkera su proverljive i neproverljive koliko i Vasih 5 neispravnih primeraka. Recimo, ja nemam nijedan od primeraka Dnevnikovog izdanja koji ima izmesane stranice. I to za sve brojeve.

Zanimljivija je Vasa tvrdnja, sasvim izmisljena naravno, da sam neispravni primerak vratio i zamenio ga za ispravan. Otkud Vam ta informacija? Taj primerak kao raritetan nisam vratio i ne nameravam. Mozda ga prodam jednog dana kao raritet za dobre novce...

Zelim Vam svaki uspeh sa narednih 6 brojeva i sa svim narednim brojevima Kena Parkera uopste.

Srdacno,
V. Fumeti

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

Francuzi, nastavak...

-BDniouzes
mail contact@bdniouzes.net
www.bdniouzes.net

-Gine
mail c.gine@wanadoo.fr
www.bdeuro.com/gine

-Les nouvelles aventures de BOBO
mail ydel.crobards@laposte.net
www.bobo-le-forcat.com

-BD Franz
mail bdfranz@be.tf
www.bdfranz.be.tf

-Christian Darasse
mail darasse@bdeuro.com
www.eurobd.com/darasse

-Askell.com -le site officiel-
mail aphilo@club-internet.fr
www.askell.com

-De Cape et de Crocs
mail aphilo@club-internet.fr
decape.free.fr

-Le Web de Ludo
mail ludogrid@free.fr
ludogrid.free.fr

-Neuvie`me-Art
mail webmaster@neuvieme-art.net
www.neuvieme-art.net

-Bande dessinée policie`re d'expression française
mail bernadac@club-internet.fr
perso.club-internet.fr/bernadac

-Fish Lecan présente...
mail c.oliver@sympatico.ca
www3.sympatico.ca/c.oliver

-DMUD
mail dmud@be.tf
www.dmud.be.tf

-Jean Claude Bauer
mail jc.bauer@wanadoo.fr
www.jcbauer.com

-Galerie Heinzelmaënnchen
mail alain-huberty@freegates.be
www.planchesbd.com

-L'Antre du Dragon
mail antredudragon@moncourrier.com
www.antredudragon.com

-Héran
mail contact@studioheran.fr
www.studioheran.fr

-Lanfeust de Troy Ring
mail lanfr@free.fr
bill13.free.fr

-Comics et fantasy
mail denis.lapierre12@libertysurf.fr
membres.lycos.fr/comicsfantaisie

-Ade`le Blanc-Sec
mail ric@adeleblancsec.org
www.adeleblancsec.org

-Mine de PlonX
mail plonx@club-internet.fr
perso.club-internet.fr/plonx


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad