ARHIVA VESTI ZA MART - OŽUJAK - MARTCH, 2007. GODINE


Godina izlaženja: IX Uređuje: Zlatko Milenković Gagarinova 10/4, Novi Sademail: zmcomics@neobee.net

prethodni broj - arhiva - sledeći mesec

    JEREMIAH SPREGOVORIL V SLOVENŠČINI !
31.03.2007.
Piše: Aleksander Buh


     Da Studio risar, založnik revije Stripbumerang, misli resno, nam dokazuje izid trdovezanega strip albuma Jeremiah 27.

     Hermann Huppen, edan vodilnih risarjev stripa, je ob svetovni premieri novega dela, tokrat prvič istočasno predstavljen tudi pri nas.

     Jeremiah 27 je prvenec Studia risar, že 24.04.2007 pa izideta naslednja dva albuma - Rdečebradčeva mladost in Tožba za izgubljenimi pokrajinami.


     Naprodaj v Strip.art.nici Buch (www.stripi.si).
     Cena 14,50 eur (do 10.04.2007 -10%).



povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
31.03.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić



Stripburger: Komikaze 15 je vec tu
www.neorama.com.br/q_frame6442.html

Izložba Enki Bilala u Napoli Comicon-u (krajem aprila)
www.fantasymagazine.it/notizie/7324/

Enki Bilal u Belgiji
www.actuabd.com/spip.php?breve1951

Darko Macan u antologiju pisaca
mvinfo.hr/najnovije-knjige-opsirnije.php?ppar=3093

Novi Sandman preko Algoritam
www.algoritam.hr/?m=1&p=proizvod&kat=22&id=113615

Igor Kordej i Darko Macan: Star Wars: Chewabacca izlazi u Francuskoj
www.editions-delcourt.fr/album.php?id=1635

Adi Granov: preview od Nova 1
forevergeek.com/comics/preview_nova_1_marvel_comics.php

Marko Đurđević: naslovnica od Blade 10 (juni)
bp0.blogger.com/... ... /Blade_10_copy.jpg

Borislav Stanković dobio 1vo mesto u Satyrykon 2007
www.neorama.com.br/q_frame6489.html

300: Beli Put izdao najbolji sinops online od svih što smo videli do sada
www.neorama.com.br/q_frame6453.html

Rajko Milošević Gera: Scalped 4 se izdaje u aprilu
www.forbidden-planet.co.uk/acatalog/Scalped__4.html

Za crtače: show informacije o Illustrator CS3, InDesign CS3, Photoshop CS3, Flash Professional CS3... [na engleskom]

Jordan Pop Ilev, dobio 3 mesto u Turskoj
www.tabrizcartoons.com/en/detail.asp?ID=305

Syria Cartoon postavila online 23/03 galeriju Jordan Pop Ilieva
syriacartoon.com/gallery/gallery-jordan.htm

Ivan Popović dobio nagradu u Iranu
www.syriacartoon.com/news/2007/news-240300701.html

Enki Bilal: recenzija od Radio France Internationale za 'Quatre?'
www.neorama.com.br/q_frame6431.html

'Naj bolji glumci' Srbije u novom filmu Alekse Gajića
www.neorama.com.br/q_frame6439.html

povratak na vrh

    FIBRINA SVAGDANJA BORBA
30.03.2007.
Piše: zmcomics


     "Manu Larcenet je, uz Lewisa Trondheima i Joanna Sfara, najistaknutiji predstavnik revolucionarnog novog vala strip autora koji su učmalom francuskom stripu udahnuli prijeko potreban dašak svježine, uzbudljivosti i aktualnosti. Svagdanja borba, njegovo najznačajnije i najpoznatije djelo, dobitni Grand Prixa festivala u Angoulemeu,..."

     Ostatak teksta koji najavljuje ovaj, verujte, izuzetan strip možete pročitati na sledećoj adresi:
     www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=6&TitleID=11
     Pozamašan privju od 32 strane stripa možete (morate), u PDF formatu, preuzeti sa sledeće adrese:
     www.fibra.hr/Download.asp?ID=8

     Integral koji sadrži prva dva albuma, i kao takav će imati 116 strana, najavljen je za 01.05.2007. i projektovana cena mu je 150 kn.

povratak na vrh

    EPP! -- k0m1kAzE #15 -- EPP!
30.03.2007.
Piše: Ivana Armanini

vani su nove - k 0 m i k A z E ! - broj #15
preko velike rezolucije do, svjetske revolucije!
jedinstvo. hr/komikaze
idemo svi!

komikaze #15 nacrtali su:
anna ehrlemark, chiu kwong man, dunja jankovic, lazar bodroza, victor, bijeli majmun jamm, aleksandar opacic, kragujevac jamm, wostok &johanna jamm, igor hofbauer, radovan popovic, filjio i pas

*program podrzan od: Ministarstva kulture RH, Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport- Zagreb

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
30.03.2007.
Autor: Darko Macan
    NEOM 13
29.03.2007.
Piše: zmcomics



     Novi broj, 13. po redu, Lavirintovog izdanja "Nepobedivi" i "Okružen mrtvima" je već je u prodaji, u svim striparnicama koje drže do sebe...:)

     Dva stripa u jednoj svesci, kolor korice, kvalitetna hartija, odlična štampa, a što je najbitnije, odlični stripovi za sitne pare.

     www.lavirint.biz

povratak na vrh

    300 U PRODAJI
29.03.2007.
Press: Beli put

     Izdavačka kuća Beli Put obaveštava Vas da naše najnovije izdanje, čuvenu grafičku novelu Frenka Milera – 300 – knjigu po kojoj je snimljen film 300: Bitka kod Termopila, možete kupiti u svim knjižarama po izuzetno povoljnoj ceni od 1550 dinara.

     Grafička novela 300
, koja je pobudila ogromnu planetarnu pažnju, predstavlja dvadeseto strip-izdanje Belog Puta!

     Pozdravljamo Vas, najavljujemo nova prijatna iznenađenja i pozivamo da nam se pridružite u čitalačkoj avanturi!

povratak na vrh

    BILAL OBORIO SVETSKI REKORD
29.03.2007.
Piše: Aleksandar Manić

     BILALOVE ILUSTRACIJE OBORILE SVETSKI REKORD

          Na pariskoj aukciji održanoj 24. marta u prostorijama "Artcuriala", kupcima je ponudjeno 32 ilustracije poznatog strip majstora Enkija Bilala. U sali punoj kolekcionara, ljubitelja stripa, televizijskih zvezda i industrijalaca, ilustracije francuskog majstora beogradskog porekla, oborile su sve dosadašnje rekorde u strip svetu, dostigavši ukupnu vrednost od 1,3 miliona evra.
     "Bleu sang" (90 x 63 cm) ilustracija iz 1994. godine radjena akrilikom i pastelnim bojama, procenjena na 35.000 evra, prodata je za rekordnih 176.900 evra. "Appoline", ilustracija malog formata (28 x 28 cm), procenjena na 8.000 evra, dostigla je 108.500 evra, a naslovnica knjige "L'Etat des stock" (32 x 40 cm) radjena tušem i gvašem prodata je za 61.300 evra. "Bilalove ilustracije, ne samo što su postavile svetski rekord na aukcijskim prodajama originalnih strip radova, nego su trijumfalno ušle u svet savremene umetnosti.
     Ova aukcijska prodaja svedoči o tome – kaže Erik Leroa, ekspert za strip ilustracije i originalne table. Većina prodatih ilustracija odlaze u privatne kolekcije u Engleskoj, Španiji, Italiji, Nemačkoj i Americi. Srpski ljubitelji stripa imali su priliku da vide skoro sve ilustracije prodate na subotnjoj aukciji tokom velike Bilalove izložbe priredjene u Beogradu 2001. godine.

povratak na vrh

    IZLOŽBA ANDRIJE MAUROVIĆA
28.03.2007.
Press: Stjepan Lukić

Darko Macan
nam je prosledio sledeći poziv:




     Drage kolege,

     u četvrtak, 29. ožujka, u 19. sati u Klovićevim dvorima otvara se retrospektivna izložba Andrije Maurovića.

     Lijep pozdrav,

     Stjepan Lukić

     www.galerijaklovic.hr/...

povratak na vrh

    PROMOCIJA, INKAL, BOUCQ,...
28.03.2007.
Press: Sistem Comics

     PRESS INFO


     Francuski kulturni centar u Beogradu, izdavačka kuća System ComicsDagda i knjižara Omen na proleće (16. april – 18. maj) organizuju veliku retrospektivnu izložbu Les Humanoïdes Associés, jedne od najvećih izdavačkih kuća u svetu u domenu stripa. Otvaranju izložbe 16. aprila u Francuskom kulturnom centru prisustvovaće jedan od najpopularnijih strip autora u Francuskoj, Fransoa Buk (François Boucq), i glavni urednik čuvenih "humanoida", Brino Lesinj (Bruno Lecigne). Izložba će se sastojati od originalnih tabli Bukovog serijala Bouncer (Izbacivač, System Comics / Dagda, 2006) i reprodukcija najvećih ostvarenja ove izdavačke kuće. Na izložbi će biti predstavljene i originalne table domaćih strip autora koji su objavljivali za Les Humanoïdes AssociésZoran Janjetov, Dražen Kovačević, Ivica Stefanović i Zoran Penevski.

     U sklopu ove manifestacije će biti organizovan mini-sajam stripa na kojem će biti predstavljeni svi srpski izdavači iz domena stripa, radionice, susreti i velika žurka u klubu Underground (16. april od 22h – DJ Puki). Posetioci će takođe imati priliku i da premijerno pogledaju animirani film proslavljenog strip autora Alekse Gajića, "Technotise".

     Dolazak ovog čuvenog francuskog autora i predstavljanje izložbe u FKC ostvareno je na inicijativu Vlade Vesovića, a u saradnji sa izdavačkom kućom System Comics i knjižarom Omen, koji će pored Francuskog kulturnog centra biti domaćini manifestacije.
System Comics je izdavačka kuća specijalizovana za objavljivanje stripova, karakteristična po tome što u okviru svog programa objavljuje srpske autore koji su se afirmisali u Francuskoj a nisu objavljivani u Srbiji. Osnovana 2001 godine, nalazi se među najproduktivnijim izdavačima u Srbiji i broji preko šezdeset izdanja.

     Knjižara / striparnica Omen (Obilićev venac 16 – u dnu stepeništa) otvorena je u martu 2006 i karakteristična je po tome što se pored ekskluzivne prodaje izdanja System Comics-a bavi i prodajom stripova sa prostora bivše Jugoslavije.

     U okviru svojih nastojanja da u Srbiji promoviše francusko-belgijski strip, Francuski kulturni centar je pokrenuo seriju susreta na temu stripa koji će se održavati jednom mesečno u prostorijama medijateke FKC. Podrška domaćim izdavačima će se sastojati u organizovanju konferencija za štampu povodom izlaska prevoda francusko-belgijskih stripova u Srbiji, nakon kojih će biti organizovane tribine na kojima će učestvovati domaći strip autori, kritičari, itd. Povodom objavljivanja kultnog serijala Incal čuvenog scenariste Aleksandra Žodorovskog i domaćeg crtača Zorana Ja njetova, koji izlazi za izdavačku kuću System Comics, biće priređena konferencija za štampu 30. marta (11h u FKC), kao i tribina koja će se održati istog dana (u 18h), na kojoj će učestvovati i sâm autor stripa Zoran Janjetov.

Kontakt:
Igor Marković 064 11 39 423
Branislav Glumac 064 212 99 88
Knjižara OMEN 011 32 87 990

povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
28.03.2007.
Autor: Mladen Oljača
    IZBOR IZ ŠTAMPE
28.03.2007.
Priredio: Dušan Banjanin


     USKORO PREMIJERA FILMA „300“

     Bitka kod Termopila


     Premijera filma „300“ Zaka Snajdera biće održana 28. marta u Centru „Sava“. Ovaj film o legendarnoj bici kod Termopila između Spartanaca i Persijanaca nastao je prema istoimenoj grafičkoj noveli Frenka Milera.
     Inspirisan uspehom filma „Grad greha“ Roberta Rodrigeza, koji je takođe zasnovan na Milerovom stripu, ekranizaciji stripa „300“ pristupio je Geri Snajder, inače poznat kao reditelj reklama i spotova. Nastao je vizuelno ubedljiv i moćan film, čiju snagu dodatno uvećava mitska priča o junačkoj borbi trista Spartanaca predvođenih kraljem Leonidom protiv višestruko nadmoćnijeg persijskog neprijatelja na čijem je čelu bio kralj Kserks.“Nisam hteo da snimim film koji izgleda kao fotografija, već da vas prenesem u svet koji je Frenk stvorio u svom stripu“, rekao je Snajder. „Ovo nije istorijska drama. Priča nije linearna, niti je namera bila da bude sasvim istorijski tačna. Naš cilj je bio da stvorimo iskustvo drugačije od bilo čega što ste ikada videli.“ Glavne uloge tumače Džerard Batler (Leonida), Lena Hedi (kraljica Gorgo) i Dejvid Venam (Dilios). Inače, kuriozitet je da su iranske vlasti protestovale zbog toga što su Persijanci u filmu prikazani kao čudovišta, a ne ljudska bića, što je predsednik Ahmedinedžad protumačio kao američku propagandu.

Strip „300“
Luksuzno izdanje grafičke novele „300“ Frenka Milera objavio je „Beli put“. Kritičari kažu da je Milerov crtež u ovom stripu nalik onom u njegovom drugom poznatom delu „Grad greha“. Miler kaže da je još kao dečak bio fasciniran bitkom kod Termopila, tom „najboljom prokletom pričom koje se ikad domogao“, a koju je poneo iz detinjstva, gledajući film „300 Spartanaca“ iz 1962. godine.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 25.03.2007.godine

povratak na vrh

    EMISIJA EMOCIJA
27.03.2007.
Piše: Matija Pisačić


Novi upload poslije dužeg vremena!

Predstavljamo prvi dio posljednjeg hrvatskog fotokopiranog fanzina! QUISISANA!
Stripovi nastali u Opatijskoj strip radionici
prošlog proljeća!

QUISISANA!

Pogledajte na
www.emisijaemocija.com!

povratak na vrh

    NA NERVALOVOM TAMNOM TRAGU
27.03.2007.
Piše: V. Fumeti

     Bernar Izler: Sambrovi, Beli put, Beograd, 2007.


Još od davnašnje pojave devete umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji, naša izdanja su pratila svetsku produkcija i bila, manje-više i začudo, često neobično aktuelna. Kao i sve drugo, to je poremećeno 90-ih godina prošlog veka, kada je strip u izvesnim godinama sasvim nestao i sa kioska i iz knjižara.

     Novi i agilni i mora se reći čudesno kvalitetni izdavač Beli put kao da edicijom Integrali namerava da to zakašnjenje nadoknadi. Naime, u okviru besprekorno odštampanih obimnih kolornih albuma, on je počeo da ovdašnjoj publici reprezentuje serijale koje smo zahvaljujući izgubljenoj deceniji potpuno promašili. Tako su u kratkom vremenskom roku objavljeni integrali posvećeni Bleksedu (tri epizode u jednoj knjizi), Šninkelu (četiri epizode odjednom!) kojima se priključuje i slavni i i po mnogo čemu antologijski Ihlerov serijal Sambrovi. (U najavi su Torgal, Gaston i drugi slavni stripovi!) Da ne bude zabune, Sambrovi su ime jedne francuske plemićke porodice, a četiri epizode na blizu 220 strana donose kompletnu priču o njenoj propasti u senci revolucionarnih gibanja 1848. godine. Sem kompletnog serijala, album Belog puta sadrži i odličan pogovor Aleksandra Manića, u kojem se čitaocu prezentuju činjenice o Bernaru Izleru, istoriji četvorotomnog romana u slikama, ali i analiziraju postupci u likovnom pogledu posebno antologijskog stripa. Tu je i biobibliografska beleška o Izleru.

     Prva epizoda Sambrovih se pojavila 1986. godine, a kao njeni autori su potpisani scenarista Balak i Izler kao crtač. Docnije se saznalo da se iz pseudonima Balak krije Jan Le Penetje; ali je u tandemu došlo do nesuglasica, te je od druge epizode kompletni autor Bernar Izler, što se ne primećuje u atmosferi stripa, pa ni u njegovoj neobičnoj fabuli.

     U najkraćem: priča počinje provincijskom sahranom oca porodice, koji je počinio samoubistvo. Vrlo brzo potom biće pod zagonetnim okolnostima ubijena i njegova putena supruga, koja će u noći posle muževljeve sahrane počiniti preljubu. U centru priče se otpočetka nalaze njihova deca – nesigurni i krhki sin Bernar i njegova sestra Sara, istovremeno konzervativna i odlučna, ali i incestuozno usmerena, čime se priča višestruko komplikuje. Posle njenog gubitka vida i Bernarovog bekstva u revolucionarni Pariz, pronalaska ruševne očeve palate i susreta sa ljubavnicom crvenih očiju, strip simultano prati fatumsku propast kuće Sambrovih i konvulzije Pariske komune.

     Iz ekstremno pojednostavljeno predstavljene priče moguće je, verujem, steći utisak o atipičnosti Izlerovih imaginacija, ali ono što strip uzdiže u antologijske visine je grafizam. Likovi su stilizovani do granice koju je u realističkom stripu čini se postavio Prat, i isto tako upečatljivi, a eksterijeri i enterijeri realizovani sa gotovo mističnim pečatom. Korišćenje relativno uskog kruga boja (u prvoj priči uglavnom nijanse crvene i sivkaste), njihovi snažni kontrasti, insistiranje na bitnoj ulozi senki i polusenki – a još više optimalno efektno kadriranje i građenje mnogih tabli kao neke vrste unikatnih grafičkih otisaka, te uzbudljiva čvrsta veza naracije i likovnog sloja u građenju atmosfere propadanja – predstavljaju Sambrove kao čudesan momenat stripa, dela koje je uspostavilo nove visoke kriterijume za devetu umetnost.

     Mada pisac pogovora s pravom dovodi Izlerov poduhvat u vezu sa romantičarskim delima Delakroa i Igoa i njihovim duhom, još je uočljivije da je Izler baštinik lirizma Žerara de Nervala, čiji eterično-neuhvatljivi duh jeste osnovni izvor mistične povesti o Sambrovima.

     Ukratko: ovo je integralni album koji bi ljubitelj stripova najviših zahteva morao da ima u ultimativnoj kolekciji.


Objavljen je 09.03.2007. godine u 27. broju Bestselera.

povratak na vrh

    BERNARD PRINS 14.
26.03.2007.
Piše: zmcomics



     U izdanju Marketprinta, u ediciji Najveća ostvarenja devete umetnosti, je izašao 14. album serijala Bernard Prins.

     Reč je o specijalnom albumu koji sadrži 11 krathih priča koje je po Gregovom scenariju nacrtao Herman.

     Album ima 72 strane, crno-bela štampa i mek povez. Kod vaših prodavaca već do četvrtka!!!

povratak na vrh

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (2)
26.03.2007.
Piše: mcn

     (Vasilis Lolos/Becky Cloonan: NEBULI, samizdat, 2005 (2))

Kopajući pred koju sekundu netom u potrazi za slikom za ovaj prikaz (nisam na kraju našao dovoljno veliku naslovnicu pa dobijate sličicu iznutra), otkrio sam kako "Nebuli" nije samo množina od "Nebulon" (ime za brojne planete posjećene u ovom kratkom stripu), već i, kako se čini, sleng naziv za "cool people". Da sam to prije znao (a gle, ne znam sve!), strip bio mi bio antipatičan od početka. Ovako mi je postao antipatičan tek na kraju, kad si Vasilis i Becky čestitaju na tome kak su si super. Bljak!

     A strip? Ono, krajnje je slatko nacrtan - fina stilizacija, odlično vladanje crno-bijelim, zabušavanje s minimumom kadrova po stranici, privlačno pakiranje - ali scenarij se sastoji od niza nepovezanih odsječaka dijaloga koji ne zaslužuju ni da ih se nazove dijalogom. Sve u svemu, samodopadna stilska vježbica, portfolio koji pokazuje mogućnosti, igrica potencijala, mladosti i veselja.

     Prijedlog za prijevod? Šalite se! Premda bih bio sretan da više naših autora izlazi na tržište s ovako dotjeranim uzorcima svjetova u svojoj glavi i premda bih u takvom slučaju pljeskao skoro svima, zaista nema smisla prevoditi takve oglede iz bijeloga svijeta. Razvijenu Becky Cloonan ionako možete pratiti u American Virgin, a Lolosa ne znam gdje (jer, je li, ne znam sve).

PS Fala Džuki koji je ovo donio iz New Yorka i posudio na čitanje.


povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
26.03.2007.
Autor: Simon Vučković
    POST SCRIPTUM (79)
25.03.2007.
Piše: Zoran Đukanović

     STRIP I FILM, MEDIJI “K'O I SVI DRUGI” - 3

     Treća, takođe fundamentalna razlika sastoji se u načinu prikazivanja pokreta. Strip ne reprodukuje pokret u celini; on ga uvek selektivno interpretira, rasterećuje oslobađajući ga od nekih faza. Ovo sažimanje, kao specifična intrepretacija, isto je toliko izvor prepoznavanja individualnosti autorskog postupka u stripu koliko su to i korišćenje različitih planova, različitih pokreta kamere, montaža itd.

     Šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, u vreme kada nekolicina medijski osvešćenih intelektualca (što je bila revolucija u pojmu šta intelektualac uopšte znači i gde mu je mesto) započinje proces kulturne rehabilitacije stripa, a njihovim glasovima pridružuju se i neka poznata režiserska imena koja na ličnim primerima ističu izvesnu uticajnost stripa na neke od svojih filmova. Bili su to Alen Rene sa filmom Prošle godine u Marijenbadu, Federiko Felini sa 8 ½, Fransoa Trifo sa Farenhajtom 451 (u Trifoovom filmu medij stripa čak igra posebnu ulogu u antiutopijskom ideološkim ustrojstvu koje zabranjuje čitanje knjiga) i još neki drugi. Bližih kritičarskih elaboracija ovih filmova u pravcu gore izrečenih tvrdnji koliko je meni poznato, međutim, nije bilo. No, čini se da i same izjave pre spadaju u domen retoričke, mada iskrene podrške stripu nego u domen fundamentalnih poetoloških uvida, posle kojih bi bilo logično očekivati da zaista i uslede opsežne analize ponuđenih primera. Pošto primere baš tih filmova nisam sam izabrao, neću ih, elem, ni analizirati. Nisam raspoložen, valjda dovoljno motivisan da se u to upustim, da tek-eto-zbog-mentalne-vežbe razvijam an argument for argument sake. To prepuštam Reneu, Feliniju, Trifou i onima koji se potpuno identifikuju sa njihovim tvrdnjama. Argumenti se i tako mogu razvijati na ovom ili onom svetu, tvrdi Nil Gejmen.
Pokret, odnosno tabačina u Ringu Artura del Kastilja je uvek bila žestoka, baš po mom meraku. Uvek sam se naivno ubacivao u ulogu Ringa, a ne onog koji popija batine.
     Samo naizgled sporednije je znanje da su Alfred Hičkok i kasnije Brajan de Palma i mnogi drugi iscrtavali na hartiji čitave svoje filmove pre pristupanja neposrednoj režiji. Ili je to bio već sam proces režije? Ova njihova tehnička poštapalica čini mi se da više od gore pomenutih retoričkih izjava govori o mogućem dosluhu dva medija. O storibordu, vizuelnoj knjizi snimanja u formi stripa, tako važnom sredstvu za građenje filmskog ritma, De Palma kaže: “Mnogi zapravo i ne znaju šta je to i zašto se to radi. Može se za svaki kadar uraditi najpre njegov crtež. To je radio Hičkok, a radi i Siplberg, na primer. Ja to radim zato da bih unapred dobio uvid u celinu filma. To je kao partitura za simfoniju. Odmah je jasno gde je radnja prespora ili prebrza i koju ste vizuelnu ideju već potrošili, pa treba uneti novu. Radio sam sve te crteže za moje filmove. To je poput koreografije filma.”

A šta ćemo sa ipak složenijim pokretima u Black Hole Čarlsa Brnsa?
E, ovde je reč o organsko-simbiotičkom pokretu kompozicionog urastanja
ruku i tela u jedistven
dodir.

     Naravno, i znatno pre ovakvih - meni se čini odista važnih - izjava postojali su jaki transferi između filma i stripa. Stvaranje filmova po predlošcima iz stripa koje je učestalo osamdesetih godina (Flaš Gordon, Supermen, Konan...) nije nikakvo specijalno otkriće koje bi pripadalo baš toj deceniji. Naprotiv, reč je bila o tadašnjem manje ili više uspelom pokušaju rivajvla, posle duge ugaslosti ovakvih transfera. A dugoj pauzi prethodio je pak period plamtećeg interesa u četrdesetim i pedesetim godinama. Tada su desetine i desetine stripova poslužile za stvaranje filmova i TV serijala. Nisu korišćeni samo stripovi koji i danas predstavljaju opšte mesto kolektivne svesti (Supermen, Betmen, Fantom, Mandrak, Flaš Gordon, Princ Valijant, Stiv Kenjon...) nego, naravno, i oni kojih se sada zaista malo ko seća – tavore kao zaboravljene enciklopedijske jedinice ili fusnote. No, ma kako se nesumnjiva brojnost transfera strip-film iz četrdesetih i pedesetih danas pokušavala isključivo tumačiti kao “dosluh zajedničke prirode dvaju medija”, postoje i znatno jednostavnija objašnjenja. Četrdesete i pedesete godine prošlog veka decenije su početka procvata masovne kulture. Taj procvat se, isprva, odlikovao naglašenim i neselektivnim medijskim (ko)mešanjem baš svega što se vrzmalo naokolo: radija-televizije-filma-stripa-rotoromana... Ta se mućkalica nije uvek “skrupulozno obazirala na osobene prirode njihovih medijskih diskursa”. Ma, nije ih bilo briga za takve prefinjenosti i zavrzlame. Kako kažu Rajtenber i Fuks u svojoj knjizi Stripovi: anatomija masovnog medija (Comics: Anatomy of a Mass Medium, 1971), svaki od medija se nadao da će imati koristi od uspeha drugog medija. Reč je bila, pre svega o eksploataciji popularnosti postojećih likova. Uostalom, u to vreme su stvarane i brojne radio-adaptacije po predlošcima stripa (što danas i nije baš slučaj). To niko, ipak, ne uzima kao glavni argument za “dosluh zajedničkog jezika” stripa i radija. Dakle, predstave o tesnoj vezi dva medija nije dovoljno ilustrovati brojnošću “vezivnih” primera, a da se pri tom ne osmotri priroda tih veza.

     (nastaviće se)

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
25.03.2007.
Priredio: Dušan Banjanin


    PETI MEĐUNARODNI SALON STRIPA U BEOGRADU

     Ovogodišnji, Peti međunarodni salon stripa biće održan u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, od 27. do 30. septembra, a organizatori, već tradicionalno, tim povodom organizuju konkurs na kome mogu učestvovati "autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta". Radovi bi trebalo da stignu najdalje do 1. jula tekuće godine, na adresu: SKC, Srećna galerija, Međunarodni salon stripa, Kralja Milana 48, 11 000 Beograd, Srbija. Kandidat može poslati ili doneti lično, samo jedan rad u originalu ili kvalitetnoj kopiji, obima od jedne do četiri table, a radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika. Što se teme, žanra, autorskog pristupa i formata table za konkurs tiče, na volji je svakom pojedinačnom autoru (ili više njih, ako je zajednički projekat u pitanju). Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-yu republika ili na engleskom. Uz rad treba poslati ličnu biografiju autora ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno (funkcija autora - crtež, scenario, kolor...) - ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, državljanstvo, broj mobilnog i fiksnog telefona, e-mail adresa, naziv rada, tehnika, godina nastanka dela, broj stranica - naznačiti paginaciju na poleđini.
     Sve pristigle radove selektiraće žiri za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i nagrade sponzora. A, nagrade su: Gran pri Salona (statueta Salona, diploma, 500 evra), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji scenario/ideju (plaketa Salona, diploma), nagrada za najbolji crtež (plaketa Salona, diploma), specijalne nagrade žirija (diplome), nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina (diplome), nagrade izdavača i nagrade sponzora. Sve dodatne informacije na www.skc.org.yu.

    I. M.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 22.03.2007.godine

povratak na vrh

    KRAJ JUGOSLOVENSKE TETRALOGIJE
24.03.2007.
Piše: Aleksandar Manić

     U petak 23. marta, u pariskom "Virgin Megastoru" na Šanzelizeu, održana je promocija "Četiri?", poslednjeg strip albuma "jugoslovenske tetralogija" Enkija Bilala. Poznati francuski strip autor beogradskog porekla odlučio je da se album pojavi u knjižarama u subotu 24. marta, na dan osme komemoracije početka Nato agresije na Srbiju. Pred brojnim ljubiteljima stripa, Bilal je govorio o genezi ovog serijala, o geopolitičkoj situaciji u bivšoj Jugoslaviji i o junacima stripa. Karakterišući svoj rad kao svedočanstvo o jednoj drami, on je objasnio niz specifičnosti u svom pristupu "jugoslovenskoj tetralogiji". Završavajući razgovor, Enki Bilal je primetio da su se njegovi junaci, na samom kraju, pomirili sa prilikama, što se i njemu desilo, posebno po atentatima u Americi septembra 2001. godine. Istovremeno, on je napomenuo da je kraj tetralogije ostao otvoren, što on može da iskoristi kao podlogu za snimanje narednog filma.

     Istovremeno sa izlaskom poslednjeg toma "jugoslovenske tetralogije", organizovana je izložba 26 Bilalovih originala na pariskom sajmu knjiga. Aukcijska kuća Artcurial, organizovala je aukcijsku prodaju 32 ilustracija Enkija Bilala. Ilustracije su procenjene od 5.000 evra (mali formati) do 30.000 evra (veliki formati). Aukcija se održava u subotu 24. marta.

povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
24.03.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić

Damir Pavić javlja: Razgovor o istorijatu domaće alternativne scene, u Pančevo (i izložba)
www.pionirovglasnik.com/blog/2007_03_01_past.php#3445997438192900471

Enki Bilal, inetervijusan je dva puta ove nedelje, u Francuskoj
1) Laure Garcia (koja je član ACBD - Association des Critiques et journalistes de Bandes Dessinées) ga intervijuisala za Le Nouvel Observateur
www.neorama.com.br/q_frame6396.html
2) Metro, besplatne novine, isto ga intervijušu
www.neorama.com.br/q_frame6395.html 
3) Takođe ima članak o njemu u 106-tom broju magazina Bodoi, sa 2 strane Bilalovih radova
www.neorama.com.br/q_frame6350.html

Nova serija Dalibora Talajića-a u SAD-u
comics.ign.com/articles/752/752172p1.html

Kolašin 2007. Darko Drljević nama je poslao 6 crteža koji su dobili nagrade
neorama2.blogspot.com/2007/03/montenegro-nesta-quinta-o-cartunista.html

Aleksandar Zograf, recenzija od Armando Milićevića za 'Regards from Serbia'.
www.night-flight.com/board.htm?p=58

Adi Granov saradjuje sa Dan Abnett, na novoj seriji u Marvelu
www.wizarduniverse.com/magazine/wizard/003963743.cfm

Danijel Žeželj i Esad T. Ribić u Španiji - Saturno će izdati antologij u 24 Seven na španskom
neoramaquadrinhos.blogspot.com/2007/03/24siete...

Stjepan Šejić počinje novu seriju sa Ron Marz-om
neorama2.blogspot.com/2007/03/first-born-first-look-top-cow-is.html

Marko Đurđevic: naslovnica od Thunderbolts 112 (mart 2007)
www.marvel.com/comics/onsale/covers/0307/TBOLTS112_cov.jpg

Fabio Civitelli sprema album povodom 60 godina Texa
www.ubcfumetti.com/weblog/?3011

Marvel će imati svoj park za decu u Dubai-u
www.neorama.com.br/q_frame6379.html

    IZBOR IZ ŠTAMPE
24.03.2007.
Priredio: Z. Đukanović

     Waeeen Ellis, Fell

     Neprilični afekti, novi strašan, grubo realističan strip Warrena Ellisa

     Novi ciklus stripova Warrena Ellisa Fell – čiji je prvi broj izašao nedavno – strašan je, grubo realističan i prilično snažan. Tu nema ništa od onoga high-tech futurizma s kojim se Ellis poigravao tako vedro i pametno u stripovima Transmetropolitan i Global Frequency . Umjesto toga, glavni lik je policajac za umorstva Richard Fell, koji je određen da radi u Snowtownu, potpuno depresivnom, oronulom i uništenom gradu “tamo preko mosta” od bilo kojeg mjesta koje je ekonomski prosperitetno ili tehnološki napredno. Selidba iz high-tech -zemlje u Snowtown je kao selidba iz japijevskog i modernog Seattlea u industrijski depresivan Detroit (što sam ja učinio prije malo više od godinu dana), samo još i više. Snowtown je jedan od onih koje Manuel Castells naziva “crnim rupama informacijskog kapitalizma”, mjesto koje je odvojeno od mreže, a čija bijeda ipak ostaje kontra-učinak globalnog sustava kojemu ne može pristupiti. Sve je zapušteno i slomljeno u Snowtownu; i, barem u prvom broju, kao da je uvijek noć. Crtež Bena Templesmitha baš je dovoljno zamagljen i skiciran i monokromatski siv (većim dijelom) da ukaže na propast ugodnih obrisa i granica koje uzimamo zdravo za gotovo, ali bez nagovještaja nade u ikakav natprirodni napredak. Fell nam daje nasilje, droge i ruševine, ali bez imalo glamurizacije ili pomodnosti koje su takve stvari dobivale, na primjer, u cyberpunk romanima osamdesetih godina. Umjesto toga, Ellis i Templesmith naznačuju nemilosrdnost, ponavljanje, što nam stalno donosi neugodna iznenađenja (čak i kada smo mislili da stvari nikako ne mogu biti gore) a ne nude očekivanje bijega.
     Richard Fell je nepopustljivo uporan, ima svoje stroge kodove etike, i dovoljno opaža i dalekovidan je da bude dobar u onome što radi, a to je otkrivati tajne i hvatati ljude. Njegov je moto da “svatko nešto skriva” i očito se (kako mu kaže jedan drugi lik) izvlači, barem malo, zahvaljujući moći koju mu pruža otkrivanje tih.
     S tim likom u središtu, Fell je žanr fikcije koji nam pruža zadovoljstvo u žanru, ali s neobičnim, malim neočekivanim preokretima. Mislim da je poput najboljih noir filmova iz četrdesetih i pedesetih – ali, poput onih kakvi su bili u doba kada su snimljeni, a ne kakvi su sada s pola stoljeća odjeka i reputacije koji nas čine da se osjećamo tako samozadovoljnima što ih volimo.
     Fell je i eksperiment, i formalno i komercijalno. Svaki broj ima 18 stranica, umjesto za industriju standardnih 24, i prodaje se za 1.99 dolara, umjesto za tu industriju standardnih 2.99 dolara. Svaki je broj također potpuno cjelovit i zaokružen u smislu priče: Ellis kaže da neće biti priča koje se rastežu na više brojeva. To vodi do vrste strogo zgusnutog pripovijedanja. Važan je svaki detalj, a priče je čvrsta i snažna, iako je priča per se manje važna od lika i atmosfere. Osmišljavanje stripa u nastavcima na toj osnovi je vrlo rizična stvar: i zbog toga što je teško održavati dramsku napetost, i zato što je ekonomski teško prodavati stripove po tako niskoj cijeni (ako prodaja ne može biti održana od broja do broja, izdanje će propasti). Vjerojatno bi se moglo reći i više od toga kako ovakav strip svladava i formalne i komercijalne zahtjeve, kako u potpunosti priznaje vlastiti status potrošne robe, dok istovremeno zadržava onu duboku negativnost za koju je Adorno smatrao da je roba popularne umjetnosti ne može imati.

