S A D R Z A J 1. BUMERANG #2 (Redakcija) Nesto izmedju,... hartije i silikona Mozda sam ja ekstrem, ali svaki put kada kupim neki strip prvo gurnem nos medju listove kako bi uzivao u mirisu sveze stampe. Kada sam spomenuo silikone nisam mislio na ono sto prvo pomislite, vec na proizvode silikonske doline, znaci mikropro- cesore. Pamela izvini, o tome drugi put, mozda. Kako moze da mirise digitalno strip izdanje? Kao pregrejana elektronska ploca? Iliti pregrejani procesor kome je crkao kuler? Kakav je osecaj stvarati stripove na racunaru? Neki to rade. Secate se intervjua sa Bolendom?! Meni to deluje dosta prihvatljivo (primamljivo), tacnije receno lako i sa puno mogucnosti da se stvori perfektan (postoji li to) crtez, doteran, upeglan, bez i jedne greske, i samo se to posalje na stampac i eto gotove pripreme za stampu. Kako u tom slucaju pokazati kolegi svoje originale? Dati mu CD sa slicicama da ga prevrce u rukama i zamislja kako bi moglo izgledati delo? U galeriju postaviti zlatno-srebrni CD i napisati ovde se nalaze originali 1024 epizode tog i tog stripa. Kako kolegi da das na poklon originalnu tablu da je urami i stavi u neki omiljeni cosak sobe? Hej ljudi,... Koliko originala stvarno postoji? Sta ako dodje do neke kataklizme i, cvrc, ostanemo bez struje??? Dobro, preterujem:) Mislim da ipak treba u stvaralackom delu da buducim generacijama ostanemo egzoticni i da radimo na hartiji. Na racunaru ce skoro svako moci da radi strip. Pioniri ce stvoriti prva digitalna dela, a onda ce imitatori prenositi digitalizovane slicice i samo malo prepraviti, pokvariti, da ga autenticni autor ne prepozna (ne moze tuziti za kradju). A hartija ce pravim autorima biti fizicki dokaz da su istinski (pravi) umetnici. Da, propagiram crtanje na hameru. Ima li neko nesto protiv? U redu je kolor (na nivou airbrusha), letering (po mogucstvu samostalno kreiranim fontovima), doterivanje kolora, sivih, priprema za stampu,... Ali sam crtez??? Ne. Ali hteli mi to ili ne, skoro dolazi vreme kada ce papir biti zamenjen drugim materijalima. Realno receno kada saberem sve, ispada da bi to trebao biti pozitivan korak napred u izdalastvu. Naravno ja narucujem primerak koji ce emitovati miris sveze odstampanog stripa. Kako moze digitalni strip da bude bolji? Elementarno, smanjujemo broj posecenih stabala, zivela ekologija? Dobro, naci ce se tu novih otrovnih nusprodukata. Nece nam se savijati listovi kada ih pregledami, niti cemo morati da pazimo kako otvaramo meko uvezeno i lose lepljeno izdanje. Najverovatnija buducnost elektronske knjige su par milimetara debeli LCD monitori-displeji koji nemaju problema sa refleksijom svetlosti. Tako da mogu dati savrseni kolor bez presijavanja sjajne hartije. Videli smo svi DVD izdanja!? Sta je najprakticnije na njima? Savrsen video zapis je svakako odlicna stvar, cuj odlicna, genijalna. Da li je to jedina prednost DVDa? Ne. Kada ubacite CD u vas DVD plejer imate mogucnost da birate jedan od (recimo osam) sinhronizacija ili jedan od 16-32 titlova. Ne cini li vam se da neki nas, domaci, izdavac moze da na trziste izbaci izdanje sa domacim autorima, i to na vise jezika pa moze da ga plasira sirom sveta. A jos taj isti izdavac nema razloga da stampa strip nekog americkog ili francuskog autora jer su to vec, na vise jezika, uradili recimi DC i Glenat. Znaci domaci izdavaci stampaju samo domace autore:)!!! Besmisleno je da stampaju strane koje vec mozemo da citamo. Ne mora biti strasno ako ta neka buduca knjiga (naoruzana LCD displejom rezolucije od 300 dpi) bude debela svega centimetar, sa dva do tri tastera za prelistavanje, otvorom gde se ubacuje CD i drugim za baterije. Moguce je i tananim kablovima ga povezati sa najblizom uticnicom. To se moze citati zavaljen u omiljenu fotelju:) Kada ce to biti izvodljivo? Pa vec za par godina. Dodajmo tome 2-5 godina ekstremno visokih cena za "pacijente" koji ce da isplate istrazivacki rad, zarad pomodarstva, i onda juris na prosecne kupce-citaoce. Tada lepo odes do prve "knjizare" kupis novi broj Heavy Metala-a (na CD-u), gurnes ga u "knjigu" (A4 formata) i citas na nekom domacem jeziku:) Ima tu jos kojecega, ali poceo sam da preterujem sa ovim uvodnikom. Ipak, morao sam da kazem ono sto su mnogobrojni propustili u intervuima i da dam ljudima ideje da razmisljaju o tome. Buducnost nije daleko, daj da izdavacimo objasnimo da ce morati da se bave nasim radovima, ili cemo to samostalno raditi i putem interneta sami prodavati svoje radove. :)) A mozda i zagolicam vasu mastu pa da neko napise lepsu pricu o buducnosti? Ili neko mozda ima neke svezije informacije o buducnosti izdalastva stripova? Da li sam vam dao temu za razmisljanje, ili solio pamet? Ko moze da napise duzi tekst na ovu temu? S postovanjem,Zlatko Milenkovic
GOTOV JE ! Nakon duze letnje pauze drugi broj strip revije BUMERANG konacno je gotov i nalazi se trenutno u finalnoj fazi stampe. Pauza izmedju dva broja je iskoristena da se naprave neke izmene u strip reviji. One se prvenstveno odnose na format (od sada A4) i kvalitet sadrzaja, a rezultat su vasih predloga i sugestija. U medjuvremenu su uspostavljeni i mnogi novi znacajni kontakti sa autorima i poznavaocima stripa. Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su nam pisali i podrzali
nasa nastojanja da vratimo domaci strip na kioske. Od ovog broja
zapocinjemo objavljivanje i dva nova serijala. Prvi je CAT CLAW,
dobro poznat domacim citaocima, a uz njega donosimo i intervju
sa Banetom Kercom, autorom pomenutog stripa. Drugi serijal je
MAX DEBRIS, Toni Radeva, za koji su scenario napisali Marko Stojanovic
i Djordje Milosavljevic. Sa njima cemo se druziti i u narednim
brojevima. Naravno, tu je i nekoliko kracih stripova i informacija
o desavanjima na domacoj strip sceni. Trudili smo se da broj bude
zanimljiv, a vi procenite da li smo u tome i uspeli. Saljite nam
svoje stripove i pisite: Ukoliko ne bude novih iznenadjenja i problema sa distribucijom koja jos uvek nije najsretnije resena, zainteresovani svoj primerak Bumeranga mogu potraziti u izlozima kioska u Beogradu, Novom Sadu i u vecini mesta sirom Vojvodine vec pocetkom iduce nedelje.
Od nedavno se web prezentacija, sada u novom ruhu, strip autora
Danijela Zezelja nalazi na novoj adresi:
"Partija lova" Kristena i Bilala ZIDOVI, OKO NAS I U NAMA Srbijanski, tacnije beogradski, piratski strip-izdavaci nikako da prestanu sa prijatnim iznenadjenjima. Sve premijera do premijere: nakon "Kalvina i Hobsa" Bila Votersona, "Morgana" Huga Prata i "Andjeoske kandze" Zodorovskog i Mebijusa, stize i "Partija lova" Pjera Kristena i Enkija Bilala. Stripovi o politici velika su rijetkost u mediju. Pored, recimo, "V za osvetu" Alana Mura i Dejvida Lojda, svakako su medju najboljim takvim i "Falange crnog reda" i "Partija lova" pomenutog tandema. Kvalitet svih njih zasniva se prvenstveno na tome sto su uspjeli da pronadju kljuc za bavljenje politikom u mediju kao sto je strip. Taj, kljuc, nije nista novo i bivao je toliko puta primjenjen i u drugim medijima i na drugim temama: politika je kontekst price, ali ne i prica sama. "Partija lova", drugim rijecima, jeste mucna (i tako slicna i nasoj donedavnoj socijalisticko-samoupravnoj stvarnosti) prica o intrigama predstavnika komunisticke elite iz bivsih zemalja Varsavskog pakta. Propagirajuci humanost i socijalnu jednakost, ta elita je svjesno bila maligni parazit na grbaci drustva. Medjutim, "Partija lova" je prevashodno prica o ubistvu sa predumisljajem tokom lova, te prica o dobru i zlu, prijateljstvu i mrznji, muskarcima i zenama. A o takvim stvarima, esencijalnim u svakoj avanturi, stripovi uglavnom i govore. I vrlo je interesantno pratiti kako su scenarista Kristen i crtac Bilal rjesavali dramatursko-vizuelne probleme, te kako su kao Zapadnjaci (zaboravite pricu o tome kako je Bilal nase gore list!) dobro razumjeli prilike i odnose u zemljama iza nekadasnje gvozdene zavjese. Originalno objavljena u albumu 1983, "Partija lova" je 1990. godine, nakon pada Berlinskog zida, dozivjela i drugo izdanje sa epilogom (ovdje objavljenim) koji nam govori ne samo o sudbini junaka price nego i potvrdjuje tacnost vizije dvojice autora. Ovo izdanje malo, ali samo malo, ispravlja neshvatljivo ignorantski odnos eks-jugoslovenskih drzavnih izdavaca prema Bilalovim ostvarenjima u sredini koja je sa ponosom isticala da je rodjen u njoj: do ovog, jedini njegov strip objavljen kod nas su "Falange crnog reda". Ostali smo uskraceni za izvanredne Bilalove kolore (on je, inace, bolji kolorista nego crtac), te originalni format i naslovnu stranicu. To, bas kao ni veliko kasnjenje u odnosu na originalno izdanje, ipak ne moze bitnije da okrnji znacaj ovog stripa i ovog izdanja. Konacno, ako nigdje drugdje, "Partija lova" je aktuelna u Srbiji danas. Nikako, zapravo, da se nacudite kako bar jedan od likova nije neko od clanova sve krvozednije Familije, koja i "na posljednjoj liniji odbrane" gradi svoje finalne zidove straha i nemoci pred cijelim svijetom oko nje. Zaista: sve manje i sve krhkije, ali i dalje zidove. Objavljeno u banjaluckom nedjeljniku
Zvuk Uolverinovih kandzi - treci (i poslednji) deo ------ Ko spasava svet na putu od strip-table do srebrnog ekrana? Izvanredni X-LJUDI su samo vrh ledenog [filmskog] brega koji publici obecava[ju] nesvakidasnja uzbudjenja i potencijalnu lavinu adaptacija poznatih akcionih stripova. Evo samo nekoliko sugestija koje stizu iz holivudskih pre-produkcijskih radionica: COVEK-PAUK - Spajdermen (Spiderman) je na radnom rasporedu Sema Rejmija (Sam Raimi), slavnog producenta i reditelja bioskopskih i televizijskih filmova kojem je na raspolaganje stavljen pozamasan budzet za adaptaciju Paukovog/Piter Parkerovog preobrazenja u super-heroja, te izlazenja na kraj sa Dr Oktopodom (Dr Octopus) i Zelenom Utvarom (Green Goblin) koja je u 'stvarnom' zivotu zapravo otac Piterovog najboljeg prijatelja. Ovaj projekat je nekoliko godina proveo u planeru Dzima Kemerona (Jim Cameron) koji je napisao sinopsis [i pokupio par miliona dolara usput], no realizaciju je sprecavala nekolicina sudskih procesa MARVEL-a sa manjim brojem filmskih studija, koji su svi tvrdili da poseduju autorska prava na filmsku adaptaciju. U medjuvremenu je Kemeron izgubio interesovanje (i kompanija Carolco mu je bankrotirala), dobio nove projekte i SONY je najzad izasao kao pobednik u sudskom nadmetanju. Iako se jos ne zna definitivno ko ce da glumi koga, mladjahni Toubi Megvajer (Toby Maguire) - junak filma 'The Cider House Rules' moze skoro sigurno da se smatra za nosioca uloge Parkera/Pauka. Nije potvrdjeno da li ce Kemeronov tritment da se zadrzi kao osnova za definitivan scenario... DERDEVIL (Daredevil) - u davna vremena u nasim magazinima 'prekrstavan' u 'Nebojsu', 'Neustrasivog' i sl. Nedavno je producent Eron Milcin (Aaron Milchin) otkupio autorska prava za filmsku verziju avantura slepog advokata sa ekstra-senzornim sposobnostima. Pojavio se samo jednom u TV-epizodi serijala 'Hulk' '80-tih u cudnom crnom kostimu sa povezom preko oba oka... Koji je Frenk Miler ingeniozno inkorporirao u svoj maestralni mini-serijal stripa 'Covek bez straha' (Man Without Fear), inace adaptaciju njegovog filmskog scenarija za 'Derdevila' koji nikada nije prihvacen. FANTASTICNA CETVORKA (The Fantastic Four) - nakon problematicne animirane TV-serije i razorno nebuloznog dugometraznog igranog filma Rodzera Kormena (Roger Corman) koji NIKADA nije pusten u distribuciju zbog kriminalnog [ne]kvaliteta (osim na piratskim video-kasetama), scenarista Sem Hem (Sam Hamm) je napisao, kazu, odlican scenario. Iza sebe ima Tim Bertonovog BETMENA po kome je najpoznatiji. Dogovaranje oko budzeta je jos u toku. CETVORKU cine astronauti ozraceni u kosmosu koji sticu para-normalne moci i postaju Mr Fantastik, Stvor (Thing), Nevidljiva devojka (Invisible Girl) i Ljudska baklja (Human Torch). Ne zna se ko ce da producira, rezira i glumi... Ovaj strip Lija i Kerbija je zapravo zapoceo legendarnu MARVEL-revoluciju daleke 1961. godine i udario temelj danasnjoj imperiji [na pomalo staklenim nogama]. GVOZDENI COVEK (Iron Man) - prica se da je Tom Kruz (Cruise) 'bezecovan' za ulogu pronalazaca-milionera Tonija Starka koji konstruise metalni kostim/oklop da bi zastitio svoj izmrcvareni organizam i bolesno srce i usput postao super-heroj. Pre nekoliko godina pricalo se da ce da igra Spajdermena, kao i to da ce Timoti (Timothy) Dalton da glumi Starka... Za sada se samo zna da su scenario napisali Ted Eliot i Teri Rozio (Ted Elliott & Terry Rossio). Svi drugi detalji su nepoznati. BLEJD (Blade) - planira se nastavak briljantnog akcionog horora sa glumcem/producentom Uezli Snajpsom (Wesley Snipes) pod naslovom 'Blejd 2: krvavi lov' (Blade 2: Bloodhunt). Rezirace Giljermo (Guillermo) del Toro. Potvrdjeno je da se vraca lik koga je glumio (i opet ce) Kris Kristofferson. CUDESNA ZENA (Wonder Woman) - Sandra Bulok (Bullock) je skoro definitivno potvrdjena kao nosilac naslovne uloge u filmu o prvoj super-heroini americkog i svetskog stripa. Producent ce da bude Dzoel (Joel) Silver, odgovoran za mnoge spektakularne akcione kalambure - najpoznatiji je MEJTRIKS (The Matrix). DZON SEJBL (Jon Sable) - adaptaciona prava za Majk Grelov (Mike Grell) strip o ubici-placeniku koji u slobodno vreme pise nezne knjige za decu upravo su prodata velikom studiju, sa planovima