STRIP VESTI
Broj:
126
13.07.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

  1. BILAL U BEOGRADU - Strip Vesti
  2. KUHINJA U BARUTANI - mail
  3. VILEM CRTA BEOGRAD - M. Jovanovic
  4. MUMIN - zmcomics
  5. NOVI ŠEŠIR OD KRAVLJIH ROGOVA - Ilija Bakić
  6. DVA PUTA MESEČNO - Srđan Aćimović
  7. JUŽNJAČKA UTEHA No 18. - Marko Stojanović
  8. QMOVA KOLUMNA (68) - Bojan M. Đukić
  9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (78) - Darko Macan
  10. STRIP AUTOR: VLADAN NIKOLIĆ - Strip Vesti
  11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -RIMINI COMIX
    -ŠKOLA STRIPA
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

NEŠTO IZMEĐU... SREĆE I USPEHA

Kada je Macan ispričao priču o svom stripu kojem se nije dalo da poživi odmah sam se setio nekih situacija iz detinjstva. Lično sam uvek morao sam da odem kod nekog urednika, nekad je to urodilo plodom nekad nije. Naravno što sam stariji posete redakcijam su uspešnije što je i logično. Fantastično bi i bilo da sam sa 14-15 godina imao "uspešne posete" redakcijama stripa. Ali stoji da nekima sve ide od cuga dok drugi moraju da se sami pomuče. Drugar moj, sjajan crtač, je odmah pored mene prodavao "romane" na pijaci (moralo se, nije bilo mesta kući da se čuvaju:). Mogao sam ja da pričam o svojim crtežima koliko hoću, da svi znaju da se bavim crtanjem, ali on je pri prvoj svojoj izjavi da crtka stripove i da će nam ih doneti sutra da vidimo kako radi, doživeo da to čuje neki, koznakoji, urednik iz Dnevnika i da mu kaže nešto u stilu "ajde onda to donesi i u Dnevnik da vidimo, ja sam taj i taj…". Upisao bi on neki zanat ali je imao razrednu koja je mimo njegovog znanja odnela njegove dokumente u umetničku i sredila mu da polaže prijemni. Ista razredna mu je, još u osnovnoj, upriličila susret sa glavnim urednikom Dnevnikovih strip izdanja… i… mislim da je on čovek koji bi na posao naleteo i kada bi se sapleo na ulici. Valda bi nosem udario u neki ugovor. Stoji da je sjajan crtač, ali u većini slučajeva je posao našao bez pokazivanja svog umeća, na slučajnu priču. Naravno, kasnije bi se pokazao u odličnom sjaju.

A ja, jadan, prvi put sam u Dnevnik išao sam. Par puta u strahu "promašio" zgradu, par puta molio boga da nema urednika, jer sam imao tremu, pa ko veli "drugi put ću biti opušteniji". Da bi došao do glavnog iz Dnevnika sam prvo morao skupiti petlju da odem do njegove razredne (sestra mi je išla s njim u razred pa sam čuo za vezu) i stidljivo zamolim da mi sredi odlazak,… i … uvek sam morao tako, na guranje.

On, taj moj drugar, danas na Dedinju islikava zidove za lepe pare, i stripa se možda i ne seća. Ima čoveka koji mu sredjuje posao, kao i obično slučajno ga je upoznao na nekoj žurci i…

A eto, ja i dalje radim stripove. Valda u stripu ostaju samo oni koji sami biraju svoju sudbinu, makar u inat celom svetu…:)

Da li ipak sami odlučujemo o svojoj sudni? Da li se ojačavamo svojom upornošću? Ili se trošimo?

Kako god bilo, ima li lepšeg posla od rada na stripu?


S poštovanjem,

Zlatko Milenković



Svoju web stranicu na sajtu Strip Vesti ima i Vladan Nikolić, strip autor koga predstavljamo u ovom broju, na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/vladann

1.

BILAL U BEOGRADU

Strip Vesti



Odmah da se izvinim zbog konfuznosti informacije koju donosim kao udarnu vest. Naime, davno najavljena izložba radova Enkija Bilala koja je trebala da bude otvorena 12. jula je iznenada, u ponedeljak, u medijima najavljena za četrnaesti. Sve bi bilo dobro da nije činjenice da se Francuski kulturni centar, lokacija gde će biti izložba, ne renovira i da ljudi sumnjaju u mogućnosti da se ispoštuje taj rok. E, da nebi sve bilo baš jednostavno ,... stigla je informacija iz pouzdanih izvora da se izložba otvara danas (13.07.2001.) i... šta da vam kažem. Obrnite par telefona i rešite dilemu pa večeras na otvaranje, obavezno!!!

Doduše, sam Enki Bilal neće biti na otvaranju izložbe već će gostovati u Beogradu od 20. do 22. jula kada će, tačnije 21. jula, biti i proglašeni pobednici konkursa koji je organizovan povodom Bilalove izložbe.

Izvinjavam se zbog loše odrađene vesti, ali sve je to odrađeno preko gluvih telefona i na iznenađenje. Znači: odmah pošto pročitate Strip Vest obrnite telefonske brojeve svojih poznanika i proverite tačnu satnicu otvaranja, nemojte da se obrukamo malom posetom izložbi. Ne bi bilo prvi put... ali neki su se ljudi potrudili da nam pruže taj doživljaj i to treba nagraditi.

sadržaj

2.

KUHINJA U BARUTANI

mail



U sredu 18. jula, u okviru programa ovogodišnjeg BELEFA, biće predstavljena strip radionica Kuhinja. U Barutani na Kalemegdanskoj tvrđavi ce, sa početkom u 20h, biti otvorena izložba DOBRODOŠLI U KUHINJU / ALTERNATIVNA SCENA PANČEVA. Pored radova Aleksandra Zografa, Letača, Stevana Markuša,i ostalih članova Kuhinje, deo izložbe je posvećen i modnoj postavci Nataše Šarić, koja je koristila motive iz stripova Aleksandra Zografa i Ivana Grubanova. Zatim sledi projekcija video spotova zastupljenih na CD kompilaciji KUHINJA, kao i projekcija kratkog filma BOLJE IŠTA NEGO NIŠTA (režija: Tanja Krstevski).