     Steven Shaviro
     S engleskoga prevela Lovorka Kozole


(Objavljeno u: "Zarez" br. 164, Zagreb, 06. 10.2005. www.zarez.hr/164/kritika6.htm)


povratak na vrh

    NOVA SLOVENAČKA IZDANJA
23.03.2007.
Piše: zmcomics

     Da polako oživljava i slovenačko strip tržište govore nova izdanja, koja se pojavljuju i koja se najavljuju.

     Odličan fenomen je strip magazin "Strip BUMERANG" koji je došao već do četvrtog broja i koji u kvalitetnoj formi donosi zanimljive stripove.

     Takođe je zanimljivo da oživljava i izdavanje strip albuma, tako da se odnedavno na slovenačkom jeziku može ptočitati i 27. album Jeremiah "Elsie et la Rue".

     Da su namere ozbiljne govori i najava albuma Complainte des landes perdues (Rosinski, Dufaux - Tožba po izgubljenih pokrajinah) iz Stripoteke poznat kao Tugovanka za izgubljenim pustarama. Kao i najava crno belog izdanja La Jeunesse de Barbe-Rouge (Perrissin, Redondo - Rdečebradčeva mladost) Mladosti Riđobradog. Svi pomenuti stripovi su u izdanju izdavačke kuće Studia Risar.

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
23.03.2007.
Autor: Darko Macan
    IZBOR IZ ŠTAMPE
23.03.2007.
Priredio: Vuk Marković

     ZAGOR PRVI PUT NA FILMU
     Cetvrtak, 22. mart 2007. 14:24

     Strip junak Zagor, gospodar močvare Darkvud na Divljem zapadu, dobio je svoj prvi igrani film - kratkometražni film "Poglavica bez plemena" režisera-entuzijaste Svetozara LJubojevića iz Novog Sada.
     Borac-pravednik sa omiljenim oružjem indijanskim tomahavkom i nadimkom Zagor Te Nej uz čije doživljaje su odrastale generacije mladih u Jugoslaviji, iz sveta stripa LJubojević je uz pomoć grupe stvaralaca-amatera pretvorio u niskobudžetnu 45-minutnu akcionu "treš" komediju.
     Ljubojević se nije zaustavio samo na režiji, već je i napisao scenario, producirao film i odigrao glavnu ulogu Zagora, koji uz pomoć vernog saradnika Meksikanca Čika treba da oslobodi od kauboja nasilnika prelepu indijansku skvo Buckasti Vrabac.
     Fruškogorski krajolik igra ulogu Darkvuda, a posebnu draž filmu daje "lalinski" izgovor glumaca-amatera kauboja, Indijanaca i posebno Čika, koji scenu potrage za zecom počinje svojom čuvenom izrekom: "Ne zvao se ja Felipe Kajetano Lopez Martinez i Gonzales i Rodriguez i Ramirez".
     Pored nekoliko odabranih slika i kadrova na sajtovima www.myspace.com i www.youtube.com, LJubojević je postavio i objašnjenje - da je hteo da samostalno prodje kroz proces snimanja jednog filma i time ohrabri druge potencijalne autore da krenu tim putem, čime bi se podstakao razvoj domaće filmske scene.
     "Sa napretkom filmske tehnologije holivudska produkcija lansira gotovo na stotine kvazi heroja nadrealnih moći koji ozbiljnom gledaocu izgledaju potpuno banalno i naivno. Takvi filmovi su prepuni fantastičnih situacija koje ovi moderni super-heroji rešavaju na često sasvim besmislene načine", smatra sineasta amater iz Novog Sada.
     Holivudski filmovi, nastavlja Ljubojević, obično "obogaćeni" i obradjeni najsavremenijim digitalnim efektima "predstavljaju početak kraja filmske umetnosti kao takve za generacije gledalaca iole upućenih u film kao oblik umetničkog izraza".
     Nasuprot tome, grupa amatera predvodjena LJubojevićem htela je da "Poglavicom bez plemena" ukaže mladim generacijama na Zagora, koga je italijanski strip crtač Serdjo Boneli stvorio 1962. godine, a njegove pustolovine su do pred kraj 1980-tih godina izlazile u Jugoslaviji u sveskama "Zlatna serija".
     LJubojevićev film snimljen još 2005. godine prikazan je prošle nedelje na "Vikendu treš filmova" u Domu omladine Beograda. U filmu se pojavljuju i Miloš Jakšić, Dragan Dumitrov, Dragan Jovanović, Milan Teofilović, Natalija Komarov i drugi.

     (Beta)

Objavljeno: mtsmondo, 22.03.2007.godine

povratak na vrh

    FIBRA POKLANJA...
22.03.2007.
Piše: zmcomics
     Kao što već postaje tradicija, mlada izdavačka kuća Fibra, u cilju promocije svojih novih izdanja, na internetu daje detaljne opise stripova kao i mogućnost da se preuzmu pdf fajlovi sa samim stripom.
     Najavljujući integrale "Crveni gospodar" i kompletnog "Metabaruna" u dve knjige, poklanjaju vam 28 strana Crvenog gospodara i kompletan prvi album Metabaruna od 62 strane što je četvrtina prvog integrala.
Link za informacije o Metabarunima, gde ćete lako naći i link za download stripa, je sledeći:
www.fibra.hr/index.asp?cat=3&SeriesID=4
Link za informacije o Crvenom gospodaru, gde ćete lako naći i link za download stripa, je sledeći:
www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=5&TitleID=9
Svakako je za preporučiti i link gde možete preuzeti privjue ostalih fibrinih izdanja:
www.fibra.hr/index.asp?cat=4

povratak na vrh

    SYSTEMOVA NOVA IZDANJA
22.03.2007.
Piše: zmcomics

     Nakon Crvenog Plašta, System Comics je izdao još tri nova naslova. Treći album ciklusa o Mladosti Džona Difula u serijalu Inkal: "Croot". Ovaj album je, kao i prethodna dva, po scenariju Žodorovskog nacrtao naš novosađanin Zoran Janjetov. Takođe je izašao i novi Kalvin i Hobs "Napad poremećenog monstruma ubice snežnog siledžije". Poslednja, za sada, urađena epizoda Ken Parkera je izašla kao četvrti specijal i nosi naziv "Bakarno lice" .
     Stripovi su već dostupni u znanim knjižarama i striparnicama. Za Alan Ford je cena proverena i Inkal košta 495 dinara, Ken Parker 360, Kalvin i Hobs 495.


povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
21.03.2007.
Autor: Mladen Oljača
    ŠVAJCARSKI STRIP U NOVOM SADU
20.03.2007.
Priredio: Vuk Marković

     Od 21. do 27. marta na SPENS-u u Novom Sadu ce se održati Drugi međunarodni sajam knjiga. Tokom trajanja sajma biće postavljena i izložba švajcarskog stripa od Rudolfa Topflera do danas, a najavljeni su i gostujući švajcarski autori koji će voditi i strip radionice.
     Sam sajam knjiga trebalo bi da bude veći nego do sada, i pominje se gostovanje oko 200 izdavača iz više zemalja.



FRANKOFONIJA / IZLOŽBA


U okviru Međunarodnog sajma knjiga
u Novom Sadu

Od srede 21. do utorka 27. marta 2007.
Novosadski sajam, Hajduk Veljkova 11

ŠVAJCARSKA, ZEMLJA STRIPA
Otvaranje u sredu 21. marta
     Izložba pod nazivom Švajcarska, zemlja stripa otkriva prošlost i sadašnjost stripa u zemlji koja igra važnu i raznoliku ulogu u oblasti stripa. Od 1970. godine, brojni švajcarski autori dostigli su međunarodni nivo.

     Obuhvaćeni period počinje sa Rodolfom Tepferom koji, u Ženevi u prvoj polovini XIX veka, "pronalazi" strip. Ovaj isti period završava se sa autorima stripa savremene mlade švajcarske garde koja se u Ženevi i Cirihu okuplja oko časopisa i izdavačkih kuća koje osnivaju, istražuju svoj pravac sa težnjom ka novitetima i pokušavaju da sa smelošću isprobaju nove tehnike u umetnosti.


povratak na vrh

    SONASTE MANECO #10
20.03.2007.
Piše: zmcomics


     Podsećamo vas, kao što to Strip vesti čine već tri godine unazad, da je 10ti broj magazina Sonaste Maneco već dostupan za download. Toliko godina je i ovaj odličan magazin živi na internetu.

     152 strane, u pdf formatu, mnogo zanimljivog sadržaja!!!

     Besplatan časopis, slobodan download, pa i nekih prethodnih brojeva, sa sledeće adrese:
     www.labanacomic.com.ar

     Direktan download
     www.labanacomic.com.ar/maneco10.zip

povratak na vrh

    PRIJEDLOG ZA PRIJEVOD? (1)
19.03.2007.
Piše: mcn

     (Jeffrey Brown: UNLIKELY, Top Shelf, 2005 (2))

     Svoje sam tinejdžerske i rane dvadeset godine proveo sretno zaljubljen u stripove pa zato uvijek rado čitam autobiografsku prozu koju pišu ili crtaju ljudi koji su se u to doba nesretno zaljubljivali u druge ljude. Kao, na primjer, Jeffrey Brown.

     Jeffrey Brown pripada jednom od svježijih naraštaja crtača (recimo da su na njega utjecali Chester Brown i Lynda Barry), podgrupi onih koji crtaju na meni antipatičan način: ima talent pa može i grubo, kanda nevješto (to mrzimo mi koji smo s talentom kratki pa sve moramo na rad). A osim što ima crtački talent, ima i pripovjedni tako da se UNLIKELY čita kao neki alt-film sastavljen od pažljivo odabranih kriščica života, hipnotizira pa vuče kroz zaljubljivanje djevca Jeffreya i bolno odljubljivanje kad shvati da cura više voli opijate no njega. Dobra stvar. Nu, kako sam za ovo vjerojatno nikad ne bih dao novce, hvala Tozi koji mi je knjigu posudio.

     No, kako kotira UNLIKELY kao prijedlog za prijevod? Tako-tako: tehnički bi problem bilo titlovati 250 stranica dovoljno ružno da bi se poštivala autorska intencija, a knjigu bi kupilo možda pedeset ljudi na Zagorom ujedinjenom Balkanu. Sve u svemu, ako vam je zazvučalo zanimljivo, oriđiđi vam je vjerojatno jedina šansa.

povratak na vrh

    TRAŽE SE CRTAČI
19.03.2007.
Priredio: zmcomics


     Koliko sam shvatio, na sajtu Studio Jotim koji je dat u pozivu su opisane sve faze kako rade strip, njima trebaju crtači za prvih par faza. Mada, za svaki slučaj vi dobro proverite to, pogledajte sličice, primere i odlučite da li je to posao za vas. Meni se čini, na osnovu viđenog, da je to lepa prilika za angažman!

     La Compagnie des glaces recherche un dessinateur
     Le Studio Jotim recherche des talents pour l'adaptation en bande dessinée de la saga de G.J. Arnaud.

     L'adaptation BD de la saga-fleuve de G.J. Arnaud (62 romans, soit plus de 11.200 pages) poursuit son petit bonhomme de chemin : le 9e tome de "La compagnie des glaces" (Dargaud) doit paraître en avril 2007 et la série de SF pourrait s'étaler sur plusieurs dizaines d'albums.
     Entièrement réalisée par un studio d'auteurs, le Studio Jotim, "La compagnie des glaces" recherche un dessinateur pour la réalisation des crayonnés des personnages. Pour se rendre compte du fonctionnement du studio et comprendre ce qui sera attendu du candidat, rendez-vous sur le site de Studio Jotim.
     Parmi les intervenants ayant déjà travaillé sur la réalisation de la série : Philippe Bonifay (scénario et dialogues), Christian Rossi (roughs), Ann Boinet (documentation), Thierry Maurel (décors techniques), Juliette Derenne (décors de glaces), Jérome Lereculey (personnages principaux et trains), André Le Braz (personnages secondaires), Séraphine (les Roux), Dominique Lidwine (les loups et la couverture), Jacques Terpant (carte postale), Arnaud Quere (les trains), Pascale Sorin (au montage), Siel et Etsumi Sato-Gabrion (couleurs)....

povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
19.03.2007.
Autor: Simon Vučković
    CRVENI PLAŠT I...
18.03.2007.
Strip vesti

     U prodaji se već nalazi novi strip Ivo Milazza "Le Maitre Rouge", u izdanju System comics-a, preveden kao "Crveni plašt". Cena mu je je 1150 dinara (u Alan Fordu 1095). Strip je u tvrdom povezu A4, i sadrži kompletnu priča na 96 strana.

     Najavljeni su i za 19.03. novi Kalvin i Hobs, Ken Parker specijal 4 i Inkali 3, 4, 5 i 6, s tim da možda zadnja tri Inkala izađu par dana kasnije.



povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
18.03.2007.
Priredio: Z. Đukanović

     Darko Rundek o važnosti kritike

     Naspram čestih nesporazuma između autora i kritike, ili njihovog jadno pojednostavljenog odnosa "ja tebi ti meni", Darko Rundek iznosi jednu potpuno artikulisanu percepciju ove čudne i neophodne organske dinamike autor-kritika-delo-publika, potpuno svejedno da li je reč o muzici, stripu, književnosti ili filmu:

     "...nekada je i u Beogradu i u Zagrebu, u "Džuboksu" i "Poletu", bilo muzičkih kritičara koji su, ako bi se i mogli sporiti o njihovoj zbilja analitičnosti, ipak znali stvari staviti u određeni kontekst, svjetski ili lokalni, ili barem trendovski očitati ono što se događa na muzičkoj sceni. To je stvaralo izvjesnu energiju razumijevanja i koncentraciju na sadržaj onoga što smo radili, a što je bilo veoma važno za stvaranje čitavog Novog vala koji je do danas ostao kao jedan od najsvjetlijih momenata domaćeg roka i urbane kulture. Prisustvo tog tipa aktera na sceni kao što je muzička kritika je užasno važno."

     (Odlomak je preuzet iz razgovora Nebojše Grujičića sa Darkom Rundekom Dobrovoljni stranac, "Vreme", Beograd, 15.03.2007. Ovaj inače sjajan intervju dostupan je u celini bez passworda na www.vreme.com/....)




     Los Anđeles

     DRUGAČIJI ŠERLOK HOLMS NA VELIKOM PLATNU

     Filmska kompanija Warner Bros. u saradnji sa producentom Lajonelom Vigramom (Lionel Wigram) planira filmsku adaptaciju njegovog predstojećeg stripa o čuvenom detektivu Šerloku Holmsu (Sherlock Holmes).
     Novi film režiraće Nil Maršal (Neil Marshall), dok je scenario za ovo ostvarenje poveren Majklu Džonsonu (Michael Johnson).
     Iako nisu objavljeni detalji vezani za radnju filma, kreativni direktor kompanije Warner izjavio je da kompanija želi da prikaže čuvenog detektiva i njegovog lojalnog pomoćnika doktora Votsona u potpuno drugačijem svetlu nego što je to do sada bio slučaj.
     Studio se nada da će uspeti da predstavi Šerloka Holmsa na način, sličan onome, na koji je to uradio Kristofer Nolan (Christopher Nolan) sa likom Betmena.
     Vigram želi da u novom filmu skrene pažnju na mnoge strane detektiva koje su do sada bile zanemarene prilikom adaptacije knjige Artura Dojla (Arthur Doyle).
     Nova vizija Šerloka Holmsa oslobodiće ga njegove Viktorijanske ukočenosti, i predstaviće ga kao velikog avanturistu, boksera i iskusnog mačevaoca.
     Avanture Šerloka Holmsa zabeležene su u preko 200 filmova u kojima je čuvenog detektiva glumilo preko 75 različitih glumaca.
     Vigram, koji je učestvovao u stvaranju filmova o Hariju Poteru (Harry Potter), izjavio je da je njegov novi strip o londonskom detektivu samo sredstvo koje će nagnati ljude da odu i pogledaju film.
     Izlazak stripa podudaraće se sa premijerom filma, kako bi na najbolji način promovisao dugometražno ostvarenje.