da snimanje pocne vec sledece godine. NEVEROVATNI HALK (The Incredible Hulk) - i pored svega, nekako 'muskije' zvuci kada ime pomahnitalog zelenog covekolikog monstruma izgovaramo kao 'Hulk' ('olupina') umesto 'Halk'. Scenarista filma o Dzemsu Bondu 'Zlatno oko' (Golden Eye) Majkl Frens (Michael France) je napisao pricu prema stripu Lija i Kerbija o naucniku Brusu Beneru (Bruce Banner) koji se zrtvuje u pustinji da spase zivot mladica tokom termo-nuklearne probe i prima enormnu kolicinu gama-zracenja koja uslovljava cudovisnu transformaciju kad god mu se naglo menja raspolozenje (strah, bes i ostale jake emocije). Prica se da ce ispod-prosecna igrana TV-serija iz 70-tih da bude nadmasena po svakom pitanju, Hulk ce da bude kompjuterski animiran a Benera bi trebalo da igra Dzoni Dep (Johnny Depp). SUPERMEN (Superman) - i pored prolaska nekoliko godina, od najavljenog projekta 'Superman Reborn' (Preporodjeni Nadcovek) jos nema nista... Pa ipak se i dalje suska da ce Nikolas Kejdz (Nicholas Cage) da pred kamerama menja izguzvano odelo i debele naocari trapavog i tunjavog Klarka Kenta za kostim i ogrtac Supermena (uz izdasni izdatak za periku sve potrebniju inace odlicnom Kejdzu). Uz gorenavedeni naslov novog filma, pominje se jos i 'Superman Lives' (Supermen zivi). Zna se samo da je izvanredni Kevin Smit (Smith) napisao fenomenalan scenario koji je odbacen jer Tim Berton (Burton) zeli drugaciju pricu koja vise lezi njegovom iscasenom pogledu na svet. ------- Ujka-Stanko, X-generator Trideset i sedam godina posto ih je Sten Li kreirao, superjunaci X-ljudi postaju i otimaci na bioskopskim blagajnama, a on biva vidjen kao istaknut ulicni prodavac virsli... Generacijama je masta potpaljivana radovima Stena Lija za MARVEL, a danas, nakon sto je punih sest decenija poznat citaocima stripova, prikljucuje se internetskom biznisu kreiranjem potpuno novog soja super-heroja nakon sto je napustio svoju 'Kucu Ideja'. Tvorac Spajdermena, Fantasticne cetvorke, Hulka i mnogih drugih nije samo pokretac STAN LEE MEDIA (www.stanlee.net) vec i uzivalac najnovijeg stripovsko-filmskog uspeha pod naslovom X-MEN. Superherojsko-mutantski spektakl zanje pohvale za svoju natprosecnu ispoljenu inteligenciju i metaforicne napade na rasizam i predrasude uopste. Za njega kao izvrsnog producenta, ovo je neka vrsta zadovoljavajuceg deja-vu-a. -KAKO STE ORIGINALNO ZAMISLILI X-LJUDE? -X-MEN JE BIO NAJPOPULARNIJI AMERICKI STRIP U SVESKAMA
ZADNJIH DVADESET GODINA, A SADA JE POSTAO I VELIKI FILMSKI HIT.
STA X-LJUDE CINI TAKO USPESNIMA? -POJAVLJUJETE SE U NENAMETLJIVOJ EPIZODNOJ ULOZI ULICNOG
PRODAVCA VIRSLI... -RECITE MI NESTO O 'The Stan Lee Media' I KARAKTERIMA KOJI
STRUJE MREZOM. -PISETE SCENARIJE ZA STRIPOVE OD DRUGOG SVETSKOG RATA.
KAKO USPEVATE DA DODJETE DO NOVIH IDEJA? -------- I kraj. Ekskluzivni intervju koji ste upravo procitali u SVestima - na moju zalost - NIJE dat za Qk-u niti sam uopste razgovarao ili se dopisivao sa mojim vecitim idolom, Ujka-Stankom. Razgovor sa 77-godisnjim velikanom i manipulatorom stripa vodio je Bob Straus (Strauss) za londonsku novinu zvanu The Guardian, a objavljen je u vikend-dodatku iste polovinom avgusta ove, 2000. godine. Ali nema veze - vredelo je prevesti ga, adaptirati i podeliti sa zainteresovanima medju vama, je li tako..? Do citanja. [Nastavice se..?]
CHERCHEZ LA FEMME Prosla kolumna bila je, priznajem, i uopcena i neargumentirana, a mozda i - kako rece jedan citalac - "najlosija do sada". No, ako je obrada neadekvatna, tema time nije manje zanimljiva ili bitna. Zato i danas, ponovo, o zenama i stripu. Strip je mahom klub za djecake. Ne samo da ga djecaci crtaju vec su i njegove najcesce teme - pustolovina, akcija, junastvo - djecacke. Dvadeseto stoljece je i inace kroz svoje umjetnosti - film, rock, strip - ponajprije vrbovalo novostvorenu kastu tinejdzera, ali je strip i tu jedinstven jer se, orijentacijom na djecake svih dobi, dobrovoljno odrekao pedeset i jednog postotka pucanstva. Pri tom ne kazem da nema stripova koje zene vole. Ima ih - u dnevnom stripu kao i u undergroundu, pa cak i u mainstreamu (cure vole Corta i Astera i Dylana, a i Manaru); ima ih svuda gdje su likovi zivotni, a price dobre - ali nema ih dovoljno. Djecaci crtaju stripove o djecacima za djecake pa kad u strip i zaluta neka heroina, ona je prvenstveno otjelotvorenje neke nase djecacke fantazije, rijetko stvarna zena. zene u stripovima govore o djecacima koji ih crtaju sve ono sto bi stvarne zene o muskarcima zeljele zaboraviti. Jaz je, uz to, dvostran. Kad se zena prihvati stripova o zenskim temama oni nerijetko funkcioniraju samo za zene. Jedna citateljica navela je kao dobar strip radove Roberte Gregory (Bitchy Bitch itd.), koju sam citao i cijim mi je istinama uvijek nedostajala nadgradnja. Robertina stvarnost zanimljiva mi je koliko i njoj, vjerujem, djecaka mastanja. Valjda smo zaista s razlicitih planeta. Postoji li, dakle, zenski strip? Wendy Pini, autorica Elfquesta, tvrdi da postoji zensko crtanje - koje polazi od detalja, dok musko polazi od cjeline - a o postojanju "zenskog pisma" vec desetljecima raspravljaju pametniji od mene. Pitanje zenskog stripa porodilo je, izmedju ostalih, promotivnu organizaciju Friends of Lulu, na cijem web-siteu postoji i popis zenama preporucenih stripova, te elektronski mjesecnik Sequential Tart kojeg uredjuju zene. Trosim i ja na njega, evo, vec drugu karticu, a bojim se da cu morati zakljuciti ono sto svi vi vec odavno znate: da nisu "muski" i "zenski" pridjevi o kojima razmisljamo dok citamo, da se dobar strip radi srcem i ne poznaje granicu spola. ****** P.S. Biljana Malesevic dobitnica je stripa "Cathedral Child" Leje Hernandez. Bonus nagrada (poster Borovnice) za to sto je pogodila da je 34. kolumna zadnja od onih napisanih u mojoj 34. godini ide Sanji Limov. Dobitnice molim da mi posalju svoje postanske adrese. P.P.S. Buduci da je i ova kolumna jubilarna (35a, a prva u mojoj 35oj), haj'mo opet nesto dijeliti. Pola tuceta raznih Vertigo sveski (po neki Preacher, Transmetropolitan, Flinch itd.) ide prvom strip znalcu koji mi odgovori na triviju: KAKO JE PUNO IME DESMONDU IZ RIPA KIRBYA? Odgovore saljite do iduceg cetvrtka na gornji e-mail. P.P.P.S. Nemam njihove e-drese pri ruci, ali svaki pretrazivac bi vam bez problema trebao pronaci trazeno utipkate li Friends of Lulu ili Sequential Tart - dobar je to site i dobar casopis. -Novi "Glavni" u Marvelu -Brad Pitt kao Batman? -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Kupujem "Avanture Dzona Difula" brojeve 2., 3., i 4.
U obzir dolaze samo primerci u ocuvanom stanju, placam 10
DEM po primerku. * * * From: "Didier.Ghez" Didier.Ghez@dig.com Ranije se sajt Humanoida mogao otvarati na adresi www.humanos.com, ali sada je ta adresa van funkcije. Preporuka je da u vasim pretrazivacima unesete novu adresu, koja je paralelno funkcionisala neko vreme, i razlikuje se samo po jednon slovu (s). -Les Humanoides Associes od 16. do 22. septembra 16. septembra 1963. Andy Capp se po prvi put pojavljuje u americkim novinama. 20. septembra 1901. Rodjen je Gus Edson u Cincinatti, Ohio. Radio je na stripovima Dondi i The Gumps. 21. septembra 1984. Otvoren je prvi "Salon jugoslavenskog stripa" u Vinkovcima, Hrvatska. Salon je trajao do 30. septembra, na njemu su uz brojne izlozbe dodeljene i nagrade strip autorima. Grand-Prix je dobio Jules Radilovic, dok su ostale nagrade dobili, Branislav Kerac, Radovan Devlic, Zeljko Pahek, Djordje Lebovic, Milan Tomas. Specijalne nagrade su dobili Vera Horvat-Pintaric i NIRO Decje Novine. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |