S A D R Z A J 1. RHINOCEROS (Dusan Pavlic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Ne znam kad sam zadnji put video nekog da u gradskom autobusu cita strip. Pogotovo neko mlad od 15-16 godina, ko je ucio prva slova onih dana kad se zadnja strip revija mogla kupiti na kioscima. Odusevio sam se videci devojku tih godina koja je sa zarom citala nekog starog poluraspadnutog Dilan Doga. Ljudima samo treba pruziti nesto novo za citanje, podsetiti ih da strip postoji, i strip ce naci svog kupca. Strip kod nas nije zavrsio pricu, samo je napravio pauzu, belinu izmedju kadrova. Strip ima snage da pokrene ljude i da nadje kupce, da li mi imamo snage da kanalisemo njihove potrebe i zahteve? Vreme ce pokazati. Ja navijam za nas! Toliko o stripovima u autobusu, a sada malo o SVestima, kao sto najavih SVesti su (zbog mog odmaranja) krace za rubriku u kojoj citate vesti iz sveta, ali su obimne i, verujem, zanimljive za citanje. Na sajtu Strip Vesti vas ceka novi poklon, o tome cete citati u jednom od tekstova, zatim postavljeni su svi dosadasnji brojevi, datumi za mesec avgust, sa obecanjem da ce se uskoro vise poraditi na popunjavanju ostalih meseci. Strana sa berzom stripova se napokon aktivirala. Sve u svemu, ipak se radi. S postovanjem,Zlatko Milenkovic POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan. Postovani prijatelji pozivam Vas na otvaranje izlozbe grafilka i ilustracija sa temom i nazivom RHINOCEROS otvaranje u nedelju 19. septembra '99. u 21.00 casova klub Andergraund, Pariska 1 S postovanjem,Dusan Pavlic http://www.beograd.com/andergraund/index.html Klub obozavalaca stripa na novoj adresi Klub obozavalaca stripa je drustvena organizacija koja za svoj cilj ima popularisanje stripa kao devete umetnosti u svim njegovim segmentima i okupljanje ljudi, pre svega mladih, koji su na bilo koji nacin povezani sa stripom i srodnim umetnostima, pribliziti strip ljudima i ljude stripu. Aktivnosti su usmerene u sledecim pravcima: okupljanje mladih i neafirmisanih crtaca i pruzanje tehnicke, organizacione i druge vrste podrske za objavljivanje i stampanje njihovih radova, organizovanje promocija, izlozbi, konkursa razmena iskustva i saradnja sa domacim i stranim autorima, organizovanje skole stripa, seminara i predavanja, formiranje crtackog studija za profesionalni rad i edukaciju, formiranje biblioteke stripova i citaonice, organizovanje stalne berze stripova, objavljivanje i stampanje stripova, obezbedjivanje uslova i sredstava za funkcionisanje organizacije i rad clanova putem obavljanja privredne delatnosti i druge aktivnosti koje imaju za cilj popularizaciju stripa i srodnih umetnosti. Klub postoji vec vise od cetiri godine i ima preko 150 clanova (vecinom mladih), u okviru kluba je i strip biblioteka sa preko 30.000 strip naslova, takodje je funkcionisala i skola stripa sa vise od 30 polaznika u kojoj su predavali eminentni strucnjaci iz devete umetnosti. U okviru kluba organizovano je i nekoliko izlozbi mladih strip autora. Zbog niza problema koji su pratili rad kluba (najvise finansijske prirode) bili smo prinudjeni da privremeno obustavimo svoj rad. Avgusta meseca 1999. Godine klub je nastavio sa radom, a u saradnji sa lokalnim vlastima u Novom Sadu uskoro se ocekuje useljenje u nove prostorije. Tada ce i skola stripa nastaviti sa radom a ocekuje se i uspostavljanje stalne berze stripa. Do tada sve svoje zahteve i ponude zainteresovani mogu poslati na sledecu E-mail adresu clubstrip@hotmail.com . Sadasnja adresa je: Jevrejska 23, 21000 Novi Sad. Zoran Petakov Calvin and Hobbes-licenciranje-o pravima Stripovi se licenciraju od samog pocetka, ali danasnja trgovina popularnim likovima iz stripova je unosnija nego ikad. Izvedeni proizvodi- lutke, T-majice, TV