Nakon 22 h predviđen je i koncert pančevačkih underground bandova: NUP, ZONTAG, POTUS IKAR, FUZZ.

sadržaj

3.

VILEM CRTA BEOGRAD

M. Jovanovic


U Galeriji nezavisne umetnicke asocijacije Remont, u cetvrtak je otvorena izlozba stripova i karikatura Bernarda Vilema Holtropa, u prisustvu samog autora, jednog od najznacajnijih predstavnika "crnohumornog" stripa u Francuskoj. U kratkom razgovoru koji je sa Vilemom vodio njegov mladji jugoslovenski kolega Aleksandar Zograf, predstavljena je biografija ovog zapazenog aktera francuske strip scene sedamdesetih, saradnika brojnih magazina medju kojima i legendarnih "Hara Kiri" i "Charlie", autora oko 40 knjiga - zbirki radova. Proslogodisnji dobitnik jedne od najprestiznijih holandskih nagrada za strip Vilem je, kako istice u razgovoru za Danas, zapoceo karijeru prilozima za jedan studentski list ranih sezdesetih, da bi ubrzo umnozio svoju produkciju objavljujuci u satiricnim i politicki angazovanim casopisima. Posto 1968. prelazi u Pariz, postace jedan od istaknutih ucesnika "zlatnog doba" stripa u Francuskoj. "Samo su retki uspeli da prezive nestanak brojnih magazina kao sto su Metal Hurlant, Pilot i drugi. Mnogi su morali da potrazedrugi posao", komentarise Vilem savremenu situaciju na francuskoj sceni, gde je mladim autorima "vrlo tesko, buduci da ima malo prostora za promociju njihovog rada pre nego sto dorastu do samostalnih albuma". Nakon gasenja casopisa "Hara Kiri", Vilem prelazi u levicarski dnevnik Liberasion u kom do danas objavljuje politicke ilustracije efektnog crnog humora.

prelazi u Pariz, postace jedan od istaknutih ucesnika "zlatnog doba" stripa u Francuskoj. "Samo su retki uspeli da prezive nestanak brojnih magazina kao sto su Metal Hurlant, Pilot i drugi. Mnogi su morali da potrazedrugi posao", komentarise Vilem savremenu situaciju na francuskoj sceni, gde je mladim autorima "vrlo tesko, buduci da ima malo prostora za promociju njihovog rada pre nego sto dorastu do samostalnih albuma". Nakon gasenja casopisa "Hara Kiri", Vilem prelazi u levicarski dnevnik Liberasion u kom do danas objavljuje politicke ilustracije efektnog crnog humora.


Preuzeto iz dnevnika "DANAS".


sadržaj

4.

MUMIN

zmcomics


Da ne bih objašnjavao kako sam došao do saznanja, nije baš kao u prvoj vesti, da je kod nas objavljen strip "Mumin" te da je kod nas taj strip objavljivan i ranije u Politikinom zabavniku preći ću o'ma na stvar.

Izdavačka kuća "Dereta" je nedavno objavila knjigu sa stripovima Finske autorke Tuve Janson "Mumin" koja sadrži tri epizode ovog, u nordijskim zemljama, izuzetno popularnog stripa. Reč je o pričama "Mumin zida kuću", "Novi život" i "Život u džungli". Na osnovu kvaliteta reprodukcije predpostavljam da je reč o istim pričama koje su svojevremeno objavljene u Politikinom zabavniku. Knjiga ima 106 strana (zajedno sa koricama) štampana je u crno beloj tehnici i polegnutog je formata, sa po dva kaiša na strani.

Priče su stare ali svakako zanimljive i simpatične. Mumini koji plene dobrodušnošću, tolerancijom i simpatičnošću su svakako vredno štivo. Izdavanje knjige je pomogao Finnish Literature Information Centre. U impresumu knjige stoji da je to prva knjiga, prvog kola, biblioteke STRIP. Znači, možda će se i ovaj izdavač pomalo okrenuti stripu ili nastaviti sa Muminima.

Kniga može da se kupi, po najnižoj ceni, direktno u knjižari ovog izdavača koja se nalazi u Knez Mihailovoj 46. U njihovoj knjižari je cena 135 dinara. I da, nemojte odmah sve primerke da pokupujete jer ovaj koji sam kupio 'oće da preuzme moj sin, tako da mi ostavite još jedan...;-)

Inače, da na kraju raščistim i sve nepreciznosti objavljene povodom smrti ove autorke. Ostalo je na kraju još da se ispravi greška (samo brljam) oko datuma kada je preminula Tuve Janson. Usled brzine prenošenja vesti napisao sam da je umrla 27. jula, što 29. juna, kada je vest objavljena, nije bilo moguće. Znači tačan datum je 27. jun 2001. godine.


sadržaj

5.

NOVI ŠEŠIR OD KRAVLJIH ROGOVA

Ilija Bakić


STRIP

NOVI ŠEŠIR OD KRAVLJIH ROGOVA

"Stripoteka" br. 957; izdavač Marketprint, Novi Sad 2001.

Među serijalima koji decenijama imaju svoje mesto na stranicama "Stripoteke" značajno mesto ima "Aster Blistok" Ribere (crtež) i Godard (scenario). Ova svemirska avantura koja vodi svog junaka s jednog na drugi kraj Univerzuma, u posete raznoraznim planetama, globalne svađe i prepucavanja te dilemu "voli me ili ne" spram malene Maski i njene dvojnice Muski, započela je davne 1975. u svetu a dve godine kasnije i kod nas i kontinuirano traje ritmom od jedne epizode godišnje (prekidi u izlaženju "Stripoteke" uzrokovali su da sada kasnimo čak 10 epizoda ali s tendencijom da se ta razlika anulira).

Krava nema komentar

Finale ovomesečne "Stripoteke" pripada dnevnoj verziji Hogara Strašnog a na jednoj od njih Helga privodi kravu u kuću, dok u drugoj ruci drži testeru. Na Hogarovo nemo pitanje odgovara: "A šta misliš, šta radim? Pravim sebi novi šešir!" Krava na to nema komentar.

Asterovi doživljaji nastavljaju se jedan na drugi, uz brojna pozivanja na ono što je bilo u epizodi toj-i-toj što ume da poprilično iznervira novog čitaoca dok onima koji su prisutni od početka jako prija da prevrću stare brojeve i pronalaze skrivene "cake". Elem, petnaesta epizoda "Astera Blistoka", pod naslovom "Vreme proroka", nastavlja se na prošlu, u kojoj je naš heroj, po očevom amanetu, na Ksilos, vladajuću planetu galaktičkog carstva smestio "sferu praznine" koja, ako se aktivira, uništava čitava sazvežđa. No, sa sferom se na Ksilos spustila i Muski, besna jer je Aster ne voli; tamo su je uhvatili i odatle transportovali u sigurniji zatvor ali je u svemirskoj bici ona kidnapovana. Aster rešava da je pronađe i baca se u potragu, počev od konsultacija sa Sibilom proročicom na planeti punoj lopova pa sve do princa Čada-el-kha-dora, koji jeste ukrao kontejner-zatvor ali devojčica nije u njemu iako su vrata neotvarana. Tragajući dalje Aster se obraća duhu oca jer je uplašen da ga je izneverio i shvata da mu je zadatak da oslobodi Univerzum terora Vrhovnog saveta i proroka, što će i učiniti spuštanjem jedne sfere na planetu crvolikih proroka. U tom trenu iz praznog kontejnera izaći će Maski, a da li je ona prava ili je sve to prevara ostaje da se pročita u sledećem delu ovog zabavno-nepretencioznog serijala "svemirske opere", koji je ponekad preopširan, poneki delovi su mu slabašni ali ume da bude i vrlo zanimljiv.

Preostalih 10 stranica "Stripoteke" ispunjava još jedan dobri znanac "Torpedo 1936" Berneta (crtež) i Abulija (scenario). Ovog puta kicoški kriminalac-detektiv oštrih crta lica prespavaće tuču, čak i pucanj (?) i dobiti batine od dečka devojke koja mu se ponudila (da joj spase dragog a on odbio); sve u svemu Torpedo izvlači deblji kraj ali, za utehu, barem može da odalami svog pomoćnika. Cinične priče i sjajni grafizam bili su i ostali glavna odlika ovog razgaljujućeg stripa.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 18.06.2001.godine.


sadržaj

6.

DVA PUTA MESEČNO

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net


Jedan prošlonedeljni događaj svakako ne sme ostati bez komentara. Radi se, opet, o "Marketprintu"; kao što svi već znamo, "Stripoteka" će izlaziti dva puta mesečno, drugim rečima, na svakih petnaest dana, to jest otprilike svakog drugog petka. To je davnašnja molba čitalaca i obećanje uredništva "Stripoteke", još od kad je ovaj magazin pre skoro dve godine ponovo pokrenut.

Ž elje čitalaca su brojne, a neke od njih očigledno neće skoro biti ostvarene, iz sasvim razumljivih materijalnih razloga; takvo je, na primer, uvođenje bloka stranica u boji. "Marketprint", čini se, pomno sluša svoje čitaoce, tako da u "Stripoteci" nismo ponovo videli kritikovanog "Sodu", a ni reprizne stripove kao "Modesti Blejz". Neke pojedinačne želje, srećom, neće biti ispunjene; na primer, uvođenje "Marvela" u "Stripoteku"; ili gore, uvođenje "Bonelija" u "Stripoteku".

Na stranu sve to, dvonedeljni tempo izlaženja je nešto neminovno i neophodno. Pored "Konana" i "Bagera" koji izlaze mesečno, "Placeba", "Stripera" i drugih koji izlaze kada im prilike dozvole, "Zabavnika" čiji tempo takođe donosi otprilike jedan ceo strip mesečno, na kioscima posle čitave decenije imamo strip-časopis koji ima kontinuitet izlaženja.

Razmak od mesec dana preveliki je, deluje kao kakva provalija. Stizanje stripa na kioske iz perspektive od mesec dana čekanja može izgledati kao redak kulturni događaj, a razočaranje je veliko ukoliko nam se strip iz novog broja ne dopada. Naravno, nerealno je očekivati da se zadovolje svi ukusi, tako da deo čitalaca ostaje nezadovoljan stripom na koji su čekali mesec dana. To naročito važi za čitaoce iz Beograda i Novog Sada koji otprilike u istom tempu, svakog meseca, mogu naći nova piratska izdanja u knjižarama.

Simbolično, ovaj događaj mogao bi predstavljati završetak perioda apstinencije i iščekivanja i vremena kada je strip bio samo literatura za "zaluđenike". Pola meseca od izlaska zadnje "Stripoteke" nekako su se otegli. Biće to, valjda, zadnjih pola meseca nestrpljivog čekanja - posle ćemo se već navići.


sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 18.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


MUKE PO SIZIFU

Ima nesto u Don Kihotu sto budi postovanje. Nije to Sarvantesovo pisanje, nije u pitanju cak ni verovatno prvo uvodjenje u knjizevnost neceg poznatog pod imenom "comic relief"…U pitanju su, zapravo, vetrenjace. Vetrenjace koje svaki covek susrece na svom zivotnom putu, vetrenjace na koje mi svi pre ili kasnije nalecemo iako znamo da ih ne mozemo pobediti. Vetrenjace kojih mi je vise, verovali vi to meni ili ne, dosta.

Stripom se aktivno bavim nesto vise od sest godina, i za sve to vreme ucestvovao sam u organizovanju petnaestak izlozbi i strip manifestacija, bio clan redakcije par casopisa i eto jedan cak i uredjivao. Za sve to vreme shvatio sam samo jednu stvar: Sve sto u ovoj zemlji zelite da uradite na polju stripa mozete uraditi iskljucivo, iskljucivo na misice. Svoje, naravno. Drustvene i privatne organizacije za kulturu nije briga, likovni urednici uglavnom preziru strip, a izdavaci su jedna totalno neorganizovana banda (cact izuzecima). Stvari nikada ne idu po dogovoru, i na kraju, ukoliko zelite nesto da uradite, morate sklopiti kompromise. Kompromise kojih mi je vise, verovali vi meni ili ne, dosta.

O cemu ja to? O muci koja me jede kad stavim svoje ime na nesto iza cega ne stojim 100 odsto, o objasnjenjma koje moram da pruzam prijateljima (onim drugima nista ne vredi objasnjavati, oni vec sve znaju) zasto stvari nisu ispale onako kako je trebalo da ispadnu. O muci za koju znam da me ceka svaki put kad pristanem da nesto radim ili organizujem…A ipak jurisam na vetrenjace. Ali opste je poznato da ko svojevoljno gura Sizifov kamen i zasluzuje muke Tantalove koje ga cekaju.

Ne volim kad ljudi kukaju. Ovo stoga nije zalopojka, vec demistifikacija i upozorenje svim koji znaju lice, ali ne i nalicje strip manifestacija: ukoliko ikada pozelite da se aktivno upustite u organizovanje strip desavanja ili da krojite sudbinu strip magazina, bolje se dobro naoruzajte idealizmom. Koliko god da ga imate, verovali vi meni ili ne, nije dosta!

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (68)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


KAKO SE JA I BETMEN NISMO NAŠLI (3)

NEKAKO SE PODUDARILO da se završetak mojih postavki na lejaut-hartiji za epizodu BETMENA desi istovremeno sa stizanjem pošiljke iz Marvela Džoniju. Pun radosti i ponosa otišao sam bez najave do Džefovog stana (koji je, kao što se verovatno sećamo, figurirao i kao Džonijev studio) sa skicama tabli urađenih markerima - da se pohvalim, da pokažem kako sam 'dobar đak' i da se, na kraju krajeva, moj sin izigra sa Džonijevim.

Nisam ga zatekao u dobrom raspoloženju - čak naprotiv..! Iako samo povremeni, 'rekreativni' pušač, moj prijatelj je zajedno sa kumom Džefom dimanio kao furuna i nervozno šetao po sobi kada sam stigao. Besno mi je pokazao sadržaj pošiljke - bio je to poprilično izgužvan veliki A2-list lejaut-hartije, sa Džonijevom predivnom (vraćenom!) ilustracijom sukoba iz američkog građanskog rata izvedenom olovkom u prštećim valerima sivog - u najširem dijapazonu tonova. Ne sećam se za koju ediciju je nacrtao (naslikao..?) tu ilustraciju. Bila mu je sada na stolu, vraćena uz urednikovo pismo izvinjenja...

... i nakaradno nažvrljane korekcije crvenim tankim flomasterom NA ORIGINALU (!!!) koje je blagoizvoleo da poseje širom pedantno izvedene ratne scene u perspektivi slavni stari (nedavno preminuli) majstor stripa i stručnjak za sve zasnovano na dokumentaciji, Džordž Ivens (George Evans). Velikan se nije potrudio da svoje zamerke i sugestije sroči u vidu pisma, niti da ih formuliše na novom lejaut ili paus-listu preko slike. Nadmeno, skoro ponižavajuće patronizujući je crvenom neizbrisivom linijom vršio korekcije Džonijevih besprekornih figura unutar kompozicije od koje monumentalnošću i prikazanom akcijom zastaje dah, nabacujući tu i tamo komentare u stilu: 'Pogrešno definisane senke u odnosu na doba dana kada se dogodila bitka; uniforma Federalista ima veći broj dugmadi; prekratke puške; pogrešan prikaz bajoneta' i sve tako i u tom stilu.

Daleko od toga da za neke stvari Ivens MOŽDA nije bio u pravu ili da Džoni nije bio sujetan - bio je kao i većina sveta koji se bavi ovim i sličnim poslovima; razumljiva je njegova ljubomora i ljutnja što mu je original bespovratno upropašćen i, otvoreno govoreći, unakažen (zavidljivom..?) intervencijom starog crtača koji je za mog prijatelja - ali i za većinu poznavalaca stripa (uključujući i moju malenkost) ipak bio i ostao drugorazredni sledbenik Aleksa Rejmonda i nastavljač stripa "Tajni agent Korigan" kada ga je napustio izvanredni Al Uiljemson.

Bio sam svedok momenta kada je Džoni odlučio da više ne sarađuje sa Marvelom. Bilo mu je svega dosta, ovaj momenat je bio 'proverbijalna kap' koja je prelila čašu.

Ono što me je rastužilo i donekle uvredilo bio je njegov prgavi ispad kada sam mu pokazao svoje skice. Znam, bolje da sam sačekao drugi momenat i neki drugi dan, ali - moja posla - kad sam već tu...

- Šta ovo uopšte treba da predstavlja? - iritirano je listao moje postavke tabli. - Zašto ovo radiš kao ja? Misliš da će ti crteži delovati bolje..? Veruješ da će ti se kvalitet približiti mom ako primenjuješ moj postupak?

Hteo sam da ga podsetim koliko mi je njegov pristup bio inspiracija, način rada otkrovenje i pomoć da pronađem sebe... Štagod da sam rekao on je negirao.

- Besmislen napor, - zaključio je. - Kopiraš tuđ crtački stil, moj poristup crtanju... Čega ovde ima TVOGA? Koja je uopšte svrha ovog glupavog stripa?

- Nije glupav! - branio sam se. - To je stil koji zahteva kompanija Uorner Bros, njime crta Perobek koga treba da nasledim, a to što sam imitirao tebe... Mislio sam da si me učio kako treba da se pristupa poslu studiozno, kako se radi efektivnije i brže...

- Ne! - prekinuo me je. - Ja sam te učio da tražiš ISTINU. Ne da je konstruišeš kopirajući tuđ crtački manir i moj postupak koji sam ti demonstrirao KAO NEŠTO MOJE a ne kao recept za tebe da i ti tako postupaš. Šta si hteo da postigneš time?

- Nisam hteo da te imitiram niti da ti se približavam... to ne mogu i da želim i ne umem. Samo sam hteo da ti se pohvalim koliko sam inspirisan tvojim...

- Pa, ako si hteo da mi odaš priznanje, nije uspelo. Uopšte ne primam ovo kao kompliment. Bolje da kreneš od sebe i radiš onako kako ti je primereno i kako osećeš da treba da crtaš, a ne stalno da gledaš ili kako ja crtam ili u tuđe stripove.

Uvređeno sam prošao pored vazda ćutećeg Džefa koga su morile njegove sve veće brige, besparica i beznađe i pozvao Davida iz susedne sobe gde se igrao sa Lorensom. Uprkos dečjim protestima napustio sam studio bez pozdrava i besno odmarširao kući, skoro cimajući uplakano dete. U stanu sam se izduvao, pustio Davidu neki crtani film sa trake... i setio se Vanese. Tek tako.

VANESA JE BILA članica CCG, našeg cehovskog udruženja stripara; nekadašnja, kažu, uspešna urednica mnogih strip-magazina 70-tih i 80-tih, danas u nekoj rekadciji dečjeg časopisa sa nestripskim sadržajima, u CCG-u zarad 'dobrih starih vremena' verovatno. Ličila je veoma na svoju slavnu imenjakinju, glumicu Vanesu Redgrejv (Vanessa Redgrave) i vazda je delovala, s' oproštenjem, kao da je pomalo 'nacrvrcana' mada nikada nisam osetio da 'emituje' zadah alkoholnih pića. Pričalo se da je odlično 'povezana' i da 'zna gde đavo spava'. Telefonirao sam sveznajućem Vinu Vijanseku, saznao njen telefonski broj i - nazvao je. Bila je ljubazna, neobavezno smo popričali o svemu i svačemu i tako to, pa joj onda rekoh za moju situaciju - šta radim i za koga. Beše joj milo. Oprezno joj ispričah kako je sve to lepo, ALI da na svetu ništa nije sigurno i da smatram kako ništa nisam napravio ako nisam uspeo da nađem nešto permanentnije OVDE, u Engleskoj.

- Ne zameri mi, Vanesa, ali ovde sada ti dolaziš na red, - krenuo sam u 'završnicu'. - Nisam pohlepan, ali nisam ni Džon Uotkis, ni Gibons ni Bolend... Daleko je Amerika, ne zna se koliko je išta trajno... Da li bih smeo da te zamolim za pomoć pošto znam da si verzirana gde se šta i kada događa..? Ne tražim da mi ti nađeš posao, ali te molim da me obavestiš ako znaš gde se traže crtači stripova... ili ilustratori.

- Ništa ne mogu da obećam, pogotovo za strip - reče ona. - ali dobro je da si spomenuo ilustraciju. Učiniću šta mogu, sada mi dozvoli da stavim svoju kapu za razmišljanje.

Začuđen neobičnim odgovorom, ujedoh se za jezik da je ne pitam da li se tako drugačije, eufemistički, kaže za 'Odoh da nalijem sebi drugu čašu'. Razočaran samim sobom što sam uopšte preduzeo ovaj korak, zahvalio sam joj se i spustio slušalicu. Palio sam cigarete jednu za drugom i naposletku rasklopio svoj svetleći sto i montirao ga na obični, radni. Na rotirajući plastični disk sam selotejpom zalepio prvu tablu epizode - veliku sliku preko cele strane sa siluetama Penguina i njegovih dresiranih zlokobnih ptica-grabljivica koji posmatraju grupu ljudi koja se iskrcava iz upravo pristigle jahte. Preko nje sam zalepio čist, svež list iz Goldlajn-bloka, uzeo lenjir, patentaru sa minom 3H (Perobek crta sa 4H ali nisam baš toliko hteo da idem u detalje pošto inače nisam uspeo da nađem nijedno pakovanje sa minama te tvrdoće u radnjama) i... krenuh u definitivno čišćenje, to jest pravljenje finalnog predloška olovkom za tuširanje.

Radio sam odsečnim, uglastim potezima, bez detaljisanja, 'peglanja' linije, definisanja tamnih površina ili senki - to sam sve rešavao konturnom naznakom oblika i stavljanjem nekoliko znakova 'xxx' gde sam planirao da se zacrnjuje tušem. Crtao sam (ili kopirao, kako kome drago) do duboko u noć. Nastavio sam sutradan i kasne večeri cela epizoda je bila izolovkirana. Vrlo malo sam brisao ili doterivao - nije bilo potrebe pošto je sve bilo rešeno na marker-studijama svake pojedinačne table. Rad je bio uredan i čist - 'kao apoteka', kako je imao običaj da govori slavni srpski karikaturista i svojevremeni šampion u dobijanju najvećih svetskih priznanja.

Vanesa se nije javljala - nisam ni očekovao, istinu da kažem. Jednostavno sam potisnuo iz memorije da se razgovor sa njom ikada dogodio. Fotokopirao sam olovkirane table, izbledeo originale kned-gumom tako da je na hartiji ostao samo minimum 'grafitne podrške' i počeo sa tuširanjem. Pošto sam imao dovoljno vremena, nisam primenjivao trik sa počinjanjem tuširanja od poslednje strane; temeljno i sistematski sam terao - od prve ka poslednjoj. Jedina je razlika bila u tome što sam radio na nekoliko tabli istovremeno, tako što sam četkicom i FV akriličnim crnim tušem (uz minimum intervencija perom ili rapidografom) odrađivao 'dna tabli' - poslednje kaiševe, da bih izbegao razmazivanje grafita i posivljavanje hartije trljanjem tuširajućom rukom radeći odozgo na dole; crtao sam tušem odozdo NA GORE. Tokom rada mi pade na pamet da 'održavam kontinuitet' tako što ću, recimo, da istuširam Penguina na SVIM slikama u kojima se pojavljuje; isto tako i Betmena kada se pojavi u kostimu. Igrajući se tako, skoro neprimetno sam stigao do kraja epizode, uvidevši da nije potrebno da se po obavljenom poslu brišu zaostale linije u olovci. Nisu se primećivale.

Nije izgledalo loše. Uznesoh se u gordosti.

Zasmetao mi je malo oštar ekspresionizam prenaglašenih crnih površina u odnosu na svetle; odlučio sam se da to ublažim upotrebom Prizma-olovke, svojevrsnog krejona koji daje zavodljiv 'zrnast' efekat na hrapavoj površini papira, tako što sam pedantno izvodio postepeni prelaz iz tamnog u svetlo, otišavši toliko daleko da sam u formi svojevrsnog 'ručnog rastera' Prizma-olovkom 'zrnasto zasenčio' neke površine i obogatio gamu crteža. Zašto da ne, na kraju krajeva Perobekov tušer Buršet je taj postupak primenio u nekoliko svezaka.

Baš u to vreme nazvao me je Džoni. Ne, nije se izvinjavao; nije ni pomenuo šta se dogodilo među nama. Samo je pitao kako sam, kako mi je porodica i - kako napreduje moj strip. Kazao sam da je završen i da ću da šaljem table DC-u čim isfotokopiram istuširane strane. Ponudio mi je da pošaljem paket preko njega, besplatno FEDERAL EXPRESS-poštom (jer DC snosi račun transporta tabli svojih saradnika). Došlo mi je da se durim, da se zahvalim na ponudi... ali pristadoh. Na posletku, delovaće profesionalnije i uverljivije nego običan koverat koji može da se - nedaj Bože - zaturi i šta sve ne... Kada mi je doneo praznu kutiju debljine oko 5cm koja prima A3 format, Džoni je zatražio da pregleda gotovu epizodu. Ćutke je skenirao pogledom svaku stranu dugo, vraćao se, gledao ponovo...

- Dobro izgleda, - kazao je. - Želim ti sreću.

Nisam rekao 'hvala'. Klimnuo sam glavom i više o tome nismo razgovarali.

ADRESIRAO SAM PAKET na Rika Tejlora nakon kraće dileme - da li slati njemu ili direktno uredniku Skotu Pitersenu. Odlučio sam se za Rika jer mi je on našao ovaj posao. Pre zatvaranja kutije ubacio sam uz originalne table i NEFOTOKOPIRANE marker-skice i pet pisamaca sa ilustracijama-posvetama Majku Perobeku, Keli Paketu, Riku Buršetu, Riku Tejloru i Skotu Pitersenu. Paketu sam se zahvalio na inspirativnom scenariju i izrazio zadovoljstvo što mi je učinjena čast da ilustrujem njegov tekstualni predložak; Perobeku i Buršetu sam se zahvalio na inspiraciji i pohvalio im odličan standard koji svakog meseca održavaju - poželevši Majku brz oporavak; Tejloru sam se zahvalio na pruženoj šansi a Pitersenu izrazio nadu da ćemo od sada stalnije sarađivati. Za svaki slučaj pomolih se nad crtežima i prekrstih se, zalepih poklopac kartonske kutije i ispunih formular, potom pozvah londonsku filijalu FED-EX-a, izdiktirah šifru koju mi je dao Džoni ('O, još jedan crtač stripova za DC na Ilingu!' - iznenadi se osoba na drugoj strani žice) i za manje od sat vremena stigao je kurir da pokupi paket.

Gotovo je. Otišlo je.

NE ZNAM DA li je poređenje umesno... ali kao da mi je postalo jasno kako se eventualno oseća osoba koja je u alkoholičarskoj ili narkomanskoj krizi. Iščekivanje vesti iz Nju Jorka me je izluđivalo - ali nisam podlegao iskušenju i jurio Rika telefonom e da bih saznao za sudbinu svoje pošiljke. Ni pod razno nisam hteo da pogledam kopije stripa koji sam uradio za DC - samo da ne ureknem..! Nervozan kao pseto čekao sam da mi se Najzad Desi Dugo Očekivana Stvar. Deset najdužih dana koji se daju zamisliti...

... i onda poziv uveče. Slavica na poslu - večernja smena - David sa mnom gleda televiziju dok ja hripam od katara usled prekomernog pušenja.

- Haj, Boujen. Ovde Rik. Kako si?
- Rik... - skoro sam se zagrcnuo. - Vrlo dobro znaš kako se osećam i kako ću se osećati kada čujem zašto me zoveš... A znam zašto me zoveš, Rik... Molim te mi reci...
- Onda dobro... - otezao je Rik. - Pošto ti se očigledno žuri... vidim da si nestrpljiv...
- Rik...
- ... stoga neću da odugovlačim i govorim ti što sam planirao da ti kažem...
- Rik..!
- Okej, Boujen... ovako stoji stvar: tvoj paket je stigao, Pitersen... i svi drugi su videli... i ja...
- R I K ! ! !
- Odluka je... ako hoćeš ovaj posao... TVOJ JE!

The decision is... if you want this job... IT'S YOURS. Ta rečenica mi se zauvek utetovirala u memoriju. Što sam mirnije mogao zahvalio sam mu se na lepoj vesti i opirući se iznenadnoj vrtoglavici i zadihanosti (tako malo vazduha u sobi odjednom!) rekao da sa najvećim zadovoljstvom prihvatam da postanem crtač stripa BATMAN ADVENTURES. Pitao sam da li je to za dečje izdanje ili za redovnu mesečnu svesku. Rekao je da je za mesečnu svesku na kojoj ću biti 'samo' olovkar, dok bih za povremeno 'uskakanje' u 'juvenilno' izdanje mogao i da tuširam ako želim. Naravno da sam rekao da želim i smesta potom pitao kada oficijelno 'stupam na dužnost'.

- Ništa ne brini, šaljemo ti scenario čim bude spreman.
- Ali zar nemate već spremne scenarije... - pokušao sam da ga prekinem.
- Hej, Boujen..! Rileks! Sve je pod kontrolom, ti si deo tima!

Više mi nije bilo potrebno. Zahvalio sam se još jednom, spustio slušalicu i - počeo da vrištim. David me je uspaničeno gledao ne znajući šta da misli, ja sam mu kroz suze rekao da sam najzad zvanično postao crtač Betmena, pa se onda i on zaplakao. Onda smo malo zajedno vrištali i skakali po sobi. Kad sam se delimično smirio, telefonirao sam Slavici na posao da joj javim sretnu vest. Bila je obradovana, odlučili smo da kad dođe s posla naručimo najveću picu. A dotle je trebalo sačekati...

... pa sam prekratio vreme nazvavši SVAKOGA čije sam ime i broj telefona imao u imeniku. Nisam mogao a da ne podelim sa SVIMA radost povodom onog što me je najzad snašlo. Isto je bilo i na sastanku u CCG-u, a da ne pričam o Strip-Centru gde sam cvetao pred podrškom studenata, pogotovo prijatelja - naročito Pedija, Džejmsa i Tima. Nije me usporila u voznesenju i radosti ni činjenica da mi se fotokopije te 'presudne' epizode koju sam nacrtao sada čine nekako... manje profesionalno... nekako kruto... kao da je još na stripu moglo da se poradi... ALI KOGA BRIGA! Ja više nisam Čovek Koji Je Dobio Šansu Da crta Betmena.

Rečeno mi je da sam ZVANIČNO postao crtač najpopularnije strip-verzije tog stripa.

I na tome je ostalo. Na rečenom. Relaksirano sam čekao da mi stigne scenario i prošlo je nekoliko meseci. Ja sam i dalje čekao.

U međuvremenu desilo se nekoliko stvari koje sada nisu tema. Ono što je bitno jeste da sam se najzad usudio da telefoniram u Nju Jork DC-u i zatražio da razgovaram sa Rikom. Bio je na putu. Tražio sam da budem spojen sa Skotom Pitersenom, čekao sam malo - potom me je telefonistkinja pitala ko sam; odgovorio sam: crtač stripa BATMAN ADVENTURES. Ponovo kratko čekanje (u to vreme još nisu uveli muzak da svira dok pozivar čeka - kasnije nisam telefonirao da proverim da li su ipak uveli tu glupavu novotariju) i - poražavajuća informacija da Mr. Pitersen NEMA POJMA ko sam i da nije istina da sam crtač Betmenovih Avantura.

Preporučeno mi je da više ne telefoniram DC-u i ne traćim zaposlenima vreme.

Nisam poslušao. Morao sam da saznam ZAŠTO mi je ponovo propalo nešto čemu sam se toliko nadao. Prošli su meseci, dogodile su se stvari što sam pomenuo malopre... i ipak sam uspeo da zateknem Rika u kancelariji jednog zimskog popodneva (kod njega u Americi bilo je jutro). Razgovarao je sa mnom ljubazno, objasnio je da je Pitersen prezauzet čovek i da me nije zlonamerno zaboravio. Jednostavno - JA sam kriv što se desilo što se desilo jer... NISAM SE JAVLJAO DA IH PODSETIM NA SEBE. Preneražen, pitao sam ga kako, zašto... Zar se nismo dogovorili, zar nije sve već rešeno i odlučeno... Objašnjeno mi je da je stripovski posao ponekad gadna rabota, da treba odgovorne ljude podsećeti na dogovoreno a ne samo osloniti se na dogovoreno... Sav ubijen rekao sam da sam se bojao da ne izazovem kontra-efekat svojim telefoniranjem - Rikov odgovor bio je da ništa ne može više da se učini jer Betmena crtaju neki drugi ljudi, a Majka Perobeka više nema. Usled komplikacija sa dijabetesom umro je sa 34 godine.

I na tome se završilo. Niti me je DC ikad više zvao, niti ja njih.

Još dugo vremena kad god bih se zatekao u striparskom društvu morao sam da istrpim zezanje u vidu 'skandiranja' teme sa muzičke špice stare igrane idiotske 'kemp' serije "Betmen" kojom su me kolege i drugari podsećali na moju 'avanturu'.

- Betmeeeeen... Na-na-na-na-na-na-na-na... Betmeeeen!

No svakog čuda za tri dana i - prođe i to.

Kao i sve ostalo...

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (78)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


"DANAS SAM BACIO RADIO KROZ PROZOR ..."

Evo, provjerio sam. Prvog Paju Patka napisao sam za Egmont krajem '95. Poslije sam prešao na Mikija i sve u svemu napisao 11 epizoda ili skoro četiri stotine stranica. Bio je to isprva izazov, a zatim relativno lak posao za dragog urednika (hvala, Henning!) te solidan (i redovit) izvor zarade. Bio kažem, jer sam se danas čuo s Henningom i rekao mu da ne mogu više. Nestalo je izazova, i zadovoljstva, počeo sam pisati priče o Mikiju u kojima je bilo svega samo ne Mikija. Jedini razlog da nastavim bila bi mi lova, a ni ona, nekako, nije bila dovoljna da i dalje radim stripove koje raditi ne želim. Zato sam i svom Star Wars uredniku nedavno rekao da trenutačno nemam novi sinopsis za njega.

Sad bi se ove moje odluke mogle tumačiti kao herojski odabir integriteta iznad novca, u skladu s izborom o kojem je Zlatko pričao prije dva tjedna, ali istina je daleko od toga! Novac mi je i dalje važan, ponekad je jedini pokazatelj koliko me netko cijeni, i pitanje je bih li se ovako drsko usudio prerezati granu na kojoj sjedim kad bih, recimo, imao obitelj koju moram uzdržavati. Ali, natukao sam jastuk od ušteđevine na kojem mogu godinu ili dvije ležati, prisile zarade je nestalo, i počeo sam se pitati volim li još uvijek stripove, zašto ih volim i kakvi su to stripovi koje želim raditi.

Ne pljujem ovim na sve što sam do sada radio. I dalje su mi dragi ti Paje i Mikiji, Zvjezdani Ratovi i Tarzani. Ne mislim da sam se na njima bez veze trošio (jer talent se, ako pretpostavimo da ga imam, troši samo kad ga se ne rabi), već mislim da su mi bili potrebni da iskujem zanat i da se riješim nekih opsesija. Ne odričem ih se, ali želim se pokušati prisjetiti vremena kad mi nije svaka ideja trebala biti odobrena, kada sam razvijao priču onako kako su htjeli likovi, a ne urednici. Htio bih završiti neke započete stripove, tek tako, da mi se ne dogodi Machu Picchu. Htio bih ih završiti jer nikome do njih nije stalo nego meni, pa nema tko drugi to umjesto mene ni učiniti.

A kad ih završim, ako ne odustanem ... Pa, nisam Henningu rekao da odlazim zauvijek. Bacio sam Mikija kroz prozor, ali živim u prizemlju pa znam da mu nije bilo ništa. Čujem ga kako sjedi na betonu, trlja crno dupe i maše novčanicama.


sadržaj

10.

STRIP AUTOR: VLADAN NIKOLIĆ

Strip Vesti



VLADAN NIKOLIĆ
Zrenjanin, 1968.

Adresa:
Jevrejska 5/a
23000
Zrenjanin

Rodjen 1968. godine u Zrenjaninu, gde i danas živi i radi kao dizajner.

Maturirao je na grafičko-dizajnerskom otseku srednje škole "Bogdan Šuput" u Novom Sadu.

Redovno sarađuje sa strip scenaristom Aleksandrom Pavkovićem.
Bavi se slikarstvom, ilustracijom, karikaturom i stripom.

Stripove objavljivao u "Zrenjaninu", "Bumerangu", "Placebu", "Grafičkoj zaveri 2" i "Bageru".
Nedeljni strip kaiš "Mali Bedni Crv" izlazi mu u "Srednje Banatskim Novinama".

Stripove izlagao:
-u Bitef Teatru, Beograd 1997.
-na izložbi "Odiseja: Srbija 2001." u KCB-u (organizator REX), Beograd 2000.

Nagrađivan:
-na strip konkursu bioskopa REX "Odiseja: Srbija 2001."

Ostale aktivnosti:

Slikarstvo
Imao je tri samostalne i izlagao je na više kolektivnih izložbi slika. Učestvovao je na šest likovnih kolonija. Dobitnik je nagrade likovnog salona ULAZ za 1997. godinu.

Ilustracija
Ilustrovao je muzički CD (Blank Disc 3), nekoliko priča za decu (dia-film), dečje edukativne karte "zoo-touch" i "bio-touch", slikovnice za decu "To sam ja", te knjige "Slučajevi" Danila Harmsa i antologiju jugoslovenske poezije za decu "Kad sam bio veliki". Učestvovao je na izložbi "Zlatno pero '88.".

Karikatura
Karikature objavljuje u "Srednje Banatskim Novinama". Učestvovao je na međunarodnim izložbama karikatura u Italiji (Marostica '99., FanoFunny '00.), Francuskoj (Saint Just le Martel '00.), Turskoj (Ankara '00.), Bugarskoj (Razgrad '00.), Češkoj (Šternberk '00.), Belgiji (Olen '99., Boechout '00., Knokke-Heist '01.) i Jugoslaviji (Zemun '01.).


Njegov URL je: www.nvladan.8m.com


Svoju web stranicu na sajtu Strip Vesti ima na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/vladann


sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-RIMINI COMIX
Italijanski festival stripa RiminiComix će se održati od 20-22 jula. Organizator Cartoon Club je otvorio novu kapiju stripa na sledećoj adresi: www.cartoonclub-rimini.com.


-ŠKOLA STRIPA
Popularna škola stripa Džoa Kjuberta (Joe Kubert) proslavljenog američkog crtača stripa je u ekspanziji i njegova škola THE JOE KUBERT SCHOOL OF CARTOON AND GRAPHIC ART, INC. se nalazi na internetu. potrebno je samo da skoknete na www.kubertsworld.com . i kliknete na dugme the Kubert School. Moći ćete da vidite novi Kubert School Home Page.

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



Ivan Anich (nova adresa)
http://badcomics5.tripod.com

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi, jul

7.jula 1999. U Pančevu, Dom omladine, je otvorena prva samostalna izložba stripa i karikatura mladog autora Uroša Krčadinca.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.