Objavljeno: www.b92.net/kultura, Beograd, 16. 03.2007.godine

povratak na vrh

    STRIPOPEKIN ONLINE STRIP
17.03.2007.
Piše: Filip Andronik

     Na web stranici udruženja strip crtača i čitača iz Bosne i Hercegovine (www.stripopeka.com) upravo smo pokrenuli sedmični strip. Radi se o karikaturalnom prikazu doživljaja iz naše (Bosanske) svakodnevnice sa dvojcom glavnih junaka Dukojem i Edijem. Strip ćemo objavljivati jednom sedmično dok nam ne dosadi, u formatu 4 sličice po epizodi. To je u stvari onaj tipični kaiš stripa samo zbog prostora nismo u mogućnosti staviti četiri slike jednu pored druge.

     Strip crtam ja (Filip Andronik) a prva epizoda je nacrtana prema ideji Emira Pašanovića - nas dvojca smo ujedno i pokretači te družbe.

     Inače, voljeli bi smo da nam se jave i ostali crtači stripova iz Bosne i Hercegovine koji su zainteresovani da objave svoje radove na internetu. Ne kao statična galerija, mada imamo i to, već da urade strip koji bi smo objavljivali jednom sedmično. Da li da započnu novi ili ako imaju stari koji nikada nigdje nije objavljivan - dobrodošli su. Naravno da mogu i radovi koje su započeli nekada, uradili pet-deset epizoda i sada bi nastavili to crtati. Što da ne?

     Format radova ne mora biti kaiš od četiri slike, može to biti i puna strana... Tematika isto - od komedije pa do SF horrora sve je dobrodošlo.

     Stripopeka inicijativa
     ----------------------------
     Web adresa: http://stripopeka.com
     Broj mobitela: ++38762386827
     Lokacija: Sarajevo

povratak na vrh

    ENDEM #33
17.03.2007.
Piše: zmcomics



     Izašao je novi, 33. broj Endema.

     Možete ga u Hrvatskoj naći u znanim striparnicama ili kontaktom preko maila ticulin@hotmail.com. Cena je 20 kuna.

     Naravno, Endem je stigao i u Srbiju gde se može kupiti u striparnici Darkwood ili naručiti putem maila kod Dekare grrrajndkor@yahoo.com, po ceni od 150 dinara po primerku.

     Za te novce dobijate 56 strana (četiri u koloru) odličnog strip štiva!

povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
17.03.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić

Novi broj magazina "Sto mu gromova" o stripu od  Bookglobe-a već ja izašao!
www.morecomics.hr/item/3479

Enki Bilal - igrica po stripu Nikopol
www.entrecomics.com/?p=4672#respond

Zamoli bih vas da glaste za moju web stranicu (http://www.neorama.com.br/)
www.irancartoon.ir/vote/2007/03/the_best_cartoon_website_aroun.php

Vlado Volas osvojio prvo mesto u Rumuniji - Ako pogledate ostala imena na listi, videćete da je to ogroman uspeh
www.gecbucovina.ro/noutati/rez100nat1en.html

55 slika iz idućeg filma od Ninja Turtles
www.brokenfrontier.com/headlines/details.php?id=2444

Umro je Osvaldo Cavandoli, autor crtanog serijala 'La Linea'
- Naše kolege koje izdaju vesti o stripu su mnogo pisali o njemu. Naročito, Lo Spazio Bianco
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4410

Potvrdjeno: Steven Spielberg ce da izradi film Tintina
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4422

15 godina bez Valter Nojgebauera (biće u maju)
www.lambiek.net/artists/n/neugebauer.htm

Rajko Milošević Gera u Vertigu - 'Treba da se pročita' 3. broj od Scalped, kaze IGN
comics.ign.com/articles/771/771120p2.html

Prvi Zagrebački Salon Autokarikature
neorama2.blogspot.com/2007/03/evo-vam-novi-poziv-od-hdka-zagreb-time.html

Alem Ćurin
neorama2.blogspot.com/2007/03/alem-urin-croatian-comics-artist-alem.html

Milan Jovanović i Zoran Janjetov u Holandiji - 28.  i 29. aprila dešava se flamanski festival Stripbeurs Arnhem, na kome će biti prisutni Milan Jovanović i Zoran Janjetov, Osim njih, lokalni majstori Martin Lodewijk, Hanco Kolk, kao i Jacques Martin i Rodolphe.
www.stripbeursarnhem.nl/Welkom.html

Joe Quesada i Adi Granov saradjuju na istom projektu
www.comicbookmovie.com/news/articles/3406.asp

Marko Đurđevic u Marvelu
- Naslovnica za Blade 7 (izlazi: 14 marta)
www.marvel.com/comics/onsale/lib/view2.htm?...

Nova knjiga Mirka Ilića
www.reason.com/news/show/119123.html

Poziv: 4i International Cartoon Contest od IndianInk
neorama2.blogspot.com/2007/03/4th-international-cartoon-contest.html

povratak na vrh

    KONKURS PETOG SALONA STRIPA
16.03.2007.
Press: SKC

27-30. septembar 2007.

PRIJEM RADOVA NA KONKURS DO 1.07. 2007.

Adresa:
SKC, Srećna Galerija
MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Kralja Milana 48
11 000 Beograd, Srbija


Propozicije:
1. Pravo učešća imaju strip autori svih uzrasta iz svih zemalja sveta.
2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika.
3. Kandidat može poslati ili doneti lično, samo jedan rad u originalu ili kvalitetnoj kopiji, obima od 1 do 4 table.
4. Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan.
5. Rad može biti delo jednog ili više autora.
6. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih republika ili engleskom jeziku.
7. Na konkurs poslati ličnu biografiju autora ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama:
funkcija autora ( crtež, scenario, kolor..), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, državljanstvo, broj mobilnog i fiksnog telefona, e-mail adresa, naziv rada, tehnika, godina nastanka dela, broj stranica (naznačiti paginaciju na poleđini).
8. Pristigli radovi će biti selektirani od strane žirija, za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i nagrade sponzora.

Nagrade:
- GRAND PRIX SALONA (statueta Salona, diploma, 500 eura)
- Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika (plaketa Salona, diploma)
- Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika (plaketa Salona, diploma)
- Nagrada za najbolji scenario /ideju (plaketa Salona, diploma)
- Nagrada za najbolji crtež (plaketa Salona, diploma)
- Specijalne nagrade žirija (diplome)
- Nagrade u kategoriji takmičara do 15 godina (diplome)
- Nagrade izdavača
- Nagrade sponzora

Dodatne informacije na:
www.skc.org.yu;
mail: skchappy@bitsyu.net;
tel: 011/ 3602044;
Srećna Galerija / Happy Gallery,
SKC Beograd,
Kralja Milana 48.


povratak na vrh

    IZLOŽBA MILANA PAVLOVIĆA
16.03.2007.
Press: Strip vesti




Milan Pavlović
crteži i ilustracije

12-26. mart 2007.

otvaranje izložbe
12. mart u 19h

klub-knjižara-galerija "GLASNIK"
Kneza Miloša 16, Beograd


povratak na vrh

    PROMOCIJA: "300"
15.03.2007.
Press: Beli put

     Iz štampe je izašao naš novi strip “300” autora Frenka Milera, po kojem je snimljen istoimeni film koji će premijeru imati 28. marta u Sava centru.

     Takodje Vas obaveštavam da ćemo promociju i konferenciju za novinare povodom “300”, u saradnji sa distributerskom kućom Tuck, imati u utorak 20. marta u 12 h u Plato Plus-u, Vasina 19 a (ex “Industrija”).

   Na konferenciji će govoriti glavni urednik Belog Puta Milan Vuletić, urednik Boban Knežević, prevodilac stripa “300” Goran Skrobonja, kritičar Slobodan Ivkov, strip autor Vladimir Vesović i predstavnik Tuck-a Marko Konjević.

povratak na vrh

    DIVLJA MAGIJA #6
15.03.2007.
Piše: zmcomics

     
     Novi broj Divlje Magije od danas možete naći na kioscima.

     U ovom broju počinje nova petodelna epizoda "Paralelni život" čiji su prvi deo uradili:
     scenario: Milan Konjević
     crtež: Bojan Vukić
     kolor: Dragan Stokić - Rajački

     Za naslovnu stranu su zaduženi Bojan Vukić (crtež) i Branislav Cimeša (kolor).




povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
15.03.2007.
Priredio: Z. Đukanović

     FENOMENI

     SNAJPERISTA UBIO KAPETANA AMERIKU


     Jedan od najstarijih Marvelovih superheroja, Kapetan Amerika ubijen je u poslednjoj epizodi popularnog stripa, nakon 66 godina uporne borbe protiv loših momaka i više od 200 miliona kopija prodatih u 75 zemalja, prenose svetske agencije. Ubistvo superheroja označava konačnu smrt američkog sna, a ako i doživi iznenadno uskrsnuće biće to tek pošto se i sama Amerika oporavi od ratnog fijaska, navodi se u prvim reakcijama.
     "Čuvar slobode" prvi put se pojavio marta 1941, devet meseci pre napada na Perl Harbur, i nokautirao Hitlera već na naslovnoj strani izdanja. Decenijski simbol američkog duha, posle serijala ohrabrenja patriotskoj borbi protiv nacista, Kapetan Amerika je 60-ih nastavio sa aktuelnim bitkama Hladnog rata. Alterego slabašnog Stiva Rodžersa podvrgnutog naučnom eksperimentu za stvaranje super-vojnika, Kapetan Amerika će u vreme rata u Vijetnamu otkriti mračne tajne američkih vlasti kojima je tako verno služio. Razočaran, kao i čitava nacija, i sam kreće da luta u potrazi za identitetom pod imenom Nomad. Tokom 80-ih, Kapetan Amerika se vraća u tradicionalni kliše, u skladu sa neokonzervativnim duhom Reganove ere.
     Njegova poslednja promena ponovo sasvim verno odražava "stanje nacije", tvrde analitičari medija, koji ukazuju da je Kapetan Amerika poslednjih godina branio individualne slobode u borbi protiv represivne vlasti. U poslednjem izdanju stripa objavljenom u sredu, Kapetan Amerika umire na stepeništu Federalnog suda na Menhetnu, pošto ga je pogodio nepoznati snajperista.

     Milica Jovanović


Objavljeno: "Danas", Beograd, 10-11.3. 2007.godine

povratak na vrh


    STRIP VESTI SU MRTVE...
14.03.2007.

      ...ŽIVELE STRIP VESTI!!!

     Da, uistinu su mrtve... u onakvom obliku kakvom su do sada egzistirale.
     Došlo se do tačke kada više ne mogu Strip vesti raditi na stari način. Obrazloženje za ovu odluku je jednostavno. Pored redovnog posla sa "radnim vremenom", pored dodatnih životno-finansijski nužnih poslova, pored crtanja, i pored porodice... ne uspevam da sklopim dovoljno vremena da u jednom cugu odradim SVesti. A verujte, ima brojeva za koje treba odvojiti i preko 15-tak sati čistog rada za računarom. Kada uz to dodam da dial up-om slanje nekad traje i po dva sata, pa i više ako provajder smisli da baš u to vreme bude prezagušen ili havarisan.
     Stoga naš časopis dobija drugačiju formu. Strip vesti više neće biti slane petkom, već će svakodnevno biti formirane na sajtu. Kako koja vest-prilog stigne biće istog dana postavljena na internetu, i odmah biti dostupna, što znači da prestaje potreba za vanrednim brojevima ili tikerom. Od autora će zavisiti hoće li imati svoj određeni dan u nedelji ili mesecu za svoje priloge. Stripovi će ići određenim danima, izbor iz štampe će ići kako koji stigne, kao i konkursi i linkovi. Sve rubrike idu, jedino će se sada prilozi ređati po datumu pristizanja. Na naslovnoj strani sajta će uvek biti dostupne vesti u zadnjih par nedelja, dok će se arhiva slagati po mesecima!
     Mailing lista ostaje da periodično informiše o novim prilozima na sajtu. Sasvim je verovatno da će takva obaveštenja ići i svake nedelje, jer će biti jednostavnija za slanje.
     Šta se gubi ovim putem, a šta se dobija?
     Jedini gubitak je što čitaoci ostaju bez komfora dobijanja kompletnog broja u svom poštanskom sandučetu, te će umesto toga morati da posećuju sajt Strip vesti.
     Prvenstveni dobitak je što Strip vesti nastavljaju da izlaze!!! Zatim, nema više problema oko prijema broja, koji su se javljali kod pojedinih mail programa. Ono što je bitno više neće biti zakasnelih informacija!!! Meni će biti jednostavnije da i par puta dnevno odvojim po koji minut da nove priloge ubacim na sajt, nego da se to nagomila i da mi uzima po ceodan. Manji je problem ako neki prilog ne stigne da bude na net-u istog dana, nego ako ceo broj ne stignem složiti uopšte, kao što je ispalo prethodnog petka.
     Trenutni broj posetilaca, i redovni newsletter za pretplatnike garantuju preko hiljadu redovnih čitalaca. Čak je, na osnovu trenutnog stanja posetilaca, izvesno da će dnevni broj posetilaca sajta u samom startu ovakvog izlaženja preći brojku od hiljadu...:)
     Novina je i ta što će ovih dana Strip vesti dobiti svoju trajnu adresu www.stripvesti.com, i što će napokon kompetan sadržaj biti na jednom mestu.
     Da će Strip vesti biti bogate i zanimljive, možete videti čim skoknete na sajt, ako već niste. Naravno, primetićete i da je došlo do male promene dizajna, kako bi sve jednostavnije i kvalitetnije profunkcionisalo. Za sada je jedina validna adresa na www.zmcomics.co.yu, i čim se aktivira nova adresa biće vam javljeno. Takođe ćete biti obaveštavani i kako se sajt bude razrađivao, to jest kako budu sve arhive i linkovi kvalitetno profunkcionisali. Trebalo se možda sačekati još par dana... ali, ima obilje novosti koje treba da stignu do vas, ljubitelja stripa!!!

     S poštovanjem,

     Zlatko Milenković

povratak na vrh


    MIKICA U LJUBLJANI
14.03.2007.
Piše: Strip.art.nica BUCH

          Naj se dogaja!
     
     V goste nam prihaja legendarni srbski risar stripov Miodrag Ivanović-Mikica. Rojen je bil 20.03.1959 v Odžacima-Srbija. Stripe je risal za novosadski Dnevnik (Veliki Blek), Dečje novine (Nindža), Forum (Tarzan), karikature pa je objavljal v revijah Politika ekspres, Jež, Danas in Intervju.

     Slika z oljem na platnu, ne brani pa se tudi poslikav hiš in cerkva. Slovi kot zelo natančen, predvsem pa hiter risar. Dnevno je sposoben s svinčnikom narisati tri table (strani) stripa, story board za novi film o Nikola Tesli, pa je narisal v treh dneh (sto tabel s po šestimi slikami).

     Kako nastaja strip, si boste lahko ogledali v
     Strip.art.nici Buch
     Cesta v mestni log 55, Ljubljana
     v
     petek, 16.03.2007, ob 19. uri.

    
Slikovno gradivo si lahko ogledate na www.stripi.si - Novosti, v petek pa si boste lahko kupili peto številko Stripbumeranga, s krajšim intervjuem in dvema še neobjavljenima stripoma.

     Dodatne informacije na GSM 041 681 646.

     Vabljeni!

povratak na vrh

    ANIMANGA VIKEND : ACTION NIGHT
14.03.2007.
Press: Sakurabana


     ANIMANGA VIKEND
     Pogon Doma omladine Beograda
     24. i 25. mart


     U organizaciji Doma Omladine i Sakurabane će se održati još jedan animanga vikend. Tokom dva dana biće organizovane radionce, okupljanja, predstavljanja anime izdanja, a ulaz za sva dešavanja je besplatan.

Subota 24. mart
I-dan
TRIBINSKA SALA
15.00 - 16.00 Origami radionica
16.00 - 17.00 Go radionica
17.00 - 22.00 Manga radionica

Nedelja 25. mart
II-dan
POGON
15.00 - 16.00 Predavanje "Žanrovi"
16.00 - 17.30 Predstavljanje anime serijala "Ghost in the Shell"
17.30 - 19.00 Predstavljanje anime serijala "Hellsing Ultimate OVA"
19.00 - 22.00 Predstavljanje anime serijala "Afro Samurai"
22.00 - 23.00 Predstavljanje anime serijala "Monster"

Program je promenjen u sled tehničkih problema.


povratak na vrh

    300
14.03.2007.
Press: Beli put

300
Frenk Miler / Lin Varli
Orig. naslov: 300
Format: 250x320
ISBN: 978-86-85489-81-5
Povez: Tvrdi
Pismo: Latinica
Br. strana: 96
God. izdanja: 2007

     Istorijski događaj posvedočen kod Herodota – bitka u Termopilskom klancu – vremenom je postao nezaobilazna metafora svesnog samožrtvovanja za više ciljeve i dobrobit čovečanstva. U stripu 300, Frenk Miler znalački predstavlja psihološku, etičku i dramsku srž odsudne bitke u kojoj je trista Spartanaca preokrenulo tok tadašnjeg svetkog sukoba.
     Nakon decenijske pauze, ponovna saradnja sa koloristkinjom Lin Varli dala je višeslojnost i osećajnost ilustracije vredne dužeg zadržavanja na svakom kadru.
     Posle niza dela, te novijih Povratka mračnog viteza i Grada greha, ovim ostvarenjem Miler dokazuje da je stasao i da se pozabavi klasičnim motivima i, na lični zahtev, odgovorio delom koje ne trpi ravnodušnost.



Pogovor:

     Zoran Stefanović

     Borićemo se u hladu:
     MILET PEVA HERODOTA

     Srpsko izdanje grafičke novele 300 predstavlja više od popkulturnog uzbuđenja kakvima obiluje naše doba. Dočekujemo ga kao složen i dinamičan kulturni događaj čiji svaki pojedinačan aspekt ima veliki značaj.

     Prvo, reč je o prevodu dela američkog stvaraoca Frenka Milera, čiji je kultni status u bivšoj Jugoslaviji nesporan još od vremena kada je gornjomilanovački Eks almanah donosio potresne ali prelepe epizode Nebojše, a bilo je to pre četvrt veka. Nije nevažna ni činjenica da je ovaj strip plod ponovne, posle deset godina, Milerove saradnje sa izvanrednom koloristkinjom Lin Varli, koja je u više navrata svojim bojama davala mekoću i gipkost često gorkom i zastrašujućem autorovom izrazu.

     Strip obrađuje veliki etički problem i našeg vremena, ali kroz vizuru posebne autorske i kulturne ličnosti u koju je Miler poslednjih godina zasigurno stasao.

     Fenomen njegovog nesumnjivog uspeha nije sveden ni na specifični oblik simbioze stripskog i filmskog medijuma, razvijen tek odskora, ali koji će zasigurno ostaviti značajne i pozitivne posledice već u bliskoj budućnosti.

     I premda evropska publika sve ređe u gimnazijama izučava ijedan od tri klasična jezička temelja evropske pismenosti — starogrčki, latinski i staroslovenski — i time biva onemogućena da se na istočnicima evropske civilizacije i duhovnosti vežba u mišljenju i proverava stanje duha, to je ipak i dalje publika kojoj je ovo domaća priča, predanje iz porodice.

     U tom smislu, 300 bi mogao imati daleko veći društveni uticaj od prethodnih dela koja je ovaj autor ostavio u američkoj i svetskoj stripskoj industriji, poput Povratka mračnog viteza, čija se vrednost i uticaj ne dovode u pitanje.

     Čelična rasa: koreni Spartanaca

     Stav malobrojnih helenskih branilaca Termopila pred najvećom armijom starog sveta, onom persijskom, koja je imala „sto naroda“ u sebi, nemoguće je pravilno razumeti bez poznavanja spartanskog mentaliteta i duha, kao i njihovih dorskih korena. To je narod u čeliku iskovan kroz ognjeve ratova od samog početka svoje istorije.

     Po grčkoj tradiciji, poslednji talas naseljavanja helenskih plemena, dorski, desio se dve generacije posle Trojanskog rata, koji se različito određuje – najranije 1334. pre n. e., a najkasnije 1184 pre n. e. Dorani su verovatno došli sa današnjeg grčkog severa, Makedonije i Epira, ili čak i severnije, arheologija čak pokazuje njihovu vezu sa ilirsko-pelaškim i srednjepodunavskim stanovništvom. Bilo kako bilo, razloga je više za to što se klasična Sparta toliko izrazito odvaja mentalitetom i kulturom od svojih jonskih srodnika, a naročito od svoje suparnice u miru i saveznice u ratu – Atine.

     Zanimljivo je da grčko predanje tzv. dorsku seobu smatra za „povratak Heraklida“ što se načelno poklapa sa najnovijim teorijama etničkog kontinuiteta (od gornjeg paleolita do naših dana) koje genetika, paleolingvistika i delimično arheologija poslednjih godina počinju da nedvosmisleno zastupaju.

     Sam termin „Dorani“ je u grčkoj klasičnoj etimologiji vezivan za grad Doris, a Julije Pokorni, čuveni indoevropeista, protumačio je oba izraza po indoevropskoj reči *deru – „drvo“. Po tome Dorani doslovno znače „Drvljani“ („Narod iz šume“, „Gorštaci“), što nije usamljena paralela u indoevropskom svetu, gde imamo isti naziv, u drugim krajevima Evrope, na primer i za slovenske Derevljane.

     Ne treba zaboraviti da je možda presudna prednost dorskih plemena u naseljavanju juga današnje Grčke, pored poslovične borbenosti, bila i jedna tehnološka, ratna. Reč je o otkriću ravnom izumevanju atomske bombe u naše vreme – tehnologiji gvožđa. Ta novina je, zajedno sa mogućim klimatskim promenama i lančanim seobama, potresla tada istočni Mediteran na mnogo načina, uključujući i traume koje je Egipatsko carstvo imalo zbog koalicije zvane „Narodi s mora“. Vibracije tih potresa su koncentrično potresale i celu Evroaziju generacijama nadalje, možda ključno utičući na ukupnu potonju svetsku istoriju.

     Dorska seoba, osvajanje Lakonije (gde su Dorani opet zatekli autohtono pelaško i iliroidno stanovništvo) i zasnivanje klasične Sparte time postaje tek poglavlje jednog od najvećih potresa koji je označio kraj bronzanog doba u kolevci Evrope. Međutim, kad su Dorani jednom stavili svoju stopu na parče lakonske zemlje, branili su je i živeli na njoj na način koji je zapamćen i duboko ugrađen u celu evropsku kulturu.

     Klasična Sparta: rigidni duh slobodnjaka

     U evropskom kulturnom nasleđu, mnoge metafore i reference na Dorane i Spartu svakodnevne su: spartanska disciplina, lakonsko izražavanje, Termopili, Leonida, dorski stil, „sa štitom ili na njemu“...

     U svoje vreme, Sparta, ta strašna suparnica-saveznica demokratske Atine, nije ni izdaleka imala spektakularno bogatstvo jonskih gradova. Još je Tukidid naglašavao da ako Sparta padne, nikome po njenim skromnim ruševinama neće biti jasno u čemu je bila njena moć.

     A moć je njena bila u njenim ljudima, toj snazi gvozdene volje koja je vekovima držala na okupu rigidno i surovo društvo, strogo izdeljeno po klasnom, polnom, pa i etničkom principu. U vremenima mira, to je bila oligarhija, sa svojim organima u kojima su učestvovali samo oni koji su bili slobodni, a u vremenima rata dvojni kraljevi su preuzimali vlast i od sveštenika se pretvarali u vojskovođe. Za građane su bile zabranjene proizvodnja i poljoprivreda, a te delatnosti su bile namenjene samo potlačenim helotima i perijecima.

     Posle selekcije, sprovođene već na rođenju, i kućne obuke u ranom detinjstvu, deca građana su od sedme godine pohađala agoge, javni sistem obuke, koji je kroz čitavo dečaštvo bio suroviji i zahtevniji od obučavanja mnogih današnjih armija — pomenimo samo surovi obred Kripteje (Tajne), u kojem su trinaestogodišnjaci bacani u prirodu da prežive.

     Kroz Leonidin primer, Milerov strip dovoljno jasno prikazuje oštrinu odrastanja muškarca u tamošnjoj kulturi da to ne moramo dalje ilustrovati detaljima. Potpuno je prirodno da su tako mladići izrastali u mašine za ratovanje, a nedavno je i eksperimentima na galijama naučno dokazano da je prosečna fizička snaga tih muškaraca bila iznad prosečne snage današnjih vrhunskih sportista.

     Slika bi bila nepravedno pojednostavljena i vrlo netačna ako ne bismo skrenuli pažnju na drugi jaki stub tog društva, za koji u stripu nije bilo dovoljno mesta. Mislimo na same Spartanke, one koje su odgajile i ispratile ratnike na Termopile.

     Spartansko društvo se od grčkih zajednica tog doba izdvajalo po istaknutoj ulozi žena, koje nisu bile ništa manje dostojne od svojih muškaraca po volji, snazi duha, inteligenciji, pa i političkom uticaju.

     Ako ne računamo Lepu Jelenu, najpoznatija među Spartankama je upravo Leonidina supruga, kraljica Gorgo, koja je još kao devojčica svom ocu davala političke savete, a u više slučajeva kasnijih kriza pokazala visprenost i odlučnost. Činjenice o njoj su dobro dokumentovane kod Herodota, koji je pokazivao začuđujuće strahopoštovanje prema svim Spartankama, čak i kad imaju mane. Znakovit je Gorgin odgovor na čuđenje atičke gošće kako to da su Lakonjanke jedine žene na svetu koje mogu vladati muškarcima; Gorgo je naime odgovorila: „Zato što jedino mi i rađamo muškarce.“

     Veruje se da su Lakonjanke bile najobrazovanije žene svog vremena, verovatno i pismene, a znamo i za pesnikinje Megalostratu i Kleitagoru. Žene su se takmičile u sportskim nadmetanjima, a u svom ličnom vlasništvu su možda, u jednom periodu, imale i čitavih dve petine Lakonije. Ta ženska moć je bila toliko izrazita da ih je Aristotel pomalo optužio za pad Sparte, čiji politički sistem on čak naziva i „ženovlašće“.

     Spartanska devojčica je takođe dobijala intenzivno obrazovanje i obuku. Izrastala je u slobodnu i poštovanu ženu, neopterećenu mnogim orijentalnim tabuima kojih je bilo u jonskim gradovima. Postojala je i jedna specifična, isključivo ženska, veza između dama i devojaka, a mogla je da istovremeno bude i erotska i obrazovna. (Tumačenje sličnih muških veza u klasici, naročito u Sparti, danas podleže određenoj reviziji, naročito zbog engleskih prevoda iz 19. veka koji su se pokazali kao tendenciozni.)

     Nagost celog tela i poznata raskriljenost spartanskih haljina nisu u Sparti smatrane za sramotu i nisu opterećivale te slobodne ljude, a koncept preljubništva je smatran za slabićstvo, dok su vanbračne veze u cilju boljeg potomstva uzimane kao nešto normalno. Majčinstvo i dobijanje zdravih potomaka bili su svetinja u Sparti, i ta je svetinja išla čak do nivoa eugenike, kojom su slaba dojenčad i ona sa hendikepom puštana da umru ili su usmrćivana.

     Sve u svemu, u Sparti su postojala samo dva načina da vam urežu ime na nadgrobnom kamenu: ili poginuti u bici ili umreti na porođaju.

     Verovatno nijedna ljudska zajednica u istoriji nije bila takav spoj rigidnosti i slobode, istinske moralnosti i krajnje drskosti, puritanizma i liberalnosti — kakva je bila Sparta.

     Po današnjim standardima, mi u klasičnoj Sparti vidimo i mane koje su se reflektovale i u novijoj istoriji: u eugeničnim ambicijama Trećeg rajha, komunalnom totalitarizmu Sovjetskog saveza ili gramzivosti savremene Amerike za resursima.

     Ali Spartancima ne možemo osporiti ni velike vrline, niti možemo ostati ravnodušni na njihovu harizmu, koja nije imala ništa manje uticaja na evropsku kulturu od atinske demokratije.

     Klasični izvori svedoče i o fascinaciji savremenika – čak je i Platon u elementima spartanskog ustava prepoznavao model za svoju „idealnu državu“.

     Termopili: Ognjena kapija Evrope

     Baš kao i spartanski duh, na jedan sebi svojstven i čudan način, Miler je u stripu uspeo da predstavi i samu psihološku, dramsku i etičku srž bitke kod Termopila. U tom smislu, popkulturna publika bi učinila dobro kada bi, čitanjem spektakularne Herodotove „Istorije“, sagledala celu sliku tadašnjeg svetskog rata.

     Persija je počela da postaje supersila negde oko 550. pre Hrista, počev od Kira Starijeg, osvajajući zatim, u dve generacije, preko samodržaca Darija i Kambisa do Kserksa, i danas nepojmljiva prostranstva. Uzeli su Vavilon, Siriju, Fenikiju, Egipat, ušli u Evropu osvajajući Trakiju i Skitiju, ali su izgubili od Grka na Maratonu. Način na koji je sazrela ratna odluka Kserksa, Darijevog naslednika, da nakon deset godina krene istim stopama na Grčku – bio je uzbudljiv sam po sebi, a njegova milionska armija „sto naroda“ izvela je jedan od najvećih logističkih poduhvata u poznatoj istoriji sveta.

     Dramatičnost mogućeg kraja grčke istorije dobro je prikazana kod Milera, a možemo samo naslutiti koliko je u stvarnosti bila traumatična. Po Plutarhu, kraljica Gorgo je mužu Leonidi iznela svoja očekivanja da će se on kod Ognjene kapije pokazati dostojnim Sparte. Ali ga je tada i upitala šta bi ona trebalo da učini. Leonida je odgovorio: „Udaj se za dobrog muškarca i imaj dobru decu.“

     To svedoči da ni jedno ni drugo nisu imali ni najmanja zavaravanja o ishodu bitke za kralja i njegove saborce, kao i da je svaku odluku tokom odsudnog boja — Leonida doneo pri punoj svesti i zdravoj pameti, a ne nagonski.

     I danas čudesno i strašno odzvanja Herodotovo nabrajanje:
     „Svi su oni (Grci) imali i druge komandante, i to svaki grad posebno, ali je najveći ugled među njima uživao i bio vrhovni komandant cele vojske: Spartanac Leonida, sin Anaksandrida, koji je bio sin Leontov, a ovaj sin Eurikratidov, a ovaj sin Anaksandrov, a ovaj sin Burikratov, a ovaj sin Polidorov, a ovaj sin Alkamenov, a ovaj sin Teleklov, a ovaj sin Arhelajev, a ovaj sin Eurikratov, a ovaj sin Polidorov, a ovaj sin Leobotov, a ovaj sin Ehestratov, a ovaj sin Agisov, a ovaj sin Euristenov, a ovaj sin Aristodemov, a ovaj sin Aristomahov, a ovaj sin Kleodejev, a ovaj sin Hilov i ovaj sin Heraklov.“

     Dvadeset prvi u ovoj veličanstvenoj povorci, onaj čije je ime „Lavović“, uklesao je svoje ime iznad svih njih u svest kasnijih generacija. Samo zbog njega je sačuvano i svako predačko ime, sve do mitskog osnivača loze.

     Kao i on, i Termopili su jedna od nezastarujućih metafora zapadne civilizacije. Svaka bitka koja podrazumeva neujednačenost snaga i svesno žrtvovanje nosi u sebi spomen na Termopile: Alamo, Galipolje, Gvadalkanal (našem čitaocu zanimljiv i zbog glavnog aktera, pukovnika, Miča Pejdža, marinca našeg porekla koji je postao živa legenda i čije je herojstvo postalo uzor mnogim generacijama dotle da je jedna američka kompanija igračaka po njemu čak napravila figuru koja će postati nezaobilazna za sve kolekcionare vojničkih figura), Staljingrad, Berlin...

     Pitanje lične i kolektivne slobode je bez sumnje najvažnije i središnje pitanje cele evropske civilizacije, pa i njenog najstarijeg ogranka. Za Leonidu je to pitanje nesporno, za Milera takođe, a veliki američki stručnjak za klasični Balkan, Viktor Dejvis Henson, ovako postavlja stvari:
     „Ako kritičari misle da 300 svodi i pojednostavljuje značaj Termopila samo na sloboda protiv tiranije, trebalo bi da ponovo pažljivo pročitaju klasična svedočenja, a onda okrive Herodota, Plutarha i Diodora — koji su svi ponosito predavali da je grčka sloboda bila na probi protiv persijske autokratije; slobodni ljudi su na nadmoćan način ginuli za svoju slobodu, a njihovi porobljeni neprijatelji bili bičevima terani da porobe i ostale.“

     U dorskoj kolevci, tradicija je ostala nesporna i životna u svakom pojedinom slučaju. Skoro bez izuzetka. Ne zapažamo slučajno da su izreke Spartanki kod Plutarha ili ponašanje Spartanaca kod Herodota u temelju i ovdašnjeg narodnog predanja i pisane poezije. Reč je o autohtonom kulturnom i etičkom sistemu precizno razvijenom i sačuvanom od strane naroda na ilirskim teritorijama.

     Na izvore!

     Milerov strip nije prvi o bici kod Termopila. Remek-delo svetskog stripa, serijal Mort Cinder Hektora Osterhelda i Alberta Breče posvećen je ovom motivu u važnoj epizodi; tu su i „Lavovi Sparte“ (konvencionalna američka adaptacija filmskog klasika iz 1962), zatim kratki strip Krandala i Gudvina iz 1966, kao i parodija u serijalu Alan Ford Raviole i Sekija. Koliko znamo, termopilski motiv je u par navrata iskorišćen i u novijem grčkom stripu.

     Treba ipak reći da, sa pojavom Milerove grafičke novele, nabrojani primeri nikad neće imati takvu uticajnost, ili će većinom ostati tek kao fusnota u istoriji stripa.

     Moglo bi delovati ironično ono što smo u ranim 1990-im rekli, da je „Frenk Miler onaj Homer koji je bes savremene Amerike [...] opevao tačnije i spektakularnije nego što je uradio ijedan strip ili film poznat potpisniku“, ili zapažanje da njegov opus odlikuje „nepostojanje ili čak gadljivost na sve kulturne tradicionalne reference 'zapadne civilizacije'“.

     Tada smo to nazvali: „Individualizam koji nema pretke“.

     Zato je pojava 300, dakle klasičnog balkanskog i evropskog predanja par ekselans, bila pomalo i iznenađenje za mnoge Milerove poštovaoce.

     Javnost ranije nije znala za autorovu dugogodišnju tihu želju da se taj strip stvori. Fasciniranost bitkom kod Termopila, tom „najboljom prokletom pričom koje se ikad domogao“, autor je poneo iz detinjstva, gledajući film „300 Spartanaca“ (1962). Dečak je tada od oca čuo da će ovoga puta svi dobri momci u filmu — izginuti.

     U takvim trenucima mnogi se mladi karakteri preumljuju.

     Strip se, u izdanju toliko osvežavajućeg Dark Horse-a, pojavljivao najpre u mesečnim sveskama, počev od maja 1998. Čak su i nazivi svezaka bili lakonski: Čast. Dužnost. Slava. Borba. Pobeda.

     Tempo Milerove pripovesti je silovit, naracija jezgrovita i usredsređena samo na period u vezi sa bitkom, dakle tek na jedan isečak tadašnjeg svetskog sukoba. Ta odluka da se u stripu izbegne širi kontekst rata, koji Herodot opisuje na desetinama strana, bila je pravilna i doprinela je kompaktnosti stripske radnje. (Viktor Dejvis Henson, sa razlogom kaže da je „svaki delić stripa formalizovan kao po pravilima klasične, antičke drame ili japanskog kabuki-pozorišta“.)

     Ritam dramaturgije i vizuelne montaže je onaj milerovski, od kojeg ponekad ume da se zastane sa čitanjem i da se neko vreme proboravi u tišini jedne iste table.

     Milerov crtež u ovom stripu pripada istom oporom rukavcu kojem pripada i Grad greha, a saradnja sa koloristkinjom Lin Varli, posle više od deset godina, opet je dala višeslojnost i osećajnost koju crno-beli izraz ne bi mogao.

     Da se jedna tabla stripa prostire na dve stranice standardnog formata, nije mala Milerova formalna inovacija u konzervativnoj sredini američkih stripskih svezaka. Kada su sveske sakupljene u jedinstvenu luksuznu knjigu 1999, objavljene su na formatu koji daje jednu tablu kako i treba: na jednoj jedinoj uvećanoj strani, i to vodoravnoj — a rezultat je za percepciju čitaoca prosto izvanredan.

     Miler je ovim stripom dokazao da je takav položeni uvećani format jedan od pogodnijih za vizuelno pripovedanje i montažu, jer je po proporcijama blizak filmskom platnu, odnosno uglu koji zahvata ljudsko oko. I da je daleko prirodniji nego uspravni formati. Nema sumnje da Miler neće ostati jedini autor u ovoj krucijalnoj odluci.

     Pravedno bi bilo ozbiljnije proučiti i razložiti narativni i likovni postupak ovog stripa koji obiluje mnogim važnim pasažima, no zbog prirode ovog pogovora, bilo bi to neumesno i zasigurno bi naškodilo spontanom uranjanju čitaoca u svet silovite pripovesti. Zadržaćemo se samo na širem kontekstu kojeg stripska publika većinom nije svesna.

     Takav skriveni činilac jeste i Leonidin „hibris“ — ono što su stari Heleni smatrali za greh gordosti i arogancije, što su bogovi surovo kažnjavali — a iskazan je u dve scene.

     Prva scena je istinita, mada se u stvarnosti nije desila Leonidi, već ranijem spartanskom kralju, koji je na zahtev persijskih poslanika da Sparta dâ zemlju i vodu, simbole pokoravanja, gurnuo izaslanike u bunar — da odande uzmu i jedno i drugo. To je bilo oštro narušavanje svetosti izaslaništva, a bogovi su i za mnogo manje kažnjavali. U maniru antičkog tragičara, Miler taj događaj pripisuje Leonidi lično, postavljajući time pred kralja sudbinsku tačku sa koje povratka nema.

     Drugi Leonidin mogući hibris u stripu je odbijanje Epijaltove ponude da bude spartanski vojnik — zato što je Epijalt deformisan i ne može da bude stabilan deo falange. Ovo je Milerova inovacija i ona daje određenu racionalizaciju nečemu što kod Herodota izgleda kao prosta srebroljubiva izdaja.

     Međutim, u ovakvim inovacijama, dobijamo pomalo čudnu sliku sa kojom možemo polemisati sa aspekta koji suštinski nema veze sa političkom korektnošću, već nameće neke opravdane moralne dileme. Prva je: u kojim se sve slučajevima telesna nakaznost može reflektovati i kao moralni deformitet? — što je u stripu naglašeno i kod efora u čijem je gubavom podmitljivom liku Miler pesnički spojio lokalnu vladu sa Delfijskim proročištem.

     Druga dilema, ona za koju smatramo da je zaista podložna kritici, tiče se odluke da se Kserks — indoevropski vladar i brat Grka po krvi i poreklu — prikazuje kao crnac, nubijskog antropološkog tipa. Dakle, kao različit od Leonide ne samo kulturno i etički već i rasno. Time je otupljena ključna moralna razlika u različitim istorijskim izborima koje su napravila dva indoevropska i bratska naroda: Grci su izabrali individualnost i slobodu, a Persijanci totalitarizam i ropstvo. Time je otupljena i tema samog stripa, a sve je prebačeno na teren potpuno savremenih čitanja i današnjeg trenutka. Onog u kojem je Zapad suočen sa pretežno arapskim i crnim islamom, a naslednik Persije, Iran, nipošto nije njegov miljenik. Autor može osporavati ovakvo geopolitičko čitanje, ali je ono i u originalnoj priči jasno, a u samom stripu poslednji monolog je doslovno izrečen jezikom naših današnjih medija.

     Ostala pitanja istorijske tačnosti stripa podvode se manje-više pod uobičajenu pesničku slobodu. U stvarnosti, Delfijsko proročište jeste se moralno kolebalo — da ne kažemo nešto teže — prema persijskim osvajačima. Slonova nije bilo u stvarnom okršaju, ali u umetnosti ne smetaju. Leonidini vojnici su većinom imali sinove, i to je bio kriterijum po kome se moglo krenuti u rat. Najveći spartanski junak, Dijenek, onaj koji je ostao zapamćen po mnogim duhovitostima (poput one: „Borićemo se u hladu“), u stripu se čak ne pojavljuje po imenu.

     Ali to su nijanse i stvaralačko pravo da se na arhetipu izgradi sopstveni univerzum. U ovom slučaju, taj umetnikov univerzum funkcioniše kao jedno biće, a preko stripa i filma će čak doneti i neprocenjivu korist novom masovnom interesovanju za temelje kulture.

     Strip je 1999. osvojio tri prestižne Ajznerove nagrade: najbolji kratki serijal, najbolji autor i najbolji kolorista. Smatramo da ima pravde u ovakvom zbiru počasti, jer 300 zaista ima osobine velikog stripa, kojem se vraćamo iz lične potrebe i koji, pored povremenih neujednačenosti, svojim brilijantnim pasažima ume da nas uvede u čudnovato meditativne trenutke.

     Po tim meditativnim bleskovima, jedna naša davna tvrdnja, izrečena tek iz slutnje — da je Amerika u Mileru možda dobila svog „postmodernog Prata“ — odjednom dobija na nekoj istinitosti skoro petnaest godina kasnije.

     Strip i film: revolucija koja teče

     U slučaju Milerovih stripova, veza sa filmskom umetnošću nije pitanje puke srodnosti, inspiracije ili adaptiranja. Reč je o toku koji bi mogao delimično da izmeni lice filmske industrije.

     Svojevremeno smo za Milerov Betmen: godina prva rekli da je „napisan sa dramaturškim darom kome bi pozavideli najveći svetski filmski scenaristi“, što je tada moglo izgledati čak i neutemeljeno. Verujemo da je ta teza dokazana sada kada je Miler dva puta došao na sâm holivudski Rodos i onde dva puta poskočio.

     Pre „Grada greha“, Milerovo učešće u filmovima bilo je svedeno na serijal „Robokap“, gde je doprinos jednog vrlo posebnog autora bio „holivudisan“ i vrlo malo „milerovski“. Nije to čudno; tada je Holivud, taj svetski centar imaginacije, bio u fazi nazadovanja.

     Nije isključeno da je iskustvo sa „Robokapom“ bilo glavni uzrok autorovog odbijanja da se njegovi stripovi filmuju, mada je svima bilo jasno da je idiom Milerovih stripova srodan sa filmskim jezikom na jednom dubljem nivou nego što je to vizuelno pripovedanje. Reč je o dubinskim strukturnim vezama, na ravni osnovne dramaturgije.

     Razloge Milerove prethodne rezervisanosti prepoznajemo i u opštem kolektivnom iskustvu filmovanja stripova, gde je po pravilu filmska industrija decenijama uzimala tek osnovnu stripsku naraciju i deo ikonografije, praveći neretko kreativnu kopilad, koja je skupo koštala, izazivala najčešće gorak utisak u stripoljuba, a blagajne ostavljala pustima.

     Tek sa drugim vekom filma, legitimiše se nova praksa kakvu nalaže i sam zdrav razum: prikažimo na ekranu tačno one specifičnosti zbog koje je neki strip i postao prepoznatljiv. Zak Snajder, reditelj 300, to je definisao kao „prevođenje“ stripskog jezika, a ne filmsko „ilustrovanje“.

     Bila su potrebna dva činioca da bi se ova promena desila. Prvi je bio samosvest novijih filmskih autora, ali i ispravan stav prema stripskom medijumu pod čijim su uticajem ovi bili još kao deca. Drugi činilac je napredak i pojeftinjenje tehnologije koja je televiziju visoke definicije, virtuelne studije i računarsku obradu slike stavila u službu čitave serije korektnih pa i odličnih filmova, naročito onih koji su adaptirali fantazijske i naučnofantastične stripove. U poslovnoj glavnoj struji, sada ima mnogo svežih primera brakova stripa i filma („Čovek pauk“, „Paklenko“, „Fantastična četvorka“, „Iks-ljudi“, „Nebojša“, „Betmen“, „Supermen“, „Elektra“), sa raznolikim rezultatima. Za neke bi se moglo reći da su vrlo dobri ili prosečni, a na neke bi se moglo „požaliti“ kao što je Miler rekao za „Elektru“ da ona jeste njegova kćerka, ali da njih dvoje više ne govore jer ona spava svuda po gradu.

     Treba svakako izdvojiti jednu podgrupu ovoga trenda, onu koja strasno zastupa „prevođenje“ a ne „ilustrovanje“. Sa evropske strane impresivni i skoro besprekorni primeri takvih suštinski vernih filmskih adaptacija — koliko god je to bilo moguće u drugom medijumu i umetnosti — jesu „Besmrtnica“ po Bilalovim stripovima i „Korto Malteze“ po Pratovim, a sa američke „Grad greha“ i „300“ po Milerovim delima, kao i retrofuturistički dragulj „Nebeski kapetan i Svet budućnosti“ koji — mada nije urađen po stripskom predlošku — u srži sadrži i sav filmski i stripski idiom 1930-ih.

     Ono što izdvaja navedene filmove od drugih koji su rađeni po stripovima jeste sama intervencija u filmskom jeziku, unapređenje stilskih i kreativnih mogućnosti čitavog medijuma i cele filmske umetnosti. Ništa manje nije bitan i veliki oslobađajući efekat koji je to imalo na druge stvaraoce, ali i navike i očekivanja blazirane publike.

     Sa aspekta filmskog ili stripskog profesionalca, ne postoje dovoljno velike reči koje taj uticaj mogu opisati, a često ćemo se u budućnosti vraćati ovom momentu kada je ovakva dubinska promena u filmskoj umetnosti i industriji nastala.

     Ključna zasluga za ovu revoluciju simbolički pripada ličnosti reditelja Roberta Rodrigeza, koji je na svoj skoro anarhistički način uspeo dve vrlo ozbiljne stvari: prvo, da savlada sumnje i pokaže da je to kreativno moguće, a onda da se izbori protiv hegemonije konzervativnih kolega koji nisu priznavali menjanje pravila industrije. U neku ruku, Rodrigezova subverzija sa filmom „Grad greha“ izvela je Milerov opus i posebnost iz jednog medijuma i pop-kulture u užem smislu, u nešto što smo skloni da vidimo kao glavni svetski kulturni tok. To je samog Rodrigeza koštalo članstva u Gildi američkih reditelja, koja nije htela da prizna i Milera kao reditelja „Grada greha“. (Rodrigez je izabrao Milera, što svedoči o ličnim etičkim kapacitetima mladog filmskog stvaraoca.)

     Film Zaka Snajdera „300“ nesumnjivo će nastaviti stopama filma „Grad greha“, a biće i predmet daljeg proučavanja odnosa film–strip–film, uticaja umetničkog jezika između medijuma, kao i novog trenda okretanja zapadnim kulturnim korenima. Takođe je nesumnjivo da će i tih sto dvadeset minuta vremeplova u 11. avgust 480. godine pre n. e. izazvati pomešane psihološke reakcije u svetskoj publici. To je i razumljivo s obzirom na temu filma koji je i projekcija današnje planetarne geopolitičke neizvesnosti. Stvarnost sada uporno reciklira i mutira kulturne arhetipove i njihovu dijalektiku, pokušava da ih racionalizuje i osvesti kroz popkulturna dela kao što su „Troja“, „Aleksandar“ „Carstvo nebesko“...

     Čovečanstvo kroz umetnost na javi sanja svoje noćne more.

     Završne misli: o jednoj misteriji

     U gotovo svim tradicijama, umetnik nije mogao da bude priznat ako se nije dokazao na klasičnim motivima. Frenk Miler je sa 300 sebe skromno stavio u taj položaj i na lični izazov odgovorio ostvarenjem koje ne trpi ravnodušnost.

     U etičkom, filosofskom i svakom drugom smislu, motiv svesnog samožrtvovanja jedan je od najpotresnijih i umetnički najosetljivijih. Reč je o problemu koji se ne može svesti na proste predstave o rodoljublju, požrtvovanju, disciplinovanosti, društvenoj etici ili ličnom moralu.

     Ako zaista uronimo u tu dilemu, naći ćemo u njoj i jezgro misterije. Ona nas prosto nadilazi. Stari Spartanci su znali za to ograničenje i u svom stilu su ga ozakonili kroz drugu misteriju: spomenik Smehu.

     Zato mi spartansko vitalno herojstvo zasluženo izdvajamo od nekih drugih, jer samo autentičan neukrotivi Život, na zavesu persijskih strela koje zaklanjaju sunce, može da kaže kroz usta velikog među najvećima, heroja Dijeneka:
     „Bar ćemo se boriti u hladu.“

povratak na vrh

    KIKS (Karikatura i Kratki Strip)
14.03.2007.
Piše: Zoran Matić


Odličan PDF časopis koji se bavi karikaturom i stripom kratke forme. Obavezan Download!!!


DOWNLOAD
(PDF.zip, 1.99 MB)

KIKS 3 - mart 2007

Konkursi:
Competitions of a Caricature

* The results of the international cartoon contest (pen) Syria cartoon website 2007
* Czech Union of Cartoonists - The International Biennale Cartoon Pisek 2007
* The 24th International Biennial of Art Humour - Tolentino , Italy

Karikature:
Rene Bouschet - FRANCE; Jaime Huerta Madrid - CHILE; Makhmudjon Eshonkulov - UZBEKISTAN; Igor Smirnov - RUSSIA; Carlos Alberto da Costa AMORIM - BRAZIL; Camilo Andres Triana Cubillos - COLOMBIA; Andrea Bersani - ITALY; Raed Khalil - SYRIA; Daniel Antonio Sahade - ARGENTINA/JAPAN; Derek Easterby - GERMANY

Stripovi:
Slobodan Srdić - SERBIA; Achmad Cholid - INDONESIA; Goran Ćeličanin Čelik - SERBIA; Igor Kopelnitsky - USA; Zoran Matić Mazos - SERBIA; Derek Easterby - GERMANY


DOWNLOAD
(PDF.zip, 1.98 MB)

KIKS 2 – februar 2007

Tekstovi:
Prezentacija E-GAG – ČUK , Čeąka Unija Karikaturista, preveo Vladimir Ilić;
Kritika SMESNA SCENA SMEHOCRTAČA , piąe Branko Najhold.

Karikature:
Igor Smirnov – RUSSIA; Rene Bouschet – FRANCE; Milenko Kosanović – SERBIA; Marcin Bondarowicz – POLAND; Silviu Bartis – ROMANIA ; Erdogan Basol – TURKEY.

Stripovi:
Slobodan Srdić – SERBIA ; Boris Erenburg – ISRAEL ; Zoran Matić Mazos – SERBIA .


DOWNLOAD
(PDF.zip, 1.64 MB)

KIKS 1 – januar 2007

Karikature:
Igor Kopelnitsky – USA; Alexei Talimonov – ENGLAND; Aleksandar Blatnik – SERBIA; Guangjun Li – CHINA; Khodayar D. Naroei – IRAN; Boris Erenburg – ISRAEL; Crisan Horia – ROMANIA; Muhammet Bakir – TURKEY; Cival Einstein – BRAZIL; Hou Xiao Qiang – CHINA; Mihaita Porumbita – ROMANIA; Simon Vučković – MONTENEGRO; Raquel Orzuj – URUGUAY; Zoran Matić Mazos – SERBIA.

Stripovi:
Tomasz Woloszyn
– POLAND; Erico Yunqueira Ayres – BRAZIL; Ferreol Murillo Fuentes – COSTA RICA; Igor Kopelnitsky – USA; Sabine Voigt – GERMANY; Saąa Blagojević – SERBIA; Slobodan Srdić – SERBIA; Rene Bouschet – FRANCE; Zoran Matić Mazos – SERBIA.


povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
14.03.2007.
Priredio: zmcomics

     AVANTURE IZ PROŠLOSTI

     Prvi strip u Srbiji za mladji osnovnoškolski uzrast koji se bavi istorijom, "Čarobne avanture iz prošlosti", predstavljen je u Banovini. Ova publikacija je deo šireg projekta zaštite kulturnog nasledja opštine Bač "Vekovi Bača". Glavni junaci stripa su mali Novosadjani, Nikola i Marija, koji kroz igru svoje vršnjake upoznaju sa davno prohujalim vremenima.

     Autor Zdravko Rajčetić kaže da ga je Bač inspirisao da napiše priču. Prema njegovim rečima, ideja stripa je da mali Vojvodjani nauče da cene i čuvaju svoje okruženje. "Ovaj strip je nastao kao težnja da postane deo vaspitno-obrazovnog sistema, da se odredjene činjenice i apstraktni pojmovi koji su deci mladjeg školskog uzrasta teže shvatljivi, putem lakše umetničke forme, zapravo približe djacima", kaže Rajčetić.

     Autorka petogodišnjeg projekta "Vekovi Bača" Slavica Vujović iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi za 021 da je čitava priča o zaštiti nasledja Bača krenula od jedne male lokalne akcije.

     Pored opštine Bač, Pokrajine i Republike, u projekat "Vekovi Bača" uključili su se i Italijani sa kojima je potpisan protokol o saradnji.


Objavljeno: na sajtu Radio021, Novi Sad.

povratak na vrh

    POST SCRIPTUM (78)
14.03.2007.
Piše: Zoran Đukanović

     Strip i film, mediji “k'o i svi drugi” - 2

     Jedan od prvih i najkompetentnijih tekstova koje sam čitao o odnosu filma i stripa je Pasoš za san ili o stripu i filmu Fransisa Lakasena čiji se prevod pojavio u trećem broju “Pegaza” 1975. Vrednost Lakasenovog teksta upravo je u tome što, bez obzira na obilje povezujućih primera, ne insistira isključivo na sličnosti ovih medija nego ukazuje i na važne razlike između njih. Ništa manje važna čini mi se implikacija, a ona se može naći na nekoliko mesta u Lakasenovom tekstu, da su u stripu uvek po sredi grafički ekvivalenti filmskih tehnika i postupaka. Reč je, dakle, o jednoj nedoslovnoj bliskosti. Ovde mi se čini uputnim upozorenje Veleka i Vorena iz njihove Teorije književnosti: “Eliot piše ... na ovom ili sledećem svetu ništa se ne može zameniti ničim drugim... To jest ni za koju pravu kategoriju vrednosti ne postoji nikakav stvarni ekvivalent. Pravih zamena nema.” (“Nolit”, Beograd, 1974, str. 50). Kada smo na terenu nedoslovnih bliskosti ništa nam drugo ne preostaje do medijska izolacija ili, nasuprot njoj, korišćenje metafora. Pošto smo, dakle, prinuđeni na upotrebu metafora, potrebno je bar da smo svesni rizika koje nose. A rizici su, kao što u prvom nastavku rekoh, neadekvatno projektovanje sadržaja iz jedne oblasti u drugu, i zatim mistifikacija te projekcije.
Ovo film ne može, osim ako ne počne da oponaša tehnike stripa, kao u Pulp Fiction
     Da se vratim sada razlikama. Specifična razlika na kojoj bi film mogao da pozavidi stripu, bar tako veruje Klod Moliterni, je mogućnost stripa da u toku jedne pripovedačke celine ostvaruje promene dimenzija i proporcija vidnog polja kvadrata (strip-prizora) koji je grafički ekvivalent platnu (ekranu). Druga još bitnija razlika je da strip, pored kompozicije pojedinačnog prizora, poseduje i kompoziciju čitave table koja je kao takva dostupna gledaočevom oku nakon okretanja stranice. Ovome se može dodati i druga, susedna stranica koja je takođe u “blizini”, odnosno u samom vidnom polju. Štaviše, ta susedna stranica povremeno biva integrisana u jedinstven grafički prizor, “duplericu”, koja nije podeljena belinom na dva odvojena tabloa. Već iz ovog možemo sagledati problematičnost proglašavanja pojedinačnog strip-prizora za grafički ekvivalent platnu. Jer, sveukupnost delovanja jednog strip-prozora, koju ističe Gojko Škarić, ne sastoji se se samo u interakciji crteža i teksta unutar tog prizora nego i interakciji tog prizora sa drugim prizorima u integralnoj kompoziciji table. A sve to izloženo je čitaočevom oku u istom trenutku. Stoga nema pravog grafičkog ekvivalenta prizoru na filmskom ekranu. Za njegov se grafički ekvivalent sa gotovo jednakom neadekvatnošću mogu proglašavati čas pojedinačni strip-prizor, čas tabla stripa.

     (nastaviće se)

povratak na vrh

    MARKO AJDARIĆ NEWS
14.03.2007.
Uređuje: Marko Ajdarić



Prvi 24 Hour Comic Day u Hrvatskoj! - Evo kako je bilo, u slikama...
lungbug.blogspot.com/2007/03/24-hour-comic-book-day.html

Esad Ribić - Najzad! zna se kada će izaći Silver Surfer: Requiem 1
neorama2.blogspot.com/2007/03/esad-ribi263-now-it-is-confirmed.html

Rajko Milošević Gera - Scalped 5, preko Vertiga, izlazi u maju mesecu
www.forbidden-planet.co.uk/acatalog/Scalped__5.html

Zograf u BilBolBul - Evo oficijalne prezentacije Aleksandra Zografa u BilbolBul, festivalu stripa u Bologna, idućeg meseca.
www.bilbolbul.net/mostra_Zograf_ita.html

Izložba povodom 175 godina Vilhelma Busa u Hanoveru - Deutsche Welle nam omogućio da vam to pokazemo jer su pisali o tome i na srpskom:
www2.dw-world.de/serbian/kultur/1.210061.1.html
Takođe možete da vidite u divnu oficijalnu stranicu aktiviteta za 175 godina umetnika koga nemci smatraju jednim od očeva stripa:
www.hannover.de/wilhelm-busch-jahr/

povratak na vrh

    IZBOR IZ ŠTAMPE
14.03.2007.
Priredio: Damir Smith

     DORF '07 - U CETVRTAK U VINKOVCIMA POCINJE FESTIVAL DOKUMENTARNOG ROCK FILMA

     VINKOVCI – Festival dokumentarnog rock filma – DORF '07 prvi se ce se put održati u Vinkovcima od 8. do 11. ožujka 2007. u Gradskom kazalištu 'Joza Ivakic'. Festival ce u cetvrtak, 08.03. otvoriti dokumentarac poznatog rock kriticara Dubravka Jagatica 'Kad muzicari šokiraju', 50-minutni kolaž o našim rockerima i njihovim nepodopštinama koje su šokirale javnost, te polusatni hommage kultnom rockeru Zdenku Franjicu, 'Oci u magli', brace Pongrac.

     Veliko zanimanje javnosti i vec tjednima unaprijed rezervirane ulaznice, dobar su pokazatelj zanimanja slavonske publike željne ovakvih festivala i projekcija na kojima ce biti prikazano 14 filmova iz 5 zemalja. Posebna je zanimljivost premijerno prikazivanje filma legendarnog strip-crtaca Dubravka Matakovica „Di smo mi to?“, kao i film o alternativnoj glazbenoj sceni u Prištini „Shuffle:politics, bullshit and rock'n'roll“ Ylbera Mehmedaliua i Edona Rizvanollija. Vec ovaj, prvi DORF, medunarodnog je karaktera s atraktivnim filmovima, iz Hrvatske, SAD, Slovenije, BiH i Srbije, od kojih se mnogi prikazuju po prvi put u Hrvatskoj.

     Nakon projekcija, u Caffe baru Plus u središtu grada, svake ce se veceri svirati uživo. Nastupat ce rijecki Beatles Revival Band i My Buddy Moose, te vinkovacki Septica, The Karambol i Thee Knuckleheads. Tijekom festivala u predvorju kazališta bit ce postavljena izložba rock fotografija Foto-kluba Vinkovci, a zadnjeg ce dana svi zainteresirani moci sudjelovati na okruglom stolu posvecenom upravo žanru muzickog dokumentarca.

     Želja organizatora je da DORF postane tradicionalan i privuce pozornost što veceg broja ljubitelja filmske umjetnosti. Glavni pokrovitelji DORF-a su Poglavarstvo Grada Vinkovaca i Vukovarsko-srijemska županija. U suradnji sa Udrugom Hrvatska žena Vinkovci pokrenuta je humanitarna akcija za kupovinu stana u Zagrebu namijenjenom maligno oboljeloj djeci ove županije. Prihod od prodaje badgeva donirat ce se na racun Udruge.

     Tvrtka Continental film i video iz Zagreba objaviti ce i distribuirati najbolji film po mišljenju žirija u sastavu Veljko Krulcic, novinar, producent i glavni urednik filmskog magazina „Hollywood“, Vjeran Pavlinic, redatelj, montažer, DJ i bubnjar, te Goran Devic, redatelj i autor nekoliko nagradivanih dokumentarnih filmova („Uvozne vrane“).

     Vinkovacka televizija, glavni medijski pokrovitelj, snimat ce i svakodnevno emitirati festivalske kronike. Hrvatske željeznice Prijevoz d.o.o.omogucili su popust od 40% od redovne cijene na sve povratne prijevozne karte za sve posjetitelje festivala. Ovjerena vozna karta od strane organizatora omogucuje ostvarivanje povlastice.

     Festival dokumentarnog rock filma - DORF '07 organizira Udruga ljubitelja filma 'Rare' iz Vinkovaca.

sa sajta: http://vinkovci.blog.hr/

povratak na vrh

    STRIP: VOLIM TV
14.03.2007.
Autor: Darko Macan
    IZBOR IZ ŠTAMPE
14.03.2007.
Priredio: Marko Ajdarić


     Stripovi Aleksandra Zografa kao drugačiji pogled na stvarnost

     POZDRAV IZ SRBIJE

     Stripovi Saše Rakezića, koje objavljuje pod pseudonimom Aleksandar Zograf, već duže su prisutni na ovdašnjoj alternativnoj sceni, a poslednjih godina postali su i zaštitni znak nedeljnika „Vreme“. Povodom njegovog strip albuma „Regards from Serbia“, koji je prošlog meseca objavljen u Americi, „The Comics Reporter“ nazvao ga je „srpskim strip crtačem koji je stvorio neke od najinteresantnijih stripova u poslednjih 15 godina“, a samo u toku prošle godine, radovi su mu izloženi u Beču, Atini, Minhenu, Torontu, Lisabonu, Berlinu i u nekoliko italijanskih gradova.

     Posle brojnih izdanja u zapadnoj Evropi, ove godine Zografovi radovi su objavljeni i u Portugalu, Mađarskoji i Rumuniji, a kod nas još uvek ima objavljene samo dve knjige: „Okean iznenađenja“ (LOM, 2000) i „Mesec i ognjeno srce“ (SKC, 2002).

     Zograf se najpre (devedesetih) probio u Americi, u to vreme dosta zatvorenoj za evropske autore. Iako kaže su njegovi stripovi „neka vrsta psihološkog dnevnika“ koji ne pretenduje na pravu objektivnost, knjiga „Life under sanctions“ („Život pod sankcijama“) koju je 1994. izdao „Fantagraphics Books“, najznačajniji svetski izdavač alternativnog stripa, izazvala je dosta reakcija jer je prikazala ratove u bivšoj Jugoslaviji iz perspektive običnog čoveka. Nekoliko godina kasnije, čuveni pajtonovac Teri Džons posredovao je da se objave pisma koja je Zograf slao prijateljima širom sveta za vreme bombardovanja Srbije.

     Uprkos uvođenju stripa kao nastavnog predmeta na Univerzitetu umetnosti, po mišljenju Zografa kod nas još ne postoji prava strip scena: „Ono što je dobro jeste to da se skoro niko više ne bavi pitanjem da li je strip umetnost ili ne, to je postala jedna suvišna rasprava. S druge strane, nema dovoljno prostora za objavljivanje.“

     Zograf je već neko vreme stalno angažovan u nedeljniku „Vreme“, što donosi dozu sigurnosti, ali i izazov da svaki put pred čitaoce izađe sa novom i zanimljivom pričom. Da u tome uspeva, pokazuje podatak da radove iz „Vremena“ u Italiji objavljuju u serijama, a najveći hrvatski izdavač VBZ objavio ih je u ediciji knjiga koje preporučuje Miljenko Jergović, popularni hrvatski pisac.

     Pored toga što reflektuju život u današnjoj Srbiji, Zografovi stripovi često za temu imaju prošlost, i to osvetljenu iz neočekivanih uglova. „Ono što mene lično uzbuđuje u vezi s artefaktim iz prošlosti jeste traganje“, kaže i dodaje da su buvljaci mesta koja čuvaju dragocene tragove prošlosti.

     Serija radova posvećenih proučavanju snova i snoviđenja donela mu je nadimak The Dream Watcher (Čuvar Snova), koji mu je dala Američka asocijacija Indijanaca na predlog poglavice Pearcing Eyes (Prodoran Pogled).

     Kada je u jednom momentu poželeo da njegovi crteži budu oživljeni kroz neki drugi medij, počeo je da sa suprugom Gordanom Bastom kreira unikatne vezove po motivima iz svojih stripova, koji su prošle zime bili izloženi i u Galeriji „O3one“. „Tkanina je topao materijal koji jednostavno izaziva maštu na neki drugi način“, kaže on.

     Zograf je sarađivao i sa slavnim Robertom Krambom u izdanju „Jamming with Aleksandar Zograf“, a ilustrovao je i novelu „Išmail“ Vladimira Arsenijevića. Na pitanje šta je to što ga privlači zajedničkom radu, odgovara: „Mislim da je suština svake saradnje u mogućnosti ‘ukrštanja' svog ega sa drugim, svoje poetike sa drugačijom.“

     Aleksandar Zograf je verovatno najpoznatiji stanovnik Pančeva.

     „U mnogim malim gradovima postoje stvarno interesantne scene, koje često ne stignu do glavnih centara. Mislim da je Pančevo kvalitetan grad, iako se to možda danas ne vidi na taj način na koji će se videti za neku godinu“, kaže Zograf. Iako više nema vremena za uređivanje godišnjeg festivala autorskog stripa, Zograf je postao jedan je od urednika kulturnog prostora „Elektrika“, koji će, kako kaže, „biti katalizator nekih drugačijih ideja“.

     Tijana Spasić


Objavljeno: Blic, Beograd, 03.03.2007.godine


povratak na vrh

    STRIP: DO GLAVE
14.03.2007.
Autor: Mladen Oljača
    IZBOR IZ ŠTAMPE
14.03.2007.
Priredio: Dušan Banjanin

     "SPAJDERMEN 3" PREMIJERNO U TOKIJU

     Beogradska premijera, 2. maja u Sava centru

     Japanski gigant, kompanija Sony, umesto tradicionalnog predstavljanja novih filmova u Los Anđelesu i Njujorku, premestio je svetsku premijeru svog predstojećeg hita, filma "Spajdermen 3" u Tokio, čime će zvanično obeležiti početak letnje bioskopske sezone, saopštila je distributerska kuća Tuck. Premijera je zakazana za 16. april u Toho Cinemas Roppongi Hills centru, a među brojnim zvanicama naći će se zvezde filma Tobi Megvajer, Kirsten Danst, Džejms Franko, kreator stripa Sten Li i režiser Sem Rejmi. Tuck je, istovremeno, najavio beogradsku premijeru ovog filma za 2. maj u Sava centru.

     Spajdermen će se u trećem nastavku suočiti sa tri negativca: novim Goblinom, Sendmenom i Venomom. Uigranoj ekipi pridružuju se Tomas Hejden Čerč (Stranputice) kao Flint Marko/Sendmen, Tofer Grejs (Vesele 70-te) kao Edi Brok/Venom i Brajs Dalas Houard (Gospa iz vode, Manderlej, Zabit) kao Gven Stejsi. Prva dva dela Spajdermen franšize pobila su, inače, brojne rekorde na bioskopskim blagajnama širom sveta. Ukupna zarada prvog dela "Spajdermena" iznosi 822 miliona dolara, a drugog 784 miliona.

     Tuck, ovim povodom, još saopštava da je juče pušten u rad lokalizovani sajt filma na adresi www.spajdermen3.com. U prvoj fazi sajta mogu se pronaći trejleri i zabavni sadržaji za PC, PSP i mobilne telefone. Puna verzija sajta očekuje se krajem marta.

D. J.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 06.03.2006.godine



     GHOST RIDER - strip serijal i novi filmski hit (sa Nikolasom Kejdžom), povod je za predavanje, u okviru tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić", večeras od 19 sati u Sali na prvom spratu DOB. Govori Pavle Zelić.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.03.2007.godine

povratak na vrh

    kritIVKOVanje 45
14.03.2007.
Piše: Slobodan Ivkov

     PISMO ČITAOCA

     Uvek me obraduje kada me neko javno napadne, a ponajviše volim kada se potpiše svojim pravim imenom i prezimenom. No, i ako to ne učini - oprem dobro!

     Još i bolje!

     U ovoj našoj balkanskoj, spletkaroškoj i doušničkoj Jebentilegiji prepunoj lečenih šizofreničara-paranoika i onih još zvanično nedijagnostifikovanih, a na javnoj sceni itekako aktivnih i upućenoj javnosti odlično poznatih, dakle u Ciganiji prepunoj beznadežno netalentovanih, iskompleksiranih nesrećnika opsednutih svojim neiživljenim liderskim sklonostima, marginalaca koji su, obrnuto srazmerno količini svog talenta, takođe vrlo aktivni na društvenoj, kulturnoj i političkoj sceni u različitim oblastima - tu se vrlo brzo sazna ko je ko, a najslađe je zašto se sakrio iza nekog lažnog imena. Ovdašnji životni prostor je beznadežno mentalno poremećen i zatrovan sindromima pogane čaršije, nomadske čerge i otomanskog "svilenog gajtana" palanačkih mudrosera.

     Da ne trošim dalje reči, čitajte treće izdanje "Filosofije palanke" Radomira Konstantinovića i znaćete o čemu pišem.

     Drevni kineski vojskovođa Sun Cu (Sun Ce, Sunci, Suencu, ili već tako nekako, zavisi od izgovora) je još pre 2.500 godina napad na sebe i svoju teritoriju smatrao odličnom, bogomdanom prilikom, retkim poklonom sudbine koji se ne propušta. Naime, po njemu, ni za živu glavu u takvim situacijama nije dobro reagovati plaho, udariti iz svih oružja i demonstrirati silu. Ne treba otkrivati ni svoju snagu, a još manje sredstva kojima se raspolaže, već se valja u prvi mah primiriti, čak i učiniti prividno, što je moguće, slabijim nego što si stvarno, pa videti kako se ko u takvoj situaciji prema tebi ponaša "za šankom".

     Najteže je, znam iz ličnog iskustva, suzdržati se, ali stav se isplati: vrlo brzo se pokažu i saveznici, a i oni koji ti ne žele dobro.

     Pustio sam da jedna nedelja prođe od Pisma Čitaoca iz broja 400. Kao retko kada sam se za to vreme kretao po mestima na koja inače zalazim, sretao poznanike, slušao zlurade, zlonamerne komentare i - pamtio.

     Da se razumemo: sasvim je prirodno, i to svako ko izlazi u javnost, bilo kao deo estrade, ove ili one umetnosti, ili bilo kakve oblasti stvaralaštva i kritike mora da zna, dakle svaka iole samosvesna osoba, a ne plitkoumno šiše koje bezglavo i nepromišljeno trči pred rudu, je svesna da će njen nastup i rad biti u fokusu i pod lupom mnogobrojne, i to uglavnom o onom što dela i o temi o kojoj piše edukovane, specijalizovane javnosti.

     To se podrazumeva i, što se mene tiče, to je sjajno. Štaviše, ovu relaciju smatram izuzetno korisnom, povratne informacije, dopune, sugestije i pozitivne ili negativne ocene i kritike kao nezaobilaznu fazu rada koji, po meni, bez toga nije ni završen, ni potpun, a, bogami, ima pomalo i nedemokratski karakter.

     Za ovu priliku sam napravio malu retrospektivu svojih, ovakvih ili onakvih uredničkih aktivnosti. Od 1978. do danas bio sam član 11 redakcija periodičnih časopisa zaista različitih profila. Gotovo bez izuzetka, u svakom od njih, naravno i u ostaloj periodici, ozbiljni autori su, pre štampanja u obliku knjiga, svoje priloge, u nastavcima, u obliku feljtona ili pojedinačnih tekstova, kao svojevrnu probu, prvenstveno stručne javnosti, objavljivali u časopisima.

     Kao što ljubitelji stripa znaju, a u mnogim tekstovima sam to i najneposrednije tražio, gotovo uvek sam pozivao svoje čitaoce da mi daju dopune i sugestije, jer, ne samo ja već ni bilo koji drugi autor tekstova, pogotovo ako se uhvati u koštac sa nekom obimnom temom (na primer, godišnjom stripskom retrospektivom, stripskom literaturom, izdanjima...), jednostavno fizički ne može da postigne apsolutnu sveobuhvatnost i kompletni uvid u sve relevantne podatke.

     Nedavno sam imao zadovoljstvo da neke moje tekstove nezavisno jedan od drugoga dopune dvojica dobronamernih kolega, ali i da treći, netačnim citiranjem, vađenjem iz konteksta i malicioznim ignorisanjem ironijskog konteksta u kojem sam pravopisno "obrađivao" termine koje sam koristio u svom tekstu, pokuša da moj rad licemerno omalovaži.

     O mom trećem čitaocu ću prozboriti malo kasnije, jer mislim da zaslužuje našu punu pažnju, a evo šta sam (Strip vesti br. 399), pored ostalog, napisao o sugestijama prve dvojice: "želim da se zahvalim dvojici čitalaca mojih tekstova: prvo, arheologu Kristijanu Reliću koji nam je svima preko rubrike Pisma čitalaca iz Strip vesti br. 398 detaljnije stručno objasnio zašto se mesec mart zove tako kako se zove i zbog čega je u vreme Starih Rimljana kalendarska godina počinjala baš ovim mesecom i, drugo, mom prijatelju Darku Macanu koji je svojevremeno tekst o 'Povijesti rocka u stripu' ('Strip vesti' 394, 1. decembar 2006.) u broju 395 dopunio podatkom da je sadržaj koji je ušao u korice ove stripske knjige već bio objavljen u 'Vjesnikovom' omladinskom časopisu TOP".

     Ovo sam zaista napisao sa iskrenom zahvalnošću. Naime, materijal za moj tekst o kalendarima sam odvajao i prikupljao tokom 2 - 3 decenije i, kadgod bih nešto o tome u srpskoj i jugoslovenskoj literaturi našao (nekim slučajem, došao sam čak i do članka "O kalendaru" iz jednog srpskog časopisa izašlog 1882. godine), odvajao sam u jednu veliku kutiju, čekajući priliku da obimnu građu koja me je ionako veoma zanimala, ali nisam imao vremena da se njome bavim, obradim i nekome prezentujem.

     Mnogo materijala i podataka je ostalo neuvršćeno u moj tekst, pa, između ostalog, i obrazloženja naziva baš svakog meseca. Apsolutno sve nazive meseca u godini nisam obradio, prvenstveno smatrajući da baš svi detalji previše i ne interesuju čitaoce, a i, drugo, podaci su bili rasuti, pa ih je valjalo sve grupisati, a zatim svestrano i unakrsno proveriti. Događalo se da se mnoga objašnjenja, ne samo naziva meseca, međusobno ne podudaraju i da su potpuno kontradiktorna.

     Zbog istog razloga, a sve u pokušaju da, naravno ne na račun korektnosti faktografije, moj tekst čitaocima učinim što "pitkijim" i zanimljivijim, nisam navodio ni fusnote, odnosno literaturu koju sam koristio. To nije naučni, već novinski "stripvestiovski" i, nadam se, pomalo zajebantski tekst, a jemčim da ništa nije izmišljeno i da svi podaci potiču iz verodostojnih izvora. Zainteresovanima ih mogu i pokazati. Pošto mi je tekst naručio i platio časopis "Status" koji ide na kioske, a ne naučni časopis koji se distribuiše specijalizovanim prenumerantima, prilagodio sam se njegovoj "širokoj" publici. Ako me se budu setili i plaćali, na primer, "Glasnik srpskog geografskog društva" ili "Mladi geofizičar" osnovan 1892. (ovo sam izmislio!), molim, molim, dobiće i fusnote i izvore, i "ozbiljni ton" kakav se očekuje i sugeriše.

     Pare i korektno plaćanje kao jedine motive pristupa mojim tekstovima, a ne i akademsko prenemaganje kao eventualnu ulaznicu u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, pominjem zato što ja, iako svestan svih posledica po svoju karijeru, za pisanje o stripu jasno opredeljeni kritičar, spadam u kategoriju onih koji unapred sa olakšanjem znaju da nikada neće ući u članstvo tog doma staraca. Mnogi od zabludelih čitalaca "Strip vesti", ambicioznih pretendenata i autora stripova, nisu upoznati da im je sve zalud, pa bolje da im na vreme skrenem pažnju da se okanu ispraznih maštanja i da batale strip. Oni, kao stripari ili stripski kritičari tamo nikada neće sedeti.

     Šta reći, neka me demantuju ili potkrepe bolji poznavaoci filma jer možda i grešim, tamo u članstvo NIKADA nije pozvan ili primljen, ne samo neki karikaturista, već ni jedan naš filmski režiser (npr. Aleksandar Petrović, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev...), a film postoji već više od veka. Obrazloženje SANU? Pretpostavljam, nešto u smislu: to je tobože još mlada umetnost koja tek treba marljivo da dokazuje svoju uzvišenu ulogu i umetnički karakter, ili možda još i nije umetnost, ko zna. Poznajem dvojicu dugoročnih planera, inače vrlo dobrih pisaca naučno-fantastične književnosti (SF), kanda u doglednoj perspektivi tihih pretendenata na neko iznenada upražnjeno mesto u SANU, dvojicu koja su se odrekla i pomena slova S od SF u svojim literarnim ostvaerenjima. Prvi, moj vršnjak, već je odavno zaboravio svoju uludo protraćenu SF mladost, a i ne voli kada ga (nedajbože pred drugima!) podsećaju na to da je godina bio sekretar jednog beogradskog SF društva. On se sada uozbiljio, pa piše "pravu" književnost i kritike o klasičnoj muzici, dok drugi naš kandidat za Nobelovu nagradu i SANU ne dozvoljava da ga označavaju kao SF pisca, što, je li, nikada i nije bio i šta mu je uopšte i trebalo da se petlja sa tom SF i vascelom vaseljenskom žanrovskom književnošću, jer su, iako nesporno kvalitetna, njegova dela nepovratno obeležena kao takva iako nemaju veze sa SF i sada imaju lošu, diskriminatorsku recepciju od strane književne kritike.

     Kada se ispostavilo da čitaoce Strip vesti tema o kalendaru intresuje detaljnije nego što sam pretpostavljao, naknadno detaljno i zanimljivo objašnjenje za mesec mart gospodina Relića se pokazalo kao izuzetno dragoceno.

     No, da se vratimo stripskim temama.

     Malicoznost, ogovaranje i spletkarenje na regionalnoj, ne samo srpskoj, stripskoj sceni postoji već duže vreme, rekoh već da se u poslednje vreme po sajtovima i internetskim diskusionim tribinama otela kontroli, vrlo često lišila svake pristojnosti i obzirnosti, i u poslednje vreme eskalirala, ali sve ima svoj širi kontekst, pa ću onima koji razumeju šta i zašto to hoću da kažem, te zbog čega sve ovo što ću kasnije pomenuti iznosim, pokušati da ga iz svog ugla i na konkretnom primeru omalovažavanja mog rada objasnim.

     (NASTAVIĆE SE)


povratak na vrh

    STRIP: MONTENEGRINI
14.03.2007.
Autor: Simon Vučković
    POZIV NA SARADNJU
14.03.2007.
Priredio: Marko Ajdarić

     Call for Papers: International Bande Dessinée Society (IBDS) Conference
     April 13 to April 14 2007
     Hosted by the French Institute, South Kensington, London.


     IBDS 2007: ‘Bande dessinée: The Innovative Form'

    The next conference of IBDS will take place on 13 and 14 April 2007, at the French Institute, London, UK. Its theme is the innovative role played by BD in relation to other visual and textual cultural forms. The conference organizers invite papers that explore the relation between BD and cinema, pop art, web-design, fiction, photography, architecture and public heritage. We encourage contributors to explore contemporary European graphic novels to dissect how they influence, or have been influenced by, a wide range of cultural forms. We will also be delighted for scholars who work on film, literature, and other cultural areas to present papers that reflect on how these fields have been inspired by BD.

     The conference reflects the rise of the European graphic novel among the other arts and its recognition as a key European aesthetic. It takes up the challenge posed by the fact that French film directors are now scripting comic books. We are inspired by the recent selection of BD adaptations in popular Francophone cinema. Hosted at the Institute, the conference will include a film evening. We also note that European fiction is increasingly aware of, and inter-acting with, the idea of the visual image. We invite papers or panel proposals that address the role of ‘the image' in the novel.

     Although our theme is highly contemporary we also welcome papers that point to intriguing antecedents to the new trends. Is the role of BD we attribute to the contemporary period actually quite as new as it seems? Were similar trends and structures operative in the 1930s, the 1960s or the 1970s? Certainly, the history of the novel is closely linked to the world of illustration and we will be pleased to consider papers that recall that heritage.

     Finally, BD are not only refiguring the aesthetic landscape they are also transgressing traditional notions of national readership communities. We invite papers or panels that analyse this innovation. For example, contributors might wish to explore the relative role of BD in reshaping Francophone national-cultural borders with reference to intra European (France-Belgium-Switzerland) or extra-European examples. Papers exploring the relations between BD, North American comics and Manga are also encouraged.

     To list areas of interest: questions of the formal features of the BD, BD and film, film and BD, BD and fiction, and vice versa, BD and public heritage, BD and illustration, design, advertising, BD and the internet, BD and pop art, BD and the reshaping of national reading communities, potential antecedents to the above as well as the future of the form. We wish to use the event to analyse all areas of ‘BD and innovation' and so please do bring new ideas to our conference.

     Please submit all proposals to Dr Hugo Frey (Principal Lecturer in Contemporary History and Subject Leader), School of Cultural Studies, University of Chichester, College Lane, Chichester. Preferably by e-mail to H.Frey@chi.ac.uk

All proposals should be approx. 300 words long. The deadline for proposals to reach the organising team is 30 October 2006. Notification of acceptance will follow in the first week of November 2006.

     -
     IBDS 2007 is co-organised by Dominique Le Duc (Brighton) Hugo Frey (Chichester) and the French Institute, London. It is kindly hosted at the Institute where delegates will be able to enjoy all of its cultural facilities as well as the mini ‘French quarter' in London. Hotel planning is well underway and we aim to provide reasonable accommodation rates. International delegates might note that the Institute is just 30 minutes (approx), by underground, from Heathrow Airport.
     Download the Call for Papers in Word Format

povratak na vrh

    LINKOVANJE
14.03.2007.
Priredio: zmcomics


Terry Laban - www.labanarama.com
Ladronn - www.hollywoodcomics.com/ladronn.html
Ray Lago - www.raylago.com
Ken Landgraf - www.kenlandgraf.com
Roger Langridge - homepage.mac.com/hotelfred/index.html
Joe R. Lansdale - www.joerlansdale.com
Erik Larsen - www.savagedragon.com
Batton Lash - www.exhibitapress.com
David Lasky - www.davidlasky.info
Carol Lay - www.waylay.com
Bob Layton - www.boblayton.com
Steve Lieber - www.unrewarding.com/steve
Steve Lightle - www.geocities.com/stevelightle/home.html
Ron Lim - www.ronlim.com
Ellen Lindner - www.littlewhitebird.com
Joseph Linsner - www.linsner.com
Jason Little - www.beecomix.com/index.htm
Jean-Marc L'Officier - www.lofficier.com
Aaron Lopresti - www.aaronlopresti.com
Bob Lubbers - www.boblubbers.com
Sandra Bell Lundy - www.betweenfriendscartoons.com
Jay Lynch - www.mindspring.com/~jaylynch
Mike Lynch - www.heykidscomics.com

povratak na vrh