serije, i tako dalje- mogu strip pretvoriti u zlatni rudnik. Svi traze sledeceg Snoopy-ja ili Garfield-a, i Calvin and Hobbes su izgledali kao savrseni kandidati. Sto sam vise razmisljao o licenciranju, sve manje mi se svidjalo. Potrosio sam skoro pet godina boreci se sa svojim sindikatom protiv trgovanja mojom kreacijom. U doba besramne komercijalizacije, moje primedbe na licenciranje nisu mnogi delili. Mnogi autori gledaju na strip kao komercijalni proizvod, tako da pozdravljaju licenciranje kao prirodan nastavak svog rada. Jer, kao sto puno ljudi pita, sta ima lose da se strip junaci pojave na kalendarima i soljama za kafu? Ako ljudi zele da kupe proizvod, zasto im to ne pruziti? Ja imam nekoliko problema u vezi sa licenciranjem. Kao prvo, verujem da licenciranje obicno pojeftinjuje originalnu kreaciju. Kad se strip junaci pojave na bezbroj produkata, publika nemimovno postane zasicena i iritirana njima, pa je privlacnost i vrednost originalnog rada smanjena. Nista ne otupljuje ostrinu novog i pametnog stripa kao zasicivanje trzista njime. Drugo, komercijalni proizvodi retko uvazavaju nacin na koji stripovi funkcionisu. Strip iz vise kadrova, pun reci sa konverzacijom koja se proteze i likovima koji su slojeviti se ne moze sabiti u ilustraciju na solji za kafu bez velikog nasilja po njegov duh. Suptilnost visedimenzionalnog stripa je oskrnavljena zbog jednodimenzionalnih potreba proizvoda. Svet stripa trebalo bi da bude posebno mesto sa svojom sopstvenom logikom i zivotom. Ne zelim da neki studio koji se bavi animacijom daje Hobbes-u glas nekog glumca, i ne zelim da neka kompanija sto se bavi cestitkama koristi Calvin-a za cestitanje godisnjica, i ne zelim da se pitanje Hobbes-ove realnosti smesta u proizvodnju lutaka. Kada se sve sto je zabavno i magicno pretvori u nesto za prodaju, svet stripa gubi svoju moc. Calvin and Hobbes je zamisljen da bude strip u kaisevima i to je sve sto zelim da on bude. On je mesto gde sve funkcionise na nacin koji sam zamislio. Trece, licenciranje zahteva asistente da bi se posao obavio. Strip autor mora da postane poslovodja u fabrici, prenoseci odgovornosti i kontrolisuci proizvodnju stvari koje nije kreirao. Nekim autorima ovo ne smeta, ali ja sam usao u stripove da bih crtao stripove, ne da bih zaceo korporacijsku imperiju. Veoma sam ponosan na cinjenicu da sam pisem svaku rec, crtam svaku liniju, bojim svaku nedeljnu tablu, i slikam svaku ilustraciju za knjigu. Moj strip je stare tehnologije, posao za jednog coveka, i meni se to svidja. Verujem da je to jedini nacin da se sacuva umece i da zadrzi personalnost. Uprkos tvrdnjama nekih strip autora, priznavati neciji rad nije isto sto i raditi ga licno. Povrh svega, postoji dublje znacenje: raspadanje integriteta stripova. Stripovi bi trebalo da zabavljaju, ali neki stripovi imaju svoje glediste i ozbiljnu svrhu iza svojih posalica. Kada strip autor pokusava da govori iskreno i ozbiljno o zivotu, tada verujem da on preuzima odgovornost da razmislja iznad zadovoljenja svakog trzisnog kaprica i zelje. Autori koji misle da mogu biti uzeti za ozbiljno kao umetnici a da pritom koriste strip likove za prodaju bokserica zavaravaju same sebe. Svet stripa je mnogo krhkiji nego sto vecina ljudi shvata ili zeli da prizna. Verodostojne likove je tesko razviti a vrlo lako unistiti. Kad autor licencira svoje karaktere, njegov glas se udruzuje sa poslovnim potrebama proizvodjaca lutki, televizijskih producenata, i ljudi koji se bave reklamiranjem. Posao strip autora vise nije da bude originalan mislilac; njegov posao je da odrzava svoje karaktere profitabilnim. Karakteri postaju "znamenitosti", potkrepljujuci kompanije i proizvode, izbegavajuci kontroverze, izgovarajuci ono sto je neko platio da kazu. U tom trenutku, dati strip gubi dusu. Sad kada mu je izgubljen itegritet, strip gubi svoje dublje znacenje. Moj strip govori o licnim realnostima, magiji mastanja, i posebnosti nekih druzenja. Ko bi verovao u nevinost malog decaka i njegovog tigra kada bi naplacivali svoju popularnost prodajom preskupih zezalica koje nikom ne trebaju? Ko bi verovao iskrenosti opazanja nekog stripa ciji su likovi najmljeni kao reklamne varalice? Ako bih ovako potkopavao svoje likove, iskoristio bih retku privilegiju da bivam placen da izrazim svoje sopstvene ideje i da odustanem da bih bio obican prodavac i najmljeni ilustrator. Rasprodao bih sopstvenu kreaciju. Ne interesuje me takva vrsta crtanja. Na nesrecu, sto je Calvin & Hobbes postajao popularniji, to sam manje kontrole imao nad njegovom sudbinom. Prezentovane su mi mogucnosti licenciranja pre nego sto je strip napunio godinu dana, i pritisak da se zaradi na njegovom uspehu rastao je od tada. Uspeh stripa iznad svakog ocekivanja samo je inspirisao jos veca ocekivanja. Jednostavno receno, gomila novca je na kocki- milioni i milioni dolara mogu biti stvoreni sa nekoliko potpisa. Sindikati su biznismeni, i nijedan biznismen ne propusta takvu priliku bez obrazlaganja. Potkopavajuci svoju poziciju, ja sam potpisao ugovor koji daje mom sindikatu sva prava na eksploataciju Calvina & Hobbes-a do sledeceg veka. Posto je prakticno nemoguce doci do dnevnih novina bez sindikata, standardna je praksa sindikata da koristi svoj povlasceni polozaj u zahtevanju prava koja im niti trebaju niti zasluzuju kada prave ugovor sa nepoznatim strip autorima. Autor ima nekoliko alternativa u susretu sa uslovima sindikata: moze da nosi svoj rad drugom sindikatu gde je malo verovatno da ce taj drugi sindikat imati vise sluha za njegove zahteve, moze da napravi samosindikat u nameri da privuce paznju novina, ili moze da ide kuci i potrazi drugi posao. Univerzal ne bi prodavao moj strip novinama da ja nisam dao sindikatu pravo da trguje stripom u drugim medijima. U to vreme, nisam mnogo razmisljao o licenciranju i ta tema nije bila medju mojim glavnim brigama. Dva sindikata su vec bila odbila Calvin and Hobbes-a, i vise sam brinuo o ugovornim posledicama u slucaju da strip propadne nego o ugovornim posledicama ukoliko strip uspe. Gladan prilike za objavljivanjem svog rada, potpisao sam ugovor, i tek kasnije, kada me je pritisak za komercijalizacijom naterao da razmisljam o tome, sam shvatio u kakvu sam se nevolju uvukao. Nisam imao zakonskog nacina da sprecim sindikat u licenciranju. Sindikat je vise voleo da ima moju saradnju, ali je moje odobrenje u svakom slucaju bilo neophodno. Nase rasprave su postajale gorce kako su interesi rasli, pa smo imali ruzne odnose nekoliko godina. Debata je imala smesne strane. Ja sam verovatno jedini strip autor kome je smetala popularnost sopstvenog stripa. Vecina autora su vise nego zeljni izlozenosti, obilja, i prestiza sto nudi licenciranje. Kada se strip autori bore protiv sindikata, obicno je da bi uzeli vise novca, ne manje. I da bi cela stvar bila jos absurdnija, kad nisam pristao na licenciranje, pojavili su se piratski Calvin and Hobbes proizvodi da bi se zadovoljila potraznja. Male radnjice su otvoreno prodavale majice sa crtezima bespravno uzetih iz mojih knjiga, a majice sa porukama u vezi sa drogom ili seksom su bile rasprostranjene po srednjoskolskim kampovima. Samo su lopovi i vandali zaradili trgujuci Calvin and Hobbes-om. Godinama, Univerzal sindikat me je pritiskao ne bi li se nagodio s njim oko "ogranicenog" programa licenciranja. Sindikat bi se slozio da iskljuci najuvredljivije proizvode ako bih se ja slozio da ostali idu. To bi bilo, u sustini, jedino sto mi pripada u kontroli nad svojim radom. Ideja na principima trgovine na malo bila mi je uvredljiva i odbio sam kompromis. Na taj nacin, sindikat i ja nismo imali nista za trgovinu: mene nije zanimalo da zaradimo vise novca, a sindikat nisu zanimali moji stavovi u vezi umetnickog integriteta. Posto niko od nas nije uvazavao sta onaj drugi ima da ponudi, nagodba je bila nemoguca. Neko od nas je trebao da pogazi interese onog drugog. Otkad je strip usao u petnaestu godinu izlazenja, rasprava je razvila koliko je god mogla, i ja sam se spremao da odustanem. Ako ne mogu da kontrolisem ono sto predstavlja Calvin and Hobbes, onda je strip za mene bezvredan. Moj ugovor je bio jednostran u tome da prekidanje dozvoljava Univerzalu da me zameni najmljenim piscima i crtacima i da licencira moje delo u svakom obliku, ali na tom mestu, sindikat se slozio da ponovo ugovara sa mnom. Prava na eksploataciju nad stripom su mi vracena, i ja necu licencirati Calvin & Hobbes-a. Prevod Brada 4. SMOG ENTERTAINMENTS
PRESENTS!!! SMOG je snimijo film!!! Tachnije Jedan njegov deo (deo SMOG-a) u koprodukciji s prijateljima iz Y FILMS-a koji su zaduzheni za specijalne efekte, montazhu i zvuk (naravno sve pod budnim okom monopolistichke vecine SMOG-a). Post produkcija bi trebalo da bude gotova za par dana (obrada zvuka) pa cemo onda moci da kazhemo da je ovo desetominutno chedo domace kinematografije zavrsheno. Na premijeri se sprema gala svecanost na kojoj ce prisustvovati samo nashi uzhi prijatelji (Winona Ryder, Chuck Schouldiner, Tricky, Marko Zhivanchy, Zorka, Madonna, Baruh De Spinoza i mnogi drugi) uz gomilu TV, RADIJO i INTERNAT ekipa. Ako bude srece, papira, i tonera, ljubitelji strip grupe SMOG ce moci na svecanosti na dodju i do Le Jainog fanzina pod nazivom CRYPTOGENIC. Urnebess. Tachan datum uskoro.Le Ja http://welcome.to/smogA, da. Film se zove STOPERI Strip Vesti ponovo pokusavaju da pomognu. Nema medju nama autorima nikog ko nije barem razmisljao o tome da ponudi svoje radove nekom od stranih izdavaca. Da bi neprijatelja pobedio moras ga prvo upoznati, kao i pravila igre. Racunajuci da izdavaca kome saljete radove znate po nekim njegovim izdanjima ostaje vam da upoznate pravila "borbe". Na sajtu Strip Vesti u arhivi cete naci skupljena uputstva za slanje radova redakcijama (submissions). Tu se nalaze dosta detaljna uputstva preuzeta sa sajtova Dark Horse Comics-a, DC Comics-a i Marvela. Ako vas interesuju neki drugi izdavaci, drugacijeg senzibiliteta, nemojte misliti da su njihove "propozicije" znatno drugacije. Naime ako na primer od Fluide Glacial-a dobicete vrlo slicne zahteve u skracenom obliku. Tu se cak daju i uputstva (mini kurs) za pisanje scenarija, naravno po nihovim standardima itd. Fajl nije velik (17kb) i ovog puta je u RTF formatu, tako da ga moze otvoriti svaki tekst procesor koji radi pod windows-om. Naravno prvo morate da ga otpakujete (zip):) Puno srece,zmcomics Par linkova ka nekim sajtovima posvecenim strip junacima koji su, zamislite, i kod nas objavljivani. - Yoko Tsuno - Natachamania - Rahan od 10. do 16. septembra 10. septembra 1960. Pocinje izlaziti u Plavo Vjesniku strip "Biser zla". Strip je ilustrovao Andrija Maurovic, dok je scenario, po knjizi Dzek Londona, uradio Norbert Neugebauer. Strip je izlazio sve do 23. februara 1961. 11. septembra 1950. Beetle Bailey, autora Morta Walkera, legendarno humoristicno ostvarenje devete umjetnosti, po prvi put postaje pravi strip. 15. septembra 1935. Pocinje izlaziti u Novostima "Podzemna carica" Andrije Maurovica i Kresimirs Kovacica. Strip je izlazio do 19. novembra iste godine. 16. septembra 1963. Andy Capp se po prvi put pojavljuje u americkim novinama. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |