prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. STRIP AKCIJE - Ivana Armanini
2. WARBURGER - Stripburger
3. PIRATI ZA GLENAT
   R.M.Gera - intervju - Eric Adam & Csaba Kopeczky
4. VOĐEN SAM RASTURANJEM JUGOSLAVIJE - Aleksandar Manić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 120. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (180) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (67) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIP AKCIJE

Strip Vesti

7.8.-12.8.2003.
Pula/ex kasarna Karlo Rojc
Strip-akcija: Komikaze I Kosmoplovci
Org:I.Armanini/Komikaze,
DJMarino/Metamedia-u sklopuMedia Mediterranea 5 - festival of expressive culture, vidi program na www.metamedia.hr


STRIP-PROGRAM

7.8-12.8.17-20h/dvorana Suncokret:
OTVORENE strip-radionice na temu
«Miss Krampus», knjige kratkih prica Zorana Lazica
Izbor stripova sa radionice biti ce stampanu AGM-nakladi /cb i boja/
te izlozen 15.9. u Galeriji Nova-Zg
org:AGM/K.Lokotar
Pozvani autori: Radovan Popovic i Aleksandar Opacic
kontakt za radionice: Ivana / 098488409

+izlozba Kosmoplovci i Komikaze u dvoristu K.Rojca/Festivalski klub


7.8.u 21h/Metamedia:

-Prezentacija sajta Kosmoplovci i Studio-strip, digitalnih animacija, Striperovih izdanja te ostale nevjerojatne strip-produkcije grupe autora okupljene oko autora i urednika Radovana Popovica koji ce o cijelom ovom urbanom incidentu ispricati nesto vise… www.crsn.com/kosmoplovci ,www.crsn.com/studiostrip

-promocija najnovijih Komikazinih izdanja: fanzinaVeronika, nastalog na 4-dnevnoj radionici u V.Taboru/M.Veselinovic, D.Jankovic, I.Armanini, I.Marenic te jos 5 autora/ica iz V.Tabora i okolice…

2. promo-cd-a Komikazesa frisko zaprzenih 6 brojeva ovog e-zina

www.jedinstvo.hr/komikaze

program realiziran kroz platformuCLUBTURE

donatori:IOD-HR, AGM

sadržaj

2.

WARBURGER

Stripburger

Stripburger je s godinom 2003 ušao u drugu deceniju svog delovanja. Nakon izdavanja specijalnih brojeva na temu nacizma, ljudskih prava, ekologije, hendikepiranosti, sexa i ludila, Stripburger je otvorio najggrozniju temu do sada: RAT.

U saradnji sa Mirovnim institutom smo objavili javni strip konkurs, koji smo zaključili krajem aprila. Na konkurs stigli radovi preko 200 autora iz USA, Kanade, Brazla, Evrope, Koreje, Izraela i Novog Zelana. Uredništvo Stripburgera je u saradnji sa predstavnikom Mirovnog instituta odabralo radove 90 autora (uključujoći ilustracije i uvodnu reč), čija su dela objavljena u antologiji pod naslovom Warburger. Na 400 crno-belih strana, sa posebno priloženim antiratnim nalepnicama 4 autora, svoj pogled na rat predstavilo je i 11 slovenačkih strip stvaralaca. Osim uvodne reči Saše Rakezića alias. Aleksandra Zografa, strip stvaraoca i esejiste iz Srbije, tu su još objavljeni i kontakt adrese autora. Naslovnicu je uradio francuski autor Stéphane Blanquet.

Prvo predstavljanje Warburgera u formi izložbe odabranih radova autora iz Istočne Evrope (uključujući i Sloveniju) biće u okviru festivala Trnfest u KUD France Prešeren u Ljubljani. Na izložbi će učestvovati sledeći autori: Andreja Kladnik, David Krančan, Koco, Matej Lavrenčič, Primož Krašna, Srp, Andrej Štular, Žiga Aljaž, (Slovenija), Danijel Žeželj (HR/ZDA), Miroslav Nemeth (HR), January Misiak (PL), Jonas Sildre (EE), Vladan Nikolić, Mr. Stocca (YU), Vhrsti (CZ), Branko Jelinek (SK).

Otvaranje izložbe će biti u utorak, 29. jula 2003 u 20.30. Izložba će biti otvorena do 11. avgusta 2003.

Sledeća promocija će biti na Berliner Comicsfestivalu (www.berliner-comicfestival.de). “Warburger-Plaque-monogatari Monster” party 28. avgusta, posetioci festivala će moći da vide originalne radove istočno-evropskih autora i nemačkih kolega (čiji su radovi objavljeni u Warburgeru).


WARBURGER - Kolor korice Stéphane Blanquet, uvodna reč Aleksandar Zograf, 400 c/b strani + antiratne nalepnice, 3.000 sit

Mesta preko kojih možete doći do svog primerka:
Big distro worldwide by Top Shelf (www.topshelfcomix.com) Small distro in Slovenia: Študentska založba, Belgium: Bries (www.bries.be), The Netherlands: Oog&Blik, Czech republic: MOT (www.motkomiks.cz), Srbija: Beopolis (www.beopolis.co.yu), Croatia: More Comics, France: La Boite d'Aluminium (www.laboitedaluminium.com)

sadržaj

3.

PIRATI ZA GLENAT
R.M.Gera - intervju

Eric Adam &
Csaba Kopeczky

Ekskluzivno vam Strip vesti, čak pre samog Glénat-ovog magazina Vécu, prenose intervju sa Rajkom Miloševićem Gerom povodom skorog izlaženja najnovijeg Gerinog stripa "Howard Blake" u formi albuma kod ovog velikog izdavača. Intervju sa Gerom je uradio Eric Adam a vi ga čitate zahvaljujući Csabi Kopeczky, koji je takođe učestvovao u izradi intervjua, kao i redakciji Glénat-a koja je ovo objavljivanje dozvolila, praktično premijerno.

Vécu : Dobar dan. Da li biste mogli kratko rezimirati Howard Blake-a?
Sa zadovoljstvom. Radi se o psiholosko-avanturistickoj prici baziranoj na problemu odrastanja pod senkom lose proslosti roditelja. Karizmu surovosti nosi vreme post-piratskog doba. Naglasak je bacen na konstantnu tenziju nasilja i nemanja vremena za greske mlade osobe sa takvim "kurikulumom", mada licno ovo ne smatram cisto akcionim serijalom (u fizickom smislu reci). Mislim da se prava akcija uvek nalazila u karakterima protagonista, pa mi je sama karakterizacija likova iste - ako ne i vece tezine u ovom projektu (ne znam koliko se ovaj odgovor moze definisati "kratkim").

V: Koje ste narodnosti i gde zivite?
Srbin sam, ali se jos uvek smatram Jugoslovenom (mada je sada to ex-narodnost) i zivim u Barseloni vec dvanaestu godinu.

V: Mi vec poznajemo Tomaza Lavrica (4 albuma kod Glenat-a, 1 kod Vent d'Ouest-a), Drazena Kovacevica (2 albuma ikod Glénata), Miroljuba Milutinoviva-Brade (uskoro album kod Glénata), itd... Da lio postoji jugoslovenska strips "skola"?
Mislim da rec "skola" ne bi bila adekvatna. I dalje su to jednostavno autori sa razlicitim pristupima. Postoje izvesne slicnosti u senzibilitetu, ali su razlozi previse kompleksni za kratko objasnjavanje. Mislim da jednostavno nisu dovoljno objavljivali da bi se takva paralela mogla povuci.
Ali ostavimo razloge na stranu:
moj licni stav se i prema YU isto kao i prema svetskim autorima i dalje zasniva na dobro-lose (daklem - kvalitetno i "ono drugo"). Ako autor uspe da mi prenese kroz delo ono sto drugi nisu, u tome ipak prvenstveno vidim autora, i na njega pada zasluga kao i kritika. Sve ostalo mi je sekundarno. I skola i narodnost, kao i pol...

V: Italijanske, francusko-belgijske ili americke uticaje osecate najsnaznije?
Bez ikakve sumnje pripadam generaciji koju je markirao francusko-belgijski bum (daklem Giraud, Franquinn, Alexis, Mezieres...), mada se u mom slucaju tu dosta mesaju i autori iz Sjedinjenih Drzava starije generacije (Jack Davis, Walace Wood, Frank Robbins), a ponekad vidim u sebi i "ostatke" citanja stripova Alberta Breccie iz doba kada je radio western, sto je zaista bilo davno, ali je neverovatno nekada koliko najranije detinjstvo obelezi coveka za ceo zivot...(uostalom, to je i jedna od premisa price kojom se upravo bavim)...Sto se Italije tice jedino mi na pamet padaju Giovani Ticci (rani period), Milazzo i Alessandrini...Ali nisam siguran koliko se ovo "padanje na pamet" moze nazvati uticajem...

V: Koja je vasa profesionalna biografija? Da li ste mnogo objavljivali?
U mom slucaju pomalo kompleksno pitanje: iako je u bazi svega sto sam radio ipak strip, crtao sam valjda sve sto ovaj poziv moze da pruzi kao mogucnost - animaciju, plakate, studije za muzeje nauke, dizajn, etc. Sve to u svojoj zemlji, kao i za Dance, Italijane, Spance, etc...Objavljivao sam stripove u Jugoslaviji, svim vaznijim revijama u Spaniji, "Heavy-Metalu" iz SAD, a sa "Livre de Mars" i u Francuskoj...

V: Vi ste preuzeli Zeca sa Marsa. Kako ste "usli" kod ovog francuskog izdavaca?
Apsolutnom zaslugom Csabe Kopeczkog, koji je kljucno ime priliva ex-Yu autora u Francusku. Ima tu jos imena, ali je njegovo jednostavno nezaobilazno kada se stvari svedu na konkretno. Kada me je nazvao imao sam vec dosta razradjene projekte sa namerom da ih prezentujem u Francuskoj (Howard Blake je jedan od njih), ali je njegov poziv i entuzijazam - i meni kao i mnogima definitivno skratio put. Bez obzira na moj dobar strip-kurikulum u rodnoj zemlji, i samopouzdanje u svoj nacin rada na stripu, cinjenica da mi je taj poziv izmenio zivot. Velika stvar.
Takodje je u mom slucaju vazno reci da je Glenat pokazao poverenje od prvog momenta, i da sam neizmerno zahvalan Laurentu Mulleru, Didier Convardu, kao i Frank Giroudu na shvatanju moje prave vokacije, i podrsci i veri u "Howard Blakea". Biti prihvacen kakav jesi je vazna stvar za autora bilo cega. A mislim da je kuriozitet i da se, sem Csabe, jos nijednom nismo videli. Posao. To cemo verovatno ispraviti na sledecem Angoulemu...

V: Vi objavljujete sa Howard Blakom jednu piratsku avanturu klasicne strukture: da li taj zanr vas interesuje narocito, ili ta historijska doba?
Ne znam kako je sa drugim autorima, ali meni je zaista tesko da oredjujem ono sto radim u bilo kakav kanon. U tome se ponasam potpuno intuitivno. Mislim da je scenario kljucna stvar za opredeljenje stila. Prica koju zelim da ispricam se meni javlja kao cist realizam (mada naginje ekspresivnosti) i dok sam pravio skice i razrade, kanalisalo se sve skoro samo od sebe ka tome. Izbor istorijske epohe moze imati veze sa slicnoscu sa westernom - na kome sam odrastao - i uopste, samo poimanje anarhije tog vremena kao kontrasta izuzetno surovoj ruci zakona koji su vladali - jednostavno inspirisu realizam. Ali ponavljam, o tome zaista nisam mnogo raznisljao. U toj vrsti price jednostavno ne nalazim mnogo humora, a kao kontrast tome, imam projekat koji je u razradi, gde je istorijsko doba radjanja bluesa, a ja ga vidim potpuno humornim. Mislim da sve zavisi od price koje se zeli ispricati...

V: Da li ste imali iste probleme, kao Charlier: kako pretvoriti u simpatican lik, jednog uzasnog pirata ? Da li ste nasli isto resenje; njegov posten sin ce preuzeti glavnu ulogu...
Pa, prvo hvala na poredjenju sa njime, makar u eventualnoj slicnosti problema.
Neverovatan profesionalac. Definitvno se trudim da iznesem svu mogucu razlicitost mog poimanja u odnosu na njegov. U tom smislu nisam siguran koliko ce sin Howarda Blakea biti posten. To bi trebao svaki citalac ponaosob da zakljuci. Mene vise zanima njegova kompletnost kao osobe, i uopste uslovljenost prosloscu za koju nije kriv.
Samim otvaranjem albuma Howard vise nije ziv, i njegov sin gubi oslonac. On NE ZNA koliko je slican ili razlicit od coveka koga nikada nije upoznao. Njegov zadatak ce biti da se ocisti od tudjih isto koliko i svojih predrasuda o takvom ocu.
Mozda je centralna licnost cele serije ipak Gilliam Perrin - Howardov prijatelj i saborac, koji pokusava da odigra ulogu oca. Njegov zadatak je ipak najtezi, jer je potpuno svestan varke "postenja" i "nepostenja" na ovom svetu, a najvaznije od svega - pruzanja mogucnosti da Howardov sin Daniel SAM izabere i obelezi svoj put. On zna da su u odrastanju jednostavne stvari najkomplikovanije , pogotovu za mladica koji mora da trazi oslonac u onome koga nema.

V: Da li je za vas dokumentacija vazna?
Da li se trudite da dekori i kostimi budu historijski tacni ? Jako vazna, ali ne presudna. Rad na dokumentaciji je izuzetno obiman i svaka od stavri koju savladate utice pomalo, ali mislim da nijedna ne bi smela mnogo. Najvaznije mi je ono sto scena zeli reci, te se time rukovodim vise nego samom istinom tog doba. Smatram da se ljudi danas nisu toliko promenili koliko se misli. U svakom slucaju volim improvizaciju, ali naravno, pod zadatim kanonima. Ne privlaci me "free-jazz".

V: U kojem formatu radite?
Vas crtez tusem je izuzetno bogat, izradjen, pun detalja... Jos jednom hvala. Radim na formatu 46.5 x 33.5 , vecem nego inace, i za sada se osecam komotno. Mada sam format po meni ne odredjuje komplikovanost crteza - vec stil. Stil je uverenje i kada je jasno, misljenja sam da se moze sprovesti (skoro) na bilo kom formatu. Ovaj format sam odabrao jer po prirodi nisam minuciozan vec ekspresivan, a treba misliti i na dioptriju.


http://www.glenat.com
© Copyright Glénat za Vécu.

sadržaj

4.

VOĐEN SAM RASTURANJEM JUGOSLAVIJE

Aleksandar Manić

Ccitajuchi "San ccudovissta", prvu knjigu tvoje trilogije, imao se utisak drusstveno-politicckih predvidjanja. U "32. decembru", drugom delu, ima se utisak ekstrapolacije danassnjih dogadjaja. U kojoj meri upotrebljavass drusstveno-politiccke prilike za stvaranje stripa?

Ja nemam nikakvu strategiju ili metodu. Trilogiju sam zapocceo possavssi od jednog motiva koji me je liccno dotakao i koji sam zzeleo da razvijem. U "Snu ccudovissta" bio sam vodjen rasturanjem Jugoslavije, zemlje koja mi je draga. Stvarajuchi, stavio sam se na stranu zzrtava, zzelechi da napravim univerzalnu ekstrapolaciju o gubitku sechanja i o razlozima postojanja dzzelata kao proizvoda nasseg drusstva. Matrica je bila Jugoslavija i Sarajevo u kome se nalazi bolnica gde su rodjena tri sirocceta, proizassla iz etnicckih messavina Balkana. Znao sam da chu radnju obraditi u tri knjige, i onda sam postao svestan da radim nessto tessko i zasstrassujuche.

Stvarao sam svet u kome je obskurantizam postao medjunarodan, ono ssto komunizam nije uspeo. Zamislio sam obskurantisticcku internacionalu, messajuchi sve monoteisticcke vere. Pokussao sam da odem daleko u razmatranju nasilja i spektakularnom unisstavanju velikih gradjevina, medju kojima i Ajfelove kule. "32. decembar" nije mogao da ide u istom pravcu. Saccuvao sam dekor i predlozzio sam drugaccije ccitanje, fokusirano na likove i njihove liccne motivacije. Sasvim prirodno, ja kao sunjder upijam sva dessavanja oko sebe i ccitam sstampu - francusku, americcku, englesku i srpsku. To sve, svesno i nesvesno, uccestvuje u zamissljanju i stvaranju mojih pripovesti. Dakle, savremeni dogadjaji za mene ostaju vazzan pokretacc.


U novoj knjizi troje protagonista se nalaze udaljeni od rodne Bosne, a pozadina tvoje pricce visse nije geopolitika. Da li te svetska dogadjanja nisu visse nadahnjivala ili si hteo da govoriss o ljudskim dramama?

Imam utisak da sam "Snom ccudovissta" prevazissao stvarnost, jer je ona tek kasnije sustigla moju fikciju. Ipak, mislim da je nepotrebno nadodavati sistematski. Smatram da je bilo neophodno nacciniti stanku posle prve knjige, koja se zavrssava susretom Najka i Lejle, i odnosom Amira i Sasse. Na tom mestu ostavljam joss uvek nestvoren trio. U drugom nastavku uzimam ih u liccnom zzivotu i pokretaccem dogadjanja ccinim njihovu zzelju da se susretnu. Trilogija nije zavrssena i ne znam kako chu da je nastavim. Medjutim, ako bih trebao da je sazzmem u nekoliko recci, rekao bih da je to pripovest o tri sirocceta rodjena istovremeno u Sarajevu pod bombama. Trideset godina kasnije oni se susrechu, pokussavaju da komuniciraju, da zzive zajedno, da se vole. Tu su i obskurantisti, Vorhol, brutalna umetnost. Na neki naccin, "32. decembar" je prelazni deo od prve ka zadnjoj knjizi i zato je sve upravo okrenuto ka protagonistima.


Kazzess da je stvarnost sustigla tvoju fikciju i tu sigurno misliss na teroristiccke atentate Al Kaide i Bin Ladena od 11. septembra 2001. godine. U kojoj meri se ti dogadjaji i tvoje pricca preklapaju?

"32. decembar" sam zapocceo 98. godine u vreme izlaska "Sna ccudovissta". Vrlo brzo sam napisao 45 strana scenarija i pocceo da crtam. Vech tada sam znao da che Varhol da priredjuje hepeninge savremene umetnosti u domenu vrhunskog zla. Nessto kasnije, naredne godine, pojavio se Ssarl Gaso, producent, i dao mi odressene ruke za snimanje filma - budzzet, struccnjake za kompjutersku animaciju, glumce. Takva ponuda se ne odbija, te sam prekinuo crtanje albuma na 26. tabli gde se vech nalazio "Potpuno beli" hepening. U scenariju, zaustavljenom na 45. strani, vech je bila ideja o "kompresiji izdahnute smrti", drugog Vorholovog hepeninga. Znacci, dve godine pre Al Kaidinog udara, sve je bilo napisano.

Kada se to zaista desilo u Americi, ja sam uveliko radio film. Bio sam ssokiran dogadjajem, ali nisam primetio da sam ga skoro predvideo 97. godine radechi "San ccudovissta". Nazvao me je jedan prijatelj i tek u razgovoru sa njim ispred occiju mi je prossao ccitav album - obskurantizam, masovni teror - i tek tada sam zaista bio ssokiran. Istovremeno, dogadjaji su me uccvrstili u ideji da sam, na zzalost, bio na dobrom putu u mojoj ideji o spirali zla.


Kompresija izdahnute smrti i crna kissa izlaze iz pravoslavne grobnice i ubijaju ljude. Da li to znacci da prosslost, ccak i sahranjena, nastavlja da ubija?

Da, mozze se protumacciti i na taj naccin. Prosslost ubija i ubijala je visse puta u bivssoj Jugoslaviji. Losse tumacceno sechanje i losse svarena prosslost ubijaju. U ostalom, to je i osnova trilogije. To ssto je u pitanju pravoslavna grobnica, nema nikakvog znaccaja. Bilo mi je vazzno mesto odvijanja dogadjaja - Sibir, ali i moja zzelja da povecham paletu religija. Vorhol je ciniccan, proraccunat, sebiccan, narcisoidan - savrsseno ccudovisste. Medjutim, on polako dobija umetniccke ambicije i pedagossku stranu. Kompresija izdahnute smrti jeste delo kojim ljudima uzvracha sliku njihove gluposti i nasilja.


Varhol, simbol zla americckog imena, u jednom trenutku govori kroz usta replikanta Milorada Zzivkovicha, Srbina koji samo razmisslja kako da ubije ssto visse muslimana. Da li je u pitanju simboliccno znaccenje instrumentalizacije koje vrsse Amerikanci?

Ne. Pojava Milorada Zzivkovicha je liccnijeg znaccaja i treba da se vidi iz Vorholovog ugla. Na "Potpuno beli" hepening on okuplja goste na jednom konceptualnom mestu. Milorad ccaccka Najka, ccijeg je oca ubio srpski snajperista, i tako izaziva njegovu reakciju, ssto je poccetak hepeninga. Znajuchi zzivote i psihu zvanica, Varhol izaziva odredjene reakcije i uzziva u tome. Sve pozvane osobe su manipulisane, a to je samo jedna epizoda. Susret Najka i Zzivkovicha vracha nas na protagoniste i obavesstava nas kako je srpski snajperista, Amirov otac, ubio Najkovog oca. Snajper postaje univerzalno znaccenje, naroccito u odnosu na pechinski crtezz star 72 miliona godina. Tako se pricca pomera od beskrajno malog, ka beskrajno velikom.


U "32. decembru" pojavljuje se dualitet - ccovek ili massina, original ili replika, istinito ili lazzno. Da li ovo trazzenje identiteta ima korene u razbijanju strukture danassnjeg drusstva?

Troje protagonista su siroccad, te imaju problem identiteta. Medjutim, ja onda ccinim sve joss slozzenijim, ssto mozze da se shvati kao znak za uzbunu ili kao intelektualno zabava. Vorhol se poigrava Najkom stvarajuchi replikante i kopajuchi po njegovom savrssenom sechanju. Igrajuchi se ccitavim svetom, on ne zanemaruje ni najsitniji element - osobu. Mi smo, tako, u jednoj ogromnoj farsi koja kao materijal upotrebljava svet i pitanja koja sebi mozzemo da postavimo u vezi kloniranja, replika i sliccnog.


Upravo zavrssavass film za koji se cculo da che izachi ove godine, ali i da che to biti tek naredne godine. Da li je zakazana premijera?

Da. Premijera mog filma "Besmrtan" predvidjena je za 24. mart 2004. godine. Film je malo kasnio, ali sasvim opravdano. Do sada niko u Evropi nije radio film u kome se u tolikoj meri preplichu stvarni glumci i dekori sa virtuelnim glumcima i dekorima. Sve je vrlo slozzeno i dugo, te i sami infografisti neki put nisu mogli da procene koliko che nam trebati vremena. Ja skoro i ne izlazim iz studija, ali do kraja godine sve che sigurno biti zavrsseno, a premijera che se odrzzati kao ssto je i predvidjeno.


antrfile

CRTACC I OFICIR
"32. decembar", Bilalov album, pojavio se u knjizzarama pre mesec dana u retko vidjenom tirazzu od 400 hiljada primeraka. Maja meseca, nekoliko dana pred izlazak albuma, francuski ministar kulture Zzan-Zzak Ajagon, uruccio je Bilalu visoko drzzavno odlikovanje "Oficir Umetnosti i Knjizzevnosti". Crtacc beogradskog porekla, koji visse ne glasa otkada su trupe Nato pakta bombardovale bivssu Jugoslaviju, mrzi odlikovanja i medalje, ali je ovo prihvatio, smatrajuchi da bi bilo uvredljivo odbiti ga.

BIN LADENOVA ESTETIKA
Varhol je dvojnik Bin Ladena i obrnuto. Bin Laden je uccinio ono ssto je Vorhol tezzio da uradi - hepening na planetarnoj skali u realnom vremenu. On nije pozvao kriticcare umetnosti, ali direktan televizijski prenos uccinio je da smo svi postali "kriticcari". Da je Bin Laden bio umetnik, on bi savrsseno uspeo svoj pokussaj. Strassno je rechi, ali dogadjanja od 11. septembar istovremeno bila su vrlo estetska. Zato se sada pitam kako neko mozze da razmisslja o priredjivanju hepeninga savremene umetnosti? Ssta che Hristo sada da umotava i pakuje? Kako prevazichi uzzas, estetiku, Holivud, film, specijalne efekte?

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No120.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

DREAM A LITTLE DREAM

So back they drove through
the heart of the forest where
the graves lay like wolves
under the trees, winking white
eyes under the gloom of the
evergrins.
THE THIRD MAN, Graham Greene

Situacija u Američkom stripu sa kojom se Nil Gejman suočio kada je počinjao da radi Sandman-a jako je ličila na kolotečinu, i obećavala je paklene muke svakom ko pokuša da makar zatalasa ustajalu površinu superherojštine. Ceo zamah strip industrije, po kolosalnoj inerciji stečenoj pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, nije mogao biti prekinut ni slavljenom dekonstrukcijom superherojskog mita od strane Alana Mora i Franka Milera u njihovim remek delima Watchmen i Dark Knight Returns i vodio je Američki strip utabanom stazom slonova u avanture maskiranih, nabildovanih junaka koji su se po krovovima zgrada tukli sa maskiranim, nabildovanim negativcima spašavajući dobre i kažnjavajući rđave. Najbolji dokaz toj tvrdnji predstavljaju činjenice da su svim valjanim Engleskim scenaristima kupljenim za Američko tržište bez izuzetaka uvaljivani superheroji da ih "revitalizuju", "iznova osmisle" ili kako god biste želeli da nazovite ubrizgavanje porcije života u štivo od koga je život davno digao ruke.

Ne čudi stoga činjenica da se Gejman, suočen sa potrebom da radi nešto drugo dok ne dođe vreme da sa Mekinom uradi Black orchid (superherojski stip, sa superherojskim negativcem i superherojskim epizodistima), odlučio da ne talasa već da uradi ono što su svi njegovi zemljaci - pitao je DC da mu dozvoli da se pozabavi drugom inkarnacijom Sandman-a, koga su u sedamdesetima kreirali Džo Sajmon i Džek Kirbi. Za razliku od Sandman-a četrdesetih, Veslija Dodsa, borca protiv zločina sa gas maskom na licu koji je posipao pesak po kriminalnom svetu, Garet Sanford uživao je u paru helanki i svom ličnom pomoćniku (izrazito originalnog i odgovarajućeg naziva Sandy the Golden Boy) suprotstavljajući se mnogobrojnim neobičnim spodobama i likovima; Gejman je voleo koncept čoveka koji živi u tuđim snovima i želeo da revitalizuje taj lik. Na sreću, ubrzo je iz usta Karen Berger saznao da ga je Roj Tomas (scenaristička zvezda sedamdeseih i početka osamdesetih) u tome preduhitrio. Karen je Gejmanu u istom telefonskom rzgovoru brže bolje ponudila da samo zadrži ime junaka i da se zabavi.

I Gejman se zabavio; razbio je postojeće klišee i uspeo da zabavi milione ljudi pride!

Imao je mnogo veću slobodu od one kojoj se nadao. Imao je ljubav prema strip mediju, puno razumevanje njegovih (neiskorišćenih) potencijala, želju da tekstualni deo stripa učini makar ravnopravnim crtanom i nameru da strip približi literaturi što je bliže moguće. Rođen je Morfijus, melanholični i beldunjavi dugajlija sa ukusom za tamnu odeću i titulom gospodara snova.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (180)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

Q: KONCEPCIJA

Vjerujem da je svaki dobar časopis autorski rad.

Netko odlučuje. Netko zamišlja, ili bar osjeća, kako bi časopis trebao izgledati. U skladu s time, taj netko probire dostupne materijale i pokušava ih spojiti u cjelinu veću od sastavnih joj dijelova; pregledava pristigle priloge i suradnike svrstava sebi s lijeva ili sebi s desna. Kaže "ne". Kaže "da". Završen časopis neumitno nosi njegov potpis; odraz je njegov, njegovih znanja i mogućnosti.

Svaki je dobar časopis, uz to, i argument.

"Argument" mi je draža riječ od "manifesta", jer je manifest isključiv i žedan krvi, uz to pomalo balav. Argument podrazumijeva prepirku, ali podrazumijeva i stav, te dopušta odgovor. Časopis upotrijebljen kao argument otjelotvorenje je jednog poimanja stripa, dokaz je ozbiljnosti nakane, poziv na podršku, ali i na protuargument (po mogućnosti također izražen časopisom, a ne manifestom).

Novopokrenut je časopis, na kraju, i vapaj, poruka u boci što se nada srodnoj duši, čiji opstanak ovisi o naklonosti neznanaca.

Uzet kao argument ili čak kao moj odraz, Q, mislim, ne bi trebao iznenaditi nijednoga čitatelja ovih kolumni. Tomo ga je naslijepo, a prilično točno, otšacao kao magazin za "stare prdonje" poput nas; na što ja mogu samo slegnuti i podsjetiti ga tko je u strip publici u većini. Talaja ga je, pročitanog, opisao kao "sjetnog" (čemu moj zaključni strip vjerojatno doprinosi), i poručuje mi da "ne budem tužan", na čemu mu zahvaljujem, a poslušat ću ga, uspijem li. Konačno, jedan me moj stari osporavatelj osporava, što je dobro, zabrinuo bih se da je drukčije.

Nostalgičan i sjetan, Q je onakav kakav sam ja, stripovi u njemu su oni kakve ja volim (raditi, ili čitati). Da je drukčije, ne bi valjalo, bila bi to u bocu tutnuta poruka s upisanim koordinatama nekog drugog otoka, a ne onoga na kojemu se nalazim. Bi bi to odraz maske, a ne lica; tuđ stav.

Q je zamišljen kao početak razgovora; kao argument "za", a ne "protiv".

Q je zamišljen kao igra, odigrana ozbiljno, kako sam znao i mogao.

Q je zamišljen kao autorski rad. Potpisujem ga i predajem vašoj naklonosti ...

... o, neznanci.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (67)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

HTEO SAM...

Mnogo sam u životu stvari "hteo", ali ne brinite se, neću ovog puta o tome. Dosta je bilo moje kuknjave i privatizovanja kolumne, malo ću i o stripu.

Dakle, šta sam hteo?

Pa, da malo ošinem po andergraund stripovima. Ne opako i zlonamerno već iskreno i dobronamerno. Skloniji jesam mejnstrimu ali ravnopravno volim najbolje stvari i kod jednih i kod drugih. Loše ne volim, ni kod jednih ni kod drugih.

Najveći problem kod andergraunda je taj što draž novog, inovativnog, hrabrog i kreativnog vremenom nestaje. Pokušavam da se s vremena na vreme oduševim sa Krambom, ali ne ide. Naravno, mačak Fric je strip za sva vremena i to će me uvek oduševljavati, a i po meni taj strip debelo izlazi iz kategorije andergraunda, barem iz današnje perspektive. Ostalo... pa mlako mi je. Bio je Kramb inovativan, izuzetno hrabar i... kada ga uporediš sa današnjim andergraundom ispadne, k'o što rekoh, nekako mlak. Vrednost njegovog rada je izuzetna, kao i svih andergraundera, onog trenutka kada rade, kada su aktuelni, kada su najprogresivniji i najhrabriji, kada probijaju granice. Već sutra, kada to postane standard, pregaze ih neki novi andergraunderi koji rade još originalnije, još progresivnije stripove. Prethodni, ako imaju sreće, uđu u legendu, ako ne... onda budu slabi za nove andergraundere. Ili, što je po meni najbolje, svoje iskustvo prenesu u mejnstrim i stvaraju univerzalna dela, najčešće, velikih vrednosti.

Ne privlače me, kod andergraunda, priče i ideje. Najčešće se bave jakim, kvalitetnim porukama koje su upućene, nažalost, istomišljenicima te i ja najčešće mogu da se složim sa svim tim porukama. Međutim, ne čitam strip da bih se slagao se nekim, da bih pročitao nešto što već znam. Više sam za to da se te sjajne ideje i dobre poruke upute ljudima koji treba iz toga da nešto nauče, koji će se iznenaditi nekim za nas normalnim stvarima i idejama. Interesuje me, u andergraundu, mnogo više do kojih granica može da ide likovna strana kreativnosti. Gde su vizuelne granice medija, umetnosti koju volim. Tu više užitka nalazim, i zbog te strane andergraundu ću uvek biti veran čitalac. Međutim i tu se javlja jedan sindrom, koji inače andergraunderi uporno prebacuju mejnstrim autorima kao glavnu manu. Manirizam. Da, onog trenutka kada andergraunder postigne neki uspeh, kada čitaoci počnu da ih piju, urade isto što i oni drugi. Ostanu u bezbednim granicama svoje kreativnosti i... ni makac dalje. Znate da ćete do kraja karijere uglavnom iste stvari čitati od svog omiljenog autora.

E, to bih trenutno zamerio andergraundu. Izgubio je polet devedesetih, tačno znam ko će u kom fanzinu ili antologiji biti, i tačno znam kako će to izgledati, već zadnjih par godina.

I na kraju odgovor na pitanje koje sebi verovatno postavljate: zašto naslov "Hteo sam..."? Pa zato što sam, eto, hteo da za početak uzmem Warburger i da ga malo iseciram i na njemu, kao primeru, skrenem pažnju na moje zamerke andergraundu. A, onda kad sam ga ponovo uzeo u ruke shvatih da puuuuno zanimljivih stvari ima tu da se vidi i da još uvek ima snage da se uradi odlična antologija. Takođe sam uzeo sa polica par zadnjih Stripburgerovih antologija i shvatio kakvo blago imam pored sebe i koliko mi je drago što je tako. Znači, samo napred andergraunderi, samo... oprezno. Morate se žestoko truditi da budete bolji od "onih dugih".

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili priloge za ovu rubriku...

Koridori "Kosmopolitskih priča" Dušana Miklje

DEVOJKE IZ ZANZIBARA

Kako se postaje skitnica po Pacifiku? Hugo Prat, otac melanholičnog vagabunda Korta Maltezea pomenuo je jednom prilikom i randevu sa fotografijama za časopis National Geographic. Fotografi su plovili obilazeći ostrva od Fidžija do Tonge u potrazi za brodom "Baunti". I Prat je maštao da se ukrca u neku od tih lađica, možda baš u onu koja je stradala na koralnim sprudovima. U njoj jednog dana prestanete da gledate nasukanu olupinu i komad starog gvožđa jer kad grane sunce ona se pozlati, prelije rumenilom i ponovo oživi. Kao, uostalom, i pisaća mašina nasukana na koralne sprudove.

U moru bljutave "publicistike" i ponekad još bljutavije "beletristike", jedna knjiga, ili bolje reći školjka (jer školjke valjda govore ehom morskih dubina), učini sve da pobegnemo od tog košmarnog kolopleta bljutave zbilje i otisnemo se ka nekim sprudovima, prateći koridore svetskog putnika, pomalo nalik onom melaholičnom mornaru Huga Prata kome je još u detinjstvu Ciganka rekla da nema liniju života na dlanu te da je zato ispisati mora sam. I u tim merdijanskim sprudovina ne počinje i ne završava se sličnost "Kosmopolitskih priča" Dušana Miklje i koridora Korta Maltežanina. Pa zar Mikljino pitanje, kako se mogu uporediti Zanzibar i Portsmaut?, nije tipično Kortovo pitanje, kao što i odgovor mora biti sličan: "Prvi (Zanzibar) je je sunčan i odiše mirisom jasmina i karanfilića. Drugi (Portsmaut) je maglovit i zaudara na ukavrenu ribu. Ni devojke se, pripoveda nam Miklja, ne mogu porediti: "U Portsmautu su blede i u kišnim danima (svi su dani kišni) uvijene od glave do pete u nepodnošljivo šuštave najlone i mušeme kojima se, u tome se sa sultanom saglasio i admiral, pokrivaju stolovi u Dar es Salamu i Karačiju (i to samo u siromašnim kućama). Ne! Zanzibar i Portsmaut se nikako nisu mogli porediti. Miklja piše da se nisu čak morali ni videti da se to zaključi, jer bilo je sasvim dovoljno da se na glas izgovaraju njihova imena i stvarno, kako se samo sladite slogovima Zan - zi - ba - ra kao kriškom zrelog, sočnog, manga. Portsmaut, naprotiv, izgovarate kao da rukom prelazite preko rapavog šmirgl papira i ne skrivate sažaljenje nad onim koji mora da živi u gradu tako "žalosno škripavog imena". Priča se, inače, zove "Sultan od Zanzibara" i samo je jedna od dubokogrlih školjki jedne velike avanture koju mogu ostvariti samo ljudi sa kosmopolitskom širinom duha, oslobođeni getoizirane i klaustrofobične ambijentalnosti naše, domicilne, "beletristike" i još crnje nam "publicistike".

Jer, ponekad, zaista nije neophodno da otputujete iz grada. Umesto toga, u onim situacijama kad je knjiga azil, Miklja nas uverava da je dovoljno da zaneseno obrćete drveni globus kako bi sa školskim jedrenjakom britanske Kraljevske mornarice još jednom uplovili u luke Zanzibara, Port Luja ili Manile. Ili možda da poletite na "kavkaskom tepihu", kao na nekoj isturenoj čarter turi persijkih ćilima. Kroz knjigu promiču (ili možda lete), tepisi iz Herata, Tabrisa i Isfahana. U taj kavkaski tepih biljke, čak i lišće, utisnuti su kao plamteće buktinje, koje je neki Mikljin putnik (često Miklja sam) video još samo na keramičkim posudama koje su prodavali seljaci na Siciliji. Pamtio je, naravno, taj putnik i vrelinu dana kada je, kako kaže u "Gepardu" Tomasi di Lampedusa, sa neba vejala ognjena jara. Ali, kako to putnik da objasni trgovcu tepisima u predgrađu Teherana koji verovatno nije ni čuo za sicilijanskog pisca?

Upoznaju vas "Kosmopolitske priče" i sa verodostojnim verbalnim perptetuum mobile ličnog šofera Njegove ekselencije, sa gospođicom Huanitom Karlos, koja je postala u Njujorku uzor pobožnosti, sa jednom damom sa kučencetom koja je živela na Monmartru, sa vlasnicom trgovine za mešovitu kolonijalnu robu "Kod libanskih kedrova" koja nikako nije mogla da se oslobodi nedoumice o tome da li u Njujorku žive ljudi ili životinje? Promiče i neki savetnik ambasade u Helsinkiju, a osećamo da su "najbolje godine našega života" nekako povezane sa bolnicom "Haile Selasije" u Adis Abebi. Knjiga vam nudi i pansion u jednoj sobici u studentskom domu u Kairu, masku belgijskog kralja Leopolda ili upoznavanje sa izvesnom Elizabetom, i to sredinom maja na ljupkom trgu kod Panteona u Rimu: "Sedela je za okruglim stočićem i uživala u sladoledu. Pošto je odložila porciju u stranu, bez žurbe je dugim, negovanim prstima pripalila cigaretu i utonula u nedeljno izdanje Republike, kao neka dama Korta Maltežanina, izgubljena u purpurnoj izmaglici. Još je tu ličnosti iz bajke, kao na primer, kralj Bavarske Ludvig Drugi. Pa pobožno slušanje Šilerovih stihova kao Kortovo citiranje Remboa. I cela je knjiga baš takva, kao neka fatamorgana sa odloženim dejstom, sazdana iz mozaika sitnih, magičnih, akvarela, freskoliko - melanholičnih, kako i dolikuje svetskom putniku koji je boravio na svih pet kontinenata i u međuvremenu otkrio šesti - svoju privatnu Atlandidu čije se obale sada nesebično naziru i nama. Nostalgična sećanja na detinjstvo i kosmopolitski motivi isprepletani su u ovoj akvarelnoj prozi ("Filip Višnjić". Beograd, 2003.) sa ukusom melanža koji posle dugotrajne upotrebe menja boju zenica onim slobodarskim beduinima sa Arakisa iz "Dine" Frenka Herberta.

Kritičari kažu da Miklja primenjuje jedinstveni književni metod u kome se istinite priče o neobičnostima savremenog sveta predstavljaju kao plod bogate i neobuzdane mašte. I kao što se Malteze druži sa Raspućinom, Džekom Londonom i povremeno čuje sa Staljinom koga zove "Koba", tako i kroz Mikljin kosmopolitizam prolaze autentični istorijski akteri od faraona Ramzesa, pisca Čehova, slikara Rubensa, francuskog predsednika Miterana. I kao što Korto zna da zaspi u Stounhendžu okružen keltskim vilenjacima, ovde su postelje i Plava džamija i Bakingemska palata. I stvarno, kako su opipljive te afričke maske, fetiši i enigmatične slike, stari jedrenjaci i tropski začini, faraonska notna skala ispisana hijeroglifima. Kakav je samo osećaj slobode u gustom tkanju planetarne prostirke.

Zoran Panović


Objavljeno: Danas, Beograd, 26. jul 2003.godine

KORTO MALTEZE

POSLEDNJI PRAVI FRAJER DVADESETOG VEKA

Ko je zapravo Korto Malteze, junak stripa, sada i filma

Piše: Aleksandar S. Janković


Upravo ovih dana beogradska bioskopska publika ima priliku da vidi crtani film Korto Malteze u Sibiru, predanu i preciznu kopiju istoimenog stripa velikog strip-umetnika Huga Prata. Iako se već više od trideset godina spekuliše o velikom kino-spektaklu, nažalost, animirana verzija koja je sada pred nama ponudila je ono što se i moglo očekivati - ne više od „stripa koji hoda“.

U stvari, Hugo Prat, veliki heroj ali i otpadnik strip sveta, neprilagođeni umetnik koji je crtao kao tinejdžer i poslednji veliki pisac dvadesetog stoleća, svog omiljenog strip-junaka je priželjkivao da gleda na velikom platnu u tumačenju glumca Berta Lankastera. Hugo je Korto, a Korto je Hugo. Kako sam Prat tvrdi, on je začudna smeša lica i naličja Evrope, ili preciznije - Mediterana. Majka mu je bila španska Ciganka a otac diplomata, mada su ove informacije ostale u domenu mita.

Prat je samo želeo da putuje, da istražuje, iako je dvadeseti vek konačno uobličio svet kao mnogo manji prostor nego što je to izgledalo samo nekoliko vekova ranije. Prat je zato svoje likove usmerio kao heseovskoj potrazi za smislom, darivao im ficdžeraldovsku aristokratsku patinu, ali je ipak izbegavao hemingvejevski stereotip o nabreklim, agresivnim alkoholičarima. Otuda je njegov Korto bio probisvet, ali i veliki erudita i aristokrata. Posedovao je praktično sve što je Prat priželjkivao da sam ima: bio je visok, crnomanjast, elegantan, ponekad prek, katkad staložen, vazda romantičan i neprikriveno nostalgičan.

Istorijski kontekst - prva polovina dvadesetog veka - omogućavala je Kortu da se sretne sa nekim od najvažnijih ljudi epohe - gorostasima ljudske patnje, herojima i probisvetima ratova, ali i sa ženama vanredne lepote i, razume se, krajnje misterioznim. Nije ni čudo što se jedna od poslednjih knjiga Pratovih skica, crteža, krokija ali i slika zove upravo Kortove žene (za poslednju Kortovu epizodu se smatra Mu, u kome slavni mornar pronalazi mitski kontinent u Tihom okeanu).

Korto je jedan od poslednjih Pratovih junaka. Danas se malo njih seća Narednika Kirka, brutalnog vojničine, ili As Pika, bizarnog superheroja. Korto se prvi put pojavio u prvom kadru jedne od najvećih ikada ispričanih strip-priča, u Baladi o slanom moru. U ovom pozamašnom delu srećemo se sa širokim krugom Kortovih prijatelja - Pandorom, Raspućinom, Monahom, Taraom, Kejnom. Čak iz Pandorinog pisma u ekspoziciji stripa saznajemo da Korto nije poginuo u špansko-američkom ratu. Slede još dve epizode koje se dešavaju na Pacifiku i Karibima, a zatim se Korto seli u Sibir, pa odatle i u Evropu.

Paskal Moreli će s italijansko-francusko-luksemburškim novcem ispričati prvu Kortovu filmsku priču sporadičnog kvaliteta i slabašne ubedljivosti. Korto, kakvog znamo i kakvog volimo, ostaće ipak samo u sferi Pratovih stripova.

S Raspućinom će se Korto sretati još mnogo puta. Kroz te susrete s osobom koja mu je istovremeno i arhetipski neprijatelj ali i verni prijatelj, Korto će zapravo objasniti dualizam ljudskog bića, i afirmisati tezu da ljude ne treba vrednovati samo na osnovu njihovih prijatelja. Uostalom, zar i jedan od Hristovih učenika, Juda, nije imao besprekorne prijatelje.

Korto će kasnije otići na britanska ostrva, gde će snevati sopstveni San letnje noći, u kome će se sresti s likovima iz poznatih keltskih mitova - Morganom le Fej, čarobnjakom Merilinom, Pakom i svim vilama i vilenjacima. Uz njihovu pomoć sprečiće nenadano iskrcavanje Nemaca na britanska otočja. Ubrzo potom naći će se i u francuskim rovovima, gde će pokušati da dođe glave čuvenom Crvenom baronu, nenadmašnom pilotu nemačkog dvokrilca kojem će mnogo kasnije konce smrsiti RAF-of avijatičar Snupi.

Docnije, Korto stiže i u naše krajeve, tačnije posećuje Boku kotorsku, gde će bezuspešno tražiti blago kralja Nikole Petrovića. Onda će otići i u Veneciju da bi se susreo s predstavnicima nekih tajnih društava i tu odsanjao još neke svoje avanture. U stvari, Kortove avanture se, kako god ih budemo tumačili, događaju i hipnagognom stanju, međ javom i međ snom, i upravo je zato ovaj antiheroj toliko popularan među ljubiteljima herojske literature.

Kod nas, Korta je objavljivala novosadska Stripoteka, zatim sarajevski Strip Art, a kasnije je poznati tandem Milorad Vučelić - Maksa Ćatović, u sklopu izdavačke kuće Komuna, pokušao da izda sve Kortove strip-albume. Zamalo da su u tome uspeli.

Danas, kada je strip kultura ovde još uvek u stanju kliničke smrti, o Kortu Maltezeu kruže legende i mitovi. O njemu više svedoče poluinformacije i glasine nego što čitalačka publika uistinu čita njegove avanture. No, to je i normalno s obzirom na to da je Korto postao autentičan mit. Njegova večna nestalnost, poetsko shvatanje grešaka, baš kao i njegove nesrećne ali uvek veličanstvene ljubavi, podsećaju nas i na nas same i na našu sudbinu. Taman toliko se od mita i očekuje.


Objavljeno: Blicnews, Beograd, 30. jul 2003.godine

ROB ZOMBI U SVETU STRIPA

Rok muzičar i reditelj filmova Rob Zombi okreće se drugim formama umetničkog izražavanja - odlazi u svet stripa gde će se publici predstaviti horor serijalom "Rob Zombie’s Spook Show International". Prvi broj treba da bude objavljen za Noć veštica (31. oktobara) sa četiri Zombijeve priče namenjene odrasloj publici. Jednu priču ilustrovao je Džin Kolan koji radi na "Derdevilu", a druge dve su bazirane na njegovom filmu "House of 1000 Corpses" i na njima su radili Vil Konrad i Edi Baros. Poslednju priču je ilustrovao Kieron Dvajer. Rob Zombi trenutno pregovara da njegovi stripovi posluže kao osnova za rad na novim kompjuterskim igrama, kao i da se napravi linija sa figuricama baziranim na junacima iz stripova.

V. T.


Objavljeno: DANAS, 30.07.2003. godine

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

VAŽNO-HITNO

Svi ste mogli pročitati, u jednom od prethodnih brojeva, da se u Poljskoj u Lodz-u organizuje jedan velik internacionalni festival stripa i da se pozivaju autori da pošalju radove s time da se za učešće na izložbi mora platiti određena suma u eurima. Naš prijatelj Szymon Wroblewski, poljak koji u Gdanjsku studira Srpski jezik i Slavistiku a voli strip i jedan je od urednika, zajedno sa svojim profesorima i kolegama, internet magazina Projektor, koji već neko vreme promoviše Srpsku kulturu i umetnost gde naravno spada i Strip, je poslao jednu ponudu. Naime, žele da pomognu našim autorima tako što će četvorici naših crtača platiti upisninu za učešće na festivalu te im prevesti stripove na Poljski jezik. Breme odluke ko će biti odabran sam im vratio tako što sam se dogovorio da zainteresovani autori njima šalju radove te da oni, ipak kao ljudi koji to finansiraju, odaberu one kojima će platiti tu upisninu.
Dakle, HITNO im šaljite svoje radove, prvo u nižoj, ekranskoj rezoluciji (72 dpi/inch), kako im ne bi zakrčili mailbox. A posle ćete, ako budete odabrani, dogovoriti u kom formatu da im šaljete radove. Važno je da požurite jer je rok za predaju radova 15. avgust!!!

Šaljite radove na adresu: projektor@projektor.z.pl

Sretno!!!

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: comic art

IMLOSIO ART AND VIZANT ART CULT PRESSES, Announce a celebration of women via: EXTREME CLEAVAGE an anthology of poetry, prose, art, photography and comix, etc. focusing on women and those who love them. Guidlines: We want strong, proud, gutsy, erotic, sassy, brassy and ultimately classy, lewd, rude and what the fuck crude. Anything goes but the nots, which are: whiney, harlequin, victorian, preachy, mundane, trivial, trite, male bashing, flowery, oatmeal, flowing rivers, babbling brooks or trees that sway in the wind.

Someone identical submission only comic arts to: VIZANT-VISUAL ARTS CENTER, DIMO NAREDNIKOT 58, PRILEP-7500-MACEDONIA

PS.ONLY GOOD PHOTOCOPIES FROM YOUR COMIX

tel++389 48 430 365

Book anthology 128 pg to all participants.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-Grupa Larmadžije ima svoj web sajt a na njemu se nalaze i stripovi Predraga Ikoniće, autora, koji je bio redovan saradnik na našem sajtu u Nedeljnom stripu!!! Taman i prilika da vas priupitam da li želite da se priključite listi saradnika kod ponovog pokretanja Nedeljnog stripa? Predrag je već pripremio svoje radove za sledećih 12 brojeva!!!
Dok ne pokrenem ponovo Nedeljni strip na ovom sajtu možete naći sledeće Peđine stripove:
-Čarobna palica Žorž Strašni: "Kod čika doktora"
-Žorž Strašni: "Klinton se Klintonom izbija"
-Žorž Strašni: "U kući srama"
-Žorž Strašni: "Žorž i Federalka"
-Žorž Strašni: "Kako je Žorž iskopao Nika na vrh Kopaonika"
-Kiza i Kali: "Osveta križanaca"
-Šomi: "Jade mladog Šomija II"
-Prle: "Klopka za Prleta"
-Tajna bankarove žene
-Igre na snijegu I - "Klopka za Djeda mraza"
-Igre na snijegu II - "Još jedna priča o vukojebini"
-Igre na snijegu III - "Zašto nema ispita iz matematike"
www.larmadzije.tk

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 2. do 8. avgusta

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad