STRIP VESTI
Broj:
130
17.08.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

  1. CRNO BELI UNIVERZUM - štampa
  2. NEMA BESPLATNOG RUČKA #1&2 - Nenad Krstić
  3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
  4. VATIKAN I USTAŠE - Aleksandar Manić
  5. ON-LINE (2.) - Srđan Aćimović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 22. - Marko Stojanović
  7. QMOVA KOLUMNA (72) - Bojan M. Đukić
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (82) - Darko Macan
  9. STRIP AUTORKA: IVANA ARMANINI - Strip Vesti
  10. POZIVI NA SARADNJU - mail
  11. PISMA ČITALACA - mail
  12. LINKOVI - Strip Vesti
  13. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

NEŠTO IZMEĐU... RADA I NERADA

Nisam eto ništa napisao za ovaj broj, pa ću čak i uvodnik da sečem. Naime, kući mi je računar crkao skroz-naskroz i eto dobrog izgovora. Tek danas će biti sređen pa onda krećem u nove radne pobede, dotle ćete se neko snaći (ili baš zbog mog nepisanja uživati) sa ovim što vam je stiglo u ovom broju. Naravno, od strane onih ljudi koji su na vreme piasli tekstove a nije im, bogu hvala, geknuo kompjuter.

Zato su izostali datumi, vesti iz sveta, tekstovi Ilije Bakića koje treba prekucati, tekst o Strip Pressingu koji pišem već četiri nedelje..., uvodnik... jelte ipak postoji, ako ništa drugo bar da se ovako pravdam...:)

itd, itd,...


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

Ivana Armanini ima od sada svoju web stranicu na sledećoj adresi:
http://www.zmcomics.co.yu/autori/armanini/

1.

CRNO BELI UNIVERZUM

štampa


Leskovacki strip-susreti 2001.

Crno beli univerzum

Krajem proslog meseca (od 27. do 28. jula), Leskovac je po treci put bio "metropola" srpskog stripa i sabor skoro svih nasih stvaralaca u oblasti "devete umetnosti". I ovog puta organizator "Leskovackih strip susreta" bila je leskovacka skola stripa "Nikola Mitrovic - Kokan", a domacin je bio Dom kulture "Zika Ilic-Zuti" u kome je inace i nastala ova skola stripa.

 Shodno tradiciji, i na ovogodisnjim strip-susretima u Leskovcu ucestvovalo je preko sezdeset prvenstveno mladih autora iz Beograda, Novog Sada, Nisa, Gornjeg Milanovca, Zajecara, Surdulice, Valjeva, Leskovca i Visegrada. Svi oni izlozili su svoje najuspesnije radove, pa su tako radoznali leskovcani bili u prilici da neposredno vide sta se to u ovom casu u oblasti stripa desava. Bio je to, u svakom slucaju, za posetioce pravi praznik za oci. Na preko dve stotine tabli, mladi autori iskazali su veliki stepen umeca u kompoziciji stripa, u kadriranju i kvalitetu crteza, a nekolicina njih se uspesno ogledala i u vladanju bojama, koje se sve vise pojavljuju kao vazna komponenta u "proizvodnji magicnih kvadrata".

Sest godina entuzijazma
Leskovacka skola stripa "Nikola Mitrovic - Kokan" nastala je s proleca 1995. godine. Njen osnivac i pokretac bio je jedan od bardova jugoslovenskog stripa Kokan Mitrovic sa jos nekoliko uspesnih strip-crtaca iz Leskovca. U pocetku skola je imala preko sezdeset "djaka" i izazvala je veliko interesovanje i van ovog grada. Danas, skola slavi sestu godinu svog postojanja i ima oko dvadeset clanova. Ime "Kokan Mitrovic" ponela je posle njegove smrti oduzujuci mu se na taj nacin za sve sto je u oblasti strip-stvaralastva ucinio u nasoj zemlji.

Galerija Doma kulture u Leskovcu i bukvalno je bila prekrivena strip-tablama sa kojih su na posetioce gledali svemirci, kiborzi i roboti, do u sitnice "konstruisani" svemirski brodovi, ali i robustni i grubi junaci iz neke izmisljene istorije: patuljci, trolovi...

Strucni ziri susreta, ceneci sve komponente izlozenih radova, velikom plaketom koja nosi ime jednog od bardova naseg stripa Kokana Mitrovica nagradio je za strip-tablu Tonija Radeva iz Nisa, za najuspesniji scenario Dejana Vujica iz Beograda, a za ilustraciju plaketu je dobio Toni Fejzula takodje iz Beograda. U istim kategorijama ziri je dodelio i diplome i to: Bojanu Vukicu iz Zajecara za strip-tablu; Nebojsi Pejicu iz Novog Sada za scenario i Sinisi Begovicu iz Beogradske strip-skole, za uspesnu ilustraciju. Osim ovih nagrada, strucni ziri nagradio je i najuspesnijeg debitanta na smotri - ove godine ta nagrada pripala je Igoru Stojanovicu iz Leskovca.

Jovan Pop-Kocic

Objavljeno: dnevnik "Danas", 7. avgusta 2001.godine

sadržaj

2.

NEMA BESPLATNOG RUČKA #1&2

Nenad Krstić



Vertigo.

Strip Pressing.

Ah, kako je nedokučiv i maštovit svet ljudskih asocijacija! A samo sam se setio, kako sam ostao dužan g.Darku Macanu (SV#115), na komentarčiću poklonjenih Vertigovih stripova, i kako sam istu stvar dužan gospodi iz Niša, od kojih sam takođe dobio na poklon strip magazin.

Fantastično!

Dakle, kako je "kolega" Marko već rekao ponešto o samim serijalima (da podsetim, radi se o: Preacher-u, Hellblazer-u, Transmetropolitan-u, Johnny Double-u, The Books Of Magic-u, ... i jos par sveščica, sve iz 1999), obratiću svoju pažnju na tehnikalije.

Sve Vertigo knjižice dolaze u standardizovanom, "nestandardnom" formatu od 17x25,8 cm (tj. 6,7x10"), na 32+4 stranice onog divnog papira, kod kojeg ne ostaju neprijantni otisci prstiju na crnim površinama, ma koliko ga pipkali (znači, idealni stripovi za pozajmiti). Cena svakog primerka je 5DM, osim Johhny Double-a (6DM).

Što se komercijalno-finansijskog dela tiče, šema preloma izgleda ovako: 4-1-2-1-4-1-2-2-2-1-4-1-2-1-4 (deblje brojke su strane sa reklamama), i pomalo varira od broja do broja, ali je početak (4-1-2) uvek isti.

O čemu se tu radi?

Svi smo, bez razlike, imali tu "čast" da nam omiljenu seriju, film... prekidaju nesnosnim reklamama, sve dok ne zaboravimo zašto smo uopšte i seli pred televizor. I uvek je količina reklama direktno proporcionalna popularnošću emisije (npr. Simpsonovi). Ovde je odnos oko 24:8, iliti 75%: 25%, a postavljene su tako da čitanje na početku ne ometaju, dok ulazimo u priču, a kad smo pohvatali konce, koriste svaku priliku da iskoče iz zasede. Naravno, nervira - dok se čovek ne navikne (to prilagođavanje i jeste ono što plaši).

Pa, dobro, a koje se to stvari reklamiraju u jednom strip-časopisu?
Osnovne grupe su: Filmovi, PlayStation igrice, Muzika, Serije, Drugi Stripovi (naravno)... i samo jednog uljeza- Castrol Syntec mazivo.

Filmovi: City of Angels, Mars Attack, Matrix,... dostupni i po Plati-Pa-Gledaj sistemu distribucije
PlayStation igrice: Twisted Metal 3, Metal Gear Solid, Beavis&Butthead...
Muzika: Beastie Boys, Black Sabbath reunion, Hard Rock Live...
Serije: 007, Spawn, Family Guy...
Drugi Stripovi: Vertigova izdanja uglavnom...12 različitih izdanja mesečno
o mrtvima sve najlepše....  3dFX takođe (slava mu :(  )

Poslovično poslovni Ameri uočili su, eto, interesno-finansijsku spregu različitih medija kod "omladine", i rešili da ništa ne prepuste slučaju. Svaki gledalac reklame, potencijalna je mušterija. A to ide do razmera "ceđenja suve drenovine" - npr. figurice superheroja koje se mogu naći u lunch-paketima "SubWay-a" (a la Mac), replike trkačkih automobila "tapetiranih" Supermenom... i, pazite sad- figurice likova u svom okružnju (mahom iz Sandman-a) od 80 do 600(!) DM.

Rečju, INDUSTRIJA.

Tu ne možete, i da hoćete, proći neobavešteni o novim izdanjima, serijalima u najavi... i još po nekim potrebno-nepotrebnim stvarima.
Same naslovne strane, pored identičnog layouta, imaju autentične logoe u funkciji priče; različitost je postignuta, a opet se vidi pripadnost istoj "ergeli".

Ponešto ću reći i o samim stripovima. Generalno, ovo su najfilmičnije crtane priče koje sam čitao, prosto se stiče utisak proširenih storyboard-ova sa ispisanim dijalozima. Zamišlja se kretanje kamere, govor i prateći zvuk. I sve to 100% American. Nisam siguran ko je tu na koga više uticao: strip na film ili obratno. Zanatski, to su besprekorno urađene pričice, pitko iscrtane, bez mnogo detalja, ali i bez zapanjujućih tabli koje biste okačili na zid. Visokotiražna roba, ukratko.

Za pominjani Prewiew (ne znam da li je bio u nekom od brojeva ili se dobijao nezavisno) "Outlaw Nation-a", crtača Sudžuke, važi sve već navedeno- 8 stranica sa insertima iz stripa, koji intrigiraju, ali ne objašnjavaju. Nešto poput trailera za film, osim što najavljuje strip. Sudžukin crtež je takođe, vrlo pitak.

Toliko je bilo za kazati o stripovima na plodnom, osunčanom, zapadnom tlu, obogaćenom prethodnim izdanjima, tiražima, istorijom, ...

.... ..
 

Na našem, radioaktivnom tlu, nikla je mladica Strip Pressing-a (poetski jel' te?), iz Niša.

Nešto kraći A4 -20,5x29,3 cm, na 60+4 strane one ne tako divne hartije, koja "škljoca" kao membrana kad časopis uhvatimo za krajeve i savijamo, masnija i neelastičnija od mrske-nam-američke. Cena je 2DM, tiraž je znatno manji, i zato uživamo u blagodetima nereklamskog okruženja (Ya-hoo!).

Pošto će neko, kompetentniji (nadam se), opisati detaljno ceo broj, istaknuću samo par dobrih stvari.

Intervjui.
Čak 3 sesije: Tony&Kiza, Ticijano Sklavi i Dejan Vujić, koji je, ako smem da primetim, u nabrajanju uzora zaboravio da pomene g.Hermanna Huppena (autora, između ostalog, "Afroamerike"), i dva osvrta na Dylana Doga i Valianta.

Početak broja otvara strip "a la Moebius", što, sa dva stripa sličnog stila iz poslednjeg Placeba, liči pomalo na nalet gripa. Svi su oni kvalitetni, ali mi se čini da g.M ima i previše imitatora, te da je za strip zdravo da mu se da što više ličnog, različitog pečata.

A šta dobijete kad ukrstite Čiča-Glišu i Bizlijevog LOBO-a? Obradu narodne pesme o Marku&Musi Nebojše Pejića. Stilizacija (negde uspelija, negde ne), očajan upis slova, ćirilatinica, nedeseterac, stomačni problemi narodnih junaka, majica "Marko je number uno"... sve se to lepo uklopilo u celinu i deluje osvežavajuće.

Projekat "Luka Vranić" definitivno ima svojih šansi. Potencijala. Koje treba pretvoriti u realnu snagu. Gospoda sa džepovima bez rupa imaju, izgleda, poslednju reč.

Pozdrav socnadrealnom "Muk-u" Kize i Petkovića, kao i "koleginici" Danijeli Radosavljević (istraj!)...

"Niški" govor ima svojih, možda neiskorišćenih, humorističkih mogućnosti (znam šta pričam, otac mi je odatle). Međutim, bazirati ceo strip samo na tome (slučaj "Extra Gedža"), deluje kao početna greška. Početnički crtež, ptičije perspektive kao iz igrice Grand Theft Auto, realistična grafička obrada geg-teme.... govori da proces učenja nema kraja. Učimo, dakle.

Sve u svemu, časopis nije razočarao, štaviše, vrlo dobro. Možda bi koristio prelazak na tabačni povez (umesto lepljenog), kompromisan papir (lošiji od sadašnjeg, a bolji od novinskog)... i, naravno, još brojeva stalnog ritma.

Deluje kao da se dešava proces privlačnih sila- kad se vodena para skuplja u kapljice, kapljice u kapi, kapi u barice... u okean. Tako i sad: "Niš - Pressing", "Beograd- Bager", "Novi Sad, Vojvodina- Bumerang, Placebo"... da li je korisno objediniti sve u jedan jak, redovan, tiražni, domaći magazin... ili istrajavati na ravnomerno pokrivenom sistemu emisija.

P.S. Ovakve zapitanosti više priliče uredniku SVesti (bolje da se ne zameram), pa mu prepuštam reč.

Fantastično!

Pokušaću da krenem sad od Strip Pressing-a i da vidim gde će me moja mašta odvesti ovog puta.

Vertigo.

* * *

(uvodni /finalni geg u ovom tekstu, intelektualna je svojina g.Darka Macana, i ne može se publikovati ili reprodukovati bez izričite saglasnosti autora)


sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint



-Stripoteka 959. i 960.
Drugi julski broj stripoteke je čitaocima predstavio novi serijal, Kran u epizodi "Gartanguelove Rune", čiji je autor Eric Herenguel. Reč je o potpuno novom serijalu, nov čak i za francusko tržište jer tamo je u pripremi tek treći album. Zatim slede kraće storije: Torpedo 1936 u epizodi "To su bili dani" (tekst: E. S. Abuli, crtež: J. Bernet) i Infiltracija (scenario: Claude Gemignani, crtež: Michel Blanc-Dumont). Da bi, kao što je red sam kraj broja "začinili" Hogar strašni (autor: Dik Browne) i Džoe BAR Tim (autor: Christian Debarre).
Avgustovski broj Stripoteke donosi drugu epizodu serijala Žig sudbine "Psine na delu" (scenario: Gothias, crtež: Juillard), Fatalni eksperiment (tekst: Cary Bates, crtež: Jose Ortis), Redov Bili (autor: Mort Walker), Hogar strašni (autor: Dik Browne) i Džoe BAR Tim (autor: Christian Debarre).


-Konan 12. i 13.
Edicija Konan u julskom broju predstavlja kompletnu epizodu"Ostrvo Kanibala" (scenario: Larry Yakata, crtež: Andy Kubert) kao i drugo poglavlje epizode "Kći božanskog kralja" pod naslovom "Krvava osveta".
Avgustovski broj donosi kompletnu epizodu "Bela tigrica" (scenario: Michael Fleisher, crtež: Pablo Marcos) i treće poglavlje priče "Kći božanskog kralja" pod nazivom "Masakr nad nevinima".


-Bernard Prins #2
Krajem jula je iz štampe izašao drugi album iz serijala Bernard Prins. Naziv epizode je BORBA ZA KORONADO. Scenario je uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen.
Kao i svi prethodni albumi i ovaj se može naći u sledećim knjižarama:

Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu


STUBOVI KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD



BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD

PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD


-Dva puta mesečno...
... bilo jedan mesec pa prošlo. Naime, došlo je do nekih problema u distribuciji, ništa previše alarmantno, pa će naše izdanje Stripoteka sledećih par meseci ponovo izlaziti u starom ritmu, jednom mesečno. Možete očekivati da će već za par meseci Stripoteka ponovo krenuti da izlazi dva puta mesečno...


sadržaj

4.

VATIKAN I USTAŠE

Aleksandar Manić



Vatikan, 1946. godine. Svecenik Davor Sstimac pokusava da spase ustaskog zlocinca Vilka Topica koji se nalazi u rukama Engleza i treba da bude predat Titovim partizanima. Koristeci se vatikanskom organizacijom spasavanja nacista, Sstimac odvodi Topica u Rim. U znak zahvalnosti, Vilko mu poklanja jedinu stvar koju poseduje, tajanstvenu knjigu "Nahik". Medjutim, u poslednjem trenutku, u Vatikan stize Milena, Srpkinja i partizanski oficir na tragu ustaskog zlocinca Topica. Davor Sstimac, koji je postao svecenik zbog neuzvracene ljubavi prema Mileni, ne razume njenu upornost, ne znajuci da je Vilko odgovoran za smrt Mileninog muza Safeta.

"Zavet" (Glenat) je cetvrti album u seriji "Dekalog" za koju je scenario napisao Frank Zziru, a nacrtao ga je Tomazz Lavricc, trenutno najbolji slovenaccki strip autor. "Dekalog" nalikuje istoimenom filmskom projektu Kisslovskog - svaka epizoda za podlogu ima jednu od deset Bozjih zapovesti i poverena je razlicitom crtacu. Price su nezavisne, ali mogu da se citaju kao saga, jer ih povezuje knjiga "Nahik" - izvanredan roman, bibliofilsko blago, sveta knjiga, politicki instrument.

Izbor Tomazza za ovu epizodu bio je skoro neminovan, pre svega zato sto je scenarista poznavao i cenio njegov rad, a potom i zato sto su protagonisti iz "nasih krajeva". "Na albumu sam radio godinu dana, sa kracim prekidima - kaze Tomo - imao sam manje ogranicenja nego sto sam ocekivao. Prirodno, postovao sam zadati scenaristicki i dijaloski okvir radnje, medjutim, dodao sam ponesto i od sopstvene vizije price. Likovni deo bio mi je u potpunosti prepusten, i jedino ogranicenje mi je predstavljao umereniji crtez okrenut ka realizmu, sto inace zahteva ovaj serijal."

Tomazzev crtez u "Zavetu" vrlo je klasican u svim pogledima i bitno se udaljava od njegovih autorskih projekata "Bosanske basne" i "Nova vremena". Kvalitet njegovog stripa lezi pre svega u dramaticnosti crno belih masa i ekspresivnosti grafizma. "Zavet" je iz komercijalnih razloga morao da bude u koloru, a to je Tomazzu nametnulo i udaljavanje od njegovog fascinantnog sveta uradjenog na ivici ozbiljne groteske. Akademizam koga se uspesno oslobodio u prethodnom albumu (Nova vremena), pojavio se u Dekalogu kao jedan od zadatih elemenata serijala.

Lavriccev "Zavet" je za sada najlepsi album serijala sto je i publika potvrdila, jer se prodao u neocekivanom tirazu od preko sezdeset hiljada primeraka. Tomo trenutno radi na nekolicini autorskih projekata, a ponudjena mu je jos jedna saradnja na velikom i komercijalnom serijalu.


sadržaj

5.

ON-LINE (2.)

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net



Ne zaustavljajući se na top-listama za zaljubljenike, on-line strip-autori su organizovali godišnju dodelu nagrada "Cartoonists choice award" (keenvention.keenspace.com/CCA-presentation). Smisao ove manifestacije na svom sajtu je objasnio Carson Fire, kao jedan od organizatora: naime, autori na taj način pokušavaju da steknu kredibilitet, nalik na holivudsku filmsku industriju koja je isti stekla služećI se institucijom Oskara. U ovoj ideji sadržano je mnogo marketinških trikova koje su svojevremeno i filmadžije primenile (na primer, dva filma mogu biti podjednako loši, ali ako za jedan priznamo da je loš, publika će nam lakše poverovati kada kažemo da je drugi dobar - I, naravno, otići da ga pogleda u bioskopu). Neke od tih trikova primeniće i stripadžije, a koliko daleko će otići, ostaje nam da vidimo.

Na sajtu možemo naći dva vida prezentovanja dobitnika: u vidu proste liste, ili u vidu serije stripova - parodija na dodelu oskara - koje su uradili neki od slabije rangiranih autora (preporučujem). Dodeljene su nagrade za najbolji strip, najbolji crtež, scenario, koncept, najbolji muški, ženski i lik neodređenog roda, zatim najbolji geg-strip, najbolji serijal, I dosta žanrovskih nagrada: najbolji naučno-fantastični, superherojski, antropomorfni, školski, dramu, romansu, I tako dalje. Pomenimo neke dobitnike:

"College roomies from hell!!!", po reputaciji koju ima, kao da je bio predodređen za nagradu za najbolji strip. No, utekla im je. Nagradu je dobio "Boxjam Doodle" (boxjam.keenspace.com) autora koji se predstavlja kao Boxjam, strip uz koji stoji komentar: "Čarli Braun se oženio sa Lusi, a Čarli Braun ne crta baš dobro". "Boxjam doodle" je možda najbolji primer nove estetike koju grade on-line autori; junaci su jednostavno sastavljeni od krugova i pravougaonika, praktično su čiča-gliše. Ali, to su ipak profesionalno nacrtane čiča-gliše, naime, iza redukovanog crteža (koji je verovatno nemoguće redukovati više) jasno se vidi vešta crtačeva ruka. Kao, uostalom, i vešta imaginacija i smisao za humor. Ipak, ja lično smatram da je dodeliti nagradu za najbolji strip ovakvom delu pomalo previše ekscentrično. Uzgred, isti strip dobio je i nagradu za najbolji minimalistički strip.

Za utehu, CRFH!!! su dobili dve vrlo relevantne nagrade: za najbolji scenario i za najbolji serijal, dakle strip koji je povezan u epizode. Nagrada za najbolji epsko-fantastični strip nije ni trebala da ode u ruke nekoga drugog do Carsona Firea i njegovog "Elf life-a", a i "Sinfest" se okitio sa dve nagrade: za najbolji ženski karakter glavna junakinja Monique, i za najbolji karakter neodređenog pola: sam Bog (nedan od najduhovitijih momenata je prikazan na sajtu: Kad Bog sa oblaka zeza Đavola, držeći njegovu litku i imitirajući ga: "Yaaagh! I'm the Devil! I'm evil!", dok Đavo stoji ispod oblaka i ljuti se).

Najviše nagrada dobio je neobični strip "Chopping block" (choppingblock.keenspace.com) autora Lee Herolda: Za najbolji koncept (gde je konkurencija bila žestoka), za najbolji muški karakter, najbolji geg-strip i najbolji strip neodređenog žanra. Ovaj strip je rađen u stilu novinske karikature - dakle sa tekstom potpisanih ispod slike - ali u pitanju je ipak strip. Ali, strip koji lako može uvrediti nečiji ukus, jer tematika je zaista šokantna: glavni i jedini junak Butch je suludi, a ipak melanholični masovni ubica čiji prizori iz svakodnevnog života uprkos svemu uspevaju da nasmeju (primer: Butch razmišlja kako mora da obavi sav 'posao' do sedam, jer će njegova majka da pobesni ako zakasni; čovek bi pomislio da će je sve te godine koje je provela kao mumificiran leš na tavanu, bar malo utišati). Ut strip stoji komentar "I masovne ubice su ljudi", sa kojim se ne moramo složiti, niti nam se strip mora svideti, ali originalnost mu ne možemo osporiti.

Najbolji antropomorfni strip (jednostavnije rečeno, strip sa čovekolikim životinjama kao junacima) zvanično je "Kevin& Kell" (www.kevinandkell.com) Billa Holbrooka, šarmantno nacrtana priča o braku između zeca i Vučice - veoma šarmantan strip, koji je, doduše, kao tematiku odabrao svakodnevni porodični život - veoma često viđeno u komičnom stripu. Nagradom za najbolji crtež ovenčana je Gisele Lagace sa svojim "Cool cat studio" (www.coolcatstudio.com), a za najbolji realistični strip Greg Dean sa "Real life" (www.reallifecomics.com). Inače se on-line autori retko odlučuju da crtaju sasvim realistične stripove - kako na internetu nema pravila bilo kakve vrste, češće odlučuju da puste mašti na volju.

E, da. Za ostale nagrade moraćete pogledati sami.


sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 22.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


MA NEK SE NOSE PSOVKE!

Imao sam ja ideju za ovaj tekst. Dodjavola, imao sam ja i ceo tekst, ali eto…I o cemu sad?

O "Dodjavola!" i o svim drugim stripskim psovkama. Mislim, nije to ni tako losa tema. Zasto su ranije (nisam bas ni siguran koliko je to odlika striktno proslih dana) strip scenaristi nalazili za shodno da siluju svoje intelekte smisljajuci sto bezbolnije psovke za svoje junake? "Hiljadu mu bubnjeva Darkvuda", "Svih mu brkova moga dede Koncita Felepea…", "Stotinu mu jelenskih rogova", "Stotinu mu retorti"…Spisak je beskrajan.

Verovatno je u pitanju i koncept stripova. Serdjo Boneli je uvek nudio neke limunade, u kojima bi zesce izjave od pomenutih iskakale i rusile mlaku koncepciju stripova. Mozete li da zamislite Zagora kako, bacajuci se sa lijane na negativca, sebi u bradu mrmlja "Je*em li ti m@jku!"? Ili Profesora Okultisa koji sedne nepaznjom na svoj sesir i opsuje "Seme ti je*em!", a ovamo se ponasa kao totalno dvodimenzionalan lik i ispaljuje besmislene fraze koje zivom coveku nebi napamet pale? A onda vam je cudno kad Mister No prasne sa "Muku mu ljutu", ili kad Dilan Dog kaze "Stotinu mu vampira!" (inace, u Hrvatskom prevodu, ako niste znali, Dilan psuje sa "Judo plesacu!", za sta mi je receno je vrlo verno Sklavijevom originalu. Ne znam, da to kaze Gruco, pa 'ajde, ali Dilan…). U Americi je protiv zescih psovki (pa i protiv mnogih drugih stvari) radio Comic code, sprecavajuci na svaki moguci nacin bilo kakvo skandalizovanje citalaca, tako da su se u Marvelovim i DC-ijevim stripovima Betmen i kompanija lemali su negativce punom silinom obuzdavajuci svoje jezike, a gle cuda, isto su cinili i lemani, dakle negativci. I Spanci i Francuzi bili su maksimalno uljudni, nigde ni pomena necemu sto lici na Hard core psovku. Drugo, vecina tih stripova je nastala sezdesetih i sedamdesetih, ili malo pre, a to je podrazumevalo postovanje opste klime (ne samo u stripu, vec uopste). Filmovi su tada bili mnogo uljudnije, puritanstvo mnogo izrazenije i strogo se vodilo racuna o javnom moralu, nasilju i kolicini obnazenosti koja je dozvoljena.

Cuvene su psovke kojim nas je Bane Kerac zasipao krajem sedamdesetih i osamdesetih, parodirajuci bezopasne izlive besa maskiranih superheroja "Lepca mu s masti!", "Stotinu mu pertli na bosoj nozi!" i slicne su vema lepo prolazile u epizodama nacrtanim pocetkom osamdesetih, isle su savrseno uz zezatorski duh stripa. Medjutim, ko je citao novijih par epizoda, objavljenih u Bumerangu, mogao je jasno da vidi da je Bane odustao od koncepta bezopasnih psovki, i da Zena-macka sad itekako ume da opsuje i nagrdi coveka. A zasto je Bane odustao od proverenog koncepta?

Zato sto je svestan da je provereni koncept prolazio u nekim drugim, srecnijim i bezbriznijim (ukoliko se tako moze uopste reci) vremenima. Zato sto je svestan da se odtada svasta promenilo, da su dosli neki drugi filmovi (recimo samo Tarantino), neke druge kompjuterske igre (recimo samo Mortal kombat), neki drugi stripovi (ne recimo nista)… I, sto je najvaznije, neke nove generacije koje su na svemu tome odrasle. Estetika je drugacija, duh je drugaciji…Pa i stripovi moraju biti takvi, sto je Bane lepo uvideo i revidirao Katin recnik. Uvideli su to i glavesine u DC-iju, pa su pocetkom devedesetih pokrenuli VERTIGO liniju za odrasle, u kojoj su strip junaci nasilni, seksualno aktivni i…Psuju, brate. Kao sto pravi ljudi i treba da rade.

Jer, do vraga, umetnost je ogledalo zivota!

sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (72)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


I KAKO SE U STVARI SVE ZAVRSILO SA DZONIJEM

ODLUCIVSI SE DA vise nikada ne crta za Marvel, Dzoni Uotkis je postupno proredivao i saradnju sa DC-om, koncentrisuci se sve vise na serijal ''Imperija Malkona'' (Mulkon Empire) raden za (tada) novu izdavacku senzaciju, kucu TECHNO COMICS iz Boka ratona u Floridi. Odgovarao mu je nacin i tempo rada za novog poslodavca, kao i honorari. Ne secam se vise ko je bio autor scenarija, no poznata mi je bila cinjenica da je cuveni SF-pisac adaptirao svoj monumentalni literarni opus za strip i da je Dzoni sa uzivanjem radio na novom serijalu...

... dok uskoro nije pocelo da mu opet biva dosadno. Patio je za slikarstvom ili ''makar ilustracijom'', sve vise je otaljavao posao na futuristickoj sagi i jednog dana sam ga, dokon i bez ikakvih profesionalnih obaveza (ne racunajuci Strip-Centar, podrazumeva se) , zamolio da mi pozajmi nekoliko njegovih grubih marker-skica na lejaut-papirima. Dzoni je imao fotokopije i kazao je da nista ne treba da vracam. Takode sam ga zamolio za nekoliko listova Strathmore papira sa Tekno-logom i ustampanim formatom za crtanje table stripa. I tako, tek da mi prode vreme, ja sam za sebe izveo 'ciscenje' njegovih postavki za ''Mulkon Empire'' svojom verzijom olovke, koju sam potom istusirao fleksibilnim perom jer mi nekako nije isla cetkica od ruke tom prilikom. Ispalo je... Pa, neocekivano, mogu da kazem: to je potvrdio i Dzoni stigavsi te veceri sa Lorejn i Lorensom u posetu, zaprepastivsi se videvsi svoje table u mojoj obradi.

- Nemoguce! Pa ovo izgleda kao da sam uradio ja! - govorio je dok je pregledao tri table koje sam uspeo da napravim. Naravno, bilo je jasno da su razlike naposletku uocljive - ne samo po pitanju upotrebe alata za tusiranje, vec i drugih aspekata koji odvajaju rad umetnika i od najboljih pokusaja nekog ko umetniku nije dorastao. No, cinjenica stoji da je uradeno nesto nesvakidasnje i da je moj prijatelj bio veoma zadovoljan. Dok su nam se sinovi igrali u drugoj sobi a supruge zanimale u kuhinji pripremajuci zajedno zakusku, Dzoni mi je poverio kako je u toku proces njegovog preseljenja sa porodicom - u Ameriku. Kazao je da vec neko vreme preko americkog advokata radi na dobijanju radne i boravisne dozvole zbog rada za Diznijev studio, posto je propala sansa za Spilbergov 'Dreamworks SKG' usled mesanja 'nekih ljudi' koji ga jos ovde u Londonu nisu trpeli. Bio sam vrlo iznenaden, tim pre sto mi je bio poznat njegov krajnje nipodastavacki stav prema americkoj kulturi, nacinu zivota... recju, svemu americkom; a i bilo mi je krivo sto mi to nije ranije rekao. No, stvari su se sada kretale u pravom smeru, njemu je samo bilo vazno da najzad nesto uradi na planu odvajanja od stripa i koncentrisanja na ono sto voli - a sto u Engleskoj nikada ne bi mogao da ostvari. Dizni mu je nudio velike pare i mogucnost da slika, kreira koncepte i bude ono sto najvise zeli.

Tada sam po prvi put cuo kako je u pripremi Diznijeva verzija Tarzana i moj prijatelj je trebalo da bude glavni dizajner koncepta, centralnog lika i ambijenata. Sada mu se rodila ideja da mene pripremi za njegovog 'naslednika' u stripu, kroz proces postepenog uvodenja u posao na 'Imperiji' u ulozi tusera.

- Veruj mi, ovog puta MORA da nam uspe, - govorio je. - Tvoj rad na ovim tablama je izvanredan, Polgardi (urednik u TECHNO COMICS) i ja imamo odlican odnos, sigurno ce da me poslusa. Ti ces moci nakon okoncanja serijala da dobijes od njega i druge poslove, siguran sam da cete odlicno saradivati.

Tada sam mu rekao kako sam bio inspirisan starim radovima filipinskog majstora Aleksa Ninoa i da sam primenio njegov metod izvedbe tusem na Dzonijevim predloscima, adaptiranih preko svetleceg stola mojim olovkarskim tretmanom. Slozio se sa tim i obecao uspeh naseg novog zajednickog pokusaja da se on oslobodi stripa, koga sam ja bio vise nego zeljan da me zauvek i permanentno zarobi.

A NIJE BAS da sam bio besposlen i totalno dokon prethodnih nedelja i meseci... Recimo, od 1994, godine nastala je manija otvaranja novih studija za produkciju video-igara, ili 'igrica', kako nas svet voli da ih zove. Skoro da nije bilo grada u Velikoj Britaniji koji nije imao barem jedan atelje opremljen kompjuterima posto je nova industrija trazila sto vise novih produkata; to je znacilo i novih snaga sposobnih da kreiraju, animiraju, dizajniraju... Pojavile su se i agencije ciji je posao bio da nalaze talente sposobne da se ukljuce u proizvodnju. Povezao sam se sa nekima, svideli su im se moji radovi i uskoro sam bio u prilici da odem na tri intervjua koji se, kako se vec i moze ocekivati kad sam ja u pitanju, nisu zavrsili povoljno po mene. Naime, problem je bio sto niti sam imao racunar niti sam znao ista da radim sa njim ili na njemu. Ljudi sa kojima sam razgovarao su, na primer, gledali neke moje studije u olovci, kazali kako im se to svida i potom me pitali da li bih umeo to da izvedem kompjuterom. Zacuden, ja sam uzvracao sa pitanjem zasto bih to pravio kompjuterom kad vec umem da uradim olovkom. Receno mi je da njihovi umetnici samo rade na racunarima pomocu mausa, da se ne koristi ni tablet sa stajlusom niti skener za obicnim priborom izradene crteze i njihovo prenosenje na racunar - i tu je razgovoru bio kraj. U jednom drugom studiju su mi izmedu ostalog pokazali poster koji je nacrtao Dzim Li a istusirao Skot Uilijems i rekli da je to najava akcione video-igre na kojoj ce oni da rade za Amerikance. Pitali su me da li sam sposoban da radim u tom maniru. Kazao sam da jesam posto sam veliki postovalac rada tih majstora olovke, pera i tusa, na sta mi je kazano kako se TO ne radi perom i tusem vec mausom, direktno u racunar. Umesto da boravim miran i poradim na tome da im se dodvorim i nekako dodem do posla, krenuo sam da ih ubedujem kako JA ZNAM kako je to nacrtano, cak sam iz svoje torbe vadio bocicu Higgins tusa i pero Hunt-102 i objasnjavao kako Skot Uilijems time crta preko Lijevih postavki grafitnom olovkom, kako je u pitanju strip koji objavljuje kompanija Imidz koja je i stampala promocioni poster - no oni kao da nisu mogli, umeli ili hteli da shvate sta im ja govorim. Kao lobotomizirani ponavljali su da oni znaju da je to napravljeno samo kompjuterom, da se samo tako i kod njih radi i ignorisali su cak i vidljiv potpis 'Lee/Williams', nakon cega sam ja iziritiran ustao i kazao da sa njima nemam vise nista da diskutujem i potom napustio sastanak. U trecem studiju je sve bilo kako treba, cak im je i odgovaralo da imaju coveka koji bi obicnim alatom stvarao za njih sta im je potrebno... jedino je iskrsnuo problem permanentnog zaposlenja, koje ja nisam mogao da prihvatim. Naime, moja umetnicka viza je podrazumevala ostajanje u tzv. 'slobodnom umetnickom radnom statusu' i onemogucavala mi je bilo kakvo stalno zaposlenje u bilo kojoj profesiji - ukljucujuci i umetnicku; tako je i taj pokusaj propao.

Agenti koji su me bili 'uzeli pod svoje' su mi jos u nekoliko navrata nalazili sanse za posao u industriji video-igara - ali izvan Londona, u nekim drugim i dalekim gradovima u koje mi se nije preseljavalo, ni sa porodicom niti samostalno. Bila bi to previse velika zrtva i preskupa cena da se plati, bez obzira na okolnosti u kojima sam se nalazio. No, ipak je nesto dobro proizaslo iz sveg ovog: moj ranije spomenuti student iz Strip Centra, Tim Dou (Doe), koji je bukvalno trulio kao knjigovoda u nekoj obskurnoj firmi me je zamolio za pomoc, zeleci da se izvuce iz pogibeljno dosadnog i bezizlaznog posla. Znajuci koliko je dobar crtac i umesan na racunaru AMIGA (koji je u to vreme jos uvek bio 'velika stvar') preporucio sam mu da se javi mojoj agenciji. Uskoro nije znao gde ce i sta ce od ponuda za poslove! Ukljucio se u industriju i bio je vrlo uspesan na nekoliko mesta, dobio cak i nagradu 1995. za jednu igru u kojoj je dizajnirao zenski seksi-lik i uradio animaciju na kompjuteru i nastavio sa tom karijerom sve do 1996.g. kada je iznenada doslo do prezasicenja, implozije i zatvaranja svih tih malih i velikih studija koji su procvetali sirom Ujedinjenog Kraljevstva. Ni Timov studio nije bio posteden, ostao je bez posla i uskoro se ponovo vratio u dusegubno knjigovodstvo gde je i ostao zbog svoje semoclane porodice (on sa suprugom iz Japana i petoro dece). Jos neko vreme smo odrzavali kontakt i onda sam ja izgubio njegov telefonski broj, a on mi se vise nikada nije javio.

ISTOVREMENO SAM POKUSAO da postanem i - pornograf. Nikada nisam krio da volim pornografiju u bilo kom vidu, pogotovo stripovskom. Smatram je legitimnim zanrom, kreativnim izrazom i intimno vrlo uzbudljivom stvari. Jedan od predavaca u Centru, Hauard (Howard) bio je takode i suvlasnik poznate striparnice i nekadasnji solidno uspesan scenarista jednorucne vizuelno-narativne literature (stripovskog drk-stiva). Ostao je bez crtaca u tom periodu, ali ne i bez svojih kontakata u Americi, posto je pornografija u Britaniji, iako sveprisutna, ipak zvanicno ilegalna. Uspostavili smo lep kontakt, kreativno se smesta nasli i posle nekoliko sastanaka i malo more mojih predlozaka u olovkiranim skicama stvorili koncept za porno-parodiju 'Zvezdanih staza'. Retko kad sam uzivao kao u tom periodu. Hauard bi mi davao kratak sinopsis-predlozak, ja bih to brzo nacrtao u olovci i pokazao mu, on nije trazio izmene i - uskoro je prva epizoda bila zavrsena u tusu i sa upisanim dijalozima u balonima, posto je Hauard na osnovu sacuvanih skica tabli u olovci skrojio dijaloge... bolje receno, doterao u red moje skandalozne bljuvotine koje sam raspojasano trpao, da prostite, svojim nacrtanim karakterima u usta. Cekao sam da mi stignu dijalozi za novu epizodu koju sam ekspresno vec nacrtao i krenuo u tusiranje, kao i vesti da li je uspostavljen kontakt sa nekim od americkih izdavaca polnih svescica. Cekanje se oteglo, strip je bio gotov - kao i Hauardova zainteresovanost za celu stvar. Kao sto se i moglo ocekivati, ni od ovoga nije ispalo nista. Nikada mi nije bilo jasno zasto je Hauard odustao i jednostavno prestao da uopste razgovara sa mnom. Ne znam da li je sa tim ikakve veze imala cinjenica da je u tom periodu ziveo sa mojim nekadasnjim drugarom Stivenom Uitekerom kao sustanar... ili to da Englezi zapravo jako vole da stvari ostavljaju nezavrsenim i nerazjasnjenim. Kako bilo, od mog pornovanja ne bi nista; kao i u vezi skoro svake stvari koju nacrtam, uskoro su mi se moje stripovske seksualije prikazale u pravom svetlu - ne bolje od paljevinskog klozetarskog skrabanja, tako da donekle imam razloga da se radujem sto je ovaj pokusaj stripovskog proboja neslavno propao.

Kao da nemam dovoljno nacrtanih (i objavljenih) stvari iza sebe kojih se stidim...

U SVAKOM SLUCAJU, ponovo sam iskoristio uslugu FEDERAL EXPRESS-a i poslao gospodinu Polgardiju moje table zajedno sa fotokopijama Dzonijevih marker-skica i propratnim pismom koje sam srocio. Prolazili su dani i nedelje, od Polgardija ni reci - kao ni od Dzonija koji nista nije znao. Na moja pitanja o razvoju dalje situacije imao je samo jedan odgovor:

- Ako si toliko nestrpljiv da saznas ishod, izvoli nazovi telefonski broj TEKNO-a.

To sam i ucinio, dobivsi Polgardija koji je bio zauzet i neraspolozen za bilo kakav duzi razgovor. Objasnio mi je da "Imperija Malkona" vec ima svog novog tusera pod imenom - Aleks Nino!

- Nikada mi ne bi palo na pamet da pozovem starog veterana da mi to nije rekao Uotkis! - rekao je, na moj totalni uzas. JA sam bio taj koji je uopste pominjao Ninovo ime kako bi svom tusiranju 'digao cenu' a Dzoni preneo Polgardiju kojem je palo na pamet da umesto mene na tuserskom mestu reaktivira veterana koji je, povukavsi se iz stripa pre vise godina, radio kao koncept-dizajner u Dizniju. Pokusao sam sto sam mogao pitomije da podsetim zustrog urednika na Dzonijevo obecanje i cinjenicu 'kako je sve dogovoreno'.

- Tacno, - kazao je Polgardi. - ali promenio sam misljenje shvativsi koliko bi Ninov stil bio kompatibilan sa Uotkisovim. Moja odluka je moje pravo, ja sam urednik a ne Uotkis i nije na njemu da ikome obecava poslove u mojoj kompaniji.

I to je bilo gotovo... Vise nisam imao inspiracije ni da se sablaznjavam, niti nerviram ili cudim... Prosto receno - nekako mazohisticki mirno sam prihvatio svoj usud da mi nista - ali STVARNO nista pod milim Bogom (kada je crtanje stripova u pitanju) ne ide od ruke, cak ni kad se neko drugi umesa kao posrednik.

Da sam imao pameti, verovatno bih tada vec shvatio da je vreme da se stavi prst na celo (ili 'kapa za razmisljanje', kako je kazala Vanesa) i porazmisli o valjanosti daljeg insistiranja na bavljenju stripom ili crtanjem.

Ali nisam. Kao sto su neki pesnici, slikari, knjizevnici ili glumci odlucivali u nekim ranijim situacijama i slucajevima da opstanu na svom izabranom putu i pored nedaca, tako sam i ja sebi dizao moral i cenu odlukom da ne odustajem i da upornoscu nadoknadim sve propuste i(li) poraze.

Dzoni se osecao povredenim i donekle ponizenim. Uskoro smo videli objavljene sveske sa nastavcima gde je uz njega kao olovkara bio potpisan Nino kao tuser. Kazem 'potpisan' posto objavljen rezultat nije bio ni blizu nivoa, sposobnosti ili stila kojima se odlikovao slavni filipinski majstor. Mislim, uopste nije vazno na kraju krajeva da li je Nino 'zaboravio kako se dobro crta' ili je bio indisponiran... ili je neko drugi obavio nizerazredni posao za koji je on bio potpisan. Polgardi je hteo slavno ime na prvoj tabli uz scenaristu i olovkara - i dobio ga je. Serija je uskoro zavrsena i - zaboravljena.

Ubrzo je Dzoni prihvatio ponudu da crta "Space Presinct" (Svemirsku policijsku stanicu) za londonskog izdavaca koji je do skora bio britanski predstavnik Dark Horsea gde je kao urednik boravio nas zajednicki poznanik, simpaticni Kefn Ridaut (Cefn Readout). Naravno da moj prijatelj nije imao nikakvih ozbiljnijih i trajnih ambicija; hteo je da jednom za svagda 'skine Kefna s'vrata' koji ga je vazda moljakao da nesto nacrta za njega - i da mi po ko zna koji put najzad konkretno pomogne, nadajuci se da cu kao njegov tuser - nakon njegovog odlaska u Kaliforniju - spontano preuzeti strip-adaptaciju igranog TV-serijala u produkciji cuvenog Dzerija Endersona (Gerry Anderson), tvorca bezbrojnih televizijskih SF-serija (Space 1999, UFO, Thunderbirds...). Kefn je jako voleo kako izgledaju moje probe cetkicom i tusem uradsene preko Dzonijevih olovki, iako je oduvek otvoreno govorio kako mu se ne svida ono sto ja crtam, te da nisam dovoljno 'profesionalno kvalitetan'.

Kako se i moglo ocekivati, od projekta nije bilo nista cim je saznao da Dzoni uskoro odlazi zauvek u Ameriku. Govorio je kako sam dobar da tusiram Dzonija, ali ne i da samostalno radim na serijalu, i pored mojih vise nego uspesnih samostalnih proba za koje je i Dzoni rekao da su dobre. No, kako se vec podrazumevalo - urednikova je poslednja. Neko treci je dobio angazman na strip-magazinu koji je izdrzao samo tri broja na trzistu i ugasio se... kao i istoimena TV-serija.

I dosao je dan kada je Dzoni priredio svoju poslednju grandioznu zurku-maskenbal. Bilo je veselo, zivahno i na kraju pomalo setno... Rastali smo se, on i porodica su otputovali u Kaliforniju i tamo se lepo snasli. Dvaput mi je telefonirao iz Amerike u razlicitim razmacima i lepo smo se ispricali, Lorejn je jednom pisala i samo jednom smo se videli kada je dve godine kasnije svratio i u velikom restoranu London Festival Hall-a na juznoj obali Temze priredio okupljanje skoro celog drustva sa kojim se druzio. David i Lorens su se opet razdragano igrali, Lorejn je sa ponosom pokazivala preslatku bebu Elenu - njenu i Dzonijevu kcerkicu - a moj prijatelj je izgledao kao pravi kalifornijski 'Hey dude!' kicos, u crnim pantalonama i sa zelenim kariranim sakoom, dok su mu obraze krasili dugacki zasiljeni zulufi. Pozerski je stalno pusio debeli tompus, placao sve racune za jelo i pice i hvalio se svojim uspehom, najavljujuci napustanje Diznija i prelazak u slobodnu slikarsku profesiju - sto je i ucinio. Ko je zainteresovan, moze da se informise na www.johnwatkiss.com i osvedoci se majstorstvom mog prijatelja sa kojim sam izgubio svaki dalji kontakt. Na moja pisma nije odgovarao, kao ni na jedini e-mail koji sam mu pre izvesnog vremena poslao. Nas zajednicki prijatelj Endru je to objasnio Dzonijevom odlukom da prekine sa svim, svacim i svakim sto pripada njegovom ranijem zivotu. Mozda je tako.

Ja mu zelim samo i jedino puno zdravlja i uspeha, te dug kreativan i porodicni zivot.

---------
P.S. Kum Dzef je jos jedno krace vreme tavorio u Londonu, povremeno nas posecivao vise pijan nego trezan i najzad doneo odluku da sve napusti i vrati se u njegov i Dzonijev rodni Stouk-On-Trent, bolesnoj majci, mestu bubnjara u lokalnom bendu i monotonom bitisanju u najdepresivnijoj provinciji koja se da zamisliti.

Ja sam sa porodicom i dalje u Londonu.

Kompanija TECHNO COMICS vise ne postoji. Mozda se zapravo zvala TEKNO COMIX ili nesto slicno... No koga je uopste vise za to briga.



sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (82)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


"EVERYONE'S BEAUTIFUL AT THE BALLET"

Priča se da je Mark Alessi, četrdesetogodišnjak koji sepovukao u mirovinu nakon što je zaradio milijune osnivajući pravekompanije u pravi čas i prodajući ih na vrijeme, zamislio funkcioniranje svog penzionerskog hobija, strip-kompanije Crossgen, i na osnovi nečega što nikada zapravo nije postojalo - Marvelovog bullpena. Bullpen, mit o crtačima koji sjede uzajedničkoj velikoj sobi i složno se zabavljaju radeći Marvelove sveske, izmislio je Stan Lee i time, očito pogodio mnogo čiju žicu. Na stranu Alessi i njegovo seljenje svakog novog regruta u floridske Crossgenove torove, ali mi je i jedan novokvadratovac (a viralni utjecaj Novog Kvadrata osjeća se i danas na ovim prostorima u čestim iako kratkotrajnim stripaškim udruživanjima u šareno nazvane skupine) jednom priznao kako je dio ideje oko njihova okupljanja došao iz onog poznatog "Marvel Comics GROUP" zaglavlja.

Što to umjetnike, po definiciji individualce, privlači ideji skupine? Neki su razlozi nesumnjivo praktične prirode (podjela dosadnih poslova, ispomoganje, zajedničko unajmljivanje radnog prostora, zajednička fronta prema javnosti...), ali vjerujem da postoji i dublji razlog.

Biti individualac, recimo, zna biti strašno teško i čovjek mora biti apsolutni egomanijak da nikad ne posumnja u smisao i cilj odabranog životnog puta. A kad posumnja, kad mu se konformizam i bonaca nenadano učine vrlo privlačnima, tada mu je naglo potreban još netko s istim problemima i istim stavovima, barem mali dokaz da nije jedini koji autoputom vozi u pogrešnom smjeru.

U gomili se lakše viče pred saborom. Lijepo je zaboraviti se na nogometnoj utakmici. Kada bi barem čitav svijet plesao ukorak kao zbor u mjuziklu ...

Ironija Marvelove "grupe" jest u tome što ona nije nikad služila članovima (koje se moglo zamijeniti bez da se ideja grupe naruši), već samo šefu koji ju je reklamirao. Tragedija umjetničkijih grupa od Marvelove jest u tome što je prave individualce nemoguće na duge staze upregnuti u zajednička kola.

Onkraj pozornice zborovi se razilaze, svaki plesač na svoju stranu, s vlastitim križem uprćenim na leđa.

sadržaj

9.

STRIP AUTORKA: IVANA ARMANINI

Strip Vesti


IVANA ARMANINI

Zagreb, 1970.

Ivana Armanini,rođena 1970.god. u Zagrebu. Završila Školu primijenjene umjetnosti u Zagrebu. Diplomirala slikarstvo u klasi prof. Đure Sedera. Dobitnik Rektorove nagrade 1992. Izlagala na 3 samostalne izložbe: DUH/Društvo umjetnika Hrvatske/ -1993., Kula Lotrščak-1997. i Contempora-1998.

Sudjeluje na brojnim skupnim izložbama, likovnim kolonijama te dobrotvornim akcijama.

-1993."Izložba radova studenata ALU",galerija Vladimir Nazor
-1993."Hrvatski umjetnici za porušene crkve u Trebinjskoj biskupiji",Muzejsko-galerijski centar(MGC)
-1994."Biennale slika I skulptura malog formata",Split
-1994."Zagrebu za obljetnicu",MGC
-1995."30. zagrebački salon",MGC
-1995.izložba na temu "Žena",galerija Ulrich
-1996. Izložba na temu"Portret", galerija Ulrich
-1997. . Izložba na temu "Akt", galerija Ulrich
-1997."Festival akvarela Hrvatske"-Split-Rijeka-Varaždin-Osijek
-učestvuje na Međunarodnoj koloniji "Art Libera" u Montegridolfu,Italija 1994.
-učestvuje na tromjesečnoj likovnoj radionici u tvornici Gorica u Dugom Selu radeći s emajlom I PVC-bojama na limu 1995.
-učestvuje na brojnim kolonijama Hrvatske/Opuzen-Daruvar1, 2-Ivanićgrad-Knin…/
etc.


Likovno-pedagoški rad:
-nastavnik likovne kulture u O.Š."Miroslav Krleža"/6 mj/
-profesor "Pisma" u ŠPU/6 mj/
-profesor "Prostoručnog risanja" u GŠC -nastavlja voditi privatne likovne radionice /ind. nastava

Restauratorski rad:
-crkva Sv. Magdalene,Sela kraj Siska/suradnik N.Kralja u obnovi barokne freske ,6.mj/
-polikromirane skulpture I drveni oltar crkve na Krku
-crkva Sv. Ivana u Lučkom/ suradnik A. Vuksana u obnovi bočnih drvenih oltara I polikromiranih skulptura s početka prošlog stoljeća/
-crkva Sv. Nikole u Čilipima / suradnik J.Mlinar u obnovi uljenog murala iz 19.st.
-kompleks zgrada "Kolo" na Trgu maršala Tita/ suradnik A. Vuksana u obnovi zidnih dekoracija na fasadi iz 19.st,4 mj./
-privatna kuća /suradnik N.Sokolića u obnovi štukatura iz 19.st.,2mj/
-kapelica Sv. Ivana/Kaptol -kompleks/

Od 1999. aktivno se bavi stripom.
Objavljeni stripovi:
"Libra libera", 2000.
"OP.A."magazin, 2001.
"Stripburger", 2001./slovenski strip-fanzin
katalog-fanzin "DIVLJE OKO"/I 6.broj Flita /

Izloženi stripovi:
-stalna postava "Gavelle"
-"Crtani romani show",KIC-2000.
-"Crtani romani show",KIC-2001.
-organizirala izložbu autorskog stripa "STRIP,STRIP,HURA!" na "Salonu mladih" sa još 12 autora-ica ,2001./u ATTACK!-ovom dijelu prostora


Sudjeluje u organizaciji I selekciji FAKI-ja/Festival alternativnog kazališnog izričaja,2001./ATTACK!

-jedan od pokretača, s Dušanom Gačićem, grupe "Divlje oko" -
-3.-15.07.2001. izložba "Divlje oko" u Galeriji primijenjenih umjetnosti, Zagreb+ promocija fanzin-kataloga "Divlje oko"
-Radi na albumu "Gloria Scott" po kratkim pričama Mime Simić, čijih 13 epizoda je gotovo,nastavak je u pripremi a traže se I sponzori za štampanje dotičnog.

Ivana Armanini ima od sada svoju web stranicu na sledećoj adresi:
http://www.zmcomics.co.yu/autori/armanini/


STRIP-INTERVIEW: IVANA ARMANINI - STRIP SLIKAR

ŽENSKI TANDEM

-Većina hrvatskih strip autora radi bez scenarista, a ti si sve stripove koje si poslala na natječaj ”Op.a”-e napravila u tekstualnoj suradnji s Mimom Simić? Kako je do toga došlo?
-Kada sam se prije dvije godine počela aktivno bavit strip crtanjem gutala sam sve kratke priče, novele, ikakve tekstualne žice po kojima bih se mogla verati. Tako sam napravila strip-novele prema Harmsu, Mrožeku,nekim suvremenim američkim kratkim pričama. Onda je u mom društvu počela kružiti disketa s Miminim pričama, njih tridesetak, pa sam ih i ja počela čitati. Iako je tada nisam osobno poznavala, bila sam negdje na šestoj priči kad sam je prvi put uopće vidjela, jako su mi se svidjele priče, a kasnije i ona. Postale smo prijateljice. Htjela sam po njima napraviti strip jer one trže neku reakciju, a to je bila najiskrenija moguća s moje strane. Mima sada piše baš za mene i namjeravamo zajedno napraviti strip album. Jedanaest priča tog budućeg albuma je gotovo, a ostale su u pripremi. Ali, nisam uvijek vezana za priču, imam i stripova koji su asocijativno građeni.

-Na koji način surađuješ sa scenaristicom?
-Jednostavno pokušam na neki likovni jezik stripa prevesti osobni doživljaj njezinog teksta. U toj interakciji slike, onomatopeje i riječi gradi se likovna struktura.

-Ona je zadovoljna?
-Da, jako.

-Naslove isto Mima smišlja?
-Ne, to je moj autorski doprinos. U biti, prilično interveniram u njezine priče s čime se ona dobro nosi. Pokušavam zadržati atmosferu priče uključujući montažu, rezove, vlastite asocijacije.

Sažimanje ideja.

-Iznenađuje razina apstraktnog izričaja u tvojim stripovima. Kako je do toga došlo? Imaš li nekih uzora od kojih si iučila takav pristup stripu?
-“Stripburger”-slovenski strip-fanzin, časopis “Raw”, Art Spigellman. To su neki moji orjentiri.

-Možeš li predstavit kakvi bi mediji bili prirodno okruženje tvojim stripovima? Čini se da su češće na umjetničkim izložbama i u književnim časopisima, nego u strip časopisima I fanzinima.
-To se čini jer u Hrvatskoj nema kulture stripa, uglavnom čitam slovenske i srpske fanzine, te s druge strane underground autore. Taj autorski pristup stripu je kod nas zapostavljen. Mislim da bi trebalo napraviti jednu strip reviju jer materijali postoje, kao i puno ljudi koji na sličan način razmišljaju o stripu, ali ne postoji prostor u kojem bi se oni izrazili.

-Kako na tebe gledaju i poznaju li uopće tvoj rad najrazvikaniji hrvatski strip crtači?
-Ja sam na “Salonu mladih” ove godine izašla s projektom kojim sam okupila 13 autora koji imaju drugačiji pristup stripu i to sam postavila na zidu Attackovog dijela Salona. Mislim da se iz te izložbe jako dobro vidi da u Hrvatskoj postoje veliki potencijali i nikakvi sponzori. Postoje samo kvalitetni fanzini kao “Totalna nula” puležana Emila Jurcana, fanzin bjelovarke Irene Jukić “Protuotrov” i splitski fanzin Vinka Barića. Sve drugo su uigrane sheme koje me ne zanimaju.

-Što bi za tebe bio največi uspjeh?
-Što je to uspjeh, to je tako relativno pitanje.

-Čemu stremiš dok slikaš ili crtaš stripove?
-Koncentriranju neke pozitivne energije koja mi nosi punoću.

-Jesi li sretna što si ušla u finale za nagradu “Stari mačak”?
-Naravno. Počašćena.

-Misliš li da se to dogodilo jer je ono što radiš dobro ili jer su drugi koji su se javili na natječaj loši?
-(smijeh) Što je dobro je stvar subjektivne procjene, osobnog pristupa.

-S obzirom da si diplomirala slikarstvo na Likovnoj akademinj u klasi Đure Sedera, veseli li te više slikanje ili crtanje stripova?
-Sad sam u ovom filmu, a budućnost je neizvjesna.

-Od čega misliš živjeti u životu?
-Držim privatne satove crtanja i slikanja i začudili biste se koliko ljudi želi naučiti dobro crtati i slikati.

-Pripadaš li nekom strip lobiju?
-Ne, nastojim to izbjeći.

-Jeli ti netko rekao da tvoji stripovi imaju blagu feminističku notu u sebi?
-Ne direktno. Mislim da su oni više parodija na sve stereotipe, pa tako i feminizam.

-Što ti je najveći kompliment koji si dosad dobila za svoj rad?
-Da ljudi Čitaju moje stripove, da ih motiviram da se time više pozabave, u smislu da ih pažljivije čitaju i da i sami počinju crtati svoje stripove.

-Koja je najveća uvreda kojun si za svoj rad dobila?
-Najveća uvreda mi je kad napravim nešto loše, pa onda pokušam to popraviti.

-Što sada rade drugi ljudi iz tvoje klase?
-Žene rađaju, a muškarci zarađuju. Uglavnom se bave restauracijom umjetnina što sam I ja radila, ali to je posao kojim se možeš kratko vrijeme bavit jer ispire mozak.

-Ima li nešto što bi htjela reći u svojem prvom intervjuu u životu, a nisi bila pitana?
-Ne, ostala sam bez riječi. Čitajte i crtajte stripove.


Interview vodila Jelena Jindra - objavljeno u magazinu kulture “Op.a.”

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail



From: Nikola Vitkovic <alone@EUnet.yu>
Subject: DIGITALNI ZOV

Za mesec - dva, u Beogradu se otvara prvi domaci studio za izradu kompjuterskih igara. Trenutno se formira tim ljudi koji ce raditi na prvoj igri.

Svako ko ima iskustva ili se bavi 3D modeliranjem / animacijom i razlicitim programiranjima [AI, windows, programiranje grafike i zvuka, igranje na internetu, 3D engine...] moze nam se javiti radi eventualnog posla na alone@eunet.yu ili na telefone: 444 8371 [Nikola] ; 3095 396 ili 064 111 5954 [Goran].

Imajte na umu da je ovo krajnje siguran i ozbiljan posao koji ce biti mesecno adekvatno placen. hvala!

strip grupa M O M C I

* * *

Nekako se, greškom, u email adresu Ivana Prlića ušlepao i potpis jednog od pošiljaoca informacije o strip konkursu koji organizuje Međunarodni festival stripa: Crtani romani šou. Te ovog puta šaljem kompletan poziv još jednom, sa ispravnom email adresom.

Međunarodni festival stripa, Crtani romani šou, 2001.

raspisuje
Natječaj za neobjavljeni strip

Tema: Superheroj
Dužina: 1 stranica
Format: A4
Jezik: Hrvatski ili engleski
Tehnika: Crno-bijelo

Natječaj se zatvara 29.10.2001.

Adresa:
Radio 101, (za Crtane romane šou), Gajeva 10, 10000 Zagreb, Hrvatska

Upozorenje: Molimo da nam šaljete kvalitetne fotokopije, jer originale ne vraćamo. Također vas molimo da uz rad priložite svoje ime, prezime, adresu i telefonski broj.

Nagrade:
1. nagrada - 300 DEM
2. nagrada - 200 DEM
3. nagrada - 100 DEM

Svi nagrađeni radovi kao i izbor najuspješnijh, bit će objavljeni u katalogu festivala.

Svi pristigli radovi koji zadovoljavaju propozicije biti će izloženi na izložbi.

Crtani romani šou će se održati krajem studenog u prostorijama zagrebačkog Studentskog centra u Savskoj ulici.

********************
Za podrobnije obavijesti javite se Ivanu Prlichu na iprlic@inet.hr

sadržaj

11.

PISMA ČITALACA

mail



From: Toni Šarić <tonisaric@inet.hr>
Subject: oglas

Interesuje me gdje je moguce nabaviti Herrimanovu Macu Sizu, ili Krazy Kat-original.
Pozdrav iz suncem okupanih VK Toni

* * *


From: Miodrag Gluscevic <gule@EUnet.yu>
Subject: (no subject)

Prodajem Batman: The Dark Knight Returns / Frank Miller - 35 DM
P.S.
Zainteresovani za americka izdanja (DC Comics, Dark Horse, Image, Marvel, Humanoids Publishing, NBM ...) mogu mi se javiti na email. Stripovi stizu u roku od 3-4 nedelje.
Pozdrav,
Mile

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



Sukson & Figures Workshop
www.figures.co.yu

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 4. do 17. avgusta

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.